Embed Size (px)
Citation preview
Stu
den
tske
akad
em
ske b
esed
e 2
016 -
2017.
Bro
j 1
Broj 1
Studentskeakademske besede
2016 - 2017.
Baptistička teološka školaNovi Sadwww.btsns.org
1
Studentskeakademske besede
2016 - 2017.
2
3
Broj 1
Studentskeakademske besede
2016 - 2017.
Baptistička teološka školaNovi Sad
4
5
SADRŽAJ
UVOD .................................................................................................................. 7
Danko Hovan (I godina):KRŠTENJE MALE DECEDa li je biblijski osnovano krštavati malu decu .............................................. 9
Ervin Makan (II godina):POST Da li Bog danas od vernika očekuje da poste ............................................... 17
Milko Leporis (I godina):VEČERA GOSPODNJADa li je učestvovanje u Večeri Gospodnjoj bitno za zdrav duhovni život ....... 25
Miroslav Ribar (II godina):GOD USED MIRACLES, SIGNS AND WONDERSTO MAKE A SPECIFIC POINTLiteral understanding of miracles .................................................................. 33
Petar Lakatoš (II godina):ISTORIJSKA POUZDANOST STAROG ZAVETAKako znamo da je Stari zavet istorijski pouzdan .......................................... 41
Radomir Jovetić (I godina):FINANSIJSKA PODRŠKA PROPOVEDNIKAOD STRANE LOKALNE CRKVEDa li je lokalna crkva obavezna da fi nansijski podržava propovednika .... 51
Riste Micev (I godina):SINDROM SAGOREVANJADa li je moguće da kod hrišćana dođe do sagorevanja................................ 61
6
Toni Urumov (I godina):APOLOGETIKAPouzdanost Novog zaveta ................................................................................ 71
Zoran Tornjanski (I godina):BIBLIJSKO PROPOVEDANJEDa li se u poslednjih pet godina u baptističkim crkvama nateritoriji Banata propovedalo po bliblijskim principima............................. 83
7
Baptistička teološka školaNovi Sad
Baptistička teološka škola redovno objavljuje Akademske besede, teo-loški časopis u kojem su štampana predavanja profesora ove škole. Jedan od ciljeva naše škole je da podstakne studente na istraživački rad i da ih nauči kako da pišu teološke rasprave. Na taj način BTŠ će doprineti stva-ranju nacionalnih autora i pisaca, ali i biblioteka, koje će u isto vreme biti i balkanske.
Kao deo našeg programa, svi studenti moraju da pohađaju kurs Metodologija istraživanja. Na tom kursu studenti uče o ključnim tačkama istraživanja i pisanja. Dobro, profesionalno pisanje je težak posao i uči se kao veština. Svi studenti koji pohađaju ovaj kurs moraju da napišu istraživački rad koji se piše po internacionalnom modelu i stilu.
Da bismo podstakli ono najbolje u studentima BTŠ-a, objavljujemo Studentske akademske besede u kojima pokazujemo primere njihovih uspe-lih istraživačkih radova s ovog kursa. Istraživački radovi, koji se nalaze u tom zborniku, jesu oni koje je izabrao profesor i predstavljaju ono najbolje s tog kursa. Iako su ovo najbolji studentski radovi, čitaocima skrećemo pa-žnju da su ih ipak napisali studenti, a ne profesionalci, i kao takvi oni odra-žavaju rani univerzitetski rad. Molimo vas da čitate u duhu razumevanja imajući na umu pozadinu ovih radova.
Neka Gospod izgradi vođe koje će ga veličati i svojim učenjem. U Hristu,
mr Dvejn Boldvinakademski dekan BTŠ-a
dr Ondrej Franka
8
Baptistička teološka školaNovi Sad
Th e Baptist Th eological School regularly publishes Akademske Besede (Academic Discourses), a journal which includes writings of the Professors who teach at BTS. One of the goals of our school is to produce in our stu-dents the ability and desire to write theological research as well. In this way, BTS will contribute to the production of national authors and writers, and to an indigenous theological library that is specifi cally Balkan in nature.
As part of our program, all students must take the course Research Methodology. In this course, students learn about the essentials of research and writing. Good, professional writing is hard work and is a learned skill. All students who take this course must produce a research work that is written on an international level and style.
To encourage the best from the students at BTS, we are publishing this Studentske Akademske Besede (Student Academic Discourses) showcasing examples from this class. Th e research papers contained in this journal are ones chosen by the Professor of this course as representing the best in that class. While these refl ect excellence in work for this particular course, we caution the reader that these works are nevertheless done by students, not professionals, and as such are refl ective of early University work. Please read with a gracious spirit knowing the background of these works.
May the Lord build up leaders who will glorify him in their studies. In Christ,
Mr. Dwayne BaldwinAcademic Dean, BTS
Dr. Ondrej FrankaPresident, BTS
9
Danko Hovan
KRŠTENJE MALE DECEDa li je biblijski osnovano krštavati malu decu?
PREGLED RADA
1. Uvod1.1 Uopšteno o krštenju1.2 Istorija krštavanja dece
2. Dokazi koji govore u prilog krštavanja dece 2.1 Praroditeljski greh2.2 Poistovećivanje krštenja i obrezanja2.3 Primeri krštavanja dece u Svetom pismu
3. Dokazi koji govore protiv krštavanja dece 3.1 Krštenje kao vanjski znak unutrašnjeg događaja3.2 Dobrovoljnost krštenja3.3 Pokajanje i obraćenje kao preduslov krštenja3.4 Poistovećivanje veroispovesti i nacionalnosti3.5 Suma dokaza
4. Zaključak5. Literatura
10
1. Uvod
Krštenje dece, kako danas a tako i kroz istoriju čovečanstva, bila je jed-na od tema koja je pravila velike podele u hrišćanskom svetu. Pitanje koje se oduvek postavljalo je da li treba krštavati malu decu ili ne. Gotovo da svaka konfesija ima specifi čne razloge i odgovore za praksu koju sprovodi po ovom pitanju. Sve te razlike prave jednu veliku konfuziju po pitanju šta je ispravno a šta ne, šta je po Božjoj volji i zapovesti a šta se protivi istom. Stoga je razmatranje ovog pitanja važno svakoj osobi koja želi da živi po Božjoj volji i Njegovim zapovestima. Ovaj rad je jedno istraživanje o toj temi.
1.1 Uopšteno o krštenju
Na samom početku rada bih želeo da se na kratko dotaknemo opšte teme krštenja.
Krštenje je od postanka hrišćanstva, pa sve do danas predstavljalo veliki problem u njegovom defi nisanju, značenju, načinu izvođenja i naravno ak-terima krštenja - krštenicima. Malo je stvari vezano za krštenje oko koje se danas hrišćanski svet može složiti. Uglavnom se većina slaže da je krštenje neophodno kako bi čovek postao hrišćanin, ceo hrišćanski svet ga prakti-kuje (doduše na različite načine), u svakoj konfesiji krštenje je sakrament i svi veruju da ga je sam Hristos uspostavijo na osnovu teksta iz Svetog pisma Mt. 28,19.20; Mk. 16,15.16. Osnovne razlike koje se tiču krštenja u crkva-ma tiču se samog značenja, načina izvođenja (podnorenje, poškropljenje, polivanje), ko može biti kršten (odrasli, deca, novorođenčad) i druge. Ovo poslednje je i sama tema našeg rada. Sve ove razlike koje danas imamo su se u istoriji javljale i razvijale. Važno je napomenuti da za defi nisanje svih elemenata krštenja nemaju svi isti izvor informacija. Pored Svetog pisma, u nekim konfesijama ćemo se susresti sa crkvenim predanjima, crkvenom tradicijom, koncilima, saborima, crkvenim ocima...
Da bismo shvatili probleme koji se javljaju u krštavanju male dece, ne-pohodno je razumeti šta zapravo krštenje jeste. Već ovde postoje razlike, u značenju krštenja, jasno je da to implicira i razlike u načinu krštenja i samim akterima krštenja. Tako na primer neki sveštenici u rimokatoličkoj crkvi krštenje defi nišu kao početak lične i aktivne saradnje Boga i čoveka.1 1 Dr Vlado Zagorac: Sakramenti, str. 11; Zagreb, 1988
11
U pravoslavnoj crkvi krštenje je sveta tajna ohristovljenja, obogočovlje-nja i otroičenja. Krštavani se celim bićem svojim oblači u Gospoda Hrista, postaje sutelesnik Hristov, ocrkvenjuje se ....2
Za Martina Lutera krštenje je nanovorođenje. U slučaju odraslih ovo je zavisno od vere, a u slučaju novorođenčadi Bog proizvodi veru koje oni kasnije postaju svesni. 3
Dok Stjepan Orčić navodi da je kršćansko krštenje podronjenje pod vodu i ono je dokaz vernikovog ujedinjavanja s Kristom u smrti i uskrsnuću.4
1.2 Istorija krštavanja dece
Sagledavajući različite izvore o počecima krštavanja male dece uviđa-mo velike razlike u shvatanju i tumačenju istorije. Ne možemo sa lakoćom odrediti sam početak prakse krštavanja dece. Isto tako, nema jedinstvenog tumačenja ko i zašto je počeo sa ovom praksom. Primera radi navešću neka tumačenja. Dr Julius Filo tumači da su u prvih sto godina postojanja hri-šćanstva kršteni odrasli a postupno i deca koja su sveta. Uviđa to iz tekstova Svetog pisma (Dela 8:12; 1 Kor.7:14)5. Kasnije ćemo razmotriti podrobnije ovakva tumačenja.
