KRATAK %IVOTOPIS SVETOG AVE JUSTINA · Ava Justin najpre u svojoj studiji o Dostojevskom (—Religija i filosofija F. M. Dostojevskog”), koju je podneo na Oksfordskom univerzitetu

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 7

KRATAK %IVOTOPIS SVETOG AVE JUSTINA

—Kad ùivot blagodaçu Hristovom pre$e u svewtenoùitije, onda se ne moùe uhvatiti u rey” - tako je pisao pre 80godina Prepodobni Otac Justin Novi +elijski o jednom, qemusliynom —podviùniku nawih gorkih dana” - ocu SretenuVujiyiçu, koji je, kao i Ava Justin, ro$en na Blagovesti ipreminuo na Blagovesti (†1924).

Sasvim nedostojni, nespremni i nedorasli, pokuwali smoda oblagodaçeni ùivot Ave Justina, Novog Podviùnika i Ugod-nika Boùjeg u Crkvi nawoj i rodu nawem - u veri, vrlini, bogo-misliju - sroyimo u jedan kratak ùivotopis, kratko Hristom i uHristu sinaksarsko %itije .

*Prepodobni i bogonosni Otac Justin Novi +elijski, po-

znati pravoslavni duhovnik i bogoslov svetootaykih veliyina iuzleta, ro$en je 25. marta 1894. godine, u srpskom Vraqu, od ocaSpiridona i majke Anastasije, licem na praznik Blagovesti, izato je na krwtequ dobio ime Blagoje .

Sve do dede mu svewtenika Alekse, porodica Popoviça bi-la je kroz najmaqe sedam uzastopnih kolena svewteniyka. U kri-lu takve porodice mladi Blagoje je prowao wkolu domaçeg hriw-çanskog vaspitaqa i pravoslavne poboùnosti. Kao deyak yestoje sa roditexima odlazio kod Svetog Oca Prohora Yudotvorca uPyiqski manastir i tamo bivao na molitvama i bogosluùeqi-ma. Jednom prilikom kasnije, bio je liyni svedok yudesnog isce-xeqa Boùjom, preko Svetitexa, celebnom silom majke mu Anas-tasije od neke tewke bolesti. O dubokoj poboùnosti svoje majkei sam nam je Otac Justin kasnije yesto priyao, a u qegovim zaos-talim belewkama nalazi se potresni zapis o blaùenom prestav-xequ pravedne —sluwkiqe Boùje Anastasije - Vaskrsnice , mojebesmrtne darodavke”, kako ovaj zahvalni sin naziva svoju majku.

Drugi izvor unutrawqeg duhovnog obrazovaqa i poboùnos-ti mladog Blagoja Popoviça bilo je, od 14. godine do kraja zemnogùivota, redovno yitaqe, podviùniyko doùivxavaqe i molitve-no promiwxaqe Jevan$exa Hrista Bogoyoveka. A on je Jevan$e-xem nazivao ceo Novi Zavet, a ponekad i celo Sveto Pismo.Mnogim mladim bogoslovima i studentima teologije, kad su kas-nije qegova dela yitali ili s qime razgovarali, najdubxi uti-sak ostavxalo je qegovo spontano iskazivaqe da je u Pravoslav-

8 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I

xu - sve jevan$elsko : i vera, i molitva, i podviùniwtvo, i de-latnost, i blagodatno iskustvo, i sveto bogosluùeqe, i monaw-tvo, sva crkvenost i svetopredaqskost Pravoslavxa, sve SveteTajne i Svete Vrline, koje on nikada nije razdvajao. Wtaviwe,on je govorio, i u to je ùivo verovao, da je i svaki yovek - —ùivohodeçe Jevan$exe” Hristovo, a naroyito Svetitexi.

—Dela Apostolska,- govorio je,- nastavak su Svetog Jevan$e-xa Hristovog, a %itija Svetih su nastavak Dela Apostolskih…Wta to znayi kada Sveti Jevan$elist Jovan kaùe, na kraju svogjevan$exa, da ima i mnogo drugo wto uyini Isus, koje kad bi se re-dom napisalo, ni u sami svet ne bi stale napisane kqige? To nijenikakva hiperbola, nego su to ùivi Hristovi xudi, pre svihSvetitexi, koji svojim jevan$elskim likom, delom i ùivotomdopisuju Jevan$exe Bogoyoveka Hrista. Jer, sve wto je Hristosyinio, to i Hristovi xudi yine blagodaçu Qegovom” (sr. Jn.21,25;14,12).

Sav osamdesetpetogodiwqi ùivot i rad Oca Justina u na-wem svetu i vremenu zaista je ovo dokazivao i potvr$ivao. Kas-nije je Otac Justin, u nawim Bogoslovijama i na Teolowkom fa-kultetu, predavao i tumayio Sveto Pismo, uglavnom Novog Zave-ta, i iza sebe je ostavio desetak tomova tih tumayeqa. (Jasno i sa-ùeto je svoj pristup i ùivotni stav prema Svetoj Boùjoj Kqizi izneo utekstu: —Kako i zawto treba yitati Sveto Pismo”). Ali je qegovo tuma-yeqe Jevan$exa i uopwte Svetog Pisma bilo pre svega sopstve-nim ùivotom i bogougodnim podvizima, vrlinama i usmenom ipismenom propove$u Hrista.

Treçi izvor nadahnuça za hriwçanski, podviùniyki,bogougodni ùivot Ave Justina bila su %itija i Dela SvetihOtaca Crkve, o yemu svedoyi svaki susret i razgovor sa OcemJustinom, i tako$e sva qegova napisana, objavxena i neobjavxe-na dela. Ava Justin je govorio i pisao: —Pravoslavxe nije bi-blioteka, koja se moùe studirati, nego ùivot, koji se mora ùi-veti. Pravoslavxe je na prvom mestu - %itije, i to Sveto %iti-je, a na drugom mestu - nauka, i to ùivotna, opitna, blagodatnanauka, u kojoj nema niyeg sholastiyki-mrtvog i protestantski-racionalistiykog. Pravoslavxe ima svoju metodiku i svoju peda-gogiku, wo su - %itija Svetih. U qima su izneti mnogovekovnivaspitni metodi pravoslavni, pomoçu kojih je Pravoslavxestvaralo od nesvetih xudi - Svetitexe, od greholikih duwa -Hristolike duwe. %itija Svetih sadrùe opitno opravdaqe dog-mata: u qima se dogmatika javxa kao opitna nauka, nauka doùiv-xavana. %ivoti Svetitexa su izatkani od doùivxavaqa pravo-slavnih dogmatskih i moralnih istina. U %itijama se nalazi isva pravoslavna etika, opitno predstavxena, izraùena i oprav-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 9dana. %itija sadrùe u sebi ono wto Pravoslavxe yini pravo-slavnim. U qima se pokazuje i nepobitno dokazuje da je Pravo-slavxe - %ivot, a ne teorija, opitna nauka, a ne gomila bezùi-votnih pravila. %itija Svetih stvaraju ube$eqe da je liynipravoslavni podvig i opit i iskustvo - jedini nayin da yovekpostane pravoslavan, da pozna Pravoslavxe i da propoveda Pra-voslavxe”. U ovim reyima Ave Justina ima veoma mnogo autobio-grafskog svedoyeqa.

Po prirodi mudroxubiv (wto i znayi rey: filo-sofosÕxubo-mu-dar), gladan i ùedan boùanskog i xudskog znaqa, pre svega pra-vog yovekopoznaqa i bogopoznaqa, mladi Blagoje-Justin je po-wao u Bogosloviju i prowao odliyne bogoslovske wkole svogavremena. Najpre zavrwava devetorazrednu beogradsku Bogoslovi-ju Svetog Save (1905-1914), gde ja za profesora imao gorostasnog iSvetog Nikolaja (Velimiroviça). Yim je zavrwio Bogosloviju,poyeo je Prvi svetski rat, i Blagoje je uzet u Srpsku vojsku, u ye-tu mladih bolniyara, vrwqaka slavnih srpskih 1300 kaplara, i utom svojstvu se sa Srpskom vojskom povlayi preko Yakora, CrneGore i Albanije do Skadra, krajem 1915. godine. Ne moguçi rani-je, zbog roditexa, da ostvari svoju davnawqu ùexu i nameru dase zamonawi, dvadesetogodiwqi Blagoje, po blagoslovu Mitro-polita izgnane Srbije Dimitrija, prima monawki postrig uPravoslavnoj crkvi u Skadru na Sv. Vasilija Velikog, na Novu1916. godinu, i uzima monawko ime Svetog Justina Muyenika iFilosofa. Izbor ovog hristonosnog dvoimenog Svetitexa - fi-losofa i muyenika - za svoga imeqaka i zawtitnika bio je izrazqegove, mladalayke i doùivotne, duple xubavi prema Hristu:kroz filosofiju po Hristu i kroz muyeniwtvo za Hrista. Bog gaje udostojio prve xubavi u punoçi, a i u drugoj je dostigao do is-povedniwtva i stradalniwtva voxom, savewçu i suzama, dakledo svega ostaloga osim muyeniwtva krvxu, mada je i tu bio veomablizu ispuqeqa mere Svetog Justina Muyenika.

Sa grupom mla$ih darovitijih bogoslova Srpske Crkve budeupuçen od Mitropolita Dimitrija, Srpskog kraxa i Vlade saKrfa 1916. godine na bogoslovske studije u Petrograd, odakleubrzo, zbog pribliùavaqa u Rusiji boxweviyke revolucije, pre-lazi u Oksford (1917-19. g.), da bi se, po zavrwetku rata i studijau Engleskoj, vratio u Srbiju i postao nastavnik Bogoslovije uSremskim Karlovcima. Iz Bogoslovije je ubrzo otiwao na Atin-ski univerzitet da bi tamo uspewno doktorirao iz pravoslavnogsvetootaykog bogoslovxa.

U Rusiji, Engleskoj i Grykoj mladi i daroviti Justin dobroje upoznao raniju i savremenu zapadnu i istoynu filosofsku ibogoslovsku misao, ali iz qegovih tadawqih zapisa i kasnije


objavxenih dela, vidi se da mu je ipak glavni uyitex bio Apos-tol Pavle, Sveti Oci Istoka i Dostojevski. Na ovim studijamaupoznao je i do kraja ùivota iskreno voleo pravoslavni Ruski iGryki narod, a dobro je upoznao i shvatio savremenog yoveka Za-padne Evrope, qegovu kulturu i civilizaciju, evropski plitkii yesto licemerni humanizam, o kome je potom owtre reyi izre-kao, polazeçi pritom od dubxeg i humanijeg, pravoslavnog teohu-manizma , kako je sam govorio. Me$utim, Otac Justin je uvek dvo-jio yoveka od qegovih dela, razdvajao grewnika od greha, zato jei me$u zapadnim xudima prepoznavao prave muyenike i svedokevelike i yesto tragiyne yovekove tajne, pa je i me$u Evropxani-ma imao bliskih prijatexa. Treba reçi da je dobro savladao i go-vorio viwe starih i modernih svetskih jezika: staroslovenski,gryki, latinski, ruski, novogryki, engleski, nemayki, francus-ki.

Svoju srpsku pravoslavnu xubav prema braçi Rusima i Gr-cima projavxivao je bezrezervno do kraja ùivota. Ruski duhov-nici su mu bili ispovednici, sa ruskim izbeglicama druùio sedoùivotno, a gryke posetioce doyekivao je kao dolaznike izapostolskih i svetootaykih vremena i krajeva. Mnogi od Grka,koji su ga liyno upoznali, postali su mu duhovna deca, dok je svo-ju srpsku duhovnu decu upuçivao u Svetu Goru i Gryku —da se tamonauye pravoslavnoj poboùnosti i crkvenosti”. U posledqim da-nima svog zemnog ùivota, provedenog preko jedne treçine u ma-nastiru +elijama kod Vaxeva, mnogo se obradovao kad su mu bo-lesniykoj postexi prilazili, pristiùuçi da ga isprate, braçaGrci i Grkiqe, pa nam je govorio: —Braçu Grke uvek da volitekao nawe duhovne roditexe i kumove i kao nawe svagdawqe uyi-texe u veri, poboùnosti i crkvenosti”. U svojoj duwi i srcu ni-je dvojio Slovene i Grke, a ni ostale pravoslavne narode.

Svoj stav prema evropskoj misli i civilizaciji izneo jeAva Justin najpre u svojoj studiji o Dostojevskom (—Religija ifilosofija F. M. Dostojevskog”), koju je podneo na Oksfordskomuniverzitetu kao doktorsku tezu, ali, kako nije hteo da meqasvoje, i Dostojevskoga, kritiyke stavove o Evropi i ZapadnomHriwçanstvu, vratio se u Srbiju bez doktorske titule i, kaowto rekosmo, doktorirao zatim u Atini (1926) sa novom diserta-cijom iz patristike. Otac Justin je izloùio owtroj kritici za-padnu filosofiju, teologiju, kulturu, koju je ponekad nazivao—politurom”, zapadni racionalizam i pozitivizam, psevdohuma-nizam, papizam, protestantizam, yitavu zapadnu egocentriynucivilizaciju.

Ipak, istine Boùje radi, treba reçi da kritika zapadnoghumanizma od strane Oca Justina nije poticala iz predube$eqa,neznaqa, ksenofobije ili drugog nekog maqkavog umnog ili du-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 11hovnog stava, nego iz proroykog, jeremijevskog, pavlovskog, dosto-jevskovskog, svetitexskog ùivotnog i blagodatnog antropolow-kog iskustva: da za sloùeno biçe kakvo je yovek i rod xudski je-dini izlaz iz tragiynog bitijnog i egzistencijalnog bezizlazajeste: ne yovek (homo), niti humanizam (hominismus), nego - Bogo-yovek, jedini Spasitex sveta i yoveka Isus Hristos, Sin Boùjii Sin Yoveyji, Jedini Yovekoxubac i Spasitex. —Mi smo za Bo-goyoveka zato wto smo za yoveka”, govorio je on i svedoyio krozceo svoj ùivot i rad, kroz misao i rey, kroz svoj krstonosni jo-vovsko-pavlovski ùivotni stav i monawki svetootayki podvig.To mu je bila i ostala glavna ùivotna i misaona tema, zlatnanit qegovog biça i bitovaqa, stoùer oko koga je sadenuta svaqegova ùivotna filosofija i teologija, svaka qegova misao, isvaka usmena i pisana rey.

Otac Justin je viwe od jedne decenije bio profesor i vas-pitay yitavog niza generacija u Karlovaykoj, Prizrenskoj i Bi-toxskoj bogosloviji. Ostao je u seçaqima svojih uyenika kao vi-sokoobrazovani predavay, ozbixan bogoslov, strog i praviyanvaspitay, iskusni duhovnik, nadahnuti besednik. Iz toga vreme-na potiyu duhovne veze Ave Justina sa brojnim potoqim Jerar-sima Srpske Crkve, od kojih su neki bili od qega liyno zamona-weni. Godine 1930-31, iz Bitoxske bogoslovije poslat je od Srp-ske Crkve, zajedno sa Mitropolitom Josifom (Cvijoviçem), uYehoslovayku, gde je u Prikarpatskim krajevima celu godinu da-na radio misionarski na organizovaqu crkvenog parohijskog imonawkog ùivota me$u pravoslavnim Slovacima i Karpatoru-sima, koji su se tih godina vraçali u Pravoslavxe iz ranije imnasilno nametnute unije. I do danas su tamo ùive uspomene oqemu, pa se yak i piwu studije o qegovom tamowqem radu.

Po povratku sa misionarskog rada, vratio se u Bitoxsku bo-gosloviju, gde je tokom 1932-35. godine napisao i objavio dva to-ma svoje yuvene Dogmatike (Pravoslavna filosofija Istine), ko-ja mu je uskoro donela izbor na katedru Dogmatike Bogoslovskogfakulteta Univerziteta u Beogradu. (Treçi i najobimniji, za-vrwni tom Dogmatike objavio je tek pred smrt, 1978. godine; sva3 toma prevedena su na francuski, a sada se prevode i na gryki iengleski jezik). Dogmatika Oca Justina se smatra do danas najbo-xom u Pravoslavxu (wto sam Otac Justin ne bi iz smireqa ni-kada priznao), jer ona sleduje dogmatsko bogoslovxe Svetih Ota-ca, naroyito Svetog Jovana Damaskina, pred kojim se, kao i predsvima Svetim Apostolima i Svetim Ocima Crkve Hristove,Justin beskrajno smiravao, kao i pred Srpskim Svetitexima:Svetim Savom i Svetim Nikolajem.

Justin je bio po prirodi filosof i bogoslov, xubitex mud-rosti i bogopoznaqa, u onom najpotpunijem i najdubxem znayequ


tih reyi: muyenik i podviùnik biça, misli i ùivota xudskog -umom, srcem i voxom. Za qega se, kao i za Svetog Makarija Veli-kog, inaye qegovog duhovnog uyitexa (na kojem je i doktorirao uAtini, sa bogoslovsko-filosofskom i asketskom temom: Problemliynosti i saznaqa po Sv. Makariju Egipatskom) moùe s pravomreçi da je bio istinski —filosof Duha Svetoga”. A to znayi damu je ùivotna filosofija bila pre svega u jevan$elskim i mo-nawkim, pred Bogom i xudima iskrenim podvizima: vere, molit-ve, posta, bogomislija, istinoxubxa, pravdoxubxa, smirenoum-xa, xubavi, prawtaqa, pokajaqa - jednom reyju: istinskog yove-koxubxa i bogoxubxa, istinske yovekomudrosti i bogomudrosti.On je zaista bio hriwçanski filosof i bogoslov, kakvi su biliveliki Oci Crkve na Istoku od Svetog Justina Muyenika i Fi-losofa i Svetog Grigorija Bogoslova do Svetog Maksima Ispo-vednika i Svetog Jovana Damaskina.

Ali, Justin nije bio zaneseni filosof i suvi intelektua-lac, nego je qega, kao yoveka Boùjeg i narodnog, kao biblijskogproroka i crkvenog pastira, ùivo interesovala sudbina svoganaroda i sudbina sveta, te se zalagao za boxi i dostojniji, is-tinski xudski i hriwçanski, crkveni i duhovni ùivot xudi, iza nacionalnu i duhovnu sudbinu Srpskog naroda. Ponekad jeproroyki i kritikovao nexudske i nehriwçanske postupke svogaili drugih naroda, a naroyito lowih narodnih vo$a.

Iako je bio biran za episkopa (za Eparhiju Srpske Crkve uZakarpatju u Yehoslovaykoj), iz skromnosti se nije tada, 1931.godine, prihvatio episkopskog yina, mada je posle dolaska ko-munizma nama, qegovim uyenicima i duhovnoj deci, govorio dane treba izbegavati sluùeqe Crkvi Hristovoj u bilo kom yinu,pa i episkopskom, pogotovu u tewkim vremenima. Zato je i prei posle rata duhovno odgajio i u episkopsku sluùbu uputio dese-tinu svojih uyenika, a u svewteniyku sluùbu i monawki podvigna stotine i hixade mladih duwa.

Kao yovek i duhovnik, Otac Justin je inaye uvek bio otvo-ren, pun xubavi za svako xudsko biçe, za iskreno traùeçu i ùed-nu istine inteligenciju, a osobito za omladinu i studente. Qe-gova su univerzitetska i sva druga predavaqa uvek bila rado po-seçena, a mladi su ga poseçivali i u najteùa vremena komunis-tiykog progona i samog Justina i pravoslavne vere i SrpskeCrkve, yega smo i sami bili svedoci.

U mutno predratno vreme, naroyito u doba konkordatskeborbe on je, kao i uvek, bio jasan i nedvosmislen branilac Sve-tog Pravoslavxa, zbog yega se ne jednom zamerio mnogim poli-tiykim i drùavnim velikawima, i yak izvesnim crkvenim dos-tojanstvenicima.

Pred sam Drugi svetski rat imao je vi$eqe Raspetoga Hris-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 13ta (o yemu je ostao qegov liyni zapis), vaxda zato wto je ùivo isa bolom oseçao tragediju naweg naroda, koja se pribliùavala iuskoro nas zadesila - od spoxqeg i unutrawqeg neprijatexa. Bi-la je to, kao wto je poznato, gorka nemayka okupacija 1941-45. go-dine i strahoviti genocid izvrwen nad pravoslavnim Srbimaod rimokatolika Hrvata i delom muslimana u zloglasnojNDHrvatskoj, i tako$e od Wiptara na Kosovu i Metohiji.

Ratno vreme okupacije proveo je uglavnom po nawim manas-tirima, i delom u Beogradu, pomaùuçi desetkovanoj SrpskojCrkvi i raspetom narodu. Uyestvovao je u sastavxaqu poznatogMemoranduma Srpske Crkve o stradaqu Srpskog naroda u zloglas-noj i za Srbe genocidnoj NDHrvatskoj. Kako Univerzitet za vre-me nemayke okupacije nije radio, nego su od 1942. g. samo obav-xani ispiti, to je i profesorska komisija Bogoslovskog fakul-teta bila izabrala za profesora Oca Justina da obavxa ispite,ali su nemayke vlasti dugo odbijale da mu to odobre, verovatnozato wto je i pre rata i tokom rata kritikovao Zapadnu nehriw-çansku i neyoveynu civilizaciju. Yuvena su qegova predavaqa uBeogradu, na Kolarcu, tokom 1944. g. o Svetosavxu (koja su veçimdelom sastavxana iz ranije objavxivanih tekstova), drùanasrpskoj wkolskoj omladini i studentima u porobxenoj Srbiji. Zaova predavaqa je Sv. Vladika Nikolaj rekao:

—Ovo najnovije delo dr Justina Svetosavxe kao filosofijaùivota nadmawa sve ostalo wto je ovaj veliki duhovnik do sadanapisao, kako nacionalnom svewçu i crkvenowçu, tako i mono-litskom orijentalskom jednostavnowçu sa bujiynom reyitowçu,i - wto je najvaùnije - beskompromisnim hriwçanskim ube$e-qem i mladiçkim ùarom, wto prosto magnetiwe. Justin je tunepowtedan u kritici Evrope, jer, kako on sam kaùe, »Evropa jeminirana vulkanskim protivreynostima, koje ako se ne otklonemogu uskoro eksplodirati zavrwnim uniwteqem evropske kultu-re«. Naw autor,- veli daxe Sv. Nikolaj za Oca Justina,- u stvarine predvi$a uniwteqe evropske kulture, nego playe suhim pla-yem nad qenim grobom”, kao i veliki Dostojevski. Sveti Vladi-ka Nikolaj je duboko cenio Oca Justina, ali je i ovaj Nikolajasmatrao i powtovao kao Svetitexa Boùjeg.

Uopwte, treba reçi da je Otac Justin bio i ostao retka,svetootayka pojava u nawem dvadesetom veku, skrivena ali ne-umitna savest Srpske Svetosavske Crkve i yitavog jevan$elskog,apostolsko-svetootaykog Pravoslavxa u svetu. To su mu priznava-li jow za zemaxskog ùivota, a posle blaùenog prestavxeqa qe-gov ugled i uticaj sve viwe raste, bar kod onih koji imaju oyi davide i uwi da yuju, kako veli Gospod u Jevan$exu.

Tokom rata i nemayke okupacije Otac Justin je delio sud-


binu svoga stradalnoga Srpskog naroda i Crkve, a ùiveo je veçi-nom po siromawnim manastirima Srbije, koju je neizmerno vo-leo, kao i sve ostale Srpske zemxe Svetoga Save i Srpskih Mu-yenika i Novomuyenika. I u tom dobu uspeva da prevodi patris-tiyke i hagiografske tekstove i da piwe svoja egzegetska tuma-yeqa na Jevan$exa i Poslanice, wto je posle rata prowirivao(tek nedavno su ta dela objavxena u 19 veçih tomova, u izdaquManastira +elija kod Vaxeva: 12 kqiga %itija Svetih i 7 kqi-ga Tumayeqa Novog Zaveta).

Po dolasku nove komunistiyke vlasti u Jugoslaviju, 1945.godine, Justin je prognan sa Beogradskog Univerziteta (zajednosa jow 200 srpskih profesora), a zatim je i uhapwen i zatvoren.Malo je trebalo da bude i strexan kao —narodni neprijatex” odtotalitarnog reùima Josipa Broza Tita i srpskih komunista, odmarksistiyke antiboùne i antixudske pagubne ideologije, odneyoveynog komunistiykog totalitarnog reùima, koji je tada kr-vavo nastupao i me$u Srbima, a sada se tako tragiyno raspada uv-layeçi svojim krahom opet u vrtlog stradaqa Srpski narod i qe-govu ùivu Crkvu, u kojoj je Otac Justin radio i stradao u tew-kim uslovima punih 35 godina.

Uhapwen je 1946. g. u manastiru Sukovu kod Pirota i spro-veden u beogradski zatvor, zajedno sa svojim duhovnim yedom, je-romonahom dr Vasilijem (Kostiçem), koji çe kasnije, kao Vladi-ka Baqaluyki, biti prognan, a zatim kao Episkop %iyki jowjednom biti u komunistiykom zatvoru. Iz zatvora su tada, 1946.godine, Otac Justin i jeromonah Vasilije spaweni dolaskom uto vreme (novembra 1946) iz izgnanstva Patrijarha Srpskog Gav-rila (Doùiça), koji se konayno vraçao iz robovaqa u nemaykomlogoru Dahau, gde je bio oboleo, pa se po oslobo$equ 1945. g. nekovreme leyio u Karlovim Varima u Yewkoj. Odmah po povratkuPatrijarh Gavrilo je od komunista traùio osloba$aqe Justina iVasilija, pa, kako su i komunisti tada hteli da pokaùu pred sve-tom i pred Patrijarhom, kako su, eto, oni —demokrati”, ubrzo suJustin i Vasilije oslobo$eni iz zatvora, mada su mnogi srpskisvewtenici i daxe ostali zatvoreni i utamniyeni.

Prognan sa Univerziteta i bez penzije, liwen xudskih,verskih i gra$anskih prava, Otac Justin je ùiveo praktiyno uzatoyequ u malom srpskom ùenskom manastiru Svetih Arhan$e-la, zvanom +elije, kod Vaxeva, sve do kraja svog zemaxskog ùivo-ta, 25. marta/7. aprila 1979. godine. Ni tu nije ostavxan na miruod komunistiykih vlasti, jer je yesto pozivan na sasluwaqa uOznu i Udbu u Vaxevo, naroyito kako su se pojavile u inostran-stvu qegove teolowko-filosofske kqige —Filosofske urvine” i—Svetosavxe kao filosofija ùivota”. Dewavalo se viwe puta dasu çelijske sestre monahiqe, videçi da se Otac Justin ne vraça

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 15sa sasluwaqa, odlazile u veçoj grupi (bilo ih je tada oko 40 u ma-nastiru), na yelu sa igumanijom Sarom i monahiqama Justinomi Glikerijom, i stajale satima çutke u redu pred Udbom u Vaxe-vu, wto je vlasti prinu$ivalo da Justina ipak puste, jer su se bo-jali revolta vaxevskih Srba, koji su mahom bili anti-komunis-ti, kao uostalom i velika veçina svih Srba svuda. Isto tako bi-vao je yest sluyaj da beogradske komunistiyke vlasti proterajuOca Justina iz Beograda, trpajuçi ga nasilno u kola i odvozeçina voz za Lajkovac ili autobus za Vaxevo, bojeçi se qegovog uti-caja na srpske Episkope u Patrijarwiji, osobito prilikom zase-daqa Svetog Arhijerejskog Sabora. U vreme nekih vaùnijih crk-venih doga$aja u Beogradu, qemu je bio zabraqivan izlazak izmanastira +elija na dva-tri meseca, wto je praktiyno znayiloqegovu konfinaciju i kuçni pritvor.

Ovaj Ispovednik Pravoslavxa i po proizvoxequ MuyenikHristov, Ava Justin je sve te progone podnosio hriwçanski imonawki, wto nikako ne znayi da je samo çutao, ili jow maqeklimao glavom, nego je svetootayki svedoyio svagda i pred svimaIstinu Hristovu i slobodni i yestiti svetosavski karaktersrpski, osobito u svojim besedama, narodu u manastiru +elijamai po crkvama Vaxevskog kraja, posebno u Leliçu, rodnom seluSvetog Nikolaja Ohridskog i %iykog, koga je smatrao i powto-vao kao Svetitexa Boùjeg i govorio da nam je on Bogom darovanposle Svetoga Save kao novi srpski Prosvetitex i Uyitex, crk-veno-narodni Vo$a i Arhipastir. Zato su Srbi, a i braça Grci idrugi hriwçani sa Zapada, rado yitali i sluwali Oca Justina,pa i dolazili da ga posete, iako je to bilo uvek spojeno sa opas-nostima, jer komunisti to nikako nisu ùeleli. Oni su se bojaliJustinovog uticaja na pojedince i na narod, kao i qegovih —vezasa inostranstvom”.

Liyno smo bili svedoci da i pored svih komunistiykih za-brana i progona (znamo primere sasluwaqa i pretqe ili yakoduzimaqe pasowa nekim, naroyito mla$im xudima, iz Beogradakoji su poseçivali Oca Justina u +elijama), qemu su dolazilimnogi xudi iz zemxe i inostranstva, da ga vide i yuju, da ga pi-taju za duhovni savet ili zamole za qegove bogougodne molitve.Naroyito je Ocu Justinu dolazio bogomoxni narod na molitve ibogosluùeqa, znajuçi da dolazi Boùjem Ugodniku i yovekoxubi-vom Molitveniku, velikom narodnom Suzniku i Sapatniku, ka-kav je bio Prorok Jeremija ili Sveti Sava. U manastiru +elija-ma je ovaj apostolski Sluga Boùji, pravoslavni Monah i narod-ni Pastir, svakodnevno sluùio Sluùbu Boùju, postio potpunosvakoga petka tokom godine i Yiste i Strasne sedmice VelikogPosta, a uzimao je na se i druge postove, mimo 4 propisana Crk-vom posta. Po vekovnom crkvenom manastirskom Ustavu drùao je


sva dnevna i noçna bogosluùeqa i svakodnevno neumorno slu-ùio Boùansku Liturgiju (reyi Oca Justina o znayaju Svete Li-turgije mogu se naçi u pogovoru qegovog prevoda Sluùebnika , nasrpskom jeziku, izd. Man. +elije-Beograd, 1978).

Na svakom bogosluùequ molio se sa obilnim suzama. Yestose na molitvi u crkvi, pa i u besedama, toliko rasplakao, da seponekad i zagrcnuo, wto smo svi prisutni u hramu primeçivali,mada je on nastojao da taj dar suza prikriva. Bivalo je da se u svo-joj keliji molio po svu noç sa tihim i toplim suzama, wto smoujutro po oyima i licu primeçivali, ali o tome ga nismo pita-li. Ponekad je bivalo da Ocu Justinu i u razgovoru udare bujnesuze na oyi, kad se razgovor doticao bolnih tema stradaqa naro-da i pojedinih xudskih liynih nesreça. Ovaj srpski Jeremijamolio se za sav rod xudski, naroyito za stradalni pravoslavninarod Srpski, i spomiqao je na Svetim Liturgijama na stotineimena koja su mu powixana, liyno ili pismima, od xudi sa mno-gih strana, koji su ga molili da se moli za ùive i upokojenesrodnike i poznanike. Uz ova imena xudi su yesto davali ilislali i novac, pa je to bio jedan od izvora prihoda za manastir+elije, a i za qegove liyne trowkove, koji su uglavnom iwli naputovaqe i nabavku papira za pisaqe i kucaqe mnogobrojnihradova, nastalih u tom çelijskom periodu ùivota i rada ovog ne-umornog Podviùnika, Mislioca, Bogoslova i Duhovnika, u srp-skoj hriwçanskoj hixadugodiwqici svakako jednoga od najveçih.Mnogi su xudi po molitvama i Sv. Liturgijama Oca Justina do-bijali blagodatnu pomoç i iscexeqa od Boga, i o tome zahvaxi-vali Ocu Justinu i Manastiru (koji o tome ima sayuvana pismai zapisana yuda, uyiqena Duhom Svetim preko Oca Justina).

Ava Justin se u ovo çelijsko vreme svoga monawkog i svew-teno-bogoslovskog ùivota i rada, od 1948. do 1979. godine, veçbio proyuo kao duboko podviùniyki i blagodatno iskusni duhov-nik, wto je zaista i bio, ne samo monahiqama, monasima i svew-tenicima, nego i mnogim bogoslovima, studentima i poboùnimvernicima, kao i brojnim intelektualno i duhovno sloùenim,zalutalim pa probu$enim, xudima naweg smuçenog sveta i veka(—dostojevskovskim likovima”, kako bi on govorio). On je u tovreme istovremeno bio i —skrivena savest Srpske i yitave Pra-voslavne Crkve i naroda” (kako je za qega rekao atinski teolog iakademik Jovan Karliris, u predgovoru Justinove kqige Yovek iBogoyovek , na grykom, koja je prevedena i na francuski). OtacJustin je bio veliko ohrabreqe i ukrepxeqe mnogim Episkopi-ma, svewtenicima, bogoslovima da istrajno i do kraja sluùeBogu i narodu u nawoj Crkvi u vreme bezboùnog reùima, kada jeto bilo skopyano sa velikim tewkoçama i yesto brutalnim go-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 17qeqima. On je, tako$e, odlazio u druge Eparhije, manastire iparohije, kao napr. u %iyku eparhiju i na Kosovo i Metohiju,posebno u manastir Deviy, gde je qegovo prisustvo bilo pravoosnaùeqe i nadahnuçe.

U manastiru +elijama Ava Justin je nastavio svoj monaw-ko-bogoslovski podvig ùivxeqa i stvaralawtva iz oblasti bi-blijske egzegeze, patristike, liturgiykog i dogmatskog bogoslov-xa. Kao retko ko u novije vreme, on je u sebi sjediqavao celovi-tost (katoliynostÕsabornost) svetootaykog podviga ùivota imisli, molitve i liturgisaqa, pastirstvovaqa i bogoslovstvo-vaqa, te je zato, po svojim duhovnim i bogoslovskim dometima,jow za ùivota jednoduwno smatran novim Ocem PravoslavneCrkve Hristove. Paralelno sa svim tim, Ava Justin je uspevaoda liynim primerom, reyju i delom neustrawivo propoveda na-rodu, u kojem je ro$en i ùiveo i sa kojim je stradao, Jevan$exeHrista Bogoyoveka o spasequ sveta i yoveka, izlazeçi yesto iz-van manastirskih zidina u izvesne parohije i episkopije po Sr-biji, ali i doùivxavajuçi zato mnoge neprilike, progone i sa-sluwavaqa od strane komunistiykog reùima. Istine radi trebareçi, da izvesni svewtenici i episkopi nisu mu ni smeli upu-titi poziv da ih poseti ili da na crkveno-narodnom skupu govo-ri, jer su se bojali posledica. Ipak, izvestan broj svewtenika iepiskopa dolazili su mu yewçe u posetu, ne gledajuçi na komu-nistiyke zabrane, ometaqa i pretqe.

Justin nikada nije mogao biti vraçen na Univerzitet, nasvoju katedru Dogmatike, ali su kod qega tajno dolazili mnogiuniverzitetski profesori, ne samo teolozi, nego i sa drugih fa-kulteta, naroyito lekari i psiholozi, a jow yewçe pojedinipesnici i kqiùevnici, na razgovore i savete. (Jedan od pisaca,advokat Milan. D. Miletiç, nedavno je objavio predivnu maqukqigu liynih —svedoyeqa i Svetom Avi Justinu”, pod karakte-ristiynim naslovom Zaxubxen u Hrista). Pogotovo mu je dolazi-la studentska omladina, koja se interesovala liynim i opwte-xudskim ùivotnim problemima savremenosti. Zato je imao isticao sve veçi broj uyenika. Imao je dosta prijatexa po Evropii Americi, koji su ga tajno snabdevali onom najvaùnijom novomteolowkom i filosofskom literaturom, tako da je bio sasvimupuçen u tokove savremenog Zapadnog sveta i posebno ZapadnogHriwçanstva.

O qegovom monawko-podviùniykom, molitveno-liturgij-skom, pastirsko-narodnom i bogoslovsko-filosofskom ùivotu iradu u ovom drugom, çelijskom periodu qegovog zemnog ùivotamoùe se napisati yitava kqiga (kao svedoci i oyevidci tog pe-rioda qegovog svetitexskog ùivota i podviga, polako pripre-mamo takvu kqigu), ali çemo opwirnije pisaqe qegovog %itija


ostaviti za kasnije. Ovde çemo samo ponoviti qegove reyi kaza-ne za Sv. Patrijarha Ruskog Tihona, novog Ispovednika Pravo-slavxa: —Qegov ùivot na zemxi bio je wirok i dubok kao Crkva,a blagodatan kao Duh Sveti”.

Za sve to vreme, ovaj Boùji Ugodnik i veliki Molitvenik,udostojen je bio, blagodaçu Hristovom, da mu se u snu javi SvetiJovan Zlatoust, koga je on inaye celog ùivota mnogo voleo i qe-gova dela cenio, koji mu je, u tom vi$equ, yitao molitve nad gla-vom iz —svoga Trebnika”, kako je zapisao sam Otac Justin olov-kom na stranicama svog liynog Molitvenika (koji se yuva u ma-nastiru +elijama, gde su i ostale qegove kqige i rukopisi). Ta-da je napisao jednu nadahnutu Molitvu Sv. Jovanu Zlatoustu, atako$e je napisao i Molitvu Sv. Arhan$elu Mihailu, Zawtit-niku manastira +elija, i Molitvu Sv. Velikomuyeniku KraxuStefanu Deyanskom, kada je preveo qegov Akatist (uz prevod iostalih Akatista, izdatih kasnije u jednoj kqizi). Ava Justin jemnogo voleo i Sv. Savu i Sv. Vladiku Nikolaja i qima se mnogomolio i posvetio im veçi broj svojih beseda i tekstova. No iz-nad svega je voleo Gospoda Hrista, Spasitexa i Bogoyoveka, takoda je svo qegovo biçe, srce, duwa, um, sva dela u ùivotu i sve re-yi u pisanim delima - bili i ostali posveçeni Hristu Gospodu.

*Ava Justin je poyinuo u miru Gospoda svoga Hrista licem

na praznik Blagovesti, u svojoj 85. godini ùivota (25. marta/7.aprila 1979. godine), na isti dan kada je i voxom Boùijom ro$eni dowao na ovaj svet, ome$ivwi tako Blagovewçeqem (ÕJevan$e-xem) svoj zemaxski i zapoyevwi veyni ùivot u Carstvu Nebes-kom. Bili smo svedoci posledqe sedmice dana qegove bolesti(sryani udar), koja mu nije, Bogu hvala, pomutila razum, nego, na-protiv, jow viwe ga je usredsredila i ustremila ka Nebu i Gos-podu. Tih dana se vidxivo usrdno molio. Kad je dowao sebi od sr-yanog udara, koji se dogodio u utorak, rekao nam je da se molioSv. Jovanu Bogoslovu (yije je tumayeqe Jevan$exa tih dana na-stavxao i yiji mu je lik bio na ikoni Raspeça iznad kreveta),—da me oblagovesti”, wto se zatim pokazalo da znayi: da mu poda-ri da doùivi do skorog praznika Blagovesti, wto se i dogodilo.Potom se u toku sledeçih dana sa svima u manastiru, domaçima inama dowavwima, izmirio i oprostio; svojoj duhovnoj deci daosavete i duhovna uputstva za daxi ùivot i podvig, kao wto nasje, uostalom, i tokom svih ranijih godina savetovao i upuçivao.Svi su se, maqe-viwe, qegovi saveti i uputstva svodili nakratku rey: Sve za Hrista, a Hrista nizawta! Kako se ranije, dok jebio zdrav i pokretan, priyewçivao svakodnevnim sluùeqem Sv.Liturgije, traùio je i ovih posledqih nedexu dana u postexi da

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 19ga svakodnevno priyewçujemo, wto je i yiqeno.

Po mirnom upokojequ posle Liturgije, Priyewça i nawegruyka (popodne oko 1 i 40) na Blagovesti, a one su te godine bileu subotu, obuyen je u svewteniyke odeùde i prenet u manastir-sku crkvu Sv. Arhan$ela, gde je qegovo miomirno telo leùalosve do utorka, kada je opevani i pogrebeno u novi grob na juùnojstrani manastirskog hrama. Ispraçen je svenarodno od nekolikoEpiskopa, na yelu sa nadleùnim Episkopom Wabaykovaxevskimg. Jovanom (Velimiroviçem), mnowtva srpskog svewtenstva i na-roda i od veçeg broja pravoslavnih: Grka, Rusa, Francuza i dru-gih, jer je od mnogih qih, a naroyito od Svetogorskih monaha,jow za ùivota smatran za Svetitexa. Mnogi su tada, a neki odtada i do danas, osetili prijatni blagouhani miris od qegovogtela pri pogrebu, ili potom u qegovoj sobi i na qegovoj poste-xi, ponekad i na qegovom grobu, koji je otada veoma yesto pose-çivan od poboùnih hriwçana, i na kojem se doga$aju spasonosnayudesna iscexeqa.

Do danas veç ima preko deset ikona sa Justinovim svetimlikom, u Srbiji, Grykoj, Francuskoj, Americi, a Svetogorski mo-nasi i drugi pravoslavci napisali su mu i tropar, kondak i dru-ge delove Sluùbe . Qegov grob kraj manastirske crkve u +elijamapostao je mesto pokloniwtva za mnoge poboùne duwe, za pravo-slavne wirom Balkana, Evrope i Amerike. Blagodatna preporo-$ajna yuda na qegovom grobu i po qegovim molitvama veç su za-beleùena, a oyekuje se i qegovo skoro sveyano unoweqe u kalen-dar Svetih Srpske i vascele Pravoslavne Saborne Crkve.

*Mnogobrojna su Justinova pisana dela. Celokupni opus Oca

Justina obuhvatiçe oko 40 tomova, a od toga je do sada objavxenona srpskom oko 30, na grykom 4, na francuskom 7 i 1 na engleskomjeziku. U rukopisima i na trakama ostalo je posle qega jow oko10 veçih radova, od yega su nedavno skinute sa magnetofonsketrake, prepisane i wtampane qegove Besede (u 3 toma: Nedexne,Prazniyne i Velikoposne-Pashalne, u izdaqu Man. +elija, 2000-1), a ostaje materijala bar jow za jedan tom qegovih Beseda, hva-tanih ruynim brzopisom ili snimano magnetofonski od qego-vih uyenika i sestara monahiqa. Otac Justin je radio do posled-qih dana svoga duhovnim i fiziykim podvigom ispuqenog zem-nog ùivota. Pred sam kraj ùivota zavrwio je i treçi tom svojeDogmatike (wtampane u Beogradu 1978), a potom je uspeo da na-stavi, ali ne i da dovrwi svoje prowireno Tumayeqe JovanovogJevan$exa (objavxen je prvi deo opwirnijeg i drugi deo ranijegskraçenog tumayeqa na Jovana u jednoj kqizi, Beograd 1987, kao


i posebno Tumayeqe na Jovanove Poslanice, 1984).Brojni teolowki radovi Ave Justina, osim dogmatike i eg-

zegetike, obuhvataju oblasti patristike, asketike, liturgike,kao i teme iz hriwçanske filosofije i posebno iz pravoslavneantropologije. Temi o yoveku - a Justina je sveùivotno okupira-la za qega jedina veyna xudska tema: yovek i Bogoyovek - posve-çena je i qegova druga studija o Dostojevskom, jer se na Dostojev-skom Justin dugo —muyio i uyio” i qega je smatrao za modernogbiblijskog Jova. Jovovsko-dostojevskovska problematika yovekauvek je bila bliska Ocu Justinu, ali je i on kao i oni, jedino re-weqe ambisnog problema yoveka nalazio samo u Hristu Bogoyo-veku.

Uvek je govorio i svedoyio: —Mi smo za Bogoyoveka, zatowto smo za yoveka… Bez Bogoyoveka Hrista nema ni yoveka, veçsamo neki potyovek, yoveyuxak, tragiyno biçe bez smisla i vey-nog sadrùaja. A sa Hristom Bogoyovekom, yovek je bog po blagoda-ti, bogoyovek po blagodati”.

Posebno treba istaçi zbornik ylanaka Oca Justina: Yoveki Bogoyovek , naslov koji bi mogao biti karakteristiyan i za svoqegovo bogoslovxe, jer u te dve teme, ili jow taynije i Justinuvernije: u toj dvojedinoj temi BOGOYOVEKA obuhvaçena je svaJustinova bogoslovska misao i ùivotna filosofija, i viwe odtoga: sva qegova duboka i sloùena liynost, pavlovskih i dosto-jevskovskih dimenzija. To je ujedno i sveùivotna Justinova mi-sija muyenika xudskog biça i misli, Proroka i Blagovesnika unawem veku i nawem narodu, a ona se sastoji u krsnom, tuùnora-dosnom, raspeto-vaskrsnom svedoyequ o Bogu i Yoveku, susretnu-tim i sjediqenim, bez slivaqa, umaqeqa i gubxeqa, u HristuBogoyoveku, Veynom Boùanskom Logosu i Tvorcu, ali i Spasite-xu i Osmislitexu yoveka i roda xudskog i svega sveta.

Za Justina Popoviça bilo je kxuyno ono jevan$elsko mestoApostola Pavla u Poslanici Efescima (4,12-13), gde izraz dosti-çi do savrwenog yoveka, u meru rasta punoçe Hristove, predstavxasmisao svih xudskih, i liynih i opwteyoveyanskih napora, re-ligioznih i filosofskih, humanih i humanistiykih. Otac Jus-tin, paralelno sa novozavetnim antropocentrizmom, ili tayni-je Hristocentrizmom , istiye jedan puniji i humaniji humani-zam, taynije Bogohumanizam (ÕTeohumanizam), tako da je i svuhriwçansku filosofiju, svu pravoslavnu teologiju i antropolo-giju spajao u jedinstvenu Teantropologiju. Jer sav odnos i rewe-qe pitaqa Boga i Yoveka on sagledava, rewava i doùivxava sa-mo u Hristu Bogoyoveku, koji je —od svega novoga Najnovije i Je-dino Novo pod suncem”, shodno izrazu Svetog Jovana Damaskina,kada ovaj parafrazirajuçi ispravxa Premudrog Solomona (Prop.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 211,9). Ili shodno reyima Svetog Maksima Ispovednika: —Hristosje merilo svih i svega, i ne treba Hrista meriti ili objawqava-ti neyim ili nekim, nego je Hristos merilo i objawqeqe svega”.

Ava Justin se javxa kao verni ali stvaralayki nastavxayapostolske kirigme i ùivog predaqa i dogmata Svetih Otaca,kako veli Sv. Vasilije Veliki, pronetih, proùivxenih i pro-miwxenih kroz svoj liyni i saborno-crkveni, uvek savremeniproblematizam, te zato aktualizovan trajnom jevan$elskom ùi-votnom temom o bogolikosti yoveka, o qegovom grehu i palosti,smrtnosti i bogoudaxenosti, ali istovremeno i o realnom spase-qu svecelog yoveka i roda xudskog u Hristu Bogoyoveku i blago-datnom preporodu i proslavxequ u Crkvi kao BogoyoveyanskojZajednici Boga i yoveka u Hristu, xubavnom blagodaçu i svet-losnim nestvorenim energijama Duha Svetoga Utewitexa. I usvojim besedama je Otac Justin yesto naglawavao da, i poredsveg tragiynog staqa naweg xudskog sveta i istorije, ipak uovom i ovakvom svetu i vremenu postoji spaseqe za yoveka i svet,jer postoji Spasitex, a to je jedino Hristos Bogoyovek.

Moùemo, na kraju, slobodno reçi da je Otac Justin, SvetiNovi Bogoslov Srpski, veç od poyetka nawao i do kraja ùivotasledio u podvigu ùivota, misli i reyi pravilnu meru i merilosvega, kao nekada Apostoli Filip i Natanail: Jevan$elskogIsusa Hrista, Jovanovog i Pavlovog Boga Logosa i Spasitexa,svetootaykog i svetosaborskog Bogoyoveka, svetoliturgijskog Ve-likog Arhijereja i %rtvu, veyno Jagqe Boùje, predveynog Xub-xenog Sina Boùjeg Jedinorodnog i istorijskog novozavetnog Si-na Yoveyijeg, Prvoro$enog me$u mnogom braçom (Rim.8,29).

Hristolika i svetolika liynost, i sveukupno bogoslovxeAve Justina Novog jeste jedna ranohriwçanska, ali i savremenahimna i doksologija Hristu Bogoyoveku, Ovaploçenom i prisut-nom u Crkvi, u Qemu spasenom, preporo$enom i oboùenom yove-ku i yoveyanstvu, xudskom rodu Adamovskom, koji u svim svojimgresima i bogoudaxavaqima ipak ostaje vapajno bogoyeùqiv ihristocentriyan. U tome je istinski pravoslavni humanizam -Bogohumanizam Oca Justina Novog.

Prepodobni Oye Justine, moli Boga za nas.

Umirovxeni Ep. ZHP Atanasije



È DEO



1EVAN&EXE NEBA I ZEMXE

(Boùiçna razmiwxaqa)

Na Boùiç: Bog Logos postade telo (Jn.1,14). To je prva i po-sledqa blagovest, najveça blagovest koju je Bog mogao dati yovekui nebo zemxi. Ako hoçete, celokupno Evan$exe neba i zemxe sa-stoji se iz tri reyi: Logos postade telo. Bez qih i mimo qih ne-ma blage vesti za yoveka ni u ovom ni u onom svetu. U qima je svewto je veyito potrebno biçu xudskom, u svima svetovima.

***Logos postade telo, postade Bogotelo, pri yemu niti Bog

prestaje biti Bogom, niti telo prestaje biti telom.Logos postade telo, znayi: Logos postade duwa, Bogoduwa,

ali pri tome Bog ostaje Bogom i duwa duwom.Logos postade telo, znayi i ovo: Logos postade oseçaqe, Bo-

gooseçaqe. Pri tome Bog ne prestaje biti Bogom iako je postaoxudsko oseçaqe, ali i oseçaqe ostaje xudskim oseçaqem.

Logos postade telo, znayi jow i ovo: Logos postade tvar, Bo-gotvar. U tome priroda Boga ne gubi svoja boùanska svojstva kaowto i priroda tvari ne gubi svoja yoveyanska svojstva.

Logos postade telo, na kraju svih krajeva znayi: Logos po-stade yovek, potpun yovek, Bogoyovek. Pri tome Bog ostaje u svo-jim granicama i yovek u svojim, iako su najprisnije i nerazde-xivo sjediqeni.

***Bog Logos je postao yovek da bi yoveka vratio qegovom ori-

ginalu, qegovom Tvorcu, jer je yovek u prapoyetku bio stvorenBogom Logosom sa svima odlikama logosnosti (Post.1,26-27; sr. Jn.1,9). Bog Logos je postao telo da bi telo vratio qegovoj prvobit-noj logosnosti, jer sve wto je postalo, postalo je kroz Boga Logosa(Jn.1,3; Kol.1,16). Powto je Bog Logos tvorac svih tvari, to je On itemex celokupne kozmiyke gra$evine. Greh i zlo sayiqavaju yo-vekov tragiyni pokuwaj i besmisleni pothvat da se Bog Logosodstrani iz temexa vasexene.

Bog Logos se ovaplotio da tvar vrati Tvorcu koji je qenpravi temex i osnov. Stoga je u boùanskom pravu sveti apostolkada blagovesti da je Bogoyovek Hristos jedini trajni i nerazo-rivi temex i da drugoga temexa niko ne moùe postaviti (sr.


1.Kor.3,11). Ko zida na Qemu, na tom nepokolebxivom kamenustancu vasexene, mudar je yovek, liynost je qegova ologosena, iostaje nerazoriva u svima burama i olujama xudskih haosa i po-tresa (sr. Mt.7,24-25; Rim.8,35-39).

Svojim oyoveyeqem Bog Logos je pokazao da je logosnostpriroda nawe prirode, temex yovekovog biça, osnov xudskog ùi-vota i postojaqa. Nawe poreklo je od Boga, zato i biçe nawe iùivot naw i postojaqe nawe zavise svecelo od Boga (sr. Dap.17,28; Kol.3,1-4). U samoj stvari, po svom originalu i po svojoj naj-unutrawqijoj suwtini sva je tvar od Logosa i radi Logosa (sr.Kol.1,16-17). Sa Qim, kroz Qega i Qime sve se vraça svome logos-nom postanku i postojaqu: svojoj prvobitnoj yistoti, krasoti isili, svome —neka bude”, i —bi”.

***Oseçaqe! Recite, kakva je to tajna u meni: oseçaqe. U ono-

me wto mi nazivamo oseçaqem Bog je sjedinio, stopio i slio kozna kakve zagonetke i ko zna kakva tajanstva. Oseçaqe - divan istrawan dar. Qime je raj - raj, i pakao - pakao; qime je bol - bol,i blaùenstvo - blaùenstvo; qime je tuga - tuga, i radost - radost;qime je oyajaqe - oyajaqe, i ushiçeqe - ushiçeqe. Logosnost jeprvobitna odlika oseçaqa. Odstranite qu iz oseçaqa, i ono sepretvara u pakao. Jer, wta je pakao? Oseçaqe bez Boga Logosa;oseçaqe iz koga je potisnut Bog. A raj? Oseçaqe Boga, oseçaqeproniknuto i ispuqeno Bogom Logosom. U stvari: pakao je obez-boùeno, —yisto oseçaqe”, a raj je ologoseno, ohristoseno, obogo-yoveyeno oseçaqe.

Bog Logos je postao yovek da bi yovekovo oseçaqe vratioprvobitnoj logosnosti koja je potisnuta grehom. U oyoveyenomBogu Logosu nawe se oseçaqe vraça svome logosu, svome smislu,svome svesmislu. Vraça se svojoj bogolikosti, hristolikosti iduholikosti. Najintimnijom tajnom svojom xudsko oseçaqeiwyezava u ponornim dubinama Trosunyanog Boga i Gospoda. Ato znayi da je ono potpuno i savrweno samo onda kada sepreobrazi u Bogooseçaqe, u Hristooseçaqe, u Duhooseçaqe. BogLogos je i postao yovek da ologosi xudsko oseçaqe. Vraçajuçi selogosnosti, xudsko se oseçaqe osloba$a greha, bezumxa, ludila,smrti. I time dolazi sebi, svojoj prasuwtini. Tada jesamooseçaqe ispuqeno bogooseçaqem, hristooseçaqem.

Xudsko oseçaqe je u pravom smislu oseçaqe jedino Bogom,Hristom, tj. Bogooseçaqem, Hristooseçaqem. Bez Boga Logosaono ludi, gryi se i umire u strastima, u grehu, u bunilu, u be-smislu, u oyajaqu, u sebiynosti, u veynom postajaqu i nikadne-postalosti. Uvek postaje, a nikad ne postoji stvarno, integral-no. Obezboùeno, obezlogoseno xudsko oseçaqe uvek umire, i ni-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 27kako ne moùe da umre. To je onaj evançelski crv koji ne umire, iogaq koji se ne gasi - pakao.

***Misao! Kakva se neshvatxiva tajna taji u prirodi yovekove

misli! Jedno znamo: ona je toliko neshvatxiva da yoveka jeza po-dilazi yim stane misliti o misli. U tragaqu za postankom iprirodom xudske misli duh yoveyji zaludi ako ne pribegne Logo-su, Bogoyoveku Hristu, u kome je qena tajna jedino slatka. Otki-nuta od Boga Logosa, xudska misao nema svoj smisao, svoj logos.Jer je misao u prasuwtini svojoj logosnog karaktera.

Za mene je misao, svaka misao, najveça muka pod nebom, dokse ne izvije u Bogomisao, u Hristomisao, tj. dok se ne ologosi,osmisli. Iskreno: misao je pakao ako se ne preobrazi u Hristo-misao. Bez Logosa xudska je misao stalno u alogosnom deliriju-mu, u satanskom besmislenom samopotvr$ivaqu, u satanskom: mi-sao radi misli, sliyno onom: l'art pour l'art [umetnost radi umetnosti].

Xudska misao ludi grehom. Kao i oseçaqe. Jedini lek i le-kar od tog ludila jeste Bogoyovek, jer je On oyoveyeni Bog Logos.U Qemu i Qime je omoguçeno i zagarantovano xudskoj mislibeskrajno boùansko usavrwavaqe. On je i postao yovek da se ovaplaneta, vo$ena golom, —yistom” miwxu xudskom, ne bi konaynoi nepovratno pretvorila u sveopwtu ludnicu. Primeçujete: yimse evropski kontinent udaxi od ovaploçenog Logosa, tone u ne-yoveynost, u bezumxe, u kulturno xudoùderstvo, u sveubilaykeratove. Yovek proùdire yoveka, nacija naciju, rasa rasu.

***Duwa yoveyija! O, tajne nad tajnama; o, yuda nad yudima!

Polomiwe se srca svih haëija veynosti oko qe. Xudi ùiveduwom a ne znaju wta je duwa. Zar to nije muka duha? Muka, svedok Bog Logos ne postade yovek, a time i duwa. I tajna nam seduwe otkri: Logos. Od Qega je qen postanak, qeno biçe, qenoriginal; i u Qemu qen smisao, qeno blaùenstvo, qenaveynost, qen raj. Stoga je ona u najintimnijem tajniku svomhristoyeùqiva, bogoyeùqiva. U oyoveyenom Bogu Logosu duwaje nawla sebe i svoga Tvorca, zbog yega je yudesni Bogoyovek iobjavio blagovest: Ko izgubi duwu svoju mene radi, naçi çe je(Mt.16,25). To jest: naçi çe qenu suwtinu, qen smisao, qenuvrednost, qen raj, qenu veynost, qeno blaùenstvo. Nesjediqenasa Bogom Logosom, duwa je van sebe, u veynom lu$equ ibesmislenom kruùequ iz greha u greh, iz muke u muku, iz strastiu strast.


***Telo yoveyje! Da yudotvorne radionice, koja vodu pretvara

u krv, vazduh u kosti, hleb u meso, bixe u minerale, minerale uteynost! Nevi$ena radionica yudesa. Prirodnih, jel’te? Ta wtau prirodi nije yudo! Neki nevidxivi mehaniyar, neki yudotvor-ni majstor upravxa ovom neobiynom radionicom koju mi naziva-mo telom. On je u telu, a mi ga ne vidimo. Dela qegova vidimoj,ali qega ne. Kao da mu je namera da se wto potpunije sakrije izadela svojih.

Telo! Bog je zadao bezbroj zagonetki stvorivwi ga ovakvimkakvo je. U qegovo blato zavio je svoje boùansko zlato. I ostavioga na ovoj poya$aloj zvezdi. I yudo dodao yudu: Logos postade te-lo! I time uzveliyao telo iznad an$ela i arhan$ela. Obasjao gai objasnio objavivwi: I telo je za Gospoda (1.Kor.6,13). Dokaz? Gos-pod se uzneo na nebo sa telom, i vavek çe boraviti sa qim i uqemu. Zalog? Vaskrseqe tela Hristovog, i nawih, na dan Suda. Asvevrednost i logosnost tela baw je u tome wto Logos postade te-lo , i veyno ostaje u telu.

***Yovek! Sva stvoreqa neme pred ovim najneobiynijim yudom

u svima svetovima. Kao da je Bog sabrao yudesa iz svih svojih sve-tova, pa ih stopio u jedno i dobio se: yovek. Duwom ga je vezao zaduhovni svet a telom za vewtastveni svet, i pustio ga kroz ovajùivot. I yoveka podjednako mame tajanstva duhovnog sveta i ya-ri vewtastvenog sveta. Razapet svim biçem izme$u dva sveta, yo-vek je kao razapeto uùe izmeçu qih. Stoga je tajna yovekovog bi-ça pretvarala misao xudsku o yoveku u jauk, u gry, u lelek, u playi naricaqe nad yovekom. Sve tako dok Logos ne postade yovek.Postavwi yovek, Bog Logos je objasnio yoveka yoveku i osmislioqegov ùivot i u ovom i u onom svetu.

Yovek je tek Bogoyovekom vraçen sebi. Jer je na dnu svogamnogostrukog biça logosan. Nema yoveka koga ne obasjava Logospri ulasku u ovaj svet i ovaj ùivot (sr. Jn.1,9). Sve wto je yoveko-vo, dok se ne vrati Bogoyoveku, dok se ne ologosi, ne obogoyoveyi,besmisleno je i u osnovi neyoveyno. Jer je yovek pravi yovek je-dino Bogoyovekom i u Bogoyoveku. Krajqi cix Logosovog oyove-yeqa i sastoji se u tome da yoveka ologosi i oboùi u vascelombiçu qegovom. Bog Logos postade yovek da bi ologosio yoveka, iduwu qegovu, i telo qegovo, i misao qegovu, i oseçaqe qegovo, isve wto yoveka yini yovekom. Bez toga uùas su, yudoviwta su,strawile su i nawa duwa, i nawe telo, i nawa misao, i naweoseçaqe. Nawto nam oni? Da trnemo, da nemimo, da obamiremo

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 29na dogledu smrti i svekolikog haosa ùivotnog?…

***Zbog svega toga, dan ro$eqa Boga Logosa u telu, Boùiç, jes-

te praznik divan i yudesan po veliyini, po tajanstvenosti, posvesmislu. Praznujuçi Boùiç mi u stvari priznajemo i proslav-xamo jedini pravi smisao xudskog biça, xudskog duha, xudskemisli, xudskog oseçaqa, xudskog ùivota. Jer na Boùiç —zablis-ta svetu svetlost razuma”, zablista svetu svetlost boùanskograzuma, boùanskog znaqa, boùanskog smisla, i zali sav ovaj svets kraja na kraj. Zali, i obasja nam, i otkri nam veyni smisao ovo-ga sveta i yoveka u qemu.

Na Boùiç nam je otkrivena i osmiwxena i tajna yoveka, itajna zemxe, i tajna neba nad zemxom. I yovek nam je mio, jer jeLogosov; i duwa yovekova nam je mila, jer je Logosova; i misao yo-vekova nam je mila, jer je Logosova; i oseçaqe yovekovo nam jemilo, jer je Logosovo; i ùivot yoveyji nam je mio, jer je Logosov;i svet nam je mio, jer je Logosov; i nebo nam je milo, jer je Logoso-vo.

Ro$eqem Logosa u telu ro$en je na ovaj svet sav Bog, sva Is-tina Boùja, sva Pravda Boùja, sva Xubav Boùja, sve Dobro Boù-je, zato svi gladni i ùedni Boga i qegove Pravde u slatkom pod-viùniykom ushiçequ dovikuju svima biçima i svima tvarima:

Hristos se rodi!

a iz hristoyeùqivih dubina biça i tvari odjekuje burno:

Vaistinu se rodi!

1935.



2NAD TAJNOM MLADENCA ISUSA

Mladenac Isus je ne maqe yudo od Isusa vaskrslog i pro-slavxenog. Qegovo ra$aqe na svet zasuto je neobiynim pojavama.Ra$ajuçi se na svet, On je probudio sve tajne, i one su se slegleoko Qega kao roj oko matice. Svaka je nawla svoje mesto u Qemu;svaka je nawla svoju hranu u Qemu. Vekovima se yoveyanstvo mu-yilo prokletim jovovskim pitaqem: Zawto se yovek ra$a nasvet? I prokleto pitaqe rasipalo se u bezbroj pitaqa; sa Qimse rasipala i jadna duwa yoveyanstva. Vekovima je solomonovskioyaj lomio i duwu i telo yoveyanstva i rigao anateme na yoveka,na ùivot, na tajne ùivota. Oyaj se izvijao u buncaqe; na straw-no poviwenoj temperaturi oyajaqa yoveyanstvo je buncalo, ibuncaqem odgovaralo na prokleto pitaqe. I nije odgovorilo.Pred prokletim pitaqem bankrotirao je sav yovek. Opsednutuùasima ùivota zamirao je u inerciji nemoçi, i nepomiyno irezignirano primao strahote ùivota. I kada su xudi od oyajaqai uùasa ne stajali veç sedeli u tami i seni smrtnoj (Mt.4,16), ro-dio se Isus na svet. Ra$aqem svojim na svet Isus je odgovorio naprokleto pitaqe: Zawto se yovek ra$a na svet? Odgovorio je iodgovorom dokazao da je ne yovek veç Bogoyovek. Yovek je pitaqe;Bogoyovek je odgovor, Bogoyovek sa svima svojim boùanskim i yo-veyanskim svojstvima, mislima, oseçaqima, delima. Ra$ajuçi sena svet, Bogoyovek je yudesnom liynowçu svojom odgovorio zawtose yovek ra$a na svet. —Bog se ra$a kao yovek, da bi yovek po-stao”1). Hristos se ovaplotio da bi yovek utoliko postao Bog uko-liko je Bog postao yovek2). Oboùeqe xudske prirode prirodna jeposledica Boùjeg ovaploçeqa. Da je Bog postao yovek, to se izra-ùava reyju ovaploçeqe. No ako je Bog postao yovek, onda je i yo-vek postao Bog3). Ta yiqenica se izraùava reyju oboùeqe (qéw-siÒ). Ovaploçeqe Boga je sredstvo kojim se objavxuje cix i smi-sao yoveyjeg biça - oboùeqe, i daju sredstva za qegovo ostvare-qe. To je smisao bogoovaploçeqa; to i cix. Bogoyovek Hristos ga

1) Tako —otac Pravoslavxa” - Atanasije Sveti i Veliki definiwe cix

Hristovog ovaploçeqa, De incar. i Conctra Arian. 8, Mgn. P. gr. t. 26 . col.996; Sr. AdEpict. 6; ib., col. 1060-1061.

2) Tako piwe Sveti Grigorije Bogoslov (Oral. HHÈH, 19, Mgn. P. gr. t. 36, col.

100A), yovek koji je sa Sv. Jovanom Bogoslovom i Atannasijem Velikim najdubxepronikao u tajnu Bogoyovewtva Hristovog. Sr. Maksima Ispovednika, Centuria, 62.Mgn. P. gr. t. 90, col. 1204A, i col. 285B-D.

3) Sr. Sv. Jov. Damaskin, De fide orth. ÈÈÈ 11.


je dao, i ostvario. Postavwi yovek - dao je cix yoveku; uwavwi utelo - dao je cix telu; uwavwi u materiju - dao je cix materiji.Postavwi yovek - osmislio je sve wto je yoveyje: i ra$aqe, i ùi-vot, i smrt. Do Qega - sve je bilo besmisleno; od Qega - sve jeosmisleno. Do Qega - xudi su bili sleporo$eni i mrtvoro$eniza smisao ra$aqa, ùivota i smrti; nawa jadna planeta bila jekrtiyqak; od Qega - xudi su progledali i vaskrsli za smisaoùivota i smrti. Do Qega - oko je bilo slepo; od Qega - ono jeprogledalo; do Qega - uvo je bilo gluvo da Boga yuje; od Qega -ono je proyulo; do Qega - um je bio bez-uman; od Qega - on je uraz-umxen; do Qega - yovek je grehom bio otkinut od Boga: nepremos-tiva provalija zjapila je izme$u qih: xudi nisu mogli da do-misle Boga, da do-osete Boga, da do-gledaju Boga; od Qega - prova-lija je premowçena: Bog je uwao u telo, i osposobio ga da moùedo-misliti i sagledati Boga; vreme se orodilo s veynowçu; yo-vek se orodio s Bogom; Bog je postao uyesnik u xudskoj prirodi,da bi yovek postao uyesnik u Boùjoj prirodi (2.Pt.1,4). Bogoova-ploçeqem yovek nadrasta sebe: od konaynog postaje beskonayan,od vremenog - veyan, od siçuwnog - ogroman. —Yovek prevazilazisvoju sopstvenu prirodu: od smrtnog postaje - besmrtan, od pro-laznog - neprolazan, od vremenog - veyan; jednom reyju: od yoveka- Bog - QeŒÒ e¥x ‡nqropou4).

Kao Bogoyovek, Hristos je ne samo savrweno otkrio Boga,veç i yoveka. Bogoyovewtvom Qegovim rewen je konayno i za-vrwno i problem Boga i problem yoveka. Zato je BogoyovewtvoHristovo krajeugaoni kamen hriwçanstva. Spaseqe je u Bogoyo-veku, ne u yoveku. Yovek je newto od yega se treba spasavati - Bo-goyovekom. Ro$eqe Bogoyoveka na svet - to je prva yiqenica, odkoje se mora poçi da bi se uwlo u tajnu biça Boùjeg i biça yo-veyjeg. Ko qu obi$e - ne moùe uçi u misteriju hriwçanstva iliynosti Hristove. Hristos je Bogoyovek - to je polazna taykahriwçanstva; od qe mora poçi svaki, svaki bez izuzetka. Od qepolaze evan$elisti i apostoli, muyenici i ispovednici, sv.oci i yudotvorci. To je osnovna dogma hriwçanstva: iz qe se iz-vode sve ostale dogme i sva ostala fakta.

Hristos je istiniti yovek - to je zakxuyak do koga se moradoçi ispitivaqem Qegovog rodoslova (Mt.1,1-17) i Qegovog ùi-vota u telu. No, kakav je Qegov duhovni rodoslov? - Duh Sveti sa-yiqava sav Qegov duhovni rodoslov - to je odgovor enan$elistana postavxeno pitaqe (Mt.1,18; Lk.1,35). Mati Isusova Marija na-$e se da je trudna od Duha Svetoga (Mt.1,18). —Ne idi daxe, ne tra-ùi viwe od reyenoga, ne pitaj: kako je Duh Sveti to uyinio u De-vi? Jer kada je nemoguçe objasniti nayin na koji se vrwi zayeçe

4) Sv. Grigorije Niski, De Beatitud. Orat. ÌÈÈ, Mgn. P. gr. t. 44, col. 128D.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 33i razviçe deteta pri prirodnim uslovima, kako moùemo ondaobjasniti kada ono biva yudesnim dejstvom Duha? Da ne bi uzne-miravao evan$elista i dosa$ivao mu yestim pitaqem o tome, onje sebe oslobodio toga, naimenovavwi Onoga koji je uyinio toyudo. Niwta viwe ne znam, veli on, osim da je to uyiqeno od Du-ha Svetog. Neka se postide oni koji ùele da objasne uzviwenoro$eqe… Jer niti je arhan$eo Gavril niti Matej mogao newtoviwe reçi osim da je ro$eqe od Duha Svetog; no kako i na kojinayin je to uyinio Duh Sveti, niko od qih nije mogao objasniti,jer nije bilo moguçe”5).

Hristos je istiniti Bogoyovek - to je fakt na koji nepre-stano ukazuju evan$elisti. U samom bogoposlanom imenu Isus(Mt.1,21) sadrùi se sav obim i sva sadrùina Hristove misije nazemxi. Spasti xude od greha - to je cix Hristovog dolaska. On jesvoje ime opravdao svojim ùivotom, svojom smrçu i vaskrseqem.On se bezgrewno zayeo da bi mogao oyistiti xude od greha, uyi-niti ih bezgrewnima. On se zayeo od Duha Svetog da bi spasaoxude od duhova nesvetih, od duhova zlih i grewnih. U tome je no-vina i Qegovog imena i Qegovog dela; u tome i dokaz QegovogBoùanstva, jer samo Bog moùe oprawtati grehe; u tome je srùQegovog blagovewça, jer jedino time moùe oblagovestiti zagor-yenu grehom prirodu xudsku.

Isus se zayeo od Duha Svetog - to svedoye i arhan$eo i evan-$elist, ali da çe de roditi od devojke - to svedoyi sam Bog usti-ma proroka Isaije. Roditi se od devojke nije maqe yudno i tajan-stveno od zayeça Duhom Svetim. I jedno i drugo je natprirodno,nadxudsko; i za jedno i za drugo neophodno je neposredno Boùjeuyewçe i dejstvo. Jedno objavxuje Bog preko an$ela, drugo prekoproroka; uyestvuju i bestelesna i telesna biça. Ustima IsaijeGospod govori: Gle, devojka çe zatrudneti i rodiçe sina, i nadenu-çe mu ime Emanuil, koje znayi: s nama je Bog (7,14; Mt.1,23). - Izuya-vajuçi liynost Hristovu, yovek mora govoriti sebi: vaistinu, snama je Bog, Bog je sa nawim telom i u nawem telu, Bog je sa na-wim duhom, sa nawim srcem, sa celokupnom prirodom nawom;vaistinu, Bog se ovaplotio u yoveka, u celog yoveka, ne u qegovoparye, ne u qegov um samo, ili duwu, ili telo. S nama je Bog Õ snama je Hristos, jer je u bogoyoveyanskoj liynosti svojoj najin-timnije zbliùio, najprisnije zdruùio, najyudesnije sjedinioBoga sa yovekom. Do Hrista - xudi su imali malo razloga da govo-re: s nama je $avo. Grehopad je intimizirao yoveka s $avolom. Bogje bio dirka na krugu xudskog ùivota, a $avo - centar. Zato jerealno i originalno bogopoznaqe bilo nemoguçe u starom svetu.Bog je bio s xudima kroz kamene tablice, kroz zakon, kroz proro-

5) Sv. Jov. Zlatoust, Im Matth. Homil IV2, Mgn. P. gr. t. 57, col. 42.


ke. Mojsej i Jov, Isaija i Jezekix imali su vi$eqa Boga, vi$eqau vihoru i oluji, u oblaku i simvolima. Platon je uyio da je s xu-dima ne Bog, veç kopije Boga. On je bio u pravu; kroz tu qegovuispovest ispoveda sebe ceo paganski svet.

Tako do Hrista; no od Hrista: s nama je Bog u telu - zborexudi; s nama je Bog - zbore ùivotiqe i boxe; s nama je Bog - zboresva biça; s nama je Bog - zbore minerali. S nama je Bog, no neprivremeno, veç na svu veynost. Bog Rey postade telo (Jn.1,14) dabi telu kazala i otkrila Boga; postade telo da bi telu vratilabesmrtnost izgubxenu grehom. Glavno je da Rey postade telo. Ka-da je to moguçe, onda nema niyeg nemoguçeg u tome da telo posta-ne besmrtno, da xudi postanu sinovi Boùji.

Hristos je Spasitex zato wto je Bogoyovek. To je osnovnablagovest, koja sintezuje sav Novi zavet. Ona je uwla u svet nadan ro$eqa Hristovog. Qu yovek mora uvek nositi uza se i predase na celom duhovnom putu kroz Evan$exa. Qu neprekidno u sebinosi i qome ùivi Bogoyoveyansko Telo Crkve. No Boùiç je na-royito vreme, kada Crkva osobito silno i moçno slavoslovi tublagu vest. —Danas Bog na zemxu do$e i yovek se pope na nebo”6).—Slava i hvala na zemxi Ro$enome, koji je oboùio prirodu zem-norodnih”7). Ra$ajuçi se, Hristos donosi —bogatstvo oboùeqa”8),donosi neiskazanu radost, zato Crkva priziva ne samo xude, veçsvu tvar da se raduje. Hristos se javio —nadumno kao Bogoyovek sadvostrukom prirodom”9).

Boùiç je no preimuçstvu dan radosti, dan u koji se rodilaVeynost na izmuyenoj planeti nawoj, dan u koji se rodio Bogoyo-vek, dan u koji je cix ùivota prenesen iz tvari u Tvorca, iz yo-veka u Boga. U bogomudrom boùiçqem pozdravu: Hristos se rodi!i otpozdravu: Vaistinu se rodi! sadrùi se kratko izraùena svateologija. U tom pozdravu je formula spaseqa i lozinka spaseqa.Nad slatkom tajnom sladyajweg mladenca Isusa, koji pruùa ru-yice i zove nas k sebi, mi priklaqamo glave svoje, i molitvenoi radosno pozdravxamo sve i svakoga:

Hristos se rodi!

Vaistinu, vaistinu se rodi!

1924.

6)

Stihira na litiji.7)

Sjedalen.8)

Kanon, 6. pesma.9)

Kanon na poveyerju, 1. pesma.


3DVERI BESMRTNOSTI(Uskrwqa razmiwxaqa)

Niwta strawnije od yoveka u svima svetovima. Jer niwtabeskrajnije. Vrtoglavica spopada sva stvoreqa koja imaju moçida misle o yoveku. Filosofija o yoveku tewka je i za an$elskeumove, tuùna i za heruvimska srca. Nigde kraja yovekovom biçu.Ako pak ima kraja, onda je taj kraj: beskrajnost. Sa svih stranayovek je opkoxen beskrajnostima. Granice yovekovog biça? Oh,sve same beskrajnosti. Wta je yovek? Vreça krvavog blata, i u qojkvasac svih beskrajnosti. Povede li sebe u visinu, yovek iwye-zava u boùanske beskrajnosti; nagne li u dubinu, tone u demon-ske beskrajnosti. Yovek? Mali bog u blatu, pokatkad - demon uraskownom ornatu. Nema prirodnijeg nayela od ovog: Budite sa-vrweni kao Bog! Jer nema strawnije stvarnosti od yovekove za-xubxenosti u zlo i qegove bezdane.

***Gorke su beskrajnosti yovekove. Ko se nije otrovao od qih

yim ih je osetio, i oseçaqem saznao? Jesi li sa mnogostradalnimJovom posetio yovekove beskrajnosti, moralo se srce tvoje rasto-piti od bola. Jesi li ih posetio sa Wekspirom, morao si u buni-lo pasti, i izmuyenu duwu svoju nasloniti - na yije krilo?… Ot-rovne su beskrajnosti yovekove. Da ih nije zasladio Jedini Slad-yajwi, zar bi iole osetxiv, iole misaon yovek mogao ne izvrw-iti samoubistvo? Da, samoubistvo, kojim bi ubio sve te bezbrojnebeskrajnosti i oslobodio sebe otrovne i besmislene egzistenci-je.

***Budimo iskreni do kraja: da yudesni Gospod Hristos nije

vaskrsao, i svetlowçu vaskrseqa svog obasjao i osmislio yoveko-ve beskrajnosti, ko ne bi Tvorca ovakvog biça kakvo je yoveksmatrao prokletim tiraninom?… A Jedini Sladyajwi krotkoide od srca do srca xudskog i boùanskom neùnowçu zasla$ujegorku tajnu yovekovog biça, i sobom ispuquje qegove beskrajnos-ti. Zato su Hristovom yoveku mile sve beskrajnosti yovekove. Zaqega nema straha u qima, jer su sve ispuqene Boùanskim Logo-som, Boùanskim Smislom, Boùanskim Svesmislom.


***Vaskrseqe Hristovo je najveçi potresu sferi xudskog ùi-

vota. Qime je centar ùivota xudskog prenesen iz smrti u be-smrtnost, iz vremena u veynost. Od geocentriynog, yovek je po-stao uranocentriyno biçe. Zemxa je postala privremeno obita-liwte yovekovo, a nebo - veyno. Ali i na zemxi Hristov yovekùivi nebom, i po zakonima neba. U besmrtnost xudi ulaze jedi-no kroz dveri vaskrseqa Hristovog.

Gde je centar yovekovog biça? U vaskrslom i vaznesenomGospodu Hristu, koji sedi s desne strane Boga (sr. Kol.3,1). Sa vas-krslim Bogoyovekom veynost je postala nova kategorija xudskogùivota. Hriwçani su time hriwçani wto ùive silom vaskrse-qa i po zakonima vaskrseqa (sr. 1.Kor.15,29-34). A to znayi: ùiveveynowçu i radi veynosti, jer su i telo i duwa sazdani za vey-nost, za bogoyoveynost. To je najskupoceniji dar rodu xudskom yu-desnog Spasitexa: sticaqe veynosti vremenskim ùivotom, sa-vla$ivaqe smrti besmrtnowçu.

Vera u Gospoda Hrista daje yoveku sile da u ovom svetu gre-ha i smrti svetowçu savla$uje greh i smrt, i ispuquje sebe be-smrtnowçu i veynowçu. Evan$elska vera saovaploçuje yovekaHristu, yini ga zajedniyarem svega Hristovog, i on doùivxujekao svoje sve wto je Hristovo: i Qegovo ro$eqe, i Qegovo preob-raùeqe, i Qegovo stradaqe, i Qegovo vaskrseqe, i Qegovo vaz-neseqe. I na qemu se ispuquje yudesna blagovest: Ja viwe ne ùi-vim, nego meni ùivi Hristos (Gal.2,20). U svakom hriwçaninu pro-duùuje se bogoyoveyanski ùivot Hristov. Hriwçanin se blago-daçu izjednayuje sa Hristom: u ùivotu, u mislima, u ùexama, udelima; on, po reyima Svetoga Zlatousta, ima ono wto i Hris-tos1).

Hriwçaninova je osnovna duùnost: u svetu vremena i pro-stora ùiveti Hristovom besmrtnowçu i veynowçu. Misli limisao, on je silom vaskrslog i veynoùivog Gospoda pretvara uhristomisao; a oseçaqe pretvara u hristooseçaqe. Svim biçemsvojim on jedno traùi: da bude onde gde i vaskrsli Gospod. Po re-yima svetog apostola: Ako vaskrsnuste s Hristom, traùite onowto je gore, gde Hristos sedi s desne strane Boga (Kol.3,1). I mis-lima, i oseçaqima, i ùexama diùite se iznad sveta, iznad svihnebesa, iznad svih an$ela i arhan$ela - gde Hristos sedi s desnestrane Boga. Sve yoveyje spasava se prolaznosti i smrti Bogoyo-veyjim.

1)

In Coloss. homil. 7,2; P. gr, t. 62, col. 345.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 37***

Koja je misao yovekova besmrtna, koja ùexa, koje oseçaqe?Samo hristovska misao, samo hristovska ùexa, samo hristovskooseçaqe. Yovek je hriwçanin ako Hristom misli, ako Hristomoseça, ako Hristom hoçe (sr. Flb.2,5). U hriwçaninovim ùexamai oseçaqima i mislima nema niyeg smrtnog i neyistog, jer ispu-quje evan$elski savet: misli o onome wto je gore a ne wto je nazemxi (sr. Kol.3,2).

Ukoliko yovek oùivxuje sebe Hristom, utoliko umire sti-hijama sveta (sr. Kol.2,20), to jest: gresima, strastima i porocima.Hriwçanin ubija smrt u sebi i oko sebe ùiveçi Hristovim dob-rom. Ko Hristovom besmrtnowçu ùivi s desne strane Boga, kakoga mogu mamiti zemaxske slasti, i poyasti, i strasti? Prxavozrno peska - to je zemxa gledana okom Hristove veynosti. Savmnogostrani i beskrajni ùivot hriwçaninov glavnom tajnomsvojom sakriven je s Hristom u Bogu (sr. Kol.3,3).

***%iveçi silom vaskrslog Gospoda Isusa, hriwçanin umrt-

vxuje u sebi ne samo sve strasti i grehe, veç i sve grehoyeùqivemisli, grehoyeùqive ùexe, grehoyeùqiva oseçaqa. Nema sum-qe, daleko je od sveyistog Gospoda Hrista yovek koji ùivi u ne-yistotama. Dodir sa Sveyistim neminovno uvodi yoveka u nepo-wtednu borbu sa svima gresima i strastima. I on se do krvavogznoja bori sa sobom umrtvxujuçi u sebi r$ave misli, zle ùexe,sladostrasna raspoloùeqa (sr. Kol.3,5). Nema beskrajnosti u qemuiz koje on ne izgoni fantastiyne fatamorgane sablaùqivihslasti zemaxskih i ne satire yudoviwta odomaçenih strasti.Sve u qemu bori se neustrawivo: da umrtvi yeùqu za r$avim.

***Telo je Bog dao yoveku da ga oboùi - Bogom, da ga obesmrti -

Besmrtnim, da ga oveyni - Veynim. Yula su data telu da posluùeqegovom oboùequ i obesmrçequ. A to se postiùe neboyeùqi-vom delatnowçu duwe u telu. Kada oko ne gleda na prolazno ismrtno, veç na neprolazno i besmrtno, ono ispuquje telo besmrt-nowçu; kada sluh ne obraça paùqu ni na wta zemaxsko i prxa-vo, veç na nebesko i yisto, on ispuquje telo veynowçu; kada ustane govore ni o yemu ruùnom i sablaùqivom, veç samo o veynom ineprolaznom, ona ispuquju svoje boùansko naznayeqe; kada rukane yini niwta r$avo, veç samo dobro i pohvalno, ona doprinosiyovekovom obesmrçequ i oboùequ.

Hriwçaninov je poziv: ne dopustiti gresima i strastimada budu stvaralayka sila u qegovim mislima, oseçaqima, ùexa-ma i delima. Gospod Hristos daje sile yoveku ne samo da iz svih


bezdana biça svog potisne sve grehe i strasti, nego da ih sa sebelako skine, kao odelo. To znaye apostolove reyi: svucite starogayoveka sa delima qegovim (Kol.3,9). A dela su qegova: gnev, xuti-na, pakost, huxeqe, sramotne reyi, laù, blud, neyistota, slado-strawçe, lakomstvo, idolopoklonstvo (Kol.3,8; sr. Ef.4,22). Potis-nuvwi iz sebe sve grehe, yovek je potisnuo sve smrti, jer je svakigreh - mala smrt.

***Zlo se potiskuje dobrom, mrùqa - xubavxu, gordost - smire-

nowçu, gqev - krotowçu, blud - postom, sladostrawçe - molit-vom. Jednom reyju: poroci se potiskuju vrlinama. U toj borbi sagresima i porocima hriwçanin dobija svepobednu silu od Gos-poda svepobeditexa, obnavxa sebe Qime, dok se najzad ne javikao novi yovek, hristoliki yovek, yije je biçe izatkano od dobro-te, milosr$a, smirenosti, krotosti, trpxeqa, velikoduwnosti,svexubavi (sr. Kol.3,10-14). Taj novi, hristoliki yovek ne stari,veç wto viwe ùivi, sve je mla$i. —Ukoliko duùe ùivi, utolikose viwe pribliùava ne starosti veç mladosti (prœÒ neŒthta), kojaje boxa od pre$awqe mladosti”2). Novi yovek se obnavxa po ob-liyju onoga koji ga je sazdao, tj. po obliyju Hrista. A GospodHristos ne stari, jer greha ne uyini. Greh je jedina sila koja, poreyima blaùenog Teofilakta, sastaruje yoveka i kvari (palaioÉkaâ fqereÉ). I mi, koji smo od Hrista stvoreni po Qegovom obliy-ju, duùni smo izbaciti iz sebe pokvarenost i ostarelost (fqorænkaâ palaïosin)3). %ivot u vrlini uvek se podmla$uje; i ako izgledada telesno stari, ali duhovno cveta4).

Praktikujuçi Hristove vrline yovek se postepeno ohristo-liyuje, postepeno obnavxa i obesmrçuje, jer svakom vrlinom onpomalo vaskrsava sebe iz smrti u besmrtnost, dok sav ne utone uùivot veyni, koji je sakriven s Hristom u Bogu (sr. Kol.3,3). Po-sredi je jedan podvig: obezgreweqe, a kroza qega oùivotvoreqe,vaskrseqe, obesmrçeqe, ohristoliyeqe. Svim strujama svoga bi-ça hriwçanin ulazi u bogoyoveyanski sveùivog Gospoda Hrista.Ovaj bogoyoveyanski vitalizam nema niyeg zajedniykog sa suwi-yavim filosofskim vitalizmom ili hekelovsko-vulgarnim zo-ologizmom. U qemu je trosunyani Bog izvor sveùivota.

2)

In Coloss. homil. 8,2; P. gr, t. 62, col. 353.3)

Expositio in epist. ad Collos. cap. vers. 10: P. gr. t. 124, col. 1257B.4)

Ekumenije, Comment, in epist. ad Coloss. cap. 3,8-11; P. gr. t. 119, col. 44C.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 39***

Sve nam svedoyi: vaskrseqe Hristovo je sveobuhvatni etiy-ki podvig i princip. Hriwçanin sav ulazi u podvig sebevaskr-seqa Hristom. Qegovo se samooseçaqe postepeno razrasta u sve-oseçaqe, koje hristolikom xubavxu obuhvata sve svetove, i svabiça u svima svetovima. I radosno im u beskrajnom ushiçequkliye:

Hristos voskrese!

dok svi svetovi potresno tutqe:

Vaistinu voskrese!

1936.



4VASKRSEQE BOGOYOVEKA HRISTA

Neka kozmiyka zavera postoji protiv nawe planete, jer senigde u vasexeni ne umire osim na Zemxi1). Ostrvo smrti, jedi-no ostrvo na kome se umire, eto to je sumorna zvezda nawa. A iz-nad qe, oko qe, i ispod qe kruùe milijarde zvezda na kojima ne-ma smrti, na kojima se ne umire. Sa svih strana bezdan smrti op-koxava planetu nawu. Koji to put koji polazi sa Zemxe a ne sur-vava se u bezdan smrti? Koje je to biçe koje moùe izbeçi smrt naZemxi? Svi umiru, sve umire na ovom jezovitom ostrvu smrti.Nema tuùnije sudbe od Zemxine, nema oyajnije tragedije od yo-vekove. Zawto daje ùivot yoveku kada je odasvud opkoxen smrçu?Zamke smrti razapete su svuda; na staze yovekove metnut je mrak.Kao ogroman i yudoviwtan xigavi pauk smrt je isplela gustemreùe oko poya$ale zvezde nawe, i u qih hvata xude kao bespo-moçne muve. Sa svih strana xudoùderske strahote vijaju yoveka,i on nema kud, jer ga je smrt zatvorila odasvud. Zawto se dajesvest yoveku kada ona svuda u svemu nailazi na smrt? Zawto sedaje oseçaqe yoveku; da li zato da oseti kako mu je grob - otac acrvi - braça? Kroz napaçenog Jova svaki od nas dovikuje grobu:ti si otac moj, a crvima: vi ste mati moja, vi ste braça moja.

Svest je tuùan i strawan dar yoveku; no mnogo tuùniji imnogo strawniji dar je - oseçaqe. A yula? Zawto su data yula yo-veku; da li zato da mu budu pipci, pomoçu kojih çe on na svakomkoraku u istoriji roda xudskog napipati smrt? Powaxite misaosvoju po ovom ostrvu smrti da vam prona$e smisao yovekovom po-stojaqu, i ona çe vam se vratiti oja$ena i tuùna, sva posutahladnim pepelom smrti; powaxite oseçaqe svoje, i ono çe vamse vratiti izranavxeno i izgruvano po neprolaznim guduramasmrti; pruùite jedno yulo svoje do kraja ma kog biça u istoriji,i ono çe kao kraj qegov, kao zavrwetak qegov nesumqivo napipa-ti smrt.

Gospodo, smrt je najoyiglednija i najuniverzalnija stvar-nost u svetu. U samoj stvari, posledqa, zavrwna stvarnost xud-skog ùivota na zemxi jeste smrt. Recite, zar smrt nije posledqastvarnost i moja i vawa? Svi smo mi zaraùeni smrçu, svi bezizuzetka zaraùeni smrçu, svi bez izuzetka; bacili smrti proje-li su sva tkiva biça naweg; svaki od nas nosi u sebi hixade smr-

1)

Predavaqe odrùano na Kolaryevom narodnom univerzitetu.


ti. Nawu planetu stalno pustowi hroniyna epidemija smrti;nema medicine koja nas moùe spasti ove epidemije; nema karan-tina gde bi se xudi mogli oyistiti od mikroba smrti. Wta jexudski ùivot na zemxi ako ne: stalno gryevito otimaqe od smr-ti, borba sa smrçu, i najzad - poraz od smrti? Jer mi u medicini,u nauci, u filosofiji pobe$ujemo ne samu smrt, veç qene prete-ye: bolesti i slabosti. I to ih pobe$ujemo delimiyno i privre-meno. Wta su trijumfi nauke, filosofije, tehnike pred stra-hotnim faktom sveopwte smrtnosti svega xudskog? Niwta drugodo graja zbuqene i preplawene dece. Ako ima tragike u svetovi-ma, onda je centrala qena - yovek. Tragiyno je biti yovek, o! ne-sravqeno tragiynije nego biti tigar ili ovca, zmija ili ptica,puù ili komarac. Ma koliko se yovek naprezao da prevazi$e tra-giku xudskog ùivota, on mora i oseçati i saznavati da stalnoostaje zatvorenik u neotvorxivoj tamnici smrti, tamnici kojanema ni prozora ni vrata. Ra$ajuçi se na svet, yovek je od prvogmomenta kandidat za smrt; i ne samo to, nego yim se - veç je osu-$en na smrt. Utroba koja nas ra$a nije drugo do ro$ena sestra gro-ba. Izlazeçi iz majyine utrobe yovek veç stupa na put koji vodiu grob. Ma kojim putem iwao po ovom ostrvu smrti, yovek se naj-zad mora iskrcati u - grob. Svaki yovek je zalogaj koji, na krajukrajeva, proguta nenasitna smrt, —svejadica smrt”2). Wta namostaje, o kukavni zarobxenici smrti? Jedino: pobuna gorkog os-mejka i gry nemoçnog srca.