M. Schmaus navodi da je praksa krštenja dece počela oko 400 god. naše ere. Dotada su uglavnom krštavani odrasli.6 Pomenuti L. Berkof navodi da je Augustin ulagao velike napore da se deca mogu krstiti. Augustin je živeo u 4. veku. Važno je napomenuti da se tokom čitavog takozvanog mračnog srednjeg veka koristila praksa krštavanja dece, a tek se sa pojavom reforma-cije (18. vek), tj. anabaptista, ta praksa dovela u pitanje. Ponovo L. Berkof navodi da su anabaptisti i njima slični tu praksu odbacili.
2. Dokazi koji govore u prilog krštenju dece
Danas, ako postavimo pitanje laicima, zašto se deca krštavaju može-mo naići na razne odgovore. Čak i neki obrazovani teolozi navode razne običaje šta i kako treba činiti po pitanju krštenja dece, dok na pitanje zašto
2 Dr Justin Popović: Dogmatika Pravoslavne crkve, str. 564; Beograd, 19783 L. Berkof: Sistematska teologija, str. 622; Michigen, 19964 Stjepan Orčić: Sistematska teologija, str. 144; Novi Sad, 19765 Dr. Julius Filo: Slovo Božie trvá na veky, str. 67; Novi Sad, 19786 M. Schmaus: Teológia sviatostí, str. 243; Rim, 1981
12
se to tako čini (traženje izvornih razloga) ostaćemo uskraćeni za odgovor. Navodim primer: Ako je dete rođeno slabunjavo ili bolesno, odmah se po ro-đenju krsti da ne bi umrlo nekršteno, jer je to veliki greh, a za kuma se uzima onaj na koga se na putu do crkve naiđe. Ako je dete zdravo, zakaže se dan krštenja. Dete se krsti obično posle četrnaest dana, a najdalje za šest nedelja, jer se smatra da je nekršteno dete pod vlašću đavola, a kršteno pod vlašću i zaštitom Boga. Na dan krštenja kum niti jede niti pije sve dok se obred ne obavi. U nekim krajevima i roditelji deteta ništa ne okuse dok se krštenje ne obavi da bi dete imalo zdrave zube. Ako se dete krsti u crkvi, običaj je da ga babica odnese na krštenje.7
To nas vodi ka zaključku da su često odgovorni ljudi za krštenje neupu-ćeni i nedovoljno informisani o smislu i značaju krštenja (ili makar jednog od smisla ili značaja, pošto ih ima mnogo). Na takav pristup se mi u ovom radu nećemo osvrtati.
2.1 Praroditeljski greh
Jedan od vodećih razloga za krštavanje dece danas, a i u istoriji, jeste čišćenje od praroditeljskog ili Adamovog greha. M. Schmaus navodi da je dete rođeno sa grehom noseći praroditeljski greh, kao takvo ono ne može učestvovati u Božjem spasenju. Iz tog razloga se krsti dete kako bi se izvr-šilo čišćenje od naslednog greha, i takvo je sposobno za spasenje.8 Prigovor ovakvim tezama je u samoj suštini naslednog greha. Taj greh se različito shvata a shodno tome i različito tumači. Za nasledni greh bi nam bilo po-trebno jedno posve drugo istraživanje.
2.2 Poistovećivanje krštenja i obrezanja
Sledeći razlog za krštenje dece susrećemo u kalvinističkom učenju. L. Berhof vidi veliku povezanost obrezanja dece kod Jevreja u starozavetnom dobu i krštenja dece danas kod vernika. Kao što je obrezanje bilo pečat saveza između Boga i čoveka, čemu je prethodila vera, tako isto i krštenje je znak novog saveza između Boga i čoveka kome prethodi vera. Deca u pr-vom savezu nisu bila isključena tako isto i u novom savezu nisu isključena. Kao što se vera razvijala u prvom tako se vera razvija i u novom savezu kod
7 Milan T. Vuković: Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba; Beograd, 19728 M. Schmaus: Teológia sviatostí str. 245; Rim, 1981
13
deteta.9 Prigovara se ovakvom stavu da je obrezanje bilo telesno obeležje dok je krštenje znak za duhovne aktivnosti za koje dete nije sposobno.
2.3 Primeri krštavanja dece u Svetom pismu
Sledeći razlog smo spomenuli ranije i tiče se tumačenja Svetog Pisma. Julius Filo i slični navode da je već u samom startu i početku hrišćanstva bila prisutna praksa krštenja male dece. Uviđaju to iz sledećih tekstova Sve-tog pisma: Kad bi krštena ona (Lidija) i dom njezin. (Dela 16:15) Još u isti čas on ih odvede i opra im krv od rana, odmah zatim bi kršten on i svi njegovi (tamničar). (Dela 16:33) Istina još sam krstio i Stefanin dom. (I Kor. 1:16) U ovim tekstovima oni uviđaju da je kršten sav dom. Pod tim pojmom podrazumevaju da je u tim domovima bilo i dece, tako je krštenje male dece bila praksa prve crkve i apostola.10 Prigovara se ovom tumačenju na pretpostavci da je bilo dece u tim domovima, isto je i moguće da dece nije bilo. Stjepan Orčić proširuje kontekste u ova tri teksta sa krštenja celog doma na aktivnosti koje su prethodile, i podvlači da te aktivnosti deca nisu mogla ispuniti shodno tome nisu ni krštena. 11
3. Dokazi koji govore protiv krštenja dece
Navešćemo nekoliko dokaza koje iznosi Stijepan Orčić:
3.1 Krštenje kao vanjski znak unutrašnjeg događaja
Krštavanje dece protivi se suštini ovoga Isusovog zahteva i protivno je samo u sebi. Sveta pisma zahtevaju da je krštenje vanjski znak unutrašnjeg događaja. Isus u Mateju nalaže da se krštavaju učenici a u Marku verujući. Novorođenčad, deca nisu ni jedno ni drugo.
3.2 Dobrovoljnost krštenja
Takođe hrišćanska zajednica je skupština verujućih, obraćenih, pre-porođenih osoba koje se dobrovoljno ujedinjuju. Nad novorođenčetom je
9 L.Berhof: Sistematska teologija str. 631; Michigen, 199610 Dr. Julius Filo: Slovo Božie trvá na veky str. 68; Novi Sad, 197811 Stjepan Orčić: Sistematska teologija str. 153; Novi Sad, 1976
14
učinjena prisila kad im je nametnuto krštenje i verska pripadnost, koju ono kasnije možda ne bi htelo. Dobrovoljnost je ovde ozbiljno povređena.
3.3 Pokajanje i obraćenje kao preduslov krštenja
Iskrivljavanjem zahteva Svetog pisma umanjuje se potreba za pokaja-njem i nanovorođenjem. Ako je neko krštenjem postao član Božjega naro-da, on je to stalno, jer nema potrebe za njegovom voljom. Zbog toga nema potrebnu težinu ni kajanje ni preporod. To se vidi da se u crkvama gde se krštavaju novorođenčad o potrebi kajanja i obraćenja govori jako malo, a i kad se govori, najčešće se misli na one koji uopšte nisu kršteni.
3.4 Poistovećivanje veroispovesti i nacionalnosti
Krštavanje novorođenčadi pretvara veru u Isusa Hrista u pripadništvo narodnosti. U našoj zemlji to se uočava prilično snažno jer pripadati jednoj veroispovesti isto je i što i biti određene nacionalnosti i obratno. Međutim, nacionalnost je jedno, a vera u Isusa Hrista (tim i pripadanje određenoj verskoj zajednici) sasvim je drugo. 12
3.5 Suma dokaza
U ovim citatima Stjepan Orčić podvlači da sve zahteve koje krštenje podrazumeva, dete ne može da ispuni, da je slobodna volja (izbor) naruše-na, i pominje jedno posve iskrivljeno verovanje u praksi našeg naroda a to je povezanost veroispovesti i nacionalnosti.
4. Zaključak
Na osnovu gore navedenih teza o krštenju dece želeo bih da konstatu-jem sledeće: U Svetom pismu nigde ne nalazimo zapisano da decu treba krstiti. Isto tako, nigde ne nalazimo zapisano da decu ne treba krstiti. Nigde ne nalazimo način na koji Bog spasava decu i novorođenčad. Što se tiče naslednog - Adamovog greha, iz ličnog iskustva konstatujem da kao nano-vorođena osoba, koja ima sigurnost spasenja, nikad nisam molio da mi Bog oprosti Adamov greh. Čvrsto verujem, na temelju Svetog pisma, da vera u 12 Stjepan Orčić: Sistematska teologija str. 153; Novi Sad, 1976
15
Isusa Hrista i obraćenje prethode krštenju, te da je krštenje spoljašnji čin u znak pomenutih aktivnosti. Stoga krštenje male dece smatram biblijski neosnovanim. Mislim da način kako Bog spasava i opravdava decu, pošto nije naveden u Svetom pismu, Bog ostavlja za sebe .
5. Literatura
1. Dr Vlado Zagorac: Sakramenti; Zagreb, 19882. Dr Justin Popović: Dogmatika Pravoslavne crkve; Beograd, 19783. L. Berkof: Sistematska teologija; Michigen, 19964. Stjepan Orčić: Sistematska teologija str. 144; Novi Sad, 19765. Dr. Julius Filo: Slovo Božie trvá na veky str. 67; Novi Sad, 19786. M. Schmaus: Teológia sviatostí str. 243; Rim, 19817. Milan T. Vuković; Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba;
Beograd, 1972
17
Ervin Makan
POSTDa li Bog danas od vernika očekuje da poste?