Gospodo, na dugom i strawnom putu kroz istoriju u yovekuse toliko naslagalo i nagomilalo smrti da je smrt postala jedi-na kategorija u kojoj se kreçe i biva sav ùivot xudski, u kojoj onnastaje, ostaje, pa moùda i prestaje. Kroz istoriju se u yoveku iz-radilo jedno ube$eqe: ako u ovom svetu ima iyeg neophodnog, on-da je to smrt. To ube$eqe postalo je dogmom svake istorijske epo-he. Jezovita realnost smrti primorala je yoveyanstvo da to ube-$eqe formuliwe u dogmu: smrt je neophodnost. Tu nemilu dogmupredavao je u nasledstvo otac sinu, yovek yoveku, pokoleqe poko-lequ. Ako yovek bez predrasude zagleda u istoriju ovog yudnogsveta, mora priznati da je ovaj svet - ogromna vodenica smrti,koja neprekidno mexe nepregledne povorke xudi, od prvog yove-ka pa sve do posledqeg. I mene mexe, i tebe mexe, prijatexu, isve nas mexe, dok nas jednog dana ili jedne noçi ne samexe. Re-cite, moùe li yovek spokojan biti, i bez bunta ovaj svet primi-ti, kada je u ovoj vodenici smrti priklewten izme$u dva vode-niyna kamena, koji çe ga dotle mle ti dok ga sasvim ne samexu?moùe li muva biti spokojna u paukovoj mreùi, i miw u miwo-lovci? Od uùasa - yovek oseça da je ovaj ùivot neko strawno

2) Tako Crkva naziva smrt: Petak Cvetne [nedexe], ujutru.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 43privi$eqe i mrayno zatoyeqe. Izgleda, neko nas je poslao na za-toyeqe odvratnom privi$equ; poslao je nas koji smo i sami odiste materije od koje i privi$eqe. Dovoxno je i jedno oko yovekupa da vidi da je nawa planeta - trkaliwte privi$eqa, trkaliw-te kaldrmisano lobaqama xudskim. A vasexena? nije li toogromna, hermetiyki zatvorena grobnica, po kojoj xudi kao oyaj-ne krtice neprestano riju, i nikako da je proriju?

Svekolika istorija roda xudskog nije drugo do zagluwnaafirmacija smrti. Sve qene bure i oluje, zatiwja i podvizi, sviqeni tvorci i borci, svedoye jedno, samo jedno: smrt je neophod-nost; svaki je yovek neizostavno i neminovno smrtan. To je fi-nale svakog xudskog biça, to testament koji za sobom neizostav-no ostavxa svaki ùitex nawe planete. Taj testament su svakomeod nas ostavili preci nawi. U qemu stoje samo ove tri reyi:smrt je neophodnost. - Recite, gospodo, moùe li yovek sa takvimtestamentom biti spokojan i sreçan u ovoj vodenici smrti? Jeli potreban, je li opravdan, je li logiyan ùivot u svetu u komeje smrt - najneophodnija neophodnost? A to pitaqe znayi: Imali smisla ovakav svet, ovakav ùivot, ovakav yovek? Posrednoili neposredno, svi se problemi svode na problem smrti. Ko re-wi problem smrti, rewio je glavne probleme xudske svesti i sa-vesti. Na ovom problemu probaju se svi bogovi i svi xudi. Akoiko rewi ovaj problem, onda je to Bog naw, i nema drugih bogova,i - ne trebaju nam.

Suoyite problem smrti sa savremenom pozitivistiykomnaukom. Da bi rewila problem ùivota i smrti, nauka je mobili-sala sve svoje sile, ali se svi qeni napori slivaju u jedan zakxu-yak: u svetu vladaju prirodni zakoni koji su neophodni i neiz-menxivi; i smrt je prirodni zakon, zato je neophodan i neizmen-xiv; u ovakvom svetu i ovakvom yoveku: smrt je neophodnost. -Eto, svoj odgovor na strawni problem smrti nauka uvija u tajan-stvenu rey: neophodnost. Ali, ona time ne rewava problem veçga samo konstatuje i afirmiwe. Ovakvim odgovorom nauka potvr-$uje yiqenicu da je smrt neophodnost. No, gospodo, ta baw yiqe-nica i jeste najveçe prokletstvo za rod xudski. Ja moram izvuçikonsekvence iz ovog dogmata savremene nauke: ako je smrt neop-hodnost, onda xudski ùivot nema smisla; neophodnost ostaje ne-ophodnowçu: yoveyanstvo je osu$eno na permanentni status quoante [staqe kao pre], tj. osu$eno na permanentnu smrt, powto je smrtneophodnost za sve xude. —Verujemo”, izjavio je nedavno yuveniastronom „ems „ins, profesor Kembriëskog univerziteta, —davasiona nije stalna, nepromenxiva sklopa. Ona ùivi svojimùivotom, putuje, kao i svi mi, putem koji vodi od ro$eqa ka smr-ti. Jer nauka ne zna ni za kakvu promenu sem promene koja se sa-stoji u starequ, i ni za kakav napredak izuzev napretka ka grobu.


U svetlosti naweg sadawqeg znaqa, primorani smo da verujemoda je cela materijalna vasiona samo jedan primer za ovo, mada naogromnoj skali”3).

Powto je smrt jedini prirodni zavrwetak yoveka, pa i sa-me vasione, onda je pravi progres u osnovi nemoguç; ne samo ne-moguç veç i nepotreban. Jer nawta mi progres kada se sastoji utome da me sveyano isprati od kolevke do groba? To je kao kad teosude na smrt pa ëelat premaùe may medom da bi ti bilo sla$ekad ti qime odrubi glavu… Nawta mi ùivot, nawta mi savtrud, i rad, i duùnost, i xubav, i mrùqa, i kultura, i civiliza-cija, kad umirem sav, bez ostatka? Sve to pred yime se xudi kla-qaju: progres, kultura, civilizacija, rad, duùnost, moral - sve suto vampiri koji mi krv siwu, siwu, siwu… Prokleti bili! -Gospodo, treba biti iskren: ako je smrt neophodnost, onda je ovajùivot - najpodrugxiviji dar, najodvratniji podsmeh, i glavno:uùas, neizdrùxiv uùas… Neophodnost smrti za nauku je ne-uklonxiva i nepobediva; to znayi: nauka ne moùe ni pronaçini dati smisao ùivotu. Pred problemom smrti izdiwe i samanauka. Mnogi govore: nauka je sila, nauka je moç. No recite: zarje sila koja je besilna pred smrçu, u samoj stvari sila? zar je moçkoja je nemoçna pred smrçu, u samoj stvari moç? Nema sile mimoonu koja pobe$uje smrt; nema moçi mimo tu moç… Vele: nauka jeyovekoxubiva. No kakvo mi je to yovekoxubxe kada ona ostavxayoveka u smrti? kada je nemoçna da ga odbrani od smrti? Yoveko-xubxe je: pobediti smrt. I nema drugog.

Gospodo, suoyite problem smrti sa ma kojom filosofijom,starom ili novom. Gle, sva se logika svih filosofija sliva u je-dan princip: kategorije xudskog miwxeqa dokazuju nemoguçnostpobede nad smrçu; smrt je logiyka posledica trownosti yovekovabiça, stoga je smrt neizbeùna neophodnost… Ovakav odgovorpodstiye me na pitaqe: Kako filosofija moùe dati smisao yo-vekovom ùivotu kada tako rewava kobni problem smrti? U samojstvari, razne filosofije i nisu drugo do aritmetika pesimiz-ma. Kada yovek sa ivice groba posmatra svet, onda mu nijednafilosofija ne moùe zasladiti gorku tajnu smrti.

Suoyite problem smrti sa evropskom humanistiykom kultu-rom. Mnoge je naivne evropska nadom okrilila. No slaba su tokrila da bi yoveka mogla diçi iznad smrti. Smrt ih nemilosrd-no saseca u korenu. I kulturni se yovek oseça tragiyno nemoçanpred strawilnim faktom smrti. Stani na ivicu svoga groba iizmeri kulturu na terazijama svoje savesti; gle, lakwa je odniwta. Pred smrçu ona se savija u zgryenu nulu. Sve qene teko-vine smrt polako nagriza i otiskuje u svoj mrayni ambis. Zar

3) The stars in their courses, Cambridge 1931.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 45kultura koja nije u staqu da smrt, predstavxa silu koja joj se odmnogih pripisuje? Kakva je korist yoveku od toga wto je kultu-ran, kulturan u vodenici smrti, koja çe danas-sutra samleti iqega i qegovu kulturu?

Gospodo, sva delatnost roda xudskog kroz istoriju svedoyi itvrdi jedno: yoveku je nemoguçe pobediti smrt. Ali, ako je to po-sledqi i zavrwni zakxuyak, yega radi onda ùiveti? yega radistvarati istoriju, uyestvovati u qoj, lomiti se po qoj? Istorijaroda xudskog, koja nije drugo do nemilosrdna, tiranska diktatu-ra smrti, nije li podsmeh nad xudskim biçem i qegovim progre-som? Ne varajmo sebe: smrt je trijumf tiranije i tragizma, i avaj- pir ironije i komizma… Jadno i komiyno je biçe yovek kada muje su$eno da ùivi u vodenici smrti gledajuçi kako ona nemilo-srdno mexe yoveka za yovekom, narawtaj za narawtajem i oseçaju-çi kako i qega samog postepeno mexe, dok ga sasvim ne samexe…Nesreçnom i ismejanom biçu wto se yovek zove nemoguçe je, ap-solutno nemoguçe pobediti smrt. Wta onda? Ima li izlaza? - Da,ima. Ono wto je nemoguçe yoveku, pokazalo se moguçe kome? Jedi-no Bogoyoveku. Da, Bogoyovek Hristos je pobedio smrt. Yime? -Svojim vaskrseqem I tom pobedom rewio prokleti problem smr-ti; rewio ga ne teorijski, ne apstraktno, ne aprioristiyki, veçdoga$ajem, doùivxajem, faktom, istorijskim faktom vaskrseqasvog iz mrtvih.

Gospodo, nema doga$aja, ne samo u Evan$exu veç i uistoriji roda xudskog, koji je tako silno, tako ubedxivo, takoneporeyno posvedoyen kao vaskrseqe Hristovo. U celokupnojsvojoj istorijskoj stvarnosti i moçi, hriwçanstvo je zasnovanona faktu vaskrseqa Hristovog. Svojom svepobednom silom ono jenametnulo sebe za centar hriwçanstva. Ako se hriwçanstvomoùe svesti na doga$aj, onda je taj doga$aj - vaskrseqe Hristovo.Ako hriwçanstvo ima poyetak u vremenu, onda ono poyiqe ne odVitlejema veç od vaskrseqa. Temex hriwçanstva je vaskrseqeHristovo. To je osnovni fakt; ne po$e li se od qega, ne moùe seodgonenuti zagonetna liynost Isusa Nazareçanina. Vaskrseqemsvojim Gospod Hristos je objasnio svetu sebe, svoju Bogoveyanskuliynost. Do vaskrseqa svog On je uyio o veynom ùivotu, ali jetek vaskrseqem dokazao da je On zaista ùivot veyni. Dovaskrseqa svog On je uyio xude pobedi nad smrçu, ali je tekvaskrseqem pobedio smrt i dao xudima sile da i oni pobe$ujusmrt i u duwi i u telu svom. Jednom reyju: celokupno uyeqeHristovo tek u vaskrsequ Qegovom dobija svoju opitnu,eksperimentalnu potvrdu i objawqeqe.

Bez vaskrseqa Hristovog hriwçanstvo se apsolutno ne mo-ùe objasniti. Molim vas, yime çete objasniti neustrawivu pro-poved apostola o vaskrslom Hristu, onih apostola koji su se, po-


raùeni i preplaweni golgotskom smrçu Hristovom, kukaviykibili razbegli od Qega? Yime çete objasniti, yime? - Jedino vas-krseqem Hristovim. Da je Hristos umro, a ne i vaskrsao, ko bi seusudio da ga propoveda kao Boga i Spasitexa? Ko bi za Qim po-wao, ko u smrt za Qega iwao? Da Hristos nije vaskrsao, ko biapostole, te nemoçne oyajnike i preplawene begunce, oduwevioda propovedaju jednoga mrtvaca; i kakvu su nagradu mogli oyeki-vati od mrtvaca, kakvu poyast? Ta oni su pobegli i od Qega ùi-voga yim je bio uhvaçen; a posle smrti Qegove zar bi mogli sta-jati onako smelo za Qega da On nije vaskrsao? Ne, ne! Oni nisuni mogli ni smeli izmisliti vaskrseqe Hristovo da se ono nijedesilo. Mnogo puta Spasitex im je za ùivota svog govorio osvom vaskrsequ, ali oni od svega toga nisu niwta razumeli. Sto-ga, da Hristos nije vaskrsao, oni bi, goqeni od celog naroda,proterivani iz grada u grad, morali najzad odustati od Qega iprestati da wire glasove o nekakvom vaskrsequ Qegovom. Da sevaskrseqe Hristovo nije stvarno desilo veç da su ga izmisliliapostoli, u wta bi se oni mogli uzdati propovedajuçi jednu tak-vu izmiwxotinu? Da li u silu svoje reyi? Ta oni su bili vrloneuki xudi. Da li u bogatstvo? Ta oni nisu imali ni torbe, niwtapa, ni obuçe. Da li u znatnost porekla? Ta oni su bili siro-mawni, i ro$eni od siromawnih. Da li u znamenitost zaviyaja?Ta oni su dolazili iz neznatnih sela. Da li u svoju mnogobroj-nost? Ta qih je bilo svega jedanaest. Da li u obeçaqa Uyitexe-va? Ali, da On nije vaskrsao, onda ni ostala obeçaqa Qegova nebi za qih bila verodostojna. I kako bi oni mogli ukrotiti na-rodni bes? Kada se hrabri Petar od straha odrekao Hrista predsluùavkom, i svi ostali, videvwi ga vezana, kukaviyki razbegli,kako bi onda oni smeli pomisliti da idu u sve krajeve sveta isvuda usa$uju izmiwxenu propoved o vaskrsequ? Kada se jedanprepao od sluùavke, a ostali i od samog pogleda na uze, kako suse onda oni mogli odrùati pred carevima, vladarima i narodi-ma, gde su mayevi, uùareni kazani, usijane peçi, bezbrojne vrstesvakodnevne smrti, kako ako ne tako wto ih je boùanskom silomsvojom krepio vaskrsli Gospod Hristos? Da, da, sve je to yinilasila vaskrsloga Bogoyoveka4).

No, bez vaskrseqa Hristovog se ne bi moglo objasniti ne sa-mo apostolstvo apostola veç ni muyeniwtvo muyenika, ni ispo-vedniwtvo ispovednika, ni svetitexstvo svetitexa, ni yudo-tvorstvo yudotvoraca, ni vera verujuçih, ni xubav xubeçih, ninada nadajuçih se, niti ikoji hriwçanski podvig uopwte. Da ve-ra hriwçanska nije vera vaskrslog, i stoga veyno ùivog i ùivo-tvornog Bogoyoveka Hrista, ko bi kroz tolike vekove milione i

4) Sv. Jovan Zlatoust, In Math. Homil. 89,1; P. gr. t. 58, col. 782-783.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 47milione xudi oduwevxavao na veru u Hrista, na xubav premaQemu, na ùivot u Qemu, i vodio ih kroz svete evan$elske vrli-ne i podvige? Jednom reyju: da nije vaskrseqa Hristovog, hriw-çanstva ne bi bilo; Hristos bi bio prvi i posledqi hriwçanin,koji je izdahnuo i umro na krstu, a sa Qim i Qegovo uyeqe i Qe-govo delo. Tada bi bila istinita rey nesreçnog Niyea: Prvi iposledqi hriwçanin raspet je na Golgoti.

Gospodo, stvarnost i istinitost vaskrseqa Hristovog pro-verena je najkritiykije od samih oyevidaca, svetih apostola.Oni nisu olako poverovali u vaskrseqe; naprotiv, podvrgli suga nemilosrdnom kriticizmu. Moùe se smelo tvrditi: apostolisu se nasumqali u vaskrseqe Hristovo ne samo za sebe, nego i zasve xude svih vremena, za svu xudsku prirodu uopwte. Prema pr-voj vesti o Spasitexevom vaskrsequ, koju su yuli od Marije Mag-daline - koja je prva videla vaskrslog Gospoda - apostoli se odno-se s kritiykim neverjem: yuvwi da je ùiv i da ga je ona videla,oni ne verovawe. Ovom prvom neverju dodaje se drugo: vaskrsliGospod javxa se dvojici uyenika na putu za Emaus, i oni dowav-wi javiwe uyenicima; i ni qima ne verovawe. Tada vaskrsliGospod, da bi svoje neverne uyenike uverio u svoje vaskrseqe,pruùa najopipxiviji, najoyigledniji i najnesumqiviji dokaz:pokazuje im ruke svoje i noge, i jede pred qima. Sv. evan$elistto ovako opisuje: Sam Isus stade me$u qih i reye im: Mir vam. Aoni se uplawiwe i poplaweni buduçi, miwxahu da vide duha. I reyeim: Wto se plawiwe? i zawto se javxa sumqa u srcima vawim? Vi-dite ruke moje i noge moje: ja sam glavom. Opipajte me i vidite: duhnema tela i kostiju kao wto vidite da ja imam. I kad to reye, po-kaza im ruke i noge. A kako oni jow ne verovahu od radosti i yu$ahuse, reye im: Imawe li ovde wto za jelo? A oni mu dadowe komad pe-yene ribe i meda u saçu. I uzevwi pojede pred qima (Lk.24,36-43). - Vr-hunac apostolskog nemilosrdnog kriticizma u proveravaqustvarnosti i istinitosti vaskrseqa Hristovog predstavxa slu-yaj apostola Tome. Kada ostali apostoli kojima se vaskrsli Gos-pod javio saopwtavaju Tomi: videsmo Gospoda, on im skeptiykiodgovara: Dok ne vidim na rukama qegovim rane od klinaca, i nemetnem prsta svoga u rane od klinaca, i ne metnem ruke svoje u reb-ra qegova, neçu verovati. - I ùexu ovako upornog neverja vaskrs-li Gospod ispuquje. Evan$elist priya: Posle osam dana opet be-hu uyenici qegovi unutra, i Toma s qima. Do$e Isus kad vrata behuzatvorena, stade na sredinu i reye: Mir vam. Zatim reye Tomi:Pruùi prst svoj ovamo i vidi ruke moje; i pruùi ruku svoju i metniu rebra moja, i ne budi neveran, nego veran. - Uveren na tako oyigle-dan i nesumqiv nayin u stvarnost vaskrslog Gospoda, Toma sa ve-rom uzvikuje: Gospod moj i Bog moj (Jn.20,25-28).

Gospodo, vaskrseqe Bogoyoveka Hrista je prevrat, prvi ra-


dikalni prevrat i revolucija u istoriji yoveyanstva. Do qega uistoriji je vladala deviza: smrt je neophodnost; od qega poyiqeda vlada deviza: besmrtnost je neophodnost. Iz fakta vaskrseqaHristovog rodila se filosofija vaskrseqa, koja nepobitno poka-zuje i dokazuje da je neophodnost ne smrt veç besmrtnost, ne po-beda smrti, veç pobeda nad smrçu. Praktiyno ube$eqe i filo-sofska dogma: smrt je neophodnost, vrhunac je i punoletstvo pe-simizma. Ta dogma ima svoje postulate u principima: greh je ne-ophodnost, zlo je neophodnost. Ali i filosofija vaskrseqa imasvoje postulate; evo qih: bezgrewnost je neophodnost, dobro jeneophodnost. Kada je vaskrseqe Bogoyoveka Hrista - fakt, doga-$aj i doùivxaj, onda nema nijedne bogoyoveyanske vrline i oso-bine koja u ùivotu xudskom ne bi mogla postati fakt, doga$aj,doùivxaj.

Fakt vaskrseqa Hristovog nije ograniyen ni vremenom niprostorom; on je sa svake strane beskrajan i beskonayan kao i sa-ma liynost Bogoyoveka Hrista. To je fakt i doga$aj sveyoveyan-skog znayaja i zamaha; on se razrasta u mnogomilioni ùivot svihhriwçana, jer su hriwçani time hriwçani wto verom u vaskrs-log Gospoda Hrista postaju Qegovi sutelesnici, tj. ylanovi Bo-goyoveyanskog Tela qegovog: Crkve. Crkva i nije drugo do nepre-kidno i beskrajno produùavaqe jednog doga$aja, jednog fakta:vaskrseqa Hristovog. To je novi organizam, nova realnost, be-skrajna, beskonayna, besmrtna. Tu nema granica vremenskih niprostornih. Vaskrseqem svojim Bogoyovek je probio poroynikrug smrti: izvrwio prelaz iz smrti u besmrtnost, iz vremena uveynost. U Liynosti Qegovoj izvrwio je taj prelaz i yovek, aline kao yovek veç kao Bogoyovek. Zato je vaskrseqe centralnifakt. Od yoveka se traùi jedno: da usvoji taj fakt, da doùivi tajdoùivxaj, da vaskrsne sebe iz groba svega onoga wto je smrtno,sjediqujuçi putem vere duwu svoju sa vaskrslim Gospodom Hris-tom.

Hristova pobeda nad smrçu omoguçila je beskrajni progresyoveka i yoveyanstva ka boùanskom savrwenstvu. U stvari: is-tinski se progres sastoji u pobedi nad smrçu, i obesmrçequ i du-we i tela, u spasequ od smrti, a to çe reçi: u spasequ od greha izla, koji su jedini tvorci smrti. Ali ako je smrt zavrwetak yove-ka i yoveyanstva, onda su sve yovekove yeùqe za progresom - naj-prokletije i najpodrugxivije svojstvo koje je neko ubacio u yove-ka, da bi mu se wto jetkije podsmehnuo. U tom sluyaju, najboxe jei najdoslednije: zamreti u oyajnoj inerciji i izvrwiti samo-ubistvo, jer bi ùivot bio nesnosna tiranija i neizdrùxiv pod-smeh. Mnogi ne priznaju vaskrseqe, ne priznaju pobedu nad smr-çu, a govore o progresu. No svi ti progresi, bili nauyni, ili fi-losofski, ili umetniyki, ili kulturni, nisu drugo do koncen-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 49triyni krugovi upisani u krugu smrti. Progres koji izneveri inapusti yoveka u smrti nije progres veç falsifikat progresa.Ako progres nije u staqu da osmisli ùivot i smrt, da obesmrtiyoveka i yoveyanstvo, onda to nije progres veç maskirani regres.Takvi su svi progresi, sem progresa zasnovanog na vaskrslom Bo-goyoveku. Nije li smrt pobe$ena, i besmrtnost osigurana vaskr-seqem, onda nema istinskog progresa u ovoj strawnoj vodenicismrti, onda su svi xudi bez izuzetka robovi smrti, lakeji smrti,mlivo smrti. Ako je tako, rawta onda ùiveti, o vodeniyari pro-gresa u vodenici smrti? Zar zato da me vodenica smrti na krajukrajeva samexe celog, bez ostatka?… Da, da, svi progresi koji ni-su zasnovani na besmrtnosti yovekove liynosti, predstavxaju izsebe naivne yarolijske bajke i skaske, koje nesreçni ùitex oveplanete saqa - u yijem naruyju? - u odvratnom naruyju aùdaje smr-ti.

Jedini smisao xudskog postojaqa u ovoj vodenici smrti jes-te liyna besmrtnost svakog xudskog biça. Bez toga, nawta miprogres i usavrwavaqe, nawta filosofija i kultura, nawta midobro i zlo, nawta mi Bog i svet? Osetiti se besmrtnim jow zaùivota u telu, jeste blaùenstvo koje se jedino BogoyovekomHristom moùe pronaçi i osigurati. Razvijaqe oseçaqa besmrt-nosti i qegovo pretvaraqe u saznaqe besmrtnosti, posao jeHristovog yoveka u ovom ùivotu. Izgleda mi: Spasitexevo Evan-$exe i nije drugo do praktiyno uputstvo kako yovek moùe sebesmrtna preraditi u besmrtna. Praktikujuçi evan$elske vrlineyovek savla$uje sve wto je smrtno u qemu; i ukoliko evan$elskijeùivi, utoliko jaye potiskuje iz sebe smrt i smrtnost a urasta ubesmrtnost i veynost. Oseçati Gospoda Hrista u sebi isto jewto i oseçati se besmrtnim. To oseçaqe besmrtnosti izvire izoseçaqa Boga, jer je Bog izvor besmrtnosti i veynog ùivota.Wta je besmrtnost? pita veliki hriwçanski filosof, Sv. IsakSirin, i odgovara: —Besmrtnost je oseçaqe Boga”. Oseçati Bogaznayi: oseçati se besmrtnim. Bog i besmrtnost su dva korelativ-na pojma, jer su dva korelativna fakta. Jedno je nemoguçe bezdrugog. Oseçati Boga u sebi stalno, u svakoj misli, u svakom ose-çaqu, u svakom postupku, i jeste besmrtnost. Steçi to oseçaqeBoga i znayi: osigurati sebi besmrtnost i ùivot veyni. Otudasamo iz vere u Boga, iz oseçaqa Boga istiye i oseçaqe liyne be-smrtnosti yovekove. Yovek Hristove vere ùivi oseçaqem i sa-znaqem da je svaki yovek besmrtan i veyan, te stoga ne moùe bi-ti predmet niyije eksploatacije i tiranije. Ako je u yoveku ùi-vo oseçaqe Boga, ùivo je sa qim i oseçaqe besmrtnosti koje seneumorno bori sa svim onim wto usmrçuje yoveka, a to je greh,svaki greh i svako zlo.

Gospodo, savla$ujuçi greh i smrt, Hristov yovek prolazi u


ovom ùivotu tri glavne etape hriwçanskog evolucionizma: ro-$eqe u Hristu, preobraùeqe u Hristu, vaskrseqe u Hristu. Kraj-qi cix qegove borbe jeste: vaskrsnuti sa Hristom, a to znayi:pobediti smrt. Gle, ti si veç pobedio smrt ako si svom duwompoverovao u vaskrslog Bogoyoveka, jer je On rekao: Ko veruje mene,ima ùivot veyni,… prewao je iz smrti u ùivot… Tek verom uvaskrslog Bogoyoveka yovek poyiqe da biva yovek, jer se osloba$agreha i smrti i stiye oseçaqe besmrtnosti. Greh je bolest kojaotupxuje, zakrùxuje, paraliwe u yoveku oseçaqe besmrtnosti,te yovek ni oseçaqem ni miwxu ne doseùe do Boga ùivog i is-tinitog. Takav yovek je osakaçen yovek, poluyovek, potyovek. Bo-goyovek je pobedio greh i smrt vaskrseqem, da bi yoveka razbudiona besmrtnost i ùivot veyni, da bi zakrùxalo i obamrlo oseça-qe besmrtnosti u yoveku oùiveo i podmladio, te da yovek osetiBoga i ùivot veyni kao smisao ùivota xudskog i na zemxi i nanebu. U stvari, Crkva i nije drugo do boùanska radionica u kojojse neprestano podmla$uje, osveùuje i okrepxuje yovekovo oseça-qe i saznaqe liyne besmrtnosti i beskonaynosti. Zar molitvane obeskonayuje duwu sjediqujuçi je sa Bogom? Zar xubav ne obe-smrçuje duwu uzdiùuçi je do Boga? Zar milosr$e, zar dobrota,zar smirenost, zar pravednost ne obesmrçuju yoveka, prenoseçiqegovo biçe u Carstvo Istine Hristove? Ne varajmo sebe: sva-kom evan$elskom vrlinom yovek savla$uje pomalo smrti u sebi,dok je najzad sasvim ne savlada i ne osigura sebi besmrtnost iùivot veyni. A sve to darovao je rodu xudskom Bogoyovek Hris-tos svojim vaskrseqem. Sva istina svih svetova, sav smisao svihstvoreqa, sva radost svih biça dati su rodu xudskom kroz vaskr-seqe Bogoyoveka Hrista. Zato je vaskrseqe Hristovo najsudbo-nosniji doga$aj u istoriji sveta; od qega zavisi neprolazna, bo-ùanska vrednost ne samo svakog yoveka posebno, veç i svih xudiskupa.

1939.


5VRHOVNA VREDNOST I NEPOGREWIVO MERILO

Kad se yovek probudi iz ilovaye tela svog na duhovne real-nosti, onda oseti da su vewtastvene realnosti utoliko realneukoliko ih qegov duh saznaje kao takve1). I ubrzo dolazi do para-doksalnog saznaqa: xudi, kao naroyita vrsta biça, saznaju real-nosti u vewtastvenom svetu pomoçu duha koji ima svojstva vew-tastvenih realnosti, veç je newto wto se ne moùe vewtastvenoobjektivisati, niti pokazati kao transsubjektivna vewtastvenarealnost, niti yulima opipati. Ali, iako neuhvatxiv u oblikevewtastvene stvarnosti, duh je ipak svojom nevidxivom suwti-nom merilo svih vidxivih stvarnosti u svetu materije. I yoveksve neodoxivije oseça i saznaje da je misao duha, iako neopipxi-va, nevidxiva, nematerijalna, ipak stvarnija od svake transsub-jektivne stvarnosti u oblasti materije. Wtaviwe: sve stvarnos-ti zasnivaju svoju realnost na mislima duha, koji je po sebi ne-materijalan. U tome je i preimuçstvo, i zagonetnost, i veliyinaxudskoga duha. I probu$en yovek, vo$en nematerijalnim duhomsvojim kroz tajanstva materijalnog, fiziykog sveta, sve viweuvi$a da je qegov duh - qegova najveça i najneposrednija stvar-nost, a samim tim i qegova najveça vrednost. U takvom raspolo-ùequ yovek uskoro oseti neodoxivu istinitost Spasitexevihreyi o duwi yoveyijoj kao najveçoj stvarnosti i najveçoj vrednos-ti, stvarnosti - stvarnijoj od vascelog vidxivog sveta, i vred-nosti - vrednosnijoj od svih Sunyanih sistema: Kakva je koristyoveku ako sav svet dobije a duwi svojoj naudi? ili: Kakav çe otkupdati yovek za duwu svoju (Mt.16,26: sr. Mk.8,36-37; Lk.9,25). Drugim re-yima: u vidxivom svetu nema vrednosti koja je adekvatna vred-nosti duwe xudske, ili vrednosti kojom se duwa moùe proceni-ti i isplatiti; ona viwe vredi nego svi svetovi skupa.

U samoj stvari, ceo svoj vidxivi ùivot, ùivot u vremenu iprostoru, yovek zasniva na nevidxivostima, tj. na duwi, na qe-nim mislima, na qenoj savesti. U svetu vidxivih stvarnosti izbivaqa yovek se orijentiwe svojom miwxu; qome sve meri iprocequje, qome koja je i za qega samog nevidxiva. Utoliko jeonda prirodnije i logiynije da se qome orijentiwe i u svetu du-

1) Pristupno predavaqe dra Justina Popoviça, univerzitetskog docenta,

odrùano na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 16. januara 1935, podnaslovom: —O suwtini pravoslavne aksiologije i kriteriologije”. Tako$e wtampanoi kao pogovor Dogmatici, 3 kqiga.


hovnih stvarnosti i duhovnih vrednosti. Yovek je miwxu skop-yan ne samo sa svetom vidxivih, vewtastvenih stvarnosti, negoi sa svetom duhovnih stvarnosti. Yak i krajqi senzualisti ugnoseologiji ne mogu to poreçi. Mora se priznati: yoveyiji duhje yudotvorna laboratorija u kojoj se na neshvatxiv nayin yulniutisci prera$uju u misli.

Ozbixan posmatray sveta, ma s koje strane pristupio vew-tastvenim ili duhovnim stvarnostima, mora osetiti prisustvobeskrajne tajanstvenosti u svima pojavama. To je danak koji svakimislilac mora platiti zagonetnoj misteriji sveta. Nema sumqe,pravilna orijentacija u ovom zagonetnom svetu zavisi od duhakojim se yovek orijentiwe; ili, taynije: od prirode duha. A pri-rodu svoju duh yoveyiji kazuje i pokazuje kroz iskustvo koje delat-nowçu svojom stvara. Iz vascelog iskustva tog izbija yeùqa du-ha xudskog za beskrajnowçu u svima izrazima: u znaqu, u ùivotu,u postojaqu. Duh xudski neumorno yezne za beskrajnim znaqem,za beskrajnim ùivotom, za beskrajnim postojaqem. A kroza sve toon jedno hoçe: da savlada prolaznost, konaynost, ograniyenost, aomoguçi i osigura neprolaznost, beskonaynost, bezgraniynost. Usvima kulturama i civilizacijama, na kraju svih krajeva, sve mu-ke duha xudskog slivaju se u jedan gigantski napor: savladatismrt i smrtnost, osigurati besmrtnost i ùivot veyni, osiguratima po koju cenu.

Ali, zar nas sve to ne podstiye na pitaqe: Otkuda u duhuxudskom ta yeùqa i teùqa za beskrajnowçu u svima pravcima?Wta je to wto misao xudsku goni iz problema u problem, iz be-skrajnosti u beskrajnost? Ako se ova yeùqa za beskrajnowçu imoùe nametnuti slabijem yoveku, onda otkuda ona kod najsamo-stalnijih mislilaca? Wtaviwe, ona je u qih razra$ena u najslo-ùeniju problematiku. Sve to pokazuje da se yeùqa za beskraj-nowçu nalazi u samoj prirodi duha xudskog. Priroda samog sa-znaqa teùi za beskrajnim znaqem; priroda samog oseçaqa teùiza beskrajnowçu oseçaqa; priroda samog ùivota teùi za beskraj-nim ùivotom. Sav duh yovekov: i kroz saznaqe, i kroz oseçaqe, ikroz voxu, i kroz ùivot hoçe da je beskrajan, a to znayi: besmr-tan. Glad za beskrajnowçu, glad za besmrtnowçu je iskonska, me-tafiziyka glad duha xudskog. Ona je duh xudski gonila ka be-skrajnosti i besmrtnosti kroz mnogobrojne religije, filosofi-je, nauke, muke i podvige. Jednom reyju: duh xudski hoçe beskraj-nost, hoçe besmrtnost po svaku cenu i ma u kom obliku.

Oyigledno je da ovu yeùqu za beskrajnowçu nije mogla na-metnuti yoveku vewtastvena priroda, powto je sama ograniyena,i nema u sebi te yeùqe. Isto je tako oyigledno da je duhu xud-skom nije moglo nametnuti ni telo yoveyije, powto je i samoograniyeno. Kao jedini logiyan izlaz ostaje postavka: xudska

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 53yeùqa za beskrajnowçu, za besmrtnowçu nalazi se u samoj suw-tini duha xudskog. Sazdan po liku Boùjem, yovek je sav u toj yeù-qi. Jer bogolikost i jeste ono u biçu xudskom wto yezne za be-skrajnim Boùjim istinama u svima svetovima. Imanentna duhuxudskom, ova bogolikost podstiye yoveka da se bogoyeùqivo pru-ùa i seùe za svima beskrajnostima Boùjim. Prirodno je za bogo-liku duwu da yezne za Bogom kao za svojim originalom. Ovo nijeaprioristiyki zakxuyak, veç po svemu aposterioristiyki, jersvekoliko iskustvo roda xudskog svedoyi o toj moçnoj i tajan-stvenoj yeùqi duha xudskog za beskrajnowçu, za besmrtnowçu, zaveynim ùivotom, bilo u ovom ili onom svetu. Ako se oslonimona sveopwte iskustvo roda xudskog i svedemo yoveka na qegoveosnovne elemente, na praelemente, sigurno çemo naiçi na ovuyeùqu za besmrtnowçu kao na najosnovniji element, na kome po-yiva i u kome se ontolowki sastoji sav yovek.

Stvarajuçi yoveka po liku svom, Bog je samim tim po biçuqegovom razlio yeùqu za boùanskom beskrajnowçu ùivota, zaboùanskom beskrajnowçu saznaqa, za boùanskom beskrajnowçusavrwenstva. Stoga se ova neizmerno gladna yeùqa biça xud-skog ne moùe potpuno zadovoxiti i zasititi niyim do Bogom.Objavxujuçi boùansko savrwenstvo kao glavni cix yovekovogpostojaqa u svetu: Budite savrweni kao wto je savrwen Otac vawnebeski (Mt.5,48), Gospod Hristos je odgovorio na osnovni zahtevi potrebu bogolikog i bogoyeùqivog biça yovekovog.

Bogolikost prirode xudske ima svoj ontolowki i teleo-lowki smisao: ontolowki, jer je u qoj data suwtina biçayovekovog; teleolowki, jer je qome odre$en yoveku, kao cixùivota, Bog sa svima svojim beskrajnim savrwenstvima.Bogolikost je suwtina suwtine yovekovog biça, na kojoj i pokojoj yovek ima da izra$uje i izgra$uje sebe u ovom svetu. U samojstvari: u biçu yovekovom Bog je prvo, a yovek - drugo; drugimreyima: yovek je sazdan kao potencijalno bogoyoveyansko biçekoje je imalo za zadatak da, vo$eno bogolikom duwom, sebe usvemu upodobi Bogu, i tako stvarno izradi sebe u bogoyoveyanskobiçe, tj. biçe u kome je yovek idealno sjediqen sa Bogom i ùiviu Qegovim boùanskim, beskrajnim savrwenstvima. Ali umestoda bogolikowçu duwe proùme sav svoj empirijski ùivot, yovekje odvojio duh svoj od svega Boùjeg u sebi, i otisnuo se kroztajanstva ovoga sveta bez Boga, tj. bez svoga prirodnog putovo$e.I naiwao u ovome svetu na nepremostive provalije i jeziveraseline.

U suwtini svojoj, pad se yovekov sastojao u tome wto je yo-vek ustao protiv bogolikog ustrojstva svoga biça, napustio Bogai Boùje, i sveo sebe na yisto vewtastvo, na yistog yoveka. Prvompobunom protiv Boga, yovek je donekle uspeo da istera Boga iz


sebe, iz svoga saznaqa, iz svoje voxe, i da ostane pri yistoj yo-veynosti, pri yistom humanizmu. Horribile dictu [strawno je reçi], no -humanizam je u stvari osnovno zlo, prvobitno zlo yovekovo. Uime tog prvobitnog humanizma yovek je proterao Boga u natyove-yansku transcendentnost, i sav ostao pri sebi i u sebi. Ali, prisvemu tome, yovek nije mogao da potpuno obezboùi sebe, da pot-puno izbaci iz sebe bogolike odlike svoga duha; one su ostale dase i u qegovom humanizmu pojavxuju u obliku yeùqe za beskraj-nim progresom, za beskrajnim znaqem, za beskrajnim usavrwava-qem, za beskrajnim postojaqem. Svesno i nesvesno, u svima bor-bama koje yovek vodi u svome humanizmu, on teùi da povrati se-bi izgubxenu bogolikost. I u tome delimiyno uspeva, uspeva to-liko koliko je potrebno da oseti i sazna kako on sam po sebi, prisvojoj yistoj, obezboùenoj yoveynosti, ne moùe nikada ispravi-ti duh svoj, reintegrisati bogolikost biça svog. Kroz sve svojehumanistiyke nostalgije yovek u stvari vapi za - Bogoyovekom.

Otuda je pojava Bogoyoveka Hrista u ovom svetu bila i pri-rodna, i logiyna, i neophodna. Jer samo Bogoyovek u potpunostiodstraquje sve muke duha xudskog, obolelog i obezboùenog huma-nizmom. On jedini utoxava sve gladi bogolikog biça xudskog: iglad za beskrajnim ùivotom, i glad za beskrajnom pravdom, i gladza beskrajnom istinom, i glad za beskrajnim dobrom, i glad zasvima uopwte boùanskim beskrajnostima.

Najbitniji ontolowki zahtevi i potrebe yoveyijeg biça za-dovoxeni su jednom zasvagda u liynosti Bogoyoveka Hrista. Jerna sve zahteve i potrebe duha xudskog, koji se odnose na svet iz-nad yoveka, Bogoyovek odgovara Bogom na yoveyanski nayin; a nasve zahteve i potrebe duha xudskog, koji se odnose na svet oko yo-veka i ispod yoveka, On odgovara yovekom na boùanski nayin.Potencije bogoyovewtva u biçu xudskom, koje su sputane tirani-jom bogoboraykog humanizma, Bogoyovek osloba$a i daje im moçida se ostvare u besmrtnoj punoçi svojoj. Yovek, vo$en Bogoyove-kom, sve svoje normira Bogom, i u ovom zagonetnom svetu ùiviBogom, te tako dostiùe idealno savrwenstvo, i sobom predstav-xa najidealniju sintezu Boùjeg i yoveyjeg, duhovnog i vewtas-tvenog, ovostranog i onostranog.

Pojava Bogoyoveka Hrista u svetu xudskih realnosti, ni saontolowkog, ni sa psiholowkog, ni sa istorijskog glediwta nijeiznena$eqe za xudsku prirodu. Naprotiv, ona je zadovoxila os-novne yeùqe i potrebe yoveyjeg biça: yeùqe i potrebe za bo-ùanskim savrwenstvom i veynim ùivotom. Bogoyovek ne samo danije newto neprirodno i nepotrebno za yoveka, nego je, napro-tiv, potrebniji yoveku od svega drugog, toliko potrebniji da jesam sveistiniti Bog i Gospod Isus objavio da je On - jedino napotrebu (Lk.10,42). Zawto? Zato wto je On najsavrwenije, i naj-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 55prirodnije, i najcelishodnije, i najlogiynije rewio problemBoga i yoveka. Kako? Pokazavwi nam realno, zemaxski realno, usebi Boga, koji je apsolutna Istina, apsolutno Dobro, apsolutnaPravda, apsolutna Xubav, apsolutna Mudrost, u savrwenom je-dinstvu sa yovekom; a sa tim i kroz to pokazavwi nam i yoveka uqegovoj bezgrewnosti, besmrtnosti i savrwenstvu. Bogoyovek jepodjednako realno pokazao i Boga u Qegovom savrwenstvu, i yo-veka u qegovom savrwenstvu. Kada se nepristrasno razmatra is-torija roda xudskog, mora se priznati: nema u rodu xudskom bo-xeg yoveka od Isusa; a to znayi: nema ni boxeg Boga, jer je Isussamo kao Bogoyovek bio i jeste najboxi yovek, tj. yovek bez greha,bez zla. Samo kao takav, kao Jedini Bezgrewan, Gospod Hristos jei mogao neustrawivo pitati svoje najxuçe neprijatexe: Koji meod vas kori za greh (Jn.8,46); i niko od qih nije mogao ukazati nina kakav greh u Qemu. A yovek bez greha je istovremeno i naj-idealniji i najrealniji yovek, jer samo kao takav on je istinskisavrwen, besmrtan i veyan.

Ovaploçeqem Boga Logosa uwla je u prirodu xudsku svesa-vrwena Mudrost Boùanska, svesavrwena Logika Boùanska, sve-savrweni um Boùanski. Logos postade telo (Jn.1,14), to znayi:sve transcendentne vrednosti Boùanske postadowe imanentneprirodi xudskoj, jer su kongenijalne suwtini yoveyije bogolikeduwe. Sve te veyne Boùanske vrednosti, ovaploçene u yoveka,stapaju se, na kraju krajeva, u jednu neizmernu i nenadmawnuvrednost: Bogoyoveka Hrista. Otuda je Bogoyovek prva, i najveça,i najosnovnija vrednost u svetu yoveyanskom. Jer niwta nije yo-veyanskije od Gospoda Hrista, koji oliyava u sebi najidealnijesavrwenstvo svega istinski xudskog, istinski yoveyanskog. I nesamo to, nego je On, kao Bogoyovek, najsavrwenija sinteza Boùjegi yoveyjeg, ovostranog i onostranog, prirodnog i natprirodnog,fiziykog i metafiziykog, realnog i idealnog. U Qemu je, kao uBogoyoveku, najidealnije ostvarena i sayuvana ravnoteùa izme-$u Boùjeg i yoveyjeg, a ujedno sa tim oyuvana kako autonomija yo-veyjeg, xudskog, tako i autonomija Boùjeg, boùanskog.

U Bogoyoveyanskoj liynosti Gospoda Isusa postignut je naj-radikalniji, najlogiyniji i najpotpuniji monizam ùivota ovo-stranog i onostranog, a kroz to: monizam saznaqa ovostranog ionostranog, monizam oseçaqa yoveyjeg i boùanskog. A to znayi:i ùivot, i misao xudska, i oseçaqe xudsko premostili su ponorkoji zjapi izme$u yoveka i Boga, izme$u ovog i onog sveta. StogaHristov yovek ùivo oseça monizam ovog sveta sa onim, Boga sayovekom, ovostranog sa onostranim, prirodnog sa natprirodnim.On snaùno oseça i jasno saznaje kako je u qemu izvrwen prelaziz smrtnog u besmrtno, iz vremenskog u veyno. To oseçaqe veyno-ga ùivota omoguçuje i osigurava Hristovom yoveku i veynost


misli i besmrtnost oseçaqa. No, iako je na taj nayin Hristovyovek produùen, i prowiren, i udubxen do boùanskih beskraj-nosti, on ipak ne gubi svoju yoveynost, svoju individualnost, ne-go i nadaxe ostaje yovek, samo - yovek, savrwen, obogoyoveyen.Tek u Bogoyoveku Hristu yovek je uzdignut na najviwi stepen sa-vrwenstva, na vrh iznad svih vrhova. Jer niko nije proslavioxudsku prirodu, xudsko biçe kao Bogoyovek. U qegovoj Bogoyove-yanskoj liynosti uyiqena je yoveku najveça pravda, najveça mo-guça pravda. Nigde ni u yemu nije potceqen yovek na rayun Bo-ga, niti Bog na rayun yoveka, iako je yovek neizmerno uzveliyan,i uzviwen, i proslavxen Bogom.

Nema sumqe, problem dobra i zla jedan je od najteùih i naj-muynijih za xudsko saznaqe. No i on je konayno i zavrwno rewentek u liynosti Bogoyoveka Hrista. I to rewen ne verbalistiy-ki, teorijski, dijalektiyki, nego suwtastveno, pragmatiyki, bo-goyoveyanski. Jer se Gospod Hristos u celokupnom ùivotu svompokazao kao ovaploçeqe, kao oyoveyeqe beskrajnog, svesavrwenogi apsolutnog Dobra. Ni najvidovitije oko ne bi moglo pronaçi uQemu ni trunke zla, jer On greha ne uyini, niwi se obmana na$e uustima Qegovim (1.Pt.2,22).

Imajuçi pred sobom u licu Bogoyoveka Hrista apsolutnoboùansko Dobro u granicama xudskog biça, xudske prirode, xud-sko saznaqe tek od Qega i Qime odre$eno zna, i xudsko srce od-re$eno oseça wta je dobro a wta zlo. Dobro je, veyno dobro - svewto Hristos jeste u svojoj bogoyoveyanskoj realnosti, sve wto jebogoyoveyansko. Kao Jedini Bezgrewan i svemoçan, Gospod Hris-tos je dao xudskoj prirodi blagodatne sile da moùe do savrwen-stva uspevati u boùanskom dobru a savla$ivati greh i zlo do ko-nayne pobede nad qima. Zbog toga je Bogoyovek Isus najviwavrednost u svima svetovima u kojima se kreçe xudska misao ioseçaqe.

Kroza svu svoju istoriju yovek se pokazuje kao naroyita vrs-ta biça time wto neumorno traùi osnovnu i glavnu istinu, is-tinu na kojoj stoje i radi koje postoje svi svetovi, pa i yoveyan-ski. U tom traùequ istine yovek je rewavao problem istine imitolowki, i filosofski, i teistiyki, i ateistiyki, i spiri-tualistiyki, i materijalistiyki. I nije ga rewio, jer ga je re-wavao u kategoriji yistog, obezboùenog humanizma. Tek u yudes-noj liynosti Bogoyoveka Hrista javila se sva veyna Istina, bezostatka. I problem istine rewen je pojavom apsolutne boùanskeIstine u granicama xudske prirode. Zato je iz usta BogoyovekaHrista izawla najsmelija izjava koju je ikada xudsko biçe dalo,izjava: Ja sam istina (Jn.14,6). A to znayi: Bogoyovek Hristos jeistina kao liynost u svoj svojoj bogoyoveyanskoj punoçi i real-nosti.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 57Ali ono wto Bogoyoveka Hrista naroyito yini vrednowçu

iznad svih vrednosti jeste to wto je On prvi i jedini potpunorewio problem ùivota i smrti, rewio ga pragmatiyki, realno,pokazavwi u Bogoyoveyanskoj liynosti svojoj ovaploçenu, oyove-yenu besmrtnost i ùivot veyni. To je pak izuzetno silno poka-zao i dokazao svojim vaskrseqem iz mrtvih i vazneseqem u veyniùivot Boùanstva. I uopwte, celokupni bogoyoveyanski ùivotGospoda Hrista do i posle vaskrseqa oyigledno je dokaz da je Onzaista oliyeqe besmrtnosti i veynoga ùivota, a time i gospo-dar nad smrçu. Vaskrseqem svojim On je xudskoj prirodi zauvekosigurao pobedu nad smrçu, a vazneseqem svojim - ùivot besmrt-ni u veynosti trosunyanog Boùanstva. Zato je On jedini u roduxudskom imao prava reçi za sebe: Ja sam vaskrseqe i ùivot (Jn.11,25). Bogoyoveyanskom liynowçu svojom On je vaskrseqe i ùi-vot zato wto je bezgrewan. Gde nema greha, nema mi smrti, jer je-dino greh proizvodi smrt. I kao wto je greh jedini tvorac smr-ti, tako je i bezgrewnost jedini tvorac besmrtnosti.

U xudskom saznaqu tajna sveta takmiyi se sa tajnom yoveka.Neprozirni mrak pokriva svu tvar, I xudska misao nikako dapronikne u qen osnovni smisao, nikako da shvati zawto postojiovakav svet u ovakvom obliku. Tek obasjan svetlowçu BogoyovekaHrista, svet nam otvara krunicu svoga biça, i u qoj svoj pravismisao i vrednost. Zato je Spasitex i rekao za sebe: Ja sam svet-lost sveta (Jn.8,12; sr. 9,5). U Bogoyoveku i Qegovoj svetlosti yo-vek je istinski progledao i pravi smisao sveta sagledao. Nekaboùanska razumnost i celishodnost razlivena je no svoj tvari,razlivena samim Gospodom Hristom kao veynim Logosom Boù-jim, zbog yega je i reyeno u svetom Evan$exu: Sve wto postade -kroz Qega postade (Jn.1,3). Ta logosnost i logiynost ovoga sveta, isvega wto je stvoreno, postaje oyigledna tek u svetlosti ovaplo-çenog Boga Logosa. Xudsko saznaqe, jedino obasjano svetlowçuovaploçenog Boga, moùe sagledati boùanski, logosni smisaotvari, i ubediti se u istinitost apostolovih reyi: Sve se krozHrista i radi Hrista sazda (Kol.1,16). To znayi: smisao je svaketvari posebno i svih tvari ukupno da Bogoyovekovu istinu ipravdu ostvare u sebi do krajqih moguçnosti. Nebo i zemxa neçeproçi dok se na qima ne ispuni sav zakon Boga Logosa (sr. Mt.5,18). U Bogoyoveku Hristu poyelo je ozdravxeqe tvari, reinte-gracija tvari, koja se razbolela i haotizovala prisustvom i dej-stvom xudskog greha i zla (sr. Rim.8,19-23).

Powto je Gospod Hristos najviwa vrednost kao Bogoyove-yanska liynost, to je On kao takva liynost u isto vreme i najvi-wi kriterijum svih pravih vrednosti. U ovom svetu nikakvo bi-çe maqe od Bogoyoveka ne moùe biti istinsko merilo vrednostikada je najviwa vrednost - liynost Bogoyoveka. Ne moùe biti


merilo yovek, jer je daleko niùa vrednost od Bogoyoveka. Timewto je najveça vrednost, Bogoyovek je najboxi kriterijum svegaBoùjeg i yoveyjeg i u ovom i u onom svetu. Istorija ove planetene zna ni za boxeg Boga od Hrista, ni za boxeg yoveka od Hrista.Bogoyovek je u isto vreme savrweno otkrio Boga i savrweno ot-krio yoveka. Stoga nema Boga mimo Bogoyoveka; niti ima yovekamimo Bogoyoveka.

Wta je istina? pitao je Pilat ovaploçenu Istinu, i hteouwima da yuje ono wto nije oyima video, kao da nije jedna i istaduwa i iz uwiju qegovih sluwala i iz oyiju qegovih gledala. Ustvari, Bogoyovek Hristos je istina ne kao rey, ne kao uyeqe, nekao delatnik, veç kao svesavrwena i veyno ùiva Bogoyoveyanskaliynost. Jedino kao takva Liynost On je i merilo Istine. Zatoje Bogoyovek rekao za sebe ne samo: Ja sam Istina (Jn.14,6) nego i:Ja sam Put (Jn.14,6), put u samu Istinu, merilo same Istine, suw-tina same Istine. Merilo Istine je sama Istina; a Istina jeBogoyovek Hristos. Stoga sve wto nije od Qega, nije od Istine.Van Qegove Bogoyoveyanske liynosti Istina je ontolowki ne-moguça.

U hriwçanstvu, istina nije diskursivni pojam, niti teo-rija, niti uyeqe, niti zbir uyeqa, veç ùiva Bogoyoveyanskaliynost - istorijski Isus Hristos (sr. Jn.14,6). Do Hrista, xudi sunasluçivali istinu ali je nisu imali; sa Hristom, kao ovaplo-çenim Bogom Logosom, veyna Boùanska Istina sva ulazi u ovajsvet. Zato je i reyeno u presvetom Evan$exu: Istina postadekroz Isusa Hrista (Jn.1,17).

Wta je ùivot, pravi, istinski ùivot i merilo ùivota? -Opet liynost Bogoyoveka Hrista, a ne Qegovo uyeqe, odvojenood Qegove yudotvorne i ùivotvorne Liynosti. Niko nikada odxudi nije smeo reçi: ja sam ùivot - jer je svaki smrtan. A Bogoyo-vek je rekao: Ja sam %ivot (Jn.14,6). I s pravom rekao, jer je vaskr-seqem pobedio smrt, i pokazao sebe veyno ùiva vazneseqem nanebo i sedeqem s desne strane Oca. Stoga je Bogoyovek i %ivot,i merilo %ivota. Sve wto nije od Qega - smrtno je. U Qemu ùi-vot ima svoju logosnost i svoju logiynost, jer ima svoju boùanskuveynost. Kao veyni Boùanski Logos, On je ùivot i sveùivot (sr.Jn.1,4) jer je ùivot - Qime ùivot. Gde Qega nema, tu se ùivotpretvara u smrt, jer je On jedini koji ùivot yini ùivim. Otpa-daqe od Qega, koji je %ivot, uvek se zavrwava umiraqem i smr-çu. Stoga se u Qemu, kao Logosu i Logici ùivota, nalazi jedinomoguçe logiyko opravdaqe xudskog ùivota u kategoriji vremenai prostora.

Veyni ùivot se hrani i odrùava veynim dobrom, i veynompravdom, i veynom istinom, i veynom mudrowçu, i veynom svet-lowçu. I kada je Spasitex objavio: Ja sam %ivot, samim tim On

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 59je o sebi objavio i ovo: ja sam Dobro, ja sam Pravda, ja sam Istina,ja sam Mudrost, ja sam Svetlost. Powto je On sve to u isti mah,to je On i najviwe merilo svega toga. Svojom svesavrwenom liy-nowçu bezgrewni Bogoyovek predstavxa u rodu xudskom jedininepogrewni kriterijum i ùivota, i dobra, i pravde, i istine, imudrosti, i svetlosti. Sve u svemu: Bogoyovek je najviwa i najsa-vrwenija vrednost, jedina veyita vrednost, a time i zbog toganajviwi i najsavrweniji kriterijum, jedini veyiti kriterijumistine, ùivota, pravde, svetlosti, dobrote i mudrosti.

Celokupno svoje uyeqe i delaqe Gospod Hristos svodi nasvoju Bogoyoveyansku liynost, i objawqava qome. Stoga i apos-tolska, pravoslavna Crkva Hristova sve u hriwçanstvu svodi naùivotvornu liynost Bogoyoveka: i uyeqe, i istinu, i pravdu, idobro, i ùivot. Lik Bogoyoveka Hrista je qena najviwa vred-nost i najveça dragocenost. Sve ostale vrednosti ona izvodi izQega, kao zrake iz sunca. Ne treba se varati: hriwçanstvo jehriwçanstvo Bogoyovekom; u tome je qegov izuzetni znayaj, ivrednost, i sila. Gospod Hristos je sebe sama, svoju Bogoyoveyan-sku liynost ostavio kao Crkvu; stoga je Crkva - Crkva samo Bogo-yovekom i u Bogoyoveku. Sve wto je novozavetno sliva se u jednuogromnu, sveobimnu istinu: Bogoyovek je i suwtina, i cix, ismisao, i svevrednost Crkve; On je i duwa qena, i srce qeno, iùivot qen; On je - sama Crkva u svoj pliromi bogoyoveyanskoj,jer Crkva nije drugo do Bogoyovek Hristos produùen u sve veko-ve: Evo ja sam s vama u sve dane do savrwetka veka (Mt.28,20). Bogo-yovek je glava telu Crkve (Kol.1,18; sr. Ef.1,22; 5,23), jedina glava;kao takav, On je Spasitex telu Crkve (Ef.5,23), jedini Spasitex.Qime, jednim, jedinstvenim i nedexivim Bogoyovekom Crkva jeuvek jedna, jedinstvena i nerazdexiva. Jer vascelo telo CrkveOn kao Bogoyovek drùi u nerazdexivom jedinstvu blagodati, is-tine i ùivota. Telo Crkve raste Qime u sve beskrajnosti bo-ùanskog ùivota; raste rastom Boùjim u meru rasta punoçe bogo-yoveyanske, jer se sva kroza Qega i za Qega sazda (Ef.4,15-16; Kol.1,10; Ef.4,13; Kol.1,16). Blagodatnom silom svojom On sve ylanoveCrkve tajanstveno vodi obogoyoveyequ, jer je smisao i cix po-stojaqa Crkve: bogoyoveyanskom verom sve dovesti u meru rastapunoçe Hristove (Ef.4,13), sve obogoyoveyiti.

Zbog svega toga Crkva je kroza sve svoje apostole, i muyeni-ke, i ispovednike, i svetitexe, i vernike, neustrawivo ispove-dala, propovedala i branila viwe svega i iznad svega: Bogoyo-vewtvo Gospoda Isusa, qegovu yudesnu i nezamenxivu Liynost.Milosrdno snishodxiva prema grewnicima, Crkva je uvek bilarevnitexski neumoxiva i odluyna u osu$ivaqu i odbacivaqusviju onih koji su ma na koji nayin ili poricali ili odbaciva-li ili unakaùavali Bogoyovewtvo Gospoda Hrista. Braneçi


preyisti i presvetli lik Bogoyoveka Hrista, Crkva je uvek ra-dosno gotova da po$e na sva apokaliptiyka muyeniwtva, samo daQega ne izda.

Wta je suwtina Pravoslavxa? - Bogoyovek Hristos. Otudasve wto je pravoslavno ima bogoyoveyanski karakter: i saznaqe,i oseçaqe, i voxa, i miwxeqe, i etika, i dogmatika, i filoso-fija, i ùivot. Bogoyoveyanstvo je jedina kategorija u kojoj sekreçu i zbivaju sve manifestacije Pravoslavxa. Bog je u svemuna prvom mestu, yovek na drugom; Bog vodi, yovek je vo$en; Bog ra-di, yovek sara$uje. I to ne neki transcendentni, apstraktni, de-istiyki Bog, veç Bog najneposrednije istorijske stvarnosti, Bogkoji je postao yovek, ùiveo u kategoriji naweg, xudskog ùivota,i u svemu se na zemaxski oyigledan nayin pokazao apsolutno bez-grewan, apsolutno svet, apsolutno dobar, apsolutno mudar, apso-lutno pravedan, apsolutno istinit. Kao savrwenom Bogoyoveku,Qemu niwta xudsko nije nepoznato (sr. Jev.2,14; 17-18). On je i po-stao yovek, ostajuçi Bogom, da bi kao Bog dao xudskoj prirodi bo-ùanske sile, koja bi xude odvodila najprisnijem, bogoyoveyan-skom jedinstvu sa Bogom. I ta boùanska sila Qegova neprekidnoradi u bogoyoveyanskom telu Qegovom - Crkvi, sjediqujuçi xudesa Bogom kroz blagodatni i sveti ùivot. Jer Crkva i nije drugodo yudesni bogoyoveyanski organizam, u kome se saradqom blago-dati Boùje i slobodne delatnosti yovekove obesmrçuje, obogoyo-veyuje sve wto je yoveyije, sve - osim greha. U bogoyoveyanskomorganizmu Crkve svaki vernik je kao ùiva çelija koja postaje sa-stavni deliç qegov i ùivi qegovom ùivotvornom bogoyoveyan-skom silom. Jer biti ylan Crkve znayi: saovaplotiti se Bogoyo-veku, postati sutelesnik Qegov (Ef.3,6), organski deo bogoyove-yanskog tela Qegovog (Ef.5,30; 1.Kor.12,12-13); jednom reyju: obogoyo-veyiti se u vasceloj realnosti svoje yoveyanske liynosti. Po-stigne li to, yovek je postigao bogoyoveyanski monizam ùivota,i ima ùivo i besmrtno oseçaqe da je prewao iz smrti u ùivot(sr. Jn.5,24; 3,36; 11,25-26). Pri tom on svim biçem neprestano oseçada je Crkva, kao bogoyoveyanski organizam, Bogoyovek produùenu sve vekove. Kao Bogoyoveyanska liynost - Gospod Hristos je ne-ponovxiv, ali kao bogoyoveyanska sila i ùivot - On se nepre-stano ponavxa u svakom hriwçaninu kao organskom delu svogabogoyoveyanskog tela - Crkve.

Nazivajuçi Crkvu telom Hristovim (Ef.1,23; Kol.1,24) svetiapostol dovodi u vezu qeno biçe sa tajnom ovaploçeqa Boga Lo-gosa, i pokazuje da se ùiv i nepromenxiv osnov vidxivosti Crk-ve nalazi upravo u tome wto Logos postade telo (Jn.1,14)2). I jowpokazuje da Crkva, zato wto je telo Hristovo, neprekidno i ne-

2)

G. Florovski, —Oyev dom”, Hrwiçanski ùivot, 1926, 166.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 61posredno zavisi od ovaploçenog Boga Logosa u svemu wto je yiniCrkvom. Neizmernu punoçu bogoyoveyanskih darova i moçi onadobija od Qega, koji sve wto je qeno ispuquje sobom (sr. Ef.1,23;Kol.2,9).

Powto svim biçem i svom delatnowçu svojom potpuno zavi-si od ovaploçenog Boga, Crkva se sva zasniva na istorijskojstvarnosti evan$elske blagovesti: Logos postade telo, tj. posta-de Bogoyovek. Ova istina je osnovna istina Crkve, temex Crkve.Stoga je Crkva u svemu i po svemu bogoyoveyanski organizam naprvom mestu, a zatim bogoyoveyanska organizacija. Sva prirodaCrkve u svima projavama svojim ima bogoyoveyanski karakter. Iztoga logiyki sledi i qeno bogoyoveyansko delovaqe u svetu: svewto je Bogoyovekovo - ovaplotiti u yoveku i yoveyanstvu. Misi-ja Crkve je samoj prirodi Crkve: ostvariti sve bogoyoveyanskevrednosti u svetu yoveyanskom. Ovaploçeqe Boga je zavrwno iintegralno otkriveqe Boga ovakvom biçu kakvo je yovek. Jer, po-stavwi yovek a ne neko drugo biçe, Bog je pokazao da je Bogoyo-vek: priroda prirode yovekove, logika logike yovekove, dobrotadobrote yovekove, istina istine yovekove; jednom reyju: suwti-na, smisao i cix bogolike duwe yovekove. Ispovedajuçi Bogoyo-veka, Crkva ujedno sa tim ispoveda pravog, istinskog, integral-nog, bogolikog yoveka. Jer izvan Bogoyoveka nema pravog yoveka.

Kako Pravoslavna Crkva yuva svoju najveçu dragocenost,presvetu liynost Bogoyoveka Hrista? Yuva je svojom jedinstve-nom, svetom, sabornom i apostolskom verom. Jedinstvom verePravoslavna Crkva kroz vekove yuva jedinstvo i jedinstvenostbogoyoveyanskog ùivota i istine; svetowçu ona yuva jedinstve-nu svetost ùivota i istine u svom bogoyoveyanskom telu; sabor-nowçu ona yuva integritet bogoyoveyanskog ùivota i istine;apostolnowçu ona yuva neprikosnovenost i kontinuitet isto-rijske stvarnosti i ùivotvornosti bogoyoveyanskog tela i delaHristovog. Samo sa svima svetima, po reyi apostola Pavla (Ef.3,18), moùe se poznati yudesna tajna liynosti Hristove, a to zna-yi: moùe se istinski i pravilno verovati u Bogoyoveka Hrista.Jedino ùiveçi sa svima svetima u sabornom jedinstvu vere, yo-vek moùe biti pravi hriwçanin, pravi sledbenik BogoyovekaHrista. U stvari, ùivot u Crkvi je uvek saboran, uvek u zajedni-ci sa svima svetima. Otuda istinski ylan Crkve ùivo oseça daje jedne vere sa apostolima, muyenicima i svetitexima svih ve-kova, da su oni veyno ùivi, i da sve qih jednovremeno proùimajedna ista bogoyoveyanska sila, jedan isti bogoyoveyanski ùi-vot, jedna ista bogoyoveyanska istina. Nema sabornosti mimocrkvenosti, jer samo stvarno ùivxeqe u Crkvi stvara u yovekuoseçaqe sabornosti vere, istine i ùivota sa svima ylanovimaCrkve svih vremena.


—Steçi saborno ustrojstvo duha nemoguçe je drukye nego ula-ùeqem i uùivxavaqem u Crkvu. Sav smisao pravoslavnog vlada-qa nad vremenom i ùive veze sa svetootaykim vremenom sastojise upravo u numeriykoj istovetnosti Crkve, jedne i jedinstveneu svom vasexenskom, sabornom i svevremenom biçu, u neprekid-nosti jerarhijskog prejemstva, obavxaqa Tajni, opwteqa vere idejstvujuçeg u qima jednog Duha i jedne blagodati. To je jedin-stvo Tela Hristovog, jedinstvo doma Boùjeg, u kome su ne samonekada ùiveli, nego i sada ùive i obitavaju svi oni koji su umr-li u poboùnosti i veri, i sveti podviùnici i Oci Crkve. Isvaki sada svewtenik koji vrwi Sv. Liturgiju, ne samo ponavxaone iste reyi koje je nekada uznosio pred oltarom Sv. VasilijeVeliki ili Sv. Zlatoust, nego i u realnom, mada nepostiùnomopwtequ, u bukvalnom smislu zajedno sa qima sasluùi Bogu. Nasvakom bogosluùequ nevidxivo prisustvuje cela Crkva, kao is-tinsko »jedno stado«, zajedno i jednoduwno uznoseçi molitve iblagodarnosti Gospodu Isusu Hristu i Ocu Qegovom. To nijepsiholowka, subjektivna veza s prowlowçu, veç ontolowko je-dinstvo ùivota. U Crkvi se zaustavxa vreme, jer tu nema smrtii prestanak zemaxskog postojaqa ne raskida ùivu vezu pokoxe-qa”3).

U Crkvi je prowlost uvek savremena; sadawqost u Crkvi jesadawqost uvek ùivom prowlowçu, jer Bogoyovek Hristos, kojije juye i danas onaj isti i vavek (Jev.13,8), u svome bogoyoveyanskomtelu neprekidno ùivi istom istinom, istom svetowçu, istimdobrom, istim ùivotom, i svu prowlost uvek yini sadawqicom.Otuda su ùivom pravoslavnom oseçaqu i saznaqu svi ylanoviCrkve, poyevwi od sv. apostola pa do juye preminulih, uvek sa-vremeni, jer uvek ùivi u Hristu. I danas svakom istinski pra-voslavnom yoveku savremeni su svi sveti apostoli, i muyenici,i sveti oci. Wtaviwe, oni su za qega realniji od mnogih qego-vih savremenika po telu.

To oseçaqe svejedinstva vere, ùivota i saznaqa sayiqavasuwtinu pravoslavne crkvenosti. Ovo oseçaqe obelodaquje is-tinu: Bogoyovek je neprekidna ùivotvorna sila, koja se nepre-stano projavxuje u bogoyoveyanskom ùivotu Crkve kroz jedin-stvo, svetost, sabornost, apostolnost vere, ùivota i istine. Jerwta znayi biti pravoslavan? To znayi: biti u neprestanom pod-vigu od yoveka ka Bogoyoveku, biti u neprestanom izgra$ivaqusebe bogoyoveyanskim podvizima. Pri tome yovek nikada nijesam: svako qegovo oseçaqe, i delo, i misao je liyno-saborna; ni-kada samo liyna, nikada samo saborna. Kada pravoslavni hriw-çanin misli misao, on je misli sa strahom i molitvenim trepe-

3)

G. Florovski, —Oyev dom”, Hrwiçanski ùivot, 1925, 358.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 63tom, jer zna da u tome na tajanstveni nayin uyestvuje sav zbirSvetitexa, sav lik svih ylanova Crkve. On nikada nije svoj, ni-kada ne pripada sebi, veç svima svetima, a kroz qih - presvetomGospodu Isusu. Kada razmatra duh svoj, pravoslavni hriwçaningovori sebi: duh je moj niwta ako ga ne ispunim i ne usavrwimDuhom Svetim. U pravoslavnog hriwçanina niwta ne biva poyoveku, veç sve po Bogoyoveku; kroz neprekidne evan$elske pod-vige on se sabira u Bogu: duh se qegov sabira Duhom Boùjim, iduwa, i voxa; sve se qegovo sabira i sabornizuje u Bogoyoveku. Ion svim biçem svojim oseça da je pravoslavna crkvenost uveksveta i uvek saborna, i da je kategorija bogoyoveynosti neizmen-xiva kategorija crkvenosti, pravoslavnosti.

Pravoslavni su time pravoslavni wto neprekidno imajuovo oseçaqe bogoyoveyanske sabornosti, zagrevajuçi ga i yuvaju-çi ga molitvom i smirenowçu. Oni nikada sebe ne propovedaju;nikada se ne hvale yovekom; nikada ne ostaju pri goloj yoveynos-ti; nikada ne idolatrizuju humanizam. Sveti, hristonosni apos-toli dali su jednom zasvagda formulu bogoyoveyanske crkvenos-ti: Na$e za dobro Duh Sveti i mi (Dap.15,28). Prvo Duh Sveti, paonda mi; mi utoliko ukoliko dopuwtamo Duhu Svetome da delakroz nas. U ovoj bogootkrivenoj apostolskoj formuli sadrùi sesav metod bogoyoveyanske delatnosti Crkve u svetu. Ovaj su me-tod prihvatili muyenici i ispovednici, sveti oci i vasexen-ski sabori. Odstupi li se od qega, odstupa se od Duha Svetog, od-stupa se od sv. apostola i muyenika, od sv. otaca i vasexenskihsabora, odstupa se od jedinstva, svetosti, sabornosti i apostol-nosti bogoyoveyanske vere Hristove; jednom reyju: odstupa se odGospoda Hrista. Pravoslavna Crkva je jedna, sveta, saborna iapostolska zato wto ne odstupa od ovog svewtenog metoda. Ona jepravoslavna time wto neprekidno ispoveda, drùi i yuva ne sa-mo bogoyoveyansku, apostolsko-saborsku, vasexensku ideologijuhriwçanstva, nego i bogoyoveyansku, apostolsko-saborsku, vase-xensku metodiku hriwçanstva. Bogoyoveyanska ideologija hriw-çanstva moùe se oyuvati jedino bogoyoveyanskom metodikomhriwçanstva. Gospod Isus je i Istina i Put. Odstupi li se odbogoyoveyanske metodike, neminovno se odstupa i od bogoyove-yanske ideologije, odstupa se od Bogoyoveka Hrista.

Pravoslavna Crkva poseduje integralnu ideologiju Bogoyo-veka Hrista jer neodstupno stoji uz bogoyoveyansku metodiku sv.apostola i vasexenskih sabora. Yovek pravoslavne, apostolske,svetootayke vere oseça i zna da su pravoslavni xudi samo sarad-nici Duhu Svetom, saradnici koji neprestano molitvom osluw-kuju wta On veli, koji neprestano tvore wta On ùeli, koji ne-prestano svoje misli i reyi i dela i proveravaju Qime. Powtoje svejedinstvo bogoyoveyanske Istine uvek prisutno sabornom


saznaqu Pravoslavne Crkve, to sveti oci i uyitexi Crkve ne-prekidno uyestvuju u bogoyoveyanskom ùivotu Crkve blagodat-nim dejstvom Duha Svetoga, zbog yega pravoslavni patrijarsi unovije vreme izjavxuju u svojoj poslanici: —Duh Sveti uyi Crkvukroz svete oce i uyitexe saborne Crkve… Crkva se uyi od ùivo-nayalnog Duha, ali ne drukyije nego preko svetih otaca i uyite-xa… Saborna Crkva ne moùe grewiti ili varati se ili iskazi-vati laù umesto istine, jer je Duh Sveti, koji uvek dejstvuje krozoce i uyitexe koji verno sluùe, yuva od zablude”.

Na evropskom Zapadu hriwçanstvo se postepeno pretvara-lo u humanizam. Dugo i naporno je Bogoyovek suùavan, i najzadsveden na yoveka: na nepogrewnog yoveka u Rimu, i ne maqe ne-pogrewnog yoveka u Berlinu. Tako je postao zapadni hriwçan-sko-humanistiyki maksimalizam koji od Hrista uzima sve, i za-padni hriwçansko-humanistiyki minimalizam koji od Hristatraùi najmaqe, pa yesto i niwta. I u hriwçansko-humanistiy-kom maksimalizmu i u hriwçansko-humanistiykom minimaliz-mu na mesto Bogoyoveka istavxen je yovek i kao najviwa vred-nost i kao najviwi kriterijum. Izvrwena je bolna i tuùna ko-rekcija Bogoyoveka, Qegovog dela i Qegovog uyeqa. Istrajno iuporno trudio se hriwçansko-humanistiyki maksimalizam daBogoyoveka zameni yovekom, dok u dogmatu o nepogrewivosti yo-veka Bogoyovek nije zauvek zameqen nepogrewnim yovekom. Jerovim dogmatom yovek je odluyno i jasno proglawen ne samo zanewto viwe od yoveka, nego i od svetih apostola, i od svetihotaca, i od svetih vasexenskih sabora. Ovakvim odstupaqem odBogoyoveka, od vasexenske Crkve, ovaj maksimalizam je prevazi-wao Lutera, tvorca hriwçansko-humanistiykog minimalizma. Usamoj stvari, prvi, radikalni protest protiv jedne, svete, sabor-ne i apostolske Crkve treba traùiti u zapadnom hriwçansko-humanistiykom maksimalizmu, ne u luteranizmu. U tom prvomprotestu je i prvi protestantizam.

Ne treba se varati: zapadni hriwçansko-humanistiykimaksimalizam i jeste najradikalniji protestantizam, jer je te-mex hriwçanstva preneo sa veynog Bogoyoveka na prolaznog yo-veka, i to proglasio za najglavniji dogmat, a to znayi: za najglav-niju istinu, za najglavniju vrednost, za najglavnije merilo. Aprotestanti su samo prihvatili ovaj dogmat u suwtini, i razra-dili ga do uùasnih razmera i detaxa. U samoj stvari, protestan-tizam nije niwta drugo do generalno primeqeni hriwçansko-humanistiyki maksimalizam, yije je osnovno nayelo sprovedenou ùivot od strane svakog yoveka posebno. Po primeru nepogre-wivog yoveka u Rimu, svaki protestant je ponovxeni nepogrewi-vi yovek, jer pretenduje na liynu nepogrewivost u stvarima ve-re. Moùe se reçi: protestantizam je vulgarizovani hriwçansko-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 65humanistiyki maksimalizam, ali liwen mistike, autoriteta ivlasti.

Svo$eqem hriwçanstva, sa svima qegovim beskrajnim is-tinama bogoyoveyanskim, na yoveka, uyiqeno je to da je zapadnohriwçanstvo pretvoreno u humanizam. Ovo moùe izgledati pa-radoksalno, ali je istinito svojom neodoxivom i neukloqivomistorijskom stvarnowçu. Jer je zapadno hriwçanstvo, u suwtinisvojoj, najodluyniji humanizam, powto je yoveka proglasilo nepo-grewivim, i bogoyoveyansku religiju pretvorilo u humanistiy-ku. A da je tako, pokazuje to wto je Bogoyovek potisnut na nebo ana qegovo upraùqeno na zemxi mesto postavxen je qegov zame-nik, Vicarius Christi. Kakva tragiyna nelogiynost: svudaprisutnomBogu i Gospodu Hristu postavxati zamenika! Ali ova se nelo-giynost ovaplotila u zapadnom hriwçanstvu.

Sve ove yiqenice navode na zakxuyak: humanistiyko hriw-çanstvo je u stvari najodluyniji protest protiv Bogoyoveka iqegove aksiologije i kriteriologije. Istina, i u ovome proveja-va omixena teùqa evropskog yoveka da sve svede na yoveka kaona osnovnu vrednost i osnovno merilo. A iza svega toga stoji je-dan idol: Menschliches Allzumenschliches. Svo$eqem hriwçanstva nahumanizam, hriwçanstvo je, nema sumqe, uprowçeno, ali istotako i - upropawçeno. Powto je izvrwen —glajhwaltung” hriw-çanstva sa humanizmom, danas se pogdegde u Evropi pomiwxa dase humanistiyko hriwçanstvo zameni starim germanskim mnogo-bowtvom. Pokliyi pojedinaca u protestantskom svetu: Zurück zumJesus! Back to Jesus! samo su nemoçni krici u mrkloj noçi humanis-tiykog hriwçanstva koje je napustilo bogoyoveyansku aksiologi-ju i kriteriologiju, i sada se guwi u oyajaqu i nemoçi. A iz du-bine vekova bruje gorke reyi setnog proroka Boùjeg Jeremije:Proklet yovek koji se uzda u yoveka (Jer.17,5)!

U wirokoj istorijskoj perspektivi zapadqayki dogmat o ne-pogrewivosti yoveka nije drugo do pokuwaj da se umiruçi huma-nizam oùivi i obesmrti. To je posledqa transformacija i za-vrwna glorifikacija humanizma. Posle racionalistiyke pro-sveçenosti 18. veka i kratkovidog pozitivizma 19. veka, evrop-skom humanizmu nije bilo ostalo niwta drugo nego da se raspad-ne u svojoj nemoçi i u svojim protivreynostima. Ali u tragiy-nom momentu religiozni humanizam mu je pritekao u pomoç, isvojom dogmom o nepogrewivosti yoveka spasao evropski humani-zam od nemile smrti. No iako dogmatizovan, zapadni hriwçan-ski humanizam nije mogao ne zadrùati u sebi sve pagubne pro-tivreynosti evropskog humanizma, koje su jednoduwne u jednojùexi: u proterivaqu Bogoyoveka sa zemxe na nebo. Jer je huma-nizmu glavno i najglavnije da yovek bude najviwa vrednost i naj-viwe merilo.


Sve u svemu: hriwçanstvo je hriwçanstvo Bogoyovekom, qe-govom bogoyoveyanskom ideologijom i bogoyoveyanskom metodi-kom. To je osnovna istina na rayun koje se ne mogu praviti ni-kakvi kompromisi. Ovom osnovnom istinom je uslovxena i de-terminisana sva hriwçanska aksiologija i kriteriologija. Sa-mo kao Bogoyovek, Hristos je najviwa vrednost i najviwe meri-lo. Treba biti iskren i dosledan do kraja: ako Hristos nije Bogo-yovek, onda je on najbezoyniji samozvanac, jer proglawuje sebe zaBoga i Gospoda. Ali evan$elska istorijska stvarnost nepobitnopokazuje i dokazuje da je Isus Hristos po svemu i svayemu savr-weni Bogoyovek. Stoga se ne moùe biti hriwçanin bez vere uBogoyoveka i qegovo bogoyoveyansko telo - Crkvu, u kojoj je Onostavio svu yudesnu liynost svoju. Spasonosna i ùivotvorna si-la Crkve Hristove jeste u veynoùivoj i svudaprisutnoj liynostiBogoyoveka. Svako zameqivaqe Bogoyoveka ma kakvim yovekom, isvako odabiraqe iz hriwçanstva samo onoga wto se svi$a yove-kovom individualnom ukusu i razumu, pretvara hriwçanstvo upovrwni i bespomoçni humanizam.

Sve je staro pod suncem, osim liynosti Bogoyoveka Hrista.Ona je jedino nova i veyito nova. To je ono wto Novi Zavet yiniuvek novim, i novozavetnu istinu uvek novom i veynom. Zatowto je veyito mlada i nova u svome bogoyoveyanskom savrwen-stvu, liynost Bogoyoveka se ne moùe ni meqati ni zameqivati.Ona je uvek sebi ravna i sebi dosledna. Stoga je i Evan$exe uvekisto, i svuda isto: isto i za xude na zemxi i za an$ele na nebu.Otuda je Bogoyovek Hristos jedini logos, jedini razum, jedinismisao yoveka i tvari. Bez Qega je nemoguça iole prihvatxivateodiceja u ovakvom svetu i ovakvom yoveku. Sa duboko ontolow-kog glediwta, Bogoyovek nije yudo veç neophodnost ovakvog sve-ta i ovakvog yoveka. Zato je u Svetom Evan$exu reyeno da Bog Lo-gos, ovaplotivwi se, k svojima do$e (Jn.1,11). A yime su mu xudisvoji ako ne bogolikom duwom? Jow je reyeno: Mi smo rod Qegov(Dap.17,28). Ne drukye nego bogolikom duwom. Jow jednom je reye-no: Bog Logos je svetlost istinita koja obasjava svakoga yovekakoji dolazi na svet (Jn.1,9). Zato, kad se ovaplotio, nije dowao me-$u tu$ince nego me$u svoje. I mi, ispovedajuçi Bogoyoveka, po-sredno ispovedamo hristolikost yoveka, boùansko poreklo yove-ka, boùansku uzviwenost yoveka, a time i boùansku vrednost ineprikosnovenost yoveyije liynosti. Da nije tako, po yemu bis-

mo mi to bili svoji Bogu Logosu, i rod Boùji? U stvari, borba zaBogoyoveka je borba za yoveka. Ne humanisti, veç xudi bogoyove-yanske vere i ùivota bore se za pravog yoveka, yoveka bogolikogi hristolikog.

Izuzetna vaùnost hriwçanstva za rod xudski sastoji se uqegovoj ùivotvornoj i neizmenxivoj bogoyoveynosti, kojom ono

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 67osmiwxava yoveynost uopwte, izvodeçi je iz niwtavosti nebi-ça u svetlost Svebiça. Jedino svojom bogoyoveyanskom silomhriwçanstvo je so zemxe, so koja yuva yoveka da ne istruli u gre-hu i zlu. Raspline li se u razne humanizme, hriwçanstvo obxu-tavi, postane obxutavela so, koja, po sveistinitoj reyi Spasite-xevoj, nije ni za wta osim da se prospe i da je xudi pogaze. Sva-ka teùqa i pokuwaj da se hriwçanstvo izjednayi, —glajhwaltuje”sa duhom vremena, sa prolaznim pokretima izvesnih perioda i-storijskih, pa yak i sa politiykim partijama, oduzima hriwçan-stvu onu specifiynu vrednost koja ga i yini jedinstvenom bogo-yoveyanskom religijom u svetu. Ne saobraùavaqe BogoyovekaHrista duhu vremena, nego saobraùavaqe duha vremena duhuHristove veynosti, Hristove bogoyoveynosti - to je jedina is-tinska misija Crkve Hristove u svetu, Crkve apostolske i pra-voslavne. Jedino tako Crkva çe moçi sayuvati ùivotvornu i ne-zamenxivu liynost Bogoyoveka Hrista, tu najviwu vrednost usvima svetovima, vidxivim i nevidxivim, i u svima vremeni-ma, dosadawqim i buduçim.

1935.



ÈÈ DEO



1IZME$U DVE FILOSOFIJE

Upregnut u jaram vremena i prostora, yovek vuye vasexenu.Kuda? Na kakve çe je hridine izvuçi, na kakve gleyere nadvre-menske i natprostorne? Yovek do yoveka, pleme do plemena, na-rod do naroda, narawtaj do narawtaja, svi su podjednako upregnu-ti u isti jaram vremena i prostora. I danonoçno vuku tewki ja-ram, goqeni nekom neodoxivom silom. Vuku i spotiyu se, i opetvuku i opet se spotiyu, padaju i propadaju. Radi yega? Ko ih toupreùe, a nikada ne ispreùe? O, vreme!… Recite mi tajnu vre-mena. Vreme: gorko breme. A prostor? - Tuùni blizanac vremena.

Niwta tragiynije, niwta ùalosnije od roda xudskog,upregnutog u tewki jaram vremena i prostora. On vuye vreme, ane zna mu ni prirodu, ni smisao, ni cix; vuye i prostor, ali iqemu ne zna ni prirodu, ni smisao, ni cix. Bescixni zarobxenbesmislenim. Takmiyi se bescixnost sa besmislenowçu, a utak-micu uvek dobija tragiynost.

Postojati i ùiveti u ovakvom svetu, nije privilegija, - zarne? Ali po nekoj neshvatxivoj neophodnosti ti izmiliw iz ne-biça u biçe, i odmah se obretew upregnut u gorki jaram vremenai prostora. Neobiyno gostoxubxe, - zar ne? Pritom ako si poslanu svet sa iole osetxivijim oseçajnim aparatom, moraw ubrzoosetiti kako neka ogromna tuga pritiskuje sva biça i neka nemi-losrdna iznutrica nagriza sva stvoreqa. I srce ti se odjednompretvori u suzarnik. Tada uvidiw kako svaka tvar ima po oko ko-je neprekidno suzi od neke gorke tuge. I sve suze svih rasplaka-nih tvari slivaju se u srce xudsko, i razlivaju po celom biçu yo-vekovom. Pokuwaj da zadrùiw srce da se ne razrida nad tuùnomsudbinom ovoga sveta. I gle, pokuwaj se izvija u vapaj: tvoja je vo-xa oyajno nemoçna pred naletom kozmiyke tuge koja navire izcelog tvog biça.

Ovaj svet… Wta je ovaj svet sa svima svojim mukama, i tuga-ma, i tragedijama, i patqama, wta - ako ne beznadeùni samrt-nik? Da, beznadeùni samrtnik koji stalno u mukama umire, i -nikako da umre. Wta nam ostaje? wkrgut zuba i bunt? Ali, pro-tiv koga i protiv yega? Ah, ta majuwno xudsko saznaqe nikakone moùe da prona$e glavnoga krivca! Ono je dato xudima samo utolikoj meri, da bi se qime mogli uzaludno muyiti, oseçajuçisvoju tragiynu bezizlaznost iz ovako uùasnih uslova postojaqa.Saznaqe yovekovo: maleni svitac u mrkloj noçi; naokolo svuda


mrak i neprovidna pomryina. Goqen nekim unutrawqim nemi-rom, jadni svitac juri iz mraka u mrak iz maqeg u veçi. Ali jevrhunac uùasa u tome wto i najveçi mrak jeste najmaqi za onajveçi od sebe. I tako u - beskonaynost mrakova.

Suviwe razvijeno saznaqe… Nawta mi ono? %elim daniwta viwe ne ùelim. Suviwe razvijeno oseçaqe… Yemu ono?%elim da niwta viwe ne oseçam. Ali je najnesnosnija muka:misliti o besmislenosti misli. Misao, to je najveça besmisli-ca. O, da je yovek izmislio misao, lako bi pronawao svoj raj. Ka-ko? - uniwtivwi misao. Ovako, misao je nametnuta yoveku; mi-sao misli i kad yovek to uporno neçe… Muyenici misli, vi tooseçate i znate. Oseçaqem znate. A to je najstrawnije znaqe.Prona$ite mi kraj misli, prona$ite mi smrt qenu, i - vi çetebiti najveçi dobrotvori yoveyanstva. Dok je oseçaqa, dok je mis-li u yoveku, on ne moùe ne plakati nad jezivom tajnom ovoga sve-ta, plakati beskrajno i neutewno, jer je yovek beskrajan i besko-nayan - tugom. U tome je qegova besmrtnost. Besmrtnost prokletai nametnuta. O, da bi izmuyeni i oja$eni yovek pronawao smrt ukojoj umire sva misao bez ostatka, i to umire za sva vremena i zasvu veynost!…

***Takav je yovek, takav svet, kada ih oseçam ne Hristom, kada

ih gledam ne iz Hrista. Ali sa Qim - sve se meqa. I ja, i svetoko mene. Od susreta sa Qim, kroz yoveka prostruji newto sas-vim novo, newto dotle neoseçano, nesluçeno, neznano. A od xu-bavi prema Qemu, oseçaqe sebe i oseçaqe sveta preobraùava seu yudesnu blagovest, kojoj nema kraja ni u vremenu ni u veynosti.I kroz sve ponore u svetu i urvine u yoveku neùno bruji blagi iyarobni glas, glas koji podrùava sve posustale, koji diùe sve pa-le, koji spasava sve propale, koji leyi sve rane, koji ublaùavasve tuge, koji olakwava sve terete, koji zasla$uje sve goryine,glas Jedinog Yovekoxupca: Hodite k meni svi koji ste umorni inatovareni, i ja çu vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i na-uyite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naçi çete mirduwama svojim. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako (Mt.11,23-30).

Zawto je ùivot teùak yoveku? Zato wto je yovek pronawaosmrt, i uselio je u sebe i u sva biça oko sebe. A smrt je nepresuw-ni izvor svih muka i svih goryina. Svi nervi smrti polaze izyoveka, jer je on - glavna ganglija smrti. U samoj stvari, smrt jejedina goryina biça, jedina goryina ùivota. Od qe je i sva tra-gika ùivota.

Zemaxski ùivot yoveka i nije drugo do neprestano hrvaqeqegovo sa smrçu, sa qenim izvidnicama i preteyama, sa qenim

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 73pratiocima i armijama. Tu primirja nikada nema, a kamoli mi-ra. Smrt stalno napada yoveka i spoxa i iznutra. Kako? na kojinayin? - Spoxa kroz iskuweqa, iznutra kroz grehe. I jow i spo-xa i iznutra kroz vidxive i nevidxive bolesti. A sve to: i is-kuweqa, i gresi, i bolesti nisu niwta drugo do - zubi smrti. Ioni stalno grizu yoveka, i spoxa i iznutra. Wto je najstrawnije:oni mu nagrizaju ne samo telo nego i duwu, i svest, i savest.

Iz toga je samo jedan izlaz, samo jedan spas: vaskrseqe Hris-tovo, i u qemu pobeda nad smrçu u svima svetovima. Kao wto jesmrt izvor svih goryina, svegoryina, tako je i vaskrseqe Spasovoizvor svih radosti, sveradosti. Yovek, ako samo razbudi sve svojeoyi, ne moùe ne osetiti i ne uvideti da je vaskrsli Gospod ni-yim nezamenxivi i nikim nezamenxivi osmislitex i radosti-tex gorkog ùivota xudskog na zemxi.

Wta je najglavnije i najvaùnije u ùivotu yovekovom? Nemasumqe: osmisliti svoj ùivot koji je i ontolowki i fenomeno-lowki obesmislen smrçu. A to znayi: obesmislen grehom. Jer sugreh i smrt jedini obesmislitexi ùivota i postojaqa; oni delo-gosiraju i yoveka i tvar; potiskuju iz tvorevine Boùje onu prvo-bitnu logosnost i logiynost koju je Logos posejao u qoj stvaraju-çi je. U samoj stvari, greh i smrt su jedina besmislica u ovomesvetu, jedina nelogosnost i jedina nelogiynost. Sve dok u yovekuima greha i smrti, besmislenost mu pustowi i samooseçaqe, isamosaznaqe, i ùivot, i svet. Tek kad yovek priyesti sebe ra-dowçu Hristovog vaskrseqa, duwu mu posete istinski smisao ilogos, istinska logika i logiynost, i povedu je u yudesne Hristo-ve besmrtnosti i beskrajnosti.

Bez sladyajweg Gospoda Isusa besmislen je, strawan je ikratkovremeni ùivot zemaxski, a kamoli besmrtnost, beskrajnai nezavrwna. Gde smrti ima, tu prave radosti nema. Drugim re-yima: gde Hrista nema, tu radosti nema. U svome bunilu i bunca-qu od greha, u svojoj opijenosti sladowçu greha, xudi proglawujuza radosti ùivota mnogobrojne besmislice i sitnice. A sve jebesmislica, i sve je sitnica wto yoveka udaxuje od GospodaHrista, wto mu ne osigurava hristovsku besmrtnost i svetost.

Jow newto: gde smrti ima, tu prave istine i pravde i xu-bavi nema. Samo onaj koji pobedi smrt i oslobodi rod xudski odsmrti, ima istinsku xubav. Kakva mi je to xubav: ne osloboditixubxenog od smrti? Zato je Gospod Isus - Jedini Yovekoxubac. Asvexubav je time svexubav wto sadrùi u sebi svu istinu, svupravdu, i sve wto je najuzviwenije, najplemenitije, najbesmrt-nije, najlogosnije i najboùanstvenije.

Ustvari, namuyeni rod xudski ima samo jednog pravog pri-jatexa: Gospoda Hrista, jer ga je On oslobodio najveçeg neprija-texa: smrti. Vaskrseqem svojim slavnim Gospod je uveo rod xud-


ski u maticu reke besmrtnosti koja otiye u ùivot veyni. A mis-li, a oseçaqa, a dela Hristovih xudi, sve su to sitni potoyiçibesmrtnosti koji se kroz hride vremena i prostora probijaju iùubore, radosno hitajuçi bezobalnom moru Hristove yarobneveynosti i bogoyoveynosti.

Kada se iz vremena izvuye greh i smrt, onda vreme postajedivna uvertira u boùansku veynost, divni uvod u bogoyoveynost.Po sveistinitoj reyi Veynoga, Bogoyoveynoga: Koji veruje u meneima ùivot veyni (Jn.6,47). Vreme je gorko - smrçu i grehom; ono po-staje slatko - besmrtnowçu i bezgrewnowçu. Bez Jedino Moçnog,bez Hrista, vreme je tewko breme; sa Qim ono postaje lako. Ayudni blizanac vremena: prostor i sve wto je u qemu, svom te-ùinom svojom pritiskuje i smrvxuje yoveka. Strawno i strawil-no breme; teùak i bodxikav jaram. Jedino uz pripomoç sveblagogi svomoçnog Bogoyoveka jaram postaje blag i breme lako. Po isti-nitoj reyi Istine: Jaram je moj blag, i breme je moje lako.

Jaram ùivota je muyan, breme postojaqa je tewko, dok ih is-puquje olovo greha i smrti. Ukloni li se silom Vaskrsloga olovogreha i smrti iz suwtine ùivota i postojaqa, jaram ùivota po-staqa blag i breme postaje lako. Wtaviwe, ùivot se preobraùa-va u radost, postojaqe u ushiçeqe. To je ona radost ùivota, ra-dost biça, radost postojaqa koja ne prestaje ni u ovom ni u onomsvetu. Kada Veyni i Bogoyoveyni okrepi, oistini i obesmrti yo-veka, jaram ùivota postaje blag i breme postaqa lako. I yoveksvim biçem oseça kako ga tiha boùanska svetlost zaliva iz svihlogosnih dubina i visina bogozdanog vremena i prostora.

Za misaonog yoveka, i vreme i prostor su yudoviwta, ako sene osmisle veynowçu, a to znayi: bogoyoveynowçu, jer mi ne zna-mo za veynost osim u kategoriji, u faktu, u aktu bogoyoveynosti.Veynost, sjediqena sa vremenom, prvi put je sva stala pred xud-skim saznaqem u liynosti Bogoyoveka. Bog - imalac i nosilacveynosti, yovek - predstavnik vremena, Bogoyovek - najviwa, naj-potpunija, najsavrwenija sinteza veynosti i vremena. Vreme do-bija svoj pravi smisao u sjediqequ sa veynowçu u bogoyoveyan-skom ùivotu Gospoda Isusa.

Osvetxeno Bogoyovekom, vreme pokazuje svoje logosne odli-ke, jer je i ono kroz Logosa postalo (sr. Jn.1,3). U suwtini svojojvreme je logosno, stoga je ono i uvod u Logosovu veynost kroz bogo-yoveynost. Ovaploçeni Bog Logos je ubedxivo pokazao: vreme jepriprema za veynost. Ko u$e u vreme, samim tim je uwao u pred-sobxe veynosti. Takav je zakon naweg postojaqa.

Nalazeçi se u vremenu, yovek je pripremno biçe za veynost.Bez Boga Logosa strawan je, i besmislen, i muyan zemaxski, vre-menski ùivot, a kamoli veynost. Veynost bez Boga Logosa i jestepakao. A zemaxski ùivot bez Boga Logosa jeste uvod i priprema

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 75za pakao. Jer pakao i nije drugo nego ùivot bez Logosa, bez Smis-la, bez Logike. Samo u paklu nema ni logosa, ni logike, ni smis-la. Yovekov pakao poyiqe jow na zemxi, ako yovek ne ùivi Logo-som, Hristom. A i raj yovekov poyiqe jow na zemxi, ako yovekùivi boùanskim Logosom: Bogoyovekom Hristom. OvaploçeniBog Logos je i smisao, i logika, i raj za yovekovo biçe. A sve wtoje protivlogosno i nelogosno, samim tim je besmisleno i nelo-giyno. To pak i jeste ono wto u yoveku stvara paklena raspolo-ùeqa koja yovekov ùivot pretvaraju u pakao.

Yovek? - Uvodno biçe, pripremno biçe za veynost kroz bogo-yoveynost. Beskrajan je Hristov yovek i besmrtan, jer je prewaoiz smrti u ùivot (Jn.5,24). Qega smrt ne preseca; on se produùujeiz vremena u veynost. %iveçi vaskrslim Gospodom, on hristo-oseçaqem obesmrçuje svoje samooseçaqe i hristosaznaqem obe-smrçuje svoje samosaznaqe.

Yovekova oseçaqa? - Uvodna oseçaqa, koja se bogoyoveynow-çu pretvaraju u veyna. Jedino u tom sluyaju oseçaqa nisu mukayovekovom duhu. Ako ste hteli, morali ste uvideti: oseçaqa suvam najveça muka, i uùas, i pakao, sve dok ih se ne kosne yudesniGospod Isus. Kosne li ih se, ona se preobraùavaju u radost, u us-hiçeqe, u raj. Nema sumqe: oseçaqe je blagoslov jedino u hristo-oseçaqu: bez toga - ono je prokletstvo i uùas. Yovek je i bio saz-dan bogolikim, hristolikim, duholikim, da bi srù qegovih ose-çaqa bila bogoyeùqiva i hristoyeùqiva i duhoyeùqiva.

Yovekove misli? - Smisao im: da se izviju u veyne i bogoyo-veyne. Misao je tewko i muyno breme. Jedino kao hristomisaoona postaje lako i milo breme. Kada se misao ologosi, ohristosi,ona dobija svoju veynu vrednost i radost i smisao. Bez toga, svakaje misao mali pakao. A sve skupa, pakao beskrajni i veyni.

Nema veçeg uùasa od veynosti bez Hrista. Ja bih radijepristao da budem u paklu u kome je Hristos (oprostite paradoks!)nego li u raju koji je bez Hrista. Jer gde Qega nema, tu se sve pre-tvara u prokletstvo, u goryinu, u uùas; tu se na majuwno zrno yo-vekove samosvesti survavaju beskrajne tame i beskrajne pomryi-ne; tu se telo pretvara u tewko breme a duwa u prokleti jaram.Ko se iole promuyio mukom yovekovom, morao je osetiti istini-tost apostolovih reyi: Bog nas je kroz Hrista blagoslovio svakimblagoslovom (Ef.1,3). Bez Gospoda Hrista, i van Qega, yoveka nosei odnose crne ponornice prokletstva i zla.

Tek u Sladyajwem mi smo osetili i saznali: ovaj svet jeuvod i priprema za onaj; vreme je uvod i priprema za veynost; ze-maxski ùivot je uvod i priprema za veyni ùivot; zemaxsko dob-ro - uvod i priprema za veyno dobro. Dobri i verni slugo, u malombio si mi veran, nad mnogim çe te postaviti: u$i u radost gospo-dara svog (Mt.25,21; 23). Ali i ovo ne zaboraviti: tek osvetxeni i


prosvetxeni boùanskom svetlowçu Bogoyovekovom, mi smo sa-gledali i osetili svu pogubnost zla i greha: zemaxsko zlo je uvodi priprema za veyno zlo; zemaxski greh je uvod i priprema zaveyno carstvo greha: pakao. Samo hristonosci znaju do tanyinatajnu dobra i zla jer imaju oseçaqe dugim veùbaqem izveùbanaza razlikovaqe dobra i zla - gegumnazména prœÒ diækrisin kaloº te kaâkakoº (Jev.5,14). Wtaviwe, oni savrweno poznaju mentalitet Sa-tane i dijalektiku filosofije zla; po reyi apostola: mi znamowta Satana misli (2.Kor.2,11).

Na logosnom dnu yovekovog bogolikog biça vreme i veynostsu organski sjediqeni, ontolowki povezani. U srazmeri koja od-govara veliyini yovekovog biça. Nasloqeni na te imanentneelemente veynosti u sebi, yovek moùe izgraditi sebe u yarobnobiçe. Bogolikost je nepresuwni izvor bogoyeùqivih stvaralay-kih sila u yoveku pomoçu kojih yovek izra$uje sebe u veyno biçe.

Greh je naruwio to imanentno jedinstvo vremena i veynos-ti u yovekovom biçu, i u yoveku je pukla strawna provalija izme-$u vremenskog i veynog, u kojoj se neprestano davi xudska misaoi xudsko oseçaqe. Kao protiv boùanska i protivlogosna silagreh obezboùuje, delogosira, obesmiwxuje yoveka. A to znayi:greh osmrçuje yoveka, jer ga udaxuje od jedinog izvora ùivota, be-smrtnosti i veynosti: Boga.

%iveçi grehom, yovek osamxuje sebe, solipsizira sebe,proglawuje sebe za centar sveta, priznaje samo sebe. Wto dubxetone u greh, u qegovom saznaqu i oseçaqu provalija izme$u vre-mena i veynosti biva sve veça i ponornija. Okrenut prema spox-qem svetu, yovek greha oseça i vidi strawnu raselinu izme$usebe i ostalih xudi, izme$u sebe i ostalih biça. Tonuçi u bezda-nu egoistiyku usamxenost, on postepeno gubi oseçaqe svejedin-stva roda xudskog, dok ga najzad sasvim ne izgubi. Provalija iz-me$u qega i celokupne tvari postaje bezdana, beskrajna i nepre-mostiva. On vidi samo sebe, oseça samo sebe, priznaje samo sebei - nikoga viwe, i niwta viwe ni nad sobom ni oko sebe. Sve usvemu: on, samo on, samozvani mizerni bog na svome $ubriwtu.Otuda tako mnogo xudi sa kratkim mislima, sa kratkim oseçaqi-ma koja ne mogu da izi$u iz sebe i pre$u na drugog. Egoistiynemisli i oseçaqa, osakaçeni i opatuxeni samoxubxem, ne pri-znaju ni xude ni boga, jer ne doseùu do veynog i bogoyoveynog.Kobna raselina zjapi u mislima, u oseçaqima, u ùivotu; prokle-ti raskol vlada u saznaqu, u srcu, u duwi, raskol koji pustowifaustovski tip yoveka: —Dve duwe borave u mojim grudima”.

Bogoyovek je prvi premostio, izrivenu grehom, provalijuizme$u vremena i veynosti, izme$u yoveka i Boga, izme$u yovekai ostalih biça, i to uklonivwi greh. Time je uspostavio u xud-skom saznaqu i oseçaqu jedinstvo izme$u yoveka i Boga, izme$u

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 77vremena i veynosti, izme$u ovog i onog sveta. Otuda xudi Hris-tovog duha, Hristove vere, boreçi se protiv greha, bore se za ce-losno, integralno oseçaqe sveta, za celosnog, integralnog yo-veka.

Greh je razbio jedinstvo yovekovog samooseçaqa, samosazna-qa, misli, ùivota, postajaqa, biça. A time i jedinstvo yoveko-vog oseçaqa sveta. Hristovska borba protiv greha i nije drugo doborba protiv one jedine sile koja kobno razbija u yoveku oseçaqejedinstva yoveka i Boga, vremena i veynosti, oseçaqa svejedin-stva. Bogoyovek je svojim bogoyoveyanskim ùivotom dao svoju bo-goyoveyansku filosofiju svejedinstva. U tom ùivotu i u toj fi-losofiji nema mesta zlu, grehu i smrti.

Yovek je sazdan Bogom kao makrokozmiyko biçe, zato je iprirodno i logiyno da u qemu bude makrokozmiyko oseçaqe sve-ta, makrokozmiyko saznaqe sveta. Stoga yovek, neporemeçen inerazbijen grehom, oseça organsko jedinstvo svih tvari: i rados-ti i tuge tvari on oseça kao svoje, jer na neki tajanstven nayinon nosi u sebi sudbinu svih tvari. Primer: Adam. Oseçaqe sveje-dinstva dominiralo je u Adamu do pada. I kada je pao, povukao jesa sobom u greh i smrt svu tvar. Sveùiji primeri: Apostoli, Mu-yenici, Svetitexi i svi pravi Hriwçani. A primer nad prime-rima: apostol Pavle. Niko kao on tako duboko i neodoxivo neoseça kako sva tvar uzdiwe i tuguje zajedno sa xudima, uzdiwe ituguje od greha i zbog greha, od smrti i zbog smrti, kojima ju jepotyinio grehoxubivi yovek (Rim.8,9-23).

Reintegracija tvari izvrwena je u liynosti BogoyovekaHrista. A od Qega i kroz Qega prenosi se na sve qegove suteles-nike (sr. Ef.3,6), na sve xude koji su nakalemili sebe kao loze naQemu kao yokotu (sr. Jn.15,1-7). Iz Qega struji kroz qih bogoyove-yansko oseçaqe i saznaqe svejedinstva ùivota i tvari. To seoseçaqe i saznaqe naroyito nagomilava u oblagodaçenim iohristovxenim duwama Svetitexa. U qih je dejstvom Bogoyove-ka iscexeno od greha, reintegrirano i qihovo oseçaqe sebe isveta, i qihovo saznaqe o sebi i svetu. Reintegrirane duwe,oni postepeno iscexuju od greha i tvar oko sebe, vraçaju je u qe-no prvobitno svejedinstvo. Kao sinovi Boùji po blagodati, onileye tvar od razdrobxenosti, od truleùnosti, od dezintegrira-nosti (sr. Rim.8,19-21).

Ustvari, bogoyoveyanskom reintegracijom yoveka izgra$ujese u yoveku oseçaqe i saznaqe makrokozmiykog svejedinstva. IHristov yovek svu tvar i na nebu i na zemxi vidi u bogoyoveyan-skom svejedinstvu, i oseça i saznaje da je Hristom sazdano svewto je na nebu i wto je na zemxi: sve se kroza Qega i za Qegasazda - tà pænta di ¥aÚtoº kaâ ÜiÒ ‡utŒn êktistai , i On je pre svega, i sveje u Qemu - kaâ tà pænta e¥n aÚt⁄ sunésthke , i On je glava telu Crkve


(Kol.1, 16; 17; 18).Evan$elskim podvizima yovek uspostavxa makrokozmiyko

svejedinstvo u svome saznaqu, oseçaqu i ùivotu. U tome prera-$ivaqu i izgra$ivaqu sebe Hristom uyestvuje sav yovek: svom du-wom svojoj, svim srcem svojim, svom miwxu svojom, svom snagomsvojom. I sav raste rastom Boùjim u meru rasta punoçe Hristo-ve, u yoveka savrwena (sr. Kol.2,19; 1,29; Ef.4,13). Evan$elsko oseça-qe makrokozmiykog svejedinstva yovek gubi kada se svesno odazloj delatnosti i u sebi i u svetu oko sebe (sr. Kol.1,21). Bogoyove-yanska filosofija, filosofija po Hristu, jeste filosofija yo-veka Hristom obnovxenog, Hristom preporo$enog, Hristom osve-çenog, Hristom oboùenog. U qoj dominira bogoyoveyansko oseça-qe i saznaqe svejedinstva biça i tvari. Sve pak wto paraliwe,umrtvxuje i narkotizira to bogoyoveyansko oseçaqe i saznaqesvejedinstva sayiqava filosofiju po yoveku, po ogrehovxenom iosmrçenom yoveku.

Ustvari, postoje samo dve filosofije: bogoyoveyanska i yo-veyanska. Jedna je: filosofija bogoyoveyanskog monizma, a druga:filosofija yoveyanskog pluralizma. Filosofija po yoveku svase kreçe u zayaranom krugu smrti i smrtnosti, u kome je i oseça-qe i saznaqe razbijeno grehom. Tu je legioniziran i yovek isvet; tu je i yoveku i svetu ime: legion. Tu sve odiwe smrtnow-çu; tu je sve —xudsko, suviwe xudsko” Õ Menschiches, Allzumenschli-ches. Zato hristonosni apostol mudro savetuje: Braço, yuvajte seda vas ko ne zarobi filosofijom i praznom prevarom, po kazivaquxudskom - katà tån parædosin t‹n ‡nqr›pwn, po stihijama sveta - katàtà stoiceÉa toº kŒsmou, a ne po Hristu - ou katà CristŒn (Kol.2,8).

Bogoyoveyanska filosofija je filosofija bogoyoveyanskogiskustva; u qoj je sve zasnovano na iskustvu, na doùivxaju, na de-lu. Tu nema niyeg ni apstraktnog ni irealnog. Sve sama bogoyo-veyanska stvarnost. Jer u Bogoyoveku Hristu ùivi sva punoçaBoùanstva telesno - kotoikeÉ pan tœ pl¯rwma tÎÒ QeŒthtoÒ swmatik‹Ò.Stoga se i preporuyuje: budite ispuqeni u Qemu (Kol.2,9; 10).

Unoseçi svu liynost svoju u Gospoda Isusa, i ispuqavajuçisebe Qime, yovek ispuquje sebe bogoyoveyanskim oseçaqem i sa-znaqem makrokozmiykog svejedinstva. I on plameno oseça: svi suodgovorni za sve; bolovi svih biça su moji bolovi, tuge svih tva-ri su moje tuge. U Hristu svi sayiqavaju jedno bogoyoveyansko te-lo: Crkvu. A Hristos je glava telu Crkve (Kol.1,18): On daje misao-nost misli i oseçajnost oseçaqu svakoga hriwçanina; On sabor-nizira u svakome ylanu Crkve oseçaqe i saznaqe, te svaki ùivisa svima svetima (Ef.3,18), jer ùivi Gospodom Hristom. Otuda uCrkvi - bogoyoveyanska filosofija svejedinstva; otuda u qoj ibogoyoveyansko oseçaqe svejedinstva.

Od razbijenosti i atomiziranosti oseçaqa i saznaqa yo-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 79vek se spasava jedino bogoyoveyanskim ùivotom. Tako se spasavai od egoistiyke usamxenosti, koja i nije drugo do svoje vrste sa-tanizam. Jer Satana je najusamxenije biçe u svima svetovima.On je potpuno izgubio oseçaqe makrokozmiykog svejedinstva. Va-istinu, Satana je Samac. Samac u apsolutnom smislu. Otuda,xudski egoizam, xudsko samoùivo usamxivaqe, xudsko otkidaqeod makrokozmiykog svejedinstva nije drugo do hrxeqe u satani-zam. Jer Satana je time Satana wto su mu samosvest i samooseça-qe potpuno otkinuti od Boga i od svih drugih biça i tvari.

Spaseqe od satanizma, od solipsizma, od egoizma nalazi sesamo u obogoyoveyequ. Jer se obogoyoveyeqem reintegrira samo-oseçaqe, samosaznaqe i oseçaqe sveta: yovek oseça i saznaje se-be uvreùenim u svima biçima i u svima tvarima; svejedinstvo jenajstvarnija i najneposrednija stvarnost i za qegovo saznaqe iza qegovo oseçaqe. Takav yovek neprestano sabira sebe u Bogu:molitvom, verom, xubavxu, pravdom, milosr$em, istinom i osta-lim evan$elskim podvizima. To sabiraqe sebe u Bogu, to usred-sre$ivaqe sebe u Bogoyoveku, pojayava do nesluçenih srazmerayovekovo oseçaqe i saznaqe makrokozmiykog svejedinstva. IHristov yovek zaliva svu tvar i sva biça svojom beskrajnom xu-bavxu. I sa suzama se moli za sve i svakoga, jer kao niko oseça izna, da je xubav Hristova jedino spaseqe grewnika i besmrtnoslavxe pravednika. U qoj je sva filosofija neprolaznog opti-mizma, kao wto je u satanskoj mrùqi sva filosofija yovekoubi-laykog pesimizma. A pred yovekom stoji i jedna i druga.



2NEVIDXIVO U VIDXIVOM

Misterija dobra i zla

O World invisibl, O Svete nevidxivi,we view thee, mi te vidimo,

O World intangible, O Svete nedodirxivi,we touch thee, mi te dodirujemo,

O World uknowable, O Svete nesaznatexni,we know thee, mi te znamo,

Inapprehensible, Nepojmxivi,we clutch thee! mi te shvatamo!1)

Nevidxivo je srce vidxivog, jezgro vidxivog. Vidxivo nijeniwta drugo do xuska oko nevidxivog. Bezbrojni su oblici u kojese oblayi nevidxivo. Oblayi i presvlayi. Vidxivo je sunce, alije nevidxiva sila koja ga zagreva. Vidxiva su mnogobrojna sa-zveù$a, ali je nevidxiva sila koja ih mudro kreçe i vodi krozbeskrajna prostranstva te se ne sudaraju. Vidxiv je magnet, alije sila qegova nevidxiva. Vidxiva je zemxa, ali je teùa nevid-xiva. Vidxiv je slavuj, ali je nevidxiva ùivotna sila koja gadrùi u postojaqu. Vidxiva su mnoga biça na zemxi, ali je ne-vidxiva sila koja ih uvodi u ùivot i drùi u granicama ùivota.Vidxiva je trava, vidxivo je bixe, vidxivo je cveçe, ali je ne-vidxiva sila koja iz jedne iste zemxe proizvodi raznovrsne tra-ve, raznoliko cveçe, razliyite plodove.

Zemxa! - Najinteresantnija i najzagonetnija radionica, iu isto vreme najgenijalniji stvaralac. Ona neprestano proizvo-di iz sebe i ùivotiqe, i bixe, i minerale. U qoj se istovreme-no izra$uju i ruùe i trqe, i pwenica i kukox, i bosixak i pe-len, i tamjan i smrdxevak. To je tako oyigledno. Ali, ta baw oyi-glednost podstiye na pitaqe: ko to iz qe radi, ko to kroz qustvara, ko to qome dela? Eno: pelen i bosixak rastu jedan poreddrugog na istom kvadratnom decimetru; i dok seme bosixka zem-xa omiomiri, dotle seme pelena opeleni. A isti su svi fiziykizakoni, isti uslovi, isti: i sunce, i mesec, i zvezde, i zemxiw-te, i snegovi, i vetrovi, i kiwe, i mrazovi, i suwe, sve isto a re-zultati dijametralno suprotni. Kako to da se svetlost sunyeva ikapxice kiwne u bosixku pretvore u miris a u smrdxevku usmrad? I jow: kako to da se zemxini sokovi u trewqi pretvore uslatko a u pelenu u gorko? Ko vrwi tu neobiynu diferencijaci-

1)

Francis Thompson: The Kingdom of god, In no strange land.


ju? Na istome zemxiwtu, pod istovetnim uslovima niyu, rastu,sazrevaju najraznovrsnije i najsuprotnije voçke i bixke, ùivenajraznolikija biça, postoje najopreynije stvari. Ko tu velikutajnu ùivota i postojaqa vodi kroz sva biça i sve stvari? U is-tome - razliyito; na jednome - mnogo… I misao yovekova ne mo-ùe a da ne metaniwe pred svetom istinom Biblije: I reye Bog:neka zemxa pusti iz sebe travu, bixe wto nosi seme, i drvo rodnokoje ra$a rod po svojim vrstama, u kome çe biti seme qegovo na zem-xi. I bi tako. I pusti zemxa iz sebe travu, bixe wto nosi semepo svojim vrstama, i drvo koje ra$a rod, u kome je seme qegovo po qe-govim vrstama… Potom reye Bog: neka zemxa pusti iz sebe duweùive po vrstama qihovim, stoku i sitne ùivotiqe i zveri ze-maxske po vrstama qihovim. I bi tako (Post.1,11; 12; 24).

Jasno je: stvaralayku ùivotvornu silu zemxa je dobila odBoga. Bog je preneo na qu jedan deo svoje svemoçne boùanske si-le, i zemxa na tajanstveni nayin produùava Boùje stvaralaykoi ùivotvorno delo. Otuda toliko neiscrpne sile i bogomudrecelishodnosti u zemxinom stvaralawtvu. Rey Boùja oplodila jezemxu i uyinila je zanavek stvaralaykom, plodotvornom i ùivo-tvornom.

Ne samo u poyetku nego i sada i uvek zemxa stvara, proizvo-di i ùivotvori po reyi Boùjoj: —Zamislite”, veli sveti Zlato-ust, —kako je zemxa proizvela sve - tà pænta - samo reyju Gospod-qom. Tada jow nije bilo ni yoveka koji je obra$uje, ni puta, nisaradqe volova, ni nekog drugog staraqa o qoj, no yim je samo yu-la zapovest ona je odmah ispunila svoju duùnost. Iz toga doznaje-mo da nam i sada donosi plodove ne staraqe zemxoradnika, netrud i ostali napori oko obra$ivaqa zemxe, veç, pre svega toga,rey Boùja, reyena zemxi u poyetku. S druge strane, ispravxajuçikasniju nerazboritost xudsku, Boùansko Pismo nam tayno izla-ùe po redu kako se wto zbilo, da bi odstranilo prazna brbxaqaonih koji na osnovu svojih zakxuyaka tvrde da je za sazrevaqeplodova potrebna delatnost sunca. Postoje i takvi koji se usu$u-ju da sve to pripisuju nekim zvezdama. Zbog toga nas Duh Svetiuyi da zemxa pre stvaraqa ovih stihija, pokoravajuçi se reyi izapovesti Boùjoj, proizvodi sva semena, pri yemu joj nije po-trebna niyija saradqa. Mesto svega za qu je dovoxna bila onarey Boùja: Neka zemxa pusti iz sebe travu, bixe wto nosi seme…Neka xudi obra$uju zemxu, neka iskoriwçuju saradqu stoke i ne-ka ulaùu veliku brigu, neka i sve vremenske prilike budu dobrei neka sve drugo sara$uje, ako ne bude voxe Gospodqe, sve je bada-va i uzalud, i od mnogih napora i trudova neçe biti nikakve ko-risti ako ruka Sveviwqega ne pomogne i ne podari zrelost po-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 83sejanome semenu”2).

U vidxivom svetu poraùava yiqenica: sve wto je najglav-nije u qemu - nevidxivo je. Nevidxiv je vazduh. A zar je iwta ne-ophodnije za ùivot xudi, ùivotiqa, bixa? Nevidxivi su mole-kuli, nevidxivi atomi, nevidxivi elektroni. A zar vidxivisvet nije izatkan od tih nevidxivih konyiça? Nevidxive yesti-ce sastavxaju vidxivi svet! Kako se to nevidxivo preobraça uvidxivo? Na koji se nayin vrwi prelaz nevidxivog u vidxivo?Kako to da se nevidxive yestice objektiviraju i pojavxuju kaovidxiv materijalni svet? Otkuda dolazi da nevidxive yesticedobijaju tako vidxive, tako opipxive, tako mnogobrojne oblike?Vidxiva materija obrazovana je od nevidxivih yestica. To je pa-radoks, ali i yiqenica. I na tom paradoksu stoji ovaj svet, i po-stoji. Vidxivo stoji na nevidxivom, i sastoji se iz nevidxivog.U samoj stvari: u vidxivom mi neprestano gledamo i vidimo ob-jektivizaciju i manifestaciju nevidxivog. Takav je zakon kojivlada u svetu vidxivom, ali pritom beskrajno zagonetnom i bez-merno tajanstvenom.

I yovek je pod tim zakonom. Sve wto je najglavnije u yoveku- nevidxivo je. Oko je yovekovo vidxivo, ali sila koja okom gleda- nevidxiva je. Uho je yovekovo vidxivo, ali sila koja uvom yuje -nevidxiva je. Ruke su yovekove vidxive, ali sila koja ih pokre-çe - nevidxiva je. Postupci su yovekovi vidxivi, ali sila kojayovekovo hteqe pretvara u postupke - nevidxiva je. Telo je yove-kovo vidxivo, ali je nevidxiva sila kojom telo ùivi, kreçe se ipostoji. Nazvali tu silu supstancijom, duwom, entelehijom, ùi-votnim poletom, voxom ili kojim drugim nazivom, svejedno: onaje nevidxiva. A to znayi: vidxivo biçe koje mi nazivamo yove-kom, ùivi i postoji neyim nevidxivim.

Yovek je najboxi primer kako se nevidxivo pretvara u vid-xivo: qegove nevidxive misli, qegova nevidxiva oseçaqa, qe-gove nevidxive ùexe pretvaraju se u vidxiva dela, u vidxivepostupke, u vidxive podvige. Ma c koje strane posmatran, yovek,svaki yovek je yudotvorac samim tim wto je yovek, jer nepresta-no yudotvori: pretvara nevidxivo u vidxivo. Brani li yast svo-ju, gle, on brani newto nevidxivo, i gotov je da za tu nevidxi-vost ùrtvuje ono wto je vidxivo na qemu: telo svoje. Kao oseça-qe, xubav je newto nevidxivo, ali koliko je ùivota ùrtvovanoza qu, nevidxivu! Po biçu svom, savest je newto najunutrawqi-je, najnevidxivije; ali po stvarnosti svojih projava, wta je odqe oyiglednije i opipxivije? Xudi zastupaju svoja ube$eqa, iduu smrt za qih; a zar ona nisu newto nevidxivo? I uopwte, sve suyovekove misli, i oseçaqa, i ùexe, i ube$eqa u suwtini newto

2) In Genes. Homil. 5, 4; Migne, P. gr. t. 53, col. 51-52.


nevidxivo, iako su qihove manifestacije oyigledne i opipxi-ve. Vidxivi yovek je samo projava, projekcija nevidxivog yo-veka: spoxawqi - unutrawqeg. Vidxivi stoji na nevidxivom, ipostoji nevidxivim i od nevidxivog.

U posledqoj liniji, temex svega vidxivoga jeste nevidxi-vo: yoveka - duwa, sveta - Bog. Nevidxivo je ipostasis svega, pod-loga svega, supstancija svega, to jest ono na yemu stoji svet i svewto je u svetu. To mora osetiti svaki yovek koji ozbixno zagledau ma koju tajnu ovoga sveta i ovoga ùivota. Na dnu svega vidxivo-ga taji se nevidxiva sila. Nevidxivo je najjaye u svetu nawihzemaxskih vidxivosti: elektricitet, radium. Gravitaciona si-la je nevidxiva, ali jaya od svih planeta. Kreçe ih kao deca kli-kere.

Zakon nad svima zakonima u ovom svetu jeste: nevidxivo jesrù vidxivog; nevidxivo vlada vidxivim. Ovaj svet je Boùja la-boratorija u kojoj se nevidxivo prera$uje u vidxivo, ali samo doizvesne mere. Jer ima granice pretvaraqu nevidxivog u vidxi-vo. A to je stoga wto je nevidxivo uvek wire, beskrajnije i bez-danije od vidxivog. Kao wto je duwa nesravqeno wira i veça idubxa od tela u kome je, tako je i nevidxiva srù svake tvari wi-ra, veça i dubxa od tvari u kojoj je. Ustvari, vidxivo je ovewtas-tvxeqe nevidxivog, i to u izvesnoj meri. A oko vidxivog, i izavidxivog, prostire se bezobalno more nevidxivog.

Pod ovim zakonom je i ovaploçeqe Boga. Samo je tu savrwe-ni primer Nevidxivoga u vidxivom. U majuwnom, ali vidxivom,telu xudskom skriva se nevidxivi Bog. Tu je smewtena sva tajnai malog sveta: mikrokozma, i vascelog sveta: makrokozma. Alisve po istom zakonu: nevidxivo u vidxivom.

U pojavi ovaploçenog Boga nema niyeg neprirodnog i —ne-zakonitog”, niyeg nelogiynog i nenormalnog, pa yak i niyeg yud-nog. Jer je u ovom svetu sve vidxivo - skrivnica nevidxivog.Ovaplotivwi se, Gospod Hristos je nevidxivog Boga uyinio do-nekle vidxivim, Neopisanog donekle opisao telom. I tako obas-jao svu tajnu svih svetova: nevidxivo je duwa svega vidxivoga; izsvih bezbrojnih vidxivih tvari proteùu se bezbrojne nevidxi-vosti; a nad svima i kroza sve: On - Jedini Nevidxivi, Gospod iBog svetova, Trosunyani i Trojedini. I najsavrwenija vidxivapojava nevidxivoga Boga: ovaploçeni Logos Boùji, Gospod nawIsus Hristos, koji je obliyje Boga nevidxivoga Õ eîk›n toº Qeoº toº‡orætou (Kol.1,15) i u kome obitava sva punoça Boùanstva telesnoÕ pan tœ pl¯rwma tÎÒ QeŒthtoÒ swmatik‹Ò (Kol.2,9).

Bogoyovek Hristos, a Qime, po Qemu i kroz Qega - hriw-çani. Oyigledno hriwçani su time hriwçani wto Hristom ose-çaju tajnu ùivota i sveta, Hristom je objawqavaju. Vidxivo ob-jawqavaju nevidxivim, i obratno: nevidxivo objawqavaju vid-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 85xivim; yoveka objawqavaju Bogom, ali i Boga yovekom, i to yove-kom u Bogoyoveku Hristu. Bez Bogoyoveka yovek je - uùas, a Bog jejow veçi. Van Bogoyoveka, nigde mira yovekovoj misli. Svudapreteçe urvine i jezivi ponori. Bogoyovek je najsavrwenija sin-teza Nevidxivog i vidxivog, Veynog i vremenskog. Stoga je On inajsavrweniji kriterijum Boùjeg i yoveyjeg, duhovnog i fiziy-kog, vidxivog i nevidxivog. On je najpotpunije osmiwxeqe inevidxivog i vidxivog u svetu yoveyanskog. Da majuwna misaoyovekova ne poludi nad ogromnom tajnom svetova.

Hriwçani su time Hriwçani wto u vremenskom traùeveyno, u vidxivom nevidxivo, u xudskom Boùje. Haëije veynos-ti, oni kroz vremensko putuju veynom, kroz yoveyje bogoyoveynom.Oni neprestano traùe boùansko zlato u zemaxskom blatu. I na-laze. Za qih su tvari providne: kroz vidxivo oni vide nevidxi-vo, kroz vremensko oni vide veyno. U svemu vidxivom oni traùei nalaze onu nevidxivu srù, ono nevidxivo jezgro wto tajan-stvenim nervom vezuje vidxivo sa Nevidxivim. U samoj stvari,naw je poziv: kroz vidxivo içi nevidxivom, u vidxivom traùi-ti nevidxivo; kroz vidxivo gledati nevidxivo, u vidxivom ùi-veti nevidxivim, jer je nevidxivo - veyno, a vidxivo je privre-meno i prolazno. Po reyi Hristovog apostola: Mi ne gledamo naono wto se vidi - tà blepŒmena, nego na ono wto se ne vidi - tà måblepŒmena; jer je ono wto se vidi - privremeno, a ono wto se ne vidi- veyno Õ tà gàr blepŒmena, tà må blepŒmena, aî›nia (2.Kor.4,18).

Za nas hriwçane, hristoosvetxene i hristoprosvetxene,sve u ovome svetu ima smisla i vrednosti samo utoliko ukolikoje sredstvo i put ka veynome, jer mi gledamo ono wto se ne vidi,mi vidimo - nevidxivo. Sav svoj ùivot u vremenu mi normiramoonim wto je veyno, yoveyje - onim wto je bogoyoveyno. Ukolikoveynoga ima u granicama vremena, mi se hranimo qime, a ukoli-ko nam nedostaje, mi ga nalazimo s one strane vremena, u Car-stvu beskrajnoga, nevidxivoga. Sve posmatramo sa glediwta vey-nosti, to jest sa glediwta Hristovog, jer je On - veyni Bog i Gos-pod u granicama tela xudskog.

Ustvari, hriwçani, bili prosti ili uyeni, gledaju i ceneovaj svet, i sve wto je u qemu, sa glediwta veynosti. Jer GospodHristos jeste Veyni, i qegovo glediwte i gledaqe na ovaj svetjeste glediwte i gledaqe Veynoga. Svaki hriwçanin, u samoj ve-ri svojoj, ima Hristovu filosofiju ùivota i sveta, i sve tvari,sva biça i sva zbivaqa u svetu posmatra sa glediwta Hristovog,a to znayi: sa glediwta veynosti i bogoveynosti. Otuda je jedinou bogoyoveyanskoj veri i u bogoyoveyanskoj filosofiji stvarnodata xudima moguçnost i sila da stvarno posmatraju svet sa gle-diwta Boùjeg, sa glediwta veynosti: sub speciae aeternitatis. U osta-lim filosofijama ovo je glediwte ili apstrakcija, ili hipote-


za, ili neostvarxiva yeùqa, no nikada oyigledna i neodoxivastvarnost.

To je nawe jedino i jedinstveno glediwte, nawe jedino ijedinstveno merilo, jer nam je Gospod Isus svojom Liynowçu iùivotom pokazao kako veyni Bog meri ovaj svet i sve wto je uqemu, kako gleda xude i sve wto je u qima, kako ceni postupkexudske i svu istoriju roda xudskog. Samo u svetlosti veynoga ibogoyoveynoga pokazuje se prava vrednost svega vremenskog. Isamo od veynosti i bogoyoveynosti ona dobija svoj istinskismisao i svoju pravu vrednost. Kao mesec od sunca.

Ne treba smetati s uma: yovek se osposobxava da sebe i svetoko sebe posmatra sa glediwta Boùjeg, ocequje Boùjom ocenom,meri Boùjom merom, samo ako se blagodatnim podvizima evan-$elske vere saovaploti Bogoyoveku Hristu, postane sutelesnikQegov (Ef.3,6), sastavni deo Bogoyoveyanskog tela Qegovog: Crk-ve. Drugim reyima: ako se svim biçem svojim, svom duwom svojom,svim srcem svojim, svom snagom svojom crkveni i ocrkveni, te nasvet gleda svetim oyima Crkve. Sve se to postiùe neprekidnimblagodatnim praktikovaqem evan$elskih podviga vere, xubavi,nade, molitve, posta, krotosti, smirenosti, trpxeqa i dr. I zbi-va se tajanstveno i blagodatno srastaqe duwe yovekove sa Gospo-dom Hristom, kao loze sa yokotom (sr. Jn.15,1-6).

Od svakog evan$elskog podviga nikne u duwi po jedno oko, aod mnogih podviga mnoge oyi, kojima duwa gleda i vidi nevidxi-vo, i bogoyoveyanskim sudom procequje sva zbivaqa u sebi i usvetu oko sebe. Podvizava li se yovek podvigom evan$elskog mi-losr$a, na duwi mu mora niknuti oko koje netremice gleda onowto je Hristovo i danonoçno traùi ono wto je veyno i bogoyo-veyno. Podvizava li se podvigom evan$elske xubavi, evan$elskemolitve, evan$elskog posta, i ostalih evan$elskih vrlina, u du-wi mu se umnoùavaju oyi koje gledaju nevidxivo i vide Nevid-xivog. Tek kroz evan$elske vrline duwa yovekova progleda za svewto je Boùje i veyno u svetu vremenskog postojaqa. Nema li u se-bi evan$elske vrline, duwa ostaje slepa za sve wto je besmrtno iveyno i u ovome i u onome svetu (sr. 2.Pt.1,3-9).

Evan$elske vrline, te evan$elske oyi duwe yovekove, videnevidxive istine Boùje rasejane po vidxivim tvarima, videnevidxive istine Boùje koje su do krajqih moguçnosti postalevidxive i oyigledne u ovaploçenom Bogu Logosu, Gospodu nawemIsusu Hristu. Bez evan$elskih vrlina yovek ostaje zauvek slepza istinske vrednosti u ovome ùivotu, i kao slepac pipajuçi tu-mara kroz gudure strawnih tajni ovoga sveta, dok se najzad nesurva u neku od qih i ne razbije sasvim.

Po prostranoj zemaxskoj qivi zasejano je zrnevxe veynosti.Nebeski Sejay je pokazao da je ovaj svet stvoren sa cixem da bude

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 87qiva na kojoj niye, raste i sazreva zrnevxe veynosti (sr. Mt.13,18-23; 36-43; Mk.4,3-20; Lk.8,5-15). Neprijatexi yovekove veynosti, zlo igreh, svojim trqem i korovom uguwuju to zrnevxe i obesplo$ujuBoùju qivu. Ako je ovaploçeni Bog otkrio iwta svojim bogoyo-veyanskim ùivotom i uyeqem, onda je to ovo: xudi su veyna bi-ça; ovaj svet je qihovo privremeno obitavaliwte; veyni ùivotxudi poyiqe u ovom svetu i nastavxa se bez prekida u onom (sr.Jn.5,24-29; 6,47).

Nawe je: da u sebi uzrastemo i odnegujemo sve ono wto jeveyno i bogoyoveyno; da oseçaqe i saznaqe veynoga ùivota raz-vijemo u sebi do krajqih granica. Zato je Bog Logos i postao yo-vek, da bi nas, xude, nauyio kako se stiye ùivot veyni u ovomprolaznom svetu. Nawa vera i nije drugo do neprekidna borba zaùivot veyni, neprekidno muyeqe za ùivot veyni (1.Tim.6,12). Azemxa: bojiwte i muyiliwte. Bojiwte na kome se borimo za ùi-vot veyni, i muyiliwte u kome se muyimo za ùivot veyni. To jenaw poziv (1.Tim.6,12). Ko drugayije misli - nije Hristov.

Borba je nawa - sa kim? Sa neprijatexima nawe veynosti inawe besmrtnosti. Ko su oni? - Nawi gresi, nawe strasti, nawiporoci, nawi zli dusi (sr. Ef.6,12). Svaki greh, krade pomalo na-wu veynost i osmrçuje nawu besmrtnost. Ne treba se zavaravati:prijatexstvo sa gresima - neprijatexstvo je Bogu, neprijatex-stvo Gospodu Hristu (sr. Rim.8,7; Jak.4,4; 1.Jn.2,15). Ko sa gresimadruguje, neprijatex Boùji postaje (sr. Jak,4,4). Proglasiti svojegrehe za neprijatexe, i osetiti ih kao svoje najxuçe neprijate-xe, prvi je uslov da yovek krene putem koji vodi u ùivot veyni,putem koji yoveka pribliùuje Bogu i sprijatexuje s Bogom (sr.Jak.2,23; Jn.15,14). Ali, tu je potrebna odluynost, odluynost za bor-bu na ùivot i smrt. Jer u ovom svetu yovek moùe biti ili prija-tex Bogu a neprijatex $avolu, ili prijatex $avolu a neprijatexBogu. Treçega nema. Nad xudima vlada neuklonxivi zakon: ili jeyovekov ùivot drugovaqe s Bogom a protivxeqe $avolu, ili jedrugovaqe s $avolom a protivxeqe Bogu. Za sve xude istinita jerey hristomudrog apostola: Pokorite se Bogu, a protivite se $a-volu, i pobeçi çe od vas; pribliùite se Bogu, i on çe se pribliùi-ti vama (Jak.4,7-8).

Kako yovek da navikne sebe da mrzi greh, i porok, i da ih sekloni? Evo kako: budi uvek svestan i znaj da svevideçi GospodIsus neprestano i netremice gleda u svaku tvoju misao, u svakutvoju ùexu, u svako tvoje oseçaqe, u svako tvoje delo. I pati odsvake tvoje r$ave misli i grewne ùexe, od svakog tvog poroynogoseçaqa i zlog dela. Qega, nezlobivog i preblagog, neprestanomuye, biju, pxuju, raspiqu - gresi nawi, poroci nawi. Voleçigrehe i ùiveçi u qima, mi nastavxamo zloyin hristoboraca ihristoubica. Spaseqe je od toga jedno: odluyno omrznuti greh


svom duwom svojom, svim biçem svojim; izbegavati greh i beùatiod qega; a nai$e li na nas, boriti se sa qim —do krvi” (Jev.12,4)neustrawivo i smelo; u$e li u nas, ne dati mu nipowto da osta-ne u nama. Zato je neophodno mobilisati sav um svoj, svu duwusvoju, svu voxu svoju, budno straùiti nad sobom, nad svim wto jeu nama i paùxivo motriti na sve wto ulazi u nas i wto izlaziiz nas. Ovaj podvig sveti Oci nazivaju treùqeqe sebe: treùqe-qem uma, treùqeqem srca, treùqeqem duwe od pijanstva gre-hom.

Trezneçi sebe od pijanstva grehom, od opijenosti zlom, yo-vek postepeno osposobxava sebe za razlikovaqe dobra i zla istiye blagodatnu sposobnost evan$elskog rasu$ivaqa o tome wtaje dobro a wta zlo. Opijen grehom, opyiqen zlom, yovek nije ustaqu da dovoxno zna, i stvarno ne zna wta su dobro i zlo u svo-jim posledqim dubinama i suptilnim tanyinama. Samo svestra-no oblagodaçene, ohristovxene liynosti znaju do tanyina i taj-nu dobra i tajnu zla. Ali i ova sposobnost razlikovaqa dobra izla jeste istovremeno podvig i dar. Apostol Pavle je naziva da-rom za razlikovaqe duhova, i to darom Duha Svetoga (1.Kor.12,10),ali i podvigom koji se sastoji u dugom veùbaqu i koji je oyigle-dan u savrwenih hriwçana: a savrwenih je tvrda hrana, koji imajuoseçaqe dugom praksom izveùbana za razlikovaqe i dobra i zla Õt‹n dià t¯n êxin tà aîsq¯thria gegumnasména e¥cŒntwn prœÒ diækrisin kaloº tekaâ kakoº (Jev.5,14).

Samo pomognut ùivotvornom silom Svetoga Duha, blagoda-çu, moùe yovek koji se trudi nad sobom razviti u sebi sposob-nost za razlikovaqe dobra i zla, za razlikovaqe duhova dobrih izlih. Nije li oyigledno, kolika je pometqa nastala u Evropi okorazlikovaqa dobra i zla baw zbog gubxeqa blagodati i sposob-nosti za razlikovaqe dobra i zla? Najzad se u evropskoj eticidowlo do onoga do yega se ranije dowlo u evropskoj metafizici:sve je neophodnost; nema ni vrline ni greha, powto nema ni Bo-ga ni $avola. Vrlina je vrlina samo Bogom, i greh je greh samo $a-volom. A tiraniju evropskog —nepostojeçeg” zla oseçaju svi kon-tinenti.

Iz tragiyne evropske pometqe je samo jedan izlaz: usvajaqejedino istinitog i nepogrewnog merila dobra i zla koje je bogo-mudro izrazio sveti Jovan Bogoslov: Svaki duh koji priznaje daje Isus Hristos - ovaploçeni Bog, od Boga je; svaki pak duh kojine priznaje da je Isus Hristos ovaploçeni Bog, nije od Boga veçod $avola (1.Jn.4,2-3). To isto merilo vaùi i za dobro i za zlo. Sva-ko dobro koje ne priznaje da je Isus - ovaploçeni Bog, nije dobroveç zlo. Dobro je samo ono wto je u ovaploçenom Bogu i od ova-ploçenog Boga. Tek u liynosti Bogoyoveka Hrista dat je potpuni savrwen odgovor na pitaqe, wta je dobro a wta zlo u svetu.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 89Dobro je sve ono wto se nalazi u Gospodu Hristu, sve ono wto do-lazi od Qega i wto vodi Qemu; a zlo je sve ono wto ne dolazi odQega, wto odvodi od Qega, i wto ide protiv Qega.

Yoveka moùew pronaçi u yoveku tek kada prona$ew wta onsmatra za dobro a wta za zlo. I sve to izmeriw merom Hristo-vom. Yovek je obiyno sav u svojoj glavnoj brizi. Prona$ew li je,pronawao si ono yime ùivi i radi yega ùivi. Xudi yesto pro-glawuju za glavnu brigu svoju stvari nedostojne toga. Ali i tunam je pritekao u pomoç preblagi Isus. On je objavio kao naj-glavniju brigu yovekovu u ovom svetu - wta? Iskaqe CarstvaBoùjeg i pravde qegove: Iwtite najpre Carstva Boùjeg i pravdeqegove (Mt.6,33). To znayi: uvek izaberi i iwti ono wto te najbr-ùe i najsigurnije vodi Carstvu Boùjem i pravdi qegovoj. U sva-koj nedoumici, u svakoj tewkoçi, u svakoj situaciji rasu$uj ova-ko: izabraçu ovo a ne ono, uyiniçu ovo a ne ono, zato wto me ovonajsigurnije vodi Carstvu Boùjem i pravdi qegovoj. Meri sebe isve svoje po glavnoj brizi svojoj, po tome koliko te pribliùavacentru ùivota tvog: Carstvu Boùjem. Budew li tako radio, u te-bi çe se sposobnost razlikovaqa dobra i zla razviti do velikogsavrwenstva.

Yovek se ceni po glavnoj brizi qegovoj. Prona$ew li u yo-veku qegovu glavnu brigu, pronawao si zenicu qegovog biça. Yo-vek je obiyno sav prisutan u glavnoj brizi svojoj. Tu ga treba itraùiti. Sve qegove vrednosti i sve qegove mane su u qegovojglavnoj brizi, i oko qe. Tu je i qegov raj i qegov pakao. A kada jeyovek istinski hriwçanin? - Kada kroz sve svoje misli, i ùexe,i oseçaqa, i dela brine glavnu hriwçansku brigu: iwte i stiyeCarstvo Boùje i pravdu qegovu, a kloni se svakog zla i greha. Ra-deçi tako neprestano, on se oseça blaùen u yiqequ dobra (sr.Jak.1,25), i ima sigurno merilo dobra i zla: dobro je sve ono yimese ostvaruje Carstvo Boùje u ovome svetu, a zlo - sve ono yime seto ostvareqe onemoguçuje, spreyava i zadrùava.

Samo u savrwenih hriwçana je do nepogrewivosti razvije-na sposobnost za razlikovaqe dobra i zla. A savrweni su oni ko-ji su dugim praktikovaqem blagodatnih podviga evan$elskih us-peli da potpuno oyiste sebe od svakog greha i zla i zacare u sebiboùansko dobro, boùansku pravdu, boùansku xubav, boùanskumudrost, boùansku istinu. Ko su ti savrweni? - Sveti Aposto-li, sveti Oci; jednom reyju: hristonosci i duhonosci.

Mnogo blagodatnog veùbaqa treba da yovek osposobi sebeda moùe pravilno razlikovati dobre i zle svoje misli, svoje ùe-xe, svoja oseçaqa, svoja dela. Svaka dobra misao svojim najunu-trawqijim nervom vezuje yoveka sa Bogom. Tako i svaka dobraùexa, i svako dobro oseçaqe, i svako dobro delo. Ali isto tako:svaka zla misao, svaka zla ùexa, svako zlo oseçaqe, svako zlo de-


lo svojim najnevidxivijim, no najglavnijim, nervom vezuje yove-ka sa $avolom. Hteo yovek ili ne, qegove su misli, i oseçaqa, iùexe, i dela, ili - potka na razboju zla kojim rukuje Satana, ili- potka na razboju dobra kojim rukuje Bog.

Yineçi evan$elsko dobro, yovek se toliko sjediquje sa Bo-gom, da se ra$a od Boga, i postaje sin Boùji, dete Boùje (sr. Jn.1,12-13); a yineçi zlo, on se toliko sjediquje sa $avolom, da se ra-$a od $avola, i postaje sin $avola, dete $avola (sr. Jn.8,38; 41; 44). UGospodu Isusu greha nema. Koji god boravi u Qemu, ne grewi; kojigod grewi, ne vidi ga, niti ga pozna (1.Jn.3,5-6). Nema zla, nema gre-ha koji posredno ili neposredno ne dolazi od $avola. Koji tvorigreh, od $avola je - Ük toº diabŒlou e¥stïn; jer $avo grewi od poyetka.Koji je god ro$en od Boga, ne yini greh. Po tom se poznaju deca Boù-ja i deca $avoxa - tà tékna toº Qeoº kaâ tà tékna toº diabŒlou : koji godne tvori pravde, nije od Boga (1.Jn.3,8; 9; 10). Koji dobro yini, od Bo-ga je - Ük toº Qeoº e¥stïn; koji zlo yini, ne vidi Boga (3.Jn.11).

Svi su xudi maqe-viwe dobrovoxni robovi greha, jer je sva-ki koji yini greh - rob greha (Jn.8,34). Tiranisan grehom, svaki yo-vek jeste i ostaje radionica greha, ako ne po$e za bezgrewnimGospodom Isusom. Samo Bezgrewni moùe osloboditi yoveka odrobovaqa grehu. Samo Hristov yovek postaje slobodan od greha(Jn.8,36). Kako? Kada bezgrewni Gospod postane duwa duwe qego-ve, misao misli qegove, oseçaqe oseçaqa qegovog, i sobom ispu-ni vascelo biçe yovekovo, tako da zajedno sa apostolom Pavlomyovek moùe reçi: ja viwe ne ùivim, nego ùivi u meni Hristos(Gal.2,20).

Bez vere u Gospoda Hrista, bez preporo$aja u Gospodu Hris-tu, bez ùivota u Gospodu Hristu yovek jeste i ostaje: $avolovaradionica3). Ispuqena veynom i beskrajnom istinom Hristovom,duwa nema mesta za greh. U svakom sluyaju, nema xubavi za greh.Kada yovek svim srcem svojim, svom duwom svojom, svim umomsvojim, svom snagom svojom u$e u Hristovu istinu, i ogradi sebeqome, i utvrdi sebe u qoj, i ona se oplodi u qemu, i sraste saqim, i postane jedno sa duwom i voxom qegovom, onda u duwitakvog yoveka nema mesta za greh, onda je ona - sva Hristova, svaod Qega, sva u Qemu, sva u Carstvu Boùjem, sva u pravdi Qego-voj. Onda yovek postaje Boùja radionica.

Iako natprirodna po sebi, boùanska istina Hristova po-staje dostojaqe xudi na prirodan nayin. To je Spasitex pokazaoi objasnio svojim uyeqem o yokotu i lozi. Wto je yokot za loze,to je Gospod Hristos za xude. Kao wto loza ne moùe rod roditi,ako ne bude na yokotu, tako i yovek, ako ne bude u Hristu (Jn.15,5-8). Proces je prirodan, organski. Da bi yovek mogao tvoriti

3) Molitve pre svetog Priyewça, molitva 4.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 91Hristovo dobro, treba najpre da postane jedno sa Gospodom Hris-tom kao loza sa yokotom. I tada kroz qih struji jedan isti sok, je-dan isti ùivot, jedna ista istina, jedno isto dobro, jedna istasila, jedna ista veynost, jedna ista bogoyoveynost. Bez toga - bi-çe yovekovo se suwi i osuwi, kao loza bez yokota (sr. Jn.15,6). Zatoje yudesni Gospod izjavio: Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), niwta - dobro, niwta pravedno, niwta istinito, niwtaneprolazno, niwta besmrtno, niwta veyno. Stoga je za yovekaglavno i najglavnije: sav se sjediniti sa Gospodom Hristom, savse obuçi u Qega (sr. Gal.3,27) i ùiveti Qime i u ovom i u onomsvetu.

Ako je duwa yovekova van Gospoda Hrista, ona postepenovene, suwi se, misli joj se skraçuju, oseçaqa sparuwuju, ùexeogrehovxuju, i ona sve maqe traùi wto je Boùje, sve maqe hoçeono wto je dobro, istinito, pravedno, neprolazno, veyno, dok naj-zad ne omrzne sve wto pripada Bogu, Boùjem dobru i veynosti.Duwa yovekova samo onda raste ka Bogu i svemu besmrtnom i vey-nom, kada se verom nakalemi na drvo ùivota: Gospoda Hrista.Uyini li to, za yoveka postaje sasvim prirodno: kloniti se gre-ha i poroka a prixubxivati se svemu veynom i bogoyoveynom,svemu boùanski istinitom, pravednom i dobrom. I pritom prak-tikovati svaku evan$elsku vrlinu, kao wto je prirodno da dobrodrvo rodove dobre ra$a (Mt.7,17). A yiniti greh i zlo, za qega po-staje neprirodno, nenormalno i odvratno, kao wto je neprirodnoda yist izvor toyi u isto vreme slatku i gorku vodu (Jak.3,11), iyisto srce - neyiste ùexe.

Ko sebe oùivi verom u Bogoyoveka, neminovno umire grehu,i odnosi se prema slastima greha kao mrtav yovek. Oùivxen bo-ùanskom silom, on hodi novim putevima, ùivi novim ùivotom:ùivotom u Hristu i po Hristu. Mrtav za greh, on ùivi Bogu iGospodu nawem Isusu Hristu. %iveçi Hristovom istinom idobrom, on umrtvxuje sebe za greh i zlo. Greh viwe neçe ovlada-ti qime, jer je pod blagodaçu kojom neprekidno utvr$uje sebe uBogu i ogra$uje sebe Bogom. A blagodat je boùanska sila koja yo-veka obezgrewuje, osveçuje, obesporoyuje, obestrawçuje. Robovigreha pretvaraju sebe u radionicu greha. A Hristovi xudi, oslo-bo$eni i osveçeni Istinom, pretvaraju sebe u radionicu veynos-ti i svetosti, u kojoj se izgra$uje ùivot veyni kroz misli svete,kroz oseçaqa sveta, kroz ùexe svete. Put greha se neminovno za-vrwava smrçu, a put Hristove vere - veynowçu (sr. Rim.6,2; 4; 11;12; 14; 17-20; Jn.8,32; 17,17; 19).

Ispuqen darom Svetoga Duha za razlikovaqe duhova, za bo-gomudro rasu$ivaqe, veliki apostol naroda razlikuje u svetu dvazakona: zakon greha i smrti koji vlada u robovima greha, i zakonDuha Svetoga, zakon blagodati, zakon ùivota, zakon svetosti, za-


kon bezgrewnosti, zakon slobode koji vlada u hriwçanima. U pr-vih je telesno mudrovaqe, u drugih - duhovno, jer misle DuhomSvetim i po Duhu Svetom. Telesno mudrovaqe je povrwno, povr-winsko, yulno, i ne pokorava se zakonu Boùjem, zakonu Boùjemisli, Boùje mudrosti, a duhovno mudrovaqe je mudrovaqe Bo-gom i po Bogu. A to znayi: duboko, boùansko, sveto. Ko nema DuhaHristovog - nije Hristov, zato mu ni misli, ni ùexe, ni oseça-qe, ni dela nisu Hristovi (sr. Rim.8,2; 5; 6; 9).

Yovek treba mnogo da veùba svoju sposobnost rasu$ivaqa,da bi mogao poznati i znati wta je voxa Boùja a wta ne. Apos-tol Pavle objavxuje da je uslov poznavaqa voxe Boùje: ne prila-go$avati se ovome svetu, i blagodaçu preporoditi, preobraziti,obnoviti um svoj, to jest ùiveti veynowçu i radi veynosti (sr.Rim.12,2). Um se obnavxa blagodatnom verom, ako misli po merivere: celomudreno eîÒ tŒ swfroneÉn (Rim.12,3), to jest ako ima zdravei trezvene misli, ako izbegava grewne misli koje i jesu bolestuma. —Apostolove reyi: misliti celomudreno - froneÉn eîÒ tŒswfroneÉn , znaye”, veli sveti Zlatoust: —mi smo dobili moç rasu-$ivaqa, da bismo je upotrebili ne na visokoumxe veç na zdravo-umxe (eîÒ swfroneÉn Õ na celomudrije). Apostol nije rekao: misli-te o sebi smirenoumno, nego: zdravoumno, razumevajuçi ovde podzdravoumxem ne dobrodetex suprotnu nadmenosti, i ne udaxeqeod raskalawenosti, veç um trezven i zdrav. Jer imati zdravemisli naziva se zdravoumxem (swfrosªnh Õ celomudrije). Naziva-juçi smirenoumxe zdravoumxem, apostol je pokazao da neskromannije zdrav umom, nego luduje, besni i postupa bezumnije od svakogludaka”4). Apostol je zdravoumxem nazvao zdravxe uma - tån t›nfren‹n ıgeïan, uyeçi da je gordost bolest uma - nŒsoÒ fren‹n5).

Sve wto nije od vere - greh je (Rim.14,23). To je osnovna blago-vest apostola Pavla. Ona znayi: sve wto u tvojim mislima, i ose-çaqima, i ùexama, i delima nije od Bogoyoveka i Qegove vere -greh je; sve wto u tvome ùivotu ne dolazi od Bogoyoveka, i ne bi-va po Bogoyoveku, greh je. Svaki greh je ili plod neverja, iliplod maloverja, ili plod krivoverja. Napadne li te neyista mi-sao, ili nedoliyno oseçaqe, ili ma koje iskuweqe, bori se saqima verom, molitvom, postom, bdeqem, seçaqem na smrt, seça-qem na Gospoda Hrista, seçaqem na An$ela hranitexa, seçaqemna Svetitexe. Glavno je: ne bludeti mislima, izbegavati mawta-qa, ograditi verom i molitvom svaku misao svoju, svako oseçaqe,svaku ùexu, i sav ùivot svoj. I nikad ne zaboraviti bogomudrurey svetog apostola: Svaki koji se bori, od svega se uzdrùava (1.Kor.

4)

In. epist. ad Rom., Homil. 20, 3; Migne, P. gr. t. 60, col. 599.5)

Blaùeni Teodorit, Interpr. epist. ad Rom., Cap. 12. vers. 3. P. gr. t. 82,188A.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 939,25), naroyito onaj koji se bori za ùivot veyni, i mori telo svo-je i muyi (sr. 1.Kor.9,26-27).

Yime çe yovek pokazati da je danas Hristov, iako juye nijebio Qegov? Nesumqivo, novim mislima mesto starih, novim ose-çaqima mesto starih, novim ùexama mesto starih, jednom reyju:novim ùivotom mesto starog, i to ùivotom evan$elskim, bogoyo-veyanskim. Jer ko je u Hristu, nova je tvar - kainå ktïsiÒ : Staro pro-$e, gle, sve novo postade (2.Kor.5,17). Pro$e stari nayin ùivota, inastade novi - evan$elski; pro$e stari nayin miwxeqa, i nasta-de novi - bogoyoveyanski; pro$e stari yovek, i nastade novi -evan$elski.

Muyan je podvig: raspeti svog starog yoveka, ubiti u sebisve grehe, sve strasti, i ùiveti samo Bogu kroz svete misli, krozsvete ùexe, kroz sveta oseçaqa, kroz sveta dela. Ali, hriwça-nin je time Hristov i niyim drugim, jer koji su Hristovi - raspe-we telo sa strastima i pohotama Õ tån særka e¥staªrwsan sªn toÉÒpaq¯masi kaâ taÉÒ e¥piqumïaiÒ (Gal.5,24). Nemoguçno je biti Hristov iùiveti u strastima i pohotama. Svaki greh je napad na Bezgrew-nog; svaka strast je smrad pred Bestrasnim. Hriwçanin moraimati krst u duwi na kome istrajno i uporno raspiqe svojegrewne misli, svoje r$ave ùexe, svoja neyista oseçaqa, svoja ne-evan$elska raspoloùeqa.

Ko hoçe da savlada grehe, te glavne neprijatexe duwe svojei veynosti svoje, treba da ojaya u Gospodu, da se ispuni svepobed-nom silom Qegovom, i kao takav u$e u rat sa qima. Jer naw ratnije sa krvxu i telom, nego sa poglavarstvima, sa vlastima, sa up-ravitexima tame ovoga sveta, sa duhovima zla ispod neba (Ef.6,12).Iz ovog najsudbonosnijeg rata moùemo izaçi pobedioci jedinoako se obuyemo u sveoruùje Boùje - tån panoplïan toº Qeoº (Ef.6,11).A sveoruùje Boùje sayiqavaju sve evan$elske vrline: istina,pravda, mir, vera, neprekidna molitva, bdeqe, trpxeqe, xubav(Ef.6, 13-18).

U ovom ratu sa gresima i strastima, i qihovim glavnim vi-novnicima: zlim dusima, mora se biti i neumoran, i nemilosr-dan, i neumoxiv. Jer se borba vodi na ùivot i smrt. Dilema jeoyigledna: ili çew poginuti ti ili tvoji gresi. Treçeg izlazanema. Stoga hristomudri apostol poruyuje: Umrtvite ude svojekoji su na zemxi: blud, neyistotu, sladostrawçe, zlu ùexu, lakom-stvo, gnev, xutinu, pakost, huxeqe, ruùne reyi (Kol.3,5; 8). Neostavxajte na bojiwtu raqenike, niti yuvajte zarobxenike; sveporoke, sve strasti, sve grehe, sve duhove zle stavite pod may, od-secite im glavu, uniwtite im srce, da ne bi ponovo oùiveli uvama i ubili vas.

Bezakoqe je vrlo lukavo i vewto. Ono ima svoju ogromnutajnu. Tajna bezakoqa je pokatkad vrlo sablaùqiva i zavodniyka


(sr. 2.Sol.2,7). Ona ima svoje tajanstvene puteve i nevidxive na-yine, pomoçu kojih zavede yoveka u bezizlaznu tamu. U qoj ga tru-je strastima i oslepxuje gresima. Dok ga najzad sasvim ne otrujei ne oslepi. Zato se treba otrezniti od pijanstva grehom, pro-gledati za evan$elske istine, jer smo sinovi svetlosti i sinovidana: nismo sinovi noçi niti tame (1.Sol.5,5). Pijani grehom - si-novi su noçi i tame. Oni se mogu otrezniti od tog pijanstva je-dino verom, xubavxu i nadom (sr. 1.Sol.5,6-8). I to: uklaqajuçi seod svakog zla i gryevito se drùeçi Hristovog dobra (sr. 1.Sol.5,20-21; 2.Tim.2,22; 3,17). Jer se u borbi sa grehom mora içi do krvi (sr.Jev.12,4), do muyeniwtva Hrista radi, sebe radi, veynosti svojeradi. U toj borbi je glavno pravilo: ne bojati se neprijatexa ibiti pokoran Bogu i svemu. Jer se Bog bori iz nas i za nas. Poratnoj strategiji pravoslavnog vojskovo$e Hristovog: Pokoritese Bogu, a protivite se $avolu, i pobeçi çe od vas (Jak.4,7). Ako smoBoùji, ne treba se bojati $avola i mrayne vojske qegove. Jer jeSvepobedni rekao u Svetoj Kqizi: Vi ste od Boga, deyice, i nad-vladaste ih, jer je veçi Onaj koji je u vama nego li onaj koji je na sve-tu (1.Jn.4,4; sr. 1.Jn.2,13-14).

Svaki koji je ro$en od Boga - pobe$uje svet (1.Jn.5,4), to jest:slasti, grehe, sablazni, zle duhove. Pobe$uje yime? - Verom, jer jevera nawa pobeda kojom se pobe$uje svet (sr. 1.Jn.5,4). Jer sva isku-weqa ovoga sveta: sve slasti, sve grehe, sve sablazni, sve neyisteduhove pobe$uje samo onaj koji veruje da je Isus - Sin Boùji iBog (1.Jn.5,5; 20). Vera u ovaploçenog Boga i Gospoda naweg IsusaHrista, xubav k Qemu, nada u Qega, ùivot u Qemu i jeste nepo-bedivo oruùje za sve borbe na svima bojiwtima protiv greha izla i u ovom i u onom svetu…

Mnogo nam je dato, jow viwe zadato. Dat nam je vidxivisvet da u qemu prona$emo nevidxive sile Boùje. Bog Logos je ipostao yovek, da bi xudima dao vid kojim vide nevidxivo u vid-xivom i oko vidxivog. Tako je rod xudski tek sa Hristom progle-dao i veyne vrednosti ugledao. Pre pojave Bogoyoveka sve je ya-milo i slepilo u tami greha i senci smrti (sr. Mt.4,16). Tek seQime i u Qemu rod xudski prvi put pravilno orijentisao uovom zagonetnom svetu, i prvi put neodoxivo osetio i sveubed-xivo shvatio svu bezmernu vaùnost nevidxivog u vidxivom isvu ontolowku zavisnost vidxivog od nevidxivog.


3DOSTOJEVSKI KAO PROROK I APOSTOL

PRAVOSLAVNOG REALIZMA

Ja znam Dostojevskog kao proroka, kao apostola, kao muyeni-ka, kao pesnika, kao filosofa. Mnogostranost qegovog genija po-raùava. Sveyoveyanski wirok i dubok, on pripada svima, ali isvi pripadaju qemu. On je toliko yovek, toliko sveyovek, da jesvima rod: rod Srbima, rod Bugarima, rod Grcima, rod Nemcima,rod svima xudima na svima kontinentima. U qemu ima svakogaod nas, te svaki moùe naçi sebe u qemu. Svojom sveyoveyanskomsaosetxivowçu i xubavxu on je svima svoj.

Mi xudi ùivimo u svetu dvostruke realnosti: fiziyke iduhovne. Wta je to fiziyka realnost? - Materija. A wta je mate-rija? Ima danas fiziyara koji tvrde da materija, ustvari, ne po-stoji; postoje samo nematerijalni praelektroni i fotoni. A du-hovna realnost, wta je to? - Duwa. A wta je duwa? Newto nepo-sredno dato nawem biçu, newto yemu ne znamo ni suwtinu nioblik.

Smatrajuçi materiju i duwu za realnost, nismo li privi-$eqa proglasili za realnost? Ma kako hteli da se osvedoyimo orealnosti materije i duwa, nawa xudska misao i nawe xudskooseçaqe svedoye jedno, samo jedno: i materija i duh izatkani suod neyeg wto liyi na senku i na san: mi smo nepostojano saqaqe.A sve ono wto nazivamo stvarima i biçima, od iste je materijeod koje i san: sve je senka, sve je san. I ovaj naw zemaxski svetrealnowçu svojom liyi na san koji neko saqa. A mi xudi, deo togkozmiykog sna, kreçemo se u ovom svetu kao senke me$u senkama,kao privi$eqa me$u privi$eqima, kao utvare me$u utvarama.

No misao xudska, yija je priroda fantastiynija i od sameprirode sna, neumorno pita: wta je to wto materiju yini real-nowçu, a wta - wto duwu yini realnowçu? I materiju i duwuyini realnowçu samo svemoçni Tvorac svih realnosti: Bog Lo-gos. To je evan$elski odgovor xudskoj misli, jedini odgovor kojiza qu znayi istinsku blagovest. Sve wto postoji, utoliko jerealno ukoliko ima u sebi Logosne sile. Realnost ustvari i nijeniwta drugo do logosnost. Ono wto prirodu yini prirodom, i yo-veka yovekom, i duwu duwom, i materiju materijom, i nebo ne-bom, i zemxu zemxom, i ùivot ùivotom, i biçe biçem jeste - lo-gosnost.

Logos postade telo (Jn.1,14). Ove tri reyi sadrùe celokupno


evan$exe boùanskog i yoveyanskog realizma. Tek ovaploçeqemBoga Logosa xudi su saznali pravu, neprolaznu, veynu realnost.Do ovaploçeqa xudi su zaista bili privi$eqa. Od ovaploçeqakroz sve wto je xudsko poyiqe da struji boùanska realnost. Isvaki je yovek utoliko istinski realan ukoliko sjedini sebe saovaploçenim Bogom Logosom. A to znayi: ukoliko se uylani u te-lo Bogoyoveka Hrista koje je Crkva. Kao telo Boga Logosa, Crkvaje ustvari jedina neprolazna realnost u ovom prolaznom svetu.

Proroyki nadahnuto i apostolski ushiçeno Dostojevski jeosetio svu beskrajnu vaùnost ovaploçenog Boga Logosa za naw ze-maxski svet. To je prva i najglavnija realnost, i osnov svaketrajne realnosti. Dostojevski izjavxuje: Izvor ùivota, umireqeyoveka i spaseqe svih xudi od sumqe, i uslov - sine qua non [bez ko-ga se ne moùe] - biça celog sveta sadrùi se u ovim reyima: Logospostade telo, i obitavawe me$u nama pun blagodati i istine, imi videsmo slavu qegovu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, - i uveri uove reyi1). - Sve vrednosti neba i zemxe Dostojevski nalazi uovaploçenom Logosu, zato i veli: Sve se sastoji u tome da Logoszaista postade telo. U tome leùi sva vera i sva uteha yoveyan-stva, uteha koje se ono nikada odreçi neçe2).

Postavwi yovek, Bog Logos je uyinio ostvarxivim za xudeboùanske vrednosti, boùanske ideale. On je pokazao da xudi mo-gu ùiveti Bogom i ostvarivati u ovom svetu Boùje misli i ùe-xe. Nemoguçno je, izjavxuje Dostojevski, verovati da Logos po-stade telo, tj. da ideal bewe prisutan telesno, a ne verovati daje dostiùan za celo yoveyanstvo. Moùe li yoveyanstvo istraja-ti bez ove utehe? Ali, Hristos je zato i dowao, da bi yoveyan-stvo saznalo da se i zemaxska priroda, duh yoveyji, moùe zaistaovde telesno javiti u takvom nebeskom sjaju, a ne samo duhovno,kao ideal, da je to isto tako moguçno kao i prirodno. UyeniciHristovi, koji ovo prosvetxeno Telo oboùavahu, dokazawe podnajveçim mukama kakva je to sreça ovo Ovaploçeqe u sebi nosi-ti, savrwenstvo ovog Lika podraùavati i u qegovo Ovaploçeqeverovati. A drugi, koji posmatrahu kakvu sreçu ovo Ovaploçeqedaje yim yovek poyne stvarno uzimati udela u qegovoj krasoti,divxahu se, yu$ahu se, i zaùelewe najzad da i sami uùivaju toblaùenstvo: postadowe hriwçani i unapred se radovahu strada-qu. Sve se ovde sastoji u tome da Logos postade telo. U tome le-ùi sva vera i sva uteha yoveyanstva, uteha koje se ono nikada ne-çe odreçi3).

1)

Material zum Roman —Die Dämonen”, str. 523, herausgegeben von Möller vonden Bruck: F. M. Dostoevsky, Die Dämonen, zweiter Teil, München und Leipzig, 1916.

2) Tamo, str. 535.

3) Tamo, str. 536.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 97Za Dostojevskog Bogoyovek Hristos je newto veçe i viwe i

od Istine, i od Pravde, i od Xubavi, i od svega najuzviwenijegawto xudi zamisliti mogu. A kada bi se yak postavila dilema:Hristos ili Istina, - Dostojevski bi izabrao Hrista, a odbacioIstinu. Takva je qegova vera; vera sa kojom se moùe takmiyitisamo vera jednoga apostola Pavla. Takva vera sayiqava qegovoVjeruju. Evo qegovih reyi o tome: —Pokatkad mi Bog daje yasovesavrwenog mira; u tim yasovima ja volim i verujem da i mene vo-le; u tim yasovima ja sam formulisao svoje Vjeruju, u kome je svejasno i sveto za mene. Ovo Vjeruju je sasvim prosto; evo qega: javerujem da nema niyeg divnijeg, dubxeg, simpatiynijeg, razumni-jeg, xudskijeg i savrwenijeg od Hrista. Sa surevqivom xubavxuja govorim sebi da ne samo nema Qemu sliyna, nego da i ne moùebiti. Wtaviwe, ja izjavxujem: kada bi neko mogao dokazati da jeHristos van istine, i kada bi istina zbixa iskxuyivala Hris-ta, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom, a ne sa isti-nom”4).

Hristos je Logos i Logika svega wto postoji: On daje smisaoi ùivotu, i svetu, i yoveku, i celokupnoj tvorevini. Odbacimoli Qega, odbacili smo ono na yemu svet stoji i radi yega posto-ji. Svima koji odbacuju Hrista Dostojevski apostolski smelo ob-javxuje: —Bez Hrista sve odjednom postaje odvratno i grewno. Po-kaùite mi newto boxe od Hrista! pokaùite mi vawe pravedni-ke koje çete staviti mesto Hrista”5).

Pojava Boga Logosa u liynosti Bogoyoveka Hrista jasno po-kazuje da je u ovom svetu Bog jedina istinska realnost, a yovek sa-mo utoliko ukoliko ovaploti u sebi Boga Logosa, ukoliko se olo-gosi. Svojim radom i uyeqem, Bogoyovek nepobitno pokazuje i do-kazuje da u ovom svetu stvarno postoje dve istinske realnosti:Bog i yovek. A izme$u Boga i yoveka nalaze se sve ostale realnos-ti. Ali se diferenciraqe realnosti vrwi samo u svetlosti naj-viwe realnosti: Boga. Otkidaqe od te realnosti survava misaou psevdorealnost, u protivbiçe, u nebiçe. Najpotpunija i naj-strawnija psevdorealnost jeste Satana. Jer on predstavxa naj-owtriju otkinutost i najveçu udaxenost od Boga.

Za naweg slovenskog proroka i apostola Dostojevskog, Bogje najveça realnost i najbliùa stvarnost. Za qegove herojepostoji jedna glavna muka: Bog. —Bog samo i muyi”, - to je qihovaopwta ispovest. Ako Boga nema, onda je sve - $avolski haos, i be-smislica, i glupost. Onda - svet na apsurdima poyiva.

Druga realnost, najveça posle Boga, jeste yovek, qegova be-

4)

Letters of F. M. Dostoevsky, translated by E. C. Mayne, str. 67 (London).5)

Dnevnikß pisatelä, tomß HÈ, str. 476 (Izdan¡e A. F. Marksa 1894. g. S.Peterburgß). Svi navodi su po ovom izdaqu Dostojevskovih dela.


smrtna duwa, qegova liynost. Naw prorok mnoga bogomudra pro-rowtva svija oko te realnosti. On prorokuje: —Bez vere u svoju du-wu i u qenu besmrtnost, ùivot je xudski neprirodan, nemislivi nepodnowxiv”6). Kad je Bog prva realnost, onda je besmrtnostduwe druga realnost. Besmrtnost duwe je glavni izvor svih ne-prolaznih vrednosti xudskih. Wtaviwe: —Ideja o besmrtnostijeste sam ùivot, ùivi ùivot, qegova zavrwna formula i glavniizvor istine i pravilnog saznaqa za yoveyanstvo”7). Bez besmrt-nosti duwe ùivot xudski ne bi imao nikakvog smisla i opravda-qa. Jedino —iz vere u besmrtnost duwe proistiye sav viwi smi-sao i znayaj ùivota, proistiye ùexa i voxa za ùivot. Ta vera jejedini izvor ùivota na zemxi, zdravxa, zdravih ideja i zdravihzakxuyaka”8).

Apostol besmrtnosti yovekove duwe ne moùe da zamisliyoveka bez Boga. Yovek postoji zato wto postoji Bog. Da nema Bo-ga, yovek ne bi mogao postojati. —Liyna besmrtnost i Bog su jednai ista - identiyna ideja”9), objavxuje Dostojevski. —Ako Bogaima, onda sam ja besmrtan”10), s pravom tvrdi on. Zato je za qeganajveça stvar na zemxi: verovati u Bogoyoveka Hrista i uzagrobni ùivot11).

Celog ùivota svog Dostojevski je prorokovao o Bogoyovekui o preobraùaju yoveka pomoçu Bogoyoveka. Kao prorok i vidi-lac, on je i yovekovo zlo i yovekovo dobro sveo na qihove praiz-vore: zlo na $avola, dobro na Boga. Jer je glavna odlika proroka:sa glediwta veynosti gledati svet i yoveka u svetu, misliti mi-sao Boùju o svetu, objavxivati Boùji plan o svetu, raditi deloBoùje u svetu.

Pravoslavni realizam nije niwta drugo do bogoyoveyanskirealizam: blagodatno i organsko sjediqavaqe Boùjeg i yoveyjeg,nebeskog i zemaxskog. Analogno Bogoyoveku: svako oseçaqe, odnajveçeg do najmaqeg, svaka misao, od najveçe do najmaqe, da seologosi, obogoyoveyi, i tako obesmrti. A to se zbiva sa yovekom,kada se ucrkveni i ocrkveni, kada postane ùiva çelijica u Bo-goyoveyanskom organizmu Hristovom: Crkvi. Bogoyoveyanske si-le Hristove neprekidno delaju u organizmu Crkve, i sve wto jeyovekovo ispuquju boùanskom veynowçu i ùivotnowçu. Eno,primeri toga su: starac Zosima, Axowa, Knez Miwkin, Makar iostali ostvarioci pravoslavnog bogoyoveyanskog realizma.

6) Biografiä, pisæma i zam™tki izß zapisno∫ kniùki F. M. Dostoevskago

(SPB. 1883. g.).7)

Dnevnikß pisatelä, tomß H, str. 426.8)

Tamo, str. 427.9)

Letters of F. M. Dostoevsky, str. 222.10)

B™sÙ, str. 623.11)

Material zum Roman —Die Dämonen”, str . 529.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 99U novije doba Dostojevski je najvidovitiji prorok i najre-

yitiji apostol Lika Hristovog. Lik Hristov je jedina Svetlostza sve tame u koje moùe zapasti rod xudski, jedini izlaz za svesmrti, jedina uteha za sve muke, jedini putokaz za sve zablude.—Mi na zemxi zaista lutamo”, veli Dostojevski, —i kada pred na-ma ne bi bilo dragocenog Lika Hristovog, mi bismo se izgubilii zabludeli sasvim, kao xudski rod pred potop”12).

Savest xudska, sama po sebi, nije nepogrewivo merilo dob-ra i zla, niti siguran putovo$ kroz ùivot. Dostojevski piwe:—Savest bez Boga je uùas. Ona moùe zabludeti u krajqem nemora-lu. Yovek mora neprestano stavxati sebi pitaqe: jesu li mojaube$eqa istinita? Za qih postoji jedna jedina provera; ta pro-vera je Hristos”13). —Ako nemamo autoriteta u veri i Hristu, on-da çemo u svayemu zalutati. Za mene je Hristos - moralni obra-zac i ideal”14).

U svetu nawih tragiynih zemaxskih relativnosti Dosto-jevski je bogonadahnuti prorok i apostol apsolutne Lepote. —Le-pota je ideal”, veli on. —Ali su se ideali kod nas kao i u civili-zovanoj Evropi davno pokolebali. U svetu postoji samo jedna je-dina pojava od apsolutne lepote: Hristos. Ta beskrajno divna po-java je, razume se, beskrajno yudo. Celo Evan$exe svetog Jovana jeispuqeno ovom miwxu: Jovan vidi yudo Ovaploçeqa, vidxivupojavu Lepoga”15). —Lepota çe spasti svet”16), prorokovao je Dosto-jevski. Nesumqivo, apsolutna Lepota koja je Hristos, ovaploçe-ni Bog Logos.

Yarobni Lik Hristov je u Pravoslavxu sve. —Udubite se uPravoslavxe” preporuyuje Dostojevski. —To nije samo crkvenosti obrednost; to je ùivo oseçaqe. U samoj stvari, u qemu je jedinoLik Hristov”17). Sve wto je pravoslavno zrayi tajanstvenom iblagom svetlowçu Lika Hristovog. Slovenski apostol LikaHristovog objavxuje: —U svoj svojoj yistoti Lik se Hristov sayu-vao u Pravoslavxu”18). A kada daje shemu vere, on veli: —Shema ve-re: Pravoslavxe sadrùi u sebi Lik Isusa Hrista”19).

Ja ne poznajem kraçu i sadrùajniju definiciju Pravoslav-xa od ove. Samo prorok boùanskog nadahnuça mogao je sva Evan-$exa i sva predaqa pravoslavna svesti na Lik Hristov. I iz qe-

12)

Bratæä KaramazovÙ, str. 371.13)

Biograf¡ä, pisæma… F. M. Dostoevskago, str. 371.14)

Tamo.15)

Letters off. M. Dostoevsky, str. 195.16)

Idiotß, str. 412.17)

Dnevnikß pisatelä, t. H, str. 328.18)

Tamo, str. 384.19)

Izß mater¡alovß kß —B™samß” (Dostosvskago), L. Grossmanß - —ÜùnoeSlovo”, Odessa, 8, okt. 1919.


ga izvesti wto treba zemxi i nebu, yoveku i yoveyanstvu. %ive-çi Likom Hristovim, yuvajuçi sve Qegove veyne i raskowne da-rove, Pravoslavxe nosi u sebi reweqe svih liynih i druwtve-nih problema. Dostojevski tvrdi: sve tajne liynosti, samousavr-wavaqa, kako dovesti sebe do savrwenstva, date su Pravoslav-xem, i qegovom disciplinom: samousavrwavaqe20).

U tajni liynosti je tajna druwtva. Ko rewi problem liy-nosti, rewio je i problem druwtva. To je bogomudro prorowtvonaweg slovenskog proroka. On apostolski snaùno blagovesti:—Liyno samousavrwavaqe je ne samo poyetak svega, veç i produ-ùetak svega, i zavrwetak svega”21). Ali ovo liyno samousavrwa-vaqe je moguçno ako se veruje u besmrtnost duwe i u qenu tajan-stvenu vezu sa Bogom. Ideja o liynom samousavrwavaqu —niye izube$eqa da je yovek veyan, da je tajanstveno vezan sa drugim sve-tovima, i sa veynowçu”22). Najboxe primere liynog samousavrwa-vaqa imamo u svetitexima. —Svetitexi svetle”, veli Dostojev-ski, —i osvetxavaju put svima nama”23). Oni su —pozitivni karak-teri neiskazane krasote i moçi”24). Oni su ideal za se; oni su vo-$i, i treba da nas vode kao bludne sinove25).

U svojoj proroykoj viziji Dostojevski vidi sve xude svihvremena sudbinski povezane me$u sobom. Na tajanstven ali vrlorealan nayin, svi su xudi u svakome yoveku i svaki yovek u svi-ma xudima. Otuda odgovornost svakoga yoveka za sve i svakoga nazemxi. Dostojevski uyi: —Svaki je od nas nesumqivo odgovoran zasve i svakoga na zemxi. Ovo saznaqe je kruna ùivota svakoga yo-veka na zemxi”26). Yovek je pravi yovek kada tu$e grehe oseça kaosvoje i kaje se za qih. —Jedan je put spaseqa”, blagovesti Dosto-jevski: —uzmi sebe i uyini sebe odgovornim za sav xudski greh.Ono je i ustvari tako, jer yim sebe iskreno uyiniw odgovornimza sve i svakoga, onog çew yasa uvideti da tako u samoj stvari ijeste, i da ti i jesi odgovoran za sve i svakoga”27).

Pitaqe je nad pitaqima: kako se dolazi do ube$eqa da po-stoje dve najviwe vrednosti: Bog i besmrtnost duwe? —Xubavxu”,odgovara Dostojevski. —Postarajte se da xubite svoje bliùqe ak-tivno i neumorno. Ukoliko budete napredovali u xubavi, napre-dovaçete i u ube$equ da postoji Bog i besmrtnost duwe. Ako pak

20)

Tamo.21)

Dnevnikß pisatelä, t. HÈ, str. 493.22)

Tamo, str. 492.23)

Tamo, t. H, str. 51.24)

Tamo, t. HÈ, str. 476.25)

Tamo, t. H, str. 52-53.26)


Tamo, str. 369.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 101u xubavi prema bliùqima do$ete do potpunog samoodreyeqa, on-da çete poverovati nepokolebxivo i nikakva se sumqa neçe mo-çi da uvuye u vawu duwu”28). Gde je mala xubav, mala je i vera uBoga i u besmrtnost duwe. Gde nema xubavi, tamo je potpun mrakneverja, a to znayi pakao. —Jer, wta je pakao”, pita Dostojevski, iodgovara: —Pakao je stradaqe zbog toga wto je veç nemoguçno vi-we xubiti”29).

Xubavxu se postiùe ne samo tajna Boga i besmrtnosti du-we nego i svakog stvoreqa uopwte. —Xubite sva stvoreqa Boùja,savetuje Dostojevski, sva stvoreqa i svako zrno peska. Svaki lis-tiç, svaki zrak Boùji xubite. Xubite ùivotiqe, xubite bixe,xubite svaku stvar. Budew li xubio svaku stvar, postiçi çew itajnu Boùju u stvarima. Postignew li je jednom, ti çew je sva-kim danom sve viwe i boxe upoznavati. I najzad çew sav svet za-voleti vascelom, svemirnom xubavxu”30).

Sa svojih proroykih visina Dostojevski je jasno sagledaotragediju Evrope. I otkrio qen uzrok. Uzrok je to wto je Evropakroz rimokatolicizam i protestantizam unakazila i izgubilaLik Bogoyoveka Hrista. I zbog toga se tamo sve zamutilo i kre-nulo u haos. Ali, to je polovina Dostojevskove vizije; a druga po-lovina je ovo: najveça dragocenost svih svetova, Lik BogoyovekaHrista, sayuvan je potpuno u Pravoslavxu. I hristoyeùqiviapostol blagovesti: —Izgubxen na Zapadu Lik Hristov sayuvao seu svoj svetlosti svoje yistote u Pravoslavxu, stoga niwta drugonije ni potrebno, jer je Pravoslavxe sve”31). —Na otpor Zapadutreba da zablista naw Hristos, koga smo mi sayuvali, a koga oninisu ni znali”32). —Rusija nosi dragocenost kakve nigde viwe ne-ma: Pravoslavxe. Ona je yuvar Hristove istine, istinskog LikaHristovog, koji je pomrayen u svima drugim verama i u svimadrugim narodima”33). —I glavno prizvaqe ruskog naroda usudbini svega yoveyanstva sastoji se samo u tome da sayuva u sebitaj boùanski Lik Hristov u svoj yistoti, i kada do$e vreme dataj Lik pokaùe svetu koji je izgubio put svoj”34).

Mnogo je wtowta u Evropi proglaweno za silu i moç, aliza Dostojevskog nema sile mimo Hrista, niti ima moçi mimoHrista. Zato on proroyki ubedxivo izjavxuje: —Hristos je nawa

28)

Tamo, str. 68-69.29)

Tamo, str. 372.30)

Tamo, str. 368.31)

Biografiä, pisæma i zam™tki izß zapisno∫ kniùki F. M. Dostoevskago.32)

Idiotß, str. 412.33)


Tamo, t. ÈH, str. 240.


sila, nawa ruska sila”35). —Srù ruskog poziva je u otkrivaqu rus-kog Hrista pred svetom, Hrista koji je nepoznat svetu, no koji jesayuvan u nawoj Pravoslavnoj Crkvi. Po mome miwxequ, u tomeje sva suwtina nawe moçne buduçe civilizacije i vaskrseqa izmrtvih cele Evrope, u tome je sva suwtina naweg moçnog ùivo-ta u buduçnosti”36).

Rusija je svojom tajanstvenowçu postala u novije doba najza-gonetnija zemxa na svetu. Time je najviwe doprineo Dostojev-ski. Ali, on je u isto vreme najviwe doprineo da se ta zagonetkadonekle odgonetne, da se prona$u qene glavne stvaralayke sile,i svrh svega: qena najveça vrednost i qena najveça svetiqa. Tavrednost i ta svetiqa jeste Pravoslavxe. Dostojevski izjavxuje:—Ruska vera, rusko Pravoslavxe jeste sve wto ruski narod smatraza svoju svetiqu: u qemu su qegovi ideali, sva pravda i istinaùivota”37). —Sva narodna nayela kod nas, u suwtini svojoj, izi-wla su sva iz Pravoslavxa38).

A wta sayiqava suwtinu Pravoslavxa? - —Istinsku suwti-nu Pravoslavxa sayiqava - sluùeqe svemu yoveyanstvu. Pravo-slavxe je na to odre$eno”39). Svi drugi narodi, viwe ili maqe,ùive za sebe i u sebi, a —mi çemo poyeti upravo time,- veli Do-stojevski,- wto çemo svima postati sluge, radi sveopwteg izmi-reqa. U tome nema niyeg sramnog; naprotiv, u tome je nawa veli-yina, jer sve to vodi konaynom ujediqequ yoveyanstva. Ko hoçeda bude veçi od svih u Carstvu Boùjem, neka postane sluga svi-ma. Evo kako ja shvatam rusko prednaznayeqe u qegovom idea-lu”40).

Po prorokovaqu Dostojevskog, nova rey koju Rusija ima dakaùe svetu jeste Pravoslavxe. Kada ta nova rey bude izreyena,—biçe istinsko izdizaqe Hristove istine koja se yuva na Isto-ku, istinsko novo vozdviùeqe Krsta Hristovog i zavrwna reyPravoslavxa, na yijem yelu veç davno stoji Rusija. To çe, nemasumqe, biti sablazan za sve silne ovoga sveta i za one koji su do-sada trijumfovali u svetu, uvek sa preziraqem i podsmehom gle-dali na sva sliyna »oyekivaqa«, pa yak ni shvatili nisu da semoùe ozbixno verovati u bratstvo xudi, u sveizmireqe naroda,u savez zasnovan na nayelima sluùeqa svemu yoveyanstvu, i naj-zad u samo obnovxeqe xudi na istinskim nayelima Hristo-

35)

Tamo, t. HÈ, str. 147.36)

Biografiä, pisæma… F. M. Dostoevskago, str. 273.37)


Tamo, str. 143.39)

Tamo, str. 225.40)

Tamo.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 103vim”41).