SADRŽAJ
1. UVOD
2. RAZLOZI I DETALJNO OBJAŠNJENJE
2.1 Zašto vernici treba da poste?
2.2 Zašto vernici ne treba da poste?
3. ZAKLJUČAK
4. LITERATURA
18
1. UVOD
Obično kada govorimo o postu, mislimo na “dobrovoljnu apstinenciju hrane iz duhovnih razloga” (Donald S. Whitney, Spiritual Disciplines, 160). Međutim, pored hrane i pića možemo postiti i od mnogih drugih stvari. Martyn Lloyd-Jones je rekao :” pod postom bi se trebala smatrati apstinen-cija od svega što vodi ka određenoj duhovnoj svrsi”. Prema D. S. Whitney-u,duhovna svrha podrazumeva: - jačanje molitve (Jezdra 8:23; Joel 2:13; Dela 13:3), - traženje Božijeg vođstva (Sudije 20:26; Dela 14:23), - izražavanje tuge (1 Samuilova 31:13; 2 Samuilova 1:11–12), - traženje izbavljenja i zaštitu (2 Dnevnika 20:3–4; Jezdra 8:21–23), - pokajanje i vraćanje ka Bogu (1 Samuilova 7:6; Jona 3:5–8), - pokoravanje pred Bogom (1 Kraljevima 21:27–29; Psalam 35:13), - izražavanje interesa za Božija dela (Nehemija 1:3–4; Daniel 9:3), - služba onima koji su u potrebi (Isaija 58:3–7), - prevazilaženje iskušenja i posvećenje sebe Bogu (Matej 4:1–11), - izražavanje ljubavi i slavljenje Boga (Luka 2:37).
To je disciplina vernika. Post kod nevernika nema nikakve vrednosti, zbog toga što je motiv i cilj posta usmerenost ka Bogu - Bogocentričnost. Post nije cilj, nego samo sredstvo. Cilj je Gospodin, a post je samo sredstvo da se Njemu približimo. Glavni motiv koji bi trebao da nas usmerava ka postu je u stvari glad za nečim vrednijim od hrane. To je značenje posta: težnja za nečim što nam je vrednije od same hrane.
Koliko ljudi, hrišćana znamo da redovno poste? Koliko propovedi ili iskustava se čuje na ovu temu? U mnogim hrišćanskim krugovima retko slušamo o postu, možda nekolicina je o tome negde nešto čitala, čula ali istina je da ga veoma malo vernika praktikuje. Čak i oni što ga praktikuju, možda ga praktikuju, ali sa pogrešnim ciljem ili motivom. Mnogi od nas se okreću molitvi i postu kada su suočeni sa određenim problemom ili krizom očekujući Božiju intervenciju. Za neke je redovan post nerazdvojivi prati-lac molitve, za druge suvišan teret i nepotrebna glavobolja. Ranije se, rekli bismo, možda više postilo nego danas, ali za mnoge tada kao i danas stoji pitanje: da li Bog danas od vernika očekuje da posti? Upravo je ovo pitanje, zadatak i cilj zašto istražujem ovu temu.
19
2. RAZLOZI I DETALJNO OBJAŠNJENJE
Dakle, predpostavimo da je odgovor na pitanje: da li Bog danas od ver-nika očekuje da posti, da. Nalazim pet razloga koja podržavaju ovaj odgo-vor. U nastavku ćemo takođe govoriti i o primedbama koje ne podržavaju ovaj odgovor.
2.1 ZAŠTO VERNICI TREBA DA POSTE?
2.1.1 Post je naređen u Starom zavetu i ima mnogo slučajeva opisanih u Bibliji gde je Bog odgovorio na post:
- Lev 23:27-29 “Povrh toga, deseti dan toga neka vam to bude prigoda za sveti zbor: postite i prinesite u čast Jahvi paljenu žrtvu. Toga dana nemoj-te raditi nikakva posla. To je, naime, Dan pomirenja, kada će se za vas obaviti obred pomirenja pred Jahvom, Bogom vašim. Jest, tko god ne bude postio toga dana, neka se odstrani iz svoga naroda sedmoga mjeseca pada Dan pomirenja…”
- Pz 9:18-19 “Onda se ničice bacih pred Jahvu. Četrdeset dana i četrdeset noći – kao i prije – niti sam jeo kruha niti pio vode zbog svih grijeha koje ste počinili radeći zlo u očima Jahve i srdeći ga. Jer se bojah srdžbe i gnjeva kojim je Jahve usplamtio na vas da vas zatre. Ali me i tada Jahve usliša.”
- 2 Sam. 12:16 “David se molitvom obrati Bogu za dijete: postio je, vraćao se kući i ležao preko noći na goloj zemlji, pokriven vrećom.”
- Ps. 69:11 “Dušu sam postom mučio, okrenulo mi se u ruglo.“ - Neh 1:4 “Kad sam čuo te vijesti, sjedoh i zaplakah. Tugovao sam više
dana, postio i molio se pred Bogom nebeskim.” - Dan. 9:3 “Ja obratih svoje lice prema Gospodinu Bogu nastojeći moliti se
i zaklinjati u postu, kostrijeti i pepelu.” - Joel 1:14-15 “Naredite sveti post, proglasite zbor svečani; starješine sabe-
rite sve stanovnike zemlje u kuću Jahve Boga svojega. Zavapite Jahvi: Jao dana! Jer Jahvin je dan blizu i dolazi ko pohara Svevišnjeg.”
2.1.2 Isus je postio.
- Mt. 4:2 “Postio je četrdeset dana i četrdeset noći i, na kraju, ogladnje.” - U evanđeljima je direktno naveden samo taj Isusov post,
20
ali to ne znači da On češće nije postio, što se indirekt-no može naslutiti iz stihova kakvi su u Jovanovom evanđelju4:33-34 ”Zar mu je netko donio jelo? Počnu tada učenici pitati jedan drugog. Isus im reče: Moja se hrana sastoji u tom da vršim volju onoga koji me poslao i dovršim njegovo djelo“, što i predstavlja pravu prirodu i svrhu posta.
2.1.3 Naučavao je učenike kako da poste.
- Mt. 6:16-18 “Kad postite, ne budite mrki poput licemjera, koji izobliče lica da ih zapaze ljudi kako poste. Zaista, kažem vam, već su primili svoju plaću. A ti kad postiš, namaži glavu i umij lice da te ne vide ljudi gdje postiš, nego Otac tvoj, koji je u tajnosti. I Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, uzvratit će ti.”U stihovima navedenim, ključne reči koje je Isus rekao svojim učeni-
cima su: “Kad postite” a ne : “ako postite”. Isus je, dakle, pretpostavljao da ćemo postiti. - Mk. 2:18-22 “Ivanovi su učenici i farizeji postili. Netko dođe i rekne Isu-
su: Zašto učenici Ivanovi i učenici farizeja poste, a tvoji ne poste? Isus im odgovori: Mogu li svatovi postiti dok je s njima zaručnik? Dok imaju sa sobom zaručnika, ne mogu postiti. Ali doći će vrijeme kad će im ugrabiti zaručnika. Tada će oni, u taj dan, postiti.”
Reči Richarda Fostera: “Najvažnija izjava u Novom zavetu koja se od-nosi na to da li hrišćani treba danas da poste ili ne” (Celebration of Disci-pline, 53) odnosi se upravo na ove stihove u Mk. 2:18-22 i upućuje nas na odgovor i zaključak. Odgovor je da, treba da poste.
2.1.4 Apostoli su postili.
- Dela 4:23 “U svim su im crkvama postavljali starješine nakon molitve i posta te ih povjerili Gospodinu u koga bijahu vjerovali“,
- 1 Kor. 6:5 “… u tamnicama, u bunama, u naporima, u bdjenjima, u postovima…”,
- 1 Kor. 11:27 “… u čestom nespavanju, u gladi i žeđi, u zimi i golotinji.” -
21
2.1.5 Prva crkva je postila i post se spominje kao praksa u poslanicama.
- 1 Kor. 7:5 “Ne zabranjujte se jedan od drugoga, već ako u dogovoru za vrijeme, da se postite i molite Bogu…“,
- Dj. 13:2 “Kad su jednom obavljali službu Božju Gospodinu i postili, Duh Sveti reče: Odvojite mi već Barnabu i Savla za djelo za koje sam ih odredio!”
2.2 ZAŠTO VERNICI NE TREBA DA POSTE?
2.2.1 Vlada mišljenje da postom mi nešto činimo Bogu, da Mu postom možemo ugoditi, da Ga postom možemo umilostiviti.
- Post nije naša mogućnost da Bogu uzvratimo barem malo od onoga što nam je pomogao – post je naša potreba.
- “Pokajanje bez posta je beskorisno i uzaludno, postom mi ugađamo Bogu”. Sveti Basil, grčki biskup, zastupao je ovo mišljenje i naučavao mnoge.
- Efežanima 2:8-9 8 Jer ste milošću spašeni po vjeri, i to nije od vas, to je dar Božji, 9 Ne od djela, da se tko ne pohvali.
- Rimljanima 8,8 ”A koji su u tijelu ne mogu Bogu ugoditi.”
2.2.2 Ne tako mali broj vernika posti iz pogrešnih motiva.
Nabrojaćemo neke pogrešne motive:
2.2.2.1 Postilo se da se zadovolji crkveni zakon i postilo se zato što se mora.
Levitski zakonik 16:29-31: ”29 Ovaj zakon ima za vas vječitu valjanost. U sedmom mjesecu, deseti dan mjeseca, imate postiti i nikakav posao raditi, ni domaći ni stranac, koji boravi kod vas. 30 Jer u taj dan pribavlja se za vas pomirenje, da budete očišćeni; od svih grijeha svojih imate biti očišćeni pred Gospodom. 31 Dan potpunoga odmora ima biti za vas, i imate postiti po na-redbi, što vrijedi zauvijek.”
2.2.2.2 Katkad se postu pristupa iz čisto zdravstvenih razloga.
“Vjerujem da se sve bolesti (neovisno o medicinskom nazivu) sastoje od opterećenja tijela otpadnim tvarima, stranim tijelima, sluzi ili zaostacima
22
metabolizma. Post je najbolje sredstvo za čišćenje unutrašnjosti tijela, ali valja ga pravilno primjenjivati, u protivnom može nanijeti više štete nego koristi.” (Prof. Arnold Ehret,1866.)