Za Dostojevskog, formula ruske i slovenske buduçnosti jes-te: Pravoslavxe i pravoslavno delo. A wta je to? —To ni u komsluyaju nije samo nekakva obredna crkvenost, niti pak neki fana-tisme religieux (kako se veç i poyiqu izraùavati u Evropi o tomesveopwtem sadawqem ruskom pokretu), nego je to upravo: xudskiprogres i sveoyoveyeqe yoveyanstva. Tako Pravoslavxe i pravo-slavno delo shvata ruski narod koji sve izvodi iz Hrista, kojisvu svoju buduçnost ovaploçuje u Hrista i u Hristovu istinu, ikoji ne moùe ni zamisliti sebe bez Hrista”42). —Veçe i od najve-çih naznayeqa u ruskoj buduçnosti, naznayeqa kojih su Rusisvesni, jeste naznayeqe opwteyoveyansko, jeste opwte sluùeqeyoveyanstvu, - ne Rusiji samo, ne Sveslovenstvu samo, nego sveyo-veyanstvu”43).

Ali, wta çe biti sa Rusijom koja tako tewkim putevimagrede svome sveyoveyanskom cixu? —Rusiju çe spasti Gospod,-prorokuje Dostojevski,- kao wto ju je veç mnogo puta spasavao. Iznaroda çe spaseqe doçi, iz vere i smernosti qegove”44). —Narodveruje po nawemu,- izjavxuje starac Zosima,- a neverujuçi druw-tveni radnik neçe niwta uraditi kod nas u Rusiji, pa ma bio is-kren srcem i genijalan umom. To pamtite. Narod çe sresti ateis-tu i pobediti ga, i biçe jedna pravoslavna Rusija… Od naroda jespaseqe Rusiji, jer je ovaj narod bogonosac”45).

U slovenskom svetu Dostojevski je najveçi prorok i najrev-nosniji apostol Sveslovenstva. Slovenska ideja je jedno od glav-nih qegovih prorowtava i jedna od glavnih blagovesti. Po qe-mu, —slovenska ideja u qenom najviwem smislu jeste, pre svega,ùrtva, potreba ùrtvovati sebe za braçu, da bi se time osnovaloveliko sveslovensko ujediqeqe u ime Hristove istine, tj. na ko-rist, xubav, sluùeqe svemu yoveyanstvu, na zawtitu svih slabihi potlayenih u svetu”46). Svako delo, i misao, i rey, i oseçaqekojim yovek smirava sebe i postaje sluga svome sluzi,—posluùiçe kao temex za buduçe veliyanstveno ujediqeqe xudi,kada yovek neçe sebi traùiti sluge i kao sada ùeleti da sebisliyne xude pretvara u sluge, nego çe, naprotiv, ùeleti svomsilom da sam postane sluga svima, kao wto uyi Evan$exe”47).

Vrhunac Dostojevskog proroykog nadahnuça i apostolske

41)

Tamo, str. 229.42)

Tamo, str. 295.43)

Tamo, str. 204.44)


Tamo.46)


Bratæä KaramazovÙ, str. 366.


blagovesti predstavxa qegov —Govor o Puwkinu”. To je, uistinu,najproroyanskije evan$exe i najevan$elskije prorowtvo Rusijei Slovenstva. Evan$exe i prorowtvo o sveyoveku i sveyoveyan-stvu. Po tom prorowtvu i po tom evan$exu: —prizvaqe ruskog yo-veka je sveevropsko i sveyoveyansko. Postati pravi Rus, znayi -postati brat svima xudima, postati sveyovek. Sveyoveynost jenajglavnija liyna crta i prizvaqe ruskog yoveka. Sveyoveynostje nacionalna ruska ideja. U duhu ruskog naroda postoji ùiva po-treba za sveujediqavaqem yoveyanstva, i to sveujediqeqe sa pu-nim uvaùeqem prema nacionalnim individualitetima, premaoyuvaqu potpune slobode xudi, ujediqeqe xubavxu, zagarantova-no delom, ùivim primerom, potrebnowçu na delu istinskogbratstva, a ne gixotinom, ne milionima odrubxenih glava. Pra-vom Rusu, propoveda Dostojevski, Evropa i udes velikog arijskogplemena su dragi kao i sama Rusija, kao i udeo qegove ro$enezemxe, jer je naw udeo svesvetskost i to ne steyena mayem veç si-lom bratstva i bratske teùqe nawe za ujediqeqem xudi… O,narodi Evrope i ne znaju kako su nam dragi! I kasnije, ja verujemu to, buduçi ruski xudi shvatiçe svi do jednoga, da biti praviRus upravo znayi: teùiti uneti zavrwno izmireqe u evropskeprotivreynosti, pokazati izlaz evropskoj seti u svojoj ruskoj du-wi, sveyoveyanskoj i sveujediqujuçoj, smestiti u qoj bratskomxubavxu svu braçu nawu, i na kraju krajeva - izreçi zavrwnu reyvelike, opwte harmonije, bratske potpune sloge svih plemena poHristovom evan$elskom zakonu”48).

***Svoj plameni proroyki idealizam Dostojevski je svojim

apostolstvom pretvorio u pravoslavni realizam. Wto je kao pro-rok provideo, to je Dostojevski kao apostol ostvarivao. Mnoga seqegova prorowtva ostvaruju na nawe oyi. Postoje psiholowki iontolowki uslovi da se i ostala qegova prorowtva ostvare. Jersu sva proùeta duhom evan$elskim. A nebo i zemxa neçe proçidok se ne ispuni ono wto je reyeno u Evan$exu i ono wto je pro-rokovano na osnovu Evan$exa.

Kao duhovni potomci proroka pravoslavnog realizma, mismo Sloveni proroyki rod. Nawa je misija: svom duwom svojom,svim srcem svojim, svom miwxu svojom, svom snagom svojom ispu-qavati Evan$exe Hristovo. Budemo li radili tako, mi çemo is-puniti zavet najveçeg slovenskog proroka Dostojevskog i pokaza-ti se dostojni pravoslavnog Lika Hristovog, te najveçe dragoce-nosti u svima svetovima vidxivim i nevidxivim.

48)

Dnevnikß pisatelä, t. H, str. 469, 470.


4O NEPRIKOSNOVENOM VELIYANSTVU YOVEKA

Wto viwe razmiwxam o zagonetnosti i interesantnostiovoga sveta, sve me viwe progoni misao: stvarnost ovoga sveta jefantastiynija od svega najfantastiynijeg i zagonetnija od sve-ga najzagonetnijeg. Ni najdarovitija xudska fantazija, pa jowpodignuta na kvadrilioniti stepen, ne bi mogla zamislitifantastiyniji i zagonetniji svet od ovoga u kome mi xudi ùi-vimo.

Pretpostavite, ovaj svet ne postoji. I neko nadkozmiykoBiçe, po svojoj svemoçnoj voxi i neobjawqivoj ùexi, odredi vasda po svojoj zamisli stvorite svet. Pritom vama se ostavxa pot-puna sloboda i zamisli i akcije. Najviwe Biçe bi vas snabdelomaterijalom koji bi vam bio potreban za stvaraqe sveta. Da libiste pristali da budete arhitekt takvoga sveta? Wta biste po-stavili kao temex, wta uneli kao materijal, wta odredili kaocix? Kakva biste sve biça izmislili, u kakve ih sfere i atmo-sfere stavili? Da li biste izvesnim biçima dali misao i ose-çaqe, ili biste im mesto misli i oseçaqa dali newto drugo?Zar biste u neku vrstu biça uneli tugu, bog, suze, xubav? Kolikobiste, na primer, dali yula biçu koje bi liyilo na yoveka? Zarne pogrewili ako mu date maqi broj yula no wto yovek ima; ijow viwe pogrewili ako mu date veçi broj? A wta bi tek bilo,ako biste mu mesto jednog srca stavili u grudi deset? Kada u svi-ma pojedinostima izradite i podrobno razradite plan svoga sve-ta, jeste li sigurni da niste newto glavno propustili? O, sigur-ni ste, sigurni i vi i ja, da ste morali makar newto propustiti,zbog yega bi se vaw svet sruwio pre no wto bi bio gotov.

Budimo konkretni: vi biste najpre postavili temexe svo-me svetu. Ali na yemu biste ih postavili? Pogledajte, ova nawaplaneta stoji na - vazduhu kao na temexu! A vazduh stoji na - bez-vazduwnom prostoru! A bezvazduwni prostor na nekim nevidxi-vim yesticama koje nauka naziva atomima. A atomi na - elektro-nima. A elektroni opet na praelektronima. A praelektroni na -fotonima. A fotoni na - nematerijalnom etru! A nematerijalnietar na - jow neyem nematerijalnijem i nevidxivijem! I tako ubeskraj. Jer xudska logika, i kroz nauku, i kroz filosofiju, ikroz umetnost ùudno hita iz maqe zagonetke u veçu, tone iz jed-ne nevidxivosti u drugu, dok ne utone u - ko zna kakve nevidxi-vosti! Nemojte zbog toga osu$ivati xudsku logiku. Ta ona po sa-


moj prirodi svojoj nije u staqu da zamisli kraj onome wto je ne-vidxivo, a to znayi onome wto je beskrajno. I nawa logika, i na-wa planeta, i naw kozmos, sve je to opkoxeno nekim bezbrojnimnevidxivostima i nekim bezmernim beskrajnostima. Sva nawaznaqa o svetu i yoveku, sva nawa prorokovaqa o qima, sabirajuse u jedno znaqe i jedno prorowtvo. To znaqe, to prorowtvo gla-si: ovaj vidxivi svet stoji i postoji na - nevidxivostima, ne-vidxivostima kojima nema ni broja ni kraja.

A, da! vama se nudi bogovska poyast: da budete tvorac i ar-hitekt novoga sveta. Imate li za to dovoxno mawte, dovoxnouma, dovoxno srca, dovoxno snage? Evo jedne podrobnosti: u mu-qi treba spojiti vatru sa vodom. To je paradoks jel’te? Ali, nemase kud, na takvim paradoksima poyiva ovaj svet. Oni su tu, svudaoko nas, bez obzira na to wto mi xudi, mi bedni sisari, skoroniwta od svega toga ne razumemo. Jel’te, nawe sisarsko veliyan-stvo ima pravo da se xuti wto nas nisu pitali kada su stvaraliovakav svet? Ali, eto, pruùa vam se prilika da dobijete satis-fakciju: izvolite stvoriti novi svet po svojoj zamisli i planu!

Ako je vawim xudskim moçima tewko da stvore univerzum,onda se iz velikog, kozmiykog sveta spustite u naw mali, naw ze-maxski svet. Vaxda çete moçi biti arhitekt jednog tako majuw-nog sveta. Jer je naw zemaxski svet, prema univerzumu kao celi-ni, ne samo mali, veç beskrajno mali do nevidxivosti mali. Ve-liki savremeni astronom, profesor Kembriëskog univerziteta,„ems „ins tvrdi da je nawa planeta prema univerzumu kao —mi-lioniti deliç jednog zrna peska prema ukupnoj koliyini peskana svima morskim obalama ovoga sveta”1).

Ali, zagledajte ozbixno u ovaj naw i tako majuwni zemax-ski svet. I tu vam je sve nekako veoma tajanstveno i veoma zago-netno. U svemu se taji newto neobiyno i oseça strujaqe neyegnevidxivog. I yovek ne moùe da se otme od pitaqa: ama, wta jenajvaùnije u ovom svetu? I ako je ozbixno, muyeniyki ozbixnorazmiwxao o tome, mora odgovoriti: u ovom vidxivom svetu naj-vaùnije je ono wto je nevidxivo, neopipxivo, nesagledno. Eto,radijum je najstrahovitija sila, ali sila nevidxiva. Gravita-ciona teùa drùi i odrùava u yudesnom poretku bezbrojne sunya-ne sisteme, ali je i ona nevidxiva. I jadni homo sapiens [razumniyovek] sa tugom, ili wkrgutom zuba, priznaje: temex svega vidxi-vog jeste newto nevidxivo. Svaka vidxiva tvar svojim najunu-trawqijim nervom vezana je za newto nevidxivo. O, recite, ka-ko se vrwi prelaz iz vidxivog u nevidxivo? I opet: kako se zbi-va prelaz nevidxivog u vidxivo? kako se nevidxivi fotoni,praelektroni i elektroni zguwqavaju i daju ovaj vidxivi, mate-

1)

The Mysterious Universe, str. 3; Cambridge, 1937.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 107rijalni svet? A ono wto je vidxivo u svetu beskrajno je maqe odonog wto je nevidxivo u svetu i oko sveta. —Najnovija istraùi-vaqa astronoma pokazuju da nebeska tela - planete, komete, zvez-de - koja poyivaju u nematerijalnom etru, jesu samo, takoreçi, ma-la, jedva primetna materijalna ostrvca u kozmosu. Materija, kaowto su pokazala ispitivaqa nemaykog astronoma Rima, pred-stavxa samo izuzetak u svemiru. Odnos celokupne materijalnemase svih nebeskih tela prema celokupnom nematerijalnom pro-storu u svemiru jednak je odnosu koji postoji izme$u 12 yiodskihglavica i celokupnog prostora nemayke carevine. Materija je,dakle, izuzetak i u kozmiykom prostoru kao wto je izuzetak i uatomu”2).

Sve u svemu: nevidxivo je srce vidxivog, jezgro vidxivog.Vidxivo nije niwta drugo do xuska oko nevidxivog. Bezbrojnisu oblici u koje se oblayi nevidxivo. Oblayi i presvlayi. Vid-xivo je sunce, ali je nevidxiva sila koja ga zagreva. Vidxiva sumnogobrojna sazveù$a, ali je nevidxiva sila koja ih mudro kreçei vodi kroz beskrajna prostranstva te se ne sudaraju. Vidxiv jemagnet, ali je sila qegova nevidxiva. Vidxiva je zemxa, ali jeteùa qena nevidxiva. Vidxiv je slavuj, ali je nevidxiva ùi-votna sila koja ga drùi u postojaqu. Vidxiva su mnoga biça nazemxi, ali je nevidxiva sila koja ih uvodi u ùivot i drùi ugranicama ùivota. Vidxiva je trava, vidxivo je bixe, vidxivoje cveçe, ali je nevidxiva sila koja iz jedne iste zemxe proizvo-di raznovrsne trave, raznoliko cveçe, raznolike plodove.

Tako izgleda svet oko yoveka. A wta da reyemo o samom yo-veku? O, u qemu se tek odigrava najinteresantnija i najdrama-tiynija utakmica izme$u nevidxivog i vidxivog. Tu senevidxivo sa vidxivim zagrlilo strasnim zagrxajem, zagrxajemkome nema kraja ni u ovom ni u onom svetu. Pogledajte, yovekùrtvuje svoje vidxivo telo za izvesna ube$eqa svoje savesti. Agle, savest je newto nevidxivo. Ako nije tako, pokaùite mi je daje oyima vidim. - Yovek ide u smrt za izvesnu misao, za izvesnuideju. A gle, misao je newto nevidxivo, ideja je newtonevidxivo. Ako nije tako, pokaùite mi ih da ih oyima vidim. -Majka telom svojim vidxivim brani svoje dete kad je uopasnosti, i ùrtvuje svoje vidxivo telo. Radi yega? radixubavi. A gle, xubav je newto nevidxivo. Ako nije tako, majke,pokaùite mi xubav vawu da je oyima vidim. Wta je to misao,wta je to oseçaqe, wta je to savest, pokaùite mi ih da ih oyimavidim u qihovoj samostalnoj i vewtastveno oyiglednojstvarnosti! No, vi mi ih ne moùete pokazati, jer je sve to po

2)

Kiprijan Kern, Materijalizam i nauka, str. 106-7 (Hriwçansko delon god.1936., sv. 2).


prirodi svojoj nevidxivo.Znayi: ono wto je najglavnije u yoveku jeste nevidxivo. I

jow: yovek ustvari ùivi onim wto je nevidxivo u qemu. Kada tonevidxivo napusti yoveka, onda telo umire. Da nije tako, i mrt-vac bi, bar dok je na mrtvaykom stolu, mogao obavxati ùivotnefunkcije, jer ima ista yula, iste fiziyke sastojke kao i ùiv yo-vek. Samo jedno nema: nema duwe u telu, duwe koja drùi telo uùivotu, duwe koja kroz oyi gleda, kroz uwi sluwa, kroz yula de-la, kroz misli mudruje. Ta nevidxiva duwa i jeste izvor svegavidxivog ùivxeqa yovekovog. Vama se to ne svi$a wto je duwanevidxiva? Ta i od naweg tela wta vidimo? Samo koùu, a sveglavne ùivotne funkcije: funkcije nerava, srca, pluça, mozga,sve je to sakriveno od oyiju nawih. U nama gamiùu ili vihoresve neke nevidxivosti, sve neka privi$eqa. U ovom pogleduprosto je genijalna misao koju je o yoveku nedavno izrekao Dr.Aleksis Karel u svome veç znamenitom delu: L’ homme, cet inconnu[Yovek, nepoznanica]. Ta misao glasi: —Svaki je od nas samo povorkaprivi$eqa kroz koja putuje neshvatxiva realnost - la realiteinconnaisable”3). Yovek je zaista newto wto najmaqe znamo, wtonajmaqe poznajemo. Dr. Karel veli: —Treba otvoreno priznati:od svih nauka, nauka o biçu yovekovom predstavxa najviwe tew-koça”4).

Budimo iskreni: sva tri sveta: i kozmos, i zemxa, i yovek,predstavxaju sobom neke nevidxive sile, obuyene u materiju.Razgrni ma wta ili ma koga, iz svayega i iz svakoga neki nepo-znati nevidxivko gleda na tebe svojim tajanstvenim oyima.Ali, ako smo smeli i dosledni xudi, dovedimo do kraja svoju mi-sao. Ja to i hoçu: sva tri vidxiva sveta: kozmos, zemxa i yovek,samo su projekcija nevidxivog u vidxivom. Vidxiva priroda jematerijalna projekcija nematerijalnih, nevidxivih misliBoùjih. A Yovek? Yovek je to isto i newto daleko viwe od toga:yovek je vidxiva projekcija nevidxivog lika Boùjeg.

Svaka stvar u ovome svetu jeste ram, u koji je Bog uramio pojednu misao svoju. A sve stvari skupa sayiqavaju raskowni mo-zaik misli Boùjih. Iduçi od stvari do stvari, mi idemo od jed-ne misli Boùje do druge, od jedne freske Boùje do druge. A idu-çi od yoveka do yoveka, mi idemo od jedne ikone Boùje do druge.Jer dok je Bog u stvari uramio u stvari misli svoje, u yoveka jeuramio lik svoj, ikonu svoju. Reyeno je u Svetoj Kqizi: I stvoriBog yoveka po liku svom, po liku Boùjem stvori ga (Post.1,27).

Gle, preveliki Bog uramio je lik svoj, ikonu svoju u blatqa-vo telo yoveyije. Zato je svaki yovek - mali bog u blatu. Da, mali

3)

L’ homme, cet inconnu, str. 4; Pariz, Plon, 1938.4)

Tamo, str. 11.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 109bog u blatu. Ta bogolikost je ono wto yoveka diùe iznad svih bi-ça i stvari, iznad svih An$ela i Arhan$ela, diùe i uzdiùe dosamoga Boga. Nijednog yoveka ne waxe Bog u ovaj svet bez likasvog. Zato je svaki yovek bogonosac od utrobe majke svoje. Na ta-janstvenoj granici izme$u dva sveta stoji blagi Gospod Hristos,i svaku duwu koju waxe u ovaj svet obdaruje prekrasnim likomsvojim (sr. Jn.1,9). Zato je svaki yovek po prirodi hristolik, poprirodi hristonosac.

Ali, ikonu Hristovu u duwi svojoj yovek je razbio - grehom,pomrayio - strastima, unakazio - porocima. I divni lik Hris-tov premazao crnom smolom strasti i gadnim gnojem slasti. Nopremilostivi Gospod Hristos je zato i postao yovek —da opet ob-novi svoj lik koji je istruleo u strastima”5). On je postao yovek,da podseti yoveka na lik Boùji u qemu, da ga podseti na qegovoboùansko poreklo, da ikonu Boùju u qemu oyisti od smrdxivogmuxa greha, od crne smole strasti i odvratnog gnoja slasti.

On, bestelesni Bog i Gospod, uzima na sebe telo yoveyije iu qega uramxuje svoje Boùanstvo, da bi pokazao xudima, da jetelo - ram ikone Boùje. On, neopisani Bog i Gospod, ovaploçavase, i ovaploçeqem opisuje sebe, slika sebe. Nevidxivi Bog, ova-plotivwi se, uyinio je sebe vidxivim, neopisani Gospod, ova-plotivwi se, opisao je sebe telom. Sjedinivwi u sebi Boga i yo-veka, Gospod Hristos je obnovio ikonu Boùju u yoveku. Celog ùi-vota svog na zemxi On je samo to i radio: iwao od yoveka do yove-ka, od grewnika do grewnika, i boùanskom dobrotom svojom pro-nalazio i obnavxao u qima, istrulelu od grehova, ikonu Boùju.

Apostoli su Duhom svetim nastavili Spasitexev posao, ko-ji Pravoslavna Crkva vrwi do danas svewteno i apostolski.Kroz sve svoje molitve, kroz sve svoje postove, kroz sve svoje mi-lostiqe, kroz sve svoje podvige, pravoslavni hriwçani za jed-nim yeznu, za jednim uzdiwu: da obnove u sebi prvobitnu lepo-tu6). Podvizavajuçi se postom i molitvom, yovek obnavxa u sebi,unakaùenu grehom, ikonu Boùju. Revnujuçi u dobru, praktikuju-çi evan$elske vrline: veru i xubav, krotost i smernost, bogoxub-xe i bratoxubxe, milostiqu i uzdrùxivost, yovek se postepenoupodobxava Gospodu Hristu, formira lik Hristov u sebi (sr. Gal.4,19), dok obliyje Hristovo ne postane u qemu (sr. Rim.8,29).

Svaka evan$elska vrlina u rukama pravoslavnog hriwçani-na postaje kiyica, kojom on ikonu Hristovu u duwi svojoj mala,dok je potpuno ne izmala. I kada duwu takvog yoveka vidiw, tiHristovu ikonu vidiw, i govoriw sebi: zaista, ovaj yovek je u te-lo svoje uramio ikonu Hristovu, postigao najviwi smisao ùivo-

5)

Dogmatik yetvrtog glasa.6)

Iz neporoynih tropara na Opelu.


ta, i obogatio se nepropadxivim bogatstvom. Jer je lik Hristov- najveça dragocenost u ovom svetu; to je nebesko blago - zakopanou smrdxivom blatu ove nawe trule planete. Na$ew li Qega - na-wao si sve, jer je u Qemu sav Bog i sav yovek sa svima svojim sa-vrwenstvima. U Qemu, jedino u Qemu je i sjaj, i veliyina, i bo-ùansko veliyanstvo svakog yoveka. Zato Pravoslavna Crkva ya-robni lik Hristov yuva kao zenicu duwe svoje; za qega su pravo-slavni uvek iwli i uvek idu u stradaqe i smrt. U qemu Pravo-slavxe vidi svoje slavxe. Jer wta je trijumf Pravoslavxa? -Preyisti lik Bogoyoveka Hrista. Jer u liynosti BogoyovekaHrista je sva sila i moç, sva apologija i svemoç Pravoslavxa.

Tek u liynosti Bogoyoveka nawla je svoju veynu vrednost iliynost svakog yoveka uopwte. Jer se suwtina liynosti svakogayoveka sadrùi u liku Boùjem. Yovek je poreklom ne od ovoga sve-ta, ne ni od An$ela, ni od Arhan$ela, veç od samog Boga. Yovek jetoliko znayajno biçe, da je sam Bog utisnuo u duwu qegovu pre-svetli lik svoj, da yoveka vodi kroz ovaj zagonetni i tajanstvenisvet. Ta bogolikost duwe sayiqava boùansko veliyanstvo svako-ga yoveka. Stoga je yovek najveça vrednost u ovom svetu; qegovaduwa viwe vredi nego svi svetovi skupa, jer kad qu izgubi, ni-yim je ne moùe ni nadoknaditi ni otkupiti, po sveistinitoj re-yi Bogoyoveka: Kakva je korist yoveku ako sav svet dobije a duwisvojoj naudi? ili kakav çe otkup dati yovek za duwu svoju? (Mt.16,26).Yovek je tolika vrednost u oyima Boùjim da je i sam Bog, kada jetrebalo, postao yovek radi yoveka. Zato Pravoslavxe uvek i ne-pokolebxivo stoji za boùansko veliyanstvo yoveka, za qegovuneprikosnovenost, nepovredivost i niyimnezamenxivost. Onose neustrawivo bori protiv svega wto unakazuje, wto umaquje,wto uniwtava to boùansko veliyanstvo yovekovo.

Po uyequ Bogoyovekove Crkve, Crkve Pravoslavne: najglav-nije je - pronaçi lik Boùji u yoveku. Prona$ew li to u yoveku,pronawao si qegovu neprolaznu vrednost, qegovu apsolutnost,qegovu nezamenxivost, qegovu besmrtnost i veynost. Yesto putaje lik Boùji u yoveku zatrpan muxem slasti i tiqom strasti, tr-qem grehova i korovom poroka. Ali, ti si pravoslavni hriwça-nin zato, da sve to sa lika Boùjeg u duwi yovekovoj skinew, dabi taj lik ponova zablistao svojom boùanskom krasotom. Uyiniwli to, ti çew voleti yoveka i u grehu qegovom; nikad neçew iz-jednayivati greh sa grewnikom i zloyin sa zloyincem; uvek çewumeti dvojiti greh od grewnika, osu$ivati greh a milovatigrewnika.

Pitaw li, ko çe me nauyiti tome, odgovor moùe biti samojedan: Gospod Hristos. Jer kad sa Qegovom svetlowçu u$ew u du-wu ma kog yoveka, lako çew u qoj pronaçi lik Boùji, i odvojitiBoùje od grehovnog, i voleti grewnika i u grehu qegovom. Gle,

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 111to je blagovest koju je samo Bogoyovek Hristos doneo svetu. On jeu svakom yoveku, i u najveçem grewniku, traùio i nalazio likBoùji, osu$ivao greh, milovao grewnika.

Eno, zluradi yistunci izvode pred Qega ùenu grewnicu:uhvaçena je u prexubi; po Mojsijevom zakonu ona treba da budekamenovana. —A ti wta veliw?” - pitaju oni Isusa. On pak saùese dole i pisawe prstom po zemxi; kao da hoçe time da im kaùe:zemxa ste, zemaxski mislite, zemaxski i pitate, a gle: duwa oveùene je nesravqeno veça od qenog greha, niti se bogolika duwaqena moùe izjednayiti sa grehom qenim… A kad ga jednako pi-tahu, uspravi se i reye im: koji je me$u vama bez greha, neka najprebaci kamen na qu. - A kad oni to yuwe, i pokarani buduçi od svojesavesti izlaùahu jedan za drugim poyevwi od starewina do posled-qih; i osta Isus sam i ùena stojeçi pred qim. A kad se Isus uspra-vi, i ne videvwi nijednoga do samu ùenu, reye joj: ùeno, gde su oniwto te tuùahu? Nijedan te ne osudi? A ona reye: nijedan, Gospode.A Isus joj reye: ni ja te ne osu$ujem, idi, i odsada ne grewi (Jn.8,3-11).

Eto, svemilostivi Gospod osu$uje greh, ali ne osu$uje grew-nicu. On kao da veli: ja ne osu$ujem tvoju bogoliku duwu, ali osu-$ujem tvoj greh; ti nisi isto wto i greh, u tebi ima boùanske si-le koja te moùe osloboditi greha: idi, i odsada viwe ne grewi.

A wta da kaùemo o Zakheju? Gle, Gospod Hristos je i uqemu pronawao lik Boùji, i spasao ga, iako je po zakonimaxudske logike bio veliki grewnik i zasluùivao svaku osudu(Lk.19,2-10). - A Marija Magdalina? Gle, yovekoxubivi Gospod jeisterao iz qe sedam neyistih duhova, pronawao i u qoj likBoùji, i ona je svojim evan$elskim podvizima postalasvetitexka. - A razbojnik na krstu? O, tu je vrhunac Spasovogyovekoxubxa: On i u qemu otkriva lik Boùji, i zbog vere uvodiga u raj.

Boùansko veliyanstvo i boùanska neprikosnovenost yove-yije liynosti jesu osnovna dogma Hristovog Evan$exa i Pravo-slavxa. Wto vaùi za Pravoslavxe, vaùi i za Svetosavxe. JerSvetosavxe nije drugo do Pravoslavxe, samo u srpskom ruhu, usrpskoj redakciji. Pravoslavxe je duwa naweg naroda. Ko je tuduwu dao Srpstvu? - Sveti Sava. Mi Srbi znamo, Svetosavxe nasje uyilo i uyi: svaki yovek je naw brat, jer svaki yovek ima likBoùji u svojoj duwi, i samim tim ima veynu, boùansku vrednost,stoga ne treba nijednog yoveka smatrati za materijal, za sred-stvo, za alat. Sva nawa istorija nije drugo do borba za nawu na-rodnu duwu, za qene veyne vrednosti. U toj mnogovekovnoj borbinaweg naroda za narodnu duwu, ko je naw glavni vojskovo$a? - Ne-sumqivo sveti Sava. On je poveo borbu za Pravoslavxe, i vodi jeneprekidno sa nama i kroz nas.


Ta svetosavska borba jeste, na prvom mestu, borba protivsvega wto prxa, unakaùuje i ubija nawu narodnu duwu. A duwuubijaju gresi. Borba sa gresima u nama i oko nas jeste svetosavskaborba.

Sine Marko, jedini u majkeNe bila ti moja rana kleta,Nemoj, sine, ogrewiti duwe.Nemoj, sine, govoriti krivo,Ni po babu ni po striyevima,Veç po pravdi Boga istinoga.Boxe ti je izgubiti glavu,Nego svoju ogrewiti duwu.

To je svetosavsko evan$exe majke Jevrosime. Jer svaki grehubija po malo duwe u yoveku, a samim tim i u narodu. Boreçi seprotiv svojih liynih grehova, yovek se bori za slobodu i pravdunarodne duwe, bori se za qenu besmrtnost i veynost, bori se zaqene neprolazne vrednosti.

Borba za srpsku, svetosavsku duwu jeste borba za boùanskoveliyanstvo naweg yoveka. Bez toga, naw yovek nema vrednosti;bez toga, on je samo prolazna, uniformisana ilovaya. Yime je Sr-bin veliki i slavan? - Svetim Savom. Yime je sveti Sava velikii slavan? - Gospodom Hristom. Jer je verom u Bogoyoveka Hristai ùivotom u Hristu Rastko preobrazio sebe u svetoga Savu, i po-stao najveçi svetitex i najveçi prosvetitex roda srpskog. A ti-me postao nepobedxiv duhovni vojskovo$a naweg naroda na svi-ma bojiwtima. Obuyen u sveoruùje Boùje: u evan$elsku istinu ipravdu, u evan$elsku xubav i smernost, u evan$elsku molitvu imilosr$e, i evan$elsku veru i trpxeqe, on je vekovima vodionaw narod iz pobede u pobedu. Srbi su uvek bili nepobedni kadgod su se svetosavskim oruùjem borili za svoju duwu, za svoju slo-bodu i pravdu.

Samo vo$eni i predvo$eni svetim Savom Srbi su i nedavnoodneli pobedu nad konkordatskom nemani. Pobedivwi ovu ne-man, Srbi su pobedili glavnog neprijatexa svoje duwe, crnu in-ternacionalu. Pobedivwi pak crnu internacionalu, oni su po-kazali da imaju duhovne svetosavske sile da mogu pobediti i dru-ge dve internacionale: crvenu - komunistiyku, i ùutu - kapita-listiyko-fawistiyku. Jer, ne treba se varati: papizam je otac ifawizma i komunizma, i svih organizacija i pokreta koji hoçeda urede i usreçe yoveyanstvo putem nasilnih ili mehaniykihsredstava. Fawizam je idolatrija naroda; komunizam je idolat-rija klase. I jedan i drugi hoçe da urede i usreçe yoveyanstvomayem i ogqem; i jedan i drugi izjednayuju greh sa grewnikom, izbog greha ubijaju yoveka. A znate li ko ih je tome nauyio? - Qi-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 113hov ro$eni otac: papizam. Jer je sredqovekovni papizam to prvipronawao i prvi ostvario kroz —svetu” inkviziciju: grewnicisu ubijani zbog greha, jeretici su spaxivani zbog jeresi, i sve to- ad majorem Dei gloriam [radi veçe slave Boùije]. Sa jednim cixem: dase izgradi svesvetska papska monarhija. No treba biti praviyan:papizam je gori i od fawizma i od komunizma, jer dok fawizamuniwtava svoje protivnike u ime naroda, a komunizam u ime kla-se, dotle papizam uniwtava svoje protivnike u ime krotkoga iblagoga Gospoda Isusa.

Srbi su srcem osetili opasnost koja im preti od papistiy-ke internacionale, i ustali kao jedan yovek, vo$eni - kime? -Svetosavskim duhom kroz svetosavskog svewtenika. On je apos-tolski neustrawivo, zlatoustovski ubedxivo i svetosavski mud-ro vodio naw narod kroz borbu sa konkordatskom nemani. I golo-ruki narod je odneo pobedu nad organizovanim nasixem. Yime? -Svetosavskim oruùjem: pravoslavnom verom, pravoslavnom prav-dom, pravoslavnom istinom, pravoslavnom revnowçu, pravoslav-nom neustrawivowçu, pravoslavnom trpexivowçu, pravoslav-nim muyeniwtvom i stradaqem —za krst yasni i slobodu zlat-nu”… I posle te crne oluje, svetosavski duh kroz istinski sveto-savske svewtenike mudro krmani brodom nawe narodne duwe vo-deçi ga svetosavxem kroz bure i oluje nawe tuùne i nesreçne sa-dawqice. Dela su qegova vaistinu svetosavska. A takva su stogawto u qima i iza qih stoji neiscrpna i neuniwtiva stvaralay-ka sila: svetosavski duh, koji svim biçem svojim izvire iz be-smrtnog, i svemoçnog i svemudrog Duha Hristovog, Duha Bogoyo-vekovog.

Srbi su Srbi - yime? - Svetosavxem i Pravoslavxem. BezSvetosavxa, bez Pravoslavxa, wta su Srbi ako ne - lew do lewa,mrtvac do mrtvaca? Samo svetosavskom verom i svetosavskimùivotom Srbi pokazuju i dokazuju da su pravi Srbi. Samo takooni ispuquju amanet svetoga Save. U yemu je taj amanet? Evo uyemu: Gledajte na grewnika kao na bolesnika koga treba leyitiod greha kao od bolesti; nikada ne izjednayujte grewnika sa gre-hom i zloyinca sa zloyinom; nikada ne ubijajte grewnika zboggreha; trudite se da u svakom yoveku prona$ete lik Boùji, jer jeto veyna vrednost svakoga yoveka, jer to sayiqava boùansko ve-liyanstvo svakoga yoveka, jer je to ono radi yega treba voleti inajveçeg grewnika; a svrh svega: voleti yoveka i u grehu qego-vom; naroyito upamtite: ni yovek, ni narod, ni yoveyanstvo nemogu se, niti çe se ikada moçi, urediti i usreçiti bez Hrista,pogotovu - protiv Hrista; svi takvi pokuwaji zavrwavaju, i uvekçe zavrwavati - me$usobnim klaqem, samoproùdiraqem, xudo-ùderstvom; ko vetar seje - poùaqe oluju; ko grehom ùivi i grehveliya - pretvara ovaj svet u bezizlazni pakao.


***Iza guste koprene vidxivog proteùu se bezbrojne beskraj-

nosti nevidxivog. Ustvari, nema grube granice izme$u vidxi-vog i nevidxivog, izme$u ovostranog i onostranog, izme$u pri-rodnog i neprirodnog. U svemu i kroz sve vidxivo i nevidxivocaruje i vlada - On: yudesni i tajanstveni Bog i Gospod, Bogoyo-vek Hristos. Po svemu vidxivom i nevidxivom On je razlio svo-je boùanske vrednosti, te sve od beskrajno malog do beskrajno ve-likog ima svoju boùansku vrednost. Naroyito yovek. Jer, obdarenbogolikom duwom, on predstavxa u malome svet svih boùanskihvrednosti. U tome je boùansko veliyanstvo i boùanska nepriko-snovenost qegove liynosti.

Boùansko veliyanstvo i boùanska neprikosnovenost yove-yije liynosti jeste najskupocenija istina u nawem yoveyanskomsvetu. Stoga je svaki yovek - naw brat, naw besmrtni brat, jersvaki yovek ima lik Boùji u duwi svojoj. I samim tim ima vey-nu, boùansku vrednost, stoga ne treba nijednog yoveka smatratiza materijal, za sredstvo, za alat. I najneznatniji yovek pred-stavxa apsolutnu vrednost. Zato, kad god sretnew yoveka, recisebi: gle, mali bog u blatu! gle moj mili, moj besmrtni brat i vey-ni sabrat!


5SRNA U IZGUBXENOM RAJU

Ispovest

Srna sam. U vasioni ja sam yulo tuge. Davno-davno, Neko jeproterao na zemxu sve wto je tuùno u svima svetovima i od togasalio moje srce. I otada ja sam yulo tuge. %ivim time wto izsvih biça i tvari siwem tugu. Po crnu kap tuge spusti u moje sr-ce svako biçe yim mu pristupim. I crna rosa tuge kao tanki po-toyiç struji kroz moje vene. I tamo, u mome srcu, crna rosa tugeprera$uje se u bledu i plaviyastu.

Po mome biçu razlivena je neka magnetska sila tuge. I svewto je tuùno u svetu ona neodoxivo privlayi i slaùe u mome sr-cu. Zato sam tuùnija od svih stvoreqa. I imam suze za svayijibol… Ne smejte mi se, o nasmejani! Ja sam zaprepawçena sazna-qem: u ovom tuùnom svetu ima biça wto se smeju. O, prokleti inajprokletiji dar: smejati se u svetu u kome vri tuga, kxuya bol,pustowi smrt! Kakav osu$eniyki dar!… Ja se od tuge nikada nesmejem. Kako bih se smejala kada ste tako grubi i surovi, vi na-smejani! Kada ste tako zli i ruùni! A ruùni ste od zla. Jer samozlo naruùi lepotu zemaxskih i nebeskih stvorova… Seçam se,priseçam: ova je zemxa nekada bila raj, a ja - rajska srna. O, seça-qe od koga ushiçeno posrçem iz radosti u radost, iz besmrtnostiu besmrtnost, iz veynosti u veynost!…

A sada? - Mrak je popao sve moje oyi. Na sve puteve, kojimase kreçem, polegla je gusta tama. Moje misli kapxu suzama. A ose-çaqa vru tugama. Celo moje biçe zahvatio je neki neugasivi po-ùar tuge. Sve u meni tugom gori, ali nikako da sagori. I ja jadnasamo jedno jesam: veyna ùrtva paxenica na vasionskom ùrtveni-ku tuge. A vasionski ùrtvenik tuge je zemxa, siva i sumorna,bleda i sumrayna planeta…

Moje srce je nepristupayno ostrvo u beskrajnom okeanu tu-ge. Nepristupayno za radost. Da li je svako srce - nepristupaynoostrvo? Recite vi wto srce imate! Znate li yime su sve opkoxe-na vawa srca? Moje - sve samim okeanskim ponorima i bezdani-ma. I stalno se davi u qima. Nikako da se izvuye iz qih, da iza-$e iz qih. Sve yega se dohvati meko je kao voda. Zato su mi oyizamagxene od suza, a srce razriveno od uzdaha. Bolne su mi zeni-ce, jer su mnoge ponoçi zanoçile u qima. Sinoç je sunce zawlo uoku mome, a jutros se nije rodilo. Udavilo se u tminama moje tu-ge. Newto strawno i jezivo prohodi moje biçe. Plawi me sve


wto je oko mene i iznad mene. O, da bih pobegla od strahota ovo-ga sveta! A postoji li neki svet bez strahota? Zazidana sam mu-kom, opijena pelenom, presiçena yemerom. Ja usplahireno budimsrce svoje od pijanstva tugom, a ono se sve viwe opija. Duwu svo-ju, poplawenu i razjurenu strahotama ovoga sveta, viyem da mi sevrati, a ona sve bezobzirnije beùi od mene, tuùne i setne…

***Srna sam. Ali yime? - Ne znam. Vidim, ali kako, i to ne

razumem. %ivim, ali wta je to ùivot, ne shvatam. Volim, aliwta je to xubav, ne poimam. Patim ali kako u meni niye, raste isazreva patqa, to nikako ne razumem. Uopwte, vrlo malo raz-umem od onoga wto je u meni i oko mene. I ùivot, i xubav, i pat-qa, sve je to wire i dubxe i beskrajnije od moga znaqa i razume-vaqa i shvataqa. Neko me je spustio u ovaj svet, i u moje biçestavio malo razuma, zato i razumem malo od sveta oko sebe i odsveta u sebi. Sve newto neshvatxivo i neobiyno gleda na meneiz svake stvari, zato se i plawim. A moje krupne oyi, da li su za-to krupne, da bi wto viwe smestile neshvatxivog, i obuhvatileneobuhvatxivog, i sagledale nesaglednog?

Kraj tuge, Neko je razlio u meni, i obesmrtio, i ovekoveyionewto wto je veçe od oseçaqa i jaye od misli, newto wto je traj-no kao besmrtnost i ogromno kao veynost. To je - instinkt xubav-i. U qemu ima neyeg svemoçnog i neodoxivog. On se razliva krozsva moja oseçaqa, kroz sve moje misli, i vlada svecelim mojimbiçem. Kao malo, majuwno ostrvce, tako je moje biçe, a oko qegase beskrajno proteùe, razliva i preliva ona - zagonetka moje du-we: xubav. Ma kuda krenula po svome biçu, svuda nai$em na qu.To je newto svudaprisutno u meni, ali i najprisnije. U meni: jajesam, ravno je sa: ja volim. Xubavxu jesam ono wto jesam. Biti,postojati za mene je isto wto i voleti, xubiti. I zar moùe bitibiça bez xubavi? Za takvo biçe ne zna moje srnino srce.

Ne vre$ajte xubav u meni. Jer vre$ate moju jedinu besmrt-nost i moju jedinu veynost. A usto, moju jedinu besmrtnu i veynuvrednost. Jer wta je vrednost, ako ne ono wto je besmrtno i vey-no? A ja sam samo xubavxu besmrtna i veyna. To mi je sve. Ja timei oseçam, i mislim, i gledam, i yujem, i vidim, i znam, i ùivim,i besmrtujem. Kad kaùem: volim, - ja time obuhvatam sve svoje be-smrtne misli, sva svoja besmrtna oseçaqa, sve svoje besmrtneyeùqe, sve svoje besmrtne ùivote. Sa tim - ja sam iznad svihsmrti i iznad svih nebiça, ja: srna srebrnasta, srna neùna, srnausplahirena…

Kroz jezive urvine i strawilne ponore prolazi xubav mojaka tebi - plavo nebo, ka tebi - blagi yoveye, ka tebi - cvetna du-bravo, ka tebi mirisna travo, ka tebi - Svedobri i Sveneùni!

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 117Kroz bezbroj smrti probija se xubav moja ka tebi, o moja slatkaBesmrtnosti! Zato je tuga moj stalni saputnik. Svaka grubost -yitava je smrt za mene. Najviwe sam u ovom svetu doùivela gru-bosti od jednog biça wto se zove - yovek. O, ponekad je on - smrtza sve moje radosti. Oyi moje, gledajte preko qega i iznad qegaka onom - Svedobrom i Sveneùnom! Dobrota i neùnost, to je ùi-vot za mene, to - besmrtnost, to - veynost. Bez dobrote i neùnos-ti - ùivot je pakao. Oseçajuçi dobrotu Svedobrog i neùnostSveneùnog, ja sam sva u raju. Nagrne li grubost xudska na mene,o! to pakao nagrne sa svima svojim strahotama. Zato se plawimyoveka, svakog yoveka, osim dobrog i neùnog.

***Kraj potoka sam, yije obale resi plavo cveçe. A potok je od

mojih suza. Raniwe me xudi u srce, i mesto krvi potekowe suze.Neùna nebesa, evo vam kazujem svoju tajnu: mesto krvi u srcuimam suze. U tome je moj ùivot, u tome moja tajna. Zato playem zasve tuùne, za sve neduùne, za sve poniùene, za sve uvre$ene, zasve gladne, za sve besprizorne, za sve ucvexene, za sve namuyene,za sve oja$ene. Moje misli se od tuge brzo zagrcnu i pretvore uoseçaqe, a oseçaqa se izliju u suze. Da, oseçaqa su mi beskrajna,i suze bezbrojne. I gotovo svako moje oseçaqe tuguje i playe, jeryim krene iz mene u svet oko mene, nai$e na poneku grubost xud-sku. O, ima li grubxeg i surovijeg biça od yoveka?…

Zawto li sam bayena u ovaj svet, me$u xude? Oh, nekada,davno-davno, kada u svojim gustim i beskrajnim wumama nisamznala za xude, svet je bio za mene radost i raj. I ja sam svojarajska raspoloùeqa i ushiçeqa radosno tkala izme$u mirisavogcveça i vitkih breza, izme$u pitomih dubrava i plavih nebesa.No u moj raj kroyio je on: grub, surov i ohol, on - yovek. Zgazio micveçe, posekao drveçe, zamrayio nebo. I tako, moj raj pretvoriou pakao… O, ne mrzim ja qega zbog toga, veç ga ùalim. %alim gawto nema oseçaqa za raj. A od toga nema veçeg uùasa zastvoreqe, za ma koje stvoreqe. Znate, srna ne moùe da mrzi; onamoùe samo da ùali i saùaxeva. Sve uvrede, sve grubosti onaodbija tugom i saùaxeqem. Tuga, to je qena osveta. Tuga,praçena saùaxeqem… O, xudi, kako ste surovi i grubi! Yulasam da postoje demoni. Zar je moguçe da su gori od xudi? Samojedno molim, samo jedno ùelim: da ne budem duwa u yoveku,oseçaqe u yoveku, misao u yoveku…

Svaku grubost xudsku ja doùivxujem kao teùak udarac posrcu. Od toga se javio tumor na srcu. O, koliko modrica imam nasrcu! Od koliko udaraca!… Ah, da! ta ja sam u izgubxenom raju: sr-na u izgubxenom raju! Oh, smiluj se na mene, Svedobri i Sveneù-ni! Gomile modrica, jedna do druge, jedna na drugoj, i tako se na-


pravio tumor na srcu! Oh, spasi me od xudi, od grubih i zlih xu-di! time çew moj svet pretvoriti u raj i moju tugu u radost…

***Viwe od svega wto se voli, volim - slobodu. Ona se sastoji

u dobroti, u neùnosti, u xubavi. A zlo, a grubost, a mrùqa, - toje ropstvo najgore vrste. Robujuçi qima, robuje se smrti. A imali od smrti strawnijeg ropstva? U takvo ropstvo odvode xudi, tiizmiwxayi i tvorci zla, grubosti i mrùqe. A mene su poslali usvet, rekli i prorekli, odredili i predodredili: budi tuga i xu-bav. I ja svim biçem ispuqujem svoje naznayeqe: tugujem i vo-lim. Tugujem kroz xubav, xubim kroz tugu. I zar mogu drugayije usvetu koji je nasexen xudima? Moj ùivot je u tome okviru, u to-me ramu. Sva sam srce, sva - oko, sva - tuga, sva - xubav, zato mepotresa strah, onaj mili strah, za koji zna samo - tuùna srna…

U oholosti svojoj xudi i ne slute kakva raskowna i yudesnaoseçaqa nosimo u sebi mi, srne. Izme$u nas i vas, xudi, zjapiprovalija, te mi ne moùemo k vama ni vi k nama. Vi nemate yuloza nawe svetove. Kada bismo mi srne srcem prewle u vas, prew-le bismo u pakao. Nekada, mi smo bile u raju. Vi nam ga xudi pre-tvoriste u pakao. Wta su $avoli za vas, to ste vi xudi za nas.Priyale nam breze; videsmo Satanu gde pade s neba na zemxu, pa-de me$u xude i - ostade. On, otpadnik neba, objavio je: najprijat-nije mi je me$u xudima; i ja imam svoj raj, to su oni: xudi…

Znam i predoseçam: mene oyekuje besmrtnost, boxa od xud-ske. Za vas xude, tamo u onom svetu, postoji i pakao. A za nas sr-ne - samo raj. Jer vi ste xudi svesno i dobrovoxno izmisliligreh, zlo i smrt, pa ste i nas, bez naweg pristanka, povukli uqih svojom pakowçu i zlobom, powto ste imali vlasti nad nama.Zato çete i odgovarati za nas: za sve nawe muke, nevoxe, patqe ismrti. Vi çete i ispawtati za nas i zbog nas… Sluwala sam,plavo nebo waputalo je crnoj zemxi ovu veynu istinu: xudi çena dan Suda dati odgovor za sve muke, za sve patqe, za sve nevo-xe, za sve smrti svih zemaxskih biça i tvari. Sve ùivotiqe,sve ptice, sve bixke, ustaçe i optuùiçe rod xudski za sve bolo-ve, za sve uvrede, za sva zla, za sve smrti wto im je priyinio ugordom grehoxubxu svom. Jer sa rodom xudskim, pred qim, i zaqim idu greh, smrt i pakao.

Kada bih birala me$u stvoreqima, pre bih izabrala tigranego yoveka, jer je maqe krvoùedan od yoveka; pre bih izabralalava nego yoveka, jer je maqe krvoloyan od yoveka; pre bih iza-brala hijenu nego yoveka, jer je maqe odvratna od yoveka; pre bihizabrala risa nego yoveka, jer je maqe xut od yoveka; pre bih iza-brala zmiju nego yoveka, jer je maqe lukava od yoveka; pre bihizabrala svako yudoviwte nego yoveka, jer je i najstrawnije yu-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 119doviwte maqe strawno od yoveka… O, istinu govorim, iz srcagovorim. Jer yovek je izmislio i stvorio: greh, smrt i pakao. Ato je gore i od najgorega, yudoviwnije i od najyudoviwnijega,strawnije i od najstrawnijega u svima mojim svetovima.

***Nayula sam, romorio je potok od suza: xudi se hvale nekak-

vom inteligencijom. A ja ih gledam iz qihovih glavnih dela:greha, zla i smrti. I izvodim zakxuyak: ako se qihova inteli-gencija sastoji u tome wto su izmislili i sazdali greh, zlo ismrt, onda to nije dar nego prokletstvo. Inteligencija koja ùi-vi i izraùava sebe grehom, zlom i smrçu, kazna je Boùja. Velikainteligencija - velika kazna. Mene bi uvredili, kada bi mi rek-li da sam inteligentna, na xudski nayin inteligentna. Ako jetakva inteligencija jedina odlika xudi, onda - ja je se ne samoodriyem nego je i prokliqem. Kada bi od qe zavisio yak i moj raji moja besmrtnost, ja bih se zanavek odrekla raja i besmrtnosti.Inteligencija bez dobrote je kazna Boùja. A velika inteligen-cija bez velike dobrote je nepodnowxivo prokletstvo.

Sa inteligencijom, bez dobrote i neùnosti, yovek je gotov$avo. Sluwala sam od nebeskih an$ela, kada su krila prali u mo-jim suzama: $avo je velika inteligencija bez imalo dobrote i xu-bavi. A i yovek je to, ako nema dobrote i xubavi. Yovek inteli-gentan, a bez dobrote i samilosti, pakao je za moju neùnu duwu,pakao za moje tuùno srce, pakao za moje bezazlene oyi, pakao zamoje krotko biçe. Ka jednoj ùexi duwa se propiqe: da ne ùivimni u ovom ni u onom svetu kraj yoveka koji je inteligentan a ne-ma dobrote ni samilosne neùnosti. Samo tako pristajem na be-smrtnost i veynost. Ako ne, uniwti me, Boùe, i pretvori u ne-biçe!

***U davna vremena priyale su bele srne: zemxom je prowao

On: Sveblagi i Svemilostivi, i zemxu u raj pretvorio. Gde jestao, tu je raj nastao. Na sva biça i na svu tvar iz Qega se lilabeskrajna dobrota, i xubav, i neùnost, i milost, i blagost, imudrost. Po zemxi je hodio, i nebo na zemxu svodio. Zvali su gaIsus. O, mi smo u Qemu videle da yovek moùe biti divan i pre-krasan, samo kad je bezgrewan. On je i nawom tugom tugovao i sanama plakao zbog zala wto nam ih xudi poyiniwe. Bio je sa na-ma, a protiv tvorevina xudskih: greha, zla i smrti. Voleo je svastvoreqa neùno i samilosno; milovao ih nekom boùanskom se-tom; i branio od xudskog greha, od xudskog zla, od xudske smrti.Bio je, i zauvek ostao - Bog naw, Bog tuùnih ucvexenih stvoro-va, od najmaqeg do najveçih.


Samo oni xudi koji liye na Qega - mili su nam. Oni su rodnaw, i besmrtnost nawa, i xubav nawa. Duwa je tih xudi satka-na od Qegove dobrote, i samilosti, i xubavi, i neùnosti, i bla-gosti, i pravednosti, i mudrosti. Qihova je inteligencija bo-ùanski mudra, boùanski dobra, boùanski krotka, boùanski sa-milosna. I oni liye na svetle i svete an$ele. Jer velika inte-ligencija i velika dobrota, spojene u jedno, i jeste an$eo.

Zato nawa xubav hita ka Isusu sveblagom, svedobrom, sve-milostivom, sveneùnom. On je - Bog naw, i Besmrtnost nawa, iVeynost nawa. Qegovo Evan$exe je viwe nawe nego xudsko, jerje u nama viwe Qegove dobrote, Qegove xubavi, Qegove neùnos-ti… On, o! Blagosloven On u svima srcima i u svima nawim sve-tovima! On - Gospod i Bog naw! On - nawa slatka uteha u ovomgorkom svetu koji prolazi, i nawa veyna radost u onom besmrt-nom svetu koji nailazi…


ÈÈÈ DEO



1UNUTRAWQA MISIJA NAWE CRKVE

Realizacija Pravoslavxa

Tewko je pretewko u usku duwu xudsku, i u jow uùe teloxudsko, utisnuti beskrajni, veyni ùivot. Obzidani ùitexi ovezemxe podozrivo se odnose prema svemu wto je onostrano. Obzi-dani vremenom i prostorom oni ne trpe, vaxda po atavizmu iinerciji, da newto nadvremeno i natprostorno, newto onostra-no i veyno prodre me$u qih. Oni to smatraju kao prepad, na kojiodgovaraju ratom. Razjeden moxcem vremena yovek ne voli inter-venciju veynosti u ovom ùivotu, i tewko se navikava na qu.Yesto puta on to smatra za nasixe i neoprostivu neuytivost. Pokatkad on surovo buntuje protiv veynosti zato wto izgleda suvi-we mali i siçuwan prema qoj. Mnogo puta on ide protiv qe dodivxe mrùqe, zato wto je shvata suviwe xudski, zemaxski, ovo-stranayki. Urastao telom u materiju, prikovan teùom za vreme iprostor, otkinut duhom od veynosti, ovostrani ùitex ne volitegobne ekskurzije ka onostranom i veynom. Provalija koja zjapiizme$u vremena i veynosti za qega je nepremostiva; nedostajemu snage i moçi. Opsednut smrçu sa svih strana, yovek se podsme-hom odnosi prema onima koji govore: yovek je besmrtan i veyan. -Yime je besmrtan: smrtnim telom li? Yime je veyan: nemoçnimduhom li?

Da bi bio besmrtan, yovek mora u centru svoga samooseçaqaoseçati sebe besmrtnim; da bi bio veyan, mora u centru svoga sa-mosaznaqa saznavati sebe veynim. Bez toga, i besmrtnost i vey-nost su nametnute pretpostavke. Ako je yovek nekada i imao tooseçaqe besmrtnosti i to saznaqe veynosti, to je bilo tako dav-no da se atrofiralo pod talogom smrti. I nesumqivo se atrofi-ralo: to govori sva tajanstvena struktura yoveyjeg biça. Sva jemuka nawa u pitaqu: kako oùiveti to atrofirano oseçaqe; kakovaskrsnuti to atrofirano saznaqe? Xudi to ne mogu uyiniti;ne mogu ni transcendentni bogovi. To moùe uyiniti samo Bog,koji sebe besmrtnog ovaploti u yoveyije samooseçaqe, i sebe vey-nog u yoveyije samosaznaqe. To je uyinio Hristos, ovaplotivwise u yoveka i postavwi Bogoyovek. Tek u Qemu, i jedino u Qemuyovek je stvarno osetio sebe besmrtnim, saznao sebe veynim. Bo-goyovek je liynowçu svojom premostio provaliju izme$u vremenai veynosti i vaspostavio vezu me$u qima. Otuda samo onaj yovekstvarno oseça sebe besmrtnim i stvarno saznaje sebe veynim, ko-


ji se organski sjedini sa liynowçu Bogoyoveka Hrista, sa TelomQegovim, sa Crkvom. Otuda je za yoveka i yoveyanstvo LiynostHristova postala jedini prelaz i prolaz iz vremena u veynost.Zato je u Crkvi, u Pravoslavnoj Crkvi, liynost Bogoyoveka Hris-ta postala i ostala jedini put i putovo$a iz vremena u veynost,iz samooseçaqa smrtnosti u samooseçaqe besmrtnosti, iz samo-saznaqa vremenosti i prolaznosti u samosaznaqe veynosti i ne-prolaznosti.

Veyno ùiva liynost Bogoyoveka Hrista i jeste u samoj stva-ri Crkva. Crkva je uvek liynost, i to bogoyoveyanska liynost, bo-goyoveyanski duh i telo. Definicija Crkve, ùivot Crkve, cix,duh, program, metodi Crkve - dati su u yudesnoj liynosti Bogoyo-

veka Hrista. Otuda je misija Crkve da sve svoje verne organski iliyno sjedini sa liynowçu Hristovom, da qihovo samooseçaqeuyini - hristooseçaqem i qihovo samosaznaqe - hristosazna-qem, da qihov ùivot bude ùivot - Hristom, da qihova duwa bu-de duwa - Hristom, da qihova liynost bude liynost - Hristom,da u qima ùive ne oni, veç Hristos (Gal.2,20). Misija je Crkve dasvojim ylanovima osigura besmrtnost i veynost, yineçi ih uyes-nicima u Boùjoj prirodi (2.Pt.1,4). Jow je misija Crkve da u sva-kom ylanu svom izradi ube$eqe da je besmrtnost i veynost nor-malno staqe yoveyje liynosti, a ne vremenost i smrtnost, da jeyovek putnik koji kroz smrtnost i vremenost putuje u besmrtnosti veynost.

Crkva je Bogoyoveyanska veynost ovaploçena u granicamavremena i prostora. Ona je u ovom svetu, ali nije od ovoga sveta(Jn.18,36). U ovom je svetu da bi svet digla do onog sveta, odakle jei sama. Ona je vasexenska, saborna, bogoyoveyanska, veyna, zato jehula, neoprostiva hula na Hrista i Duha Svetoga, yiniti od qenacionalnu instituciju, suùavati je do sitnih, prolaznih, vre-menih nacionalnih cixeva i metoda. Cix je qen nadnacional-ni, vasexenski, sveyoveyanski; sjediniti sve xude u Hristu, svebez obzira na nacionalnost, na rasu, na klasu. Nema tu Jevrejinani Grka, nema roba ni gospodara, nema muwkog roda ni ùenskoga, jersu svi jedno u Hristu Isusu (Gal.3,28), jer je sve i u svemu Hristos(Kol.3,11).

Metodi tog sveyoveyansko-bogoyoveyanskog sjediqeqa svihxudi u Hristu dati su Crkvi u Svetim Tajnama i bogoyoveyan-skim podvizima. U samoj stvari: Sveta Tajna Evharistije, Pri-yewça sintezira, definiwe, prestavxa Hristov metod i sred-stvo za sjediqeqe svih xudi: kroz qu se yovek organski sjediqujesa Hristom i sa svima vernima. A kroz liyno podvizavaqe bogo-yoveyanskim podvizima: verom, molitvom, postom, xubavxu, kro-towçu, svemilowçu, yovek utvr$uje sebe u tom jedinstvu, oyuvava

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 125sebe u toj svetiqi, sam liyno preùivxava Hrista kao jedinstvosvoje liynosti i kao suwtinu svoga jedinstva sa ostalim ylano-vima Svetog Tela Hristovog - Crkve.

Crkva je liynost Bogoyoveka Hrista, bogoyoveyanski orga-nizam, ne yoveyanska organizacija. Crkva je nedexiva kao i liy-nost Bogoyoveka, kao i telo Hristovo. Zato je u osnovi pogrewno,nedexivi bogoyoveyanski organizam Crkve deliti na sitne na-cionalne organizacije. Na svome putu kroz istoriju mnoge su po-mesne Crkve suùavane do nacionalizma, do cixeva i metoda na-cionalnih. Mnoge Crkve, i nawa me$u qima. Crkva se normira-la prema narodu; dok je obratno normalno: da se narod normiraprema Crkvi. I u nawoj se Crkve yesto puta yinila ta pogrewka.No mi znamo da je to kukox naweg crkvenog ùivota, kukox kojiGospod ne yupa, veç ostavxa da do ùetve zajedno raste sa pweni-com (Mt.13,29-30). Tako isto znamo (Gospod nas je nauyio) da je tajkukox od iskonskog neprijatexa naweg i Hristovog - od $avola(Mt.13,25-28). No to nawe znaqe uzaludno je, ako ne pre$e u molit-vu da nas Gospod Isus u buduçe sayuva, da ne budemo sejayi i od-negivayi kukoxa.

Vreme je, dvanaesti je yas da pojedini nawi crkveni pred-stavnici prestanu biti iskxuyivo sluge nacionalizma i poli-tike, svejedno koje i yije, i postanu prvosvewtenici i svewte-

nici Jedine, Svete, Saborne i Apostolske Crkve . Hristodana iSvetim Ocima ostvarivana, misija je Crkve: usa$ivati i izra-$ivati u duwi narodnoj oseçaqe i saznaqe da je svaki ylan Pra-voslavne Crkve - liynost saborna i vasexenska, liynost veyna ibogoyoveyna, da je Hristov, i zato brat sviju xudi, i sluga svijuxudi i tvari. To je hristodani cix Crkve; a svaki drugi cix ni-je od Hrista, veç od nehrista. Da bi bila Hristova, saborna i va-sexenska, nawa pomesna Crkva mora neprestano ostvarivati tajcix u nawem narodu. No kakvim sredstvima moùe ona ostvariva-ti taj bogoyoveyanski cix? - Ne drugim do bogoyoveyanskim, jerse bogoyoveyanski cix moùe ostvarivati iskxuyivo bogoyove-yanskim sredstvima, nikada yoveyanskim, nikada nikakvim dru-gim. U tome se Crkva bitno razlikuje od svega xudskog, zemax-skog.

Bogoyoveyanska sredstva nisu drugo do bogoyoveyanski pod-vizi. Qih s uspehom mogu primeniti samo bogoyoveyanski, hris-tonosni podviùnici. Bogoyoveyanski podvizi su me$u sobom uorganskoj vezi. Jedan iz drugog niye; jedan drugog dopuquje. Prvime$u podvizima je - podvig vere. Kroz qega treba pronositi na-rodnu duwu; predati je Hristu bez rezerve i kompromisa, udubi-ti je do bogoyoveyanskih dubina, prowiriti je do bogoyoveyan-skih wirina, uzvisiti je do bogoyoveyanskih visina. Treba izra-diti u narodu oseçaqe da je Hristova vera - podvig nadnacio-


nalni, vasexenski, trojiyni, i da verovati u Hrista znayi: slu-ùiti Hristu i samo Hristu kroz sve doga$aje ùivota svog.

Drugi je: bogoyoveyanski podvig molitve i posta. Taj pod-vig treba uyiniti metodom ùivota naweg pravoslavnog naroda,treba ga uyiniti duwom duwe narodne, jer su molitva i post sve-moçna sredstva, hristodana sredstva za oyiwçeqe od svake ne-yistote ne samo liynosti, veç i druwtva, i naroda, i yoveyan-stva, za oyiwçeqe nawe narodne duwe od nawih neyistota igrehova (Mt.17,19-21; Lk.9,17-29). Treba omolitviti duwu narodnupravoslavnom molitvenowçu. Molitva i post treba da bivaju nesamo za jednog, ne samo za narod, veç za sve i svakoga: za prijate-xe i neprijatexe, za one koji nam yine dobro i za one koji nas go-ne i ubijaju, jer se time hriwçanin odlikuje od neznabowca (Mt.5,44-45).

Treçi je: bogoyoveyanski podvig xubavi. Ta xubav nema gra-nica; ne pita: ko je dostojan, a ko nedostojan? veç xubi sve i sva-koga: xubi prijatexe i neprijatexe, xubi grewnike i zloyince,ali ne xubi qihove grehe i zloyine; blagosixa one koji je kunu;kao sunce obasjava i zle i dobre (Mt.5,45-46). Tu bogoyoveyanskuxubav treba negovati u narodu, jer se tom sabornowçu i vasexen-skowçu hriwçanska xubav odlikuje od drugih samozvanih i us-lovnih xubavi: farisejske, humanistiyke, altruistiyke, nacio-nalne, ùivotiqske. Xubav Hristova je uvek - svexubav. Ta se xu-bav stiye molitvom, jer je ona dar Hristov. I pravoslavno srcese s ushiçeqem moli: Gospode svexubavi, daj mi xubav tvoju zasve i svakoga.

Yetvrti je: bogoyoveyanski podvig krotosti i smirenosti.Samo krotak srcem ukroçuje burna i divxa srca; samo smiren sr-cem - smirava ohole i gorde duwe. Pokazivati krotost premasvima xudima, duùnost je svakog pravog hriwçanina (Tit.3,2). Noyovek postaje istinski krotak i smiren, kad srcem srca svog uyi-ni krotkog i smirenog Gospoda Isusa, koji je jedini u istinikrotak i smiren srcem (Mt.11,29). Treba duwu narodnu ukroçavatikrotowçu Hristovom; treba svakog uyiti molitvi: Krotki Gos-pode, ukroti divxu duwu moju. - Gospod je smirio sebe najveçomsmirenowçu: ovaplotio se, postao yovek. Jesi li Hristov, smirise do crva: ovaploti sebe u bol svakog bolnog, u tugu svakog tuù-nog, u stradaqe svakog stradalnika, u patqe svake ùivotiqe iptice. Smiri sebe niùe svih: budi svima sve, ali Hristom, i poHristu. Kad si sam, moli se: Smireni Gospode, smiri me tvojomsmirenowçu.

Peti je: bogoyoveyanski podvig trpxeqa i smirenosti. Tr-peti zlo, ne vraçati zlo za zlo; svemilostivo oprawtati uvrede,klevete, rane. Hristovo je: oseçati se stalno kao raspet u svetu;biti goqen od sveta, pxuvan i porugan. Svet ne trpi Hristonos-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 127ce, kao wto ni Hrista trpeo nije. Stradaqe je atmosfera u kojojhriwçanin najboxe uspeva, - tome treba narod uyiti. Za pravo-slavne: stradaqe je yistiliwte. Hriwçanski je: ne samo radosnopodnositi stradaqe, veç i svemilostivo oprawtati onima kojinam priyiqavaju stradaqe, svemilostivo se za qih Bogu moliti,kao Gospod Isus i an$oliki Arhi$akon Stefan. Zato se i ti mo-li: Dugotrpexivi Gospode, daj mi dugotrpxeqe, velikoduwnosti krotost.

Misija je nawe Crkve: bogoyoveyanske podvige uyiniti me-todom narodnog ùivota; duwu narodnu izatkati od hristolikihvrlina. U tome je spaseqe duwe od sveta, i od svih duwegubnih,xudoùderskih, bezboùnih pokreta i organizacija u ovom svetu.Kulturnom ateizmu i politiranom xudoùderstvu savremene ci-vilizacije treba protivstaviti hristonosne liynosti, koje çeovyijom krotowçu pobe$ivati razjarene kurjayke strasti i golu-bijom bezazlenowçu spasavati duwu narodnu od kulturnog i po-litiykog zlosmradija. Podviùniwtvo u ime Hrista treba pro-tivstaviti kulturnom podviùniwtvu u ime yoveka, u ime istru-lelog i onakaùenog evropskog yoveka, u ime ateizma, u ime civi-lizacije, u ime antihrista. Zato je najglavnija duùnost naweCrkve: stvarati hristonosne podviùnike. Lozinka qene sadaw-qice treba da bude: içi ka hristonosnim podviùnicima - kaSvetim Ocima! Podvizavati se podvizima Svetih Otaca! Içi zapodvizima Svetog Save, Svetog Prohora Pyiqskog, Svetog Gav-rila Lesnovskog, Vasilija Ostrowkog, &akona Avakuma! Jer susamo ti bogoyoveyanski podvizi od Save stvorili Svetog Savu,od Prohora Svetog Prohora, od Gavrila Svetog Gavrila, i takoredom. I danas samo ti pravoslavni podvizi svaku duwu moguuyiniti svetom, samo oni mogu i duwu naweg naroda uyinitisvetom. Jer je bogoyoveyanski cix veyan i nepromenxiv, i sred-stva su mu veyna i nepromenxiva, jer je Hristos i juye i danasonaj isti i vavek (Jev.13,8). U tome je razlika izme$u svega xudskogi Hristovog: xudsko je promenxivo i vremeno, Hristovo je ne-promenxivo i veyno. Pravoslavxe kao jedini nosilac i hrani-tex savrwenog i presvetlog lika Bogoyoveka Hrista ostvaruje seiskxuyivo bogoyoveyansko-pravoslavnim sredstvima - podvizi-ma, ne sredstvima pozajmxenim od Rimokatolicizma i Protes-tantizma, jer su to hriwçanstva u izdaqu gordog evropskog yove-ka, ne smirenog Bogoyoveka.

Ova misija nawe Crkve olakwana je samim Bogom, jer u na-rodu postoji yitav podviùniyki pokret. To je bogomoxayki po-kret. Kroz taj pokret nawa narodna duwa kazuje sebe, svoje yeù-qe i svoje nade: otima se ka Svetim Ocima, ka pravoslavnimPodviùnicima, ka podvizima Svetoga Save. Taj pokret pred-stavxa podviùniwtvo u masi. To ga i yini izuzetnim u istoriji


nawe Crkve. Kod pravih bogomoxaca se sve svodi na liyno pod-viùniwtvo, naroyito na molitvu i post. I u tome, baw u tome,oni su specifiyno Hristovi i specifiyno pravoslavni, jer,kao wto reye Gospod Hristos, oni Evan$exe sinteziraju u ta dvapodviga: u molitvu i post, i ube$eni su da se svaka neyistota,svaka neyista misao, svaka neyista ùexa, svaki neyisti duh mo-ùe isterati iz yoveka samo molitvom i postom (Mt.17,21). Bogo-moxayki pokret pokazuje da naw narod srcem zna Hrista i Pra-voslavxe, srcem zna wta pravoslavnog yoveka yini pravoslav-nim. To je podviùniyki renesans, i zato pravoslavni, jer Pravo-slavxe ne priznaje nikakve druge renesanse sem podviùniykog.Zvaniyni predstavnici nawe Crkve treba da s podviùniykimoduwevxeqem poduhvate ovaj podviùniyki pokret, da ga saberuu korito svetootaykog podviùniwtva, da se ne bi rasuo u deltejeresi i otpadniwtva.

Podviùnici su jedini misionari Pravoslavxa; podviù-niwtvo je jedina misionarska wkola Pravoslavxa. Pravoslavxeje podvig i ùivot, zato se samo podvigom i ùivotom propoveda imisionira. Razviti podviùniwtvo liyno i saborno, - to trebada bude unutrawqa misija nawe Crkve u nawem narodu. Od paro-hija treba nayiniti podviùniyke centre. No to moùe uraditisamo paroh - podviùnik. Treba pojayati molitvu i post; razvitiblagoxepije crkveno, jer je ono glavno sredstvo Pravoslavxa ko-jim ono preporo$ajno utiye na yoveka, naroyito na slovenskogyoveka. U tom cixu treba osnivati pravoslavna bratstva prisvakoj parohiji, koja bi imala za cix: kroz Hristoxubxe i brato-xubxe smireno sluùiti Hristu i svima xudima, sluùiti krot-ko, smireno, poùrtvovano do samozaborava. I sluùbu proniknu-ti molitvom. To je glavno; to je neophodno. No sve to kao predus-lov traùi: da nawi svewtenici i monasi sami postanu podviù-

nici, - a za to: Gospodu Bogu se pomolimo .


2LELEK ZA HRISTOM

Bez svetitexa nema prosvetitexa; bez svetosti nema pro-svete; bez prosvetxeqa nema prosveçeqa. Samo je svetitex pra-vi prosvetitex; samo je svetost prava svetlost. Istinska prosve-çenost nije drugo do zrayeqe svetosti; jedino su svetitexi is-tinski prosveçeni. Svetost ùivi i diwe svetlowçu, zrayi idejstvuje svetlowçu. Osveçujuçi, ona u isto vreme osvetxuje iprosvetxuje. Prosveçeqe i znayi prosvetxeqe, jer dolazi odcrkveno-slovenske reyi: sv™t Õ svetlost, analogno grykoj: f‹Ò -fwtismŒÒ . Otuda prosveta ustvari znayi prosvetxeqe, prosvetxe-qe kroz osveçeqe Duhom Svetim kao nosiocem i tvorcem svetos-ti i svetlosti. Zato wto su osveçeni i prosveçeni Duhom Sve-tim, svetitexi su prosvetitexi.

Svetost je blagodatno sjediqeqe s Bogom, a to znayi: sjedi-qeqe sa veynim logosom i smislom ùivota i postajaqa, u yemuse sastoji punoça i savrwenstvo xudske liynosti i biça. Takvablagodatna svetost je duwa prosvete. Ako nam prosveta ne otkri-va veyni smisao ùivota, zar je potrebna? Boxe je biti tigar uëungli i lav u pustiqi nego yovek nesvete prosvete.

Prosvetu bez svetosti, prosveçeqe bez osveçeqa DuhomSvetim izmislila je Evropa u svome humanistiykom idolopok-lonstvu. Svejedno je da li se to idolopoklonstvo projavxuje u pa-polatriji, u kqigolatriji, u yovekolatriji, u mawinolatriji, umodolatriji. No evan$elska, pravoslavna, istinska prosvetaosvetxava yoveka boùanskom svetlowçu i prosveçuje ga na svewto je besmrtno i veyno, boùansko i sveto. Ono izgoni svakigreh i savla$uje svaku smrt, zato oyiwçuje yoveka, osveçuje ga iobesmrçuje, obeskonayuje i eternizira.

Da, samo je svetitex pravi prosvetitex; samo je svetitex-stvo pravo prosvetitexstvo. To je evan$elska istina, objavxenasvetu yudesnim Gospodom Isusom. I oyuvana u Pravoslavxu. Je-dino u Pravoslavxu.

Osluwnite naw narod, za$ite u svetiliwte qegove duwe.Zar ne vidite da je on zanavek izjednayio pojam prosvete sa poj-mom svetosti, pojam prosvetitexa sa pojmom svetitexa. I sve tooliyio u svetom Savi kao svom prvom i najveçem svetitexu iprosvetitexu, uvek prvom i uvek najveçem. To je qegovo oseçaqekoje se postupno iskristalisalo u qegovo neizmenxivo glediw-te na prosvetu. Glediwte i merilo. Ne priznaje on prosvetu bez


svetosti, niti prima prosvetitexa bez svetitexstva. Nije listoga tako nepoverxiv prema mnogim modernim prosvetitexi-ma?

Od prosvetitexa naw narod hoçe i traùi najpre svetost.Ne na$e li je - nema prosvete. Zar ne oseçate da je shvataqe pro-svete kao svetosti, kao osveçeqe i prosvetxeqe Hristovom svet-lowçu, postalo narodnim samooseçaqem, koje vrlo skoro moùepostati ogqenim samosaznaqem, punim bunta? I taj bunt veçtutqi kroz bogomoxayki pokret protiv dermatiyne, koùne, ha-xinske, mehaniyke, mawinske prosvete evropske, i hoçe sveto-savsku prosvetu, koja je sva evan$elska, sva Hristova. Bez Gospo-da Hrista Rastko bi zauvek ostao samo Rastko, i nikad ne bi po-stao sveti Sava, to jest svetitex i prosvetitex. Svoju yarobnuliynost on je izgradio na podviùniykom geslu: Gospod je prosve-çeqe moje i Spasitex moj…

Spasavaqe sebe Hristom od greha i poroka, od zla i smrti,i jeste istinsko prosveçivaqe sebe. Stihijski, poboùni, molit-veni kult naweg naroda prema svetom Savi svedoyi da u nawemnarodu yovek ne moùe biti prosvetitex ako nije svetitex. Svanawa istorija jasno pokazuje da su u nawem narodu samo svetite-xi bili prosvetitexi. Narod jedino qih priznaje. A nas, isvewtenike i mirjane, veç poyiqe da ne priznaje za prosvetite-xe. Zar ne stoga wto smo izdali i napustili evan$elsko, pravo-slavno narodno shvataqe prosvete kao svetitexskog podviga, izalutali u prawume sholastiyko-protestantskih wkola, fakul-teta, bogoslovija?

Prosveta otkinuta od svetosti, pobuqena protiv Evan$e-xa: to smo mi i naw tragiyni poduhvat. Najviwe wto haxinska,garderobska prosveta moùe uyiniti za yoveka, to je: da ga pre-tvori u xubaznog, u lukavog, u maskiranog zvera… A sve ponorni-ce nawe narodne duwe govore glasom slapova svojih: bez sveti-texstva - nema prosvetitexstva: bez svetitexa - nema prosveti-texa. To je Evan$exe, zar ne? to Pravoslavxe, zar ne? A ako tonisu, onda su nam nepotrebni i Evan$exe i Pravoslavxe.

Hajdete da molitveno sriyemo Evan$exe Pravoslavxa iPravoslavxe Evan$exa. Gospod Isus Hristos je nawe osveçeqe inawe prosveçeqe, nawa svetlost i nawa prosveta (sr. 1.Kor.1,30;Jn.8,12). On je proputio sav put i omoguçio sav podvig osveçeqa iprosveçeqa yoveka veynom istinom i veynim ùivotom. Zbuniwli se pred neyim, zastanew li u nedoumici, - zagledaj se u Gospo-da Isusa, i upitaj sebe: da li bi to On uyinio? ako bi uyinioOn, onda uyini i ti, jer je to sveto, osveçuje i prosveçuje; ne bili pak On to uyinio, ne uyini ni ti, jer je gadno, pomrayuje iusmrçuje.

U uslovima ovog ùivota yovek stiye svetost doùivxava-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 131qem boùanske pravde kao sadrùine svoje liynosti (sr. Rim.6,19).Duwa se osveçuje i prosveçuje kada sebe i telo svoje veùba u sve-tim mislima, u svetim oseçaqima, u svetim ùexama, u svetimdelima. A plod je toga: ùivot veyni (Rim.6,19;22). Robovaqe grehutelom, duwom, yulima, odvodi u smrt, iz koje se ne vaskrsava(Rim.6,19; 21; 22). Od robovaqa grehu yovek se osloba$a GospodomHristom, ako blagodatnim podvizima vere i xubavi, molitve iposta, smernosti i krotosti, trpxeqa i prawtaqa, bude dano-noçno prera$ivao sebe iz grewnog u bezgrewnog, iz smrtnog u be-smrtnog, iz prolaznog u veynog.

Svetost je normalno staqe bogolike duwe yovekove, zato jesvetost nawa - voxa Boùja (sr. 1.Sol.4,3). To Bog hoçe od nas, to za-hteva, u tome je sva voxa Qegova prema nama. I mi ispuqujemovoxu Qegovu, ako yinimo samo ono wto je sveto, wto osveçuje iprosveçuje. Yineçi tako, mi osveçujemo sebe i prosveçujemo. Toyiniti uvek je moguçno, za svakoga moguçno, i za sve nas moguçno,ako drùimo sebe u svetom raspoloùequ blagodatnim praktiko-vaqem evan$elskih vrlina, i ako sve svoje misli, i ùexe, i ose-çaqa, i dela, vodimo putem evan$elske svetosti i svetlosti (sr.1.Sol.4,5).

Celokupno Evan$exe se sabira u jednu poruku Boùju svimanama: Budite sveti, jer sam ja svet (1.Pt.1,16). U neizrecivom sni-sho$equ svom Bog xubavi izjednayuje xude sa sobom: i za Boga iza xude vaùi isto Evan$exe, ista blagodat, ista istina, istapravda, isti ùivot, isto dobro: i onaj koji osveçuje i oni koji seosveçuju - svi su od jednoga (Jev.2,11). Otuda je put hriwçana - putsvetih (Jev.9,9). Apostol odluyno savetuje hriwçane: Po Svetome- to jest po Hristu - koji vas je pozvao i vi budite sveti u svemuùivxequ (1.Pt.1,15). Novozavetna je zapovest: %ivite kao wto sepristoji Bogu (1.Sol.2,12; sr. Kol.1,10; Fil.1,27). Evan$exe nije drugodo Boùje pozivaqe xudi u svetost (1.Sol.4,17). Imati svetiqu sasvima, sveto raspoloùeqe prema svima, - to je norma svih nawihme$usobnih odnosa (sr. Jev.12,14). Bez toga - niko neçe videti Gos-poda (tamo). Gospod je svet, zato ga samo sveti, samo osveçeni iprosveçeni mogu videti. Oni koji Istinu veynu usvajaju svimbiçem svojim (sr. Jn.17,17).

Kada se traùi veyna istina, pogrewno je pitaqe: wta jeIstina? U tom se sluyaju mora pitati: ko je Istina? Jer takvomistinom moùe biti samo liynost, i to Boùanska Liynost a nestvar, samo Bog Tvorac a ne tvorevina i vewtastvo. Bogoyovekodgovara: Ja sam Istina (Jn.14,6), ali samo onome koji svim srcem,svom duwom, svim biçem, kroz molitve i suze, kroz post i bdeqe,kroz uzdahe i ridaqe pita: ko je Istina?

Osveçeni veynom Istinom i jesu jedini istinski prosve-çeni, jer Istina postade kroz Isusa Hrista (Jn.1,17). Bez Qega,


mimo Qega i izvan Qega - nema Istine, niti je ona moguçna.Hoçete li shemu? Evo qe: Hristos - Istina - osveçeqe iprosveçeqe. Istina stvara u duwi sveto raspoloùeqe, i izsvete duwe neprestano izviru svete misli, svete ùexe, svetaoseçaqa, sveta dela. Zato se hriwçani nazivaju osveçenima(Dap.20,32; 26,18; 1.Kor.1,2). Ti ne verujew, jer su te pritisli gresi,skrhale strasti, ali yuj rey veynoga Evan$exa: Svako stvoreqeBoùje osveçuje se reyju Boùjom i molitvom (1.Tim.4,5): svakostvoreqe: i ti, i ja, sao pod uslovom: da ispuqujemo rey Boùju,Evan$exe, i da se molimo. Da, molitva osveçuje i prosveçuje.Nemaw li je - daleko si od osveçeqa, od prosvetxeqa, odprosvete. Ne osvetiw li sebe Evan$exem i molitvom zar siBoùje stvoreqe? Samo se $avo ne moùe time osvetiti, jer jetoliko postao zao zbog bogoborstava da je po svojoj zloj voxiprestao biti stvoreqe Boùje, a vaxda je zaboravio da je ikada tobio.

Spaseqe se sastoji u osveçequ sebe Duhom Svetim. Tomenas poziva Bog kroz svoje Evan$exe (2.Sol.2,13). Spaseqe je muyani dug podvig blagodatnog samoosveçeqa vrweqem evan$elskihzapovesti; i to podvig liyni, intimni, neprekidni. Cix je ùi-vota yovekova na zemxi: zadobijaqe Duha Svetoga, o yemu bogona-dahnuto uyi sveti Serafim Sarovski. Zato se Duh Sveti nazivaDuhom svetiqe, Duhom osveçeqa (Rim.1,4).

Osveçeqe se projavxuje kao prosveçenost Duhom Svetim.Otuda je Duhovdan - dan prosvete Istinom, svetowçu, ogqem.Svetost i svetlost su jedno isto u Duhu Svetom; kako u Qemu ta-ko i u duhonosnim Apostolima i svetim Ocima. Stoga su sveti-texi kao duhonosci - jedini prosvetitexi. Oni su sveti - svet-lowçu i u svetlosti - Ün t⁄ fwtï - (Kol.1,12). Svetowçu svojom izgo-ne greh iz svih ponora duwe i tela xudskog, a svetlowçu osvet-xavaju svakom yoveku put iz jazbine smrti u lazur besmrtnosti.

Duhonoscu je jasno sve: i ùivot i smrt, i radost i tuga, ismisao yoveka i sveta, jer Duhom Svetim vidi logos svega, smisaosvega, kao sveti Apostoli u dan Pedesetnice. Krwteqe DuhomSvetim i ogqem je u isto vreme i osveçeqe - ΩgiasmœÒ - i prosve-çeqe - fotismœÒ , zbog yega se Spasitexevo krwteqe naziva Pro-sveçeqe (sr. Mk.1,8; Lk.3,16). Ro$eni Duhom Svetim u svetost isvetlost, hriwçani postaju i ostaju hriwçani samo Duhom Sve-tim, zbog yega se i nazivaju svetima (Dap.26,10; Rim.1,7; 8,27; 15,31;16,2; 15; 1.Kor.1,2; 6,1; 2; 14,33; 16,1; 15; 2.Kor.1,1; Ef.1,1; 18; 2,19; 6,18; Fil.1,1; 4,22; Kol.1,2; 4).

U krwtequ i miropomazaqu yovek prima od Duha Svetogakvasac svetosti kojim treba da uskisne svu duwu i telo podviza-vajuçi se u evan$elskim dobrodetexima. Bogoyoveyansko teloHristovo je kroz ovaploçeqe postalo u nayelu nawe, xudsko, ali

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 133trans-subjektivno nawe, dok kroz Sveto Priyewçe ono postajestvarno i liyno nawe, jer je u Svetom Priyewçu savrwenstvoosveçeqa - prosveçeqa - prosvetxeqa, i daxe se u prisnosti ijedinstvu sa Bogom ne moùe içi, niti se ima kuda, niti xudskapriroda moùe (sr. Jev.10,10; 14).

Svetost se uvek projavxuje kao svetlost. Ovom istinom ùi-vi Evan$exe Hristovo i u ovom i u an$elskom svetu. U Spasite-xevom Preobraùequ pruùa nam se obrazac svayijeg preobraùe-qa kroz svetlost u svetlost (sr. Mt.17,2; Lk.9,29). Preobraùeni sve-towçu, svetitexi uvek zraye blagodatnom svetlowçu, koja kat-kad, po daru Boùjem, zasija iz qih kao sunce. Mnogobrojni suprimeri toga me$u svetim podviùnicima. Navewçemo samo dva-tri.

—Bejawe ava, po imenu Pamvo, za koga priyaju, da se tri go-dine molio Bogu i govorio: podaj mi slavu na zemxi! I Bog ga ta-ko proslavi, da niko ne mogawe gledati na lice qegovo zbogbleska wto ima$awe na licu svom”1). - —Priyahu o avi Pamvi da,kao wto Mojsije dobi obliyje slave Adamove kada se proslavi li-ce qegovo (Izl.34,29), tako i lice ave Pamva blistawe kao muqa,i on bewe kao car wto sedi na prestolu svom. Takav je bio i avaSiluan i ava Sisoje”2).

—Priyali su o avi Sisoju. Pred smrt qegovu, kada oci se$a-hu oko qega, lice qegovo zasija kao sunce. I on govori ocima:Evo do$e ava Antonije. Malo zatim reye: Evo do$owe Proroci. Ilice qegovo zasija jow jaye. Zatim reye: Evo vidim Apostole.Svetlost se lica qegova udvoji, i on razgovarawe s nekim. - Tadaga starci stadowe pitati: s kim, oye, razgovaraw? On odgovori:Evo dowli An$eli da me uzmu, a ja ih molim da me ostave jow ne-ko vreme radi pokajaqa. Starci mu rekowe: Ti, oye, nemaw po-trebu za pokajaqem. On odgovori: Ne, ja sam uveren da sa pokaja-qem jow ni poyeo nisam. - A svi su znali da je on savrwen. Odjed-nom lice qegovo opet zablista kao sunce. Svi se uùasnuwe, a onim veli: Gledajte, evo Gospoda… On nare$uje: nosite k meni iza-brani sasud pustiqe, - i tog yasa predade duh svoj i bejawe sve-tao kao muqa. Sav se dom ispuni miomirom”3).

Preobraùavajuçi sebe blagodatnim podvizima, yovek po-stepeno postaje sve svetiji i svetliji. Evan$elski ùiveti,ustvari znayi: svetleti logosnom, boùanskom svetlowçu, pre-tvoriti se u svetlost, biti svetlost, jer su ùivot i svetlost jed-

1)

Spomenavredna kazivaqa o podviùniwtvu svetih i blaùenih otaca, prev.sa grykog [na ruski], str. 320 (SPB. 1871).

2) Tamo, str. 324.

3) Tamo, str. 355. - Savremeni primer toga imamo u svetom Serafimu

Sarovskom (vidi: —Hriwçanski ùivot” za 1924. god. br. 10 i 12: —Cix hriwçanskogùivota ili suwtina hriwçanstva”).


nosuwtni u Bogu i Bogoyoveku (sr. Jn.1,4), pa stoga i u svima pra-vim hriwçanima. To se zrayeqe blagodatnom svetlowçu pred-stavxa nimbusom oko glave na svetim ikonama svetitexa. Liy-nost svetitexska se time odlikuje wto zrayi svetlowçu veyneIstine, i pravde, i dobrote, i krasote. I svetlost se svetli utami greha i smrti, i tama je ne obuze (Jn.1,5).

Carstvo smrti doseùe dokle i yovek; wireçi svoj uticaj,on wiri smrt; to je tragiyni udes yovekov u svetu. Obratipaùqu: niwta nije smrtno u vasexeni osim yoveka i onoga wtoje qegovo i oko qega. Humanizam! - To je naivna deyja graja uzagluwnoj vodenici smrti. Grehom, smrçu, tamom, yovek jepretvorio ovaj svet u strawilo nad strawilima i u uùas naduùasom. Da iole razbu$eni duwom xudi ne bi izludeli me$ustrawilima zemaxskim, daje im se logosna, boùanska svetlost; ito daje svakom yoveku za put kroz otrovnu tamu greha i smrti (sr.Jn.1,9).

Svetlost Õ Hristos do$e na svet, i xudima veçma omile ta-ma (to jest: greh, smrt, zlo), nego li svetlost. Zawto? jer dela qi-hova behu zla; jer svaki koji zlo yini - mrzi na svetlost (svaki: ija i ti, kad god yinimo zlo), i ne ide ka svetlosti da ne pokarajudela qegova jer su zla (Jn.3,19; 20). Neka tajanstvena istovetnostpostoji izme$u svetlosti i veynog boùanskog dobra, kao wtoopet postoji kobno jedinstvo izme$u tame i satanskog zla, otudai mrùqa tame i zla na sve wto je boùanski svetlo i dobro. Koistinu yini, ide ka svetlosti, da se vide dela qegova, jer su u Boguuyiqena (Jn.3,21).

Sav je svet potopxen u tamu greha. I u toj strawnoj tami sa-mo je divni Gospod Hristos mogao reçi za sebe: Ja sam svetlostsveta: Ko ide za mnom, neçe hoditi po tami, nego çe imati sve-tlost ùivota (Jn.8,12). Bez yudesnog Gospoda Isusa - svet je tamapuna privi$eqa. Zar vam xudi ne liye na strawna privi$eqakada ih gledate Hristovim okom? zar vam stvari ne liye na fan-tastiyne utvare iz kojih bezoko zuri neman smrti? Ako imatehrabrosti da pogledate u strawno, vi to morate osetiti; a onda,a onda - wta vam ostaje ako ne lelek za Hristom? Jer hodeçi bezHrista po ovoj izloùbi utvara wto se svet zove, yovek ne zna ku-da ide (sr. Jn.12,35). Da bi doznao kuda ide, i kuda vodi put iz ovogu onaj svet, yovek mora postati sin svetlosti. Kako? - Verom uHrista kao svetlost, jer se takvom verom sam yovek ra$a iz svet-losti, postaje yedo svetlosti, sin svetlosti (sr. Jn.13,36).

Vera u Gospoda Hrista ne samo izvlayi yoveka iz tame,nego ga i pretvara u svetlost, u sina svetlosti. Zato Spasitexgovori o sebi: Ja u svet do$oh kao svetlost, da svako ko veruje umene ne ostane u tami (Jn.12,46). I zaista, ko je istinskipoverovao u Gospoda Hrista, nije ostao u tami smrtnoj, niti çe

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 135iko takav ikada ostati. Otuda su vernici - prosvetxeni, iboùanskom svetlowçu duwe svoje osvetxavaju sve tajne neba izemxe. Imajuçi to u vidu, apostol Pavle piwe hriwçanima:Bejaste negda tama, a sad ste svetlost u Gospodu; kao decasvetlosti ùivite (Ef.5,8; sr. 1.Pt.2,9). Bejaste tama - grehom,poroynowçu, smrtnowçu, a postadoste svetlost —u Gospodu”, saGospodom koji je suwta svetost i svetlost. Powto je tako,apostol svedoyi hriwçanima: Vi ste svi sinovi svetlosti isinovi dana: nismo noçi niti tame (1.Sol.5,6), jer je Gospod Bognaw - Otac svetlosti, svih svetlosti (Jak.1,17).