2.2.2.3 Post nije namenjen kažnjavanju tela.
Glasnogovornik jedne organizacije, koja sebe naziva hrišćanskom, kaže: “dragovoljno izlaganje fi zičkom bolu (u koje spada i post) omogućava čoveku da se poistoveti s Isusom Hristom i patnjama koje je On drage volje podneo kako bi nas otkupio od greha”.
“Da bi osoba sačuvala dušu ili oslobodila telo od greha, mora kazni-ti telo, postom, apstinencijom, disciplinom i ostalim pokajničkim delima.” Alphonsus De Ligouri
2.2.3 Post često biva način kojim sebe prikazujemo duhovnijima od drugih.
Osobe koje poste izložene su napasti da to pripisuju sebi i čvrstoći svoje volje, te upadaju u pogrešku da druge kritiziraju, koji to ne čine.
Marko 2:18 Jovanovi učenici i fariseji imali su običaj da poste. Zato su došli i rekli mu: „Zašto Jovanovi učenici i farisejski učenici poste, a tvoji učenici ne poste?”
2.2.4 Postoji opasnost da se post pretvori u naviku.
- Nakon toga post nije više stvar našeg odnosa sa Bogom, već postane samo stvar tradicije i on gubi svoj adekvatan smisao i više nije ugodan.“Kaži svemu narodu zemaljskom i sveštenicima, i reci: Kad postiste i tu-
žiste petog i sedmog meseca za sedamdeset godina, eda li meni postiste? A kad jedete i pijete, ne jedete li i ne pijete li sami?” (Zah. 7:5-6)
2.2.5 Duža vremenska razdoblja bez hrane naškodiće telu.
Sredinom 1940-ih godina američki naučnik Ansel Kejs istraživao je to kako glad utiče na čovekov organizam. Eksperiment je izveden sa 36 ispitanika, koji su tri meseca u organizam unosili polovinu od uobičajenog unosa kalorija.
23
Među posledice gladovanja kod čoveka spada sušenje sluznica, razne otekline, sušenje i ljuštenje kože, sniženje telesne temperature... Osim tih posledica gladovanje se ispoljava i kroz specifi čne bolesti poznate kao fami-noze, a slabi i otpornost organizma prema raznim infekcijama.
Pored gubitka telesne mase,disbalansa hormona, problema pri varenju, među ispitanicima su se javile i psihičke promene. Mnogi muškarci postali su apatični, povukli su se u sebe. Glad je okupirala sve njihove misli tako da su učesnici u eksperimentu počeli da razmišljaju samo o stvarima vezanim za hranu.
3. ZAKLJUČAK
Na kraju mogu se izvesti sledeći zaključci. - Novi zavet, za razliku od Starog, vernicima ne zapoveda da poste odre-
đenim danima ili koliko često. Post je dobrovoljan, tako da se na njega ne može prisiljavati. Ovde se ne radi o nečemu što Bog traži ili zahteva, ali u isto vreme Biblija opisuje post kao nešto dobro.
- Time što postimo ne činimo Bogu uslugu. Kada postimo, mislimo na stihove kao što su: “ čovek ne živi samo od hleba” (Mt 4:4), ”Ja sam hleb života” (Jovan 6:35), mislimo na to kakva je moja glad za Bogom, pod-sećamo se na našu zavisnost od Boga i našu potrebu za Bogom.
- Hrana je dobra, da ne shvatimo to pogrešno. Hrana je Božiji dar. Kada je Isus izjavio “Ja sam hleb života” (Jovan 6:35), Isus je izabrao hranu kao analogiju da opiše sebe i našu potrebu, neophodnost za Njim. On nastavlja dalje i kaže : ”Ko meni dolazi neće ogladneti, ko u mene veruje neće ožedneti nikada.”
- Isus zna našu potrebu za hranom, neophodnost i zadovoljstvo koje nam daje. Ali Isus kaže da je On izvor hrane koja može utoliti, zadovoljiti svu našu glad i žeđ.
- Ne želim ovim veličati sam post jer on nije bitan, nego plodovi koje on donosi u hrišćanskom životu. Zato nije bitno koliko, šta i kako ću po-stiti, nego moja želja, ljubav i žrtva koju ću u to ugraditi.
- Zapazimo Isusove reči na početku Mt. 6:16-17, “A kad postite...” On daje uputstva kako treba da se posti a kako ne. Isus pretpostavlja da ćemo mi postiti. Ako uporedimo ove reči sa Njegovim rečima o dava-nju i molitvi u istom poglavlju, “Kada dakle činiš milostinju ...” (Mt. 6:2-3), “I kad se molite ...” (Mt. 6:5-7), pošto niko ne sumnja da ne treba
24
da dajemo i da molimo, zaključujemo da Bog, kao što ovo očekuje od nas, očekuje od nas i da postimo.
4. BIBLIOGRAFIJA
1. Celebration of Discipline Th e Path to Spiritual Growth 20th Anniversary Edition Richard J. Foster
2. https://mwerickson.com/tag/martyn-lloyd-jones/ 12.01.2017. 5:40 PM 3. http://www.desiringgod.org/articles/sharpen-your-affections-with-
fasting 12.01.2017. 06:30 PM4. http://www.desiringgod.org/messages/fasting-for-the-fathers-reward
13.01.2017. 2:25 PM5. http://www.sirovahrana.com/postom%20do%20zdravlja.htm
02.07.2017. 8:28 PM6. http://www.religious-vocation.com/penance_and_mortification.
html#.WJon7lUrLIU 2.7.2017. 9:23 PM7. http://www.religious-vocation.com/fasting_religious_renewal.html#.
WJuIelUrLIU 2.8.2017. 10:39PM8. http://www.dw.com/sr/eksperimenti-sa-gladovanjem/a-15553990
2.9.2017. 7:39PM9. Don Whitney, “Fasting: Th e Misunderstood Discipline,” DISCIPLESHIP
JURNAL, Br. 67, 1992, Str. 11-16.
25
Milko Leporis
VEČERA GOSPODNJADa li je učestvovanje u Večeri Gospodnjoj
bitno za zdrav duhovni život?
Sveto krštenje i Večera Gospodnja su dva sakramenta za koje verujemo da su utemeljeni na Božjoj reči, i kao takve ih praktikujemo u našim crkva-ma. Nažalost, dešava se da vernici sebe dovode u situacije kada odustaju od učestvovanja u Večeri Gospodnjoj. Nihovi razlozi za takvu odluku su različiti, ali time što ne učestvuju, pokazuju da su ti razlozi veći od razloga za učestvovanje. U ovom istraživanju potražićemo odgovore na pitanje: da li je učestvovanje u Večeri Gospodnjoj bitno za zdrav duhovni život?
Kroz odeljak Svetog pisma, koji je Apostol Pavle pisao Korinćanima (1. Korinćanima 11:17-34), pogledaćemo pet razloga za učestvovanje u Večeri Gospodnjoj i kako ti razlozi doprinose zdravom duhovnom životu. Tih pet razloga su: zajedništvo, sećanje, Novi savez, objavljivanje i ispitivanje. Takođe ćemo pogledati i jedan pogrešan razlog za učestvovanje u Večeri Gospodnjoj - da je to za spasenje, i dati argumente zašto to nije prema biblijskom učenju.
Večera Gospodnja je zajedništvo
Apostol Pavle je Korinćanima napisao: “Zar čaša zahvalnosti za koju zahvaljujemo ne predstavlja zajedništvo u Hristovoj krvi? Zar hleb koji lomi-mo ne predstavlja zajedništvo u Hristovom telu?” (1. Korinćanima 10:16). U Večeri Gospodnjoj imamo zajedništvo sa Onim koji je prolio svoju krv za nas, a takođe imamo zajedništvo sa ljudima za koje je ta krv takođe prolive-na. Ovo je sumirano u rečenici: “Večera Gospodnja je vertikalno zajedni-štvo sa Hristom i horizontalno zajedništvo sa drugim ljudima.”1 Evanđelista Luka prenosi reči Gospoda Isusa: “Veoma sam želeo da jedem ovu pashalnu večeru s vama pre svoga stradanja.” (Luka 22:15). Isus je želeo da zajedno sa svojim učenicima provede vreme u poslednjoj pashalnoj večeri ali takođe i na prvoj Gospodnjoj večeri koju je uspostavio. Zajedništvo kakvo je Isus
1 D.E.H. Whiteley, Th e Th eology of St.Paul, Basil Blackwell, Second Edition, 1974, str.180
26
imao sa svojim učenicima je najbolji primer koji treba da sledi crkva. Me-đutim, u Pavlovoj poslanici Korinćanima vidimo da crkva u Korintu nije imala pravo zajedništvo. Imali su dobru ideju, koju su loše sproveli. “Go-zbe ljubavi” koje su praktikovali pre učestvovanja u Večeri Gospodnjoj su sadržale sve osim ljubavi i zajedništva. Problemi2 u Korintskoj crkvi su se pojavili i prilikom Večere Gospodnje. Došlo je do razdora između bogatih i siromašnih. Bogati su doneli mnoštvo hrane i pića i sve su pojeli i popili. Siromašni su doneli malo ili nisu doneli ništa, te su ostali gladni. Kad je došlo vreme da imaju zajedništvo u Večeri Gospodnjoj, “jedan ostane gla-dan, a drugi se opije” (1. Korinćanima 11:21b). Apostol Pavle ih je strogo ukorio zbog njihovog odnosa prema zajedništvu, “Šta da vam kažem? Da vas pohvalim? U ovome vas ne hvalim” (1. Korinćanima 11:22b). Dr. Werner de Boor je napisao: “Ta nije moguće sjediti za stolom Onoga koji je umro za sve u nepovjerljivim i međusobno ogorčenim skupinama.”3 Upravo su to Korinćani činili, nisu imali zajedništvo a u takvom stanju su učestvovali u Večeri Gospodnjoj. Loš primer korintske crkve treba da bude upozorenje svima nama. Isus od svoje crkve očekuje zajedništvo, upravo onakvo kakvo je On imao sa svojim učenicima.
Večera Gospodnja je sećanje
Isus je dva puta ponovio: “Činite ovo meni u spomen.” (1. Korinćanima 11:24-25). U Večeri Gospodnjoj treba da se setimo Gospoda Isusa, Njego-vog života, svega što je radio na ovoj zemlji, Njegove interakcije sa ljudima, sa decom, sa siromašnima, sa bolesnima, sa učenicima. Treba da se setimo Njegove istrajnosti da ispuni volju svog Nebeskog Oca. Oni koji učestvuju u Večeri Gospodnjoj treba da fokusiraju svoj um na Isusa, a posebno na Njegovu smrt za naše grehe.4 Delo spasenja, kroz Isusa kao savršenu žrtvu, koju je Bog pripremio pre postanka sveta5, uvek treba da bude sveže u na-šem pamćenju i razmišljanju. Treba da se setimo da je Isus bio izdan a znao je da će se to desitit. Treba smo zahvalni Ocu što je pripremio plan spasenja. 2 Razdori - 1. Korinćanima 1:10 i 3:4, Sporovi i suđenja - 6:13 Dr. Werner de Boor, Prva poslanica Korinćanima, Wuppertalska Biblija za studi-je, 1974, str. 2004 John Piper, Why and How We Celebrate the Lord’s Supper, 13. august 2006., http://www.desiringgod.org/messages/why-and-how-we-celebrate-the-lords-sup-per, stranici pristupljeno 13.12.2016.5 1. Petrova 1:18-23
27
Kod lomljenja hleba treba se setiti da je Gospod Isus dobrovoljno dao svoje telo da bude slomeljno. Treba se setiti prolivene krvi Gospoda Isusa koja je nama donela život. Treba se setiti muka Gospoda Isusa koje je podneo, da bi nama doneo blagoslove Novog saveza. Treba se setiti obećanja da će Go-spod Isus, sa nama, ponovo piti od lozinog roda u Carstvu Njegovog Oca.6 Sećanje prilikom učestvovanja u Večeri Gospodnjoj mora sadržati i sećanje na to da je Isus delo spasenja dovršio i za nas. Da je naše grehe uzeo na sebe i da ih je platio na krstu Golgote umesto nas.
Večera Gospodnja je podsećanje na Novi savez
Gospod Isus je uspostavio Novi savez u Njegovom dovršenom delu spasenja. Stari savez se zasnivao na prinošenju žrtava životinja za grehe lju-di. Prva žrtva je prineta u trenutku kada je Gospod Bog od kože ubijene ži-votinje načinio odeću za Adama i Evu.7 Božiji ljudi su nastavili sa praksom prinošenja žrtava, i kasnije je ta praksa potvrđena kroz zakon koji je Bog dao Mojsiju. Ali od samog početka, žrtvovanje životinja je bila samo senka onog što je trebalo da dođe. Stari savez je bio samo senka Novog saveza. Gospod Bog je kroz svog proroka Jeremiju8 najavio taj Novi savez. Savez koji neće biti kao taj prvi, Stari, koji je sklopio sa njima kada ih je izveo iz Egipta. U Starom savezu Gospod Bog je postavio svoja očekivanja od svog naroda sa kojim je sklopio savez, dao im je zakon koji je trebalo ispuniti. U Novom savezu, u krvi Gospoda Isusa, Gospod Bog je učinio sve što je bilo potrebno a pred ljude koji će učestvovati u tom Novom savezu nije postavio nikakve zahteve. Novi savez je bezuslovan. U Novom savezu Bog daje obe-ćanja9: oprostiće grehe, zapisaće Njegov zakon na naša srca, svi pod Novim savezom će poznavati Boga, On će biti naš Bog a mi Njegov narod. Kada je Isus svojim učenicima pružio čašu, rekao je: “Ova čaša je novi savez mojom krvlju.” (1. Korinćanima 11:25). “Novi je Savez odobren Kristovom krvlju i zato On o čaši govori kao o novom Savezu u svojoj krvi.»10
6 John Piper, Why We Eat the Lord’s Supper Part 1, 3. august 2003., http://www.de-siringgod.org/messages/why-we-eat-the-lords-supper-part-1, stranici pristupljeno 13.12.2016.7 1. Mojsijeva 3:218 Jeremija 31:31-349 John Piper, Why We Eat the Lord’s Supper Part 2, 10. august 2003., http://www.desiring-god.org/messages/why-we-eat-the-lords-supper-part-2, stranici pristupljeno 14.12.2016.10 William MacDonald, Komentar Novoga Zavjeta, Zagreb 1999, str. 220
28
Večera Gospodnja je objavljivanje
Kada treba da objavljujemo, postavljaju se dva pitanja, šta objavljujemo i kome objavljujemo. Apostol Pavle piše: “Jer, kad god jedete ovaj hleb i pijete iz ove čaše, Gospodnju smrt objavljujete dok on ne dođe.” (1. Korin-ćanima 11:26). Treba da objavljujemo da je Gospod Isus umro. Treba da objavljujemo zašto je Gospod Isus umro, da je On umro radi naših greha koji su bili pripisani njemu, a nama je pripisana Njegova pravednost.11 Kroz smrt Gospoda Isusa Hrista mi izbegavamo kaznu smrti koju smo zaslužili. Kroz delo spasenja dobijamo dar Božiji iz milosti a to je večni život.12 To koliko je bila velika žrtva koju je podneo Gospod Isus za nas, Dr. Werner de Boor je sumirao ovim rečima: “A sad treba taj istiniti Vrhovni svećenik, Gospod, sam Božiji Sin, taj sveti i bezgrešni, ne samo dodirnuti smrt, nego i sam umrijeti tom smrću! To je nešto nezamislivo, neizmislivo strašno, a ipak je to ujedno i naše izbavljenje iz smrti koju smo zaslužili.”13 U 1. Ko-rinćanima 11:26 Apostol Pavle piše: “Gospodnju smrt objavljujete dok on ne dođe.” Ovom rečenicom Pavle potvrđuje da je Isus umro, da je živ i da će ponovo doći. Upravo i taj ponovni dolazak Hrista treba da objavljujemo pri Večeri Gospodnjoj, da se setimo obećanja da je On otišao da pripremi mesta za nas i da će se vratiti po nas i uzeti nas k sebi da budemo sa njim.14 Jedna reč koja obuhvata sve ono što treba da objavljujemo jeste: Evanđelje. Sada kad znamo šta treba da objavljujemo, ostaje pitanje kome treba da objavljujemo. John Piper je rekao: “Objavljujemo (Evanđelje) sami sebi da održimo veru, i objavljujemo nevernicima, koji možda gledaju, da probu-dimo veru.”15 Sami sebi treba da objavljujemo da je Gospod Isus došao na ovu zemlju i radi nas, da je na krstu Golgote trpeo i radi naših greha, da je i za naše grehe umro. Da u dovršenom delu spasenja i mi imamo večni život koji nam je dat iz milosti i da će se Gospod Isus vratiti po nas kao njegovu Crkvu. Ljudima koji još nisu prihvatili Gospoda Isusa kao Spasitelja, treba da objavljujemo da sve ono što je Isus uradio za nas, On to nudi i njima. 11 2. Korinćanima 5:2112 Rimljanima 6:2313 Dr. Werner de Boor, Prva poslanica Korinćanima, Wuppertalska Biblija za stu-dije, 1974, str. 20514 Jovan 14:315 John Piper, Why We Eat the Lord’s Supper Part 2, 10. august 2003,, http://www.desiringgod.org/messages/why-we-eat-the-lords-supper-part-2, stranici pristu-pljeno 14.12.2016.
29
Njegova krv je dovoljna da opere i njihove grehe, delo spasenja je završeno i za njih i njima Gospod Isus po milosti nudi večni život.