Bogonosni svetitexi su svetlost sveta, svetila sveta (Mt.5,14; Jn.8,12; Fil.2,15), zato ih tama greha obuzeti ne moùe. No sve-titexi su svetlost ne po sebi veç zbog Hrista u sebi; oni su sa-mo verni posednici i prenositexi Hristove svetlosti. Sveti-texi su i po smrti prosvetitexi, jer svetle ne samo svetom reyjunego i svetim mowtima svojim. Najoyigledniji primer: mowtisvetoga Save. Zato je i spaxen od Turaka. Ali, zar se svetlost mo-ùe spaliti - ogqem? Ona se time jow viwe raspali… Gospod jeprosveçeqe moje i Spasitex moj, koga çu se ubojati?

Bog je savrwena svetost i savrwena svetlost, zato tame uQemu nema nikakve (1.Jn.1,5). Mi smo s Qim ako u svetlosti hodi-mo kao wto je On sam u svetlosti (1.Jn.1,7). Zajednica sa Qim - za-jednica je sa svetlowçu, jer se svetlost hrani svetlowçu. To jezakon evan$elskog ùivota u Bogu. Boùanska svetost i svetlostotvaraju oyi duwe nawe na veyne realnosti ovog i onog sveta, atama greha ih oslepxuje te ne vidimo niwta Boùje i niwta vey-no ni u svetu niti nad svetom (sr. Jn.2,10; Ef.1,18).

Svetost je podvig, zato je i prosveta podvig. Yovek ih po-stiùe ako se podvizava u evan$elskim dobrodetexima. Jer Gos-pod Istine kazuje nam ovu istinu: Kada dakle vi, zli buduçi, ume-te dobre dare davati deci svojoj, koliko çe viwe Otac vaw nebeskidati Duha Svetoga onima koji iwtu od Qega (Lk.11,13). I davao jetolikim duhonoscima, daje, i davaçe. Ali pod uslovom koji reyi-to formuliwe sveti Zlatoust: —Posluwaj Boga u zapovestima, dabi On usliwio tebe u molitvama”4).

Prosveta je projekcija svetosti. Samo osvetivwi sebe yo-vek moùe osveçivati druge, samo postavwi svetlost - moùeosvetxavati druge. Bogoyovekovo Evan$exe svodi sve na liynipodvig; uvek se polazi od sebe, od svoje liynosti: spasavajuçi se-be yovek neprimetno spasava i one oko sebe, prosveçujuçi sebeon prosveçuje i druge. To je evan$elski put, verno praktikovan,yuvan i oyuvan u Pravoslavxu, i voanergeski izraùen reyimavelikoga svetitexa i prosvetitexa vasexene, svetog Grigorija

4)

De stat. HÌÈ, 8; Migne, P. gr. t, 49.


Bogoslova: —Treba najpre sebe oyistiti, pa onda druge uyiti yis-toti; treba najpre sebe uyiniti mudrim, pa onda druge uyitimudrosti; treba najpre sam postati svetlost, pa onda druge pro-sveçivati; treba se najpre sam pribliùiti Bogu, pa onda drugeprivoditi Qemu; treba najpre sam postati svetim, pa onda dru-ge osveçivati”5).

Po voxi Provi$eqa mi ùivimo na geografskoj i religioz-noj raskrsnici Istoka i Zapada. I stoga se, vaxda, yesto obrete-mo na muynom bespuçu. Jeste li primetili kako na nawu pravo-slavnu duwu ne ide racionalistiyko-sholastiyka prosveta ri-mokatoliyke i protestantske Evrope? To se tako jasno ogleda uidejnoj i moralnoj pometenosti veçeg dela nawe inteligencije.Odnaro$ena, ona je izgubila pravoslavno oseçaqe i pravoslavnuorijentaciju u glavnim problemima ùivota i smrti. Prosveta ustilu evropskog Aufklärung-a nikada za nas ne moùe biti prosve-tom. Pravoslavno oseçaqe, pravoslavno saznaqe hoçe i priznajesamo svetitexe za prosvetitexe, i samo svetost za svetlost. Du-boka je glad nawe duwe, dubxa no wto mnogi inteligenti nawislute; niko je osim Gospoda Hrista i Qegovih svetitexa - pro-svetitexa utoliti ne moùe.

Za yoveka koji iskreno traùi smisao i svetlost ùivota,uvek ima neiskazane radosti duhovne, i utehe, i oduwevxeqa, ipoleta, i uzmaha, i zanosnih vidika - u tajanstvenoj i SvetojCrkvi Pravoslavnoj. Nema oyajaqa, nema tuge, nema nedoumice,nema greha, nema tame, nema smrti ni u meni ni u tebi, koje nebismo mogli isterati iz sebe yudotvornim molitvama pravo-slavnim. Je li ti mrak pritisnuo duwu, te raslabxen duhom le-ùiw u tami, evo ti molitve, otplayi je i - laknuçe ti: Prosvet-xeqe onih wto su u tami, spaseqe oyajnih, Hriste Spasitexumoj, k tebi molitvom ranim Care mira, prosveti me tvojim sija-qem!6)… Potamnio si od mnogih grehova, evo ti leka: Isuse pre-slatki, osvetli me tamnoga!7); Isuse, svetlosti moja, prosvetime!8)… Ako ti neyiste i nesvete misli napadaju srce, pribegnimolitvi, moli se dugo i s playem: Isuse preslatki, prosvetimisli srca moga!9); Isuse, sveta svetlosti, obasjaj me!10)… Poma-xaju li se crvene magle sladostrawça na horizontu tvoje duwe,odmah pripadni ovoj yudesnoj molitvi: Isuse preslatki,

5)

Orat. ÈÈ, 71; Migne, P. gr. t. 35 . col. 480B.6)

Akatist Isusu Sladyajwemu, Irmos, pesma 5.7)

Tamo, Ikos 3.8)

Tamo, Ikos 4.9)

Tamo, Ikos 9.10)

Tamo, Ikos 12.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 137prosveti moja yula, pomrayena strastima!11); Isuse preslatki,sayuvaj srce moje od pohota lukavih12). A kada tuge zemxine inevoxe ùivota udare na tebe sa svih strana da te svale u tamu, uoyajaqe, u smrt, ti zavapi Gospodu svemilostivom: Na nebo oyisrca moga puwtam k tebi, Spasitexu, spasi me tvojimobasjaqem!13).

11)

Tamo, Ikos 11.12)

Tamo.13)

Antifon na jutrequ nedexnom 2 glasa.



3GNOSEOLOGIJA OBO%ENE LIYNOSTI

Oboùeqe liynosti in ultima linea (u krajqoj liniji) svodi sena obezgreweqe bogoobrazne svesti, na oslobo$eqe bogoobraznesuwtine od satanizma. Bogozdana bogoobraznost, hristoobraz-nost se vaspostavxa liynom participacijom yoveka i ùivojLiynosti Bogoyoveka: duwa se vaspostavxa sarastvarajuçi se (Õsjediqujuçi se) s Duwom Hristovom; suwtina sa Suwtinom; umsa Umom; voxa sa Voxom; svest sa Svewçu Hristovom. Sarastvo-rivwi se (Õ sjedinivwi se) sa Hristosvewçu yoveyja samosvestse potpuno oyiwçava od grehosvesti, nalazi svoju prirodu, svojoriginal, svoj smisao u Hristosvesti, i svu svoju gnoseolowku de-latnost izvodi iz svoje Hristoimane samosvesti. U aktu samopo-znaqa takva liynost oseça i saznaje sebe kao hristoobraznu je-dinku; zna sebe Hristom, preùivxava kao najrealniju realnostistinu da je suwtina svesti bogoobrazna, da je samosvest u suw-tini svojoj Bogo-svest, Logo-svest; preùivxava najveçu tajnuhriwçanske gnoseologije, da je samosaznaqe u suwtini svojoj Bo-gopoznaqe, da je realno i istinsko Bogopoznaqe dano u bogoob-raznom samopoznaqu, u poznaqu sebe kao Boùjeg obraza.

Kroz poznaqe sebe, svoje duhovne organizacije kao obrazaTrojiynog Boùanstva, oboùena liynost dolazi do poznaqa tajniSvete Trojice, —jer ko moùe poznati - e¥pign‹nai - dostojanstvosvoje duwe, taj moùe poznati silu i tajne Boùanstva”1). —Nawapriroda je tajna Trijade” - Ì Ìmetéra fªsiÒ tœ tÎÒ TriãdoÒ… m¯stirion2)

-, zato —poznaj Trijadu kroz trijadu (iz trijade) koja je u tebi” - e¥ktÎÒ e¥n soâ TriãdoÒ tån Triãda e¥pïgnwqi.3) Bogopoznaqe je sastavni deosamopoznaqa; ona se me$usobno postuliraju i determiniraju; sa-

1)

Hom. HHÌÈÈ, 1, col. 693B. - Sr. Hom. HHÌÈÈ, 11, col. 741A: —Boùanstvo jesvuda, i svuda se nalazi. Ako ga traùiw na nebu, tamo se nalazi u mislima An$ela;ako ga traùiw na zemxi, i ovde se nalazi u srcima xudi”.

2) Sv. Grigorije Niski, Quod sit ad imag. et ad simil. (P. gr. t. 44, col. 1337C). -

U ovom spisu Sv. Grigorija nalazi se najdetaxnije razra$eno pravoslavno uyeqe daje realno Bogopoznaqe, poznaqe Trojiynog Boùanstva, uslovxeno realnimsamopoznaqem, poznaqem sebe kao obraza Trojiyinog Boùanstva. Tamo on veli (col.1341A): —Bog te je stvorio po slici i prilici svoga Trojiynog biça, koja (slika) jepoznata (poznaje se) kao trijada i jednosuwtna monada, u koju ako dobro gledaw dobroçew, kao u nekom ogledalu i formi, naçi sve o Bogu poboùno (blagoyestivo,pravilno) propovedano (objavxivano)”.

3) Sv. Grigorije Niski, tamo, col. 1340BC. - Sr. Sv. Atanasije Veliki, De

incar. (P. gr. t. 26. col. 116AB); Sv. Maksim Ispovednik, Loci Communes: O —Poznajsebe” (P. gr. t. 91, col. 968B): —Tayno shvataqe sebe dovoxno ti daje rukovodstvo zapoimaqe Boga - Vasilijevo”.


mosvest samim faktom svoje egzistencije svedoyi o Bogosvesti.Idealna realnost i realna idealnost nerazdexivo sjediqeneBogosvesti i yovekosvesti dana je u liynosti Bogoyoveka Hris-ta, jer se one u Qemu sjediquju u jedno nerazdexivo bogoyoveyno—Ja”. Svaki akt Qegove poznajne delatnosti produkt je tog tajan-

stvenog bogoyoveynog Ja. Otuda i sve hriwçansko poznaqe ima zasvoj jedinstveni izvor, kriterijum i sferu - Liynost Bogoyove-ka. Jedino usvajaqem Bogoyoveka za srù svoje svesti yovek moùepoznati suwtinu svoje samosvesti, i spasti se laùne grehoima-ne samosvesti, laùnog grehoimanog samopoznaqa. Ko centrizirasvoju samosvest u grehu, koji je jedino van Boga, za qega je Bog ne-ki monstruozni prateçi objekt, van-ost (Õ izvaqskost), spox-nost. Zato Hristov bogoyoveyni metod poyiqe unutrawqim du-hovnim sjediqeqem: duwa se sjediquje s Duwom, suwtina saSuwtinom, duh sa Duhom, dok Hristos i yovek ne postanu —jedanduh”, i time samosvest yoveka postane jedno sa Hristosvewçu, sa-mopoznaqe sa Hristopoznaqem, i obogoyoveyena liynost smelotvrdi: Ja viwe ne ùivim, nego ùivi Hristos u meni (Gal.2,20). Tak-va liynost u istini preùivxava (Õ doùivxava) bogooyoveyenuIstinu: Carstvo Boùje je unutra u vama (Lk.17,21), tj. CarstvoBoùje je u vawoj obogoyoveyenoj, u vawoj hristoobraznoj duwi;Bog nije car-tiranin spoxni, koji silom nameçe sebe za cara,veç je suwtastvena sadrùina vawe liynosti, vawe duwe i uma ivoxe, i time sasvim prirodan car u carstvu vawe bogoobrazneduwe.

Otuda se reintegracija (Õ vaspostavxaqe) liynosti i po-znaqa svodi na neprekidno saovaploçavaqe Hristu; otuda SvetiMakarije Egipatski sav sotiriolowki problem svodi na ovaplo-çeqe Hrista u duwu spasavajuçe se liynosti, na obogoyoveyeqespasavajuçeg se. Sav ùivot i sve poznaqe hristoobrazne liynos-ti sadrùi se u neprekidnom formiraqu sebe —po obrazu Boù-jem”4), u obogoyoveyavaqu svih psihofiziykih sastojaka i u sa-rastvaraqu samosvesti sa hristosvewçu. Sva se liynost kreçe,ùivi i biva u kategoriji bogoyoveynosti. No powto je poznaqedeterminisano organizacijom liynosti, to je prirodnozakxuyiti da je bogoyoveyno, yisto poznaqe organska projekcija,organski eksflus (Õ izliv) obogoyoveyene liynosti,obogoyoveyene svesti.

Do Hrista, xudska svest i sve xudsko poznaqe bilo je saras-tvoreno s grehom i grehoimano. Od Hrista, yista svest i yistopoznaqe mogu postati liyna svojina i ùiva realnost za svakogako se svecelo sarastvori (Õ sjedini) s Bogoyovekom, sa svetim Te-lom Qegovim, sa - Crkvom. Uylaniti sebe u sveto Telo Hristovo,

4) Sr. V. I. Nesm™lovß, Nauka o yelov™k™, tom. È, str. 292-294.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 141postati sutelesnik Qegov, ocrkveniti sebe, znayi osposobitisebe za yisto, bogoyoveyno poznaqe. U blagodatnim dubinama Bo-goyoveynog Organizma - Crkve - yuva se tajna liynosti i pozna-qa. Sutelesnikom tog Bogoyoveyanskog Tela postaje se kroz bla-godatnu etiyku trijadu. Kada se sva liynost ocrkveni onda po-znaqe postaje produkt jednovremenog stvaralawtva svih obogoyo-veyenih gnoseolowkih oru$a, onda u svakom aktu poznaqa uyes-tvuje sva oblagodaçena, ocrkveqena liynost.

Traùi li se geneza tog yistog, bogoyoveynog poznaqa, ondaje treba traùiti u etiykoj trijadi kao sadrùini liynosti i po-znaqa. Temex takvog poznaqa je sveta etiyka trijada: vera, nada,xubav5). U samoj suwtini svojoj poznaqe je ne samo gnoseolowkiveç etiyko-ontolowki akt, tj. akt u kome se tajanstveno vrwi sa-rastvaraqe (Õ sjediqavaqe) poznajuçeg sa poznavanim, subjektasa objektom. Sub speciae Christi (Õ gledano iz Hrista) jedinstvenimetod realnog poznaqa je u saovaploçavaqu subjekta sa objektomkroz etiyku trijadu. Poznaqe Hrista jedino je moguçe saovaplo-çavaqem Hristu kroz etiyku trijadu (Sr. Ef.3,16-19; 4,11-16; 2.Pt.1,3-9). Kroz etiyku trijadu ulazi se u Boùansku; kroz prvu gnoseo-lowki subjekt uzrasta poznaqem ka drugoj. Odnos subjekta pozna-qa sa objektom je supstancijalno etiyko-religiozni. Jedino me-todom hriwçanske, odnosno pravoslavne gnoseologije, tj. etiyko-religioznim saovaploçavaqem subjekta sa objektom, da se pre-mostiti provalija izme$u misleçeg i mislenog, i izbeçi tragiy-na nemoç gnoseolowkog naivnog realizma, transcendentalnogempirizma6), transcendentalnog racionalizma7) i kriticizma8).

Uzrastaqe liynosti kroz etiyku trijadu ka Boùanskoj imatri glavna gnoseolowka stupqa. Prvi stupaq je u odricaqu odhamartiziranog (Õ ogrehovxenog) razuma, od cele duwe svoje, odcele liynosti svoje. Na tom stupqu liynost izraùava sebe u re-

yima: Credo quia absurdum (Õ Verujem jer je apsurdno).Na drugom stupqu liynost oseça da se qena gnoseolowka

oru$a prera$uju etiykom trijadom i osposobxavaju za realnijepoznaqe objektivne vere. Na tom stupqu ona izraùava sebe re-

yima: Credo ut inteligam (Õ Verujem da shvatim, da razumem).Na treçem stupqu sva liynost ùivi u sferi Boùanske

Trijade, oyiwçava se od svakoga greha, obogoyoveyuje se, i postaje—sva oko” koje yeùqivo i radosno sozercava neiskazane tajne

5)

Sr. Kliment Aleksandrijski, Strom. ÈÌ, 7 (P. gr. t. 8, col. 1265B): —Znaqe(poznaqe) je logiyko ono kojeg je temex sveta trojica: vera, nada, xubav”.

6) Glavni predstavnici ovog pravca su Bacon, Locke, Hobbes, Berkeley,

Hume.7)

Tipiyni predstavnici ovog pravca su Descartes, Spinoza, Leibnitz.8)

Najyuveniji predstavnik ovog pravca je Kant.


adoriranog (Õ oboùavanog) Boùanstva. Na tom stupqu liynostizraùava sebe reyima: Inteligo ut credam (Õ Shvatam, razumem da ve-rujem)9).

No posledqi stupaq ni u kom sluyaju ne moùe se tumayitikao diskursivno poznaqe objekta vere, veç kao neposredno, real-no, svesno, blagodatno-mistiyko sarastvaraqe, sjediqavaqe sub-jekta vere sa objektom. Ili drugim reyima, subjekt preùivxava(Õ doùivxava) objekt svoje vere kao suwtinu svoje liynosti, ose-ça, zna i vidi sebe kao —obraz Boùji”. No na ovaj stupaq uzdiùuse samo oboùeni, obogoyoveyeni, prosvetxeni, jer jedino —pro-svetxeni - oπ fwtisqénteÒ - vide obraz duwe” - tån eîkŒna tÎÒ yucÎÒ10).Videçi bogoobraznu suwtinu duwe oni stiyu najrealnije i naj-taynije poznaqe yoveyje prirode; qihova je psihologija u isti-ni eksperimentalna, i za qih je nemoguça —Psychologie ohne Seele”(Õ —Psihologija bez duwe”). Qima se bogoobrazna tajna duwe ot-kriva Duhom Svetim. —Niti su mudri mudrowçu, niti razumnirazumnowçu svojom mogli shvatiti suptilnost duwe, ili reçiwta je ona, veç samo oni kojima se Duhom Svetim otkriva raz-umevaqe - Ì katælhyiÒ , - (duwe) i daje tayno znaqe o duwi - gn‹siÒ‡kribåÒ perâ yucÎÒ”11). Duhom Svetim Hristos otkriva bogoobraznu—tajnu duwe”, otkriva teocentriynost qene prirode, koja po zna-yequ ontolowke neophodnosti hrli ka Trojiynom Boùanstvu, uQemu nalazi svoj cix, svoj smisao, svoju besmrtnost i nadsmrt-nost12). Um hristoyeùqive liynosti —sav se svecelo predaje bri-zi i trudu oko istraùivaqa razumne suwtine duwe”, i iwyekujedolazak Duha Svetoga13). Hristoxubiva duwa se neprekidnostara da svoju bogoobraznu suwtinu ukrasi —zapovestima vrlina,nebesnim ukrasom Duha, i participacijom (Õ zajedniyareqem)Hristove yistote i svetosti”14). Ukrawena —duhovnom krasotom”duwa sva postaje hristolika, i kroz svaki qen akt prosijavayarobna —krasota Lica Hristovog”15).

Kroz oboùeqe um dolazi do poznaqa svoje suwtine, svojeprirode. Svoj veyni, bezgrewni original on nalazi u Umu Bogo-yoveka. On dolazi do nepokolebxivog ube$eqa da je predveynonaznayeqe qegovo biti tronom Trojiynog Boùanstva, i imati toBoùanstvo za cara svekolike svoje delatnosti. To je, takoreçi,

9) Sr. P. Florensk¡∫, op. cit. str. 61-63.

10) Hom. ÌÈÈ, 6, col. 528A. - Sam Prep. Makarije za vreme molitve vi$a duwe

xudske, koje An$eli uznose na nebo, - Vision. de sanct. angel, col. 224A-229A.11)

Hom. XLIX, 4, col. 816B. - Sr. Hom. HÌ, 14-15 , col. 585B; Hom. HÈ, 4, col.548A.

12) Hom. 1, 2, col. 452AB; Hom. XLIX, 4, col. 816BC.

13) Hom. ÈH, 10, col. 537C.

14) Tamo, col. 537BC.

15) Hom. È, 2, col. 452B.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 143pasivna strana qegovog naznayeqa; aktivna je u vaznesequ sebeu natprostorne visine Boùanstva, u introniraqu (Õ ustoliye-qe) sebe na tron Boùanstva, i u carovaqu sa tog trona. —Um jetron Boùanstva; Boùanstvo je tron uma”16), u tome je veyni smi-sao i veyna vrednost uma. Hristos je dowao da sa trona uma de-tronira Satanu i uyini um svojim tronom, i intronira sebe naqemu17). Najmarkantniji istorijski primer toga su Apostoli.Hristos je poslao na qih Duha Svetog i On se intronirao —natronove umova qihovih”18). Za Svetog Makarija Hristovo uzima-qe na sebe —grehova sveta” ima supstancijalno gnoseolowki zna-yaj. —Uze greh sveta, tj. isuwi neyist izvor pomisli duwe”19), ne-yist izvor —koji toyi neyiste misli”20), jer svaka duwa ima —ne-izleyivu ranu greha, izvor neyistih i r$avih misli”21). Ranagreha je neizleyiva za svakog yoveka, ali ne i za Bogoyoveka.—Jedino silom Isusa isuwi se onaj izvor, koji toyi neyistepomisli”. —Jedino je Gospodu moguçe” isceliti grehomizranavxen, grehom pomrayen —um, koji Boga sozercava”22).

Zdravo, bezgrewno, yisto poznaqe je prirodan produkt (Õplod) Hristom iscexenog uma, sa yijeg trona caruje Triipostas-no Boùanstvo. Za svaki akt poznaqa obogoyoveyena liynost po-trebuje saradqu i vo$stvo Duha Svetog, Duha Hristovog. Jer kaowto je neshvatxiva veliyina Boùja, velike stvari Boùje, takoje neshvatxiva i smirenost Boùja, male stvari Boùje, koje ulazeu ekonomiju spaseqa23), jer sve wto je Boùje niko ne zna osim DuhaBoùjega (1.Kor.2,11)24). Powto je Duh Sveti —Duh Istine”, tojedino On uvodi Svete u svaku istinu (Jn.16,13)25). Na danPedesetnice Duh Sveti je skinuo —zavesu zla” sa duwa Apostola,uniwtio —strasti” - tà pæqh , otvorio —oyi srca” i —tada ih je Duhispunio mudrosti - sofïaÒ -, i uyinio savrwenima - téleioi -; Onih je nauyio tvorequ (Õ vrwequ) voxe Boùje; On ih je upuçivaona svaku istinu - prœÒ pa^san ‡l¯qeian; On je vladao i carovao iqihovim duwama”26).

Da bi se yovek osposobio za poznaqe tajni TriipostasneIstine, mora najpre da obogoyoveyi svoja stara gnoseolowka oru-

16) Hom. ÌÈ, 5, col. 521B.

17) Tamo, col. 521C.

18) Tamo, 6, col. 521C.

19) Hom. HH, 5, col. 652. - Sr. tamo, 6, col. 653B.

20) Tamo, 4, col. 652C.

21) Tamo.

22) Hom. HH, 4-5, col. 652CD.

23) Hom. HHHÈÈ, 7, col. 737C.

24) De charit. 11, col. 917C.

25) Tamo, col. 917B.

26) Tamo, col. 917C.


$a, da ih obnovi, da svuye starog i obuye novog yoveka, da dobijedruge oyi, i uwi, i glavu, i ruke, i noge27), jer —postoje druge uwii druge oyi,… kao i drugi um i druga duwa, tj. sam nebeski i bo-ùanski Duh, koji yuje, i playe (sa nama) koji se moli i poznaje -gin‹skon, i koji yini voxu Boùju u istini”28). —Svaki treba dazna da se iza ovih oyiju nalaze unutrawqe oyi, i iza sluha unu-trawqi sluh”29). Zato je —sticaqe Duha Svetog” (Õ izraz SvetogSerafima Sarovskog) najneophodnija potreba za svako xudskobiçe, jer je On (taj) koji poznaje, On - kojim se poznaje, Onrenovira (Õ obnavxa) oru$a poznaqa, On je sam jedno veyno,nepogrewno —oru$e” poznaqa. Duhonosioci imaju —drugi um” -~llon noºn , tj. sarastvoren (Õ sjediqen) s Duhom Svetim30).Sarastvarajuçi (Õ sjediqujuçi) xudsku prirodu sa svojimsopstvenim Boùanskim Duhom, Hristos je meqa, obnavxa,prera$uje, od starog uma stvara nov um, od stare duwe novu duwu,od starih oyiju nove oyi, od starih uwiju nove uwi, od starogyoveka novog yoveka, od stare tvari novu tvar31). Tako obnovxenojliynosti Duh Sveti otkriva tajne Boùanstva, jer samoduhonosnoj liynosti, tj. liynosti koja se ispunila DuhomBoùjim, otkriva sam Duh tajne Boùje, jer ih On jedini zna32).

Prepodobni Makarije daje punu primenu glavnom hriwçan-

skom principu poznaqa: Sliyno se poznaje sliynim, duhovno -Duhom. —Ko ima sliynog nebeskog Duha Boùanstva, zna sliynog -Ö tœ o&moion êcon e¥pourænion tÎÒ QeŒthtoÒ Pneºma, gin›skei tœ o&moion , zna du-hovnog i sve wto je duhovno, (zna) wto je od Duha Boùjeg, od Bo-ga33). Tajna hriwçanske gnoseologije je u postajaqu —jedan Duh” sDuhom Hristovim, jer se jedino tako moùe poznati yudesna tajnaliynosti Hristove34). Ko ima zajednicu s Duhom Svetim —katàpasan ai“sqhsin” (Õ —po svecelom oseçaqu”), taj dostiùe —savrwenumeru bestrawça”35), udostojava se da u qegovoj oyiwçenoj duwi—obitava Boùanska Trijada”, i da time eksperimentalno poznaVeynu Istinu, i samo savrwenstvo hriwçansko36). Takva liynosttone u neiskazane tajne Trojiynog Boùanstva, qoj se —Duhom” ot-

27)

Hom. ÈÈ, 2, col. 464C.28)

De charit. 11, col. 917AB.29)

Hom. HHÌÈÈÈ, 5, col. 713A.30)

Hom. HÌ, 9, col. 581B; De charit. 23, col. 925D.31)

Hom. XLIV, 1, col. 780A.32)

De charit. 23, col. 928A.33)

Hom. ÈH, 8, col. 536D. - Sr. Hom. HÌ, 44 , col. 605C.34)

De charit. 24, col. 928B.35)

Tamo, 26, col. 929A.36)

Tamo, 28, col. 929C-932B.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 145krivaju —dubine Boùje” - tà bæqh toº Qeoº37), i ona ulazi u rajskoblaùenstvo, iz koga ju je greh izbacio38). Jer veyno blaùenstvouùivaju —oni koji kroz plameno i vrlinsko ùivxeqe, opitom iyulom – peïra kaâ aîsq¯sei Õ experientia et sensu - stiyu poznaqe - tångn‹sin - nebeskih tajni Duha, i imaju ùivxeqe ne nebesima”39).Ovi blagodatni eksperimentalisti vide —wto oko ne vide”, yuju—wto uvo ne yu”, preùivxavaju —wto u srce yoveyje ne do$e”, zatosu oni —u istini mudri - sofoï , moçni, plemeniti i razumni”40).

Ovi istinski mudraci eksperimentalno preùivxavaju sva-ki akt otkriveqa i poznaqa kao akt i delo Duha Svetoga. U eks-perimentalno preùivxavaqe (Õ doùivxavaqe) i poznaqe - eîÒpeÉran (Õ u iskustvo) - savrwene tajne Hriwçanstva dolazi —de-latnowçu Boùjom” - di ‚ e¥nergeïaÒ qeïaÒ (Õ energijom boùanskom)svaka verujuça duwa, tj. dolazi, kada u qoj zablista nebeska svet-lost otkroveqa i sila Duha Svetoga41).

Duh Sveti prosijava, zrayi iz duhonosnih liynosti. Duho-nosne liynosti su i duhozrayne. Svetlost Duha Svetoga prosija-va ne samo qihove misli, veç srù, suwtinu qihove svesti, qi-hove duhovne organizacije; u duwama qihovim je —stalno i ne-

prekidno zrayeqe supstancijalne svetlosti” - ıpostatikoº fwtŒÒ e¥ntaÉÒ yucaÉÒ bebaïa kaâ dihnekåÒ êllamyiÒ42). —Supstancijalno zrayeqesile dobroga Duha u duwi” je neophodno u sferi poznaqa, jer se—kroza qega otkriva svako znaqe - pa^sa gn‹siÒ ‡pokalªptetai -, ipoznaje Bog istinski” - kaâ prŒÒ ‡lhqeïan QeœÒ… gnwrïzetai43). Duho-zrayna liynost, formirana etiykom trijadom, —sjediqena sa ne-beskom svetlowçu Nepropadxivog Obraza”, spasava sehamartiyno-gnoseolowkog fenomenalizma i jow za vreme ovogùivota —dobija u suwtini poznaqe - gn›siÒ e¥n ıpŒstasei (Õ realno,bitijno znaqe) - svih nebeskih tajni”44). —Koji god su sinovisvetlosti i sluùbe Novog Zaveta u Duhu Svetom, ti niwta neuye u xudi, jer su bogouyeni” - qeodïdaktoi - (Õ bogonauyeni)45). Udubinama qihovih srca blagodat Boùja —ispisuje zakone Duha inadnebeske tajne”; oni se toliko oblagodate, da blagodat—prodire u sve delove tela” i —vlada svim delovima i

37)

Hom. HHHÌÈÈ, 6, col. 753C.38)

Tamo, 1. col. 753D.39)

De char. 17, col. 921D.40)

Tamo, col. 924A. - Sr. De elev. ment. 7, col. 896A.41)

De lib. ment. 21, col. 956A.42)

Tamo, 22, col. 956D. - Sr. De char. 21-22, col. 925BC.43)

De lib. ment. 23, col. 957B.44)

Tamo, 24, col. 957B. - Sr. De char. 26, col. 929B; tamo, 1. col. 913C.45)

Hom. HÌ, 20, col. 689A. - Sr. Hom. XLVI, 6, col. 796.


mislima”46). Iz duhozraynih, oblagodaçenih gnoseolowkih vrelaistiye blagodatno poznaqe, koje jedino zna tajne Boùje, jer jenemoguçe —bez Boga i bez bogodane sile opwtiti sa boùanskimtajnama i znati mudrost Boùju - eîdénai Qeoº sofïan -, ili sabogatim Duhom”47). —Svetlowçu Svoga znaqa” Gospod Isuspomazuje duhonosne liynosti48), i izliva u qih —vino ùivota,novo uyeqe Duha”49), i (oni) u tajnosti se uye onome wto neznaju”50).

Uzrastaqe u poznaqu Veyne Triipostasne Istine uvek sekreçe u kategoriji bogoyoveynosti, i direktno je determinisanoistorijskom liynowçu Bogoyoveka Hrista, —jer je On u stvarisuwtastvena Istina - Ì e¥nupŒstatoÒ Õ oliy(nostq)ena Al¯qeia -; ibez te Istine je nemoguçe ni Istinu znati - ‡l¯qeian gn‹nai , nispaseqe postiçi”51).

Hristos je supstancijalna Istina i —put - u poznaqe isti-ne”52), zato je van Qegove Liynosti i liynog uyewça u Qegovomùivotu xudsko poznaqe osu$eno na hamartiyni fenomenalizam,koji se neophodno razrasta u oyajni gnoseolowki solipsizam ipirinostiyki skepticizam.

Istina nije diskursivan, ni psihiyki ni metafiziyki po-jam, veç Veyna Liynost, Istina Õ Liynost. I ne samo Istina ÕLiynost, veç Istina Õ Bogoyoveyna Liynost; i u tome je sva suw-tastvena razlika izme$u hriwçanske, pravoslavne Istine isvih ostalih van-hriwçanskih istina i istinica. I ta IstinaÕ Bogoyoveyna Liynost dostupna je obogoyoveyenim liynostima,jer se —Ona… javxa qima, i uyi ih: Ja sam Istina”53). Ona ih—uvodi u poznaqe same Istine”54), i postaje sa qima —eîÒ mïankoinonïan” (Õ u jednu zajednicu, opwteqe)55). —Suwtastvena Isti-na” - Hristos ovaploçava se u qihove duwe, proùima svu qihovuliynost, i one postaju Hristozrayne, —imaju Hrista koji zrayi uqima”56), imaju —Gospoda koji zrayi u srcima qihovim”, i saQim svu mudrost Boùju57).

Kada duwa yoveyja primi —duwu svetlosti, tj. silu Svetoga

46) Hom. HÌ, 20, col. 589AB.

47) De elev. ment. 15, col. 904B.

48) Hom. XLIV, 1. col. 780A.

49) Tamo, 2, col. 780B.

50) Hom. HÈÈ, 17, col. 568C.


52) ÈÈ Epist. col. 417B.

53) Hom. HÈÈ, 17. col. 568C.

54) Tamo, 18, col. 569A.

55) Tamo.

56) De char. 6, col. 912C. - Sr. Hom. HÈÌ, 2, col. 572C.

57) Hom.HÌÈÈÈ, 1, col. 636A.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 147Duha”58), kada je ovlada svetlost Boùanstva59), onda prelazi —izmraka zla u svetlost Hrista60), i Hristos, —sva Svetlost” - tœ o&lonf‹Ò61), usexuje se u qu, i ona postaje —sva svetlost” - o&lh f‹Ò62) —svaoko” - o&lh o¥fqalmŒÒ63) koje se nasla$uje sozercavaqem (Õ sagledava-qem) —neizrecive krasote svetlosti lica Hristovog”64). Hristo-ozrayena liynost ponekad pada u molitvenu ekstazu, i tada svet-lost Hristova koja sija u srcu qenom —otvara unutrawqu, i dub-xu, prikrivenu svetlost, tako da sav yovek tone u onu sladost isozercaqe, i ne vlada viwe sobom, veç je kao lud i varvarin zaovaj svet, zbog preizobilne xubavi i sladosti, zbog tajnih miste-rija; tako da u to vreme oslobo$en yovek dostiùe stepen savr-wenstva, i yist je i slobodan od greha”65). Takve molitvene ek-staze imaju ogroman gnoseolowki znayaj; tada liynost oseça svubeskonaynost u sebi i beskonaynost oko sebe; tada se ona svaradosna blagodatno stapa sa neizmernom veynowçu66); tada onarealno preùivxava (Õ doùivxava) duboku pravoslavnu istinuda je molitva metod poznaqa, metod najviweg poznaqa.

Bez obogoyoveyeqa nemoguçe je poznaqe bogoyoveynih tajniHristovih. Da bi se osposobio za takvo poznaqe neophodno je dayovek ima Hrista u centru svojih gnoseolowkih sposobnosti, daima Lik Hristov u umu svom, da um bude hristoiman i hristo-lik67). Neophodno je da svega sebe yovek prosvetli Hristovomsvetlowçu, jer je Hristos i dowao da yoveka prosvetli svojomsopstvenom svetlowçu, i da (ga) obuye u nebeske odeùde SvogaBoùanstva”68). Apostoli su vanredan primer toga. Oni Hristompostaju —oyi i svetlost vasexene”, i provide Istinu i smisaosvekolike tvari69). Bez neposrednog Hristovog uyewça u svakomaktu poznaqa yoveku je nemoguçe da vidi —yudesa Boùja”70). Krozobogoyoveyeqe se hamartizirana (Õ ogrehovxena) gnoseolowkaoru$a vraçaju svojoj bogotkanoj, normalnoj, bogoobraznoj prirodi,i osposobxavaju za realno poznaqe Istine. —Duhovno prosvetxe-ne boùanskom svetlowçu oyi dostojne i verne duwe sozercavaju

58) Hom. È, 6, col. 456D.

59) Tamo, 7, col. 457B.

60) Tamo, 9, col. 460A.

61) De patient, et diser. 1, col. 865C.

62) Hom. È, 2, col. 452A. - Sr. tamo, 4, col. 453B.

63) Tamo, 2, col. 452A.

64) Tamo, col. 452B.

65) Hom. ÌÈÈÈ, 3, col. 529CD.

66) De char. 8, col. 916A.

67) Hom. HHÌ, 3, col. 668D.

68) Hom. HHHÈÌ, 2, col. 745A.

69) Hom. È, 4, col. 453C.

70) ÈÈ Epist. col. 453C.


i poznaju istinskog prijatexa, preslatkog i mnogoùexenog ùe-nika Gospoda”71); one —umno sozercavaju ùexenu i jedino neiska-zanu krasotu”72). Obogoyoveyenoj duwi sve se javxa u nimbusu bo-goyoveynosti, jer struktura i oblik duwe daju formu poznaqu.Duwa vlada okom, obavija —oko kroz koje gleda i uvo kroz koje yuje;isto tako i jezik kroz koji govori, ruku, i uopwte celo telo i sveqegove udove duwa obuhvata, sarastvara se s qim, kroz qega obav-xa sve svoje ùivotne funkcije”73).

Prepodobni Makarije Egipatski razlikuje tri glavna stup-qa u razviçu poznaqa: yulo (Õ oseçaqe), vi$eqe, i prosvetxeqe- ai“sqhsiÒ, o&rasiÒ, fwtismŒÒ74). Prosvetxeqe je najviwi stupaq nakoji se gnoseolowki subjekt uzdiùe kada svoj um prosvetli svet-lowçu Hrista i Duha Svetog75), kada duwu qegovu —prosvetli ne-materijalni i boùanski ogaq”76). Oyiwçen, prosvetxen um sevraça u svoju prvobitnu, dopadnu (Õ pre pada) yistotu, prima—svoju sopstvenu prirodu” - tån îdïan fªsin -, i produkuje (Õ proiz-vodi) yisto, neporoyno znaqe77). Takav um vidi Gospoda, vidi—onu slavu, koju je gledao pre prestupa naweg oca Adama”78).

Liynosti sa prosvetxenim, oyiwçenim umom bivaju zaple-qene od viweg sveta, i —sozercavaju tamowqe krasote i yude-sa”79), —oyiwçenim umom - diakekaqarméno n⁄ - neprekidno sozerca-vaju blistaqe Gospoda”80). Hristos je —u istini vidxiv oyima du-we do dana vaskrseqa”, oyima oyiwçene, oblagodaçene, duhonos-ne duwe81). Svet yovek, tj. yovek savrweno oyiwçen i osveçen, pokatkad u molitvenoj ekstazi vidi —gorqi grad Jerusalim, i ta-mowqe svetle obitexi, i svetlost beskrajnu i neizrecivu” - F‹Ò~peiron kaâ ‡pŒrrhton82). Boùanski ogaq Duha Svetoga —yini umyistim, da bi, primivwi prirodnu sposobnost vi$eqa - tœ katàfªsin dioratikŒn, neprekidno sozercavao yudesa Boùja”83). Granicepoznaqa se razmiyu; otkriveqe - ‡pokælhyuÒ - postaje izvor novihpoznaqa, —velike stvari i tajne Boùje otkrivaju se duwi” -‡pokalªptetai tÎ yhcÎ.

71) Hom. HHÌÈÈÈ, 5, col. 713B. - Sr. tamo, 4, col. 713A.

72) Hom. HHÌÈÈÈ, 5, col. 713B.

73) Hom. ÈÌ, 9, col. 480AB. - Sr. De elev. ment. 6, col. 893CD.

74) Hom. ÌÈÈ, col. 525D.

75) Tamo.

76) Hom. HHÌ, 9, col. 673AB.

77) De elev. ment. 13, col. 901AB.

78) Hom. XLV, 1, col. 785D.


80) Tamo.

81) Hom. ÈÈ, 5, col. 468A.

82) De elev. ment. 20, col. 905C.

83) Hom. ÌÈÈ, 5, col. 525D.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 149Otkriveqe i poznaqe postaju sinonimi; granice poznaqa

se stapaju sa granicama otkriveqa; qihove sfere se sjediquju;bezgraniynost postaje granica poznaqa; konaynost poznaqa uz-rasta u beskonaynost. Sinergizmom (Õ saradqom) etiyke i Bo-ùanske Trijade beskonaynost bogoobrazne (Õ bogolike) duwe spa-sava se adskog, grehovnog solipsizma; —bedemi zla koji opkoxava-ju um… ruwe se silom Boùjom”84), i uska kategorija zla prestajeda bude kategorija poznaqa, i Satana prestaje da bude kreator (Õtvorac) poznaqa85).

Hristolika liynost prima otkriveqe za najviwi izvor po-znaqa; otuda za qu poznaqe nema granica. Otkriveqe osiguravabezbroj bezgraniynih moguçnosti, no ta bezgraniynost nije ne-prirodna, jer se poklapa sa bezgraniynowçu bogoobrazne duwe.Bog postepeno silom svojom uzrasta duwu, —produùuje je i pro-

wirava u beskonayno i bezmerno uzrastaqe - eîÒ ‡péranton kaâ‡métrhton aÍxhsin -,… dok je ne uzraste svojim sopstvenim uzras-tom”86). Time je ontolowki osigurano beskonayno i bezmerno uz-rastaqe u sferi poznaqa. Budite i vi savrweni kao wto je savr-wen Otac vaw Nebeski - vaùi i za poznaqe. Obogoyoveyena, hri-stoimana duwa —toliko se rasprostrani umom, da se nalazi svu-da”87). No rasprostraqivaqe poznaqa do beskonaynosti je u suw-tini sabornog, crkvenog karaktera, jer jedino —sa svima svetima”yovek moùe poznati wta je wirina, i duùina, i visina, i dubinatajne Hristove88).

Poznaqe svete, hristoyeùqive duwe sam Gospod Hristosuzrasta beskonaynim rastom; On —prowirava i rasprostire mud-rovaqe uma qenog u wirine, i duùine, i dubine, i visine svetvari vidxive i nevidxive”89); i um postiùe realno poznaqetvari, prodire ispod ogrewene (Õ ogrehovxene) kore tvari i do-pire do glavnog bogozdanog jezgra, do qene bezgrewne yistote90).Hristolik yovek u svakom yoveku, ispod svih slojeva greha, vidihristoliku suwtinu qegove prirode; on —yistim okom posmatrasve, i raduje se svemu svetu, i svesrdno ùeli da powtuje i da xu-bi Jeline i Jevreje”91). Hristolika liynost ima za —cix uma” po-znaqe Hrista i hristolikost svih xudi, i zato se —um uopwte ne

84)

Hom. L, 3, col. 817C.85)

Tamo.86)

Hom. XLVII, 17, col. 808B.87)

Hom. XLVI, 4, col. 796B.88)

Tamo, 5, col. 796B.89)

Tamo.90)

ÈÈ Epist. col.412C.91)

Hom. ÌÈÈÈ, 6, col. 532C. - Sr. Hom. HÌ, 8, col. 581A.


bavi stvarima fenomenalnim”92), (niti) stvarima koje nisu usuwtini dobre93), veç je sav u Hristu, postaje —jedan um” sa Hris-tom94), i zato je sve stvaralawtvo (qegovo) hristoliko i bogoyo-veyno.

Razlika izme$u pravih hriwçana i ostalih xudi je u osno-vi gnoseolowka, jer hriwçani imaju svoj —um i razum - tœn noºn kaâtån diænoian - uvek na nebu”, i —radi participacije (Õ udeoniw-tva) i zajednice s Duhom” sozercavaju —veyna dobra”95). Hriwça-ni se prenose umom —u viwqi svet Boùanstva”96); na —golubijimkrilima Duha Svetoga”97) qihova duwa uzleçe —u nebeske visi-ne”98). Hristos daje hriwçanima —krila Svetoga Duha za nesmeta-no uzletaqe u sferu Boùanstva”99). Okrixena krilima Duha Sve-toga i —leteçi po nebeskim visinama” duwa hriwçanska je —vi-wa od svega i svayega”100). Hriwçani su —veçi i boxi od sveta utome wto se qihov um i mudrovaqe duwe qihove nalaze u miruHristovom i u xubavi Duha”101).

Pravi hriwçani postaju —zajedniyari duhovnog bogatstva irazuma, koji nisu od ovoga sveta”102). Oni imaju obogoyoveyenium, —drugi um”103); qihove misli, qihov um ne vitla —divqi ve-tar greha”, veç —boùanski povetarac Duha Svetoga” çarlija u du-wama qihovim i osveùava ih, —proùima svu prirodu duwe, i svemisli i svu suwtinu - pa^san tån oÚsïan -, i sve delove tela, osve-ùavajuçi ih i u(s)pokajavajuçi (s)pokojem boùanskim i neiskaza-nim”104). Tako um nalazi mir i pokoj (Õ spokojstvo) svoj u Trojiy-nom Boùanstvu, i u Qemu —uvek obitava, ovladan boùanskom inebeskom xubavxu, i yeùqom duhovnom”105). Samo duhonosni, obo-ùeni, hristoliki hriwçani znaju i preùivxavaju (s)pokoj um-ni, i radost umnu, jer je suwtina qihovog ùivota —Gospod u umu”- KÚrioÒ e¥n t⁄ n⁄106). Samo oni imaju —duhovno bogatstvo u duwi,

92)

Decust. cord. 13, col. 412C.93)

Tamo, 3, col. 824B.94)

Hom. XLVI, 3, col. 793C.95)

Hom. Ì, 4, col. 497AB. - Sr. Hom. ÌÈÈ, 1, col. 524C; Hom. Ì, 27, col. 493D;De elev. merit. 2, col. 892B; De chart. 23, col. 925D.

96) Hom. HHÈÌ, 1. col. 661D. - Sr. De char. 17, col. 924A.

97) Hom. ÈÈ, 3, col. 465A.

98) Hom. XLIV, 5, col. 781C.

99) Hom. XLVII, 2, col. 797B. - Sr. Hom. Ì, 11, col. 516BC.

100) Hom. HHH, 6, col. 725B.

101) Hom. Ì, 4, col. 497C.

102) Hom. ÈH, 7, col. 536C.

103) Hom. Ì, 11, col. 516D.

104) Hom. ÈÈ, 4, col. 465C. - Sr. Hom. ÈÌ, 11, col. 481A.

105) Hom. ÈÌ, 15, col. 484C.

106) Hom. ÈÈÈ, 3, col. 469B.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 151koje proizvodi svaku dobrotu reyi i dela, boùanskih misli i ne-iskazanih tajni”107).

—Sabiraqe uma” u Hristu108) duhonosna liynost vrwi mo-litvenoblagodatnim podvigom etiyke trijade; ona ne samo imaGospoda u umu, veç i um (svoj) u Gospodu, i Gospod —izmequje mis-li duwe, i yini ih boùanskim, nebeskim, dobrim”109); i hristo-iman um proizvodi bogoyoveyansko poznaqe. Duhovno poznaqe jeprodukt (Õ plod) aktivnog uyewça Duha Svetog u stvaralawtvuuma110), i —sve misli postaju nebeske, i yiste, i svete, kreçuçi seu boùanskoj sferi”111). Yiste misli su jedino prirodne, jer su bo-ùanske112), a neyiste su (istovremeno) i neprirodne jer su $avol-ske, a $avo je jedina neprirodnost i protivprirodnost u Priro-di. Neyiste i neprirodne misli su in ultima linea (Õ u krajqoj lini-ji) uvek od jedino Neyistog i jedino Neprirodnog. Obogoyoveyenum je jedini prirodan gnoseolowki vo$, koji bogomudro provodi—kolesnicu duwe” kroz beskrajna prostranstva ùivotnih taj-ni113). A sam obogoyoveyeni um ima za svog vo$a Duha Svetoga, ko-ji mu otkriva boùanske tajne114), i neprestano upravxa kolesni-cu duwe ka nebeskim i boùanskim tajnama, ka tajnama TrojiynogBoùanstva115).

Duhovne liynosti se pogruùavaju u duhovne, nebeske taj-ne116); ponekad su —pijane neiskazanim pijanstvom tajni Du-ha”117), pijane Duhom, pijane pijanstvom boùanskih tajni”118),(tako) da i ne oseçaju na sebi telo, ne oseçaju fiziyki deo svojeliynosti119). Takve duhonosne liynosti od samog Gospoda primaju—bilo harizme (Õ darove) leyeqa, bilo znaqa, ili otkriveqa”120),i bivaju ispuqene —boùanskom mudrowçu i razumom i neispit-xivim znaqem Duha” - gn›sei PneªmatoÒ ‡nexereun¯tw121) .

Razume se, sve poznaqe obogoyoveyene duhonosne liynosti

107)

Hom. HÌÈÈÈ, 5, col. 637BC.108)

Hom. HHHÈ, 1, col. 728D-9A.109)

Tamo, 2, col. 729B.110)

Hom. HHÌÈÈ, 12, col. 701C.111)

Hom. XLIX, 3, col. 813C.112)

Hom. HÌ, 26, col. 593A.113)

Hom. XL, 5, col. 765B.114)

Hom. È, 3, col. 453A.115)

Hom. È, 9, col. 460AB. - Sr. tamo: —Svete duwe su vo$ene i rukovo$ene odupravitexa Duha Hristovog, gde On hoçe, kad hoçe, nebeskim mislima”.

116) Hom. HÌ, 42, col. 604D.

117) De char. 6, col. 912D.

118) Hom. HÌÈÈÈ, 7, col. 640B.

119) De char. 6, col. 912D.

120) Hom. HÈ, 7, col. 792B.

121) De char. 6, col. 913 B.


vazda je neminovno uslovxeno liynowçu Bogoyoveka Hrista, or-ganskim sjediqeqem s Qim. Bez mene ne moùete yiniti niwta(Jn.15,6) vaùi i za poznaqe. Nijedan yovek ne moùe ra$ati yisto,bogoyoveyno poznaqe, dok se organski ne sjedini s Hristom, dokqegov odnos s Hristom ne bude ravan odnosu loze s yokotom. Kadsjedini sebe s Gospodom Hristom, —onda ga Gospod udostojava taj-ni u svetosti i yistoti mnogoj, daje mu nebesku hranu i piçe du-hovno”122). —Bez Gospoda Isusa i dejstva boùanske sile nemoguçeje poznati tajne i mudrost Boùju , ili postati (duhovno) bogat ihriwçanin”123).

Sva novozavetna gnoseologija je ogra$ena liynowçu Bogoyo-veka; u qoj je sve liyno i eksperimentalno; ni najmaqe poznaqenije moguçe bez liynog uyewça u ùivotu Liynosti Bogoyoveka,bez obogoyoveyeqa. Bogoyoveyni ùivot stvara bogoyoveynu filo-sofiju; ùivot prethodi filosofiji; filosofija je prirodaneksflus (Õ izliv) ùivota; bogoyoveynu, hriwçansku filosofijustvaraju liynosti obogoyoveyene, hristonosne, koje Hrista pre-ùivxavaju (Õ doùivxavaju) kao suwtinu svoga ùivota i pozna-

qa. Filosofi Boùji - fïlosofoi Qeoº - su oni, yiji je unutrawqiyovek, tj. sav um, i duwa, i srce, ispuqen Hristom, hristoiman,i vo$en Qime124). Filosofi Boùji su jedino istinski mudri‡lhq‹Ò sofoâ125). Qihova je filosofija ùivotna, proùivxena (Õdoùivxena), blagodatno-pragmatiyna, a ne filosofija reyi, nebezblagodatna gryka filosofija, jer —gryki filosofi - oπfilŒsofoi t‹n %Ell¯n‹n - uye reyi”126), propovedaju reyi, filosofijaje qihova filosofija reyi, neproùivxena (Õ nedoùivxena) ne-blagodatna, ne bogonadahnuta127).

Filosofi Boùji —stvaraju se boùanskim znaqem i blagoda-çu Boùjom” - qeïa’ gn›sei kaâ Qeoº cæriti128). Qih —blagodat obuyava unekom razumu i mudrosti neizrecivoj, i znaqu Duha neispitxi-vog, wto je nemoguçe izraziti jezikom i ustima”129). Blagodatan,hriwçanski ùivot stvara blagodatnu, hriwçansku filosofi-ju130). Otuda je Svetitex jedini pravi filosof, jer —ko se u savr-wenoj svetosti nalazi, ne ùeli zla, ne misli zla” - faºla131). U

122)

Hom. HÈÌ, 3, col. 572C.123)

Hom. HÌÈÈ, 10, col. 629C.124)

Hom. HÌÈÈ, 10, col. 629C.125)

Tamo, col. 629C.126)

Tamo, col. 629D.127)

De elev. ment. 15, col. 904B.128)

Tamo.129)

Hom. HÌÈÈÈ, 9, col. 649D.130)

Apophteg. 8, col. 236A.131)

ÈÈ Epist. col. 416A.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 153duwama Svetih je neizgladivo utisnut —bogoliki obraz (Õ lik)Duha” - qeoeidåÒ PneªmatoÒ eîk›n132), zato je svaka qihova misao, sva-ko oseçaqe, i sva qihova filosofija qeoeidåÒ (Õ bogovidna, bogo-lika). Boùanski i nebeski Duh obitava u umu” - e¥n t⁄ n⁄133) bogo-likih svetitexa134), i sve qihovo umno stvaralawtvo nosi na se-bi obraz (lik) Duha Svetoga. Bez obitavaqa Duha Svetog u umuxudskom svaki akt poznaqa, i sve xudsko poznaqe, svodi se nakoùno, fenomenalistiyko, grehoobrazno poznaqe. —Mudraciovoga sveta: Aristotel, Platon i Sokrat, buduçi mudri znaqem,behu kao golemi gradovi, ali behu opustoweni od neprijatexa(tj. od neyistih duhova) zbog nemaqa Duha Boùjeg u sebi”135).

Novozavetni metod poznaqa je duboko liyan i eksperimen-talan bogoyoveyanski proces organskog srastaqa yoveka sa Bogo-yovekom Hristom. Beskrajna tajna toga metoda nalazi se u SvetojTajni Priyewça. U qoj se objekt vere i poznaqa sarastvara sapsiho-fiziykim organizmom subjekta; u qoj se tajna poznaqapreùivxava kao Sveta Tajna, i objekt poznaqa postaje ùivot,postaje telo i krv subjekta. —Gospod ovaploçuje sebe - SomatopoieÉÜautœn - u jelo i piçe, kao wto je pisano u Evan$exu: Ja sam hleb%ivota, koji jede hleb ovaj ùiveçe vavek.136) —U Crkvi se prinosi -prosféretai - hleb i vino, antïtupon (predobrazac) ploti Qegove (tj.Hristove) i krvi, i oni, koji se priyewçuju vidxivim hlebom,duhovno jedu plot Gospodqu” - tån særka (Õ telo) toº Kurïou137), i is-puquju se Boùanstvom, i duwe se qihove sarastvaraju (Õ sjedi-quju) s Duhom Svetim138).

Kroz Svetu Tajnu Priyewça (tajnu Evharistije) GospodHristos se ovaploçava u priyesnika, postaje za qega veyni %i-vot, i on eksperimentalno postiùe poznaqe Hrista139). —Gospodniti ima kraj, niti se moùe shvatiti… Nikome nije Bog shvat-xiv i merxiv - katalhptœÒ kaâ metrhtŒÒ -, osim onima koji jedu odQega Samog” - eî må toÉÒ geusaménoiÒ e¥x aÚtoº e¥keïnou140). %H toº QeoºgeºsiÒ (Õ okuwaqe, ukus Boga) je jedini put ka realnom bogopozna-qu i hristopoznaqu141). Bez liynog priyewçivaqa Hristom ap-solutno je nemoguçe poznati tajnu Qegove yudesne Liynosti, za-

132) De elev. ment. 25, col. 957C.

133) Hom. HHÌÈ, 23 , col. 689C, - Sr. Hom. HÌÈÈ, 1, col. 624C.

134) I po Sv. Grigoriju Palami (Theophan., P. gr. t. 150, col. 956; Sr. tamo,

col. 957C): —Svetitexi zajedniyareqem u Duhu (Svetome) bogoliki” postaju.135)

Hom. XLII, 1, col. 769C.136)

Hom. ÈÌ, 12, col. 481B.137)

Hom. HHÌÈÈ, 17, col. 705B. - Sr. Tixeront. Histoire des Dogmes, ÈÈ, 174.138)

Tamo.139)

Sr. Hom. ÈÌ, 11, col. 480D.140)

Hom. HHÌÈ, 17 , col. 685BC.141)

De char. 2-3, col. 909AB.


to je On - —Mudrost Boùja” - —Grcima ludost” (1.Kor.1,18)142). Liy-

ni opit - peïra (Õ iskustvo) -, liyno iskustvo je jedini nayinhristopoznaqa143). —Savrwena tajna Hriwçanstva” saznaje se is-kustvom, eksperimentalno144). —Jer je hriwçanstvo jelo i piçe, iukoliko viwe neko jede od qega, u toliko se viwe um razdraùujeod sladosti, i neuzdrùiv je i nezasitxiv, i stalno traùi i je-de”145).

Kroz evharistiyko (Õ liturgijsko) sjediqeqe sa Hristomhriwçanin eksperimentalno preùivxava (Õ doùivxava) Liy-nost Bogoyoveka kao punoçu poznaqa i Istine. Na mesto yovekakao kriterijuma poznaqa i istine stupa Bogoyovek; na mestognoseolowkog antropocentrizma - gnoseolowki teantropocen-trizam. Kada se um - —oko duwe” - obogoyoveyi, postavwi —jedanduh, jedan um” s Gospodom Hristom, tada je sposoban da razlikujedobro i zlo, da razlikuje istinu i laù146). To postiùu samo —savr-weni147). Qihova duwa, postavwi —sva oko, sva svetlost”148), vidigranice zla i dobra, razlikuje yisto od neyistog149), Boùje od $a-voxeg150).

—Oni, koji imaju u samom umu mir Hristov i svetlost”, spo-sobni su da razlikuju prefiqenu gnoseolowku delatnost Satanei Boga u duwi xudskoj151), da shvate —suptilnost zla” - leptŒthtatÎÒ kakïaÒ , —suptilnost poroka”152). Da bi mogao ùiveti praved-nim hriwçanskim ùivotom, yoveku je prethodno potrebno daoyisti carski deo duwe - um, i da ga osposobi za razlikovaqedobra i zla153). —Potrebno je mnogo borbe i truda (Õ podviga) taj-nog i nevidxivog, potrebno je ispitivaqe misli i veùbaqeoslabxenih yula duwe za razlikovaqe dobra i zla”154). —Koji ùe-le da ùive potpuno hriwçanskim ùivotom, treba pre svega dase svom silom staraju oko razumne i rasu$ujuçe (razlikujuçe Õ

142)

De char. 1-2, col. 908C-9A.143)

Tamo, 21-23, col. 925CD; De elev. merit. 18, col. 904D-5A; Hom. HÌÈÈ, 12,col. 632AB; De chart. 12, col. 920D.

144) De libert. ment. 21, col. 956A.

145) Hom. HÌÈÈ, 13, col. 632C.

146) De custod. cord. 6-7, col. 825A. - Sr. Hom. ÌÈ, 3, col. 520; De elev. ment.

13, col. 901BC; De perf. in spir. 13.147)

De libert. ment. 27, col. 960C.148)

Hom. HÌ, 49 col. 609B.149)

Hom. È, 24, col. 452A-3C. - Sr. Hom. ÌÈ, 1, col. 476A.150)

De patient, et. discr. 13, col. 876BD. - Sr. Hom. HHHÈÌ. 1, col. 744C; Hom.HÌÈ, 5, col. 616D-617B; Apotegm. col. 240B.

151) Hom. È, 4, col. 820B.

152) De patient, et discr. 18, col. 880C.


154) De cust. cord. 1, col. 825A.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 155razborite) sposobnosti duwe - toº dianohtikoº kaâ diakritikoºmélouÒ tÎÒ yhcÎÒ Õ facultatis intelligent et discernendi -, da bi, powtosteknu tayno - e¥n ‡kribeïa’ - razlikovaqe dobra i zla, svagda rali-kovali protiv-prirodne - tà parà fªsin (para-fiziyke) - slojevenaslojene na yistoj prirodi” - tÎ katarÅ fªsei155).

Po bogoyoveynoj ekonomiji reintegriraqa (vaspostavxaqa)liynosti posledqi, zavrwi momenat obogoyoveyeqa prenosi se uApokaliptiku Hriwçanstva. Wto vaùi za liynost eo ipso [samopo sebi] vaùi i za poznaqe. Vaskrseqe se javxa kao zavrwni mo-menat obogoyoveyeqa liynosti i poznaqa. Hristolikost duwe,koja je za vreme zemaxskog ùivota steyena obogoyoveyeqem duwekroz etiyku trijadu, pri vaskrsequ preneçe se i na telo. —Ukoli-ko se yovek verom i podvigom udostoji da postane priyesnik (Õzajedniyar) Svetoga Duha, u toliko çe se i qegovo telo prosla-viti u onaj dan. Jer riznice koje sada duwa skupxa unutra, tadaçe se otkriti i projaviti spoxa u telu”156). Tada çe —telasvetih” zrayiti Duhom Svetim, —jer çe tada Duh Boùanstvapostati sva lepota blistavosti i ukrawenosti nebeske u onima,koji su se do sada udostojili da ga prime”157). —Bogoliki obrazDuha” - qeoeidåÒ PneªmatoÒ eîk›n , koji je u ovom ùivotu urezan uduwi Svetih, pri vaskrsequ javiçe se i na telu, i qihovo çetelo postati —telo bogoliko” - tœ s‹ma qeoeidèÒ .158)

To (tj. Vaskrseqe tela) çe biti potpuna realizacija ideal-ne punoçe liynosti: bogoobrazna duwa sjediniçe se na veynostsa bogoobraznim telom, i idealna ravnoteùa izme$u duwe i telabiçe vaspostavxena. %ivot tela, ùivot ploti biçe hristoobra-zan i veyan, jer çe se tada —%ivot Isusov” javiti —u smrtnoj plo-ti” - e¥n tÎ tnhtÎ sarkï (Õ u smrtnom telu)159). Nebeski ogaq Boùan-stva, koji hriwçani primaju unutra u srce svoje sada u ovom ve-ku, taj isti ogaq, koji vlada unutra u srcu qihovom, kada se ras-padne telo, izaçi çe, i opet çe spojiti udove i uyiniti vaskrse-qe raspadnutih udova”160). Taj ogaq je —sila vaskrseqa” -‡nastæsewÒ dªnamiÒ161); on —vaskrsava istrulela tela”162).

—Pri vaskrsequ svi delovi tela vaskrsavaju, i ni dlaka nepropada , kao wto je pisano, i svi postaju svetloliki - fwtoeideÉÒ -,

155)

Hom. ÈÌ, 1, col. 472D.156)

Hom. Ì, 8, col. 513B. - Sr. tamo, 9, col. 513C; De elev. ment. 2, col. 892B;Hom; ÈÈ, 5, col. 468B; De patient, et. discr. 29, col. 889A; De elev. ment. 1, col. 889C.

157) Hom. Ì, 9, col. 513D.

158) De lib. ment. 25, col. 957C.

159) Hom. Ì, 7, col. 513A.

160) Hom. HÈ, 1, col. 544D.

161) Hom. HHÌ, 10, col. 673D.

162) Hom. HÈ, 1, col. 545A.


svi se u svetlost i ogaq… pretvaraju”163). No liynosti se ne samone gube, veç se vaspostavxaju do yudesne punoçe, jer u vaskrsequ—Petar je Petar, i Pavle - Pavle, i Filip - Filip; svaki u svo-joj sopstvenoj prirodi i suwtini ıpostæsei (Õ liynom biçu)ostaje ispuqen Duhom” - e&kastoÒ e¥n tÎ îdïa’ fªsei kaâ ıpostæsei méneipeplhrwménoÒ Pneªmati164). Hristolika tela Svetih prolaze krozmetamorfoze, kroz koje je prowlo i Sveto Telo Gospoda Isusa.—Kao wto se telo Gospoda proslavi, kada uzi$e na goru i preobra-zi u boùansku slavu, i u svetlost beskonaynu - eîÒ tœ f‹Ò tœ ~peiron -, tako çe se i tela Svetih proslaviti i zablistati. Jer kao wtoje zablistala slava Hristova, koja je bila otkana (Õ izatkana)unutra u telu Qegovom, tako isto çe se u onaj dan izliti spoxa utela Svetih Hristova sila, koja je bila unutra u qima. Jer oni uumu svome od sada participiraju (Õ zajedniyare) od suwtine Qe-gove i prirode - e¥k tÎÒ aÚtoº oÚsïaÒ kaâ fªsewÒ ‡pœ toº nºn metécousin e¥nt⁄ n⁄ aÚt‹n . Jer je pisano: Koji osveçuje i koji se osveçuju od jednog su(Jev.2,11), i Slavu koju si mi dao, ja dadoh qima (Jn.17,22). Kao wtose od jednog ogqa zapaxuju mnoge svetixke, tako je neophodno datela Svetih, koja su udovi Hrista, postanu isto wto i Hristos -tœ aÚtœ gïgnesqai o&per e¥stân Ö CristŒÒ165).

Obogoyoveyeni, oboùeni i duwom i telom Sveti se —pre-

tvaraju u boùansku prirodu i postaju blagi, i bogovi - qeoï, i de-

ca Boùja”166). Time je postignut posledqi, veyni smisao liynos-ti: sva duwa i sve telo postaju za uvek hristoobrazni, bogoobraz-ni; veyno blaùenstvo liynosti ispuquje se veynim bogoobraz-nim ùivotom, bogoobraznim znaqem, i veynim sozercavaqem (Õvi$eqem, sagledavaqem) —neiskazane krasote Lica Hristovog”.

163)

Hom. HÌ, 10, col. 581C.164)

Tamo, col. 581 D.165)

Hom. HÌ, 38, col. 601C.166)

Hom. HHHÈÌ, 2, col. 745B.


4SA SVIMA SVETIMA

Do dolaska Gospoda Hrista u naw zemaxski svet, mi xudiznali smo ustvari samo za smrt i smrt za nas. Sve wto je xudsko,bilo je proùeto, ovladano i savladano smrçu. Smrt nam je bilabliùa od nas samih i stvarnija od nas samih, i moçnija, nesrav-qeno moçnija od svakog yoveka posebno i od svih xudi skupa.Zemxa - jeziva tamnica smrti, a mi xudi - bespomoçno robxesmrti (sr. Jev.2,14-15). Tek sa Bogoyovekom Hristom - —ùivot se ja-vi”, —veyni ùivot” se javi nama beznadeùnim smrtnicima, namakukavnim. robovima smrti (sr. Jn.1,2). I taj —veyni ùivot” mi xu-di oyima svojim videsmo i rukama svojim opipasmo (sr. 1.Jn.1,1), imi hriwçani svima javxamo ùivot veyni (sr. 1.Jn.1,2). Jer ùiveçiu zajednici sa Gospodom Hristom, mi ùivimo veynim ùivotomjow ovde na zemxi (sr. 1.Jn.1,3). Mi iz liynog iskustva znamo: IsusHristos je istiniti Bog i ùivot veyni (1.Jn.5,20). On zato i do$ena svet: da nam pokaùe istinitog Boga i u Qemu veyni ùivot(sr. 1.Jn.5,11). U tome, jedino u tome se i sastoji istinsko i pravoyovekoxubxe: wto Bog Sina Svog jedinorodnog posla na svet daùivimo Qime - i&na z¯swmen di ¥ aÚtoº - (1.Jn.4,9), i kroz Qega veynimùivotom. Zato, ko ima Sina Boùjega - ima ùivot; ko nema SinaBoùjega - nema ùivota (1.Jn.5,12), sav je u smrti. %ivot u jedinomistinitom Bogu i Gospodu Isusu Hristu i jeste jedini istinitiùivot naw, zato wto je sav veyan, sav jayi od smrti. Zar se moùenazvati ùivotom ùivot koji je zaraùen smrçu i koji se zavrwa-va smrçu? Kao wto med nije med kad je izmewan sa otrovom kojipostepeno sav med pretvara u otrov, tako i ùivot koji se zavr-wava smrçu nije ùivot.

Yovekoxubxu Gospoda Hrista nema kraja. Jer da mi xudisteknemo ùivot veyni wto je u Qemu, i da ùivimo Qime, od nasse ne traùi ni uyenost, ni slava, ni bogatstvo, niti iwta wtoneko od nas nema, veç samo ono wto svaki od nas moùe imati. Ato je? Vera u Gospoda Hrista. Zato je On, Jedini Yovekoxubac, iobjavio rodu xudskom ovu yudesnu blagovest: Bog tako zavole svetda je Sina Svog jedinorodnog dade, da nijedan koji ga veruje ne pogine,nego da ima ùivot veyni. Ko veruje Sina, ima ùivot veyni (Jn.3,16.36). Kao jedini istiniti Bog darujuçi xudima ono wto imniko od an$ela i xudi ne moùe dati, Gospod Hristos je jedini urodu xudskom imao i smelosti i prava da izjavi: Zaista, zaistavam kaùem: koji veruje u mene ima ùivot veyni - êcei zwån aî⁄nion


(Jn. 6,47), i on je jow ovde na zemxi veç prewao iz smrti u ùivot(Jn. 5,24).

Vera u Gospoda Hrista sjediquje yoveka sa veynim Gospo-dom koji po meri vere yovekove razliva u duwi qegovoj ùivotveyni, te on i oseça i saznaje sebe veynim. I to utoliko viweukoliko yovek ùivi po toj veri koja mu blagodatnim silama bo-ùanskim postepeno osveçuje duwu, srce, savest, vascelo biçe.Srazmerno veri yovekovoj raste i osveçeqe prirode yovekove. Iwto svetiji yovek, u qemu je sve jaye i sve ùivxe i oseçaqe liy-ne besmrtnosti i saznaqe svoje i svayije veynosti. Ustvari, pra-vi ùivot yovekov poyiqe sa verom qegovom u Gospoda Hrista ko-ja svu duwu, sve srce, sav um, svu snagu qegovu predaje GospoduHristu, i On ih postepeno osveçuje, preobraùava, oboùuje. Ikroz to osveçeqe i preobraùeqe i oboùeqe razliva po qemublagodatne sile boùanske koje mu daju svemoçno oseçaqe i sazna-qe liyne besmrtnosti i liyne veynosti. U samoj stvari: ùivotnaw je uonoliko ùivot ukoliko je u Hristu. A koliko je u Hris-tu, on pokazuje svojom svetowçu: wto svetiji ùivot, to sve be-smrtniji i veyniji. Nasuprot tome stoji smrt. Wta je smrt? Smrtje sazreli greh; a sazreli greh je odvojenost od Boga, u kome jedi-no i jeste ùivot i izvor ùivota. Evan$elska je, boùanska je is-tina: svetost je ùivot, grewnost je smrt; poboùnost je ùivot,bezboùnost je smrt; vera je ùivot, bezverje je smrt; Bog je ùivot,$avo je smrt. Smrt je odvajaqe od Boga, a ùivot - vraçaqe Bogu iùivxeqe u Bogu. Vera i jeste oùivxeqe duwe iz mrtvila, vaskr-seqe duwe iz mrtvih: mrtav bewe, i oùive (Lk.15,24). To vaskrse-qe duwe iz mrtvih yovek je po prvi put doùiveo sa BogoyovekomHristom, i stalno ga doùivxuje u svetoj Crkvi Qegovoj, powtoje sav On u qoj, i sebe daje svima vernima kroz svete tajne i sve-te vrline. Gde je On, tu nema smrti viwe; tu se veç prewlo izsmrti u ùivot; tu se veç ùivi veynim ùivotom. Sa VaskrseqemHristovim mi praznujemo umrtvxeqe smrti, poyetak novoga,veynoga ùivota.

Od Vaskrseqa Spasova i poyiqe pravi ùivot na zemxi, jerse ne zavrwava smrçu. Bez Vaskrseqa Hristova ùivot xudski ni-je drugo do postepeno umiraqe, koje se najzad neminovno zavrwa-va smrçu. Pravi, istinski ùivot jeste onaj ùivot koji se ne za-vrwava smrçu. A takav ùivot postao je moguç na zemxi tek Vas-krseqem Bogoyoveka Gospoda Hrista. %ivot je pravi ùivot je-dino Bogom. Jer je to sveti ùivot, i time besmrtni ùivot. Kaowto je u grehu smrt, tako je u svetosti besmrtnost. Tek sa verom uvaskrslog Gospoda Hrista yovek doùivxuje najsudbonosnije yudosvoga postojaqa: prelaz iz smrti u besmrtnost, iz prolaznosti uveynost, iz pakla u raj. Tek onda yovek na$e sebe, pravog sebe,veynog sebe: izgubxen bewe, i na$e se (Lk.15,24), jer - —mrtav bewe, i

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 159oùive”.

Wta su hriwçani? Hriwçani su hristonosci, i time no-sioci i imaoci veynoga ùivota. I to po meri vere, i po merisvetosti koja je od vere. Svetitexi su najsavrweniji hriwçani,jer su u najveçoj meri osvetili sebe podvizima svete vere u vas-krslog i veynoùivog Gospoda Isusa. Ustvari, oni su jedini is-tinski besmrtnici u rodu xudskom, jer vascelim biçem svojimùive u vaskrslom i radi vaskrslog Gospoda Hrista, i nad qimanikakva smrt nema vlasti. Qihov je ùivot sav od Gospoda Hris-ta, i zato je sav - hristoùivot; i misao qihova je hristomisao; ioseçaqe qihovo je hristooseçaqe. Sve qihovo je prvo Hristovo,pa onda qihovo. Ako je duwa, ona je prvo Hristova, pa onda qiho-va; ako je savest, ona je prvo Hristova, pa onda qihova; ako je ùi-vot, on je prvo Hristov, pa onda qihov. U qima i nema qih, veçsve i u svemu Gospod Hristos.

Zato —%itija svetih” i nisu drugo do ùivot Gospoda Hris-ta, ponovxen u svakom svetitexu u veçoj ili maqoj meri, u ovomili u onom obliku. Ili taynije: to je ùivot Gospoda Hrista,produùen kroz svetitexe, ùivot ovaploçenog Boga Logosa, Bogo-yoveka Isusa Hrista, koji je i postao yovek: da bi nam kao yovekdao i predao svoj boùanski ùivot; da bi kao Bog svojim ùivotomosvetio i obesmrtio i oveynio naw xudski ùivot na zemxi. Jeri Onaj koji osveçuje, i oni koji se osveçuju, svi su od jednoga (Jev.2,11).To je omoguçio i uyinio ostvarxivim u svetu yoveyanskom Gos-pod Hristos otkako je postao yovek, uzeo, udela u nawoj yoveyan-skoj prirodi, udela u telu i krvi, i tako postao brat xudima,brat po telu i krvi (sr. Jev.2,14; 17). Postavwi yovek a ostavwiBog, Bogoyovek je vodio svet, bezgrewan, bogoyoveyanski ùivotna zemxi, i svojim ùivotom, smrçu i vaskrseqem satro $avola iqegovu drùavu smrti, i time dao, i neprekidno daje blagodatnesile svima koji veruju u Qega, da i oni satiru $avola i svakusmrt i svako iskuweqe (sr. Jev.2,14.15; 18). Taj bogoyoveyanski ùi-vot je sav u Bogoyoveyanskom telu Hristovom - Crkvi, i stalno sedoùivxuje u Crkvi kao zemno-nebeskoj celini, i od pojedinacapo meri qihove vere. %ivoti svetitexa, to je ustvari ùivotBogoyoveka Hrista, koji se preliva u Qegove sledbenike i do-ùivxava od qih u Crkvi Qegovoj. Jer i najmaqi deliç toga ùi-vota, uvek je od Qega neposredno, zato wto je On - ùivot (sr. Jn.14,6; 1,4), ùivot beskrajan i bezgraniyan i veyan, koji boùanskomsilom svojom pobe$uje sve smrti i vaskrsava iz svih smrti. Posveistinitoj blagovesti Sveistinitoga: Ja sam vaskrseqe i ùi-vot (Jn.11,25). Yudesni Gospod koji je sav —vaskrseqe i ùivot”,vascelim biçem svojim je u Crkvi svojoj kao bogoyoveyanskastvarnost, i zato nema kraja trajaqu te stvarnosti. %ivot Qe-gov produùuje se kroz sve vekove; svaki hriwçanin je sutelesnik


Hristov (sr. Ef.3,6), i hriwçanin je time wto ùivi bogoyoveyan-skim ùivotom tog tela Hristovog kao organska çelijica qegova.

Ko je hriwçanin? Hriwçanin je yovek koji ùivi Hristomi u Hristu. Boùanska je zapovest svetog Evan$exa Boùjeg: ùivi-te dostojno Boga - ‡xïwÒ toº Qeoº (Kol.1,10), Boga koji se ovaplotioi kao Bogoyovek sav ostao u Crkvi svojoj, koja Qime ùivi i vey-nuje. A ùivi se —dostojno Boga”, kada se ùivi po Evan$exu Hris-tovom. Zato je prirodna i ova boùanska zapovest svetog Evan$e-xa: %ivite dostojno Evan$exa Hristova - ‡xïwÒ toº eÚaggelïoutoº Cristoº (Fil.1,27). %ivot po Evan$exu, ùivot sveti, ùivotboùanski - to je prirodan i normalan ùivot za hriwçane. Jerhriwçani su po svom pozivu - sveti. Ta blagovest i zapovest bru-ji kroz celo Evan$exe Novoga Zaveta (sr. 1.Sol.4,3; 7; Rim.1,7; 1.Kor.1,2; Ef.1,1; 18; 2,19; 5,3; 6,18; Fil.1,1; 4,21; 22; Kol.1,2; 4; 12; 22; 26; 1.Sol.3,13; 5,27; 2.Tim.1,9; Flm.5,7; Jev.3,1; 6,10; 13,24; Jud.3). Postati sav svet,i duwom i telom, to je naw poziv (sr. 1.Sol.5,22-23). To nije yudo -veç norma, pravilo vere, logika i priroda evan$elske vere. Jas-na je prejasna zapovest svetog Evan$exa: Po Svetome koji vas jepozvao, i vi budite sveti u svemu ùivxequ (1.Pt.1,15). A to znayi:po Hristu Õ Svecu, koji je, ovaplotivwi se i postavwi yovek,pokazao u sebi savrweno svet ùivot, te kao takav nare$uje xudi-ma: Budite sveti, jer sam ja svet (1.Pt.1,16). Da to nare$uje On imapravo, jer postavwi yovek On sobom Svetim daje xudima sve bo-ùanstvene sile koje su potrebne za svet i poboùan ùivot u ovomsvetu (sr. 2.Pt.1,3). Pomoçu vere ujedinivwi se duhovno i blago-datno sa Svetim - Gospodom Hristom, hriwçani i dobijaju odQega svete sile da vode sveti ùivot.

%iveçi Hristom, svetitexi i tvore dela Hristova, jerQime postaju ne samo moçni nego i svemoçni: Sve mogu u HristuIsusu koji mi moçi daje (Fil.4,13). I u qima se jasno ostvaruje is-tina Sveistinitoga, da çe oni koji veruju u Qega yiniti delaQegova, i veça çe od ovih yiniti: Zaista, zaista vam kaùem:koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on çe tvoriti, i veça çe odovih tvoriti (Jn.14,12). I zaista: senka svetog apostola Petra is-cexuje; sveti Marko Trayevski reyju pokreçe i zaustavxa goru…Kad je Bog postao yovek, onda je i ùivot Boùanski postao ùivotyoveyanski, i moç Boùanska postala je moç yoveyanska, i istinaBoùanska postala je istina yoveyanska, i pravda Boùanska po-stala je pravda yoveyanska: sve Boùje postalo je yoveyje.

Wta su —Dela svetih Apostola”? To su dela Hristova kojasveti apostoli yine silom Hristovom, ili boxe: yine Hristomkoji je u qima i dela kroz qih. A ùivoti svetih apostola, wta,su? Doùivxavaqe Hristova ùivota koji se u Crkvi prenosi nasve verne sledbenike Hristove i produùava kroz qih pomoçusvetih tajni i svetih vrlina.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 161A wta su —%itija svetih”? Niwta drugo do svojevrsno pro-

duùeqe —Dela Apostolskih”. U qima je isto Evan$exe, isti ùi-vot, ista istina, ista pravda, ista xubav, ista vera, ista vey-nost, ista —sila s visine”, isti Bog i Gospod. Jer Gospod IsusHristos juye je i danas isti i vavek (Jev.13,8): isti za sve xude svihvremena, razdajuçi iste dare i iste boùanske sile svima koji ve-ruju u Qega. To produùeqe svih ùivotvornih boùanskih sila uCrkvi Hristovoj kroz vekove i vekove i iz narawtaja u narawtaji sayiqava ùivo Sveto predaqe. To se Sveto predaqe neispre-kidano produùava kao blagodatni ùivot u svima hriwçanima, ukojima kroz svete tajne i svete vrline blagodaçu svojom ùiviGospod Hristos, koji je sav u Crkvi svojoj, te je ona - punoça Qe-gova: punoça onoga koji sve ispuqava u svemu Õ tœ pl¯rwma toº tà pæntaán pasi plhrouménou (Ef.1,23). A Bogoyovek Gospod Hristos je svesa-vrwena punoça Boùanstva: jer u Qemu ùivi sva punoça Boùan-stva telesno Õ pa^n tœ pl¯rwma tÎÒ qeŒthtoÒ swmatik‹Ò (Kol.2,9). Ahriwçani su duùni da se pomoçu svetih tajni i svetih vrlinaispune svakom punoçom Boùjom Õ eîÒ pa^n tœ pl¯rwma toº Qeoº (Ef.3,19). —%itija svetih” i prikazuju te Hristom Bogom ispuqeneliynosti, te hristonosne liynosti, te svete liynosti u kojimase yuva i kroz koje se prenosi sveto predaqe tog svetog blagodat-nog ùivota, yuva i prenosi svetim evan$elskim ùivxeqem. Jerùitija svetih to su svete evan$elske istine, blagodaçu i podvi-zima prevedene u naw yoveyanski ùivot. Nema evan$elske isti-ne koja se ne moùe pretvoriti u ùivot xudski. Sve su one done-te Hristom Bogom radi jednoga: da postanu ùivot naw, stvar-nost nawa, posed naw, radost nawa. A svetitexi, svi do jednoga,i doùivxuju te boùanske istine kao srù svoga ùivota i suwti-nu svoga biça. Otuda su —%itija svetih” i dokaz i svedoyanstvo:da je nawe poreklo s neba; da mi nismo od ovoga sveta veç od ono-ga; da je yovek pravi yovek samo Bogom; da se na zemxi ùivi ne-bom; da je nawe ùivxeqe na nebesima (Fil.3,20); da je naw zadatakonebesiti sebe hraneçi se —hlebom nebeskim” koji je siwao nazemxu (sr. Jn.6,33; 35; 51), i to siwao da nas hrani veynom Boùan-skom istinom, veynim Boùanskim dobrom, veynom Boùanskompravdom, veynom Boùanskom xubavxu, veynim Boùanskim ùivo-tom kroz sveto Priyewçe, kroz ùivxeqe u jednom istinitom Bo-gu i Gospodu Isusu Hristu (sr. Jn.6,50; 51; 53-57). Drugim reyima:naw je poziv - ispuniti sebe Gospodom Hristom, Qegovim bo-ùanskim ùivotvornim silama, uhristoviti i ohristoviti sebe.Radiw li na tome, - veç si na nebu iako hodaw po zemxi; veç sisav u Bogu i ako ti je biçe ostalo u granicama yoveyanske priro-de. Ohristovxujuçi sebe yovek nadrasta sebe, yoveka, Bogom, Bo-goyovekom, u kome je i dat savrweni obrazac istinskog, pravog,potpunog, bogolikog yoveka; i jow date boùanske svepobedne


sile, pomoçu kojih yovek diùe sebe iznad svakog greha, iznadsvake smrti, iznad svakog pakla: i to Crkvom i u Crkvi, kojoj nisve sile pakla odoleti ne mogu, zato wto je u qoj sav yudesni Bo-goyovek Gospod Hristos, sa svima svojim boùanskim silama, is-tinama, stvarnostima, savrwenstvima, ùivotima, veynostima.

—%itija svetih” su sveta svedoyanstva o yudotvornoj siliGospoda naweg Isusa Hrista. Ustvari to su svedoyanstva svetihDela Apostolskih, samo produùena kroz vekove i vekove. Sveti-texi i nisu drugo do sveti svedoci, kao i sveti apostoli koji suprvi svedoci, o yemu? - O Bogoyoveku Gospodu Hristu: O Qemuraspetom, vaskrslom, vaznesenom i veynoùivom; o Qegovom sve-spasonosnom Evan$exu koje se neprestano piwe evan$elskimsvetim delima iz narawtaja u narawtaj, jer Gospod Hristos, kojije vavek isti, neprekidno yudotvori istom boùanskom silomkroz svoje svete svedoke. Sveti apostoli su prvi sveti svedoci oGospodu Isusu i Qegovom bogoyoveyanskom domostroju spaseqasveta (Sr. Dap.1,8; 22; 2,32; 3,15; 4,33; 5,32; 10,39; 41; 42; 13,31; 22,15; 26,16;Jn.21,24-25; Lk.24,48); a qihova ùitija su ùiva i besmrtna svedo-yanstva o Evan$exu Spasovom kao novom ùivotu, ùivotu blago-datnom, svetom, boùanskom, bogoyoveyanskom, i zato uvek yudo-tvornom, yudotvornom i istinitom kao wto je yudotvoran i is-tinit i sam Spasitexev ùivot. A hriwçani? Hriwçani su xu-di kroz koje se iz narawtaja u narawtaj do nakraj sveta i vekaproduùava sveti, bogoyoveyanski ùivot Hristov, i svi oni sa-yiqavaju jedno telo, Hristovo telo Õ Crkvu, sutelesnici suHristovi i udovi me$u sobom (1.Kor.12,27; 12-14; 10,17; Rim.12,5; Ef.3,6). Potok besmrtnog boùanskog ùivota potekao je, i neprestanoteye iz Gospoda Hrista, i hriwçani qime otiyu u ùivot veyni.Hriwçani su Evan$exe Hristovo - produùeno kroz sve vekoveroda xudskog. U —%itijama svetih” sve je obiyno kao i u SvetomEvan$exu, ali i sve neobiyno kao u Svetom Evan$exu; no i jednoi drugo - besprimerno istinito i stvarno. I to istinito istvarno istom bogoyoveyanskom istinitowçu i istom bogoyove-yanskom stvarnowçu; i posvedoyeno istom svetom silom, boùan-skom i yoveyanskom: boùanskom - na svesavrweni nayin, i yove-yanskom - opet na svesavrweni nayin.

—%itija svetih”? - Evo nas na nebu, jer zemxa postaje nebokroz svetitexe Boùje. Evo nas me$u an$elima u telu, me$u hris-tonoscima. A gde su oni, tu je sav Gospod u qima, i sa qima, ime$u qima; tu sva Veyna Istina Boùanska, i sva Veyna PravdaBoùanska, i sva Veyna Xubav Boùanska, i sav Veyni %ivot Bo-ùanski.

—%itija svetih”? - Evo nas u raju, u kome buja i raste svewto je boùansko, sveto, besmrtno, veyno, pravedno, istinito,evan$elsko. Jer u svakome od svetitexa krstom je procvetalo dr-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 163vo ùivota veynoga, boùanskoga, besmrtnoga, i rodilo mnogo ro-da. A krst uvodi u raj, uvodi i nas iza razbojnika koji je na ohrab-reqe nawe uwao u raj prvi posle Svesvetog Boùanskog Krstonos-ca - Gospoda Hrista, i to uwao sa krstom pokajaqa.

—%itija svetih”? - Evo nas u veynosti: vremena nema viwe,jer u svetitexima Boùjim caruje i vlada Veyna Boùanska Isti-na, Veyna Boùanska Pravda, Veyna Boùanska Xubav, Veyni Bo-ùanski %ivot. I smrti nema viwe u qima, jer im je vascelo bi-çe ispuqeno vaskrsnim boùanskim silama vaskrslog GospodaIsusa, Jedinog Pobeditexa smrti, svih smrti u svima svetovima.Nema smrti u qima - u svetim xudima: svo im je biçe ispuqenoJedinim Besmrtnim - Svebesmrtnim: Gospodom i Bogom IsusomHristom. Me$u qima - mi smo na zemxi me$u jedinim pravim be-smrtnicima: sve su smrti savladali, sve grehe, sve strasti, sve$avole, sve paklove. Kada smo sa qima, nikakva nam smrt naudi-ti ne moùe, jer su oni gromobrani smrti. Nema groma kojim nasmoùe udariti smrt kada smo sa qima, me$u qima, u qima.

Svetitexi su xudi koji na zemxi ùive svetim, veynim, bo-ùanskim istinama. Zato su —%itija svetih” u stvari primeqe-na Dogmatika: jer su u qima sve svete veyne istine dogmatske do-ùivxene u svima svojim ùivotvornim i stvaralaykim silama. U—%itijama svetih” je najoyiglednije pokazano da dogmati nisusamo ontolowke istine po sebi i za sebe, nego je svaki od qihvrelo veynoga ùivota i izvor svete duhovnosti. Po sveistinitojblagovesti jedinstvenog i nezamenxivog Spasitexa i Gospoda:Reyi moje duh su i ùivot su (Jn.6,63): jer svaka od qih lije iz sebespasavajuçu, osveçujuçu, blagodatnu, ùivotvornu, preobraùajnusilu. Bez svete istine o Svetoj Trojici nema nam sile od SveteTrojice, koju mi verom crpimo, te nas ona oùivxuje, osveçuje,oboùuje, spasava. Bez svete istine o Bogoyoveku - nema spaseqayoveku, jer se iz qe, preùivxavane yovekom, izliva spasavajuçasila koja spasava od greha, smrti, $avola. A ova dogmatska istinao Bogoyoveku Gospodu Hristu, nije li najoyiglednije i najekspe-rimentalnije posvedoyena u ùivotima bezbrojnih svetitexa?Jer svetitexi i jesu svetitexi time wto vascelog Gospoda Isu-sa neprekidno preùivxavaju kao duwu svoje duwe, kao savest svo-je savesti, kao um svoga uma, kao biçe svoga biça, kao ùivot svogaùivota. I svaki od qih zajedno sa svetim apostolom gromoglasiistinu: Ja viwe ne ùivim, nego u meni ùivi Hristos (Gal.2,20). - Za-ronite u ùivote svetitexa: iz, sviju qih lije se blagodatna ùi-votvorna i spasonosna sila Presvete Bogorodice, koja ih vodi izpodviga u podvig, iz vrline u vrlinu, iz pobede nad grehom u po-bedu nad smrçu, iz pobede nad smrçu u pobedu nad $avolom, i uvo-di ih u duhovnu radost, iza koje nema ni tuge ni uzdaha ni jada,veç sve sama radost i mir u Duhu Svetom (Rim.14,17), radost i mir


od pobede odrùane nad svima gresima, nad svima strastima, nadsvima smrtima, nad svima zlodusima. A sve to, nema sumqe, jesteopitno i ùivotno svedoyanstvo istinitosti svetog dogmata oPresvetoj Bogorodici, vaistinu —preyasnijoj od Heruvima i ne-uporedivo slavnijoj od Serafima”, svetog dogmata koji svetite-xi verom nose u srcu svom i revnosnom xubavxu ùive qime. -Hoçete li pak jedno, dva, i hixade nepobitnih svedoyanstava oùivonosnosti i ùivotvornosti sveyesnog Krsta Gospodqeg, itime eksperimentalnu potvrdu o sveistinitosti svetog dogmatao spasonosnosti Krsne smrti Spasove, onda krenite sa veromkroz —%itija svetih”. I vi çete morati osetiti i videti da jesvakome svetitexu posebno, i svima svetitexima skupa, krsnasila svepobedno oruùje, kojim oni pobe$uju sve vidxive i nevid-xive neprijatexe svoga spaseqa; i jow çete ugledati krst u sve-mu qihovom: i u duwi, i u srcu, i u savesti, i u umu, i u voxi, i utelu, i u svakome od qih po nepresuwni izvor spasonosne sveos-veçujuçe sile koja ih pouzdano vodi iz savrwenstva u savrwen-stvo, i iz radosti u radost, dok ih najzad ne uvede u veyno Car-stvo nebesko, gde je neprestano likovaqe onih koji praznuju ibeskrajna sladost onih koji gledaju neiskazanu krasotu lica Gos-podqa. - No svetim ùivotom i svetim liynostima svetitexaBoùjih posvedoyeni su istinski i sveubedxivo ne samo spomenu-ti dogmati, nego i svi ostali sveti dogmati: o Crkvi, o blagoda-ti, o svetim tajnama, o svetim vrlinama, o yoveku, o grehu, o sve-tim mowtima, o svetim ikonama, o zagrobnom ùivotu, i o svemuostalom wto sayiqava bogoyoveyanski domostroj spaseqa. Da,—%itija svetih” su eksperimentalna Dogmatika. Da, —%itijasvetih” su doùivxena Dogmatika, doùivxena svetim ùivotomsvetih Boùjih xudi.