Večera Gospodnja je poziv za preispitivanje
Ispitivanje samog sebe je više preduslov za učestvovanje, dok rezultat tog ispitivanja treba da bude razlog za učestvovanje u Večeri Gospodnjoj. Apostol Pavle, u 27. stihu 11. poglavlja, navodi razlog zašto je potrebno ispitivanje: “Zato, ko nedostojno jede Gospodnji hleb i pije iz Gospodnje čaše, ogrešiće se o Gospodnje telo i krv.” Pavle piše ko nedostojno jede i pije, a ne ko je dostojan ili nije dostojan da jede i pije. Svi smo sagrešili i izgubili slavu Božiju16 i na taj način postali nedostojni tog Novog saveza, ali, na osnovu iskupiteljskog dela Isusa Hrista17, On nas je učinio dostojima učestvovati u Novom savezu uspostavljenom u Njegovoj krvi. Dakle, svi za koje je Hri-stos prolio svoju krv jesu dostojni da učestvuju u Večeri Gospodnjoj, ali to ne garantuje i dostojno učestvovanje u Večeri Gospodnjoj. Korinćani su bili Božija deca, nanovorođeni, a ipak su nedostojno pristupali. Apostol Pavle im je napisao u 11. poglavlju u 28. stihu: “Neka svako ispita samog sebe pre nego što jede hleb i pije iz čaše.” Pavle daje veoma važan princip, neka svako ispita samog sebe, ne da ispituje brata ili sestru, nego samog sebe. Takođe, na rezultat ispitivanja ne treba da utiče niko drugi, već, da u iskrenosti i poniznosti pred Gospodom, sami uvidimo vlastito duhovno stanje. Ispitati sami sebe moramo u vezi s tim kako pristupamo Večeri Gospodnjoj. Ovih nekoliko pitanja mogu biti od koristi: Da li je Večera Gospodnja samo obi-čaj? Običaj koji praktikujemo zato što se to tako radi u našoj crkvi. Da li je Večera Gospodnja obred koji moramo izvršavati da bi zadobili večan život? Da li je učestvovanje u Večeri Gospodnjoj samo forma koje se držimo da bi braća i sestre u crkvi videli i mislili da je sa nama sve u redu, a nama lično Večera Gospodnja ništa ne znači? Verujem da će svako nanovorođeno dete Božije na ova pitanja odgovoriti sa ne. Ali treba da postavio sebi još jedno pitanje, na koje bismo morali odgovoriti potvrdno: Da li mi učestvovanje u Večeri Gospodnjoj znači toliko mnogo da sam spreman ispraviti sve ono što mi predstavlja prepreku da dostojno učestvujem? Iz potvrdnog odgo-vora na ovo pitanje treba da sledi: opraštanje i traženje oproštaja. Drugi aspekt ispitivanja je vezan za odnos prema braći i sestrama. Pitanje koje
16 Rimljanima 3,2317 Rimljanima 3,24
30
pomaže: Kakav je moj odnos prema onima za koje je Gospod Isus takođe umro, čije je grehe uzeo na sebe isto tako kao što je uzeo i moje grehe? Rezultat ispitivanja u ova dva aspekta, odnosa prema Večeri Gospodnjoj i odnosa prema braći i sestrama, tj. odnosa prema Crkvi Hristovoj, jeste po-kazatelj našeg odnosa prema Gospodu Isusu. Ako imamo ispravan odnos prema Večeri Gospodnjoj, ako pristupamo dostojno, ako imamo ispravan odnos prema braći i sestrama, ako ih volimo kao što Isus voli nas, tada možemo reći da je i naš odnos sa Hristom u redu. Rezultat ispitivanja uvek treba da bude takav da na kraju ipak možemo dostojno pristupiti Večeri Gospodnjoj. Pavle piše ispitajte sami sebe, pa onda dostojno učestvujte. Ne ostavlja mogućnost neučestvovanja, izostanka. Ako pri ispitivianju prona-đeš ono što te sprečava da dostojno učestvuješ, ispravi to, pa onda dostojno učestvuj. John McArthur je rekao da je jedan od razloga zašto je Gospod tražio da redovno imamo Večeru Gospodnju, upravo taj da bi redovno is-pitivali svoja srca.18 U stihovima 29-32, Apostol Pavle piše šta je rezultat nedostojnog uzimanja Večere Gospodnje, odnosno rezultat neispitivanja samog sebe. “Slabi i bolesni, a dosta ih je i umrlo.”, to je bio ishod Gospod-njeg vaspitavanja stegom u cilju popravljanja a ne večne osude.19 I u ovoj situaciji vidimo milost Gospoda Isusa koju on pokazuje svojoj deci, ne želi da oni za koje je dao svoj život propadnu, nego ih kao dobar pastir čuva a kada je to potrebno i kažnjava.20
Večera Gospodnja nije za spasenje
Učenje Katoličke ckrve jeste da se u Svetoj misi21 prilikom Euharisiti-je dovršava ili kompletira spasenje, time što hleb i vino postaju telo i krv Hristovo22 a sveštenik ih zatim ponovo na oltaru prinosi na žrtvu.23 Ovakvo 18 John McArthur, Seven Aspects of Th e Lord’s Table, 18. januar 2009., http://www.gty.org/resources/sermons/90-370/seven-aspects-of-the-lords-table, stranici pri-stupljeno 22.12.2016.19 1. Korinćanima 11:3220 Psalam 23:4b21 Catechism of the Catholic Church, odeljak 1332, http://www.vatican.va/archi-ve/ccc_css/archive/catechism/p2s2c1a3.htm, stranici pristupljeno 14.12.201622 Catechism of the Catholic Church, odeljak 1333, http://www.vatican.va/archi-ve/ccc_css/archive/catechism/p2s2c1a3.htm, stranici pristupljeno 14.12.201623 Catechism of the Catholic Church, odeljak 1367, http://www.vatican.va/archi-ve/ccc_css/archive/catechism/p2s2c1a3.htm, stranici pristupljeno 14.12.2016
31
učenje proističe iz pogrešnog razumevanja Hristovih reči: “Uzmite i jedite - ovo je moje telo” i “Pijte iz nje svi, jer ovo je moja krv, krv saveza, koja se proliva za mnoge, za oproštenje greha.” (Matej 26:26-28). U Komentarima Novog zaveta, autor piše: “u trenucima kad je Isus uspostavljao taj spomen - obred Njegovo tijelo još nije bilo predano ni krv prolivena. Kad je Gospo-din Isus rekao: Ovo je moje tijelo, mislio je: Ovo je simbol mog tijela, ili to je prikaz mog tijela koje se lomi za vas.”24 John Charles Ryle u knjizi Svetlo starih vremena (Light from Old Times25) navodi da učenje Katoličke crkve, o tome da je Večera Gospodnja ponovno žrtvovanje Gospoda Isusa kroz njegovo prisustvo u hlebu i vinu, za sobom povlači posledice od velikog značaja. Kvari se značaj Hristovog dovršenog dela na krstu, jer žrtva koja mora da se ponavlja nije savršena. Takođe se kvari i sveštenička služba Hri-stova, jer ako postoje sveštenici, osim Hrista, koji mogu prineti prihvatljivu žrtvu Bogu, to znači da je Hristu ukradena slava kao Najvišem Svešteniku. Sveštenik koji je grešan čovek, je uzdignut na mesto posrednika između ljudi i Boga, a to mesto pripada jedino Hristu.
U zaključku ću sumirati kako pet razloga za učestvovanje u Večeri Go-spodnjoj pozitivno utiču na zdrav duhovni život hrišćana. U zajedništvu sa Hristom i Crkvom možemo ohrabrivati i biti ohrabreni, možemo pomagati i možemo dobiti pomoć, možemo voleti i biti voljeni. Kroz sećanje na Hri-sta i Njegovo iskupiteljsko delo, nikada nećemo zaboraviti da je On sve ura-dio iz ljubavi prema nama, da ništa nismo zaslužili već da je sve po milosti. Podsećanjem na Novi savez, treba da se podsetimo na veliku cenu koja je plaćena da bi se Novi savez uspostavio. Ta cena je bila prolivena Hristova krv, i ta činjenica treba da nas ispuni velikom zahvalnošću Hristu za ono što je učinio. Kroz objavljivanje Isusovog života, smrti, vaskrsenja i povratka, ispunjavamo veliko poslanje koje nam je On ostavio. Preispitivanjem svog života, kao i odnosa prema Hristu i Crkvi, i popravljanjem nedostataka, do-stojno možemo pristupiti Večeri Gospodnjoj i tada će zajedništvo, sećanje, Novi savez i objavljivanje pozitivo delovati na naš duhovni život.
24 William MacDonald, Komentar Novoga Zavjeta, Zagreb 1999, str. 22025 John Charles Ryle, Light from Old Times, 1890, str. 58-59.
Bibliografi ja
1. Catechism of the Catholic Church, http://www.vatican.va/archive/ccc_css/archive/catechism/p2s2c1a3.htm, stranici pristupljeno 14.12.2016
2. D.E.H. Whiteley, Th e Th eology of St.Paul, Basil Blackwell, Second Edi-tion, 1974
3. Dr. Werner de Boor, Prva poslanica Korinćanima, Wuppertalska Biblija za studije, 1974
4. John Charles Ryle, Light from Old Times, 18905. John McArthur, Seven Aspects of Th e Lord’s Table, 18. januar 2009.,
http://www.gty.org/resources/sermons/90-370/seven-aspects-of-the-lords-table, stranici pristupljeno 22.12.2016.
6. John Piper, Why and How We Celebrate the Lord’s Supper, 13. august 2006., http://www.desiringgod.org/messages/why-and-how-we-cele-brate-the-lords-supper, stranici pristupljeno 13.12.2016.
7. John Piper, Why We Eat the Lord’s Supper Part 1, 3. august 2003., http://www.desiringgod.org/messages/why-we-eat-the-lords-supper-part-1, stranici pristupljeno 13.12.2016.
8. John Piper, Why We Eat the Lord’s Supper Part 2, 10. august 2003., http://www.desiringgod.org/messages/why-we-eat-the-lords-supper-part-2, stranici pristupljeno 14.12.2016.
9. William MacDonald, Komentar Novoga Zavjeta, Zagreb 1999
33
Miroslav Ribar
God Used Miracles, Signs and Wondersto Make a Specifi c Point.
Th e reason for this topic may not be obvious, and someone might think that it is totally unnecessary, saying, “Who cares, it’s just a fable anyway.” But concerning how the human mind works, and how people tend to push authority away and reject the notion that there is someone who will call us to give an account for our lives, this topic is very important. Th ere is a purpose behind all the miracles and supernatural works of God. Th e reason for all the miracles and signs is oft en misunderstood in terms of science and the Author of it is rejected. Th is research will take us through some “standard” views and opinions and compare it to what the Bible says and what theology says about it. Whatever God did was not just to hear Him-self speaking or to show off , but His works were designed to do something higher and more profound than just what was obvious. God was making certain points and claims, and what we will do is to fi nd out what these po-ints were and make this subject clearer, to the glory of the One who stood behind them.
One of the verses that will lead us into this subject is Hebrews 2:3-4 which gives us some clues: “How shall we escape if we neglect such a great salvation? It was declared at fi rst by the Lord, and it was attested to us by those who heard, while God also bore witness by signs and wonders and various miracles and by gift s of the Holy Spirit distributed according to his will.”
Are the miracles in the Bible to be taken literally?1
When it comes to miracles, signs and wonders, many people wonder if this is something that we should even consider taking literally. And as we would expect, there are many who will say, “No, it is just poetic language, exaggeration, dream, fantasy or some other excuse,” and they base this on preset opinions without giving the benefi t of the doubt that may have re-ally happened. If we take the story of the fl ood, for example, most of the
1 “Are the miracles in the Bible to be taken literally?” https://www.gotquestions.org/miracles-literal.html
34
contemporary scholars will reject the idea that it really happened the way Moses described it in Genesis. Some of the arguments against taking Bible stories literally are that Moses could not be understood literally because he was not there to witness it, but was writing under infl uence of folk stories in poetic genre.
When we ask the question if we should understand what the Bible says literally, the article (resource) that we examined takes a strong “YES” stand. Moses did not see God create the world, but the miracles and signs that God did through him were more than enough for Moses to conclude that God in fact did all that He claimed. Th en again if we start doubting what the Bible says from the beginning, where do we draw the line when we start taking the Bible literally? And most important why believe it later if it’s not trustworthy from the beginning? God disclosed Himself to Moses in a way that Moses had no reason to doubt whatsoever that it was the truth.
Biblical Miracles Explained by Science
Explaining the crossing of the Red Sea, such as something that the wind could have done,2 ignores the fact that the Bible says that the sea was like a wall on both sides which opened all the way from entrance to the exit. Th e opinion about God dividing the Red Sea is a poor attempt to have a natural explanation to what God did through Moses. And this kind of stand com-pletely ignores the laws of physics. Let’s imagine that God used the wind to keep the Red Sea open for the Israelites to cross it. What would have hap-pened with anyone who tried to enter that split while that kind of wind was blowing? Everyone would be blown away. Th is simply does not make sense, it’s illogical. God did use the wind to open the gap, but He certainly kept it open in a miraculous way and this cannot be disputed.
Th e burning bush is oft en explained as burning due to volcanic activi-ty, ignoring the fact that the bush was not consumed by the fi re (Physicist Colin Humpreys of Cambridge University speculates that this most likely happened). 3 God speaking to Moses is explained in a way that has Moses under the infl uence of local hallucinogenic drugs. Th is claim makes Moses practically a drug addict (Psychology professor Banny Shannon believes
2 10 Biblical Miracles Explained By Science https://www.youtube.com/watc-h?v=JFTSQgzXN9U, 0:08 – 0:47 3 Ibid, 1:29 – 2:08
35
this to be explanation of Moses hearing the voice of God).4 Th e burning bush was in fact burning but it could not be because of a volcanic activity, otherwise it would be consumed. Th e Bible says in Exodus 3:2-3 that the bush was burning but was not consumed, and Moses wanted to see what this was all about and why it was like that.
Th e plagues that God punished Egypt with are presented as something completely natural in a way that it was something that should logically be expected.5 Every miracle (plague) is explained as something natural and very much possible the way it is described in the Bible. While this may be true, it does not represent God as almighty. Since this view is ignoring the full picture and focusing on an epidemiologic view only, it does not really prove anything. Since Dr. John S. Marr (cited in this article as the rese-archer who presented a National Geographic documentary called Exodus Revealed) is an epidemiologist, his study can be taken only partly (if at all) as one of possible explanations, because the book of Exodus does not say that the Nile River was red but that it turned into blood. So it is with every other plague that God punished Egypt, every explanation lacks something crucial and asks more questions than it really answers.
One must also mention the theological aspect of these plagues and the fact that God punished Egypt for idolatry. By performing these miracles, God proved that He alone is God and no idol of Egypt could stop the curse. Every plague manifested targeted specifi c Egyptian deities, this way giving glory to God of Israel who by doing all those wonders claimed His people Israel.
Jesus’ miracles of healing are reduced to psychosomatic healing by some. One of the proponents of this “explanation” claims that Jesus was healing only people who really did not need healing, but needed a psycholo-gist or psychiatrist. Jesus’ healings are explained as a focus on the psycholo-gical state of mind that needed to be addressed, rather than actual diseases. 6 None of the proponents cared to try to explain giving sight to the man born blind from birth, the raising of Lazarus who already started to smell from decomposition, or the healing of 10 leprous men (knowing that this disease was incurable in those days). Jesus is basically called out as a fraud and a liar who carefully chose “easy diseases” and in this way gained His fame.
4 Ibid.5 Ibid, 2:09-3:05.6 Ibid, 5:00-5:30.
36
From the argument presented, it is easy to conclude that the explanati-on of Jesus’ healing abilities is full of holes. First, if Jesus was so skillful in choosing the “right” diseases to become famous, then why did He not make a ton of money? It seems that He was skilled enough to perform a fraud but did not know how to make it worth a denarius or two. Th e logical conclusi-on is that if He was a fraud and a liar, then He must have had other motives than just fame. Fame provided hucksters with money. However, nowhere in the Bible is there a verse about Jesus’ earthly wealth; rather there are many verses that say He was poor (Matthew 8:20; Luke 9:58). In Zechariah 9:9 “poor” is translated as “humble”: “Rejoice greatly, O daughter of Zion! Shout aloud, O daughter of Jerusalem! Behold, your king is coming to you; righteous and having salvation is he, humble and mounted on a donkey, on a colt, the foal of a donkey.
Another article, 10 logical explanations for incredible Bible tales, 7 fol-lows the same pattern as the previous resource, and seeks to present every miraculous aspect of the Bible as something clearly natural and normal. Here it is said that the Red Sea was opened by a hurricane (a complete accident), Jesus did not walk on the water but maybe on spring ice (a fra-ud), Sodom and Gomorrah were destroyed by meteor (oops), Noah’s fl ood was caused by melting glaciers (taking millions of years), and John was on drugs while writing revelation (because many religions of that time did so).
Although this resource may be qualifi ed as a bad one, even this proves something aft er all. Th e article, written by a freelance author, still proves the character of men. Th eological value is nowhere to be found, or even consi-dered, since its headline assumes the biblical accounts to be fables. Humans will concoct whatever it takes to calm the conscience, avoid responsibility for their actions, and remove God from the equation. Th is article went as far as to make fun and insult anyone who would even consider these things to be true. To conclude we could say, this resource is completely logical for any unsaved person to gobble and feast on this kind of nonsense, since it really produces the desired eff ects - dumbing down and hushing the truly logical result of revelation, the existence of God.
“Th e natural person does not accept the things of the Spirit of God, for they are folly to him, and he is not able to
7 http://listverse.com/2014/04/09/10-logical-explanations-for-incredible-biblical-tales/
37
understand them because they are spiritually discerned.” (1 Corinthians 2:14, emphasis added)
“Th e stupid man cannot know; the fool cannot understand this: Psalm 92:6who does great things and unsearchable, marvelous things without number.” (Job 5:9, emphasis added)
What does systematic theology have to off er?
When evaluating opinions and examining what people generally think of the purpose of miracles and wonders, we must not neglect and ignore what the Bible scholars have to say on this subject. In his book Systematic Th eology, Dr. Wayne Grudem describes miracles as: “A miracle is less com-mon kind of God’s activity in which He arouses people’s awe and wonder and bears witness to himself ”8 Along with this defi nition he gives fi ve re-asons or purposes why or for what reason God acted through miracles.9 God did it:
a. to authenticate the message of the gospelb. to bear witness that the kingdom of God has come (in the NT)c. to help those who are in needd. to remove hindrances to people’s ministriese. to bring glory to Himself
Th ere are indeed more than fi ve reasons, maybe one of the most im-portant of them not mentioned is to point out that YAHWEH is God alone and that there is no other God but Him. A closer proof of this will be seen in the fi nal conclusion.
8 Wayne Grudem, Systematic Th eology, Zonderan 1194, pg. 355 miracle term de-fi ned.9 Ibid, pg. 359-361 Five Purposes of miracles
38
What was the purpose of the biblical sign gift s?
Based on the online article, the author gives us several reasons why mi-racles were manifested.10 He does it by examining the Scriptures. Th e fi rst miracle recorded was in Exodus 4 and it was to authenticate Moses as the one who speaks for God, so that people of Israel would believe that Moses was sent from God. Th e second series of miracles was to let Egyptians know that He was God and to prove that He is God to Israel. In 1 Kings 18, the prophet Elijah was recorded praying that God would authenticate Himself to be God and prove to the people of Israel that He is in Israel’s midst and doing mighty works among them. Jesus in His ministry pointed out many times why He did miracles. Th e reason was to prove and point out that He was God (John 10:30, “I and the Father are One.”)
It is fair to say that wonders and miracles circled around three di-stinctive periods of time. Th e fi rst one was in the time of Moses, the second was in the time of the prophet Elijah and the third was in the time of Jesus. All three instances had something in common, and all three of them wit-nessed one and a same thing. Th ey made a statement that God exists and that there is no other God besides Him, and that He is with His people. Th e fi nal conclusion will explain this more closely.
Final conclusion
When we carefully review all the resources that were listed in the text above, there is no way to avoid one and the same conclusion. Whatever the instance is, science will try to disprove God and reject His existence. It does not matter what the Bible says, science can explain it to be completely natural and something that could be expected. All the secular resources are basically rejecting God as the one doing the miracles and assigning this to “Mother Nature.” In this way, God is not the one to be reckoned with, but nature (which we are taught to cherish) gets the credit and awe for mira-culous accidents which happen and amaze us. Th is should not come as a surprise since the theory of evolution battled the Bible for over a century and proposed that natural accidents produced “perfection.” Th is certainly made a mark on the human mindset.
On the other hand, biblical literature and the Bible itself say something 10 https://www.gotquestions.org/sign-gift s.html
39
else about the purpose of miracles. Th ey were made manifest to provide proof that God exists, that He is potent, and He is able to make radical moves to produce results. As Psalm 77:14 claims, “You are the God who works wonders; you have made known your might among the peoples.” (emphasis added).
God made Himself known to the people of Israel in the land of Egypt because they did not know Him as their God. Th ey were presented with multiple deities in the land of Egypt and God wanted to make Himself kno-wn to His people. Th is was the reason for the miracles in that period of time. Th is is the statement that God presented, not only to the Israelites but even to the Egyptians who felt the full wrath and power of the One true God, while their gods proved to be impotent and worthless as they were beaten in their home fi elds. Every single plague was aimed at dismantling faith in idols and was to point to the God of Israel.