Pored toga, —%itija svetih” sadrùe u sebi i svu pravoslav-nu Etiku, pravoslavnu naravstvenost, u punom sjaju qene bogoyo-veyanske uzviwenosti i besmrtne ùivotvornosti. U qima je nanajubedxiviji nayin pokazano i dokazano: da su svete tajne iz-vor svetih vrlina; da su svete vrline plod i rod svetih tajni: ra-$aju se od qih, razvijaju se pomoçu qih, hrane se qima, ùive qi-ma, usavrwavaju se qima, besmrtuju qima, veynuju qima. Svi bo-ùanski moralni zakoni istiyu iz svetih tajni i ostvaruju sesvetim vrlinama. Otuda —%itija svetih” i jesu doùivxena Eti-ka, primeqena Etika. Ustvari, —%itija svetih” nepobitno po-kazuju da Etika i nije drugo do primeqena Dogmatika. Sav ùi-vot svetitexa sastoji se od svetih tajni i svetih vrlina; a svetetajne i svete vrline darovi su Duha Svetoga koji yini sve usvemu (1.Kor.12,4; 6; 11).

—%itija svetih” jow su, wta? - Jedina pravoslavna Pedago-gika. Jer je u qima na bezbroj eva$elskih nayina, mnogovekovnim

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 165opitom savrweno razra$enih, pokazano kako se izra$uje i izgra-$uje savrwena liynost yoveyja, savrweno idealan yovek, i kakose pomoçu svetih tajni i svetih vrlina u Crkvi Hristovoj izras-ta u yoveka savrwena, u meru rasta visine Hristove (sr. Ef.4,13). A toi jeste vaspitni ideal evan$elski, jedini vaspitni ideal dosto-jan bogolikog biça kao wto je yovek, postavxen Evan$exem Gos-poda Hrista. Postavxen i ostvaren prvo Bogoyovekom Hristom,a zatim ostvaren u svetim apostolima i ostalim svetiteximaBoùjim. Me$utim, bez Bogoyoveka Hrista, i van BogoyovekaHrista, pri svakom drugom vaspitnom idealu, yovek zanavek os-taje biçe nedovrweno, biçe smrtno, biçe kukavno, biçe bedno,dostojno svih suza svih oyiju koliko ih ima u Boùjim svetovima.

Ako hoçete, —%itija svetih” su svoje vrste pravoslavna En-ciklopedija. U qima se moùe naçi sve wto je potrebno duwigladnoj i ùednoj veyne pravde i veyne istine u ovome svetu,gladnoj i ùednoj boùanske besmrtnosti i veynoga ùivota. Akoti je do vere, u qima çew je naçi izobilno: i nahraniçew duwusvoju hranom, od koje se nikad ne gladni. Ako ti je do xubavi, doistine, do pravde, do nade, do krotosti, do smirenosti, do pokaja-qa, do molitve, ili do ma koje vrline i podviga, u qima çew na-çi bezbroj svetih uyitexa za svaki podvig i dobiti blagodatnepomoçi za svaku vrlinu. Jesi li na mukama zbog svoje vere uHrista - —%itija svetih” çe te utewiti i ohrabriti i osokoli-ti i okriliti, i muke tvoje u radost pretvoriti. Jesi li u makakvom iskuwequ, —%itija svetih” çe ti pomoçi da ga savladawi sada, i uvek. Jesi li u opasnosti od nevidxivih neprijatexaspaseqa, —%itija” çe te naoruùati sveoruùjem Boùjim (sr. Ef.6,11; 13), i ti çew ih razbiti sve i sada, i uvek, i kroz ceo ùivot.Jesi li usred vidxivih mrzitexa i gonitexa Crkve Hristove,—%itija” çe ti dati ispovedniyke hrabrosti i sile, i ti çewneustrawivo ispovedati jedinog istinitog Boga i Gospoda usvima svetovima - Isusa Hrista, i za svetu istinu Evan$exa Qe-gova smelo stajati do smrti, do svake smrti, i osetiçew se jayiod svih smrti, a kamoli od svih vidxivih neprijatexa Hristo-vih; i muyen za Hrista ti çew kliktati od radosti, oseçajuçisvim biçem da je ùivot tvoj - na nebesima, sakriven s Hristom uBogu, sav iznad svih smrti… (sr. Kol.3,3).

U —%itijama svetih” pokazani su mnogobrojni, no uvek si-gurni putevi spaseqa, prosveçeqa, osveçeqa, preobraùeqa,ohristovxeqa, oboùeqa; pokazani svi nayini na koje xudskapriroda savla$uje greh, svaki greh; savla$uje strast, svaku strast;savla$uje smrt, svaku smrt; savla$uje $avola, svakog $avola. Odsvakog greha tamo ima leka; od svake strasti - iscexeqa, od svakesmrti - vaskrseqa, od svakog $avola - izbavxeqa, od svih zala -spaseqa. Nema strasti, nema greha, a da u —%itijama svetih” ni-


je pokazan nayin na koji se dotiyna strast, dotiyni greh savla$u-je, umrtvxuje, iskorequje. U qima je jasno i oyigledno pokazano:nema duhovne smrti iz koje se ne moùe vaskrsnuti boùanskom si-lom vaskrslog i vaznesenog Gospoda Hrista; nema muke, nema ne-voxe, nema patqe, nema stradaqa, a da ih Gospod zbog vere u Qe-ga neçe postepeno ili najednom preobraziti u tihu, umilnu ra-dost. Kako se pak od grewnika postaje pravednik, - eto bezbrojpotresnih primera u —%itijama svetih”. Kako se od razbojnika,od bludnika, od pijanice, od razvratnika, od ubice, od prexubo-yinca postaje sveti yovek, - eto mnogo i mnogo primera u —%iti-jama svetih”. Kako se od sebiynog, od samoùivog, od nevernog, odbezboùnog, od gordog, od srebroxubivog, od pohotxivog, od zlog,od r$avog, od pokvarenog, od gnevxivog, od pakosnog, od svadxi-vog, od zlobnog, od zavidxivog, od zloçudnog, od hvalisavog, odslavoxubivog, od nemilostivog, od lakomog postaje Boùji yovek,- eto tako$e mnogo i mnogo primera u —%itijama svetih”.

No isto tako u —%itijama svetih” ima vrlo mnogo divnihprimera kako mladiç postaje sveti mladiç, kako devojka postajesveta devojka, kako starac postaje sveti starac, kako starica po-staje sveta starica, kako dete postaje sveto dete, kako roditexipostaju sveti roditexi, kako sin postaje sveti sin, kako kçer po-staje sveta kçer, kako porodica postaje sveta porodica, kako za-jednica postaje sveta zajednica, kako svewtenik postaje svetisvewtenik, kako vladika postaje sveti vladika, kako yobanin po-staje sveti yobanin, kako zemxodelac postaje sveti zemxodelac,kako car postaje sveti car, kako govedar postaje sveti govedar,kako radnik postaje sveti radnik, kako sudija postaje sveti sudi-ja, kako uyitex postaje sveti uyitex, kako nastavnik postaje sve-ti nastavnik, kako vojnik postaje sveti vojnik, kako oficir po-staje sveti oficir, kako vladar postaje sveti vladar, kako pisarpostaje sveti pisar, kako trgovac postaje sveti trgovac, kako mo-nah postaje sveti monah, kako neimar postaje sveti neimar, kakolekar postaje sveti lekar, kako carinik postaje sveti carinik,kako uyenik postaje sveti uyenik, kako zanatlija postaje svetizanatlija, kako filosof postaje sveti filosof, kako nauynikpostaje sveti nauynik, kako drùavnik postaje sveti drùavnik,kako ministar postaje sveti ministar, kako siromah postaje sve-ti siromah, kako bogataw postaje sveti bogataw, kako rob postajesveti rob, kako gospodar postaje sveti gospodar, kako supruzi po-staju sveti supruzi, kako kqiùevnik postaje sveti kqiùevnik,kako umetnik postaje sveti umetnik…

*Sa svih tih razloga, no najviwe sa razloga koji se nalaze u

samim —%itijama svetih”, ja sam se grewni i nedostojni, s Boù-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 167jom pomoçu poduhvatio da svojim niwtavnim i ubogim silamaprevedem na naw jezik —%itija svetih”, u nadi da çe ona bitiod izuzetne duhovne koristi svima nawim hristoyeùqivim ihristoxubivim duwama, svemu narodu Boùjem.

***Izloùena su —%itija Svetih”, i proyitana. A ti yitaoye,

a ti sluwaoye? - svim biçem i oseçaw i uvi$aw da se jedino sasvima svetima moùe poznati Hristos Bog, i sve wto je u Qemu,oko Qega i od Qega (sr. Ef.3,18-19). A svetitexi? - svi su od Jedno-ga: od Jedino Svetoga (sr. Jev.2,11). Za qihove hristoyeùqive pod-vige qima se daje Duh Sveti, koji jedini zna dubine Boùje, dubi-ne Bogoyoveka Hrista. I oni nam Duhom Svetim kazuju yarobnutajnu Hristovu i sva neiskazana blaga wto su nam Hristom Bo-gom darovana (sr. 1.Kor.2,9-12). Da, samo se Duhom Svetim otkriva—tajna Hristova”, i to svetim xudima (sr. Ef.3,3-5; Kol.1,26). Zatosu svetitexi najsavrweniji svedoci o Hristu Bogu i Spasitexunawem.

Sad znamo, iz —%itija Svetih” znamo: ko je Bog, i wta jeBog; i jow: ko je yovek, i wta je yovek. Gle, iskrcani smo na onuobalu, nebesku, i sav zemaxski svet gledamo s neba. A wta se s ne-ba najviwe vidi na zemxi? - Ne planine, ne mora, ne gradovi, neoblakoderi, veç yovek. Jer bogolika duwa yovekova je sunce nazemxi. Koliko xudi - toliko sunaca na zemxi. I svako se od qihvidi s neba. O, milog yuda Boùjeg: majuwna zemxa zemxica, ma-juwna zvezda zvezdica - smestila milijarde sunaca! Iz ilovay-nog tela yoveyijeg zrayi sunce. Yovek? - mali bog u blatu.

Blagovest je, sveistinita blagovest, ne moja veç svetitexaBoùjih: yovek je velika tajna, sveta tajna Boùja; toliko velika itoliko sveta, da je i sam Bog postao yovek, i kazao nam svu tajnu oyoveku. Evan$elska je istina, sveistina: Bog je postao yovek, dabi yoveka nayinio bogom po blagodati. Tu sveistinu gromovskiblagoveste yelnici Evan$exa Bogoyovekova: sveti Atanasije Ve-liki, sveti Zlatoust Preveliki, sveti Grigorije Bogoslov, svetiMaksim Ispovednik, sveti Jovan Damaskin, sveti Simeon NoviBogoslov, sveti Grigorije Palama. A sa qima i za qima i svi os-tali sveti blagovesnici - sva Crkva Hristova. Postavwi yovekiz neizmernog yovekoxubxa Gospod i Bog Isus Hristos osvetioje yoveka, ohristovio ga, oboùio ga, pobedio u qemu i za qega sveneboùje i protivboùje: greh, smrt i $avola; i podigao yoveka iz-nad svih nebesa, do Trojednog Boga.

Svedoci toga? Svi svetitexi, od prvog do posledqeg. Svakiod qih vascelim ùivotom posvedoyava ovu istinu: u Svetoj Crk-vi Hristovoj yovek se pomoçu svetih tajni i svetih vrlina pre-obraùava u —boga do blagodati”, u bogoyoveka po blagodati.


Bogoyovekom Hristom preobraziti yoveka u blagodatnog bo-goyoveka, preraditi ga u boga po blagodati, to je, uye sveti Oci:umetnost nad umetnostima, nauka nad naukama, filosofija nadfilosofijama. Zato sveti Uyitexi nawi ùivot po Evan$exunazivaju istinskom filosofijom, istinskom mudrowçu. A svetiMakarije Veliki naziva svetitexe filosofima Svetoga Duha.

Sad znamo, iz —%ivota Svetih” znamo: yovek je biçe sa naj-veçim rasponom: proteùe se od $avola do Boga, te moùe postatii bog po blagodati, i $avo po slobodnoj voxi. U svakom grehu imapo malo $avola. Kroz grehoxubxe, i kroz dobrovoxno uporno osta-jaqe u grehu, yovek se postepeno o$avoxuje, postepeno pretvara u$avoyoveka, i samovoxno gradi sebi pakao. Jer svaki greh je malipakao. Me$utim, u Crkvi Hristovoj pomoçu svetih tajni i sve-tih vrlina yovek se ispuquje Gospodom Hristom, oblayi se uHrista, i postepeno preobraùava u yoveka hristonosna i hris-tolika: u yoveka savrwena, u meru rasta visine Hristove (Ef.4,13;sr. Kol.1,28); postepeno postaje bogoyovek po blagodati; i tako sti-ye raj u duwi. Jer svaka sveta vrlina je mali raj za duwu (sr. Mt.5,3-12; Lk.6,20-23; Jak.1,25; Jn.13,17).

Oyigledno je iz —%itija Svetih”: svetitexi znaju svutajnu yoveka, svu tajnu i moju i tvoju i svayiju, jer su poznalitajnu Jedinog Savrwenog Yoveka - Bogoyoveka Hrista, i Qimesavrweno i zavrwno rewili problem yoveka. A time i problemsvekolike tvari. Jer suwtinski svi se problemi sadrùe uproblemu yoveka; i sva reweqa - u rewequ problema yoveka. VanBogoyoveka i bez Bogoyoveka: yovek je uvek - kayovek, i neyovek, usuwtinskom smislu neyovek.

Potraùi sebe u —%itijama”. I sigurno çew naçi sebe uqima. A naçi çew i lekove pomoçu kojih moùew izleyiti sebeod svih duhovnih boxki, i uyiniti sebe veyito zdrava, u obadvasveta zdrava: da ti nikakva smrt neçe moçi nauditi. I jow çewnaçi u qima sve wto ti treba za ùivot u obadva sveta: treba te-bi - biçu besmrtnom, yoveye! tebi - biçu veynom, yoveye! tebi -biçu bogoyoveynom, yoveye! yoveye! yoveye! U nawem zemaxskomsvetu samo je Bogoyovek Hristos nerazoriva, neuniwtiva, sveta,besmrtna stvarnost, a i mi xudi - ako smo sa Qim i u Qemu. A saQim smo i u Qemu smo pomoçu svetih tajni i svetih vrlina. BezQega - xudi su privi$eqa, xudi su bajka, xudi su senka, xudi susan, koje razveje svaki greh, svaka smrt, svaki $avo. Jedino saQim, mi smo xudi jayi od svake smrti, od svakog greha, od svakog$avola. Pogledajte ma kog svetitexa: u qemu je sve jaye od greha,jaye od smrti, jaye od $avola. Jer u svakome svetitexu Hristos jesve i sva: i sva qegova stvarnost, i sva qegova besmrtnost, i svaqegova veynost, i sva qegova neprolaznost.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 169*

Manastir +elije, kao i svaki manastir, - nebeska oaza nazemxi. Qegov besmrtni iguman, nebeski iguman - Sveti Arhi-stratig Mihail. On uvek na yelu nebeske i zemaxske vojskeHristove; na yelu i svih svetitexa, yija —%itija” eto kazuju se-be i na srpskom jeziku. Mome molitvenom divxequ za SvetitexeBoùje nema kraja; i moja molitvena zahvalnost qima sva je bez-graniyna wto su mene nedostojnog udostojili da radim na qiho-vim %ivotopisima. Pun sam evan$elske zahvalnosti i premasvima sestrama ove svete obitexi, koje su mi svojim bogoyeùqi-vim i molitvenim trudoxubxem omoguçile raditi ovaj sveti po-sao. Posebnu molitvenu zahvalnost dugujem dvema mojim evan$el-ski samopregornim pomoçnicama, sestrama monahiqama: Glike-riji i Antonini, koje su mi heruvimski neumorno i serafimskirevnosno sara$ivale u ovom mom radu na —%itijama Svetih” pre-pisujuçi ih i vrweçi korekturu.

O, sva ta pomoç i sve to sara$ivaqe, neka hristoxubivimsestrama ove svete obitexi molitvama svih Svetih osigura vey-ni ùivot u blaùenstvu veynom —sa svima Svetima” u yudesnom idivnom Carstvu sveyudesnog i svedivnog Gospoda i Boga nawegIsusa Hrista, Nade nawe, Radosti nawe, Besmrtnosti nawe.

*Jow nekoliko reyi i meni, i tebi, i svakom hristoxubivom

yitaocu:Pred nama su sveti ùivoti svetih ugodnika Boùjih. Sveti-

texi su prowli najduùi put koji biçe xudsko proçi moùe: putod pakla do raja; i - jow duùi i od tog najduùeg: put od $avola doBoga. Zagrxeni vaskrslim i vaznesenim Bogoyovekom, oni su sa-vaskrsli s Qim i savazneli se s Qim. Ali prethodno: saraspelise s Qim: jednaki s Qim jednakom smrçu. No isto tako: jednaki sQim i ùivotom do Vaskrseqa i do Vazneseqa. I tako: ponoviliHrista u sebi; ponovili Pobeditexa greha, smrti i $avola; po-novili Bogoyoveka u sebi: uhristovili se i ohristovili se. Itako postigli Bogom postavxeni cix yovekovom biçu: postali—bogovi po blagodati”, bogoxudi po blagodati, i —Hristosi poblagodati”,- kako to najreyitije blagovesti sveti Simeon NoviBogoslov.

—%itija Svetih” oyito pokazuju i dokazuju: svaki svetitexje panovxeni Hristos. - U samoj stvari, i svaki hriwçanin je toisto, samo —po meri vere” svoje. Sav ùivot Crkve, sva svakodnev-na bogosluùeqa qena, nisu drugo do neprekidno prizivaqe k to-me: da zajedno sa svetitexima, koje dotiynog dana proslavxamo,ponovimo i mi ùivot Hristov, molitveno - blagodatno doùiv-xujuçi qihove podvige, kao oni Hristove. Ugledajte se na mene,


kao i ja na Hrista (1.Kor.11,1; 4,16). - To sveti apostol nare$uje imeni, i tebi, i svakome od nas. Jer svi smo pozvani na svetost,na sveto ùivxeqe, na sveti ùivot (sr. 1.Sol.4,3; 7). Sva je od Hris-ta boùanska zapovest svetog Prvovrhovnog Apostola: Budite sve-ti u svemu ùivxequ, po Svetome koji vas je pozvao. Jer je pisano: bu-dite sveti, jer sam ja svet (1.Pt.1,15-16). A sveti ùivot moùemovoditi, ne sami veç uvek sa svima svetima, pomagani i vo$eni odqih kroz svete vrline. Zato —pomiquçi presvetu, preyistu, pre-blagoslovenu, slavnu Vladiyicu nawu Bogorodicu i PrisnodjevuMariju sa svima Svetima, sami sebe i jedan drugog i sav ùivotsvoj Hristu Bogu predajmo!” - Amin! Amin! Amin!

Na prep. Mariju Egipçanku 1/14 aprila 1962. god.Manastir Sv. +elije


5PODVI%NIYKA, GNOSEOLOWKA I

EKLISIOLOWKA POGLAVXA

1. Yim je u pitaqu duwa xudska, pred nama se pruùa bez-obalni okean jezive i boùanske tajanstvenosti. A kad je u pita-qu greh, tu se majuwno xudsko saznaqe pretvara u gry od nesagle-danosti qegove tajne i sile. Duwa xudska, samim svojim postoja-qem, stalno se preliva preko svih granica naweg vidxivog ze-maxskog sveta, i tone u onostrane beskrajnosti. No isto tako igreh. I jedno i drugo kao da nisu od ovoga sveta veç od onoga. Istvarno, tako i jeste: duwa je od Boga, greh je od $avola. Kad se du-wa preda Bogu, i ùivi po Qegovim zakonima, onda se ùivotqen postepeno pretvara u raj. A kad se duwa poda grehu, qen seùivot postepeno pretvara u pakao.

2. Greh je jedina neprirodnost u prirodi yoveka i kozmosa.Tu$inac, stranac, uxez, zloyinac, muyitex, ubica, eto to je grehu svakome od nas. Ali, po razornosti svojoj, greh je newto istrawnije i gore od svega toga. Wta dakle? Greh je u suwtini $a-vo. Po nenadmawnoj definiciji nenadmawnog blagovesnikaHristovog, svetog Jovana Zlatousta: —&avo je greh”. Eto, u tome jesva tajna greha, i sva sila greha, i sav uùas greha, i sav pakaogreha. Nema $avola bez greha, ni greha bez $avola. I u najmaqemgrehu krije se $avo. Svakako mali, ali ipak $avo. A $avo ne znaza milost prema yoveku. Kada greh sazri, ra$a smrt (sr. Jak.1,15).Eto konayne strawilnosti greha: smrt. Iskustvo roda xudskogpotvr$uje: greh i smrt su liyne $avolove sile. Pomoçu qih $avodrùi grehoxubive xude u svom odvratnom zagrxaju. Dokle? Dok sene pokaju. Kada se yovek pokaje, Bog ga spasava.

3. U nawem zemaxskom svetu ogromna je tajna bezakoqa(2.Sol.2,7), tajna greha, tajna zla. Nasuprot tajni dobra, koje usi-dreno u savesti yoveka, uvek je svojim ùivotnim nervom vezanoza izvor svakoga dobra - Boga, i to Boga i Gospoda Isusa Hrista.Qime se hrani, odrùava sebe u ùivotu i u svojoj besmrtnosti.Kao Bog svakoga dobra, On je i dowao u naw zemaxski svet da namda lek za svaki greh, za svako zlo, jer nema zla izvan greha. KaoJedini Yovekoxubac, On nam je dao ne samo lek veç svelek, kojinepogrewivo iscexuje svaki greh u xudskoj prirodi. A taj svelekjeste pokajaqe. Odbaci li yovek taj jedini lek, jedini svelek,xudsko se biçe neminovno otiskuje u demonizam, u satanizam, usamo besmrtno carstvo zla: pakao.


4. Kroz greh yovek se sva$a sa Bogom, ratuje sa Qim, nepri-jatexuje. Kao glavna $avoxa sila greh ne podnosi ni Boga nitiiwta Boùje. Zato, nastani li se u duwi yovekovoj, on postepenoubija u qoj svako dobro, najpre veru, pa molitvu, pa xubav, papost, pa milostivost. Grehoxubxem svojim yovek postepeno vr-wi samoubistvo. Nema strawnijeg ubice od greha. On je ustvariyovekov sveubica. Zato je glavna briga probu$enog yoveka: ubitigreh u sebi, i preko qega i samog $avola, koji nas i ubija grehom.No kako ubiti greh, kako ubiti $avola? To moùe uyiniti samoBogoyovek Gospod Hristos, koji je radi toga i postao yovek. I Onto yini nawom verom u Qega, nawom xubavxu za Qega, nawimpokajaqem pred Qim, nawom molitvom k Qemu.

5. %ivotni put yovekov jow na zemxi proteùe se od paklado raja, od $avola do Boga. U tome je i yovekova besmrtnost i vey-nost. Nepokajani greh jow ovde na zemxi postaje za yoveka nepod-nowxiva muka: pakao i qegov bezbroj. Gnev - jedan pakao, gordost- drugi, zavist - treçi pakao, srebroxubxe, pohota, zloba - pakao,pakao, pakao. Jer u svakom grehu taji se po $avo, i u qemu po pa-kao. To uvek biva kada yovekovom duwom ovlada greh, ma kojigreh. Spaseqe duwe od tih paklenih muka je jedno, samo jedno: ve-rom i pokajaqem svojim uvesti u duwu svoju yudesnog i samilos-nog Gospoda Hrista, koji i razlije po duwi veyni rajski mir ibesmrtnu radost. Tako yovek jedino i na$e sebe pravog, sebe be-smrtnog, sebe veynog.

6. Samo Evan$exe Hristovo zna u potpunosti tajnu greha,prirodu greha, i sve wto on krije u sebi. Evan$elski bludni sinje savrweni primer pokajanog grewnika (Lk.15,11-32). Kroz qegovuslobodnu voxu u qegovom ùivotu uyestvuje i zemxa i nebo, i $a-vo i Bog, i raj i pakao. Greh postepeno osiromawi yoveka od sve-ga Boùjeg wto je u qemu; paraliwe u qemu sve wto je boùansko ibogoyeùqivo, dok ga najzad ne baci u smrdxivi zagrxaj $avolu. Ion tada yuva sviqe svoga gazde - $avola. A sviqe su strasti, uveknenasitne. I takav ùivot nije niwta drugo do ludilo, vanseb-nost, raspameçenost. Jer u potresnoj priyi Gospod reye za blud-nog sina: A kad do$e k sebi (Lk.15,17). Kako? Pokajaqem. Da, yovekgrehom luduje. Svaki greh, pa i onaj najmaqi, uvek je ludilo du-we, vansebnost duwe. Pokajaqem yovek se opameçuje, dolazi k se-bi. I dowavwi k sebi odmah vapije ka Bogu, tryi k Qemu, viyeka nebu: Oye, sagrewih nebu i tebi (Lk.15,21). A Otac Nebeski?Uvek bezmerno yovekoxubiv, ugledavwi sina gde pokajniyki hi-ta k Qemu, saùali se, potrya, zagrli ga i celiva. I naredi ne-beskim slugama svojim, svetim An$elima: Iznesite najlepwu ha-xinu i obucite ga, i podaje mu prsten na ruku i obuçu na noge. I do-vedite tele ugojeno te zakoxite, da jedemo i da se veselimo. Jerovaj moj sin bewe mrtav, i oùive; i izgubxen bewe, i na$e se. I sta-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 173dowe se veseliti (Lk.15,11-24). Tako biva sa svakim, i radi svakog,pokajanog grewnika: gozba na nebu sveyovekoxubivog Gospoda Bo-ga i svih svetih An$ela s Qim.

Pokajani greh odvodi pokajanog grewnika u zagrxaj Bogu, uveyno Carstvo xubavi naweg Nebeskog Oca. Nepokajani pak grehra$a u duwi yovekovoj pakao, da ga zatim surva u veyni $avolovpakao.

Gospode, daj nam pokajaqe.7. Samo um oyiwçen od strasti i grehovne tame, i osveçen

blagodaçu Svetoga Duha, u staqu je osetiti, i shvatiti, i zavole-ti ono wto je sveto, i ùiveti qime i radi qega. Samo yisti mo-gu poznati Jedino-Yistog. Blaùeni yisti srcem, jer çe Boga vide-ti (Mt.5,8), najpre: u svetima videti, powto On u svetima poyi-va. I sve boùansko videti wto je rasejano po svim tvarima Boù-jim.

Svaki svetitex je bogonosac, u najpunijoj meri u kojoj to yo-vek moùe biti: jer Bogom ùivi, Bogom misli, Bogom oseça, Bo-gom hoçe, Bogom dela. U qemu: sve je od Boga, u Boga, radi Boga.Svetitexi su najoyiglednije, najpotpunije, najsavrwenije bogo-javxeqe, i zato najubedxivije. Bogoyovek Hristos je savrwenobogojavxeqe u obliyju yoveyjem: vidxivo obliyje Boga nevidxi-voga (Kol.1,15). A Qime, i pomoçu Qega, u veçoj ili u maqoj merii svi hristonosci, na prvom mestu svetitexi. Wto yistijeg srcai yistijeg uma yovek, to on sve viwe oseça i uvi$a. Uporni grew-nik to ne uvi$a, jer ne vidi, powto mu je greh oslepio oyi duwe,i oyi srca, i oyi savesti, te gledajuçi ne vidi, sluwajuçi ne yu-je, umujuçi ne razume, Otuda tolika sablaùqavaqa o svetitexeuopwte.

8. Yovekova misao, ako se ne zavrwi Bogom, ostane krqa, ne-dovrwena. Zato se postepeno suwi, vene, dok najzad sasvim neuvene. Wto vaùi za yovekovu misao, vaùi i za yovekovo oseçaqe.Ako se ne kosne Boga, i ono se brzo sparuwi, zamre, dok naposlet-ku potpuno ne umre. Ovaj zakon vaùi i za yoveka u celini. Akose qegovo biçe ne zavrwi Bogom, on ostaje krq, nedovrwen; u qe-mu postupno umire sve veliko i uzviweno, a ostaje sitno i niw-tavno.

Religioznost je dugotrajni proces u kome uyestvuje sav yo-vek svim onim wto ga yini yovekom. Yovek je i u svojim reli-gioznim doùivxajima psihofiziyko biçe. Zato baw wto je yo-vek psihofiziyko biçe, Bog je postao yovek i javio se kao Bogo-yovek. Idealno savrwenstvo psihofiziykog je u bogoyoveyan-skom. Logos postade telo (Jn.1,14).

9. Saznaqe i vera. Izme$u tega dvoga roje se bezbrojne muke,muke duhu yovekovom (sr. Prop.1,13-18). Ako iwta predstavxa mukuza duh yovekov, onda je to saznaqe. A zar ne i vera? Da, i ona. Tu


je tek bezbroj brodoloma. Ali i spasenih. Saznaqe i vera su iprirodni i logiyki nekom istom silom. U suwtini svojoj, sve jesaznaqe zasnovano na veri. Na veri: da je nawa savest newtozdravo, logiyno, normalno, dostojno povereqa. Mi primamo svetonakvim kakav se predstavxa i privi$a nawim organima sazna-qa, zato wto verujemo u svoje xudsko saznaqe koje je po prirodisvojoj i nevidxivo i neopipxivo.

Vera kao organ saznaqa shvata ono wto je nadrazumno i nad-shvatxivo za yulno saznaqe xudsko. Ona ima svoje oko kojim vi-di ono wto je nevidxivo. Ali i pogled vere i saznaqe vere pro-stire se do izvesnih granica. A onda nadshvatxivo postaje i ne-shvatxivo, ali ipak prijatno, muyeniyki prijatno verujuçoj du-wi.

Religiozno saznaqe je prirodno saznaqe, produùeno i pro-wireno verom i blagodaçu u natprirodno, ali ne i neprirodno.Ono je toliko nadracionalno, da yesto izgleda iracionalno. Sa-znaqe Boga biva religioznim instinktom i oseçaqem ili reli-gioznom intuicijom, a ponajviwe blagodaçu Hrista Bogoyoveka.

10. Mudrosti ùivota uyi filosofija Duha Svetoga, jer jeona mudrost i znaqe, blagodatna mudrost i blagodatno znaqe oprirodi biça; a zenica je te mudrosti: znaqe boùanskog i yove-yanskog, vidxivog i nevidxivog. Filosofija Duha Svetoga je uisto vreme moralna stvaralayka sila koja kroz upodobxavaqe Bo-gu putem podviùniyko-blagodatnog usavrwavaqa umnoùava u yo-veku boùansku mudrost o Bogu, svetu i yoveku. Taj etiyki karak-ter pravoslavne filosofije naglawava Sveti Jovan Damaskinkada veli: —Filosofija je upodobxavaqe Bogu” Ömooªsqai Qe⁄, istoga —umetnost nad umetnostima i nauka nad naukama” técnhtecn‹n, e¥pist¯mh e¥pistjm‹n. Kao ùivotvorna filosofija Duha Sve-toga ona je jedina umetnost koja iz warenog i veoma sloùenog bi-ça yovekovog moùe izvajati bogoliku i hristoliku liynost; kaonauka Duha Svetoga ona je jedina nauka koja samoxubivo i osmr-çeno stvoreqe wto se yovek zove moùe nauyiti kako se savla$ujesmrt i stiye besmrtnost. Stoga je pravoslavna filosofija: umet-nost nad umetnostima i nauka nad naukama.

11. Tajna Istine je ne u stvarima, ne u idejama, ne u simvo-lima, veç u Liynosti, i to Bogoyoveyanskoj Liynosti GospodaHrista: Ja sam Istina (Jn.14,6), Istina savrwena, nikad umaqena,nikad promenxiva, uvek jedna i ista u svojoj savrwenoj punoçi,uvek jedna i ista juye, danas i vavek (Jev.13,8). Sve ostale istineizviru iz qe kao zraci iz sunca, stoga su i one besmrtne i veyne.Sve dogme sayiqavaju u stvari jednu jedinu Istinu: BogoyovekaGospoda Hrista. Sve one vode Qemu, jer ishode iz Qega; sve oneodvode Qemu kao wto svaki sunyev zrak odvodi suncu.

12. Sveti dogmati su veyne i spasonosne boùanske istine

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 175ùivotvornom silom Trojiynog Boùanstva, od koga i dolaze, i uqima sva sila novog ùivota po Hristu, sva sila blagodatnog mo-rala evan$elskog. Oni su zaista reyi veynoga ùivota. I samimtim wto su oni Hristove reyi, duh su i ùivot su (Pneªma e¥stïn kaâzw¯ e¥stïn) (Jn.6,63; 68). Novi ùivot u Hristu sav je izatkan izdogmatskih Istina svetog Otkriveqa Svete i %ivotvorne Tro-jice.

13. Veyne dogmatske istine su predmet vere; a vera je pod-vig koji obuhvata svu liynost yovekovu, pa samim tim i razum yo-vekov. Vera je time vera, wto veyne dogmatske istine Evan$exapretvara u ùivot yovekov. Sve evan$elske dobrodetexi (vrline),na yelu sa verom, jesu nebeski hleb veynoga ùivota, kojim hrane-çi se, yovek obeskonayuje sebe, osveçuje sebe, obesmrçuje sebe,oblagodaçuje sebe, usavrwava sebe do krajqih granica svoje bogo-likosti. Blagodatni ùivot yovekov u Crkvi neminovno postajeizvorom blagodatnog poznaqa veynih istina dogmatskih. Doùiv-xavajuçi ih kao suwtinu svoga ùivota, yovek postiùe qihovuistinitost, i neophodnost, i spasonosnost za xudsku liynostuopwte. Pritom se moùe postaviti evan$elsko nayelo i pra-vilo, evan$elski kategoriyki imperativ: Tvori, da bi poznao.Jer to je smisao Spasitexevih reyi: Ako ko hoçe qegovu (tj. BogaOca) voxu tvoriti, doznaçe (gn›setai) je li ova nauka od Boga (Jn.7,17). 14.

14. Sve wto je Bogoyoveka Hrista - ostvarxivo je, ovaplot-xivo je. Jer u Gospodu Hristu nema niyeg apstraktnog, niyegirealnog; Qegova je jedinstvenost u tome, wto je On ovaploçeniBog i wto su u Qemu kao takvom ovaploçene sve boùanske Isti-ne. A powto se ovaplotio Bog, i sa Qim sve boùanske Istine, toznayi sve su one ostvarxive, ovaplotxive u sferi xudskog ùivo-ta, i to u granicama vremena i prostora. O tome svedoyi ceo No-vi Zavet i sva istorija Crkve Hristove i Svetitexa Qegovih.

15. Takozvani logiyki dokazi o postojaqu Boga: kozmolow-ki, teleolowki, ontolowko-psiholowki, istorijski, moralni, imnogi drugi koji su se tokom vremena formirali u religiozno-filosofskom racionalizmu, ne mogu u dogmatici PravoslavneCrkve imati vrednost stvarnih dokaza, jer su zasnovani na prin-cipima relativnog, ograniyenog, ogrehovxenog razuma i yulnogopaùaqa xudskog, i jer istina i postojaqu Boga za Crkvu iOtkriveqe nije logiyka pretpostavka koju treba dokazivati pu-tem logiykih silogizama, veç istina Bogom otkrivena, i stoganesumqiva. Kao boùanska realnost i datost ova Istina ne zavi-si od dokaza i dokazivaqa, od logiyke funkcije razuma. Logiykidokazi koliko otkrivaju Boga toliko ga i skrivaju.

16. Xudska svest je svest neyim boùanskim. Ona je tolikotajanstvena i zagonetna u svojoj neposrednoj datosti, da je niko


maqi od Boga nije mogao dati yoveku. U najunutrawqijem jezgrusvom yovekova samosvest je bogosvest. Jer je svest, u suwtini, darBoùji yoveku. Yovek ne bi mogao ni biti svestan sebe, da mu tonije dato od Boga.

17. Do istinskog i realnog bogopoznaqa i samopoznaqa yo-vek dolazi jedino putem aktivne xubavi. Xubeçi Boga i xude,yovek realno i eksperimentalno saznaje da je qegova duwa hris-tolika i besmrtna. Opit aktivne xubavi, kao metod bogopozna-qa i samopoznaqa, jeste yudesna blagovest kojom je BogoyovekHristos obdario rod xudski. Sluùeçi se ovim metodom, yoveknajbrùe prona$e i Boga i sebe. A na putevima mrùqe yovek lakoizgubi i Boga i sebe. Prona$en i primeqen Bogoyovekom, ovajmetod bogopoznaqa i samopoznaqa postao je i zauvek ostao meto-dom pravoslavne gnoseologije.

18. U Bogoyoveku Hristu ima neyeg nesravqeno viweg odIstine, Dobrote i Lepote. On je sve to u apsolutnom smislu, paipak i newto viwe od svega toga. U tome je Qegova izuzetna yar.Sve wto je najboxe u duwi xudskoj Hristos privlayi sebi nekimneodoxivim magnetizmom xubavi. On daje duwi yoveyijoj wto jojne mogu dati ni apsolutna Istina, ni apsolutna Dobrota, ni ap-solutna Lepota, uzete posebno u qihovoj metafiziykoj supstan-cijalnosti ili logiykoj opravdanosti.

19. Samo jedan put vodi u poznaqe Veyne Istine: to je xu-bav. Stiyuçi xubav, koja je suwtina Boùja, yovek se realno sjedi-quje sa Bogom i na taj nayin dolazi do stvarnog poznaqa VeyneIstine. Xubav ispuquje yoveka Bogom. Po meri ispuqeqa sebeBogom, yovek i poznaje Boga. Ispuqujuçi se Bogom, yovek se pro-svetxuje, osveçuje, oboùuje, i na taj nayin osposobxuje za istin-sko poznaqe Boga. Usvajaqem i doùivxavaqem —prve i najveçezapovesti” xubavi (Mt.22,37-39), yovek postaje —uyesnik u Boùjojprirodi” (2.Pt.1,4). Boùanska sila xubavi uvlayi vascelog yove-ka u proces oboùeqa: oboùuje mu se srce, duwa, um i voxa; i svewto je yovekovo ùivi Bogom, oseça Bogom, misli Bogom, hoçe Bo-gom. Pri tome tajnu Boùanstva xudima otkriva Duh Sveti, jerwta je u Bogu niko ne zna osim Duha Boùjeg (1.Kor.2,11). A DuhSveti je —Duh xubavi” i —Duh mudrosti i razuma”, to jest Duh is-tinskog znaqa i bogoyoveyanskog poznaqa.

20. Bogoyovek je uyinio xubav suwtinom i metodom bogopo-znaqa i yovekopoznaqa. Xubav je ne samo oseçaqe, nego i suwti-na duha, duwe i voxe. Ona je glavna stvaralayka sila kojom novo-zavetna liynost komponuje sebe. Tajna yarobne liynosti Hristo-ve je u xubavi; u xubavi je i tajna novozavetne gnoseologije. Bo-goyoveyanska xubav je novi put poznaqa. Qen kategoriyki impe-rativ glasi: xubi, da bi poznao. Istinsko znaqe u svemu zavisiod xubavi: ono se zayiqe u xubavi, raste xubavxu, dostiùe savr-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 177wenstvo pomoçu xubavi. Ja xubim, znayi: ja znam. Znaqe je ema-nacija xubavi. Sva filosofija saznaqa sadrùi se u filosofijixubavi. Xubi li yovek hristolikom xubavxu, on je istinski fi-losof, jer zna tajnu ùivota i sveta. Bog xubavxu boguje; isto ta-ko i yovek xubavxu yovekuje.

21. Kada hristolika liynost okrene duwu svoju prema tva-ri, ona sva uzavri ùalowçu i molitvom. I voli svu tvar, voli jeùalowçu i molitvom. Hristolika liynost i prima svu tvar neneposredno, sobom, veç posredno - Hristom. Ona pristupa tvariHristom; gleda je Qegovim okom, oseça Qegovim srcem, meriQegovom merom. I tako pod korom greha otkriva bezgrewnu suw-tinu tvari.

Hristolika liynost, vo$ena Hristom kroz tajne svetova,vidi Logos i Logiku vasione, i svaku tvar prima iz ruke Tvorca.Ogledana u ogledalu qene duwe, obolela se tvar pokazuje u svojojlogosnoj bezgrewnosti i lepoti. Hristolikoj duwi otkriva seposledqa tajna tvari, jer ona voli i xubi tvar. A xubxeni uvekotkriva svoju tajnu onome koji ga xubi. Hristolika liynost gle-da na prirodu ne kao na divxe yudoviwte koje treba nemilosrd-no ukroçivati ili savla$ivati (osvajati, pokoravati), veç kaona bolesnika koga treba neùno milovati, saùaxevati i voleti.Za qu priroda ne predstavxa bezduwnu materiju koju treba grubotretirati i bezobzirno iskoriwçavati, veç raskownu tajnuBoùju koju treba molitvom milovati i xubavxu izuyavati. —Vo-lite svu tvorevinu Boùju, i celokupnu, i svaku mrvicu. Svakilistiç, svaki zrak Boùji xubite. Volite ùivotiqe, volite bi-xe, volite svaku stvar. Budew li voleo svaku stvar - i tajnu çewBoùju razumeti u stvarima. A shvatiw li jedared, ti çew je pos-le neumorno poyeti poznavati sve daxe i viwe, svakodnevno. Izavoleçew najzad sav svet potpunom, vasionom xubavxu” (Dosto-jevski, —Braça Karamazovi”).

22. Vidovitim okom svoje molitvene xubavi, hristolikaliynost vidi neprolaznu istinu svake Boùje tvari, i nalazi qe-no pravo mesto u logosnoj harmoniji sveta. Zaista je —svako stvo-reqe Boùje dobro”, i niwta nije na odmet, kad se prima molit-venom xubavxu, jer se osveçuju reyju Boùjom i molitvom (1.Tim.4,4-5).

Yistima je sve yisto, a poganima i nevernima niwta nijeyisto, nego im je um i svest opogaqena i prxava (Tit.1,15). Za ne-verujuçi um Ivana Karamazova: sve je divxi, prokleti i $avol-ski haos; za molitvom ohristovxen um starca Zosime, i um osta-lih hristoyeùqivih heroja Dostojevskovih: sve je slatka tajnaBoùja, samo zagoryana grehom; ukloni greh, i odjednom sve posta-je divno i veliyanstveno. Jedino u Hristu Bogoyoveku svakatvar, ma kome svetu pripadala, nalazi svoju veynu i apsolutnu


vrednost, jer se sve kroz Qega i za Qega sazda (Kol.1,16). U ovaplo-çenom Bogu Logosu svaka tvar pronalazi svoju prvobitnu lepotu,i svetost, i bezgrewnost.

23. Niwta strawnije od yoveka u svima svetovima. Jer niw-ta beskrajnije. Vrtoglavica spopada sva stvoreqa koja imaju mo-çi da misle o yoveku. Filosofija o yoveku tewka je i za an$el-ske umove, tuùna i za heruvimska srca. Nigde kraja yovekovombiçu. Ako pak ima kraja, onda je taj kraj - beskrajnost. Gorke su iotrovne beskrajnosti yovekove. Ko se nije otrovao od qih yim ihje osetio i oseçaqem saznao? Jesi li sa mnogostradalnim Jovomposetio yovekove beskrajnosti, moralo se srce tvoje rastopitiod bola. Jesi li ih posetio sa Wekspirom, morao si u bunilo pas-ti, i izmuyenu duwu svoju nasloniti - na yije krilo?…

Budimo iskreni do kraja: da yudesni Gospod Hristos nijevaskrsao, i svetlowçu vaskrseqa svog obasjao i osmislio yoveko-ve beskrajnosti, ko ne bi Tvorca ovakvog biça kakvo je yovek sma-trao prokletim tiraninom?… A Jedini Sladyajwi krotko ideod srca do srca xudskog i boùanskom neùnowçu zasla$uje gorkutajnu yovekova biça i sobom ispuquje qegove beskrajnosti. Zatosu Hristovom yoveku mile sve beskrajnosti yovekove. Za qega ne-ma straha u qima, jer su sve ispuqene Boùanskim Logosom, Bo-ùanskim Smislom, Boùanskim Svesmislom. Jer centar yovekovabiça je u vaskrslom i vaznesenom Gospodu Hristu, koji sedi s des-ne strane Boga (sr. Kol.3,1). Sa vaskrslim Bogoyovekom besmrtnosti veynost je postala nova kategorija xudskog ùivota. Hriwçanisu time hriwçani wto ùive silom vaskrseqa i po zakonima vas-krseqa (sr. Kor.15,29-34). A to znayi: ùive veynowçu i radi vey-nosti, jer su i telo i duwa sazdani za veynost, za bogoyoveynost.

24. Yovek je jedino biçe u svim svetovima, protegnuto odraja do pakla. Dijapazon xudskih misli, xudskih oseçaqa,xudskih raspoloùeqa veçi je od an$elskog i od $avolskog. Odan$elskog, jer yovek moùe da ide naniùe do $avola; od $avolskog,jer moùe da ide naviwe do Boga. Yovek je uvek veyno biçe, pahteo on to ili ne. Kroz sve wto je qegovo struji neka zagonetnaveynost. Samim svojim biçem yovek je osu$en na besmrtnost iveynost. Samo ta besmrtnost, ta veynost moùe biti dvojaka:dobra ili zla, Boùja ili $avoxa. Yoveku je ostavxena sloboda ipravo da bira izme$u te dve besmrtnosti, izme$u te dveveynosti.

Kada poyiqe yovekova besmrtnost? Poyiqe od qegova zaye-ça u utrobi majke. A kada poyiqe yovekov raj ili pakao? - Poyi-qe od qegovog slobodnog opredexeqa za Boùansko Dobro ili za$avolsko zlo, za Boga ili $avola. I raj i pakao yovekov poyiquovde na zemxi, da se posle smrti produùe veyno u onom ùivotuna onom svetu. Wta je raj? - Raj je oseçaqe Boga. Oseça li yovek

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 179Boga u sebi, veç je u raju. Gde je Bog, tamo je i Carstvo Boùje, ta-mo i raj. Otkako je Bog Logos siwao na zemxu i postao yovek, rajje postao nejneposrednija zemaxska i yoveyanska stvarnost. Jergde je Gospod Hristos, onde je i raj. Zato Sveti Jovan Kronwtat-ski veli: —Kada je Bog prisutan u svim yovekovim mislima, ùe-xama, namerama, reyima i delima, znayi da je Carstvo Boùjedowlo qemu. Tada on vidi Boga u svemu: u svetu misli, u svetudelatnosti i u svetu materijalnom” (—Moj ùivot u Hristu”).

25. Priyestiti misao boùanskim Svesmislom, boùanskomLogosnowçu znayi: preobraziti je u bogomisao. Tako i oseçaqe:priyesti li se boùanskim Svesmislom, ono se preobrazi u bogo-oseçaqe. A bogomisli i bogooseçaqa su kao an$eli. Puna qih,duwa je puna an$ela. To je i yini rajem. Stalno oseçati i stalnobiti svestan boùanske logosnosti i boùanske svevrednosti sve-ta i jeste raj za xudsku duwu. Nemati to oseçaqe i to saznaqe -pakao je za duwu. Stalnost i besmrtnost u oseçaqu i saznaqu bo-ùanske logosnosti sveta karakteriwe An$ele i Svetitexe. Pot-puno odsustvo toga oseçaqa i toga saznaqa karakteriwe $avolei xude okorele u zlu. Kolebaqe u tom oseçaqu i tom saznaqu,udeo je yovekove poluvere. Raj se sastoji u stalnom i besmrtnomoseçaqu i saznaqu boùanske logosnosti sveta. A pakao - u potpu-nom odsustvu toga oseçaqa i toga saznaqa. &avo je time $avowto potpuno i veyito odriye logosnost i logiynost sveta. Za qe-ga je - sve besmisleno, sve glupo, stoga sve treba uniwtiti. A yo-vek je stavxen na po puta izme$u raja i pakla, izme$u Boga i $a-vola.

26. Svaka misao, i svako oseçaqe, odvodi po malo duwe iliu raj ili u pakao. Ako je logosna, misao vezuje yoveka sa BogomLogosom, sa Svesmislom, sa Svevrednowçu; a to je veç raj. Ako jepak nelogosna, protivlogosna, onda neminovno vezuje yoveka saBesmislenim, sa Obesmislitexem, sa &avolom; a to je veç pakao.Wto vaùi za misao, u istoj meri vaùi i za oseçaqe. Sve poyiqeodavde, sa zemxe: i yovekov raj i yovekov pakao. %ivot xudskina ovoj planeti je grandiozna drama: tu se stalno sukobxava pro-lazno sa veynim, smrtno sa besmrtnim, zlo sa dobrom, $avoxe saBoùjim.

27. Sve u svemu: nevidxivo je srce vidxivog, jezgro vidxi-vog. Budimo iskreni: sva tri sveta: i kozmos, i zemxa, i yovek,predstavxaju sobom neke nevidxive sile, obuyene u materiju.Vidxiva priroda je materijalna projekcija nematerijalnih, ne-vidxivih misli (—logosa”) Boùjih. A yovek je to isto i newtodaleko viwe od toga: yovek je vidxiva projekcija nevidxivog li-ka Boùjeg.

Svaka stvar u ovom svetu jeste ram, u koji je Bog uramio pojednu misao svoju. A sve stvari skupa sayiqavaju raskowni mo-


zaik misli Boùjih. Iduçi od stvari do stvari, mi idemo od jed-ne misli Boùje do druge, od jedne freske Boùje do druge. A idu-çi od yoveka do yoveka, mi idemo od jedne ikone Boùje do druge.Jer dok je Bog u stvari uramio u stvari misli svoje, u yoveka jeuramio lik svoj, ikonu svoju. Reyeno je u Svetoj Kqizi: I stvoriBog yoveka po liku svom, po liku Boùjem stvori ga (Post.1,27). Zatoje svaki yovek bogonosac od utrobe svoje majke. Ali ikonu Hris-tovu u duwi svojoj yovek je razbio - grehom, pomrayio - strastima,unakazio - porocima. I divni lik Hristov premazao crnom smo-lom strasti i gadnim gnojem slasti. No premilostivi GospodHristos je zato i postao yovek —da opet obnovi lik svoj koji je is-truleo u strastima” (Himna dogmatik, 4. glas). On je postao yovek, dapodseti yoveka na lik Boùji u qemu, da ga podseti na qegovo bo-ùansko poreklo, da ikonu Boùju u qemu oyisti od smrdxivog mu-xa greha, od crne smole strasti i odvratnog gnoja slasti. On, be-stelesni Bog i Gospod, uzima na sebe telo yoveyje i u qega uram-xuje svoje Boùanstvo, da bi pokazao xudima, da je telo - ram iko-ne Boùje. On, neopisani Bog i Gospod, ovaploçava se, i ovaplo-çeqem opisuje sebe, slika sebe. Nevidxivi Bog, ovaplotivwi se,uyinio je sebe vidxivim; neopisani Gospod, ovaplotivwi se,opisao je sebe telom. Sjedinivwi u sebi Boga i yoveka, GospodHristos je obnovio ikonu Boùju u yoveku.

28. Tek u liynosti Bogoyoveka nawla je svoju veynu vred-nost i liynost svakog yoveka uopwte. Jer se suwtina liynostisvakoga yoveka sadrùi u liku Boùjem. Po uyequ i iskustvu Bogo-yovekove Crkve, Crkve Pravoslavne: najglavnije je - pronaçi likBoùji u yoveku. Prona$ew li to u yoveku pronawao si qegovuneprolaznu vrednost, qegovu apsolutnost, qegovu nezamenxi-vost, qegovu besmrtnost i veynost. Yesto puta je lik Boùji uyoveku zatrpan muxem slasti i trqem strasti, trqem grehova ikorovom poroka. Ali, pravoslavni hriwçanin je zato, da sve tosa lika Boùjeg u duwi yovekovoj skine, da bi taj lik ponovo za-blistao svojom boùanskom krasotom. Uyiniw li to, ti çew vole-ti yoveka i u grehu qegovom; nikad neçew izjednayavati greh sagrewnikom i zloyin sa zloyincem; uvek çew umeti dvojiti grehod grewnika, osu$ivati greh a milovati grewnika, kao wto je touyinio Hristos u Evan$exu sa grewnicom (Jn.8,3-11). Eto, svemi-lostivi Gospod osu$uje greh, ali ne osu$uje grewnicu. On kao daveli: —ja ne osu$ujem tvoju bogoliku duwu, ali osu$ujem tvoj greh;ti nisi isto wto i greh, u tebi ima boùanske sile koja te moùeosloboditi greha; idi, i odsada viwe ne grewi” (Jn.3,11).

29. Ma koliko bio zaxubxen u bure i oluje, yovek ipakzaùeli da se makar na kratko vreme ukotvi u nekom tihom pri-staniwtu, gde vreme ne ratuje sa veynowçu. Tada misli u molit-venim povorkama yeùqivo tonu u beskrajne plave dubine. I svu

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 181ti duwu zaliva ùexa: da se sve misli zanavek pretvore u veko-veyne molitve. Jer misli koje se ne izvijaju u molitvu jesu sejayibure, izazivayi oluje, tvorci bunta. Tako i oseçaqa, ako se ne iz-viju u molitvu. Prokletstvo je za yoveka misao koja ne ùeli da sepreobrazi u molitvu, da se zavrwi molitvom. Kowmarski je ne-izdrùxivo imati misli koje se pred misterijom svetova ne pre-tvaraju u molitveno uzbu$eqe i ushiçeqe. Niwta yarobnije odmisli koje se na dogledu Boùjih svetova neosetno izvijaju u mo-litvu.

30. U svemu zemaxskom ima neyeg nebeskog; u svemu prirod-nom ima neyeg natprirodnog. U pweniynom zrnu ima parye neba,jer dok je postalo, mnogo je nebeske svetlosti i toplote i plavet-nila u sebe unelo. Neyeg zvezdanog ima u svemu bixnom, u svemuùivotiqskom, u svemu mineralnom, pogotovu u svemu xudskom.Sve je u ovom zemaxskom svetu sudbinski povezano sa onim nebes-kim svetom. Neosporna je istina: zemxa se drùi nebom, i posto-ji nebom; zemxa, i sve wto je na qoj. Jedna ista sila drùi u po-stojaqu i nebeski i zemaxski svet, i prirodno i natprirodno, ividxivo i nevidxivo. Prelaz prirodnog u natprirodno i nat-prirodnog u prirodno je vrlo tajanstven i zagonetan, i ne podle-ùe kontroli xudskog ispitivaykog duha. Kroz nevidxive pra-elektrone i fotone vrwi se zagonetno prelivaqe natprirodnogu prirodno, nevidxivog u vidxivo. A kroz tajanstvene fotoneduwe vrwi se prelivaqe svetlosnih logosnih sila Boga Logosa ubiçe yovekovo. Tako, u stvari nema yvrstih granica izme$u nat-prirodnog i prirodnog, izme$u nevidxivog i vidxivog. U svemuzemaxskom ima mnogo nebeskog.

31. Filosofija je svojevrsno muyeniwtvo. Tu se misao lomipo tamnim bezdanima i divxim urvinama nebiça i svebiça. Za-to su filosofi, mahom, tuùni i - zaneseni xudi.

Filosofi su, yesto, tragiyni xudi. Jer qihova misao dugoi uporno juriwa na kozmiyke tajne, dok najzad, kao skrhana pti-yica, ne padne pred posledqim bedemima qihovim.

Filosofi su, pokatkad, oyajni xudi. Jer ih misao zavede utakve lavirinte, iz kojih nema ni povratka nazad ni izlaskanapred.

Filosofi su, ovda-onda, buntovni xudi. Jer im misao po-besni od strahotne zagonetnosti ovoga sveta.

Filosofi su, ponekad, sarkastiyni xudi. Jer im misao nijeu staqu da prona$e onu kap meda wto se skriva u krunicama mno-gih biça i stvari. I oni hrane sebe gorkim liwçem svirepihtajni koje tako obilno i bujno raste na livadi nawih tuùnih ze-maxskih stvarnosti.

32. Sa qima, sa filosofima, ja sam u karavanu koji luta pobeskrajnim pustiqama. I nama nestaje vode, da duwu osveùimo,


jer nam se misao umorila, oùednela, ogladnela. I mi se hranimopeskom i pojimo peskom. O, peskom slanih, gorkih, strawnih taj-ni… Tuga je biti filosof. Jer si u karavanu koji nikako ne mo-ùe da iza$e iz pustiqe. Tu yovekova misao najzad u strawnimmukama izdiwe od gladi i ùe$i. A yovek? - Oja$eni peyalnik,kraj sive pewyane humke svoga vo$a i putovo$a - misli.

Ali, za misao xudsku, izmuyenu u pustiqi svoga sveta. po-stoji ipak jedan izlaz. Da, samo jedan izlaz! To je - On, BogoyovekHristos. On koji je misao xudsku zavrwio Bogom, Tvorcem misli;On koji je misao xudsku, tu gorkovest, pretvorio u blagovest; Onkoji je yoveka, to najtragiynije biçe usavrwio, i dovrwio Bo-gom. On - yudesni i yudotvorni Bogoyovek: Bog yovekove misli,Logos yovekove misli, Logika yovekove misli, Smisao yovekovemisli.

33. Zar misao xudska nije najkrvoùednije yudoviwte, akose ne zavrwi i ne usavrwi Logosom misli, Logikom misli? BezLogosa misli, bez Smisla misli, yovekova misao je veliki besmi-sao. Morali ste to osetiti, ako ste ozbixno mislili o tome wtaje misao. Znate, tada se od uùasa srù ledi u kostima, a misao ubunilo i buncaqe pada razmiwxajuçi o prirodi misli. Istinaje, yoveyanski realna istina: samo sa Bogoyovekom i u Bogoyove-ku misao xudska postaje jaram blag i breme lako (Mt.11,30). Bogo-yovek je jedino otkrio pravi put za yovekovu misao. Put koji vo-di u besmrtno savrwenstvo i ùivot veyni. To je: da se yovekovamisao putem bogoyoveyanskih sredstava razvije u bogomisao, uyovekovo oseçaqe u bogooseçaqe, a yovek - u blagodatnog bogoyo-veka.

34. Inteligencija koja ùivi i izraùava sebe grehom, zlomi smrçu, kazna je Boùja. Velika inteligencija - velika kazna. Sainteligencijom, bez dobrote i neùnosti, yovek je gotov $avo.&avo je velika inteligencija bez imalo dobrote i xubavi. A iyovek je to, ako nema dobrote i xubavi. Yovek inteligentan, abez dobrote i samilosti, pakao je za duwu, i srce, pakao za yita-vo yoveyanstvo. I razoran je, i samorazoran. Po reyi svetogEvan$exa: Razasu gorde u mislima srca qihova (Lk.1,51).

35. Od svakog evan$elskog podviga nikne u duwi po jednooko, a od mnogih podviga mnoge oyi, kojima duwa gleda i vidi ne-vidxivo, i bogoyoveyanskim sudom procequje sva zbivaqa u sebii u svetu oko sebe. Podvizava li se yovek podvigom evan$elskogmilosr$a, na duwi mu mora niknuti oko koje netremice gledaono wto je Hristovo i danonoçno traùi ono wto je veyno i bogo-yoveyno. Podvizava li se podvigom evan$elske xubavi, evan$el-ske molitve, evan$elskog posta i ostalih evan$elskih vrlina, uduwi mu se umnoùavaju oyi koje gledaju nevidxivo i vide Nevid-xivog. Tek kroz evan$elske vrline duwa yovekova progleda za sve

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 183wto je Boùje i veyno u svetu vremenskog postojaqa. Nema li u se-bi evan$elske vrline, duwa ostaje slepa za sve wto je besmrtno iveyno i u ovome i u onome svetu (sr. 2.Pt.1,3-9).

36. Nawe je: da u sebi uzrastemo i odnegujemo sve ono wto jeveyno i bogoyoveyno; da oseçaqe i saznaqe veynoga ùivota raz-vijemo u sebi do krajqih granica. Zato je Bog Logos i postao yo-vek, da bi nas xude, nauyio kako se stiye ùivot veyni u ovomprolaznom svetu. Nawa vera i nije drugo do neprekidna borba zaùivot veyni, neprekidno muyeniwtvo za ùivot veyni (1.Tim.6,12). A zemxa: bojiwte i muyiliwte (martªron) u kome se muyimoi podvizavamo za ùivot veyni. To je naw poziv (1.Tim.6,12). Kodrugayije misli - nije Hristov.

37. Ne treba smetati s uma: yovek se osposobxava da sebe isvet oko sebe posmatra i saznaje sa glediwta Boùjeg, ocequjeHristovom ocenom, meri Bogoyoveyanskom merom, samo ako seblagodatnim podvizima evan$elske vere saovaploti BogoyovekuHristu, postane sutelesnik Qegov (Ef.3,6), sastavni deo Bogoyo-veyanskog tela Qegovog: Crkve. Drugim reyima: ako se svim bi-çem svojim, svom duwom svojom, svim srcem svojim, svom snagomsvojom crkveni (sabornizira) i ocrkveni (osabori, ohristovi),te na svet gleda svetim oyima Duha Svetoga. Sve se to postiùeneprekidnim blagodatnim praktikovaqem evan$elskih podvigavere, xubavi, nade, molitve, posta, krotosti, smirenosti, trpxe-qa i ostalih. I zbiva se tajanstveno i blagodatno srastaqe du-we yovekove i sveg biça sa Gospodom Hristom, kao loze sa yoko-tom (sr. Jn.15,1-6). Tako biva istinsko oyoveyeqe, ocrkveqeqe, iohristovxeqe yoveka.

38. Napisano je: Pogubiçu mudrost mudrih, i razum razumnihodbaciçu (1.Kor.1,19). - Wta se xudsko moùe odrùati pred silomsmrti, greha i $avola? Da li razum , ili voxa ili srce? Sve je ne-

moçnije od senke, i kidxivije od pauyine. Ima li mudrosti xud-ske koja ne izdahne pred strawnom silom smrti i greha? Ima lirazuma xudskog koji mrtav ne padne u borbi sa grehom i smrçu i$avolom? Nema mudrosti xudske, pa makar to bila —mudrost mud-

rih”, koju smrt ne uniwti, i greh, i $avo. Nema razuma xudskog,pa makar to bio —razum razumnih”, kojim se greh i smrt i $avo netitraju kao deca klikerom. A zar je mudrost zbixa mudrost, akone moùe da spase yoveka od smrti i greha? I zar je razum zbixarazum, kada ne moùe da prona$e yoveku sredstvo spaseqa od smr-

ti, greha i $avola? I mudrost mudrih, i razum razumnih, ostavxa-ju xude da propadaju i ginu u smrti i smrtnom, u grehu i grehov-

nom, u $avolu i $avoxem. Tu bespomoçnost mudrosti xudske i raz-uma xudskog oseti svaki koji pokuwa da pomoçu qih rewi pro-blem smrti i ùivota, i da se pomoçu qih oslobodi greha i smr-


ti. I ako je dosledan i istrajan, on mora pribeçi neyem jayem iod mudrosti xudske i od razuma xudskog. A u nawem yoveyanskomsvetu to jaye jeste jedino Krst Hristov . Na to bogomudri Apostoli upozorava kada podseça hriwçane na reyi Boùje: Jer je pisano:Uniwtiçu mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciçu. I zaista,Krstom spasavajuçi svet od greha, smrti i $avola, Gospod nawIsus Hristos uniwtio je mudrost mudrih i odbacio razum razum-nih . I postavio Krst svoj kao silu spaseqa , sredstvo spaseqa iznameqa spaseqa.

39. Gde je mudri? Gde je kqiùevnik? Gde je prepiray ovoga sve-ta? (1.Kor.1,20) da ovo ospore, i dokaùu da Krst Hristov nije silakojom se spasavamo od greha, smrti i $avola, nego mudrost xudska,i kqiùevnost xudska i nadmudrivaqe xudsko. Gde je mudri? danam prona$e lek od smrti i spas od greha; da nam objasni tajnusveta i yoveka; da nam kaùe smisao ùivota i smrti. Gde je kqi-ùevnik? da nam sve to umetniyki opiwe i prikaùe, i time spa-sonosnost kqiùevnosti xudske dokaùe. Gde je prepiray ovoga sve-ta? da nam sve to logiyki obrazloùi i osmisli, i tako spasonos-nu misiju filosofije xudske obelodani. I mudri i kqiùevnik, iprepiray ovoga sveta nisu drugo do reyiti i neuçutni svedocinemoçi xudske i bespomoçnosti xudske pred glavnim logiykimi prirodnim pitaqima duha xudskog. Yesto, oni jow i umnoùa-vaju muke nawe od neznaqa, od nemoçi, od greha, od smrti, od bes-pomoçnosti; reyju: muke nawe od pakla koji mi nazivamo xud-skim saznaqem, xudskim razumom, xudskim srcem.

40. Jer powto u mudrosti Boùjoj svet ne pozna Boga mudrow-çu, bi Bogu po voxi da ludowçu propovedi (Krsta Hristovog) spaseone koji veruju (1.Kor.1,21). - I u celini i u pojedinosti svet jestvoren Bogom Logosom, Bogom Mudrowçu, koji se kao Spasitexsveta naziva i Mudrost Boùja (1.Kor.1,24; 30). To znayi: sav svetoko yoveka je ogledalo mudrosti Boùje, i svaka tvar - neuçutniglasnik i propovednik te mudrosti . Nalazeçi se u ovom Boùjemsvetu, yovek se zaista nalazi u mudrosti Boùjoj, opkoxen qomesa svih strana. Pa ipak, rod xudski, taj svet bogolikih mudraca,mudrowçu ne pozna Boga, iako je ùiveo u mudrosti Boùjoj, to jestu tvorevini Boùjoj, koja je sva gromoglasno propovedala svogaTvorca. Tamom grehova svojih mi smo xudi sakrili od sebe mud-rost Boùju , koja je razlivena i sakrivena po svim tvarima. A izKrsta Hristovog zablistala je sva boùanska mudrost oyoveyenogBoga Logosa, zbog yega verom u qega i poznajemo jedinog istini-tog Boga i Gospoda, i spasavamo se od greha, smrti i $avola. Isvaki razuman i iskren yovek mora priznati: zaista Bog ludowçupropovedi Krsta Hristovog spasava one koji veruju. Krst i vera, -


eto sredstva spaseqa. Sila Krsta se moùe osetiti samo kada sepoveruje u qega, pa makar i uprkos svih —logiykih dokaza” kojerazum xudski istiye protiv te vere. Poveruje li u Krst, yovekpostepeno doùivxuje spasonosnu silu qegovu i radost spaseqa , ipo qemu se razliva mudrost Boùja koja ga ispuquje pravim pozna-qem Boga , sile Boùje, i mudrosti Boùje, i yudesnog podviga Bo-

goyovekovog: spaseqa sveta Krstom.Jedino spaseqem od greha, smrti i $avola, mi dolazimo do

istinskog bogopoznaqa, yovekopoznaqa i tvaripoznaqa. Jergreh, smrt i $avo luye iz sebe mrak i tamu koji nam zaklaqaju Bo-

ga i pomrayuju tvorevinu Boùju, te ne vidimo u qoj mudrostBoùju i silu Boùju, koje bi nas odvele istinskom bogopoznaqu,istinskom yovekopoznaqu, istinskom tvaripoznaqu. Samo oyiw-çeni od zlosmradnog greha i um xudski, i srce, i duwa, sposobnisu da istinski poznadu Boga , yoveka i svet. Krst u duwi, krst usrcu, krst u umu, - eto sile koja nas oyiwçuje od svakoga greha, iosposobxuje da verom poznamo Boga i mudrost Boùju. A bez vere uKrst, nema ni spaseqa, ni bogopoznaqa, ni yovekopoznaqa.

41. Jer Jevreji znake iwtu, i Grci mudrosti traùe, a mi pro-povedamo Hrista raspeta - Boùju silu i Boùju mudrost (1.Kor.1,22-

24). - Jevrejima je do yuda, a Grcima do filosofije. Ne do spase-qa: od zla, od greha, od $avola. Jer samo oslobo$eqe od toga trogadaje sve wto je potrebno yoveku: i sile i mudrosti, i znaqa i mo-

çi, i besmrtnosti i radosti. Ovako, niti yuda odvode Jevrejespasequ, jer ne veruju Yudotvorcu; niti xudska mudrost odvodiGrke pravoj mudrosti, jer ne veruju u ovaploçenu —mudrost Boù-ju” - Bogoyoveka Hrista. Prvi uslov da se prava Mudrost prona$ejeste: da se duh xudski oslobodi obmane, laùi, greha, to jest gor-dosti, samodovoxnosti, samoùivosti, samozatvorenosti (sr. Jn.

12,24). Boùanska se Mudrost daje samo yistima srcem, samo xudi-

ma svetog ùivota (sr. Jak.3,13; Mt.5,8). Ta Mudrost je dar Boùji; onaje najpre yista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti idobrih plodova, nepristrasna i nelicemerna (Jak.3,17). A takvamudrost je samo evan$elska mudrost, do koje se dolazi verom uHrista Raspetog i Vaskrslog i yistim i svetim ùivotom u veri.

42. Jer sam odluyio bio da niwta ne znam me$u vama osimIsusa Hrista, i Qega raspeta (1.Kor.2,2). - Zato wto je On jedinobiçe pod nebom kojim se xudi mogu spasti (Dap.4,11-12). Znati to,vrhovno je znaqe, i jedino sve-vrednosno. Bez toga, sva xudskaznaqa nisu li wtura i nemoçna neznaqa? Jer ustvari nimalo nepomaùu yoveku u onome wto je najglavnije. Sa svima qima yovekje samo jedno buyno i huyno i avetiqsko —niwta” (sr. 1.Kor.13,2).Zagleda li u sebe, u sva svoje znaqa, yovek se mora prepasti od


niwtavila svog, od nebiça svog, od nemoçi svoje. I ako seduhovno probudi, on oseti wta Bogoyovek Hristos znayi za rodxudski: Spasitex i Osmislitex svega xudskog; i duwe, i tela, iznaqa, i oseçaqa, i ùivota, i smrti, i besmrtnosti, i veynosti,i svega vidxivoga i nevidxivoga. Gryki duh, i po veri i po fi-losofijskom oboùavaqu yoveka, yovekopoklonstvu, potpuno jenemoçan i bespomoçan kada je u pitaqu spaseqe yoveka i sveta.Wtaviwe, ta sklonost jako smeta Grcima da pravilno oceneBogoyoveka Hrista i da ga prime kao jedinog istinitog Boga iGospoda, Spasitexa i Iskupitexa. Stoga Sveti Apostol idolazi me$u qih (Grke u Korintu) sa odlukom: da niwta ne zname$u qima osim Isusa Hrista, i Qega raspeta. Da, Raspeta . A toznayi: Spasitexa, a ne samo Uyitexa; prvo Spasitexa, pa ondaUyitexa. Kao Spasitex On je svojom krsnom smrçu, svojimvaskrseqem, svojim vazneseqem, svojim celokupnimbogoyoveyanskim ùivotom izvrwio spaseqe sveta od greha,smrti i $avola. To ga je i uyinilo jedinstvenim Uyitexem rodaxudskog: jer On jedini i uyi xude i daje im boùanske sile dapobe$uju greh, smrt i $avola, i tako stiyu i osiguravaju sebibesmrtnost i ùivot veyni. Stoga mu je i ime: Isus, wto znayiSpasitex.

43. Mi ne govorimo mudrost ovoga sveta,… nego govorimo mud-rost Boùju u tajni sakrivenu - Qeoº sofïan musthrïw tån ‡pokékrimenhn- koju Bog pre svakog vremena odredi za slavu nawu. - Gospod Hristoskao Bogoyovek i jeste ta —mudrost Boùja” (1.Kor.1,24-30) i —slavanawa”. U Trojiynom Boùanstvu On je pre ovoga sveta, pre svakogvremena odre$en kao veyni smisao biça xudskog, i slava qegova.I zaista, On je tom slavom proslavio yoveka kada se oyoveyio,postao yovek. Svu punoçu Boùanstva svoga On je uneo u yoveka(Kol.2,9), i tako neiskazano proslavio yoveka. Kao Bogoyovek, Onje uveo yoveka u sav ùivot boùanski, u svu besmrtnost, u svu be-

smrtnost boùansku, u svu veynost boùansku, u svu slavu boùan-sku: jer eno, On kao Yovek sedi s desne strane Boga Oca, u veynojboùanskoj slavi . Yovek je sazdan sa bogoyoveyanskim klicama imoguçnostima. One su u bogolikosti biça qegovog. A bogolikostu bogoyeùqivosti: u yeùqi da sve svoje usavrwi i zavrwi Bo-gom, Bogoyovekom: i duwu, i telo, i srce, i ùivot. Otuda pojavaBoga Logosa kao Bogoyoveka odgovara veynim yeùqama biça xud-skog.

44. A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, idubine Boùje - tà bæqh toº Qeoº (1.Kor.2,10). Za veru u Hrista i hris-toxubxe Bog daje Duha svog Svetog, Duha Istine, koji hristoxu-bivu duwu uvodi u svu istinu o Bogoyoveku Hristu, i otkriva jojsve dubine Boùje koje su u Qemu. Duh Sveti otvara vid yoveku -

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 187te vidi wto oko ne vide, i sluh - te yuje wto uho ne yu, i srce - teoseça i saznaje wto u srce yoveku ne do$e (1.Kor.2,9). Na dan svetePedesetnice Duh Sveti je otkrio svetim Apostolima svu Hris-tovu tajnu, i otada su oni iwli za Qega u sve smrti, u sve opas-nosti, u sve muke. Ostavwi zauvek u Crkvi, Duh Sveti i nadaxeotkriva Hristovu tajnu svakoj hristoxubivoj duwi (sr. Jn.14,16-17;26; 16,13; Ef.1,17; Dap.4,31; 10,47; 11,15). On je glavni Apostol i Sve-dok Hristov (Jn.14,16-26; 15,26). On daje bogoxubivim duwama najsa-vrwenije znaqe o Gospodu Hristu, za kakvo je samo sposobno xud-sko biçe. Zato duhonosni blagovesnik piwe hriwçanima: Imatepomazaqe od Svetoga, i znate sve - oi“date pænta (1.Jn.2,20): znate svewto yovek moùe znati o Bogu, o svetu, o yoveku, o ùivotu, o vey-nosti. Samo duhonosci znaju Bogoyovekovu tajnu. To su, na prvommestu, Svetitexi. Nema sumqe, svaki hriwçanin kroz svete taj-ne postaje duhoprimac i duhonosac. Samo Svetitexi zadrùavajuu sebi Duha Svetoga svetim evan$elskim vrlinama, svetim evan-$elskim ùivotom, a mi ga gresima ogoryavamo, pa i izgonimo.Zato wto imaju u sebi Duha Svetog koji im otkriva dubine Boùjekoje su u Gospodu Isusu, Sveti Oci i jesu jedini pravi i verodos-tojni bogomudri tumayi Svetoga Pisma i uopwte Boùjeg Otkri-veqa.

45. Jer ko od xudi zna wta je u yoveku, osim duha yovekova kojije u qemu? Tako i u Bogu wta je - tà toº Qeoº - niko ne zna osim DuhaBoùjeg (1.Kor.2,11). Yovek je zatvoren svet, zatvoreni univerzum.Takvim ga yine qegovo samooseçaqe i samosaznaqe. Bez qegovedozvole ne moùe u qih prodreti niko sem sveznajuçeg i svuda-prisutnog Gospoda. To je qegova iskxuyiva i neotu$iva svojina.Ustvari, to je i jedino qegovo. On sebe saznaje i zna pomoçu sa-mooseçaqa i samosaznaqa. Ali, wta su u suwtini samooseçaqe isamosaznaqe, to ni on sam ne zna. Qihova je tajna sakrivena uBogu Logosu. Kao i vascela tajna yovekova biça. Jedino je ova-ploçeni Bog Logos, Bogoyovek Hristos, otkrio ne samo tajnu Bo-ga nego i tajnu yoveka. Otuda se Bogoyovekom najboxe i najsavr-wenije poznaje yovek. Kada yovek ùivi Bogoyovekom, qegovo seznaqe i o Bogu i o yoveku usavrwava bogoyoveyanskim savrwen-

stvom. Duh yovekov je izvor svega yovekovog samosaznaqa i znaqa ,svega samooseçaqa i oseçaqa. On jedini zna wta je u yoveku, i odqega zavisi da li çe to obelodaniti. Tako i u Bogu niko ne znawta je osim Duha Boùjega. On jedini zna wta je i u BogoyovekuHristu. Yovek pak samo liynim osveçeqem, oduhovxeqem, ulaziu te tajne Duha. Prisajediqujuçi se svetim ùivotom u Duhu Sve-tom, yovek po meri svog osveçeqa dobija i znaqe o onome wto jeu Bogu, kao i znaqe o onome wto je u yoveku. Otuda samo sveti du-honosci znaju Boga i wto je u Bogu, znaju yoveka i wto je u yoveku.

46. A mi ne primismo duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Bo-


ga, da znamo wto nam je darovano od Boga (1.Kor.2,12). - Eto tajnehriwçanskog bogopoznaqa, hristopoznaqa. Duh Sveti daje sileduhu nawem da moùe saznati wta nam je darovano od Boga. Boùjese poznaje Boùjim. Bog se poznaje Bogom, - to je apostolsko i sve-tootayko pravilo u hriwçanskoj teoriji saznaqa, gnoseologiji.Ukoliko viwe yovek ima u sebi Duha Boùjeg, utoliko viwe znaBoga i ono wto je Boùje. Samo duhonosci znaju potpuno wta namje u Hristu Bogoyoveku darovano od Boga: kakva bogatstva, kakvasavrwenstva, kakve svetiqe. Kao wto su sveti Apostoli tek Du-hom svojim saznali to potpuno i jasno, tako i svaki hriwçanin.To je zakon koji vaùi za sva xudska biça. Otuda su duhonosniOci najboxi hristoznalci, i duhonadahnuti tumayi SvetogEvan$exa, jer ga tumaye Duhom Svetim koji im otkriva i dubineBoùje.

A wta je to duh ovoga sveta? To je ovakvo shvataqe: ovaj svetje sve i sva; na qemu se ùivi, na qemu i umire; na qemu se po-staje, na qemu i nestaje; osim ovoga sveta, ne postoji drugi svet;osim yoveka, ne postoji Bog; wto je u ovom svetu, to je sve, a iz-nad qega i oko qega - niwta, niwta, niwta; yovek je svim biçemiznikao i izrastao iz ovoga sveta, u qega se sav ponovo vraça,rawyiqa i raspada. Otuda duh ovoga sveta ne moùe znati HristaBoga, ni wta nam je u Qemu darovano od Boga. Duh ovoga sveta je uvladarima ovoga sveta koji ne poznaju i ne priznaju Bogoyovekai Spasitexa u Hristu Isusu Gospodu nawem. On je i u materija-listima, i u racionalistima, i u humanistima, i u papistima, iu svima koji hoçe da Hrista Bogoyoveka svedu na yoveka i daHriwçanstvo objasne kao xudsku filosofiju, xudsku nauku, xud-sku pojavu, xudsku tvorevinu.

47. Jer ne znam niwta sobom - oÚden gàr e¥maut⁄ sªnoida (1.Kor.4,4). Yak i apostol Pavle je tek kroz Bogoyoveka Hrista poyeo daupoznaje sebe. Kroz hristopoznaqe ka samopoznaqu! Da, to je je-dini put. Bogoyovekom saznajem sebe kao yoveka, ulazim u straw-nu tajnu biça wto se yovek zove: wta je, otkuda je, radi yega je,kuda ide. Tek Bogoyovekom poyiqem da razumem svoj razum, svojesrce, svoju duwu, svoje telo, i svet oko sebe, i mnoge tajne Boùje,svete, presvete, preuzviwene. Kao yovek, sam po sebi, ne znamniwta sobom. Wto znam, veli Pavle, Hristom znam koji je u me-ni, u mojoj duwi, u mome razumu, u mome srcu, u mome ùivotu (sr.Gal.2,20). Qime ùivi moje samosaznaqe, moje saznaqe, i uzrasta usvete tajne Boùjih svetova. Ja tek sad uvi$am da je moje samosaz-naqe pravo i istinsko i besmrtno i veyno samo Qime i u Qemu.Jer sve wto saznajem i znam kao nesumqivo istinito i stvarno,saznajem i znam Qime, ne sobom.

48. Zapazimo smisao svetle blagovesti apostolove: Jer Bogkoji reye da iz tame zasvetli svetlost - f‹Ò læmyai, On zasvetli -

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 189êlayen - u srcima nawim, da bi se osvetlilo poznaqe slave Boùje ulicu Isusa Hrista (2.Kor.4,6). Samo kad Bog blagodaçu svojom upa-li sveçu duwe nawe, obasja srca nawa, naw se duhovni vid ospo-

sobxuje da vidi veynu boùansku slavu u licu Isusa Hrista, Bogo-yoveka. Ko u licu Isusa Hrista ne vidi Boga, zaista je slep, zais-ta je tama oslepila oyi duwe qegove. I on nikada ni u kome i niu yemu neçe pronaçi istinitog Boga, jer ga van Hrista nema.Mesto toga on çe proglawavati za bogove razna biça, razne poja-ve, razne stvari. Probudi li se yovek pokajaqem iz svoje strasti,iz svoga grehoxubxa, i otrezni duwu svoju hristoyeùqivom ve-rom i xubavxu, on odmah sagleda u Qemu Boga, i svu slavu boùan-sku, koliko je xudsko biçe podneti moùe, na veynu slavu svoju.

49. Ne moùew sebe znati, tayno i istinski znati, dok sebene pogledaw bogoyoveyanskim okom Crkve, dok sebe ne izmeriwbogoyoveyanskom merom Crkve. Zato wto ni naw um ne predstav-xa nepogrewivo merilo i nepogrewivog sudiju. I on je pod mno-gim slabostima i nesavrwenstvima i manama i pomryinama.Qemu je neophodno da sebe dobrovoxno prinese na ùrtvu Gospo-du Hristu - Boùanskom Logosu, Boùanskom Umu, prinese kroz sa-moodreyni podvig vere, xubavi, molitve. I onda çe ga yudesniGospod u Bogoyoveyanskom telu Crkve svoje preobraziti, obnovi-ti, osvetiti, prisajediniti sabornom bogoyoveyanskom umu Crk-ve. I tek tu, u tom bogoyoveyanskom umu Crkve tvoj çe um naçisebe, svoju punoçu, svoje savrwenstvo, svoju svetost, svoju nepo-grewivost. Jedino sa svima svetima (Ef.3,18), u Crkvi Hristovoj,moj um osaborqen, ocrkveqen, obogoyoveyen, dobija silu i moç ijasno vidi, opet sa svima svetima, kroz qih i pomoçu qih - svojveyni put, svoj veyni smisao, svoju veynu vrednost, svoj veyniùivot, svoju veynu radost.

Bez toga, moj um je wturo, skoro beskonayno niwta (Gal.6,3),i sav ja, sa vascelom svojom duwom i telom i svewçu, neprekidnosam beskrajno metafiziyko, a i fiziyko niwta, do god sam odvo-jen od Onoga koji je sve za svako biçe: od Gospoda Hrista, BogaLogosa, vascelog ovaploçenog u Crkvi Qegovoj. Jer van Bogoyove-ka Hrista, ja sam sav smrtan, sav sam niwta, i fiziyki sav samniwta, powto sam baw fiziykom stranom svoga biça i najpod-loùniji vidxivoj smrtnosti i smrti. Dok moja xudska misao neologosi (ohristovi) sebe, ona uvek ostaje fantastiyno privi$e-

qe, najpre za sebe samu. Da, misao je xudska besmislena sve dok sene osmisli, ne ologosi Bogom Logosom - Gospodom Hristom u Crk-vi Qegovoj: dok se ne ocrkveni, osaborni, osveti, oblagodati,obogoyoveyi.

50. Nema veçe muke (Prop.1,18) nego wto je misao sama sebi!i nema veçeg pakla: misao sama u sebi i sama sa sobom, potpuno


otkinuta od Tvorca i Boga misli - Gospoda Hrista, Boga Logosa.Misao xudska bez Gospoda Hrista ne moùe poznati ni sebe, ni-ti znati sebe ili svet oko sebe. A kad u uobraùequ svom mislida wto zna - ne zna jow niwta kao wto treba znati (1.Kor.8,2).Ustvari, sva sposobnost misli nije u qoj samoj veç u Bogu Logosui od Boga Logosa (sr. 2.Kor.3,5). U tome je razumnost misli, i smi-sao misli, i logiynost misli, i logosnost misli. Bez toga - onaje uvek alogosno privi$eqe, alogosno yudoviwte, koje samo sebeneprestano vija po pustiqama besmislenog postojaqa i biça, ko-je je na kraju svih krajeva nebiçe.

51. Svojim bogoyoveyanskom podvigom spaseqa na zemxi,Gospod Hristos je blagoslovio rod xudski svakim blagoslovom du-hovnim (Ef.1,4). Time je Gospod Hristos ostvario ono wto je kaoplan Boùji o rodu xudskom postojalo u Trosunyanom Boùanstvupre postaqa sveta. Spaseqe koje mi hriwçani stiyemo i dobi-jamo Spasitexem jeste ostvareqe predveyne misli Boùje o nama,jer nas izabra u Qemu pre postaqa sveta. Izabra sav rod xudskikao celinu, a nas hriwçane i kao pojedince, predvi$ajuçi da çe-

mo mi s verom i xubavxu primiti Spasitexa i spaseqe. Ovaj iz-bor ni u kom sluyaju ne znayi Boùje predodre$eqe, veç samoBoùje predznaqe i predvi$aqe kako çe se ko od xudi drùatiprema Spasitexu i spasequ koje On nudi. Jer yovekoxubiviSpas predlaùe spaseqe svima, ali ga samo izvestan broj xudiprima. Primaju ga oni koje se dragovoxno odluye da ùive svetimi besprekornim ùivotom u Hristu i pred Hristom. A takav ùi-vot se ùivi Duhom Svetim i u Duhu Svetom pomoçu svetih tajni,i svetih vrlina koje izviru iz svetih tajni. Niko se ne moùe na-

silno primorati da ùivi pravednim i svetim ùivotom. Tu jesve zasnovano na slobodnoj voxi, na dobrovoxnom naporu i trudu.Vrline, svete vrline se ne mogu nametnuti silom, ili nekimpredodre$eqem, jer su one od zayetka do zavrwetka, delo dobrevoxe.

52. Bog blagodat, preumnoùi u nama u svakoj mudrosti i raz-boritosti - án pæsh sofïa’ kaâ fron¯sei (Ef.1,8) - Blagodat u mudrosti .To je oblagodaçena mudrost, mudrost boùanska, logosna, besmrt-na, veyna, samo u granicama nawe xudske duwe. Obogaçen tomblagodatnom mudrowçu, hriwçanin mudro ùivi u svim Boùjimsvetovima, izbegavajuçi greh, od koga duwa i luduje i bunca. Jergreh i jeste ludilo duwe, bezumxe duwe. Blagodat u razumu toznayi: boùanska sila, osveçujuça i preobraùujuça i oboùujuça,osveçuje razum , preobraùava ga, oboùuje ga. I razum se javxayist i obnovxen i preobraùen i oboùen, i iz qega se roje bo-ùanske misli, boùanska rasu$ivaqa, boùanska umovaqa. Dok jepod vlawçu greha, razum toyi iz sebe tamu i mrak, nakazne i

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 191ruùne misli, bezumna i luda rasu$ivaqa, jer greh i caruje u yo-veku kroz mnogobrojne demonizme i razna ludila. Ogrehovxenrazum uvek je pod vlawçu zla, i time posredno pod vlawçu $avo-la. Oblagodaçeni pak razum uvek je pod vlawçu boùanskog dobra,i time pod vlawçu samoga Boga svakoga dobra - Gospoda Hrista.

53. Razum se oblagodaçuje pomoçu svetih tajni i svetih vr-lina. Tako, molitva svetom silom svojom oblagodaçuje razum; iomolitvxen razum svako svoje rasu$ivaqe razvija i vodi boùan-skim putevima, te ga nikada ne kostolome mrayna bespuça. Istotako, xubav svetom silom svojom oblagodaçuje razum , te on s ushi-çeqem blagovesti i opravdava hristoliku xubav prema svimaxudima i svima stvoreqima i svima tvarima. Tako i smirenost,tako i krotost, tako i post, tako i sve ostale evan$elske vrline,svaka svojom svetom silom oblagodaçuje razum , i time ga preobra-ùava, osveçuje, ohristovxuje, oboùuje, obogoyoveyuje, obesmrçuje,oveynuje, i na taj nayin ga osposobxava, te on radosno i ushiçe-no ùivi radi veynoga u vremenu, radi Boùjega u yoveku, radi bo-goyoveynoga u xudima, radi Gospoda Hrista u vremenu i veynos-

ti, i svim biçem svojim usvaja veynu Boùansku Mudrost wto je uBoùanskom Otkrivequ.

54. Wta Bog hoçe sa ovim svetom? Kakav je cix Boùji u qe-mu? Wta Bog hoçe sa rodom xudskim? Sa yovekom? Zawto je Bogstvorio ovakav svet i ovakvog yoveka u qemu? To ne zna, i ne mo-ùe znati nikakva xudska mudrost, nikakav xudski razum. To mo-ùe znati, i stvarno zna jedino Hristovom blagodaçu oblagodaçe-

na mudrost, i Hristovom blagodaçu oblagodaçeni razum. Bogat-stvo blagodati svoje Trosunyani Gospod je i izlio na nas objaviv-wi nam tajnu voxe svoje u liynosti Gospoda Hrista i Qegovom bo-goyoveyanskom podvigu spaseqa: tajnu voxe svoje o nawem zemax-skom svetu, i o svim svetovima, o yoveku, i o svima xudskim bi-

çima. Nema sumqe, tajna svih svetova je u tajni voxe Boùje. Danam je nije objavio mi xudi nikada ne bismo saznali i otkrilitu tajnu, a samim tim ni tajnu nawe xudske voxe: radi yega namje voxa data, i yemu treba da sluùi, i kako da se upravxa. Popredveynom blagovoxequ svom Bog nam je otkrio tu tajnu koju jeimao u sebi o svetu i svetovima, i o yoveku u qima. A to blagovo-xeqe vascelim biçem svojim izvire iz bezgraniyne xubavi Boù-je, kojom Bog i odre$uje od veynosti sav svoj odnos prema roduxudskom.

55. Kako je moguçe poznati Gospoda Hrista, Bogoyoveka, Qe-gov neizrecivi domostroj spaseqa sveta? Jedino sa svima sveti-ma (Ef.3,18). U tome domostroju spaseqa: i wirina je boùanskibeskonayna i bezgraniyna, i duùina i dubina i visina. A to jesam Gospod Hristos Bogoyovek: ovaploçeqem je siwao u najdoqa


mesta prirode xudske; pogrebeqem - u najdoqa mesta ada; vaskrse-

qem i vazneseqem - uziwao sa xudskom prirodom viwe sviju nebe-sa , i uzneo sa sobom sve svete, sve verne sledbenike svoje, i uzno-si ih neprestano kroz sveti ùivot u svetim tajnama i svetim vr-linama. Dubine Boùje (1.Kor.2,10) prisutne su sve u bogoyoveyan-skom domostroju spaseqa Gospoda Hrista: prisutne i u qegovojwirini, i u qegovoj duùini , i u qegovoj dubini, i u qegovoj vi-sini. A u te dubine Boùje uvode nas i kroz qih vode samo svetiduhonosci (sr. 1.Kor.2,10-16), yiji je duh sav ispuqen Duhom Sve-tim, i vo$en i rukovo$en Qime. I mi jedino u blagodatnoj zajed-

nici sa svima svetima moùemo to razumeti, i to postupno i po-stepeno po meri vere nawe i evan$elskih podviga nawih. A tisveti duhonosci, gde su? U Bogoyoveyanskom telu Hristovom,Crkvi: u qenim beskrajnim boùanskim dubinama i wirinama ivisinama i duùinama. Potpuno sjediqeni sa Bogoyovekom blago-datnim sjediqeqem, oni ùive onim wto je Qegovo, i imaju onowto je Qegovo, i znaju Qegovim znaqem, jer sabornim umom Crk-ve umuju, i sabornim srcem Crkve oseçaju, i sabornom voxom Crk-ve hoçe, i sabornim ùivotom Crkve ùive: sve qihovo ustvari jenajpre Qegovo, i uvek Qegovo, a oni uvek svoji sebi samo prekoQega i Qime.

56. Apostol Pavle veli: Da poznamo xubav Hristovu kojaprevazilazi svako znaqe (Ef.3,19). Od toga po duwi podviùnikavere razliva se yudesno umileqe, i on svim biçem svojimradosno oseça ovu istinu: xubav Hristova je preteùnija odsvakog znaqa , jer daje duwi takva blaga, takve radosti, takvablaùenstva, o kojima nikakvo znaqe ne moùe ni slutiti, akamoli pronaçi ih i dati xudskom biçu. Ovo oseçaqe, i u qemusaznaqe o svevrednosti xubavi Hristove - dar je Boùji,otkriveqe je Boùje za saborno ùivxeqe u Crkvi sa svimasvetima. Jer blagodatni ùivot u Crkvi sa svima svetima uvodinas u nadumno, natyoveyansko, natprirodno poznaqe. Yega?Boùanske xubavi Hristove , izraùene Qegovim bogoyoveyanskimdomostrojem spaseqa, Crkvom Qegovom.

57. Stvarno, koji to um xudski, i razum xudski, i znaqexudsko moùe poznati, osaznati, proniçi presvetu tajnu CrkveSpasove, koja i nije drugo do sav Bogoyovek Hristos u svim svo-jim boùanskim i yoveyanskim savrwenstvima i stvarnostima?Um xudski, u ma kakvoj svojoj xudskoj datosti i stvarnosti; razumxudski, u ma kakvoj svojoj xudskoj datosti i stvarnosti, ne moùemnogo ni zahvatiti, a kamoli obuhvatiti bezgraniyne stvarnos-ti Bogoyoveyanskog domostroja spaseqa, koji je sav u tajanstve-nom Bogoyoveyanskom telu Crkve Hristove. Tu je sve samo tajnado tajne, i svaka od qih neizmerno i nesagledno prevazilazi sva-


ki um i razum xudski. A te svete i boùanske tajne Bogoyovekovogdomostroja spaseqa i Qegovog bogoyoveyanskog tela Crkve, svesu satkane od boùanske xubavi Hristove , beskrajne i bezgraniy-ne na svim taykama qenoga biça. Ta boùanska, ta bogoyoveyanskaxubav je uvek i u svemu nadumna i nedokuyxiva i nesagledna. Odqe se biçe xudsko rastapa u bezbroj umileqa i rasipa u bezbroj—Osana”. Ta je xubav u isto vreme i vrelo istinskog boùanskog,bogoyoveyanskog saznaqa i znaqa . Otuda iskxuyivo i no-vozavetni gnoseolowki princip: —Koji xubi Boga, taj zna Boga”(1.Jn.4,7-8): zna Boga nadumnim, nadrazumnim znaqem, znaqem ukome uyestvuje sav naw unutrawqi, bogoliki i bogoyeùqivi yo-vek. A tu xubav yovek dobija i razvija u sebi do nesluçenih raz-mera samo ùiveçi u Crkvi sa svima svetima kroz svete tajne isvete vrline. Jer takvim blagodatno-bogoyoveyanskim ùivotomon iscexuje od grehoxubxa i strasti duwu i um i srce, ozdra-vxuje ih boùanskim zdravxem, te oni, ozdravxeni Hristom,postaju sposobni za istinsko bogopoznaqe i za istinsko znaqenatprirodnog i nadumnog.

58. Do jedinstva vere i poznaqa Hrista (Ef.4,13) dolazi se sa-mo u zajednici sa svima svetima, samo sabornim ùivotom sa svi-ma svetima, pod vrhovnim rukovodstvom svetih Apostola, Proro-ka, Evan$elista, Pastira i Uyitexa . A qih najsvetije, vodi i ru-kovodi Duh Sveti, od Pedesetnice pa nadaxe kroza sve vekove doStrawnoga Suda. A Duh Sveti i jeste onaj jedan duh u telu Crkve(sr. Ef.4,4). U Qemu je i od Qega je i jedinstvo vere i poznaqa SinaBoùjega, Gospoda naweg Isusa Hrista. Sva istina vere u Hristai znaqa o Hristu nalaze se u Duhu Istine, koji nas i uvodi u svutu istinu, jednu i jedinstvenu (sr. Jn.16,13; 15,26; 14,26). On naweoseçaqe Hrista sjediquje sa sabornim srcem Crkve, i nawe sa-znaqe Hrista sa sabornim saznaqem Crkve. Telo Crkve je jedno,i ima —jedno srce” i —jednu duwu” (Dap.4,32). U to jedno srce - sa-borno srce Crkve, u tu jednu duwu - sabornu duwu Crkve mi ula-zimo, i sa qima se sjediqujemo blagodatnim dejstvom Duha Sve-toga, smiravajuçi um svoj pred svetim sabornim umom Crkve, duhsvoj pred Svetim Duhom Crkve. I tako stiyemo u sebi neprolaz-

no oseçaqe i saznaqe da smo jedne i iste vere u Gospoda Hristasa svima svetim apostolima, prorocima i pravednicima. Iste ve-re u Gospoda i istog poznaqa o Gospodu.

59. %ivot hriwçanski, ùivot u Hristu, u Qegovoj Crkvi,to je novi ùivot i novi nayin ùivota: sav yovek ùivi Bogom i uBogu. Ustvari, to je veyni ùivot xudski, ùivot boùanski, ùi-vot savrweni, koji ima svoje bezbrojne stupqeve. Tu yovek znaBoga i Istinu Boùju, i ùivi u qima i radi qih; tu yovek zna isebe, i doùivxuje sebe kao biçe bogoliko, besmrtno i veyno. Na-


suprot tome stoji ùivot neznaboùayki , ùivot vanhriwçanski.On sav teye —u praznosti uma” xudskog - án mataiŒthti toº noœÒ (Ef.4,17): sav svoj ùivot i sve sile za ùivot i sva pravila za ùivot,neznabowci iwtu od uma svog, uma xudskog. A wta ima u umu xud-skom, wta on sadrùi u sebi? Oyigledno je: um xudski ne sadrùiu sebi ni sveznaqe ni svemoç, da bi mogao snabdevati yovekaonim istinama i onim silama koje su neophodne za jedan praviùivot u pravdi, istini i svakom dobru; a najmaqe za jedan be-smrtni i veyni ùivot. Um xudski sadrùi u sebi misli, pojmove,ideje. Ali zar to nisu senke i privi$eqa sve - dok se ne ispuneBogom, Boùjom Istinom?

60. Um xudski zaista predstavxa pustiqu i pustow, praz-ninu i praznost, u kojima se yovek hrani saqarijama i senkama.Mesto biça, um je prigrlio nebiçe, mesto ùivota - smrt, i na to-me zasniva sebe i svu delatnost svoju. A u tom baw i jeste osnov-

na zabluda uma xudskog, qegova tawtina i sujeta i praznoça:mataiŒtiÒ (Ef.4,17). Dva ùivota: neznaboùayki , vanhriwçanski - —upraznosti uma” xudskog; hriwçanski - u punoçi Boùanstva, u Bo-goyoveku, koji je punoça Boùanstva u obliyju yoveka (sr. Kol.2,9;

1,19). %iveçi Qime i u Qemu, mi ùivimo umom Boùjim, Logos-om Boùjim, i s pravom izjavxujemo: mi um Hristov imamo (1.Kor.2,16).

61. Praznost, tawtina sujeta uma xudskog poveçava se do sa-tanskih srazmera - gordowçu. Jer od gordosti zaludi um u yoveku.Misao, gordowçu zahvaçena odvaja um od qegovog korena, od qe-govog izvora - Boga Logosa, te on potapa sebe u prizrake, u privi-de, i samouvereno smatra svoje privide za stvarnosti, i svoje lu-dosti za mudrosti. Yim xudi krenu putem gordosti, oni zalude umislima, te je svakog primaqa dostojna evan$elska istina o qi-ma: kad se gra$ahu mudri, poludewe fæskonteÒ eiÔnai safoâ e¥mwrænqhsan(Rim.1,22) i —rasuwe se gordexivci mislima srca svoga” (Lk.1,51).Gordoumxe ogrehovxuje, pomrayuje, truje, osataquje um xudski, teon toyi iz sebe tawte, prazne, sujetne misli i laùna umovaqa oBogu, o svetu, o yoveku. A to dolazi otuda wto gordost glavnomarterijom svojom crpe sile svoje, i ùivot svoj, i praùivot izSatane, koji je i pronawao gordost, i nayinio je vrhovnim zako-nom svega biça i postojaqa. Zato svaka, pa i ona najmaqa gordostosatani yoveka pomalo, i to najpre mu osatani um . Jer gordostprvo zahvati umne sile yovekova biça, postaje misleça sila uqemu, stvaralayka sila uma qegova. Ustvari, svaka xudska gor-dost poreklom je od Satane. Gordoumxe, to je glavna odlika Sata-ne i osataqenih xudi.

Osloqeni na svoj um , zatvoreni u yauru qegovu, gordoumci

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 195ili neçe da znaju za neko viwe biçe od sebe - Boga, ili ga nepriznaju, ili ga svode na neku slepu silu, i uopwte ne mogu pra-

vilno da rasu$uju i umuju o Bogu Tvorcu i o svetu kao tvoreviniBoùjoj. Zato ih Bog i predade u pokvaren um - da yine wto ne vaxa(Rim.1,28), i da to zlo yiqeqe jow i pravdaju pogrewnim rasu$i-

vaqem svog pokvarenog uma.62. %iveçi bez Boga, um se yovekov kvari, truli, ogrehovxu-

je, osmrçuje, osataquje. I dolazi dotle da stvarno ne zna za Boga.No ne znajuçi za Boga, um yovekov ne zna ni sebe sama, ni yovekani svet. Takav o-bez-boùen, o-ne-znaboùen um istovremeno posta-je i o-bez-yoveyen, o-ne-yoveyen. Tako, na kraju svih krajeva, yo-

vek bez Boga je uvek yovek bez uma: bezboùan-bezuman: Reye bez-uman u srcu svom - nema Boga (Ps.14,1). Od samog odsustva Boga u umuyovekovom, a to znayi: od samog odsustva Istine u umu -, um tru-li, raspada se, postaje diefqarménoÒ i u qemu se prirodno kote zlemisli, kao crvi u trulom mesu (sr. 1.Tim.6,5; 4). Razumxivo je ondada se xudi istruleloga, pokvarenoga, izopayenoga uma (2.Tim.3,8)protive istini, svakoj istini, a najviwe Veynoj Istini - Hris-tu Bogu.

63. Bogomudri znalac prirode uma xudskog, Apostol Pavleblagovesti: da je tawtina uma - bavxeqe tawtim stvarima (Ef.

4,17-18). A wta je tawte ako ne sve sadawqe, o yemu i govori Pro-povednik: Tawtina nad tawtinama, sve je tawtina (Prop.1,2 Õ

Kqiga Propovednikova). No rekne li ko: ako je sve tawte i tawtina ,zawto onda postoji? Ako je to delo Boùje, kako je onda tawte? Imnogo sliynih prigovora povodom toga. Ali, odgovara Sveti Jo-

van Zlatoust: Propovednik ne naziva tawtim dela Boùja; jer ni-je tawte nebo, nije tawta zemxa, ni sunce, ni mesec, ni zvezde,ni telo nawe. Sve je to veoma dobro (Post.1,31). A wta je tawte?Sam Propovednik govori: Nasadih sebi vinograde, nabavih sebi pe-vaye i pevayice, nayinih sebi jezera vodena, imah goveda i ovaca vi-we od svih; nakupih sebi srebra i zlata: i videh da je sve tawtina(Prop.2,4; 8; 6; 7; 11). I Prorok govori: —Yovek sabira, a ne zna komeçe dopasti” (Ps.38,7). Stoga, tawtina nad tawtinama su: velelep-ne gra$evine, izobixe i preizobixe zlata, mnowtvo slugu, gor-

dost i slavoxubxe, uobraùenost i nadmenost. Sve je to - tawti-na: jer nije nastalo od Boga, nego su to xudi stvorili. Kao wtobi se uzalud trudio yovek ako bi nalivao vodu u probuwen sud,tako i yovek koji se odaje tawtim zadovoxstvima - naliva vodu uprobuwen sud. Uopwte, tawtim se naziva ono wto niyemu traj-nom ne koristi. Stoga je Apostol i rekao za xude neznabowce da—hode u tawtini uma svoga” (Ef.4,17). (Sv. Zlatoust, Omilija 12. na Po-slanicu Efescima).


64. Neznabowcima je —razum pomrayen” (Ef.4,18) veli Apos-tol. Zbog toga wto nemaju Boga u sebi. Bez Boga na svetu (Ef.2,12),oni su u potpunom mraku, na prvom mestu qihov razum. Jer samBog u razumu i jeste svetlost razuma; iz Qega se lije i razlivasvetlost u sve misli, u sva rasu$ivaqa, u svu delatnost razuma.Nema li Boga u razumu, razum je sav pomrayen, sav potopxen u ta-

mu, i ne zna kuda ide, niti zna kuda vodi yoveka. Neznaqe Bogapovlayi za sobom neznaqe yoveka i qegovog naznayeqa, neznaqesveta i qegovog cixa. Yovek pomrayena razuma niwta ne zna kaowto treba znati. Tama mu ne da da vidi ni Boga, ni yoveka, nitiikoju tvar u qenom pravom biçu. Kao wto noçu yovek bez svet-losti jedva nazire stvari ili ih uopwte ne vidi, tako i razumbez Boga jedva nazire istinu o svetu i o stvarima u svetu, ili ihuopwte ne vidi. To neznaqe pravoga Boga drùi nehriwçane da-leko od ùivota u Bogu (sr. 1.Sol.4,5). Oni su zato otu$eni od ùivo-ta Boùjega (Ef.4,18).

65. Van ùivota Boùjega (Ef.4,18) svuda je smrt, obamrlost,mrtvovaqe, tama. Otuda i obamrlost razuma za svaku zdravu de-

latnost. Razum van Boga mrtvuje, obamire i umire. Otuda i —oka-

meqenost srca” kod neznaboùaca (Ef.4,18). Srce u kome nema Bogaravno je kamenu: ne oseça niwta kako treba ni koliko treba. Svasu mu oseçaqa sparuwena, sasuwena, suwiyava, zgryena, kratka,plitka, troma, hroma. A u neznaboùjem pomrayenom razumu sve sumisli suwiyave i samrtniyki bezùivotne i nemoçne. Samoùivxeqem u Bogu oùivi srce istinskim ùivotom, i ono postajeboùanska radionica koja neprestano izra$uje besmrtna oseçaqa,sveta, yista; i ono oseça i saoseça istinu Boùju i u xudima i ustvarima.

66. Kako hriwçani mogu odbaciti starog yoveka? Obnavxa-juçi se duhom uma svoga (Ef.4,23). - To znayi promeniti duh uma,raspoloùeqe uma, navike uma; promeniti nayin umovaqa, nayinmiwxeqa. Reyju: to znayi preobraziti i preobratiti tog glav-nog neznabowca u nama; od neboga obratiti ga Bogu, od nehristaHristu. A to se postiùe najpre podvigom vere, a za qim i saqim i ostalim evan$elskim podvizima xubavi, molitve, posta,smirenoumxa, bogoumxa, zdravoumxa, krotosti, uzdrùaqa… Sva-

ki od tih podviga obnavxa um preobraùajnim silama svojim. Ion se postepeno iscexuje od svojih bolesnih misli, bolesnihumovaqa, bolesnih shvataqa; postepeno ozdravxuje; dok se silomHristovom potpuno ne isceli, ne ozdravi.

67. Iscexen, ozdravxen, obnovxen um postaje tvorac zdra-vih, svetlih, svetih, boùanskih, besmrtnih misli. On sada Bo-gom misli, Hristom misli. Bogomislije, hristomislije postaje


qegovim stalnim raspoloùeqem, qegovim —duhom”, qegovim na-yinom miwxeqa i umovaqa. Zato sveti Apostol izjavxuje u imesvih hriwçana: Mi um Hristov imamo (1.Kor.2,16). Stoga i o svemuumujemo Hristom Bogom. Sa promenom uma, u yoveku se meqa sve,obnavxa sve. Zato se pokajaqe i naziva u Evan$exu metænoia (metæ -noºÒ), wto znayi: promena uma, obnova uma.

68. Mudrost je ùiveti evan$elski —uredno”, evan$elski—tayno” (Ef.5,15). A ludost je, ludilo je ùiveti rasipniyki ne-uredno, troweçi duwu na grehe i poroke. Mudar je onaj koji zgra-du duwe svoje zida na vrwequ svetih zapovesti Evan$elskih. Alud je onaj koji ne zida zgradu duwe svoje na Evan$exu Spasovom.Jer sve wto se zida Gospodom Hristom, odoleva svima burama iolujama i nepogodama iskuweqa, greha, smrti i $avola; sve pakwto se zida i gradi bez Hrista, i mimo Hrista, i protiv Hrista- lako pada i raspada se yim nai$u oluje iskuweqa, oluje grehovai strasti, pogotovu vetar smrti i demonizma (sr. Mt.7,24-27). Bez-

brojni su primeri mudrog, evan$elski mudrog, evan$elski ured-nog ùivota , a na prvom mestu to su: sveti Apostoli, sveti Muye-nici, i svi sveti sledbenici Hristovi, a ispred qih - sam savr-weni Sveprimer Õ Gospod Hristos. Primer pak ludog, rasipniy-kog ùivota su: bludni sin, leqi sluga sa jednim talantom, i svisliyni qima (sr. Lk.15,11-32; Mt.25,14-30).

69. Sva voxa Boùja o rodu xudskom, i o svakom yoveku, kaza-na je u Hristu Isusu, u Qegovom Evan$exu (sr. Ef.1,9). Svaki odnas moùe saznati od Qega wta mu vaxa yiniti da postigne svojeboùansko naznayeqe u svetu. Znayi: razuman je pred Bogom yovekkoji zna voxu Boùju i tvori je; a nerazuman je pred Bogom yovekkoje ne zna voxu Boùju i ne tvori je, jer neçe da je zna i da je tvo-ri. Mudar je, bogomudar je yovek koji sluwa zapovesti Gospodqei tvori ih, i gradi dom duwe svoje kao na nerazruwivom temexu;a lud je pred svemudrim i sveblagim Gospodom, lud je koji to neyini, veç van Gospoda Hrista hoçe da osigura svoju duwu, svojùivot, svoju besmrtnost a ustvari on na taj nayin gradi dom bi-ça svog na pesku.

70. Sa verom u Hrista uvek ide i xubav prema Hristu. Upodvigu vere i xubavi Hristove yovek nikada nije sam, veç uveku druwtvu sa svima svetima (Ef.3,18). Jer i vera i xubav privodeHristu Bogoyoveku i onima koji su sa Qim i u Qemu, u sabornomTelu Qegovom, Crkvi. Zajedno sa svima svetima ispuqen tom bo-

ùanskom verom i xubavxu , yovek je ustvari zajedno sa qima sa-borno ispuqen u Hristu svakom punoçom Boùjom (Ef.3,19). Onowto je Hristovo - postaje qegovo. Hristos je Bogoyovek, i u Qemuobitava sva punoça Boùanstva (Kol.2,9); ta punoça postaje i qego-va, i on postaje —zajedniyar u Boùjoj prirodi” (2.Pt.1,4). U qemu


kao da se ovaploçuje sav yudesni Bogoyovek. Ustvari, On se i ova-ploçuje u qemu kroz Sveto Priyewçe, On koji je sav u Bogoyove-

yanskom telu Crkve. I yovek xubavi Hristove doùivxuje punoçuCrkve kao newto svoje, jer je sa svima svetima postao sastavnideo qen, sutelesnik qen. A u telu, svaki deliç oseça sebe kao ce-

lo telo. Tako i podviùnik xubavi: svo telo Crkve je qegovo, i onje sav qen; sva qena punoça pripada qemu, i on sav pripada qoj.Na taj nayin on liyno i stvarno doùivxuje sa svima svetimaostvareqe veynog plana i cixa Boùjeg o svetu: Gospoda Hristakao Crkvu, koja je telo Qegovo, punota Onoga koji sve ispuqava usvemu (Ef.1,23). A to i jeste cix, Bogom odre$eni cix svima xudi-ma, na yelu sa hriwçanima: da se ispune svakom punoçom Boùjom(Ef.3,19). %iveçi u Bogoyoveyanskom telu Crkve, mi hriwçani iprimamo od te punoçe Boùje i ispuqujemo se qome (sr. Jn.1,16). Jerovaplotivwi se, Gospod Hristos je yoveyansku prirodu koju jeuzeo na sebe potpuno ispunio svakom punoçom Boùjom; i takav os-novao Crkvu; i takav ostao u Crkvi kao Bogoyoveyanskom telusvom, kome je On i glava, da bi i xudima omoguçio da se ispunesvakom punoçom Boùjom.

71. Misao je u yoveku najveça tajna, najzagonetnija zagonet-ka, najtajanstveniji neznanko. U telu je, a sva je bestelesna; kadjoj traùiw kraj, ona ti pokazuje svoju beskrajnost; a kad joj tra-ùiw poyetak, ona ti pokazuje svoju bespoyetnost. Ustvari, poye-tak joj bespoyetan, i kraj joj je beskrajan. Gde god je dodirnew, onaizroni iz sebe - roj raznobojnih beskrajnosti. Yovek sve meri iceni miwxu; a misao niyim ni da izmeri ni da oceni. Nadte-lesna u telu; nadsvetska u svetu; natprirodna u prirodi; natyo-veyanska u yoveku. I sve tako, dok yovek misao svoju ne poveùe saHristom - verom u Qega, xubavxu prema Qemu. Tada misao uHristu Bogoyoveku na$e svoje poreklo, ùivot, smisao, svoju be-smrtnost i bogoyoveynost.

72. Hristonosni i hristomudri Apostol Pavle savetuje damisao xudska - misli ono wto je u Hristu Isusu (Fil.2,5). A u Hris-tu Isusu je - Istiniti Bog, %ivot Veyni, Istina Veyna, LogosVeyni, Xubav Veyna, Pravda Veyna, sva boùanska savrwenstva;i jow: sva yoveyanska savrwenstva, savrweni yovek i savrweniBog Õ Bogoyovek: i sav Qegov domostroj spaseqa xudi od greha,smrti i $avola. Misleçi ono wto je u Hristu Isusu, misao yove-kova se iscexuje od svake svoje boxke: od svega smrtnog, od svegagrehovnog, od svega demonskog; i postaje besmrtna, boùanska i ve-yito mlada. Reyju: ona postaje bogomisao, hristomisao, kao takvadostiùe svoj najviwi domet, svoje najveçe savrwenstvo: kraj - ubeskraju Boùanskom, ùivot - u veynom ùivotu Boùanskom, isti-nu - u veynoj istini Boùanskoj. Jer to je veyna hrana za duwu

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 199xudsku - sva je boùanska i nebeska; to je veyni ùivot za duwuxudsku - sav je boùanski i beskrajan; to je veyna svetlost za duwuxudsku - sva je boùanska i neobuhvatna; to je veyna radost, veynablagovest za duwu xudsku - sva je od Boga i vodi Bogu.

73. Svaka duwa xudska je i ne dovrwena i nesavrwena - svedok se Hristom Bogom ne dovrwi i ne usavrwi. Isto tako, misaoxudska ostaje i nedovrwena i nesavrwena - sve dok se blagowçuHristovom ne preobrazi u hristomisao, u bogomisao. Zbog toga iyezne za tim razbu$ena duwa hriwçaninova i danonoçno jecakroz molitve i suze: Gospode Sladyajwi, svaku misao moju preob-razi u bogomisao! - I metaniwuçi vapije: Gospode Sveblagi, sva-ko oseçaqe moje preobrazi u bogooseçaqe!

74. U ovome svetu, i u svim svetovima, za hriwçanina po-stoji samo jedna vrhovna vrednost, vrhovna svevrednost - GospodHristos Bogoyovek. Ne samo za hriwçanina nego i za svakog yo-veka koji se duhovno probudio i sagledao svu jezivu ozbixnost yo-vekova biça i qegovog ùivota u ovom svetu. Sve zemaxske vred-nosti, ozbixno i nepristrasno proceqene, imaju u sebi onolikostvarne i neprolazne vrednosti koliko Gospoda Hrista imaju usebi. Bez Qega, one ustvari i nisu vrednosti. Jedino GospodHristos daruje yoveku, kao Bogoyovek, sebe - jedinog istinitogBoga u svima svetovima, i sa sobom i u sebi daruje mu sva boùan-ska savrwenstva, kakva xudsko oko ne vide, niti uho yu, niti sr-ce xudsko nasluti (sr. 1.Kor.2,9). Osim toga Gospod Hristos darujeyoveku i sve boùanske sile, pomoçu kojih yovek sve to pretvara usvoj ùivot, u svoju savest, u svoju besmrtnost, u svoju veynost, ula-ùuçi sa svoje strane trud i revnost kroz svete vrline. Jer hriw-çanin biti znayi: Gospoda Hrista neprekidno doùivxavatikroz svete tajne i svete vrline (sr. Fil.3,9-15).

75. Mi smo hriwçani: kada srca svoja i misli svoje drùimoi yuvamo u Gospodu Isusu, kada su stalno u Qemu (Fil.4,7); i takosu iznad svake smrti, jer ih Gospod blagi ispuquje svojom svespa-sonosnom, sveoboùujuçom, sveobesmrçujuçom blagodaçu. Srca na-wa u Gospodu Isusu! To znayi: sva su ispuqena Qegovom xubav-xu, Qegovom istinom, Qegovom pravdom, Qegovom veynowçu.Sva su gore, na nebu! Uvek neboletna, naroyito na svetoj Litur-giji, kada ih blagodatna evharistiyna sila okrili kroz svewte-nosluùitexev molitveni usklik: —Gore imajmo srca!” gore - uHristu, pa çe nam uvek biti puna raja, puna xubavi, puna isti-

ne, puna radosti, puna veynosti, puna boùanskog mira koji pre-vazilazi svaki um (Fil.4,7). - Misli nawe u Gospodu Isusu! To zna-yi: svaka se Qime hrani, Qime ùivi, Qime besmrtuje, Qimeveynuje, Qime blaùenstvuje, Qime umuje, Qime bogoumuje, Qi-me misli, Qime bogomisli. Zato su takve misli nedoseùne i zanajkrilatije moxce oyajaqa i sumqe, i za svaku smrt, i za svakog


$avola.76. Da xubav vawa sve viwe izobiluje u znaqu i svakom oseçaqu

(Fil.1,8-9). To je evan$elska, hristolika, nova xubav od nove bla-

govesti i nove zapovesti (Jn.13,34). To je xubav Hristova, xubavboùanska, xubav sveta. Qu Bog daje, najviwe za molitvu. Ona jeviwe dar Boùji, negoli podvig yoveyiji. Kao i svaki evan$elskipodvig. —Xubav je od molitve”, blagovesti sveti Isak Sirin.Ali i molitva je od xubavi. Sve su evan$elske vrline me$u so-bom organski povezane, i sayiqavaju jedno telo: svaka ùivi krozsve, i sve kroz svaku; svaka zavisi od svih, i sve od svake. A svezasavrwenstva koja ih sve sxubxuje, spaja, sjediquje u jedan savrwe-

ni organizam, jeste xubav (Kol.3,12-14). Ko qu savrwenu ima, imasve ostale. Stoga je ona ta koja daje neprolaznu boùansku vred-nost: i veri, i znaqu, i poùrtvovaqu, i pravdi, i trpxequ, i is-tini, i svakom evan$elskom podvigu (sr. 1.Kor.13,1-13). Xubav daizobiluje u znaqu, jer samo znaqe koje je od xubavi ima veynuvrednost i besmrtno trajaqe. Po samoj prirodi svojoj xubav je bo-ùanska sila poznaqa: qome poznajemo i Boga, i yoveka, i svakuxubxenu tvar, jer se u qoj svemilosnoj otkrivaju i tajna Boga, itajna yoveka, i tajna svake tvari. Xubav neminovno procvetaznaqem. Ukoliko ona raste, raste sa qom i znaqe. Savrwena xu-bav daje savrweno znaqe. Znaqe pak bez xubavi, to je oko bez ze-nice, uvo bez sluha, telo bez duha. Takvo znaqe nadima, vodi ugordost; a gordost ubija duwu kao niko. To je porok koji je vrhov-nog an$ela pretvorio u $avola, a kamoli yoveka; u wta sve qegane pretvara! (sr. 1.Kor.8,1).

77. Sve drùim za wtetu prema prevaùnome poznaqu HristaIsusa, Gospoda moga, veli Apostol Pavle (Fil.3,8). Poznati Hris-ta , istinski saznati wta je On, i ko, i wta donosi yoveku i roduxudskom, - to je znaqe koje yovek s radowçu pretvara u sveznaqe.Iskustvo svetih xudi svedoyi: pravo hristopoznaqe ustvaripredstavxa sveznaqe. Jer kada yovek pozna Hrista kako treba, onsazna sve wto mu treba i za ovaj svet, i za ùivot u ovome svetu,ali i za onaj svet, i za veyni ùivot u onome svetu. A takvo po-znaqe ko jow moùe dati xudima: ko od bogova, ko od xudi, ko odheroja, ko od genija? Niko, niko, niko. Samo poznaqe Hrista dajeyoveku jedino istinsko poznaqe o Bogu, o svetu, o yoveku, o ùivo-tu, o smrti, o zlu, o $avolu, o grehu, o istini, o pravdi, o xubavi,o velikom i malom, o glavnom i sporednom, o veynom i privreme-nom.

78. Kao jedini istiniti Bog i Gospod, Bogoyovek Hristospredstavxa jedini istiniti smisao xudskog biça i postojaqa.Zato sveti apostol ostavxa sve radi Qega. Bukvalno sve: i svojudotadaqu duwu, i svoju dotadaqu savest, i svoje dotadaqe srce, i

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 201svoju dotadaqu istinu, i svoju dotadaqu pravdu; - i porodicu, iotaëbinu, i narod, i veru, i filosofiju, i nauku. I jow ovo: os-tavxa i zemxu, i nebo, i nebesa nad nebesima, i sve wto je u qi-ma i na qima. Jer je sve to beskrajno malo, da bi moglo biti smi-sao i cix yovekova biça i ùivota. Sve to apostol s radowçu os-tavxa radi Gospoda Hrista, jer je u Qemu nawao newto nesrav-qeno veçe i dragocenije od svega toga. Sva savrwenstva i blagaistinitoga Boga, koja mogu postati, i postaju xudska, zato wto jesam istiniti Bog u Hristu postao yovek.

79. Poznati Hrista, to je na prvom mestu poznati silu vaskr-seqa Qegova i smrti Qegove (Fil.3,10). Kako? Doùivxavajuçi ihkao svoje. Jer yovek postaje hriwçanin doùivxavajuçi Hrista.Drugog puta nema. Sve wto je Hristovo doùivxavaqem pretvo-riti u svoje, - tako se hriwçanin postaje, tako i Hristos upozna-je. Jedino se doùivxavaqem Hrista moùe istinski poznatiHristos. Hristopoznaqe je uvek od hristodoùivxavaqa. Hristo-vu xubav poznaçew, ako je doùivxujew; Hristovu istinu pozna-çew, ako je doùivxujew; tako i Hristovu pravdu, i Hristovusmernost, i Hristovo stradaqe, i Hristovu smrt, i Hristovo vas-krseqe poznaçew, samo ako ih doùivxujew. To vaùi za sve wtoje Hristovo, od najmaqeg do najveçeg. Silu vaskrseqa Qegova po-znaçew, ako vaskrsnew sebe iz groba grehoxubxa, i budew hodiou novom ùivotu, kao onaj koji je jow u ovom svetu vaskrsao sa Gos-podom Hristom i ùivi Qime vaskrslim. On, Vaskrsli i Veyno-ùivi i Svemoçni, daje sile xudima, te na zemxi ùive u novomùivotu, ùivotu svetom i bogolikom.

80. Mir Boùji, koji prevazilazi svaki um, yuvaçe srca vawa imisli vawe u Hristu Isusu (Fil.4,7). - Srce u Hristu imati, uHristu yuvati, takvo je srce sa svih strana opkoxeno GospodomHristom, svecelo ùivi Qime i u Qemu: sva qegova oseçaqa iniyu i rastu i usavrwavaju se unutra u Gospodu; ne udaxuju se izQega i ne lutaju van Qega. I postepeno sva se oseçaqa razvijajuu hristooseçaqa. I otuda u qima mir Hristov, mir Boùji.

Sayuvaçe mir Boùji i misli - tà no¯mata - vawe u HristuIsusu. Gryka rey no¯ma znayi: razum, intelekt, misao. Misli uHristu - to su svete misli. One dolaze od razuma osveçenogHristom. Kako se osveçuje razum? Yovekovim ùivxeqem usvetim evan$elskim tajnama i svetim evançelskim vrlinama.Takvo ùivxeqe iscexuje razum od glavne qegove bolesti:gordoumxa, a ispuquje ga veyitim zdravxem: smirenoumxem. Odosveçenog razuma - svete misli; od razuma u Hristu - misli uHristu. Mi yuvamo svoje misli u Hristu, kada mislimo ono wtoje u Hristu (Fil.2,5), kada imamo Hristove misli. Gospod Hristosje postao yovek, da bi xudima pokazao wta je pravi yovek, wta -pravi ùivot, wta - prava misao, wta - pravi razum. Pravi yovek


je bogoyoveyanski yovek, pravi ùivot - bogoyoveyanski ùivot,prava misao - bogoyoveyanska misao. Samo ùivot u Hristu yuvanawe misli u Hristu, preobraùavajuçi svaku misao uhristomisao, u bogomisao. A misli xudske, a razumi xudski vanHrista, wta biva s qima? Oslepe, te ne vide niwta kao wtotreba videti, niti znaju iwta kao wto treba znati. Odneprimaqa Hrista, od neverovaqa u Hrista oslepe misli,oslepe razumi nevernika (2.Kor.4,4; 3,14). I u toj tami kvare se itrule, rasipajuçi se i raspadajuçi se, najyewçe, u nemoralnomùivotu (sr. Rim.1,28-32; Tit. 1,15; 2.Tim.3,8).

81. Zato wto je ùivot hriwçanina ùivot u boùanskim sve-tiqama i vrlinama, neophodno je da se oni ispune poznaqem vo-xe Boùje u svakoj mudrosti i razumu duhovnom (Kol.1,9). Za takavùivot koji je po svemu besmrtan, beskonayan i veyan, potrebnesu besmrtne, beskonayne i veyne sile Boùje. Napredovaqe u to-me ùivotu zavisi od Boga koji daje sile, i od nas koji upotrebxa-vamo te sile. A On ih nikome ne nameçe nego ih daje svakome poqegovom traùequ i revnosti. Revnosti u evan$elskim podvizi-ma, u tvorequ voxe Boùje, u vrwequ zapovesti Boùjih. Ukolikoprimoravamo sebe na evan$elski ùivot, utoliko nam Gospod idaje sile da ga ostvarujemo te nam i podvizi postaju laki i ra-dosni, kao wto nam svedoye i Svetitexi i sveti podviùnici.

82. Samo uzviwena mudrost evan$elska zna svu voxu Boùju.Jer se za ùivot u Bogu daje mudrost od Boga (sr. Jak.3,13; 17). Tako irazum duhovni, koji je suprotan yulnom razumu, daje se samo zaùivot u Duhu Svetom. A u razumu duhovnom - duhovno razumevaqetajni Boùjih (sr. 1.Kor.2,7; 10-15). I mudrost boùanska i razum du-hovni su od prisustva Duha Svetoga u duwi xudskoj (sr. Dap.6,3; 10;1.Kor.12,8). A u takvoj mudrosti i u takvom razumu jedino i boravipotpuno poznaqe voxe Boùje. Hristos je mudrost Boùja, mud-rost od Boga (1.Kor.1,24; 30). Sveti apostol blagovesti: Mi govori-mo mudrost koja je u savrwenima, to jest u duhonoscima, i mi Du-hom Svetim znamo wta nam je darovano od Boga (1.Kor.2,6; 10,12). JerDuh Sveti je Duh mudrosti i otkriveqa (Ef.1,17): On daje poznaqeHrista i svega Hristovog, svekoliko poznaqe voxe Boùje (sr.1.Kor.12,3-11).

83. Sve riznice mudrosti boùanske i razuma duhovnog na-laze se u svetom i sabornom razumu Crkve, kojom se i dolazi —dopoznaqa tajne Boga i Oca i Hrista” (Kol.1,26; 2,2-3). One su uqemu sakrivene” (Kol.2,3), i otkrivaju se samo onima koji ùive uCrkvi svetim i sabornim ùivotom zajedno sa svima svetima (sr.Ef.3,18-19).

84. Mudro se vladajte prema onima koji su izvan (Kol.4,5), pre-

ma nehriwçanima, veli sveti Apostol. Hriwçani mudro ùive,ako ùive po Evan$exu Gospoda Hrista koji je mudrost Boùja

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 203(1.Kor.1,24; 30). Van toga je —neznaqe bezumnih xudi” (1.Pt.2,15), ne-znabowtvo, neznaqe istine o Bogu i yoveku. Wto god nije odHrista, te jedine istinske i veyne mudrosti , zaista je i gluposti ludilo, jer xudi obiyno zaglupxuju i zalu$uju od strasti i gre-ha. U svojoj suwtini greh je glavno ludilo duwe xudske. Greho-xubxe je uvek ludovaqe duwe pred Bogom. Jedino hristoxubxe iu Hristu yovekoxubxe ispuquje duwu boùanskom mudrowçu .

85. Samo ùiveçi mudrowçu u Hristu, xudi boùanski mudroiskoriwçuju vreme ùivota, dato im od Boga; boùanski mudro -—iskupxuju vreme” (Kol.4,5). Kroz grehe i strasti mi rasipamo bo-

godano vreme, predajemo ga smrti i ludilu zla. A vreme ùivotanam je dato da qime zaradimo besmrtnost i boùansku veynost.Ono treba da bude uvod u veynost. To je qegova prava, boùanskanamena. Ispuqujuçi ga besmrtnim i veynim, mi ga iskupxujemo,otkupxujemo od svega smrtnog, prolaznog, grehovnog, glupog, lu-

dog. Jedino ùiveçi mudro, to jest Hristom, mi iskupxujemo vre-me; a na svaki drugi nayin mi ga zloupotrebxujemo i upropawçu-jemo. Jer je i vreme stvoreno Bogom Logosom, i radi Boga Logosa(sr. Jn.1,3; Kol.1,16). Qegova se logosnost, i logiynost, i sastoji utome da sluùi Bogu Logosu - Gospodu Hristu, da odvodi i predajeQemu sve wto u sebi ima i nosi. Vreme nam je dato da ga pretvo-

rimo u veynost ùiveçi mudro: u Hristu i Hristom. Logosnim bi-çem svojim vreme je uwlo u bogoyoveyansko telo Hristovo, Crk-vu, i tu nawlo svoje veyno naznayeqe i boùansko ostvareqe. Na-royito to biva u Sv. Liturgiji, kroz Svetu Evharistiju. Pomoçusvetih tajni i svetih vrlina u Crkvi se vreme prera$uje u vey-nost. Jer je Crkva yudotvorna boùanska radionica u kojoj se vre-mensko pretvara u veyno, i smrtno u besmrtno, i prolazno u ne-prolazno.

86. %ivot na zemxi poreklom je s neba; ùivot yoveyji po-reklom je od Boga. Prakoreqem svojim ùivot svakog xudskog bi-ça, i svih biça uopwte, sakriven je neizmernim dubinama nebai u trosunyanim beskrajnostima Trisvetog Boùanstva. Tajna ùi-vota i najmaqeg i najveçeg, i najprostijeg i najsloùenijeg biçana zemxi u suwtini svojoj sveta je, nebeska je, logosna je, trojiy-na je. %iveçi, svako ùivo biçe je samim tim stalno u vezi sapraizvorom ùivota, svakog ùivota - Bogom Logosom. Svako ùivobiçe na svoj sopstveni nayin doùivxuje i razvija svoju logos-nost samim svojim postojaqem. Nema sumqe yovek je najsloùeni-je biçe na zemxi, zato on najsloùenije i najdramatiynije i do-ùivxuje svoj ùivot. I kada yovek dosledno traga za tajnom svogaùivota, ona ga neminovno odvuye u gorqe nebeske svetove, ka Bo-gu i svemu Boùjem.

87. Sva je tajna, sveta tajna naweg xudskog ùivota, ne u na-


ma xudima, veç u Bogu i Gospodu na nebesima. Zato je nebeskiBog i postao yovek, i javio se na zemxi kao Bogoyovek Isus Hris-tos, da nam objasni tajnu ùivota, i da nas nauyi glavnoj, sveglav-noj istini: da je ùivot yoveyji, od poyetka do kraja, sav od Boga,u Bogu, ka Bogu, radi Boga. Najboxi, najsavrweniji i najoyigled-niji primer toga jeste sam ùivot Bogoyoveka Hrista. Qegov ùi-vot na zemxi je - sveùivot; jer u qemu svaki yovek moùe naçisvu punoçu, svu savrwenost, svu besmrtnost, svu veynost svogaùivota; i kroz to i u tome - svu logosnost i logiynost i boùan-stvenost i opravdanost svoga ùivota. Bez Bogoyoveka Hristaùivot yoveyji ostaje uvek zauvek muyna, bolna, tuùna, a kat-kadi jeziva i svirepa i nepodnowxiva i xudoùderska tajna. SamoQime, Bogoyovekom, ùivot yoveyji pobe$uje svaku smrt i svesmrtno, i time osigurava veynu radost sebi i na zemxi i na ne-bu. Onda, samo onda je qegovoj besmrtnosti ime veyna radost, iqegovoj veynosti - veyno blaùenstvo.

88. Hriwçani znaju kako treba ùiveti u ovom svetu i u svi-ma svetovima u kojim ùivi xudsko biçe. Znaju to Bogoyovekom,koji ih ne samo uyi kako treba da ùive Bogom (1.Sol.4,1), nego im idaje boùanske sile da tako stvarno i ùive, daje im Duhom Sve-tim kroz svete tajne i svete vrline. Mi svetim krwteqem posta-jemo Hristovi, jer se tom poyetnom svetom tajnom potpuno obla-yimo u Hrista (sr. Gal.3,27): potpuno se ispuqujemo Qime, i ùi-vimo Qime - savrwenim i svemoçnim Bogom. A ostale svete taj-ne i svete vrline sve nas viwe utvr$uju i unapre$uju u tom bogo-yoveyanskom ùivotu, te mi neprekidno rastemo —rastom Boù-jim” (Kol.2,19), dok ne porastemo u yoveka savrwena, u meru rastapunoçe Hristove (Ef.4,13), dok se potpuno ne ohristoliyimo, dokobliyje Hristovo ne postane u nama (Gal.4,19), to jest dok se pot-puno ne obogoyoveyimo, ne postanemo bogoxudi po blagodati.

89. Pravi Hriwçani nisu u tami, jer imaju —svetlost ùivo-ta”, koju nikakva tama zla obuzeti ne moùe, niti ugasiti, ako jesamo stalno raspiruju verom i xubavxu i molitvom i postom. Zanas hriwçane iznena$eqe u svetu moùe biti jedno: greh; iznena-$eqe i opasnost. Jer mi znamo da je greh ustvari jedina nepri-rodnost i protivprirodnost u ovom Boùjem svetu, i zbog toga iz-nena$eqe za bogoliko biçe Boùje, yoveka; i jow znamo da je grehsav od Satane, i zbog toga jedina istinska opasnost za yoveka uovome svetu, a sigurno i u ostalim svetovima. Mi Gospodom zna-mo, mi Svetim Evan$exem Qegovim znamo wta Bog hoçe od nas iwta Satana smera protiv nas: jer znamo wta Satana misli (2.Kor.2,11). No mi protiv $avola istavxamo sveoruùje Boùje, kojim nasyudesni Gospod Hristos naoruùava u Crkvi svojoj: svete tajne isvete vrline. Mi kroz qih bdimo i straùimo, ratujemo i vojuje-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 205mo, i junayki pobe$ujemo sve duhove zla ispod neba (sr. Ef.6,11-18),jedino Bogoyovekom Hristom, koji kroz svete blagodatne tajne isvete blagodatne vrline boravi u nama.

90. Pravi hriwçani ne samo wto imaju istinitu svetlost ,nego su sinovi svetlosti (1.Sol.5,5), jer su se duhovno rodili od Je-

dine Istinite Svetlosti, od Jedinog Istinitog Boga i GospodaIsusa Hrista (sr. Jn.1.9-13). Da, Istiniti Bog i jeste u isto vremeIstinita Svetlost . I otkako je Istiniti Bog posetio naw ze-maxski svet, od tada i boravi u qemu Istinita Svetlost. Zato jei reyeno u Svetom Evan$exu: Istinita Svetlost veç svetli(1.Jn.2,8). Gospod Hristos je Istinita Svetlost zato wto ga ni ta-ma smrti ni tama ada nije mogla pomrayiti i ugasiti. JedinaSvetlost koju tama smrti nije mogla ugasiti kada je Gospod leùaomrtav u grobu, ni tama pakla utuliti kada je Gospod sa svojom yo-veyanskom duwom siwao u ad i blagovestio svoje Evan$exe onimu adu. A sve ostale nazovisvetlosti u yoveyanskom svetu, laùnesu: jer svaku od qih ugasi, ako niwta a ono smrt. Zato je GospodHristos jedini u rodu xudskom mogao s pravom reçi za sebe: Jasam svetlost sveta: ko ide za mnom neçe hoditi po tami, nego çeimati svetlost ùivota (Jn.8,12). Sve wto nije Hristos, i wtonije od Hrista, ustvari i sayiqava tamu u yoveyanskom svetu. Sa-

mo iduçi za Hristom koji je Svetlost vascelog sveta, xudi moguznati puteve u svetu, i znati kuda svet ovaj grede, kakvom kraju ikakvom zavrwetku.

91. Jedini izlaz iz nawe xudske i svetske tame je vera u—Istinitu Svetlost” - Bogoyoveka Hrista, i u ùivotu po toj ve-

ri. Otuda: prava vera u Hrista jedina istinski prosvetxuje iprosveçuje. U qoj je istinska prosveta , jedina i jedinstvena, jerobasjava sve puteve u Besmrtnu Istinu, u Besmrtnu Pravdu, u Be-smrtnu Xubav, i vodi tim putevima u Carstvo Nebesko, u Car-

stvo Boùje. Ko je istinski prosveçen? Onaj koji ùivi istinskomverom Hristovom, jer ùivi istinitom, neugasivom, nezalaznomsvetlowçu, koja svaku noç pretvara u dan, i svaku tamu u videlo.

92. Vera nawa je sav katoliyanski, saborni, svecelosni od-nos naw prema Bogu, a preko Qega i prema svima stvoreqimaQegovim. Veri tvojoj Bog kaùe sebe tebi, ali i sebe tebi samom.Jer tek kad Bogom i iz Boga pogledaw sebe, ti ugledaw pravogasebe, i poznaw pravoga sebe. Isto tako, kad Bogom i iz Boga po-gledaw tvorevinu Boùju, ti tek onda poznaw tajnu qenu i smi-sao i vrednost, jer ti Bog otkriva unutrawqu logosnu tajnu sva-

ke tvari, otkriva je veri tvojoj, veri koja je duwu tvoju poverilaGospodu kao Tvorcu i Domaçinu sveta, koji i vodi svaku tvar pu-

tem qenog bogonaznayenog postojaqa i izùivxavaqa sebe. Veromvascelo biçe yovekovo raste ka Bogu: raste duwa qegova, raste


svest, raste voxa; i blagodaçu Boùjom wiri se po svoj tvari, teyovek vere svu tvar oseça kao newto svoje, kao deo sebe; wtoustvari i jeste, jer je sva tvar logosna. I to yovek raste u sve be-smrtnosti boùanske, ostajuçi uvek pri svojoj xudskoj prirodi.Zato hriwçaninovom usavrwavaqu nema mere: jedina je mera -bezmerje, jedini je kraj - beskraj.

93. Nama xudima, zemnorodnim biçima, daje se na zemxiùivot najpre u vremenu, da nas vreme priyesti veynowçu, iHristovom bogoyoveynowçu iskrca na obalu boùanske veynosti.Krwteni Crkvom u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, mi jow ovdena zemxi, u vremenu i prostoru, ùivimo boùanskom veynowçu ioseçamo kroz blagodatnu bogoyoveynost kako u nama ùivuje ùi-vot veyni. Duhovna yula kojima mi to neprestano oseçamo jesusvete bogoyoveyanske vrline: vera, xubav, nada, molitva, post,smirenost, celomudrenost (Õ zdravoumxe) i ostale.

Vera iskrcava nawe biçe na obalu Hristove veynosti krozHristovu blagodatnu bogoyoveynost. Tako isto i bogoyoveyanskaxubav iskrcava nawe biçe na obalu veynosti; tako i svaka bogo-yoveyanska vrlina: tako i svaka bogoyoveyanska sveta tajna, po-yevwi sa svetom tajnom krwteqa, koja nas i uvodi u sve ostalesvete tajne i svete vrline. Ustvari, svaki hriwçanin ùiveçi uvremenu ùivi veynim, jer ùivi bogoyoveynim, Hristovim.

94. Mi hriwçani Hristom znamo sve najglavnije istine osvetu i ùivotu: znamo ih Qegovim Otkriveqem, Qegovim sve-tim Evan$exem. Mi jasno znamo: otkuda je svet i radi yega je, ot-kuda je yovek i radi yega je, otkuda je ùivot i radi yega je. Sve jeto od Boga Logosa - od Boga Mudrosti, i radi Boga Logosa - radiBoga Mudrosti (sr. Kol.1,16; Jev.2,10; Jn.1,3-4), i vascelim biçem svo-jim sve je to na yudesan nayin u Qemu (sr. Kol.1,17). Zato je sve tounutrawqe povezano i uskla$eno u jednu premudru celinu, i ne-odoxivo zrayi neizrecivom bogomudrowçu i celishodnowçu.Posredi je boùanski plan o svetu, Trojiynim Boùanstvom izra-$en u predveynosti, a sprovo$en od Oca kroz Sina u Duhu Svetomu vremenu i prostoru, sa krajqim cixem: da se sve sastavi u Hris-tu wto je na nebesima i na zemxi (Ef.1,4-10), sastavi u Bogoyove-yanskom telu Qegovom, Crkvi, koja je punoça Onoga koji sve ispu-qava u svemu (Ef.1,23). Zbog toga svako xudsko biçe, od poyetka dokraja, u svemu potpuno zavisi od Bogoyoveka Hrista; sve wto jeBogoyovekovo, u krajqoj liniji svojoj, jeste yovekovo, i odre$ujemu i vrednost i znayaj i sudbu u ovom i u onom svetu. Ako je doprave, do trajne, do neprolazne vrednosti yovekove, ona je sva uBogoyoveku; tako isto, ako je do veyne pravde yovekove, do veynexubavi yovekove, do veynog dobra yovekovog, do veynog ùivotayovekovog, do veyne radosti yovekove, do veynog blaùenstva yo-vekovog, - sve je to jedino i samo u Bogoyoveku.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 20795. Iz presvetog Evan$exa znamo da çe se naw zemaxski

svet i ùivot zavrwiti drugim dolaskom Gospoda Hrista (2.Sol.2,1). Zato wto je Qegov drugi dolazak prirodni nastavak prvogdolaska Qegovog: Sejay dolazi kao ùetelac da sabere zemaxskoùito, Nebeski sejay, Nebeski ùetelac - jedan isti Gospod, Bogo-yovek Hristos Isus. Otuda je ùivot nas hriwçana na zemxi nedrugo nego putovaqe ka Gospodu Hristu, ka Qegovom drugom do-lasku, putovaqe ka Qemu kroz Qegovo sveto Evan$exe: kroz Qe-govu istinu i pravdu i xubav i ùivot. Sa svih strana sveta, izsvih uglova vremena, mi putujemo ka Gospodu Hristu, da se nadan drugog dolaska Qegovog saberemo pred Qim, i svaki primipo delima svojim.

96. Ogromna je, neizmerna je sloboda yovekova, kada on mo-ùe po voxi svojoj odbaciti Boga. On, stvoreqe Boùje, moùe od-baciti Boga! U tome je i boùanska veliyina yovekova i satanskapogibija qegova: stane li uz Boga, Tvorca svoga, on je boùanskiveliki i veliyanstven; stane li uz Satanu, ubicu svoga, on je $a-volski bedan i odvratan. Ovo utoliko viwe vaùi za yoveka pos-le dolaska na svet Bogoyoveka. Jer u Bogoyoveku je na najoyigled-niji za yula xudska nayin, na najubedxiviji za um xudski i zasvest xudsku i za srce xudsko nayin, pokazan i dokazan jediniistiniti Bog i Gospod, jedini istiniti Spasitex roda xudskog.I kada yovek, i posle Bogoyoveka i pored Bogoyoveka, moùe daodbaci Boga, zaista je qegova sloboda i ogromna i samostalna inezavisna. A od qe zavisi sav yovek, sav qegov ùivot, i sva qe-gova veynost. Odbacujuçi Bogoyoveka Hrista, xudi nemaju izgo-vora za taj osnovni greh - svegreh, jer se rodu xudskom ne moùedati ni boxi ni savrweniji Bog, powto ne postoji, ni boxi nisavrweniji Yovek, powto ne postoji.

97. Ono wto je za xudsku misao, bila ona gryka, rimska, in-dijska ili koja druga, bilo i ostalo ideal ili ideja, apstrakcijai onostranost, ovaploçeqem Boga Logosa, Hrista Bogoyoveka, po-stalo je ùivot, naw zemaxski ùivot. Za Logosom i Logikom ùi-vota ne treba içi u onaj svet, jer je Logika i Logos ùivota tu,me$u nama. Mi imamo Logos ùivota (1.Jn.1,1), zato znamo Logikuùivota, cix ùivota, smisao ùivota. Ako nismo znali poyetakùivota, evo ga Bog Logos, jer je to ono wto bewe od poyetka - ap ¥‡rcÎÒ . %ivot nije newto besmisleno, veç od samog poyetka new-to boùanski logiyno. A greh je sila koja sve delogosira, liwavaboùanske logike i logiynosti, boùanskog smisla i osmiwxenos-ti. Greh je jedini obesmislitex ùivota. Sa Bogoyovekom istin-ski ùivot se javi u nawem svetu smrti i psevdoùivota. Tek u Q-mu videsmo pravi ùivot, videsmo wta je ùivot; videsmo i vidi-mo da je samo veyni ùivot - pravi ùivot (1.Jn.1,2). To je ono wto


je najoyiglednije u Bogoyoveku. Sav Bogoyovek, i sve Qegovo, di-we i zrayi veynim ùivotom: nema Qegove misli koja ne izvireiz veynog ùivota i ne uvire u qega; tako i svaka qegova rey, idelo, i oseçaqe. I sve to postaje nawe xudsko.

98. Nema Boga sem Trojiynog Boùanstva. Ko ne priznajeHrista za Boga, taj je i neznaboùac i bezboùnik. Zna Boga, znasve, koji Hrista za Boga priznaje. Ako to priznaje, on u TrojiynoBoùanstvo veruje, jer Gospod Hristos, kao Sin Boùji, svakogsledbenika svog privodi Ocu svom nebeskom. Porekne li se Sin,poriye se u isto vreme i Otac, jer je Otac time Otac wto imaSina. A Gospod Hristos celokupnim svojim ùivotom na zemxinajoyiglednije dokazuje da je sve u Qemu boùansko, da je po svi-ma osobinama - sav od Boga Oca, i sav na Oca. Sveti Bogoslovblagovesti: Koji god odriye - Ö ‡rnoªmenoÒ - Sina, ni Oca nema; a ko-ji priznaje - Ö Ömolog‹n - Sina, i Oca ima. Odnos prema Hristu od-re$uje odnos yovekov prema Bogu. Jer nema Boga osim Hrista iQegovog Boga Oca i Duha Svetoga, ni na nebu ni na zemxi, nipod zemxom. Od samog poyetka Evan$exe Hristovo je Evan$exeSvete Trojice i o Svetoj Trojici. Yovek postaje hriwçanin akoprimi to Evan$exe, a ostaje hriwçanin ako ùivi qime, i akoono stoji u qemu. A kroz Evan$exe u yoveku stoji, boravi, ùivisama Sveta Trojica; Ona i daje yoveku sile da ùivi evan$elski.A ùivot hriwçaninov je stalno liyno opwteqe qegovo sa Ocemi Sinom i Svetim Duhom pomoçu svetih tajni i svetih vrlina.Utrojiyeqe i otrojiyeqe je neprekidan blagodatni podvighriwçaninov.

99. Obrazac xubavi i yovekoxubxa, i to savrweni i svesa-vrweni obrazac, jeste Gospod Hristos Spasitex. Spaseqe je pro-duùeqe Hristove xubavi kroz sve xude koji veruju u Qega. Spa-savamo se od greha, smrti i $avola Hristovom xubavxu, Hristo-vim yovekoxubxem. Xubav nizvodi Boga u duwu, te yovek ùiviQime, i na taj nayin vidi Boga, koji je inaye nevidxiv. Bog jexubavxu postao yovek, ovaplotio se, oyoveyio se.

Tako i yovek: xubavxu se oboùuje, obogotvorava, postaje—bog po blagodati”. Nevidxivi Bog xubavxu postaje ovaplotxiv,vidxiv. Jer je boùanska xubav ovaplotitexska sila: ona xubeçegprenosi u xubxenog, ovaploçuje ga u qemu: qihovi se ùivotistapaju u jedan ùivot, qihove duwe u jednu duwu, qihova srca ujedno srce. I oni oseçaju sebe kao jedno, iako ostaju dve posebneliynosti. To vaùi za sve ylanove Crkve: oni se me$usobnom xu-bavxu ovaploçuju jedan u drugome, jedan u svima, i svi u jednome;ùive jedan u drugome: jedan u svima, i svi u jednome; isto tako imisle, i oseçaju, i delaju zajedniyki, saborno, sa svima svetima(Ef.3,18). To je ono wto je reyeno u Delima Apostolskim: A u naro-da koji verova bewe jedno srce i jedna duwa; i sve im bewe zajedniyko

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 209(Dap.4,32). - Doùivxavaqem Hristove xubavi, yovek usexuje Bogau duwu svoju, ùivi Qime, misli Qime, oseça Qime, dela Qime;jednom reyju: —Bog u qemu obitava”. Zato je Bog za qega najnepo-sredniji doùivxaj qegov, najneposrednija stvarnost, najoyigled-niji opit, najeksperimentalnije iskustvo. A kad Bog u yovekuobitava, On i xubav yovekovu usavrwava. Jer iz Qega se postepe-no razliva po duwi yovekovoj boùanska xubav, raste u sve savr-weniju xubav kroz ostale svete vrline, dok najzad ne oxubotvoricelo biçe qegovo. I ono onda ne zna za granicu xubavi, jer Bog jexubav, zato boùanska xubav i nema viwe granica. Bog xubavxuobitava u duwi xudskoj. I yovek xubavxu obitava u Bogu i u xu-dima. Tajna Crkve Bogoyoveyanske je sva u xubavi bogoyoveyan-skoj.

100. Uwavwi sam u naw ùivot, Bogoyovek je uveo u qega iDuha Svetog (1.Jn.4,93). Spasitex je na Tajnoj Veyeri obeçao svo-jim svetim Uyenicima, a kroz qih i svima svojim sledbenicimada çe Duh Sveti svedoyiti za Qega (Jn.15,26). I zaista, obeçaqese ispunilo: Gospod Hristos daje Duha Svetog sledbenicima svo-jim, i On ih ispuquje oseçaqem, i saznaqem, i ube$eqem: da jeHristos - Bogoyovek i Spasitex; da je svim biçem, i svim sveti-qama svojim, i svim svetim silama svojim, ostao u Crkvi, boraviu qoj; i da mi, boraveçi u Crkvi, boravimo u Qemu kroz svetiqeQegove i svete sile Qegove. Zato sveti Jovan Bogoslov blagoves-ti da je ùivot u Hristu - ùivot u Duhu Svetom, ùivot u Svetoj inerazdexivoj Trojici. Duh Sveti nam daje duhovni vid, kojim vi-dimo da Bog Otac posla Sina da spase svet. Tako sva Sveta Troji-ca uyestvuje u spasequ sveta. Ma kako pristupali Gospodu Hris-tu i Qegovom domostroju spaseqa, uvek se oseça i vidi da je On -Sin Boùji, poslan od samog Boga Oca, da izvrwi delo spaseqasveta. To su naroyito osetili i videli oyevici ovaploçenog Si-na Boùjeg, zbog yega i ovaj sveti oyevidac Jovan Bogoslov izjav-xuje: I mi videsmo, i svedoyimo da Otac posla Sina da spase svet,posla Sina - Spasitexa sveta (1.Jn.4,14). Gospod Hristos je u bes-krajnom yovekoxubxu svom izvrwio spaseqe sveta blagovoxeqemOca i saradqom Duha Svetoga. Hristos je konayno posvedoyio iostvario spaseqe yoveka Duhom Svetim, Duhom Istine . Qime Onto neprestano posvedoyava u ùivotu Crkve, jer je Duh Sveti - du-wa Crkve. On je nosilac glavnog svedoyanstva o Isusu kao SinuBoùjem i Spasitexu, jer On neprestano, kroza sve vekove, spasa-

va u Crkvi sve koji veruju u Gospoda Hrista. On, Duh Istine , ot-kriva nam, kazuje nam, posvedoyava nam svu istinu o Isusu, Bogo-yoveku i Spasitexu. To je Duh Sveti Utewitex - Duh Istine, isama Istina, i sam Bog i Gospod %ivotvorni, koji uvodi svakogyoveka u Crkvi liyno i svu Crkvu saborno u svaku Istinu i u svu


Istinu (Jn.14,26; 16,13).

PODVI%NIYKA I BOGOSLOVSKA POGLAVXA

Stoslov prvi

1. Svi - sve ostale religije - traùili su da se bude nad yo-vekom, da bi se izbegli gresi yoveyji; da se bude nad svetom, bezsveta, bez zemxe, da se ne bi uprxali i uyinili zlo, - Hristos je-dini traùi da se bude u svetu zla, ali bez zla; me$u xudimazlim, ali bez zla; u blatu, ali da se ne okaxamo. Biti u zlom sve-tu, ali ne biti zlo, to je moç koju Hristos daje. I zato je Hristosunositex borbe, maya koji deli i seye zlo od sveta. - (4. È. 1915.Vladiyin Han).

2. Xubav je novina u Hristu, jedina novina. Xubavxu jeHristos nov i Bog. Ko je u Hristu - nova je tvar. Ko xubavi nema,jow je u Starom Zavetu. Znak Hristov - to je xubav. - (21. ÌÈÈÈ. 1916.London).

3. Xubav je jedina jednakost moguça na zemxi: jednakost yo-veka sa yovekom; yoveka sa xixanom; vrapca sa yovekom; jedna-kost svega sa svim, svega na zemxi sa svim wto je na nebu; jedna-kost univerzalna, jer se na Bogu osniva, a Bog je jedan na nebu ina zemxi, u xixanu i yoveku. Bogom smo jednaki kroz xubav. - (21.ÌÈÈÈ. 1916).

4. Stradaqe je vino kojim Hristos priyewçuje yoveka izputira xubavi. - (21. ÌÈÈÈ. 1916).

5. Molitva je prosfora umewena od suza i srca. - (26. ÌÈÈÈ.1916).

6. Oprosti mi, Boùe, ali ja najviwe volim Boga koji playe.Ne zato li najviwe volim Hrista? - (26. ÌÈÈÈ. 1916).

7. Jer koliko je obeçaqa Boùjih u Qemu su da, u Qemu su amin(2.Kor.1,20). U Qemu su: da; u Qemu - Hristu Bogoyoveku - su svaobeçaqa Boùja; u Qemu, ne u yoveku, ne u kulturi, ne u civili-

zaciji. Qegovo da - ostalo se sve dodaje; svaki bol - ispuqen obe-çaqem. U Qemu je: sve.

8. Molitva - destilator misli, i reweto, sito, kovnica, li-kolivnica.

9. %rtva je Bogu duh skruwen: srce skruweno i smireno Bog ne-çe poniziti. (Ps. 50. Molitvenik).

10. Dostojevski i Sveti Pavle: naw rat je sa duhovima ne-yistim ispod neba (Ef.6,12). - U Dostojevskom stalno se oseçawkao izme$u dva Zaveta, Starog i Novog; uvek krik Isaijinski zaMesijom, za Gospodom, ne za yovekom, ne za verom u yoveka: nikone veruje u yoveka - Dostojevski je tu. Sva zapadna literatura ve-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 211ruje, previja se radi yoveka. Dostojevski uvek pruùa ruke kaHristu iz Sodoma i Gomora svog. - (Oksford, 1917).

11. Svi vi koji se borite protiv Hrista - liyite na vojnikeod voska koji juriwaju na vatru. - Niye: rastopio se u ludilu - ka-da ga je dodirnuo uùaren prst nebeske ogqene mudrosti. Kaowto se vosak topi od ogqa, tako çe bezboùnici izginuti od licaBoùjega (Ps.68,2).

12. Sva planeta zaudara na smrtnost: greh: i $avo: i yovek.U ponoçi - slatkodisajnim molitvama duwa se odiùe iz zlosmra-dija u nad-svetsku slatkomirisnost tvari u Hristu. - (ponoç 21. ÈH.1919. u Atini).

Ponoç sam nosio u zenici duwe svoje, po ponoç u svakom yu-lu svom, i On me je svemilostivo izveo iz otrovne prawume ùi-votnih uùasa na yudesni put svoj, gde se svaka ponoç pretvara utrosunyano podne, i svaka smrt u ùivot besmrtni. Zato mu dugu-jem hixade ùivota; hixadu veynosti da imam nikad mu se oduùi-ti ne bih mogao; hixadu duwa da imam sve bi ih poveo yudesnoyarobnim putem Qegovim.

13. 2.Kor.6,16; Vi ste Crkva Boga ùivoga: naŒÒ , temple, hram.Dom Oca mojega je dom molitve, a vi od qega nayiniste peçinu haj-duyku (Jn,2.16). Crkva si ti: duwa je stalno na kolenima (Õ na mo-litvi), sve biçe u stalnom bogosluùequ; prestane li molitva:kako çu ùiveti ja sutra? - Ulaziw u hajduyke rayune, u peçinupretvorenu crkvu. Crkva je za molitvu, ne za hajdukovaqe. Hajdu-kuje s duwom kultura, civilizacija, jer stvari, carstvo stvariunosi u duwu: novac, trpeze, golubove, kqige (Jn.2,14), - te od domaOyevog nayini peçinu hajduyku… Stvari smo uneli u duwu, oGospode, u dom tvoj. Hajduyke rayune vodimo… Tvoje stvari po-krali smo, etikete smo nawe prilepili, lik naw - yoveyiji, haj-duyki. Gospode, da do$e Carstvo tvoje, i protera hajduke iz duwemoje.

14. —Gospode, daj mi suze i seçaqe na smrt”. - Molitva Sv.Zlatousta. - (Oksford, 1917).

15. — Svetim se Duhom svaka duwa oùivxava i yistotom uz-viwava - prosvetxuje se na svewtenotajanstven nayin (Sve-to)Trojiynim Jedinstvom”. - Troiynovidni karakter duhooùi-vxavane i duhooyiwçavane duwe. - (Oksford, 1918).

16. O postepenom rasprostiraqu blagodati kroz sve udovetela i duha i istiskivaqu grehovnosti, vidi: Sv. Makarije Egi-patski, O yuvaqu srca.

17. —Zato, u svim nawim aktima, i pre svega kad se tiyepristupa boùanskim stvarima, treba poyeti od molitve”. - Dio-nisije Areopagit, O boùanskim imenima ÈÈÈ, 1. - (Oksford, 1918).

18. —Raduj se, Bogorodice, svjetlo poznaqe blagodati” - okotog molitvenog klika grupiwu se svi vapaji ogrewene (Õ ogre-


hovxene) gnoseolowke liynosti kroz molitvene vapaje. Iz bez-blagodatnog, i time mraynog, poznaqa, iskoreniti se (i ukoreni-ti se) u blagovesno-blagodatno poznaqe. Deviyanstvo uma u Pre-svetoj Djevi… Tu je odmoriwte, tu pristaniwte posle bure van-blagodatnog neznaqa, koje stilizira suwtinu svoju u sebe-negi-rajuçem (Õ sebe-smiravajuçem) molitvenom vapaju: —Isuse, Naj-sla$i, oyiwyeqe uma moga”. —Umiri ùivot moj” Mirorodice, jerBogorodice. - (3. H. 1920. Skopxe).

19. Liynost: celosna Õ samosaznaqe Õ bogoobrazna samo-svest Õ bogosvest, proùima sav fiziyki aparat liynosti, koji sedopadno (Õ pre pada) organski prowirivao na sav svet tvari: svukompleksnu tvar Adam oseça kao svoje telo, kao svoj prowireniinstrument, oùivxen, odrùavan astrakiklono-magnetskim di-namisom bogoobraznog samosaznaqa. Pad (Adamov): prekid, ot-kid, smaqeqe liynosti, poremeçaj: tvar postaje ne svoja, neliy-na, bezliyna, tu$a… (8. ÈH. 1920. Vraqe).

20. Poyetak mudrosti - strah Gospodqi, strah Boùji (Priy.1,7). Na molitvenim nogama ulazi se u mudrost Boùju. Svaka tvar- Gospodqa: kako çu uçi u Gospodqe bez straha, da Gospoda neuprxam, ne unizim, tvar mu obesmislim i obezmudrim? Molitve-nim strahom poyiqe mudrost. Strah me je, Gospode, kad ulazi okomoje u list ruùin, jer list ùivi tobom i u tebi. Jeza mudrosti,drhtaj mudrosti Õ tajne Boùje opkoxavaju me - jer si ti imaocmudrosti; ti Gospodar, Gospode, a ja prosjak, koga je strah da po-habalom duwom i droqavim pogledom ulazi u riznice mudrostitvoje. - Nestrah od Boga Õ nemudrost i ludost i glupost. &avo -nestrah od Boga Õ ovaploçeqe gluposti, laùi, nemudrosti. Bezstraha od stvari i pojava piwu danas pisci i zato su nemudri.

21. Stradaqe je negacija ùivota, negacija smisla, Boga,stradaqe odriye ùivot, yoveka, - tako vele svi Petrovi uyenicibez vaskrseqa (sr. Mt.16,22). Dostojevski u stradaqu vidi potvrdu,najdubxu, yoveynu - ùivota. Opravdaqe ùivota. —U stradaqimase gryim, ali ja postojim”. Opravdaqe stradaqa jedino moguçevaskrseqem; vaskrseqe: jedino oko, koje providi tajnu smrti; us-kok u veynost. Kako je moguçe opravdaqe stradaqa za one, koji sezavrwavaju grobom, ne idu daxe, sve slivaju u qega? - (Oksford,1917).

22. - 10. Ì. 1917. ponoç (Oksford): Ekstremi se sve viwe i viwerazmiyu, beùi obala od obale, okom ih yovek odgurava; zlo ogrom-no, dobro ogromno, yovek u bezdanu me$u qima; ne toliko wirokduhom da ih obuhvati, ni telom da ih privuye, - i oyajaqe raste,i ekstremi se razrastaju i yovek se kriyuçi smaquje, smaquje,smaquje, o - niwta, o obuyeno u svetlost oyajaqe, o okata bolest,o duboka smrt, - nemoç, niwtavnost, crva brat. - Gospode, pomi-luj me… i Bog primiye obalu obali, ekstremno ovaploçava; samo

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 213Bog, samo Hristos, samo On sjediquje razjediqeno…

23. Jn.3,8: Duh diwe gde hoçe, i glas qegov yujew, a ne znaw ot-kuda dolazi i kuda ide: tako je svaki ko je ro$en od Duha. - Neiz-merxivost, neokategorisanost Duha. Bog Duha ne daje na meru (Jn.3,34). Svaki ro$en od Duha Õ neizmerxiv, nadlogiyan, nadznan, ne-doseùan, nadformulan; nadstilnost Duha i Duhovnog: jurodi-vost; ùivotnost Õ ùivot Õ Bog je Duh (Jn.4,4): Gde je Duh, tamo je isloboda (2.Kor.3,17). %ivot nema formulu jednu: svako formulisa-qe ùivota znayi wizmatiynost, seckaqe, parcijalnost, useye-nost, iseyak: Ja sam ùivot (Jn.14,6). - Krwteqe Duhom Svetim:svega yoveka: uma, rasudka (Õ razuma), srca, duha, tela: Jeste liprimili Duha Svetoga kad ste verovali? A oni mu rekowe: nismo niyuli da ima Duh Sveti (Dap.19,2). Vidi 2.Kor.3,5: nawa je sposobnostod Boga; ne da smo sposobni sami od sebe. - Duh Istine (Jn.12,26). -(Oksford, 1918).

24. Telesno mudrovaqe smrt je, a duhovno mudrovaqe ùivot jei mir. - Sveti Apostol Pavle (Rim.8,6).

25. Hriwçanstvo Õ nova gnoseologija, jer novi duh, nova du-wa, novo srce Õ nova psihologija. Vino novo ne leva se u mehovestare. Duh Hriwçanstva ne uyaurava se, ne ukategorisava se uubu$ale yaure ograniyenog saznaqa i uma.

26. Gde je Hristos (u Evropi): Gde çe se roditi Hristos? Dali u gvozdenoj kolevci, u kojoj se rodilo nemayko dete - evropskirat? Hriwçanstva su ovde, hriwçanstva su onde; u pustiqi i ugradu; u topovima i ubistvima, - ali Hrista mi nema: Gospoda miuzewe. Da niste videli gde ga metnuwe? (Jn.20,2; 13). Mnogi mi do$o-we sa dolamom Hristovom na sebi, a vukom u sebi. Mnogi mi do-$owe pod imenom Hristovim govoreçi: —Ja sam Hristos”, i po-znadoh ih da xubavi Hristove nemaju u sebi… (8. ÌÈÈÈ. 1916. - MillsHotel, London).

27. Deca su Carstvo Boùje na zemxi. Da nas deca vode, dav-no bi bili odvedeni u Carstvo Boùje. I neçe nam se dati Car-stvo, dok nas vode kqigojedi i slovojedi. Da nije dece, davno bis-mo mi bili u grob odneseni. Deca nas opravdavaju pred Bogom,deca i cveçe… Steçi detiqi duh u sebi; jer jedino detiqi duhiwte Duh Oyev, da ga On vodi i podrùava. I otuda: Ako se ne po-vratite i ne budete kao deca, ne moùete uçi u Carstvo Boùje(Mt.18,3). - (17. ÌÈÈÈ. 1916).

28. Jelo moje - to su kqige; slova jedem; slovima se hranim.Kqigojed i slovojed, - otuda uvek gladan i uvek ùedan. I kao dasu mi odbegle uwi da ne yujem Qegove reyi: Jelo je moje - voxaOca mog nebeskog (Jn.4,34)… Slovo ubija, duh daje ùivot. Brojani-ce od slova, nije li sva mudrost yoveyja, i nauka sva? Yovek serazslovio; yovek je postao azbuka, i on misli - postao je azbukasvega sveta i Boga. U wtampariji je ro$ena nawa kultura. I sve


kulturno metaniwe pred slovima, tim sitnim idolima. I slovasu vrednost i oceqivayi svake vrednosti; i Bog je poyeo da sewtampa, jer je prestao da se ùivi, i preùivxava. Wtamparije supostale hramovi; carstvo slova - to je nawa kultura. I zacari seslovo, i danas ubija Evropu, jer samo Duh oùivxava, a slovo ubija(2.Kor.3,6). - (20. ÌÈÈÈ. 1916).

29. Rim.10,10: Srcem se veruje - to znayi: ono - organ, yulo ve-re. A to: qime yovek i spasava i gubi sebe. Sva nawa sudbina usrcu je nawem. Srcem se i ne veruje. To: srcem se bira Bog ili$avo, ùivi jednim ili drugim, ùivi radi jednog ili drugog. Odqega zavisi naw raj i naw pakao.

30. Greh? - Yovek hteo, i pokuwao, da postane pomoçu $avolaBog. Prevario sebe: svesno ostajuçi pri bogopostavxenom cixu: -oboùeqe, obogoyoveyeqe -, on praktiyno poyeo da biva o$avo-xen, $avoyovek - uneo u sebe o$avoxujuçu silu smrti. Otuda ras-padaqe yovekove liynosti: Ko ne sabira sa mnom, rasipa (Mt.12,30).

31. —Udostoj me, Gospode, istinitom svetlowçu tvojom iprosveçenim srcem tvoriti voxu tvoju” (Kanonik).

32. —Prosveçeqe onih koji u tami leùe, spaseqe oyajnika,Hriste, prosveti me obasjaqem tvojim” (Akatist Isusu Sladyajwem).

33. —Crkvenost: mir razuma, srca; to - novi ùivot, nad-raz-umni” - P. Florenski (Stub i tvr$ava istine).

34. Sveti Nil: poyetak vere: sebe-preziraqe: ostavxaqe se-be, umiraqe u nevidxivom. Daje sve: Axowa: hajde za mnom: pro-daj sve. Prelaz iz Starog u Novi Zavet. Granica izme$u vere iuma: Jovan Krstitex. Jn.1,27: Ja nisam dostojan da odrewim remenena obuçi Qegovoj. Prelaz iz Starog u Novi Zavet: primiti svekao svetost, ne skidati srce od oka Hristovog: strah i pokajaqe;ne ispitivaqem, nego beskrajnom svesnowçu o niwtavilu na-wem i o mesijanstvu remena Hristovog. Remen Hristov: Mesijaveçi od Jovana. Jovan: prelaz iz Starog u Novi Zavet. Kleyeçi:kajuçi se: oboùavajuçi, ne mereçi. Ne prilazi Hristu iwtuçiznake, veç buduçi ùedan i gladan i siromah.

35. Koji uzveruje i krsti se Õ spawçe se; a ko ne veruje Õ osudi-çe se (Mk.16,16). Vera Õ krst; poverovati Õ raspeti sebe svega: i te-lo, i duwu, i um, i voxu: krstiti se u ime Oca i Sina i SvetogaDuha (Mt.28,20): otroiyiti sebe, izaçi iz svoje prirode i uçi uBoùju; raspeti sebe u ime Hrista (sr. Rim.6,3)… Atmosfera i gra-nica vere: Sveta Trojica: sav smisao i cix Hristov: uzvesti xu-de verom u dogmatiyko-etiyku Troiynost: Mk.16,16; Mt.28,19-20. -(Atina, 1920).

36. —Hriwçanstvo je podraùavaqe Boùanske prirode”. -Sveti Grigorije Niski.

37. U vreme Mitropolita Filareta ùiveo je Ivan Jakovxe-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 215viy Korejt, jurodivi. Na samrti posledqe qegove reyi bile:—Spasavajte se, pasavajte se, neka se spase sva zemxa.”

38. Ipostasno sjediqeqe yoveyje prirode sa Boùanskom uLicu Isusa Hrista: uvodi u uverenost da priroda yoveyja dolazido svoje definitivne ipostasnosti samo u Bogoyoveku, da je to -posledqi, zavrwni stadijum prirode yoveyje. Sa Hristom vazne-senim - vazneseqe yoveka: veyno prisustvo u Svetoj Trojici:otroiyeqe i osmisleqe yoveynog: posledqe opravdaqe yoveka uipostasnom jedinstvu sa Bogoyovekom. Otuda se sve ùivxeqe na-we ùivi na nebesima, gde Hristos sedi s desne strane Oca: tucentar nawe liynosti, tu centar gnoseolowki i etiyki i soci-

jalni; tu oboùenost yoveka, qegova prava - bezgrewna priroda: tuyovek jedino yoveyan, jedino prirodan, jer bogoobrazan, hristo-obrazan, triadolik; tu jedino moguça veyna kriteriologija - je-

dinstvo ipostasno Boga i yoveka Õ kriterijum (je) Lice Hristo-vo, vaskrslo, vazneseno: uvek, veyno, jedno i isto, uvek veyni kri-terijum Boùjeg i yoveyjeg, uravnoteùitex Boga sa yovekom, kojije greh razravnoteùio, yineçi yoveka egocentriynim krite-

rijumom svega. Bogoyoveynost - temex i obim i rast istinskog po-znaqa; Lice Bogoyoveka - kriterijum neizmenxiv: Bogu Boùje,yoveku yoveyje. Sav smisao yoveka: saovaplotiti se Hristu i krozQega otroiyiti. Kroz sve prosijava i nad svim vlada Lice Bo-goyoveka, kome se dade svaka vlast na nebu i na zemxi (Mt.28,18;Rim.1,4). - (Atina 1920 - Beograd 1935).

39. —Sigurna uverenost (Õ garancija) nade oboùeqa xudskojprirodi jeste - oyoveyeqe Boga, koje toliko yini yoveka bogomkoliko je Bog postao yovek”. - Sveti Maksim Ispovednik.

40. O crkvenom patriotizmu: Bog Otac: Sin Õ sinovi Boù-ji - borci za nebesku otaëbinu, Gorqi Jerusalim - Crkvu.

41. 1.Kor.12,4-6: Razliyite sluùbe - jedan Gospod - sluga svih- sadrùaj svih sluùbi i sluùbenika. Si$i na dno svoje sluùbehriwçanske, naçi çew Qega - slugu svih slugu Õ On vrelo sluù-benosti, moç Õ dinamis. U najmaqoj sluùbi je Gospod isti kao iu najveçoj. Sluùbe i darovi prate se me$usobno: kao Sin i DuhSveti. - Razliyna dejstva: iz razliynih sluùbi i darova: Bog de-la sve u svemu Õ u tvojoj pretewkoj hriwçanskoj sluùbi dela Bog- neçew se umoriti; umoriw li se - znayi naduo si se kao da samdelaw, izbacio si Boga iz delaqa. Duh: Gospod: Bog Õ darovi,sluùbe, dejstva. Daruje se yoveku dar da qime sluùi sluùbu Gos-podqu. Peyat troiynosti - znak hriwçanstva. - (24. ÈÈ. 1920, Ati-na).

42. Ef.4,11-16: Sabornost ùivota u Crkvi: saborniziraqesvih i svega: delo sluùbe Õ sazidaqe tela - Crkve. Sabornim na-porom —svih svetih” ulazi se: 1) u jedinstvo vere, 2) u poznaqe


Sina Boùjeg, 3) u yoveka savrwena, 4) u punoçu rasta Hristovog,5) u glavu - um Crkve; separatizmom izlazi se iz jedinstva vere ipoznaqa i ulazi u - jeres, nejedinstvo, nepoznavaqe i neznaqe.Sabornost Crkve i liynost Õ liynost cveta u sabornosti. Sabor-no jedinstvo vere i poznaqa jedino je sredstvo da yoveka viwene xuxa i zanosi svaki vetar uyeqa, obmanom xudskom (stih 14).

43. Otk.1,1-4: Ulaz u Apokalipsis: na vratima Hristos otkri-veqa: Alfa i Omega Apokalipsisa Hristos. Apokalipsis - samoCrkvama upuçen; Jevan$exe - svoj tvari. Crkva - jedino oko kojimyoveyanstvo gleda i vidi posledqe otkriveqe; jedino uho, kojimse yuju reyi Hristove. Odozgo dolazi mir Crkvama, viwqi mir:—Za viwqi mir…”; mir i blagodat Õ blagovest; kroz Crkvu kaokroz usnice ulazi u srce sveta blagodat i mir. Sub specie [sa gle-diwta] Apokalipsisa Crkvama stalno nedostaje blagodati i mi-ra, jer je mnogo ùednih blagodati i mira; mnogo hristoyeùqi-vih, i mirotraùitexa. Mir Apokalipsisa Õ yudan poyetak zavulkanske erupcije i potrese u utrobi Apokalipsisa. Mir Crk-vama od Onoga koji jeste; mirotoyivost neprekidna, jer neophod-na za Crkvu, na koju stalno ratuju crkvoborci i crkvomrsci; miri blagodat, da bi blagodaçu posipala glavu onih koji ratuju naqu.

44. —Molitva sa playem i u duhu, hrana je uma, kao wto jehleb tela”. - Antioha monaha, Beseda o molitvi.

45. —Samo onaj ko je poznao Trojedinoga Boga moùe xubitiistinskom xubavxu”. - Pavle Florenski (Stub i tvr$ava istine).

46. Koji ne sabira sa mnom, prosipa (Mt.12,30). Sabiraqesebe, svoje liynosti - Hristom; to jest: su-telesniwtvo, sa-oliyeqe, sa-ojednosuwtenost s Hristom, ulaùeqe u Qegovo Ja,mene: —sa mnom”, yovek uspeva da do$e do sebe, na$e sebe, saberesebe prosuta mimo i bez Hrista. Ko ne uylani sebe u teloHristovo Õ Crkvu Õ napoxu je, prosipa sebe, nema svezesavrwenstva - xubavi: jer samo novozavetnost krvxu spaja,sjediquje razjediqeno starim ùivotom - yovekom pre, i ako neprotiv, Hrista. Van Hrista se yovek razdeli (Mt.12,25-26); uvek jecarstvo razdexeno u sebi. Duh Sveti - sabiratex liynosti: otudau stihu 31 kao jedini nayin sebe-sabraqa, oliyeqa, jeste neyiniti greh i hulu na Svetoga Duha, ne razdeliti sebe od Qega. -(1918- 1921. Oksford - Atina).

47. Liturgiyko Crkvopoznaqe: —Samo onaj shvata Crkvu, koshvata Liturgiju”. - A. S. Homjakov (Crkva je jedna).

48. Dela Apostolska 2,44-46. Vera Õ opwteùiçe, sveto; vera -socijalizira, ojednosuwtava oseçaqe svetosti; krvxu (Hristo-vom) sjediqeni Õ jedno telo; krvni zavet Õ opwteùiçe Õ svi udijednog tela. - I imahu sve zajedno: iz jednoverja. Jednoverje Õ jed-nosuwnost - jedno imaqe, sve zajedno; sveti komunizam, gde je te-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 217mex od ugla Hristos, atmosfera - smirenomudrena xubav… Crk-venost, ocrkveqenost Õ ideal socijalni. Sr. Dap.4,32. - (Atina,1919).

49. Jov 1,6; 12. Put Satane: stvari, tvar: tvar staviti names-to Tvorca: zakloniti stvarima Stvoritexa… uprxati tvorevi-nu da bi i Tvorac bio uprxan; uniwtiti tvar da bi uniwtioTvorca. - (Oksford, 1918).

50. Mk.16,17: Dva su znaka Novog Zaveta: xubav i izgoqeqe$avola. Znak: izgoniti $avole, ne dati im mesta. Izgoniti, jersu nasilno uwli, uvukli se. Isprazniti - i osloboditi - zemxu iyoveka od $avola. - (Oksford, 1918).

51. 1.Tim.3,15-16: Crkva stub i tvr$ava celokupne Istine: ra-sejane Bogom po svoj tvari i xudima. Bog se javi u telu, opravda seu Duhu: opravdaqe tvari u Duhu Svetom, Duhom Svetim, u Crkvi,u Domu Boùjem: stub svake tvari i tvr$a, temex tvari opravdavase u Duhu. Opravdaqe sveta, tvorevine, svakog stvoreqa - u Crk-vi - Duhom Svetim… (Oksford, 1918).

52. 1.Jn.2,15-17: Bog da vodi tvoje oko, On da bude izvor kojimoko tvoje gleda i vidi; da kroz oko tvoje gleda Bog, i voxom tvo-jom hoçe Bog: da koren svih tvojih yula i dela i misli bude u Bo-gu, da izrasta sve iz Qega: da On bude yokot, a ti i tvoje loza. Yo-vek ne izvor, ne temex, ne koren, ne po sebi, nego no Bogu, iz Bo-ga. Svet otkinut od Boga - plitak je, vara, pohota je. Svet bez Bo-ga prolazi… (Oksford, 1918).

53. Is.1,18; 59,2; Jez.39,23-24. Greh Õ tama, magla, neyistota, po-krivalo, krxuwt, oblak: zaklaqa lice Boùje od oka yoveyjeg: po-mrayeqe ne samo oka veç i atmosfere: greh Õ ispareqe zla: yo-vek pomrayava tvar svu: u grehu svom yovek prxa prirodu: zaraz-nost greha. Greh stvara svoj dom od srca yoveyjeg i opkoxava setamom kao straùom, da ga niko ne uznemirava pri poslu: da se za-kloni od Boga. Greh: meduza koja oboji svu prirodu yoveyju, a samse skriva u toj boji.

54. Molitvoxubxe neprekidno pojayava nawe bogoxubxe.55. Hvala ti, Gospode, wto si nas vezao sa onim [nebeskim]

svetovima: molitvom najpre. A zatim: verom, nadom, xubavxu, iostalim evan$elskim vrlinama. Oseçaqa neiskazanog blaùen-stva… Zaista nisam sam, veç sam utkan u one svetove. Ne mogubez qih. Ja sam sav, ceo - tek u qima i sa qima. Razmreùavaqe iumreùavaqe liynosti u sve svetove. Najwira liynost, i najdub-xa. Radost od toga wto su oni bliski Sladyajwem Gospodu, wtose mole za nas, zastupaju nas, wto je sve to ispuqeno boxim biçi-ma nego wto sam ja, nesravqeno boxim, jer su sveti. - (29. okt/12.nov. 1943, u Savinaykoj crkvi: za vreme jutreqa, e¥n dakrªoiÒ).

56. Greh je jedina neprirodnost u prirodi; sa grehom smrt i$avo. Ta trijada su jedina neprirodnost u Boùjoj prirodi, i pro-


tivprirodnost. Tu je nepriroda proglasila sebe za prirodu. Ijow: smrt proglasila sebe za ùivot, a $avo proglasio sebe za Bo-ga. - (U vreme posledqeg rata).

57. Crkva. —Sve sabravwi pastirsko iskustvo” - Oci svetihVasexenskih sabora: donesowe odluke na Saborima. Tako se veliu stihiri na Hvalitne u Nedexu Svetih Otaca west Vasexen-skih sabora. Na ùivom i svetom i svewtenom iskustvu stoji svocrkveno saznaqe i oseçaqe. Jerarsi - nosioci toga, kao i svi os-tali, celo telo Crkve. Svi kao organi toga tela: ili yula, iliçelijice, - po Pavlu: Crkva - telo Hristovo: 1.Kor. 12 gl. Svi ne-ophodni svakome, kao i svaki svima: primer udovi u telu. - (U vre-me posledqeg rata).

58. Integralan yovek . To je yovek ocelomudren, oceloumxen,ozdravoumxen. —Isceli duwu moju, jer sagrewih tebi”: greh raz-bija, rasipa duwu, liynost yovekovu. Samo uklaqaqem greha izduwe yovek se —iscexuje” Õ postaje ceo, yitav, integralan. Otu-da: samo bezgrewnim Bogoyovekom savrweno integralan yovek. Isvi Qime iscexeni: Crkva to leyiliwte. Sav smisao Bogoyove-yanskog domostroja spaseqa u tome: vaspostaviti dopadni inte-gritet liynosti. Sredstva? - Crkva, svete tajne, i sve wto je uqoj. O tome celosnom, integralnom yoveku govori i Sveti Apo-stol Jakov: da budete savrweni i celi, bez ikakvog nedostatka (Jak.1,4). - (U vreme posledqeg rata).

59. Koliki je radius tvoje glavne ùivotne misli, osnovnemisli, stoùerne misli, na kojoj stoji tvoja liynost? Od yovekado Boga, od yoveka do Bogoyoveka. Tragedija yoveka nastaje kadase misao yovekova zavrwava ma yime drugim sem Bora. - Misao:od yoveka do Boga, - to znayi: yovek se razgranava i utkiva u svebeskrajnosti boùanske, u sva savrwenstva boùanska, bogoyove-yanska. - (U vreme posledqeg rata).

60. U$em li u sobu u kojoj nema ikona, izgleda mi slepa, bez-liyna, bez prozora ka nebu.

61. Mt.5,3: Blaùeni siromawni duhom. - Po duhu Svetih Ota-ca: siromawtvo duha je zato —blaùenstvo” wto ono stalno ùudida se obogati, i stalno se obogaçuje Duhom Svetim: a Duh Sveti ijeste Carstvo Nebesko; bogolika priroda duha yovekova je po pri-rodi bogoyeùqiva, Duhoyeùqiva, Duhogladna: zato hriwçani-nov ùivot i nije drugo do neprekidan Duhovdan. Siromawan du-hom se bogati Duhom Svetim, kako? - Pomoçu svetih tajni i sve-tih vrlina. - (3. ÈH. 1966. g. Man. +elije).

62. Radi yega postoji vreme? Kakav je smisao vremena? - Daovaploti veynost - ovaploçeqem Boga u yoveku: i da kroz Bogoyo-veka izvrwi oboùeqe yoveka, i preko yoveka, vremena i prosto-ra Õ sveta (Rim.8 gl.; Ef.1 i 4 gl.; Kol.2,1). - Ovaploçeqe Boga Logo-sa, oyoveyeqe: centar vremena i materije, yoveka kao psihofi-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 219ziykog biça.

63. Novine . Od kako su kod nas novine, odnosno yitaqe no-vina, postale —jutarqa molitva modernog yoveka”, —moderni” yo-vek uraganski degeneriwe u —potyoveka”, yiji je i prvi predak iposledqi potomak - neyovek. - Integralni rawyovek: sve se raw-yoveyilo, i time obewyoveyilo. Jer se sve oantihristilo.

64. Moje suwiyavo xudsko oseçaqe izvija se u radosno bogo-oseçaqe, i moja osmrçena xudska misao izvija se u neboletnu bo-gomisao.

65. U nas hriwçana - sve je veyno: veyna duwa, veyno i telo- Vaskrseqe Gospoda Hrista to pokazuje i dokazuje. - Veyno nawedobro, veyno i nawe zlo: pokaz i dokaz: bogataw i Lazar. - Sve unas besmrtno: i mi - besmrtnici. Svi hriwçani; pre svega mona-si. Wta je monah? Besmrtnik na zemxi: ùivi samo besmrtnim iveynim, i radi besmrtnog i veynog.

66. U Ekumenizmu: sve slabosti, zastraqeqa, pogrewke do-laze od zloupotrebe Duha Svetoga. Tu su potrebna najveça ogra-niyeqa, i vidovitost svetootayka: Duh Sveti se daje samo CrkviBogoyovekovoj: veri u Bogoyoveka: Pedesetnica dokaz. Ne daje sevan Crkve: van Bogoyoveka. Sva zastraqeqa - humanistiyke za-blude. - To je apostolsko predaqe, i nasle$e. - Inaye, tako sebepravdaju sve zapadne —crkve”, jeresi. Sve podmeçu Svetome Duhu.Ide se —po yoveku” ovim: umesto Spasove metode - unutarqeg pre-poroda yoveka - ide se humanistiykim evropskim putevima: pre-obraùavati druwtvom liynost, a ne putem Spasovim: Bogom spa-savati yoveka, a ne druwtvom.

67. Hriwçanin misli svetlowçu; tada i stoga je pronala-zay, zna dubine yovekove, kao i Duh Sveti dubine Boùje. I jow:oseça svetlowçu, i dela, i koraya. To i svetitex: svetlost zrayiiz celog biça qegovog. Svetlowçu ùivi, postoji. Nimbus, oreol:zrayi vrlinama bogoyoveyanskim, logosnim - jer Logos - svetlostistinita, rasejana po tvari svoj, a umnoùena u svetitexu. Rudi-mentarno, ona u svakom yoveku, i u svakoj tvari: razlivena posvoj tvari < to ona prekozmiyka i presunyana svetlost, koja jezrayila i zrayi mimo fiziykih svetila. - Ustvari, sva tvar po-stoji svetlowçu. Svetlim, dakle, postojim. Isto: sva biça ùivesvetlowçu. %ivim, dakle, postojim. Sve to - prolog JovanovogEvan$exa.

68. Ni jednim putem ovoga sveta ne idi sam, veç uvek sa Gos-podom Hristom ispred sebe, ili: sa molitvom Gospodu Hristu is-pred sebe, sa verom u Qega ispred sebe, sa xubavxu k Qemu is-pred sebe, sa uzdahom, sa suzom, sa vapajem k Qemu ispred sebe, i- onda çe od tebe bezobzirce beùati sve smrti i sva iskuweqa,ali ne zbog tebe nego zbog Qega ispred tebe.

69. Gospode, malo oyiju ima yovek da bi mogao dovoxno is-


plakati tugu svoju nad ovim tvojim svetovima.70. Molitva Svetoga Save : Dobri Boùe, stopama tvojim daj

da hodim!Duh tvoj Sveti da mi je vo$a!Zrayi moju duwu veynim zracima xubavi!Pusti dobrotu tvoju da zagreje duwu moju!Pravda tvoja neka zavlada duwama svih xudi!Tvoje Carstvo neka je naw dom!Slava tvoja neka zasija yoveyanstvu da upozna tebe i xubav

veynu!Pesma tvoje radosti veyno neka bruji u nawim srcima!Molim ti se, Boùe veliki, usliwi moje ùexe!Amin!71. Gospod radi posta daje molitvu onome wto posti; a radi

molitve daje post.72. Hristos - posrednik izme$u Boga i xudi, i izme$u yove-

ka i xudi. Izme$u tebe i ma koje tvari - neka je Hristos posred-nik, prolaz, metod, put, sredstvo. Ne ulazi reyju u uvo ma kog yo-veka, ako rey tvoja nije posredovana Hristom; pogled tvoj nekane padne ni na jednu tvar ne prowavwi kroz Hrista. Tewko sve-tu od posredniwtva $avola. &avo posrednik izme$u pakla i xu-di…

73. Rim.14,17: Carstvo Boùje nije jelo i piçe, nego pravda imir i radost u Duhu Svetom; Hriwçanski socijalizam, ili komu-nizam: prenaglawava obratnu lozinku: Carstvo Boùje je jelo ipiçe.

74. Yovek? - Samo kao Bogoyovek: osveçen, oboùen, dovrwen,zavrwen, savrwen; i tako Bog opravdan (teodiceja) i yovek op-ravdan (antropodiceja). Yovek? Neprekidno bogoupodobxavaqena osnovu bogolikosti, pomoçu perihorisisa [proùimaqa] boùan-skih svojstava Bogoyovekovih: u Bogoyoveyanskom telu Crkve: natemexu Ipostasnog sjediqeqa dveju priroda u telu Crkve Hris-tove.

75. Svaka vrlina je svevrlina, jer klicno sadrùi u sebi svevrline. - Po Svetom Grigoriju Niskom: —Bog je savrwena vrli-na”. A Sveti Maksim Ispovednik blagovesti: —Suwtina svih vr-lina jeste sam Gospod naw Isus Hristos”.

76. Vera je (istovremeno) i poboùnost Õ eÚsébeia Õ blago-yawçe. Vera Õ ùivot po Bogu, u Bogu, sa Bogom: osutelesniyeqesveùivotvornom Bogoyoveyanskom organizmu Õ Crkvi Õ ocrkov-xeqe. Sve jedan sveobimni blagodatno-voxevni podvig Õ Bogoyo-vekovaqe.

77. U Bogoyoveku: i prostor i vreme nalaze svoju veynost, ioboùeqe, i osmiwxeqe, i ologoseqe. Jer i qih Gospod spasavaod greha i $avola.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 22178. Krwteqem svaki postaje potencijalni svetitex. A sve-

titexi su - ostvarili u ùivotu sav program ùivota, propisansvetim krwteqem, klicno dat qime.

79. —Glas ti prinosimo razbojnikov, i molimo se: Pomeninas, Spase, u Carstvu Tvome” (Osmoglasnik, Blaùena, gl. 2). Nawe je:preùivxavati pokajaqe razbojnikovo: jer smo jedno telo. Svakiu svima jeste, i svi u svakome jesmo. Nema veçe tajne od —TelaHristova” Õ Crkve, od Bogoyoveka.

80. Spaseqe u vascelom Bogoyovekovom domostroju spaseqa:u Liynosti Bogoyoveka: postaje nawe: moje, tvoje, svayije - u ùi-vom telu Hristovom Õ Crkvi: molitvom, bogosluùeqem. Treba imora se izmoliti i oprowtaj grehova, i spaseqe, i oboùeqe, isvaki dar koji nam Gospod Hristos donosi. Zato: u PravoslavnojCrkvi: bogosluùeqa - neprekidna, vapaji dan i noç: svima mi-lionima duwa to neophodno: nikad dosta molitve za sve i svako-

ga. U toliko pre: wto samo Bogoyovek ima pravo otpuwtati grehe.81. Dvojedan dogmat: primat i nepogrewivost pape, to sve u

rimokatolicizmu: sve pretvara u papsko i papistiyko; i samuteologiju.

82. —Od dobru mislu - yovek proubavi” (Õ prolepwa se), - tosam sluwao od starih Vraqanki i Vraqanaca: a u tome najdubxametafiziyka istina: prava lepota uvek zavisi od prave dobrote,i s qom je jedno, u suwtini jedno, ako ne u projavi.

83. Vodenica blagodati samleçe wto ne moùe vodenica lo-gike… Molitva postepeno prefiquje duwu - grubosti prera$uje;potiskuju se neyiste misli, oseçaqa; —Uyini ih iznad An$ela -iznad sveta”; telesne pomisli ustupaju pred duhovnim: u srcu na-staquje se yistota. Telo najzad postaje hram Duha Svetoga: to jeput hriwçanina: od sebe do Boga, to jest od $avola do Boga. - Akoje Bog i povukao sva yuda sa ove pomrayene zvezde (buqiwta), jownije povukao svoje omixeno yudo: trpxeqe i milost. Qega çe naj-posle povuçi: na dan Strawnoga Suda. - (Karpati, 1932).

84. Crkva: Sveto Pismo i Sveto Predaqe : I Sveto Pismo iSveto Predaqe jedno su, kao dva pluçna krila, jedino u Bogoyove-ku Hristu Õ jedino u telu Qegovom, Crkvi, - i Qime kroz SveteApostole i Svete Oce. Ko Qega ima i yuva - taj je Pravoslavan.A to? Jedina Sveta Pravoslavna Crkva.

85. Crkva - ocrkveqeqe: otrojiyeqe . Sve wto se naziva Crk-va, u individualnoj minijaturnosti i kozmiykoj grandioznosti,nalazi se i jeste i postoji i ùivi u Svetoj Trojici: od Oca krozSina u Duhu Svetome. Jer Crkva i jeste Crkva Svetom Trojicomi u Svetoj Trojici (1.Sol.1,1).

86. Spaseqe Õ doùivxavaqe, neprekidno doùivxavaqe Bo-goyoveka u svima Qegovim svojstvima: neprekidno ùivxeqe


Qime u telu Qegovom Õ Crkvi.87. O sabornosti. Liturgija Õ doùivxavaqe blagodatne sa-

bornosti, najwire i najdubxe, jer to sve: od Svete Trojice do pos-ledqe tvari doùivxuje jednu istu misteriju - bogoyoveyansku.

88. Ecclesia reformata, semper reformanda [izmeqena crkva se uvek me-qa]. Ova protestantska deviza postala je u mnogome rimokatoliy-ka. Ustvari, ova deviza je u suwtini najpre papistiyka, i zara-zila svoje ro$eno yedo: protestantizam. Jer u papizmu, najpre, inajradikalnije u papizmu, sve zavisi od pape Õ yoveka. To je -sveprotestantizam.

89. Wta su —%itija Svetih”? - Dogmati prevedeni u ùivot.Wta su dogmati? - Ostvarena —%itija Svetih”.

90. Raskol . Narodna katastrofa. Najuùasniji zemxotres uistoriji Srpskog pravoslavnog naroda: pod ruwevinama i od ru-wevina qegovih i danas ginu hixade duwa… Spaseqe - u pokaja-qu. Pokajaqe - svelek i za sami svegreh.

91. Vrline . Vrline su mrtve, ako se ne hrane svetim tajna-ma, osobito svetom tajnom pokajaqa i priyewça. One su —lude de-vojke” (sr. Mt.25,1-12), koje ne dolivaju nebeskog, blagodatnog, bo-ùanskog uxa u bogoliki ùiùak svoje duwe. - Pokajaqe - svesudbo-nosno; ono oyiwçava svaku vrlinu od greha: sujete, oholosti, sa-modovoxnosti, (kakve su) filosofske, —kulturne”, politiyke vr-line. - Svete tajne roje iz sebe svete vrline. Svete pak vrlinepodstiyu na svete tajne, hrane se qima. I obratno.

92. Misticizam . Pravoslavxe ne zna za misticizam. Onozna za bogoyoveyanski realizam: bogoyoveyansko doùivxavaqe,preùivxavaqe, ùivxeqe, ùivot. Nikakav misticizam - van Bo-goyoveyanskih realnosti nema vrednosti. Jedini posrednik iz-me$u Boga i xudi: Bogoyovek Hristos. Svi drugi samozvanci,psevdohristosi, psevdoproroci, psevdouyitexi. Nikakvog van-blagodatnog misticizma. - U Pravoslavxu: sve blagodatno-vrlin-ski realizam, podvig, doùivxaj. Sve u kategoriji bogoyoveynos-ti.

93. Hristoxubxem - satrti u sebi samoxubxe; i onda savkrenuti svom duwom, svim srcem, svim umom, svom snagom u bra-toxubxe. Da, uvek dvojedinstvo sveto: bogoxubxe pa yovekoxub-xe: uvek prva i druga zapovest dvojedna zapovest: jedna u drugoj,sa drugom, kroz drugu Õ to qihova veynost, to qihova bogoyovey-nost.

94. Apostolsko predaqe . Wta? Õ sam Gospod Hristos, Bogoyo-vek. Ko vas sluwa Õ mene sluwa; ko se vas odriye Õ mene se odriye(Lk.10,16). A posle qih - Svetih Apostola - u vremenu, i za qima:to su qihovi sveti prejemnici Õ episkopi, zakoniti prejemni-ci: —apostolski muùevi”, a sa qima i za qima ostali svi epis-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 223kopi (Sveti Igqatije Bogonosac; Sveti Irinej; Sveti Kipri-jan). Sveti Igqatije u Poslanici Smirqanima piwe: —Gde jeepiskop - tamo neka je i svo mnowtvo vernih, kao wto gde je IsusHristos - tamo je i Katoliyanska Õ Saborna Crkva”. - —Ja u vama,i vi u meni; ja u qima, i oni u meni” (Jn. 17 gl.). - Apostolsko pre-jemstvo predaje iz trenutka u trenutak samog Bogoyoveka GospodaHrista, po istinitosti izjave same Istine: Evo ja sam s vama usve dane do svrwetka veka. Amin (Mt.28,20). To veyna, vremensko-veyna Istina: Isus Hristos juye je i danas onaj isti i vavek (Jev.13,8).

95. Sveti Justin Muyenik i Filosof: —Istinski hriwça-nin je istinski filosof”.

96. Sveti Sava Srpski: —Molitva Bogu svagda je za mene bi-la najveçe blaùenstvo na svetu”.

97. Molitva Svetog Makarija Velikog (Egipatskog): —Gospo-de, kako hoçew i kako znaw, pomiluj me”!

98. Sveti Varsanufije Veliki: —Pokajaqe je lek za svakustrast i za svaki greh”.

99. Molitveni odnos prema svetu, prema svemu, prema sva-kom xudskom biçu kao svetiqi, kao ùivoj ikoni Boùjoj, jer smosvi, svi, svi, svaki yovek sazdani po liku Boùjem, po slici Boù-joj.

100. Sveta Liturgija je neprekidno vrweqe spaseqa i obo-ùeqa yovekova biça: vrwi se grandiozni domostroj spaseqa Õdomostroj oboùeqa, obogoyoveyeqa.

Stoslov drugi

1. Svaka misao da bude okuwana molitvom: i ro$ena iz mo-litve; oseçaqe, misao, koja se ne moli, nije od Boga, nije iz domaBoùjeg, nije iz Crkve. Smirena filosofija, molitvena filoso-fija je jedinstveni metod za postignuçe Hristosofije. ZnameqePravoslavxa. - (20. È. 1921).

2. Kada magnet blagodati snaùno povuye duwu u gorqe sve-tove, tada se yovek pretvori u molitvenu strelu koja muqevitoprohodi prostranstva i prostore. Grom blagodati udara u srce zamnoge podvige i trudove.

3. Gospode, kako je grandiozna tajna tvojih svetova! Ja wapu-çem ovde svoje molitvice, a one odjekuju do na beskrajni kraj tvo-jih svetova, i razlivaju se po svoj tvari, - i to logosnowçu svaketvaryice, jer si ti u svemu i kroza sve; i sve moje kroz tvoje utki-va se u tvoje svetove, sve moje - sem grehova mojih, i zala mojih,koji teùinom svojom survavaju se u pakao. - (Teodorova subota, 1958.Manastir +elije).

4. Evan$exe - prepev natprirodnog u prirodno, Boùjeg u yo-


veyije. - Evan$exe je svo kao kristal: i najmaqi deliç blista isija i iskri se kao i najveçi. Kroz sve i u svemu prelama se Vey-na Istina Boùja, Veyna Pravda, Veyna Xubav, Veyni %ivot. Usvemu i kroza sve: Bog Logos: i u beskonayno malom i u beskonay-no velikom.

5. —Temex nawe (hriwçanske) filosofije je smirenoumxe”,veli Sv. Jovan Zlatoust. - A Sv. Maksim Ispovednik: —Slepa jebez smirenoumxa istina”.

6. Sveti Jovan Lestviynik: —Monah je bezdan smireqa…Gordost je krajqa beda duwe”.

7. Neki neobiyan talas spokojstva izbacio me na hridu iz-nad vremena. Oseçam se ceo, ne razbijen na razlomke. Vreme jenajstrawniji tiranin, kada je u ratu sa veynowçu. Ovde oni su umiru, ili nekom primirju. To mi godi. Ma koliko bio yovek za-xubxen u oluje i bure, ipak zaùeli da se makar privremeno ukot-vi u tihom pristaniwtu. A misli u yudnim povorkama setno to-nu u bespovratne plave dubine. Zaùeliw da nemaw misli, da svuduwu zatvoriw u oseçaqa, jer misli - misli su sejayi bure, iza-zivayi oluje, tvorci bunta. Uùi je yovek bez misli, ali i sigur-niji; uvek na$e kamen-stanac; a misao razigrana - nigde da sta-ne, da se smiri, da na$e kamen-stanac, da se kosne granice. Noznate li da je yesto puta kowmarski neizdrùxivo - imati mi-sli, koje ne oseçaju granice, koje ne vole nikakve me$e, nikakveramove. Te sam misli poslao na spavaqe; mnoge noçi i ponoçinagomilao sam na qihove zenice, i zato je u meni zamro oseçajvremena. Nema teùeg bremena od - vremena. Ko pobedi vreme, ni-je li skinuo sa duwe najteùe breme? U ostalom, interesantna seigra igra u ovom svetu: niz huyni vodopad vremena Bog otiskujebezbrojna sazveù$a i svetove, bezbrojna tela i duwe; i sve se tolomi, huyi i juri ka nekom dnu, koje - da li postoji? - Hteo bih dase odmorim od - sebe. Zato se napregnuto uyauravam u oseçaqa,koja ne vole da se izviju u misao. U qima noçim, daleko od yula,jow daxe od misli. Tamo, na najdubxem dnu nema nikada bure, jerbura dolazi kroz yula, a polazi od misli. - (10/23. ÌÈ 1927. u Vraqu).

8. Jedini siguran kriterijum za raspoznavaqe duhova, fi-losofija, mislilaca: jesu li od Boga ili od $avola: Koji priznajeda je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je (1.Jn.4,2) Õ koji priznajeBogoovaploçeqe, i kao ipostasni i kao kozmiyki akt; a koji tone priznaje: antihristov je (1.Jn.4,1-3).

9. Pakao je biti indijski Bog. Nikad ne bih ùeleo biti ta-kav bog nad ovakvim svetom. Kozmiyko ludilo.

10. Vrlina: voxnoblagodatno raspoloùeqe duwe. - Ali,Hristos je sve i sva - ne vrline… Niko i niwta: ni jedno biçe ini jedna vrlina nemaju vrednosti ni draùi bez Hrista.

11. Molitvom sasuwiti strasti uma svoga, postom

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 225sasuwiti strasti tela svog. A kroz ove dve svete vrline rade isve ostale svete vrline.

12. Greh - bolest . Greh, zlo treba shvatiti kao bolest xudskeprirode, ne kao prirodnu neminovnost, udes - bolest - zbir svihbolesti: smrt - koju treba leyiti.

13. Sveti Zlatoust : —Greh i jeste najgori $avo”.14. Oseçaqe besmrtnosti. Niti je smrt neophodnost, niti

robovaqe grehu i zlu neophodnost, niti sluùeqe $avolu neop-hodnost. Ko tako misli, ili uyi, ili tvrdi, - nije hriwçanin.Wtaviwe, hristoborac je: jer odbacuje suwtinu Hriwçanstva, isvepodvig Gospoda Hrista Õ spaseqe. Jer On je dowao da nas spa-se: od smrti, od greha, od $avola. Zato je hriwçanstvo za mnoge imnoge prestalo biti podvig i neophodnost, a postalo: ili ukras,ili nacionalni obiyaj, narodna tradicija, starina, moralisa-qe, filosofiraqe, - sve, samo ne radikalno preobraùeqe yove-ka, iz smrtnog u besmrtnog, iz grewnog u bezgrewnog, iz $avoxegu Boùjeg.

Opliçano, toliko opliçalo Hriwçanstvo, tako da je potpu-no upropawçeno. Otuda: materijalna kultura postala sve i sva.Glavno: izgubxeno oseçaqe besmrtnosti, a to Õ poboùnosti, ne-beskosti, nebeskoporeklosti yovekove, bogolikosti.

15. 1.Pt.1,3: Bez vaskrseqa Hristovog iz mrtvih ni misao na-wa ne nadùivxuje nawu smrt, ni oseçaqe, ni um, ni duwa, ni ve-ra, ni xubav, ni nada, niti iwta yoveyje: sve umire, prestaje, ne-staje. Jedino nas je Gospod Hristos vaskrseqem svojim iz mrtvihpreporodio za ùivu nadu (1.Pt.1,3): za nadu koja savla$uje smrt, kojanadùivxuje smrt, ulazi u besmrtnost, postaje i sama besmrtnaJedino Besmrtnim. Tako je jedino Qegovim vaskrseqem preporo-$ena i misao, i duwa nawa, i vera, i xubav, i sve nawe - jer sepriopwtilo, saovaplotilo Vaskrslome, savaskrslo sa Qim: tako- jedino tako mi, i nawe, savla$ujemo smrt i sve smrtno, nadùiv-xujemo smrt i postajemo besmrtni svim wto je nawe, svim - osimgreha.

16. 1.Jn.3,4: Xubav obesmrçuje u yoveku i (duwu i) oseçaqe:preobraùava ih iz smrtnih u besmrtne, iz vremenskih u veyne.Otkuda? Zato wto xubav i dolazi od Boga, koji je xubav, i odlazik Bogu; dohodi od Boga, i odvodi Bogu; xubav je bogotvoreça, obo-ùujuça, obesmrçujuça sila, jer je sva od Boga. Zato Apostol xuba-vi jasno i odluyno blagovesti: Mi znamo da pre$osmo iz smrti uùivot, jer xubimo braçu; jer ko ne xubi brata ostaje u smrti (1.Jn.3,14). Xubav je ustvari vaskrseqe duwe iz smrti, iz mrtvih. Konema xubavi, svim biçem nalazi se u bezizlaznoj tamnici smr-ti; nigde vrata, nigde otvora, nigde prozora; sva mu duwa, i mi-sao, i oseçaqe obzidani smrçu. Otuda: svrh svega neophodna de-latna xubav. Bez qe, nema vaskrseqa duwe.


17. Greh i zlo . Gde nema greha ni vrline, tu je sve dozvoxe-no. Jer je sve s onu stranu dobra i zla. Znayi: u sferi boùanskogi demonskog. A ako i to ne priznaje yovek, onda u sferi neodre-$enog: sve neki iksovi, neodre$ene jednayine. Greh je greh za sa-vest; ko nema savesti, kako za qega moùe postojati greh? Zlo jezlo za Boga i pred Bogom; ko nema Boga, za qega ne postoji zlo:Sve je dozvoxeno! Zar ne? Greh se ne priznaje, kad se Bog ne pri-znaje. I zlo se tada ne priznaje. Tada se yovek davi u nekom olov-nom relativizmu.

Porok, greh, grehovno raspoloùeqe je u poyetku neprimet-na narkoza, prijatni opijum, dok yoveka ne dovede do bunila - on-da, on yini svakojake gluposti i poroke, bez svesti i savesti.

18. Strasti . U poyetku, duwa ne moùe uçi sva ni u jednustrast. Uvek mnogo viwe preostane od qe no wto u$e. A kada yo-vek svu voxu skrene u strast, ostrasti se sav u voxi, onda prvastrast dovodi, privlayi i sedam ostalih strasti gorih od sebe(sr. Mt.12,43-45). Juda: $avo, satana u$e u qega.

Put i proces ostrawçeqa je dug, jer nije lako savladati bo-goliku duwu. Pokajaqe odseca ruku desnu ako sablaùqava, i vadioko desno ako sablaùqava. Bez qega: zarazi se od zaraùenog yla-na celo telo i biva bayeno u pakao. Pakao Õ za potpuno ostraw-çene, oporoyene. Izme$u poyetka i kraja zla postoje bezbrojnistupqevi, stanice, nijanse, preobraùaji. Svako zlo raste do svogprvobitnog zla: $avola. Sladostrawçe do demona sladostrawça;srebroxubxe do demona srebroxubxa.

Ostrawçen yovek ne vidi u drugom yoveku Hrista, Logosa,logosno, Boùje: primer Mt.25,31-46; i leqi sluga sa talantom (Mt.25,24-28): ne vidi i ne priznaje niwta Boùje u svetu oko sebe.

19. O$avoxeqe misli (zlo i misao). Kada se yovekova misaootkine od Boga - zaludi. Zaboraviti Boga miwxu Õ poludeti. Ka-da se —humanizira”, —hominizira” ona zaludi. Ustvari, izvornamislena, misleça sila misli dolazi od Boga.

&avo Õ potpuna otkinutost duha od Boga. Ni u yemu neçuBoga, neçu da liyim na Boga, - to je sav $avo. Proces o$avoxeqayoveka prikazan je u leqom sluzi koji jedan talant (—Boùje”) od-bacuje potpuno u svome empirijskom ùivotu.

Sve to evan$exe apostola Pavla: Rim.1,21-32.U gordosti misao xudska, otkinuta od Boga, smatra sebe

mudrom. To je preure$eqe vrednosti nagore: psevdomudrost, nazo-vi mudrost, antimudrost (po analogiji: antihrist). Stvaralaw-tvo takve misli izraùava se u - ateizmu, to jest politeizmu, upravxequ i izmiwxaqu psevdobogova, u grubom ili finijemidolopoklonstvu (Rim.1,23-25). Od grubog, vewtastvenog idolopok-lonstva o$avoxena misao prelazi u duhovno idolopoklonstvo:

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 227pretvara ideje, strasti, slasti u bogove (Rim.1,26); pretvara po-kvareni um u boùanstvo, zatim qegove emanacije (iz srca izlazezle misli): blud, zloçu, lakomstvo, pakost, zavist, ubistvo… (Rim.1,28-31) Õ uporno se protive istini (Rim.2,8).

20. Savla$ivaqe smrti. Prolog Jovanovog Evan$exa: Logos Õbiçe Õ ùivot Õ svetlost. Nebiçe Õ tama. Logosnost i jeste ùi-vot; ùivot je svetlost, jer ùivot svetli, ùiveçi svetlimo isvetleçi ùivimo (sr. Mt.5,16). Nebiçe krade nawu svetlost Õ lo-gosnost. To - greh, zlo. Zlo potiskuje svetlost u nama i oko nas.Samo Bog Logos ne moùe biti obuzet, savladan tamom Õ nebiçem(Jn. 1,5).

Po Prologu: biçe je svetlost, i ùivot, i saznaqe. Suwtinasvega wto postoji: svetlost: i yovek, i tvar, i sve wto postojiizatkano je od svetlosti. Svetlosna zrnca - fotoni - su i u mo-dernoj fizici osnovni supstrat vasione, materije. Materija -tonisaqe svetlosti, prelivaqe.

Otkuda zlo nama? Od svesnog i voxnog odstupaqa od Logosa,od antilogosnosti. Samo pak biçe i svest o biçu - od logosnosti:a sva svest antilogosna, i sva voxa: otuda veynost zla, pakla, $a-vola. Otuda u Logosu - vaskrseqe xudi, sila koja savla$uje smrt usvima oblicima i sferama ùivota. Otuda: Telo Logosa - Crkva -obesmrtitex xudi, jer se priyewçuju Logosom, zajedniyare u Qe-govom Biçu, Veynosti, Besmrtnosti.

Zlo je razlilo po svetu i yoveku tamu nebiça, te svet i yo-vek izgledaju nerealni, prolazni, smrtni. To i izvor pesimizma:odbacivaqa sveta i yoveka, razlog bunta i opravdaqe. Ali, yimse svet i yovek obasjaju Logosovom svetlowçu, dobijaju pravi smi-sao: pokazuju ono wto je neprolazno u qima, besmrtno, veyno, onoyime su vezani za Veyno i Neprolazno. Samo u tom videlu vidise strana kojom je svet prikopyan za Veyno, upleten, uvreùen uBogu. Opkoxen sa svih strana tamom zla, pravi se yovek i ne vi-di: qegova bogolikost, ono yime je qegovo biçe uroqeno u Svebi-çe. To samo ako je oposredovan Hristom. On i objavio to: Ja samvidelo svetu: ko ide za mnom neçe hoditi po tami, nego çe imatividelo ùivota (Jn.8,12). To rekao powto je svojom svetlowçu oba-sjao biçe bludnice, uhvaçene u grehu, i objavio: koji je me$u vamabez greha neka najpre baci kamen na qu (Jn.8,7). Videti yoveka ismisao qegov moguçe je u videlu Logosa. Jer se logosnost sveta iyoveka otkriva Logosom. —U svetlosti tvojoj çemo ugledati svet-lost”: u svetlosti Logosa moguçe je videti logosnost sveta i yo-veka, svetlost sveta i yoveka. Inaye i svet i yovek tonu u tamunajkrajqu. - Vera u Hrista - otkriva tu svetlost (Jn.12,35-6; 12,46).

21. Ekonomski problem Õ etiyki . Spas pokazao da je to etiy-ki problem. Svedobri ga rewava potpuno: ne po ùexi Svezlog(reci da kameqe ovo hlebovi postanu) veç po xubavi Svedobrog:


umnoùava pet hlebova i dve ribe: Bezgrewni vlada tim, rewavato. Znayi: wto viwe greha - maqe hleba; Bezgrewni rewava tajproblem lako. Tako bi i xudi, da su ostali bez greha, taj problemrewavali Hristovski, Logosovski. I otuda ono Boùje posle gre-hopada prvih xudi: U znoju lica svog jewçew hleb svoj, i zemxa pus-ti korov i trqe. Fiziyka glad - blizanac duhovne; fiziyka muka- blizanac duhovne; fiziyka bolest - blizanac duhovne.

Komunizam svetih Apostola, i Svetitexa: reweqe ekonom-skog problema u rewequ duhovnog, etiykog. Ozdravxeqe duwe -daje to reweqe. Samo zdrave duwe daju to reweqe. Yistima je sveyisto: yisto u pogledu saznajnom: nema nerewivih problema.

22. Svilobuba iz sebe prede i ispreda svilu, a pauk -pauyinu. Od prirode zavise sredstva; od drveta - rod. Dobriyovek iz dobrog srca iznosi svoje dobro, a zao - iz zlog (sr.Mt.12,35). Ne moùe se kroz zlo biti dobar, ni obratno. Guja ne mo-ùe toyiti iz sebe med veç otrov. Imajuçi r$ave, neyiste pomis-li, ne moùe yovek biti dobar. Imati i biti uvek je jednosuwtno.

23. Rim.1,28: Um se yoveyji kvari od nemaqa Boga u sebi, odnemaqa boùanskog u sebi, kao meso bez soli. Um od neboùnosti,bezboùnosti, od neboùja i neverja truli, raspada se, rasipa se:Ko ne sabira sa mnom - rasipa (Mt.12,30).

24. 1.Tim.4,4-8. Molitva Õ disaqe duwe; qome se udiwe ne-beski vazduh, nebeske vrline, sve wto je boùansko, besmrtno iveyno. Ona: prvi uslov duwinog zdravxa; bez qe Õ tuberkulozaduwe - razara tkivo duwe, i ona truli, dok ne istruli u zlu, ugrehu.

Sve se osveçuje molitvom: vascelo biçe yovekovo: jer mo-litva nizvodi i uvodi sve ostale svete vrline, koje blagodaçusvojom osveçuju vascelog yoveka. Molitva osveçuje i sav svet okoyoveka: molitveni odnos prema svetu. - O Bogu se najboxe mislimolitvom, i najdubxe i najsavrwenije.

25. Kako je odvratno biti yovek, a ne biti hriwçanin. Sva-ki je hriwçanin yudotvorac. Zar nije yudotvorac prera$ujuçisebe krwteqem iz smrtnog u besmrtnog, iz prolaznog u neprolaz-nog, iz vremenskog u veynog? Zar nije yudotvorac, nizvodeçi mo-litvom, postom, milostiqom, smireqem, krotowçu blagodatBoùju u svoju duwu? Gde se Bog javi, kosne, tu niye yudo, tu se ro-je yudesa. Jer i atom Boùji je kownica iz koje se roje yudesa.

26. Hristoxubxe. Hristoxubxe je sve za xudsko biçe u svi-ma svetovima. Jer: u Hristoxubxu je yovekoxubxe, i tvarixubxe,i bogoxubxe, i istinoxubxe, i dobroxubxe, i pravdoxubxe. Da, uHristoxubxu je svexubxe, sve - sem greha i zla; sve - sem smrti i$avola. Sa Hristoxubxem se moùe veyito ùiveti, i to blaùenoùiveti u svima svetovima, osim carstva greha i zla, smrti i $a-vola, - pakla.


27. Pokajaqe . Yim svemilostivi Gospod razbudi u yovekuoseçaqe za greh, On ga i uvede u borbu sa grehom.

28. Pokajaqe . I sama vera, vascelost qena, smatra se kao po-kajaqe: pokajaqe Õ vera u Gospoda Hrista (Dap.2,27-38; sr. Dap.3,19).Pokajaqe - duboko i svestrano i svesavrweno liyni podvig; za-hvata i obuhvata svu duwu, svu liynost. Sva sloboda u tom podvi-gu, i savest, i um, i srce. Zato u veri niyeg mehaniykog, dekret-skog. Pokajaqe Õ preobraùeqe: nebeska, bogoyoveyanska oyisti-layka, preobraùajna sila. Pokajaqe Õ oprowteqe grehova (Lk.24,47); a to: i preobraùeqe, i vaskrseqe, i oboùeqe, i ohristov-xeqe, i obogoyoveyeqe, i otrojiyeqe.

29. Pokajaqe . Svestrani zemxotres biça yovekova. U smrtnobiçe, u osmrçeno ubrizgavaju se boùanske besmrtne sile Veynog%ivota i Veyne Istine, Pravde Õ sve se obnavxa u yoveku: um,voxa, srce, savest, - obnavxa se duwa: um nov, srce novo Õ novemisli Õ besmrtne, oseçaqa Õ besmrtna. Sveti Makarije Veliki:nove oyi, nov vid, nov duh: staro pro$e - gle, sve novo nastade(2.Kor.5,17).

Pokajaqe Õ preobraùaj Õ preobraùeqe Õ vaskrseqe Õ drugokrwteqe Õ vazneseqe < a sve to biva Gospodom Hristom Bogoyo-vekom, i zato: ohristovxeqe, obogoyoveyeqe, oboùeqe.

30. Veyna mladost. Bogolikost duwe - i jeste veyna mladostsvakog yoveka; to je qegovo veyno proleçe. Nikada ne stari. Samozima greha naruwava to veyno proleçe, naruwava, ali ne uniw-tava, jer ne moùe, - ostaje veyito besmrtno u yoveku. Greh - sasta-ruje duwu, nabora je; ona ne umire, ali mrtvuje: to qen pakao -odvojena od Boga nema hrane sebi, —ùive vode”; uvek gladna: jedegreh sebe, i nikada da zasiti sebe: jer duwa se Bogom hrani. - Bo-goyovek Hristos: —Najsla$e proleçe” Õ yovekova biça. Dowao: da—veyno proleçe” obnovi, osveùi, usavrwi. Novi yovek Õ praviyovek - —nebeski yovek”: Kakav Nebeski - takvi su i nebeski (1.Kor.15,48). - Veyna mladost Õ veyno proleçe: bezgrewnost. Osloboditiyoveka od greha, a time od smrti - te veyne zime. I kroza sve to:od $avola, koji i jeste pakao: prvo - on kao liynost, pa ove wto jeod qega i u qemu i oko qega.

Veyno mladi yovek Õ Bogoyovek: jer besmrtan, jer veyan: jerpobedio i greh, i smrt, i $avola.

31. Sveti Grigorije Bogoslov blagovesti: —Juye se saraspehsa Hristom, danas se saproslavxam sa Qim; juye se saumrtvih saQim, danas saoùivxavam; juye se sapogreboh, danas savaskrsa-vam”;

32. Sloboda oblagodaçujuçi se raste.33. Sloboda nawa: bogolika: mogu izabrati: raj ili pakao,

Boga ili $avola. Jer yovek stvoren da izradi iz sebe Bogoyoveka.


—Jagqe zaklano pre postaqa sveta” - ne neophodnost, veç po pred-vi$aqu Boùjem yovekovog pada - Sin Boùji iz xubavi rewio sena krsnu ùrtvu. Sve iz slobode i xubavi. Iz boùanske xubavi.

34. Savrweni zakon slobode : Yovek stvoren da dostane bogpo blagodati: to savrweni zakon slobode. Yovek u toj slobodi mo-ùe postati bog po blagodati, ali i $avo po dobrovoxnom zlu. (Jak.1,25; 2,12).

35. Spaseqe se uvek obavxa blagodaçu u nawoj slobodi. Bo-golikom i stoga bogoyeùqivom slobodom mi smo stalno u strem-xequ ka Gospodu.

36. Ustvari postoji samo jedna sloboda: sveta sloboda. To jeona Hristova sloboda kojom nas On oslobodi od greha, od zla, od$avola. I vezuje za Boga Jedinog i Istinitog. Sve druge slobodesu nazovislobode, psevdoslobode, laùne slobode. Ustvari - robijei robovaqe. Obeçavaju slobodu, a sami su robovi postali (2.Pt.2,19).

37. Saradqa blagodati i slobode . U meni je stalno prisutnoi saznaqe i oseçaqe: da je za moje spaseqe (za xudsko spaseqeuopwte) potrebna i blagodat Boùja i sva slobodna voxa moja: ijedno i drugo je prisutno u meni; sve moram dati i davati od sebekroz svete vrline, i sve primati od blagodati kroz svete tajne.Spaseqe moje zavisi potpuno od blagodati Boùje; no isto takospaseqe moje zavisi potpuno od mojih podviga. - (Na Petrovdan1962. Manastir +elije).

38. Svaka je evan$elska dobrodetex izatkana iz delatnostiblagodati Boùje i slobode yovekove: svaka je bogoyoveyanski akti fakt .

39. Blagodat i slobodna voxa: Blagodat, dowavwi yoveku,prowiruje mu bogoliku slobodu, produbxuje, rasprostire na svebogolike sposobnosti tu bogoliku slobodu. Blagodat je sloboda,po reyi Sv. Simeona Novog Bogoslova. Proces bogolikog obesko-nayeqa, obezgraniyeqa slobode yovekove, date mu semenski pristvaraqu bogolikowçu duwe. Sarastvorena, ujediqena yovekovasloboda sa blagodaçu: oboùuje je, daje joj bogolike dubine i visi-ne i bezgraniynosti. To je Hristova sloboda: bogoyoveyanska: utelu Hristovom Õ Crkvi: ona postaje nawa, svakoga od nas: kao uùivim çelijama tog Tela presvetog i sveyudesnog.

40. %ivot yovekov je na svim stupqevima bogoyoveyanskisinergizam: saùivovaqe Boga i yoveka: blagodati i slobode, sa-ra$ivaqe yoveka Bogu: pogotovu u hriwçanina: dopuqavaqe sebeyoveka Bogom: dolivaqe nebeskog uxa u ùiùak duwe. Yovek -uvek nebozemno biçe, otuda i ùivot qegov - nebozemni podvig.

41. Bogoyoveyanska saradqa blagodati i slobode : Uvek bogo-yoveyanska ravnoteùa - uslov spaseqa. Ustvari: i duwa i telo -dar od Boga (Õ blagodat), a sa qima i u qima, i nad qima, slobo-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 231da voxe. Sloboda voxe to ustvari jedino nawe (Sv. Simeon N. Bo-goslov). Bogolika sloboda: nad bogolikom duwom i telom. Glavnoje: voxu ubogosliyiti, obogopodobiti, obogoyoveyiti: da bogoyo-veyanski sinergizam bude qeno pravilo, i navika, i revnost.Kroz slobodu bogoyeùqivu, i bogoposluwnu, preobraùavati se-be, duwu i telo, u bogopodobno biçe. To priya o talantima…

42. Stojte u slobodi kojom nas Hristos oslobodi (Gal.5,1); uslobodi od greha, od smrti, od $avola. To niwta nasilno: jerhristolika po prirodi duwa to i hoçe. Stajaqe u toj slobodi idelaqe je u Duhu Svetom i od Duha Svetog.

43. Saradqa blagodati i slobode vanredno silno izraùena uKol.1,29: Za ovo se trudim, boreçi se po Qegovoj (tj. Hristovoj) moçikoja u meni silno dejstvuje.

44. Yovek - spaseqe i sloboda. Apostolsko je, svetootayko jeuyeqe, bogoyoveyansko je uyeqe: Gospod moùe sve uyiniti, aline moùe spasti yoveka bez samoga yoveka, powto je stvorio yove-ka sa bogolikom slobodom. Gospod bi sam sebi protivreyio, kadabi yoveka spasao mehaniyki, nasuprot qegovoj bogolikoj slobodi,koja i sayiqava suwtinu qegova biça.

45. Istina Crkve nije doktrina, nije uyeqe, nije silogis-tiyki zakxuyak, nije logiyki pojam, veç %iva Liynost, Bogoyo-vek Hristos. Uvek prisutan, uvek telo i Glava Crkve…

46. Pravoslavxe se ne dokazuje veç pokazuje: do$i i vidi: tosva apologija: do$i i vidi: prvo - Hrista Bogoyoveka, sve Sveti-texe, Muyenike…

47. Najsavrwenije bogoslovxe - u Svetom Predaqu; SvetoPredaqe - u svetim bogosluùeqima. Predaje se kao sveto vero-uyeqe, po kome se ùivi. Ustvari: to ùivi svakodnevni ùivot.Iz qega spasonosno bogopoznaqe.

48. O svetlim praznicima, naroyito Velikom Petku, Uskr-su, i drugima - vreme se osadrùiquje veynowçu, jer naroyitublagodat Gospod izliva onda u vreme; naliva qegove ramove - bo-ùanskim, besmrtnim Õ blagodaçu. Tako se —iskupxuje” vreme, do-bija svoj veyni smisao i sadrùinu.

49. Bogoyovek sve i sva - u Crkvi: Zato wto On - glava Crk-ve; On Ipostasju svojom drùi u organskom jedinstvu yoveyanskuprirodu, i kao telo Crkve ima nas, xude, u veynoj Ipostasi svo-joj.

50. Eklisiologija - To je osaborqena, okatoliyena, omasov-xena Hristologija: to je ohristovxeqe i uhristovxeqe… Ekli-siologija - to je primeqena Hristologija, i u qoj sva sotirio-logija. Eksperimentalna Hristologija, to je eklisiologija.

51. Apostolsko predaqe . Bog u telu: Bogoyovek Hristos: tovam javxamo: to verujemo, to predajemo: wto ruke nawe opipawe,


wto oyima videsmo… Tog Boga u telu javxamo, i u Qemu %ivotveyni: On Õ telo Crkve, i Glava.

52. Ne samo Pnevmatologija nego i Triadologija je uslovxe-na Hristologijom. I sva Eklisiologija. Bog Logos i jeste Rey ko-ja nam, kao Bogoyovek, na najadekvatniji i najsavrweniji nayinkazuje sve potrebne nam tajne, i stalno ih kazuje kroz Bogoyove-yansko telo Crkve.

53. Bogoovaploçeqe: smisao i cix postojaqa svihstvorenih biça. Sva biça stvorena sa tim cixem, da wto viwe,do svoga maksimuma, ovaplote u sebi Boga Logosa, da se oboùe,ologose: ulogose. Zato i sve sazdano —Qime i radi Qega”…

54. Sveti Irinej i Sveti Atanasije Veliki, i svi SvetiOci, blagoveste: Logos se ovaplotio da bi se yovek oboùio. Bogje postao yovek da bi yovek postao bog po blagodati.

55. Izuyavati Sveto Pismo kroz Svete Oce; pritom podra-ùavati Svete Oce u qihovom ùivotu.

56. Hram - parye neba na zemxi: onebesiti zemxu; oaza be-smrtnosti,… oaza rajska u moru zemaxskog pakla.

57. Neka naw ùivot van hrama bude produùetak naweg bo-gosluùeqa u hramu: produùetak nawe molitve, naweg umixeqa,naweg smireqa…

58. Molitveno bogoslovxe. U bogosluùeqima - ponovxen savbogoyoveyanski domostroj spaseqa. Svi dogmati, sve istine Ot-kriveqa Õ Predaqa, izraùeni u molitvi, preobraùeni u molit-vena iskaqa (epiklezu) - da bi dobili s neba blagodat za ostvare-qe. Sve u svete tajne i bogosluùeqa obuyeno. Otuda: Sveti praz-nici Õ svete sluùbe: izvori snage za doùivxavaqe svetih isti-na. Vera Õ sva u molitvi: molitva sva u ostalim svetim vrlina-ma: jer bez qe nema ostvareqa, doùivxavaqa istina svetih.

Srce svih molitava i sluùbi, bogosluùeqa: sveta Liturgi-ja. - Stihire, tropari, kondaci, molitve, bogosluùbeni opit, is-kustvo - sve dogmati izra$eni, prepevani, prepevano Evan$exe,proùivxeno, doùivxeno. Tu nema raskola izmeçu ùivota vere iistina vere: sve jedno: bogoyoveyansko. Vera i bogoslovxe - jednoisto. Tome nas uyi i tome vraça sav molitveni, bogoyoveyanskiùivot Crkve. I tako spasava od raskola vere i dogmata, koji vriu sholasticizmu i racionalizmu papsko-protestantskom.

59. Molitva - srce bogoyoveyanskog tela Crkve. Ona reguli-we krvotok vascelog ùivota svakog ylana Crkve, pri qegovoj vr-linskoj saradqi u svima podvizima ùivota Crkve.

60. Sveti Sava - veyita matica srpskih duwa.61. Kao Bogoyoveyansko telo Pravoslavna Crkva, osveçuju-

çi nacionalnost, sama je nadnacionalna.62. Zawto je Crkva apostolsko - svetootayka? Zawto sveto-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 233otayka? Zato wto su Sveti Oci potpuno poistovetili sebe saSv. Apostolima. A Sv. Apostoli? Hristonosci. Niwta ne znaju,i nemaju osim Gospoda raspetog i vaskrslog. Sav u qima, sav saqima: I evo ja sam s vama u sve dane. Hristos juye i danas onaj istii vavek. Crkva kroz Apostole produùeqe vaskrslog Gospoda Hris-ta: telo Hristovo: a Apostoli prvi u tom telu, i oni - vaskrslotelo Crkve: i Oci sa qima i kroz qih: prvo, Apostolski uyeni-ci. Jedno telo Õ jedna glava; a to: jedan ùivot, jedna besmrtnost,jedna veynost. —Drùi predaqa wto si primio”: zato Predaqe Õsve i sva: i Ono i jeste vascelo Otkriveqe.

63. Ceo ùivot hriwçaninov nije drugo do doùivxavaqesvih blaga krwteqa: usavrwavaqe, razra$ivaqe, rasplo$ivaqeblagodati dobijene u svetoj tajni krwteqa kroz ostale svete taj-ne i kroz sve svete vrline.

64. Nawa tuga, zemaxska, a i rajska: drvo poznaqa nije drvoùivota. To su dva razliyita i odvojena drveta. Znayi: znaqe ni-je neophodno za ùivot. U svakom sluyaju: ne, za veyno blaùenstvonije potrebno eksperimentalno znaqe zla.

65. Gospode, telo moje nije moje, dok ga postom i molitvomne uyinim tvojim; duwa moja, savest moja, nisu moji, dok ih evan-$elskim podvizima ne uyinim tvojim; oyi moje nisu moje, i uwimoje nisu moje, dok ih blagodatnim ùivotom ne uyinim tvojima.

66. Telo je za Gospoda, i Gospod za telo (1.Kor.6,13): da se u te-lo useli, ovaploti Gospod; - to vrhovni i dovrwni i jedini cixtela yoveyjeg. To dvoje da se ujedini, postane jedno: bogoyove-yansko sjediqeqe, pri yemu Gospod ostaje Gospod, a telo ostajetelo, u svojoj prirodi i suwtini, mada u potpunom blagodatnomjedinstvu sa Gospodom. Zato je put tela tvog, mog - put tela Hris-tovog: oboùeqe, obogoyoveyeqe.

67. Manastiri: Osmatraynice Srpske savesti: OsmatrayiSvetitexi; ovde: Sv. Arhangel Mihail. Svevideçe oko Boùje.Sveta savest Heruvimska. Oheruvimiti savest.

68. Sveta Gora - Sveti rasadnik besmrtnika. Sveti oltarBalkana. Mi joj dugujemo: svetu savest nawu, svetu duwu nawu,svetu prosvetu nawu, svetu kulturu nawu, sveti um naw, svetudrùavu nawu.

69. Deyani - Evan$exe u bojama, u ikonama. Svaka ikona -yeùqa za Spasitexem; ka Qemu sve streme, gravitiraju. U olta-ru: Sv. Vasilije, Sv. Zlatoust, Sv. Atanasije i ostali - svi u po-letu ka Qemu, u zanosu za Qim: pobedili materiju, savladalisve prepone izme$u sebe i Qega.

70. Sveti monasi . Sve wto imamo najboxe u srpskom rodu da-li nam Sveti Monasi: Sveti Sava, Sv. Simeon - i svi sveti Ne-maqiçi: a) sve svete zaduùbine; sve svete Patrijarhe, Arhi-


episkope, Episkope; b) dali nam, i predali nam sv. veru pravo-slanu; a to znayi: spaseqe duwe, Carstvo Nebesko, veyni ùivot.

U novije doba: opet Sveti Monasi: Haëi-&era, Haëi-Ru-vim; Arhi$akon Avakum Sveti; i u nawe dane: sveti monah - bla-ùenoupokojeni Vladika Nikolaj. Vladika Nikolaj wta nam dao,i wta znayi: produùio podvig svetih Nemaqiça, svetih srpskihmonaha; On: Apostol, Evan$elist, Prosvetitex i najveçi Uyi-tex roda Srpskog posle Sv. Save. On - i muyenik. Vladika Niko-laj: obnovio monawtvo nawe: svi danawqi monasi i monahiqe:deca duhovna Svetog Vladike Nikolaja i Svetog Save.

Sve - od svetih monaha. Oni su spasioci srpskog roda uvekbili; pa i danas su. Monasi - molitvenici ne samo za sebe veç zasav srpski rod; i na nebu i na zemxi. Jedan monah spasava sedamkolena svojih ro$aka (Sv. Serafim Sarovski).

Ovaj ùivot - dat nam od Boga: da qime steknemo ùivot vey-ni, zadobijemo Carstvo nebesko. Zato: duwa - najvaùnija i najve-ça vrednost.

71. Sve je tajna; i to sveta tajna Boùja. List xubiyice? -Kakva sveta tajna Boùja! Leptiriç? - Kakva sveta tajna Boùja!Yovek? - Kakva sveta tajna Boùja: svetajna.

72. Molitve za usopwe [usnule]: Jedno telo smo svi: i na zem-xi i na nebu: svi priyasnici %ivotvornog tela BogoyovekovogÕ Crkve i Crkvom: isti ùivot Crkve i na zemxi i na nebu: jer -jedan Gospod, jedna vera, jedno krwteqe, jedno priyewçe, jednevrline, jedna blagodat.

73. Crkva i tvar, i vreme . Bog Logos je postao yovek, ovaplo-tio se, da bi postao Crkva, jer je ona - telo Qegovo, a On - glavaqena. Cix bogoovaploçeqa: Crkva, telo Hristovo, telo Bogoyo-vekovo. Logos postade telo Õ Logos postade Crkva, postavwiyovek, postavwi Bogoyovek.

Vreme ima neyeg veynog u sebi, jer - ako nije tako - kako biyovek mogao sticati veyni ùivot, i ono wto je veyno. I jow: Ka-ko bi u svetu vremena i prostora mogao ùiveti Bogoyovek, veyniBog Logos u telu, a to: u prostoru i vremenu? I u atomu vremenaima neyeg veynog, kao i u elektronu. Mi nemamo kud: sa svihstrana opkoxeni smo veynowçu. A Crkva je jedinstvo, bogoyove-yansko jedinstvo vremena i veynosti: oni su tu sjediqeni nesli-veno, nerazdexivo, nepromenxivo, nerazluyno. Vremena neçe bi-ti, ono çe se preliti u veynost: veyni ùivot i za pravednike iza grewnike: —veyno blaùenstvo” i —veyna muka”. Sadawqost jevodenica u kojoj se mexe buduçnost i postaje prowlost. A ko znakraj buduçnosti, i ima li ona kraja? To pak znayi: Ni prowlostnema kraja, niti sadawqost. Otuda je u Crkvi sve sadawqost: svase prowlost kontinuira u sadawqost, i sva buduçnost u qoj se

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 235stapa sa prowlowçu. Hriwçanstvo, Crkva - wta? U vremenustvarana veynost, veyno. Yime? Bogoyovekom. Tu Bog sve yovekomsjediquje sa sobom, Ipostasnim Bogom Logosom. Yoveyjim u Bogo-yoveku sve postaje veyno i besmrtno.

74. Zawto mi ne oseçamo patqe, i muke, i nevoxe svojihbliùqih, ostalih xudi, yoveyanstva, kao svoje? Zato wto se sva-ki odvojio od celine, ocepio, otkinuo od opwtexudskoga, od sve-xudskoga, od sveyoveyanskoga, od adamovskoga. To rezultira ovim:nesposobni smo za sveoseçaqe, koje bi proniklo i obuhvatilomnoge, ili sve, xude; nesposobni za svemisao, koja bi mislila zasve i o svima; nesposobni za svexubav, koja bi volela yoveyan-stvo kao celinu.

Jedini u rodu xudskom koji raspolaùe u potpunosti timsveoseçaqem, tom svemiwxu, tom svexubavxu jeste Gospod Hris-tos - Bogoyovek. Zato je sve Qegovo bilo opwtexudsko, opwteyo-veyansko, svexudsko, sveyoveyansko: i krst, i vaskrseqe, i vazne-seqe, i telo, i duh, i rey, i pokret. On je reintegrirao, osvejedi-nio xudsku prirodu u sebi, koja je bila grehom razbijena, rasko-madana, dezintegrirana, atomizirana. Taj proces isceleqa xud-ske prirode yisto bogoyoveyanski: vrwi se neprekidno u Bogoyo-veyanskom Telu - Crkvi: ukoliko se yovek ucrkveni i ocrkveni,ubogoyoveyi i obogoyoveyi, utoliko se u qemu vaspostavxa sve-oseçaqe, svemisao, svexubav. Jer je samo za one u Crkvi svako-dnevna stvarnost, i besmrtna realnost, ono reyeno u DelimaApostolskim: A u naroda koji verova bewe jedno srce i jedna du-wa,… sve im bewe zajedniyko (Dap.4,32; sr. 2,44). To sveoseçaqe, tasvemisao, ta svexubav svojina su novoga yoveka, novoga yoveyan-stva, bogoyoveyanstva koje sayiqava Crkvu i nalazi se samo uCrkvi, ne van qe. - (Duyaloviçi, 2/15 aprila 1945. g.).

75. Misao je uvek yioda; na qoj se ne moùe stajati. Samo mo-litva je kamen stanac, na kojoj mogu sav stajati, i - opstati.

76. Za plavom pticom : Ispovest plave ptice: o evropskomyoveku posle rata. —Evropski yovek”, —yovek” - postao je plawiloi za demone u paklu, i za sva vidxiva i nevidxiva biça. Okoplave ptice: niwta strawnije i uùasnije nisam od yoveka sa-gledala na ovoj planeti. On - strah za sve, i uùas, i izmiwxay,fabrikant smrti: fabrika smrti; a ja - plava ptica - u qoj, kakoda ne pocrnim? Izvio se yovek u najstrawnije yudoviwte, to -potyovek, to yovekozver: nagonski yovek.

77. Bezboùje postalo sastavni deo drùavne ideologije, gra-$anske ideologije, i time duùnost gra$anina, podanika. Svewto nije na toj liniji - antidrùavno je, antipodaniyko. To - ijeste gra$anska lojalnost. Protivnik bezboùja Õ veleizdajnikdrùavni. Antibog - temex bezboùnih totalitarnih drùava.Ipak - religijski, teokratski, antiteokratski temex drùave,


tip drùave. Bezboùje postalo vera utopista socijalizma.78. Svetitexi Boùji, odveùite me od sveta i priveùite

za nebo.79. Odlepiti se od sveta samoodreynim podvigom vere, ne-

boyeùqive i bogoyeùqive, i prilepiti se nebu molitvom, xu-bavxu…

80. Prowireqe duwe: verom, xubavxu, molitvom - nepre-kidno: za sve, i u sve, boùanske beskrajnosti.

81. Pre pada ide zlomisao i gordost, kaùe se u Priyama So-lomonovim koje se yitaju kao parimeji u Yetvrtak Velikog Kano-na (Priy.16,18).

82. Borba sa strastima. Saznaqe je kao malo ostrvce na okea-nu yovekovog biça. Za yas ga preplavi neka strast svojim razig-ranim valovima. I onda tek yovek oseti: kako je malo utvrdio,udubio, primirio, ukorenio svoje saznaqe u Gospodu Hristu. Naprimer, strast gneva za yas pomuti to malo saznaqe u yoveku.Strast srebroxubxa, pohote, zavisti, stomakouga$aqa.

U Svetitexa, novo? To wto su saznaqe svoje prowirili iudubili i ukorenili Hristom, u Hristu. Qih ne moùe da opijestrast; moùe da ih kuwa. Oni uvek u trezvenosti duwe i srca; za-to nikad odmora u podvizima.

83. U grehoxubivom nepokajanom yoveku gresi se toliko odo-maçe da putem navike, po Svetom Makariju Velikom, obrazuju uqemu posebnu —duwu greha”, koja ima svoj um, i svoje srce, i svojayula.

84. Yovek ùivi, a ne zna wta je ùivot, zato wto je ùivotqegov —po slici Boùjoj”, i time nadviwuje sve wto je ograniye-no. Yovek ima duwu, i ùivi qome, a ne zna wta je duwa. Sa is-tih razloga.

85. Kroz grehe - zemxa se sva$a s nebom, yovek s Bogom.86. Molitva (Gospodqa). Uz Boga sa xudima protiv $avola <

to smisao i cix Molitve Gospodqe. Bog milosr$em i po milosr-$u svuda, xudi staju uz Boga kada su milosrdni, kada oprawtajuxudima grehe yineçi im dobro poput milosrdnog Nebeskog Oca.

Xudi: izme$u Boga i $avola. To sav ùivot. To nam kazujeMolitva Gospodqa. To su dve najveçe realnosti za xude. Yovekpozajmxuje, zasniva svoju realnost na tim dvema primarnimrealnostima.

Pobeda xudska, ako su uz Boga, osigurana, jer je Qegovo—Carstvo, i sila, i slava vavek”. A poraz isto tako neminovan,ako su sa $avolom, a protiv Boga. Sa $avolom su sigurno, ako neoprawtaju xudima dugove.

87. Molitveno predaqe : Sve bogosluùbene kqige Õ sve mo-live (bogosluùeqa) Õ to i jeste ùivi blagodatni ùivot Crkve.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 237To su dogme prevedene u molitvu; a molitvom se one preobraùa-vaju u duwu nawe duwe, u ùivot nawe vere. To je pravoslavna pe-dagogika; potok ùivog, neumiruçeg ùivota apostolskog, predaq-skog. Zanavek postavxen nayin izgra$ivaqa hriwçanske liynos-ti; za sva vremena duhovni zakoni neizmenxivi, i put ka savr-wenstvu samo jedan, ukazan Svetim Ocima, jer istina je nepro-menxiva. Isus Hristos juye i danas jedan isti, i vavek (Jev.13,8).

88. Molitva . Molitva - sadrùaj ùivota, i sav ùivot svihsvetih An$ela na nebu, i svih Svetitexa i pravednika. - Savqihov ùivot prema nama na zemxi - molitva; i naw sa zemxeprema nebu i qima. Zato sveta molitva srce svih vrlina, najprevere; ona qihov jezik, i ùivot. Da, sveùivot. —Tamjan molitava”(Otk.8,4). - Molitva - horovo$a u horu vrlina: ona daje ton, ona us-kla$uje delatnost svake vrline.

89. Molitva Õ xubav : Wta je molitva k Bogu? Izraz nawexubavi k Bogu Õ bogoxubxe; prva zapovest. Wta je nawa molitvak svetitexima? - Izraz nawe xubavi, jezik nawe xubavi k qima;nawa smirenost pred qima; nawa vera u qih, i nawa nada.Ustvari: druga zapovest Õ yovekoxubxe: xubav prema svetom yo-veku, veynom nebeskom; evan$elsko yovekoxubxe: xubav premaoboùenom yoveku, obogoliyenom, uhristovxenom i ohristovxe-nom. To osigurava pristup i u sve ostale svete vrline i tajne: iosigurava nawu xubav prema qima. Bog je xubav - kako çemo tuxubav steçi, sticati, ako ne najpre molitvom, jer ona vezuje isjediquje sa Bogom Õ xubavxu. Od te Xubavi: sve xubavi.

90. Sveta Liturgija? Uvek lestvica, most u nebo. Svaki dansi na nebu. Sve wto je u qoj - namah te prebacuje u onaj svet, me-$u An$ele i Svetitexe. Svaka molitva - zar nije lestvica duweu nebo? Kakvo uninije [mrzovoxa] - kad postoji Sveta Liturgija!

91. Sveta Evharistija . Sveta blagodarnost: za OvaploçeqeGospoda Hrista, za Preobraùeqe, za Vaskrseqe, za Vazneseqe, zaKrsnu %rtvu: za sav %ivot Bogoyoveka: ona jedina %rtva, istalno se prinosi, ponavxa radi naweg uhristovxeqa i ohris-tovxeqa.

92. Sveti Varsanufije Veliki: —Ako yovek nema trpxeqa,neçe uçi u ùivot veyni”.

93. Katoliynost Õ Sabornost . Antropologija bogoyoveyanskeCrkve: Crkva jedina zna wta treba yoveku i u ovom i u onom sve-tu, jer Ona Õ Hristos, koji zna wta je u yoveku, i od yega je yovek,i radi yega je yovek (Jn.2,25). Jer samo Bogoyovek Õ Tvorac yovekakao Bog Logos: zna wta je yovek, od yega je, radi yega je. A takvogyoveka i zna Crkva, Hristom zna, i spasava ga od greha, koji jesvuda isti, u svakome isti; spasava ga od smrti, koja je svuda is-ta; i od $avola; - i spasava svetowçu od greha, vaskrseqem od smr-


ti, Bogom od $avola.94. Evharistiyna sabornost . —Xubimo jedni druge da bismo

jednoduwno ispovedali”. - Xubav obogoyoveyujuça sila bogoyove-yanska. Ostvaruje se qome bogoyoveyanska sabornost. To se mo-litveno i svestrano doùivxuje na Sv. Evharistiji. Xubav bogo-yoveyanska povezuje nas sa svima svetima - sveza savrwenstva -povezuje nas sa svima bogolikim, hristoyeùqivim duwama: po-vezuje nas sa Gospodom Hristom, Bogoyovekom na svu veynost. A uQemu Alfa i Omega bogoyoveyanske sabornosti, svete i trojiy-ne.

95. Savremeni ekumenizam: sve sazidano na postavci, nahumanistiykoj pretpostavci: Crkva nije jedna veç mnoge. Kao dase Crkva - podelila. Ona se ne moùe podeliti: od qe se otpada,iz qe se ispada. Ustvari: Crkva je Bogoyoveyanski organizam,Bogoyoveyansko telo, Bogoyovekova Liynost, i zato uvek jedna, usvima svetovima jedna. U tome qena vasexenskost, sabornost,ekumenizam. Savremeni ekumenizam: —laùni hristosi” Õ—laùne mesije”, —laùni proroci”. Tu: raznoverje, poluverje,maloverje, skoro bezverje. Problematika savremenog ekumenizmayisto svetovna, politikantska; ustvari: komunistiyko-papistiyka, sve svedeno na —socijalne” vrednosti; i tozemaxske, prolazne. Tu nema bogoyoveyanskog centra, Evan$elskeproblematike: Ne iwte se —najpre” Carstvo Boùje i pravdaQegova, veç - carstvo ovoga sveta, i sve wto je od qega i qegovo.

Problem ujediqeqa se ne moùe rewiti nikakvim —dialo-gom”: veç jedino pokajaqem pred Bogoyovekom koji je Crkva. Opo-meni se otkuda si spao, i pokaj se… (Otk.2,5). Bez Bogoyoveka, tako-zvane crkve nisu drugo do —zbornica Satanina” (Otk.2,9). Iz jere-si je izlaz: pokaj se (Otk.2,16). To vaùi za svaku jeres. Za sve —232”jeresi. - Sr. Otk.3,3: Opomiqi se, dakle, kako si primio (Õ SvetoPredaqe Istine) i kako si yuo, i drùi, i pokaj se… - Kroz ekume-nizam yisto svetovna, me$unarodna ateistiyko-komunistiykaproblematika uwla u Crkvu, i ovladala qome… Danas - pravaCrkva ne moùe doçi do izraza… [Gde su qeni pravi svedoyi Õmartiri, i qeni pravi bogoslovi?] - Otuda nametxivost povrw-nih, prohumanistiykih, propapistiykih, projeretiykih, protes-tantstvujuçih bogoslova…

96. Priyewçe - Crkva. Sveto priyewçe je sveto uyewçe uBogoyoveku. Priyewçem se uyestvuje u Qemu. Priyasnik je iuyasnik. To vaùi za sv. telo Hristovo, ali i za sveto telo Qego-vo koje je Crkva. Priyewçem se ustvari ocrkvequje yovek i ucrk-vequje, zalazi u ùivot Bogoyoveka…

97. Klicno - sve su vrline u bogolikosti: semenski < dok sene preobraze u svete vrline: darove Duha Svetoga. Greh - pomra-yio, raslabio bogolikost: voxe, uma, srca, vascele duwe. Zato:

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 239neophodno bogoovaploçeqe, duhojavxeqe. - (20. ÌÈÈÈ. 1963. Manastir+elije).

98. Svaka duwa miriwe na Boga: samo je tari, tari xubavxuboùanskom - i najzad çe i najgrewnija zamirisati svojom bogo-mirisnom bogolikowçu na Boga. Ne zaboravxaj: mi smo Hristovmiris Bogu. O tome tako yudesno govori Sveti Andrej Jurodivi,to jest da Boùanstvo neiskazano miriwe.

99. Gospode, ti samo prstom dodirnu duwu moju, misao moju,i iz qe kanuwe kapxe mirisa, poteye miomir, izliwe se miri-si.

100. Crkva. Jedina istorija Crkve Pravoslavne - to su DelaApostolska. Ona se neprekidno piwu u qoj i qome. Sve je tu -nebozemno, bogoyoveyje i bogoyoveyno. Tu je samo jedan realizam:bogoyoveyanski. Jedan neimar Crkve, graditex: Duh Sveti od Pe-desetnice. Tu je sve: vremeveyno. Svaki hriwçanin je uvek samojedno: ponovxeni Gospod Hristos. Uvek: u bezbroj bogoyoveyan-skih dimenzija.

Stoslov treçi

1. Svaki trenutak moga ùivota je Boùji. Zawto se onda bo-jati ma koga i ma yega osim Boga?

2. Sveti Zlatoust: —Posluwaj Boga u zapovestima, da bi Ontebe usliwio u molitvama”.

3. Zawto mi je dato telo? Da bude hram Gospodu. A duwa? Dabude svewtenosluùitex, molitvenica u tom hramu. A oyi? Svet-qaci.

Yovek koji juri vetar, wta uhvati? Svoj pad.Srce da gori pred Bogom, kao poùar: da se u ogqu svoje rev-

nosti i bogoyeùqivosti oyisti, rastopivwi se.4. Bogomati? Õ Uzviwenija od Heruvima i slavnija od Sera-

fima, jer: Ona vascelog Boga smestila i rodila; a to: smestitivascelog Boga ne moùe nijedno od stvorenih biça: jer i Serafi-mi i Heruvimi su slike Boùje, Bog je na izvestan nayin i u qi-ma, a u Qoj: sav Gospod vascelim Boùanstvom svojim.

5. Da nije Presvete Bogorodice, svi bi xudi odavno posta-li $avoli. Jer je Ona - Boga Õ Spasa rodila.

6. Svima gonitexima Gospoda Hrista: Kada padamo - pobe-$ujemo. Sigurna pobeda? smrt za Hrista. Smrt - za vaskrslogHrista. - Sveti Justin Filosof i Muyenik: —Vi nas moùeteubiti, ali nam ne moùete nauditi”.

7. Sexaci - Vraqanci - u vozu: —Xudi ne bojte se, Bog pla-wi - Bog slobodi”. (Idu na veùbu, mobilizacija: 5/18. ÈÌ. 1939).

8. Provera savesti. - Rim.9,1: Jedina provera savesti - DuhSveti. Sama po sebi savest xudska nedovoxna i uvek pogrewiva.


Nepogrewiva i savrwena kada se osveti, prosveti, oduhovi,ohristovi, oboùi. Savrwena i dovrwena savest: samo Duhom Sve-tim. Ustvari: neophodno - otrojiyeqe savesti: a to Õ boùanskibezgraniyna sloboda savesti.

9. Svaki yovek - hriwçanin bogolikowçu duwe. Svaki seyovek ra$a kao potencijalni hriwçanin, i kao stvarni hristo-nosac: jer u bogolikoj duwi svojoj on je veç hristolik: Jn.1,9.

10. Humanizam Õ bogoyoveynost . Humanizam je u osnovi bogo-lik: bogolikost je ontika yovekova biça; u qoj - suwtina yoveka,yoveyjeg, yoveynog. Yovek - sav transcendentan, sav —natpriro-dan”, sav - iz onog sveta. Qegova priroda - natprirodnog porek-la: od Boga Trojiynog. Prirodno - wto Bog postaje yovek: Bogoyo-vek: jedini pravi, jedini —prirodni” yovek, jedini savrweni yo-vek. Jer bez greha, bez smrti, bez zla, bez demonizma. Samo teohu-manizam - pravi humanizam. Samo Bogoyovek Õ pravi yovek. BezBoga - yovek bez glave.

11. Teohumanizam. Ne humanizam - kao smisao, kao smer, kaometod yovekova biça i postojaqa. Svaki humanizam je bolestan,jer se izvija iz obolelog grehom yoveka: uvek je on u sebi i poma-lo demonizam, $avolizam: jer nema yoveka yija bogolikost nije:—istrulela zbog strasti”. Izuzetak: Bogoyovek Õ zato bogoyovey-nost Õ bogoyoveyjizam (teohumanizam) Õ jedini put: u yoveka sa-vrwena, u meru rasta punoçe Hristove (Ef.4,13).

12. Bogoyovek - ikona Boga i yoveka. Bogoyovek je jedina sa-vrwena ikona Boùja u nawem yoveyanskom svetu. U Qemu je dati prvi pravi lik savrwenog yoveka. Bogolikost je suwtina isrù i veynost i bogoyoveynost yovekova u svima svetovima.—Slika Boùja” je ustvari jedina prava slika yovekova. —Novi yo-vek” je Bogoyovek: Gospod s neba (1.Kor.15,47).

13. Xubav k Bogu i bliùqemu. Kao wto mesec ne moùe dasija bez sunca, tako i yovek ne moùe da voli yoveka bez Boga. IzBoga, koji je xubav, i izvire i izvija se prava, i sveta, i istini-ta xubav nawa prema bliùqemu. Xudi, svi xudi, nama su bliù-qi opet - Bogom: jer nas je stvorio po slici svojoj, - te, na dnu bi-ça, svi smo jednaki, i jedan drugome bliski i bliùqi.

14. Bogoovaploçeqe. Bogoovaploçeqem Bog postaje blizakyoveku, toliko blizak, bliùi nego wto je yovek sam sebi. To jeuyinio na ontolowkom temexu yovekovom: bogolikosti. Wta jebogolikosti bliùe od Boga. On - qen original, qeno eiÔnai , qenobiçe - pri slobodi voxe: koja yini yoveka samostalnim biçem odBoga - liynowçu. Da, liynost je na prvom mestu: sloboda kaTvorcu, od Tvorca, prema Tvorcu.

15. Gospod gospoduje: $avo $avoluje; Bog boguje. Ali je pod-jednako strawno kad yovek boguje ili kad $avoluje. Uvek pada van

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 241sebe. Urvina: Kad yovek boguje. Urvina: Kad yovek $avoluje. U pr-vom sluyaju: razmah satanizma; u drugom: farisejstvo: imati iz-gled poboùnosti a sile se qene odreçi (sr. 2.Tim.3,5). (Iz vremenaposledqeg rata).

16. Kroz industrijalizaciju Õ nastupa kameno doba. Kame-nopokloqeqe Õ evropska kultura i qeni surogati. Graditexiidola: okameqene duwe stvaraju kamene idole i ideale. Sve sesuwi, vene, okamequje u retorti evropske stvaripokloniyke kul-ture. Neimari kamenog doba: sve humanistiyke sile evropske. -(30. ÌÈÈ. 1957. u vozu).

17. Radost - biti yovek! Zato wto je Bog postao Bogoyovek.Time - otvorene i date yoveku sve boùanske sile i savrwenstvai beskrajnosti. Zato: nema oyajaqa za yoveka od kako je Bog po-stao yovek: jer u svakoj nevoxi, i oyajaqu - boùanski izlaz, i uz-let, i izlet u Carstvo Boùanskog veynog %ivota, veyne Istine,veyne Xubavi, veyne Radosti. Zato je - neprekidno: kroz svu vey-nost i interesantno, boùanski interesantno, radosno biti yo-vek: jer sve nawe zavrwuje se Bogom, boùanskim, Boùjim - a toznayi: beskrajno radosnim, i blaùenim. - (28. ÌÈÈ. 1958).

18. Beskonaynosti me moje gone ka tebi, o Svebeskonayni!Beskrajnosti me moje vijaju ka tebi, o Svebeskrajni! Bezgraniy-nosti me moje gone ka tebi, o Svebezgraniyni! - Mene ne intere-suje zemxa kao kolevka kultura, civilizacija, veç kao nebeskognezdo: u kome se legu nebeske plave ptice Õ duwe xudske, biçaxudska: koja kada se okrile - prhnu u nebesku veynu postojbinusvoju.

19. Wta je yovek - doznali smo Bogoyovekom. Otuda: poreklo,rast, uboùeqe, uhristovxeqe, oboùeqe, usavrwavaqe yoveka da-to je u Bogoyoveku. Zato u Hristologiji - antropologija, jedinaistinita. Yovek je yovek Bogoyovekom. On tek Qime to postaje,postiùe primarnu, bezgrewnu, boùansku yoveynost. Onu - u ide-ji Boùjoj o yoveku: onu u bogolikosti. Jer je ideja Boùja o yovekudata u stvaraqu yoveka bogolikim. Otuda: sve se yoveyje kreçeoko toga kao oko centra.

Otuda: spaseqe yoveka je najpre oslobo$eqe od greha, smrtii zla, ali istovremeno kroz doùivxavaqe ovih bogoyoveyanskihsila, ideja, vrlina, istina, dobrodetexi.

20. Ohristovxeqe. Nesvodxivost Boga na tvar; yovek je ne-svodxiv na yula. Pa ipak: vasiona svodxiva na atom! makrokozamna mikrokozam! I Bog na yoveka: u Bogoyoveku.

21. Kako proùiveti ovaj ùivot, nije li to osnovniproblem yoveka? Za to je i Bog postao yovek, da bi nas tomenauyio. To je najteùa nauka, toliko tewka i na zemxi i na nebu,da nam je nije znao ni umeo saopwtiti ni najmudriji Serafimni najvidovitiji Heruvim. Wta sve ne ulazi u tkivo onoga wto


mi nazivamo ùivot, i yovek! Mirijade logosnih vlakana, zrnaca,prediva! %ivot: snopxeqe svega toga i jow mnogo nevidxivoga,i neznanoga, i neprimetnoga. I kako imati um da sve tousnopiw, ubuketiw! I kako imati srce da sve to uosetiw! Isnagu - da sve to doùiviw! Yovek, yovek - o najtragiynijesvebiçe, zagledano u nebiçe! - Doùivxujew i raj n pakao, inebiçe, i Boga i $avola, i smrt i ùivot. Yoveye, ti si najveçi,jer najtragiyniji muyenik, tvome muyeniwtvu nema mere! Budigord i smeran! Oprosti wto se nad ponorima tvoga muyeniwtvagube i propadaju sva xudska saznaqa i razumi, lude ove misli iginu sva oseçaqa. - Nema wireg biça od yoveka, ni ponornijeg,ni uùasnijeg. Zato mu je na svima stupqevima postojaqapotreban Bog - Svebog, Bogoyovek, Logos. Bez Qega - sve se xudskosurvava u tamu najkrajqu, gde je play i wkrgut zuba.

22. Svaki hriwçanin, u telu Hristovom - Crkvi, jeste pro-duùeqe Hristovog ovaploçeqa, vascelog domostroja Bogoyoveko-vog spaseqa, doùivxavaqe vascelog Bogoyoveka: neprekidno do-brovoxno-blagodatno obogoyoveyeqe sebe, ohristovxeqe sebe. Ito uvek: sa svima svetima, na yelu kojih je Preyista Bogomajka.Otuda: svaki hriwçanin je crkva u malome, a kroz to i Crkva uvelikome. Zato hriwçanin ima —svedoyanstvo u sebi”: u doùiv-xavaqu sebe kao —sutelesnika” Hristova: i time: u doùivxava-qu sebe kao veynoga, kao bogoyoveynoga, kao otrojiyenoga, kao—boga po blagodati”. I tako: vascelo predaqe sveto je hriwçani-novo. Sve wto je od pamtiveka u Crkvi - qegovo je, suwtinski iblagodatno: kao u çelijici veynoùivog Bogoyoveyanskog Orga-nizma - Crkve.

23. Nijedna bubica na zemxi ne moùe da ùivi bez celoganeba nad qom. Nema ni jednoga stvoreqa na zemxi koje moùe ùi-veti bez bezbrojnih vasiona nad qim, i bezbrojnih sunaca. A yo-vek? Qemu je sve to isto tako potrebno, i nesravqeno niwe odtoga. Zawto? Zato wto je yovek ùiva ikona Boùja; zato wto je onstvoren po slici i prilici Boùjoj. Zato je qemu, osim svih ne-besa, potreban sam Bog. Radi takvoga stvoreqa, radi takvoga yo-veka i Bog je dowao na zemxu. Postao yovek, da bi yoveku dao svewto mu treba za qegov bogoliki ùivot u ovom i onom svetu. I onje darovao yoveku: Veynu Istinu, Veynu Pravdu, Veyni %ivot.Zato je i vaskrsao iz mrtvih, i pobedio smrt, da bi nam osiguraoùivot veyni. Yovek - dragoceniji od svih svetova. Kakva je ko-rist yoveku ako sav svet zadobije i duwi svojoj naudi. Besmrtnostduwe - prirodna, besmrtnost tela po vaskrsequ iz mrtvih. Radisvega toga - Bog postao yovek, - da nas xude obogati veynim ùivo-tom… Vo$eni i predvo$eni Bogomajkom i svima Svetitexima -da i mi se udostojimo Veynoga %ivota na nebu i ùivimo sluùe-çi Gospodu Hristu - Bogoyoveku, koji je radi nas postao yovek. -

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 243(Petak Prve nedexe Yasnoga Posta, na Sv. Liturgiji Pre$eosveçenoj).

24. Pravilo: Pomoliti se Bogu sa ovakoga yoveka koga si po-setio, sreo, ili se rastao sa qim. Neka od tebe po$e sa molitvomtvojom; to je najboxi saputnik.

25. Svaka pomisao na tebe - praznik je za mene, mili oyeZlatouste; i radost za mene, i raj, i ushiçeqe, i pomoç, i zdrav-xe, i vaskrseqe.

26. Tewko svakoj misli koja se ne izvije, preobrazi u molit-vu.

27. Svete vrline su iz svetih tajni, izviru iz qih. Svetetajne su talanti. Talanti su dati da se radi sa qima (Mt.25,16).Blagodat je data, ali je treba obra$ivati i razra$ivati, prakti-kovati u svete vrline.

28. Oyi moje, vi niste moje nego Gospodqe, zato - sluùiteGospodu! Uwi moje, telo moje, savesti moja, misli moje, oseçaqamoja, vi niste moji nego Gospodqi, zato - sluùite Gospodu! ili -umrite smrçu iza koje nema vaskrseqa. - (6. HÈÈ. 1948. Manastir +e-lije).

29. Mi smo potpuno svesni pravnog poloùaja Crkve u nawojdrùavi, no mi smo isto tako svesni apostolskog poloùaja Crkveu svetu. Ako pravni poloùaj Crkve onemoguçava qeno apostol-stvo, zar sme da se suwtina Crkve - qeno apostolstvo - ùrtvujeradi qenog pravnog poloùaja? (mart 1922. g.).

30. Xubav - jedino Boùanstvo Õ vrlina? Ne, prvo vera, i zaveru se daje xubav: Sveti Maksim (Ispovednik): —Hristos je suw-tina svake vrline”. Wta je jeres? Otpadaqe od vere, prvo i glav-no. Veri: sve moguçe; pa i xubav bogoyoveyanska.

31. Yovek ne nebo-zemno biçe, bogoyoveyansko biçe, i u za-yetoj realnosti i u potencijalnosti, mnogodimnzionalnosti.Tako oseçam i tako gledam i dragog mi prijatexa…

32. Ispuni, Gospode, sobom srce moje, ali ga najpre ispraz-ni od svega svetovnog, i od svih ùexa uopwte.

33. —Treba najpre sebe oyistiti, pa onda druge uyiti yisto-ti; treba najpre sebe uyiniti mudrim, pa onda druge uyiti mud-rosti; treba najpre sam postati svetlost, pa onda druge prosve-çivati; treba se najpre pribliùiti Bogu, pa onda druge privo-diti Qemu; treba najpre sam postati svetim, pa onda druge osve-çivati”. - Sv. Grigorije Bogoslov (Slovo ÈÈ, 71).

34. &avo to stalno i hoçe: da pokaùe da je greh neophod-nost, da je greh prirodan, da bi opravdao sebe. Greh je logika Sa-tane (Sv. Makarije Egipatski); greh ima svoju logiku; greh imasvoju filosofiju, svoju apologetiku, da bi opravdao sebe, da bipokazao sebe - da je greh neophodan, da je greh prirodan. To $avostalno i radi. A Hristos je jedini pravi Logos sveta, Boùja Lo-gika sveta. Hristos je logika dobra, Boùja logika dobra. Logos-


nost je u suwtini sveta.35. O, zar sam ja, Gospode, samo zato yovek da bih grewio, a

ti samo zato Bog da bi mi oprawtao?36. Molitva treba da postane sveta i slatka navika.37. Liynost je sve. Ceo Stari Zavet poyiva na liynosti, na

Iliji Proroku, na Mojsiju, na Davidu, uopwte na liynostima.Liynost je nosilac svega (u svetu, u istoriji); ideje su niwta,liynost je ta koja nosi ideje. - Hristos je Liynost, Hristos je Is-tina, %ivot, Liynost Hristova je sve.

38. Ko god se sretne sa Gospodom Hristom iskreno, sve se uqemu od toga izmeni. Setite se: sa Qim se sreo sexak, ribar, iod tog susreta wta se desilo? Dobio se Apostol Petar. Sreo se saQim Savle, najuyeniji yovek svoga doba, sreo je Boga u Hristu ipostao najslavniji me$u xudima. Jer, ko mu dade one sile, ako neGospod Hristos? Sreo se sa Gospodom Zakhej, i Vartimej slepi, igrewni carinik - sva se duwa qegova, svakoga od qih, preobrazi-la. A besomuynica Magdalina sa sedam $avola, - pri susretu saGospodom postaje mironosica. Pa razbojnik na krstu - sreo se saBogom, i uwao odmah u raj. Pa sreo se sa Gospodom Sveti JustinFilosof, i postao Hristov Muyenik; pa Sv. Vasilije Veliki, paVladika Nikolaj, pa Rastko - Sava.

I tako, susret sa Gospodom Hristom uvek je bio najvaùnijidoga$aj za svakog yoveka, bilo da on krene za Gospodom Hristomili protiv Gospoda Isusa.

39. Ako yovek ùivi samo za sebe i kroz sebe, to jest ako nepotrebuje niwta od Boga, nije yovek. Yisti humanizam ili homi-nizam jeste najveçi greh, jer je to potpuno odbacivaqe Boga isvega wto je Boùje. Adamov greh nije u tome da je on izvrwio ne-ki zloyin, veç ùexa i korak ka odvajaqu yoveka od Boga - daklehumanizam. Yovekov duh ne moùe sam za sebe postojati i delati.Qemu je potrebno stalno dolivaqe s neba, od Duha Boùanskog.Adam, pogrewivwi, prestao je dobijati to dopuqavaqe od DuhaBoùjeg, i zato se oseti nag. Silaskom Duha Svetota na Apostoleto (dopuqavaqe) je obnovxeno i stalno se produùuje (u Crkvi).Yoveyji duh je po sebi kao poluprazna epruveta, koju treba dopu-niti Duhom Boùjim, da bi bio celostan, integralan. - Ne posto-ji potpuno i samo yovekova misao. Yovek misli ili Bogom ili$avolom. To pokazuje Dostojevski kroz Ivana Karamazova, koji ga-$a $avola mastionicom zato wto mu ovaj tvrdi da mu je dowapnuoneku ideju. - (Zima 1961, manastir +elije).

40. Sveti Oci - svete besmrtne vo$e i uyitexi veynog ùi-vota; besmrtne vojskovo$e u besmrtnoj vojsci Gospodqoj. SvetiOci Vasexenski - samo iduçi za qima i sa qima mi danawqihriwçani moùemo biti pravi hriwçani, moùemo pobediti, isayuvati veru svoju. Mi smo hriwçani, pravi hriwçani sve dot-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 245le dok drùimo veru Svetih Otaca. Bez te vere nema nam spase-qa, ni veynog ùivota. Samo se tako moùe imati blagodatno ose-çaqe pravoslavnosti, koje se daje - kroz molitveno opwteqe saSvetitexima.

41. Mi se spasavamo samo kroz sve svete tajne i sve svete vr-line; spasavamo se samo sa svima svetima. Svaki Svetitex jeimao po neku vrlinu kao svoju, kao svoj —recept” spaseqa, ali sespasavao i sa ostalima. Jer, nije mogao biti milostiv, ako nijeyovekoxubiv; nije mogao odrùati to milostivotvorno raspolo-ùeqe, ako se nije molio Bogu. - Yovek se spasava saborno u Crk-vi, sa Gospodom Hristom kao centrom, sa Presvetom Bogorodi-com, sa svima nebeskim An$elima i Arhan$elima, sa svima Sve-tima. To je Crkva - sve zajedno sa svima, sve saborno… Mi ne zna-mo kako se spasavamo. Mi se molimo, ili yinimo milostiqu, aliwta mi znamo koliko to doprinosi nawem spasequ, - to um yove-kov ne moùe da obuhvati i smesti. Wta mi znamo: koliko danasSveti Antonije molitvama svojim drùi vasexenu. Jer svi seSvetitexi mole, oni se stalno mole Bogu za nas. Ko zna kolikoSvetitexa svojim molitvama spasavaju nas… Yovek je beskrajnobiçe, i dopuquje se samo beskrajnim, Boùanskim, Bogoyoveyan-skim.

42. Svaki Bogorodiyni praznik je mali raj na zemxi, kojise utapa u onaj veyni, u onaj nebeski raj.

43. U Bogoyoveku i Qegovom delu i telu - Crkvi: Bog je uvekna prvom mestu, a yovek na drugom; uvek se sve rewava Bogom, ane yovekom. To je Vasexenske Crkve i svevrednost i svemerilo.Zato se svakom problemu pristupa: —sa strahom Boùjim, verom ixubavxu”. Crkva je Bogoyoveyanski organizam, pa onda organiza-cija. Ona - telo Bogoyoveka: zato se u qoj sve mora prvo gledati ivideti i meriti Bogom, pa yovekom, i onda yovekom iz Bogoyove-ka. Nikada samo yovekom, nikada —po yoveku”. Stoga: uvek, uvek,uvek: Bogu se treba veçma pokoravati nego yoveku, nego xudima(Dap.5,29). Kada je to u pitaqu, onda se i prvovrhovnom apostoluPetru - —u oyi protivstaje” (Gal.2,11). Tu je u veyno neizmenxivojvaùnosti bogonadahnuto apostolsko nayelo i metod delaqa Crk-ve: Na$e za dobro Duh Sveti i mi (Dap.15,28): prvo Duh Sveti pami, mi iza Duha Svetoga i u Duhu Svetom i sa Duhom Svetim.

44. Gospode, o Gospode, daj mi da sebe oseçam tobom; da sebemislim tobom; da sebe vodim tobom; da sebe ùivim tobom; da se-be vaskrsavam tobom; da sebe znam tobom.

45. Istorija Pravoslavne Crkve nas uyi da je Liturgijauvek bila centar i srù svake u istini pravoslavne duwe. Zagle-dajte u duwe pravoslavnih Svetitexa i podviùnika i vi çetevideti da su izatkane od liturgijskih oseçaqa. Preùivxavaqeliturgijskih tajni kao suwtine svoje liynosti jedini je nayin


koji od obiynih xudi stvara bogoxude, od nesvetih - svetitexe. -Ko ne razume Liturgiju, ne moùe razumeti Pravoslavxe, - to go-vorim ne ja, veç dubokomisaoni apostol Pravoslavxa - Homjakov.- (1922. g.).

46. Ne mogu da zamislim da u ove dane (Uskrs i Svetla sed-mica) ne bude bogosluùeqe - pashalno jutreqe, veyerqe, svetaLiturgija. Bogosluùeqa cele ove nedexe - to je newto najlepwe.Prosto oseçam da sam neprekidno na bogosluùequ, cele ove ne-dexe. Tako sam u nekom ushiçequ, oduwevxequ, radosti… To sudve antiteze: kad se uporedi Ova nedexa (Uskrwqa) sa prvom ne-dexom Velikog Posta. - (Na drugi Vaskrs, 1962, u oltaru manastira +e-lije, posle Svete Liturgije, usmeno).

47. Svewtenosluùitex . Svewtenosluùitex - svakodnevnodoùivxuje svu tajnu svetopostojaqa kroz svoju svewtenosluùi-texsku delatnost, izraùenu kroz Svetu Liturgiju. Tu je ove: odAn$ela do crva; od Adama do Strawnog Suda; i grehopad, i Golgo-ta, i Vitlejem, i Vaskrseqe, i Vazneseqe, i oboùeqe, i spaseqeÕ reyju: Crkva Õ crkvovaqe. Sve od Boga do posledqeg yoveka,Strawni Sud; raj i pakao. Niko bliùi yoveku, niko bliùi svetuod svewtenosluùitexa, niko bliùi Bogu, niko bliùi ptici,travyici, mravu, slavuju, svoj tvari, ma gde ona bila, vidxiva inevidxiva; u svemu i kroz ove to qega vodi Gospod Isus DuhomSvetim: jer se sve Qime i za Qega sazda, i sve je u Qemu, i On usvemu Õ a kroz Qega i preko Qega i svewtenik, i svaki hriwça-nin. Zato se mi hriwçani i oblayimo u Hrista: —obucite se uHrista” (Gal.3,27; Rim.13,14): zato se stalno ohristoliyujemo, dokobliyje Hristovo ne postane u nama (Gal.4,19). Ohristovxeqe,ohristoseqe, eto nama neprekidnog podviga: koji obavxamo krozsvete tajne i svete vrline. O, kako je wirok i dubok, svewirok isvedubok svaki hriwçanin: smewta u sebe sve svetove, i sebe raz-liva po svima svetovima. Vaistinu: sveyovek, i svetvar - Bogoyo-vek Gospod Hristos. - (11. ÌÈÈ. 1957, manastir +elije).

48. Kada si ti, Gospode, pored mene, onda se misao pretvarau raj; i sve biçe moje u malog boga po blagodati. U noç moga srcati si, Gospode, uwao kao sunce, kao jato sunca.

49. Sveto Pravoslavxe i nadaxe neumorno piwe SpasovoEvan$exe, i pisaçe ga sve do Strawnoga Suda. - (14. ÈÈÈ. 1964).

50. Evan$exe se neprekidno piwe . Svaka tvar, kao logosnatvorevina neprestano piwe Evan$exe Logosa Õ Gospoda Hrista.Svaka xubiyica ga piwe; svaka travyica, svaka bubica, svakaptiyica; pogotovu yovek - bogoliko, hristoliko biçe.

Tu istinu otkriva u svom Evan$exu Sveti Jovan Bogoslov,blagovesteçi: A ima i drugo mnogo wto uyini Isus, koje kad bi seredom popisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisa-ne kqige. Amin (Jn.21,25)…

Documents

KRATAK %IVOTOPIS SVETOG AVE JUSTINA · Ava Justin najpre u svojoj studiji o Dostojevskom (—Religija i filosofija F. M. Dostojevskog”), koju je podneo na Oksfordskom univerzitetu