Th e second period of miracles manifestation was in the time of the prophet Elijah. Th is particular period was an extension of the book of Jud-ges, when the people of Israel, in spite of knowing who God was, rejected Him and pursued and whored with other gods as the prophets stated. Psalm 78 vividly describes how the Israelites rejected God even though they knew what God did for them as a nation, “Th ey forgot his works and the wonders that he had shown them.”11 For this reason, God reminded His people who He really was. He backed this up with miracles that were done by Elijah and Elisha. God’s statement did not change; He still used miracles to attest to His presence as we see in the book of 1 Kings – “And at the time of the off ering of the oblation, Elijah the prophet came near and said, ‘O Lord, God of Abra-ham, Isaac, and Israel, let it be known this day that you are God in Israel, and that I am your servant, and that I have done all these things at your word.’”12 Th e prophets’ primary concern was to make Yahweh known as God. Th is was also God’s main concern, and this was His statement concerning Israel as they slipped into idolatry, leading them down the road to God’s justice and punishment that eventually was a reality for them. God once again pre-sented Himself to the Israelites and attested this with miracles.
Th e third major trigger for “mass” manifestation of miracles was the co-ming of God’s Son, Jesus. Th is period was marked with the most number of miracles of these three periods. Once again, the miracles that Jesus did were
11 Psalm 78:1112 1 Kings 18:36 emphasis added
40
to prove Him to be God. On multiple occasions the Pharisees requested a sign but were rejected for not believing all they had seen before. Th ey wan-ted Jesus to perform something for them, to “jump through hoops.” Jesus rejected and rebuked them for not believing to that point. Eventually they crucifi ed Jesus because He made Himself equal with God. Of course, Jesus’ death did not end the period of miracles, as God supported the foundations of His new work, building the church and once again proving with miracles that it was His doing.
Generally speaking, when God manifested miracles it was to reveal Himself in fullness as the one true God, Savior, Redeemer and Judge, just as the introductory verse leads us to conclude.
Bibliography
1. Systematic Th eology, Wayne Grudem, Zondervan 1994, pg. 355 mirac-le term defi ned
2. “Are the miracles in the Bible to be taken literally?” https://www.gotqu-estions.org/miracles-literal.html
3. 10 Biblical Miracles Explained By Science https://www.youtube.com/watch?v=JFTSQgzXN9U
4. Exodus Revealed https://www.youtube.com/watch?v=sawWSvHjqEE-&t=945s
5. http://listverse.com/2014/04/09/10-logical-explanations-for-incredi-ble-biblical-tales/
6. https://www.gotquestions.org/sign-gift s.html
41
Petar Lakatoš
ISTORIJSKA POUZDANOST STAROG ZAVETAKako znamo da je Stari Zavet istorijski pouzdan?
Sadržaj
I Teza i njen značaj
ARGUMENTI ZA:
II Nepogrešivost Starog zavetaIII Nadahnutost Starog zavetaIV Kanoničnost ili kanonizacija Starog zavetaV Arheološka otkrića u korist Starog zavet
ARGUMENTI PROTIV:
VI Ne postoji nepogrešiv rukopisVII Prenos teksta nije bio precizanVIII U Bibliji (osobito Starom zavetu) se nalaze aktuelne ideje onog
vremenaIX Sažetak i zaključak
42
I Teza i njen značaj
Da bi smo mogli detaljnije i temeljnije da se bavimo istorijskom po-uzdanošću Starog zaveta, moramo pre svega sebi postaviti pitanje: „Kako znamo da je Stari zavet istorijski pouzdan?” Istorijska pouzdanost Starog zaveta je veoma značajna za nas hrišćane, zato što je Stari zavet zbirka od 39 knjiga koje se nalaze u našim današnjim Biblijama. Reći da Stari zavet nije istorijski pouzdano književno delo donosi mnoštvo problema, među koji-ma je, svakako, najveći problem istinitost božanske objave putem Svetog pi-sma. Ipak, da se ne bismo udaljili od teme, ispitaćemo i razmotrićemo samo najbitnije razloge koji potvrđuju istorijsku pouzdanost Starog zaveta. Neki od tih univerzalnih razloga i argumenata su: nepogrešivost Svetog pisma (akcenat u ovoj temi biće na Starom zavetu) , nadahnutost Svetog pisma, Starog zaveta, kanoničnost ili kanonizacija Starog zaveta, i za kraj spome-nućemo neka arheološka otkrića koja rasvetljavaju neverovatnu biblijsku tačnost u vezi s određenim istorijskim i geografskim činjenicama. Takođe ćemo sagledati i neke primedbe ili protivrečnosti na navedene argumente, koje ćemo protivargumentima osporiti.
II Nepogrešivost Starog zaveta
Prvi argument u korist istorijske pouzdanosti starozavetnog spisa jeste njegova nepogrešivost ili tvrdnja da Stari zavet u sebi ne sadrži greške. Me-đutim, upravo neki skeptici imaju primedbu na nepogrešivost Starog zaveta (Biblije) govoreći da ne postoji nijedan nepogrešiv rukopis, pa samim tim ni Biblija nije nepogrešiva. No, s tom primedbom ćemo se pozabaviti nešto kasnije, dok ćemo se sada fokusirati na dokazivanje nepogrešivosti Starog zaveta.
Sama defi nicija nepogrešivosti znači da Sveto pismo, u svojim originalnim rukopisima, nema greške niti kontradiktornosti. Sama Biblija potvrđuje pre svega Božiju istinitost. Na primer 4. knjiga Mojsijeva 23:19 kaže: „Bog nije čovek da bi slagao, ni smrtnik da bi se predomislio. Zar On kaže pa ne učini? Zar obeća pa ne ispuni?“ Ili, recimo, primer iz poslanice Jevrejima 6:18, gde se govori o nepromenljivosti Božije odluke, te je zbog toga nemoguće da Bog laže. S druge strane, svedočanstva samih knjiga Biblije dokazuju njenu nepogrešivost, a samim tim i nepogrešivost Starog zaveta. Navešćemo neke biblijske stihove kao podršku za pređašnju izjavu:
43
„Čista su obećanja Gospodnja, srebro prečišćeno u peći zemljanoj, sedam puta očišćeno“ (Psalam 12:6. Jošjedan stih iz Psalama nalazi se u poglavlju 119:89, koji daje akcenat na to da je Božija reč čvrsto utemeljena i da stoji i postoji još od iskona, to jest od pre početka univerzuma.
A šta je sa novozavetnim referencama? I novozavetne reference, odno-sno stihovi, potvrđuju u istoj tolikoj meri nepogrešivost. Zbog ograničeno-sti dužine argumenata navešćemo samo jedan novozavetni stih iz Evanđelja po Jovanu 17:17: “Osveštaj ih istinom - tvoja Reč je istina. Ovde se govori o Božijoj reči kao o apsolutizmu, nečem nepromenljivom, nečem što pose-duje najveći mogući autoritet iznad svega.
Vejn Grudem u svojoj knjizi „Uvod u sistematsku teologiju“ je rekao: „Reči Svetog pisma potvrđuju same sebe. One ne mogu da se dokažu da su Božije reči pozivanjem na neki veći autoritet. Jer ako bi se koristio poziv na drugi autoritet za dokazivanje da je Biblija Božija reč, onda Biblija sama po sebi ne bi bila naš najviši i apsolutni autoritet:ona bi se potčinila autoritetu one stvari na koju smo se pozvali da dokažemo da je ona Božija reč. Ako se mi u suštini pozivamo na ljudski razum ili logiku ili na istorijsku tačnost ili naučnu istinu kao autoritet kojim dokazujemo da Biblija jeste Božija reč, onda mi zapravo pretpostavljamo da stvar na koju smo se pozvali ima veći autoritet od Božijih reči i da je ona tačnija i pouzdanija.”1
Jedna od odlika nepogrešivosti Svetog Pisma je, kao što smo malopre videli, u citatu Vejna Grudema, sam autoritet koji je usko povezan sa nepo-grešivošću. Autoritet Svetog pisma je Trojedini Bog. Sam Apostol Pavle u 2. poslanici Timoteju 3:16 nam daje otkrivenje da „Sve Pismo dolazi od Boga“, što znači da dolazi sa Božijim vrhovnim autoritetom. Reč „Pismo”, koju apo-stol Pavle upotrebljava dolazi od grčke reči „Graphe“, koja u ovom kontekstu označava sve knjige Starog zaveta. To dokazuje da je Bog autoritet i Starog zaveta, a ne samo Novog zaveta. Još jedan dobar argument za vrhovni auto-ritet Starog zaveta jeste citiranje istog od strane Božijeg Sina, Isusa Hrista. Isus Hristos je uvek citirao Pismo. Podsetimo se primera kada je šetao sa dvojicom učenika na putu za Emaus i kada je citirao Sveto pismo Staroga zaveta aludirajući na Zakon, proroke i Spise. Razlog ovakvog navođenja bila je raspodela u hebrejskoj Bibliji, jer je njihova Biblija bila podeljena na tri velika dela:1. deo bio je Zakon, 2. deo činili su Proroci, a poslednji 3. deo bili su Spisi. Jedini i potpuni autoritet Isus je davao samo Svetom pismu.
1 Wayne Grudem, ,,Introduction to systematic theology’’ (Grand Rapids, MI: Zon-dervan 1994) p. 78
44
Teolog i pisac Dragan Simov je dao koristan komentar na ovo: “Isus nije citirao rabine i usmeno predanje, to je bilo vrlo neobično u to doba. Rabini su mnogo puta citirali jedan drugog i Talmud veoma često citira ra-bine. Međutim, Hristos je uvek citirao Pismo (Evanđelje po Mateju 4:1-10; 12:3-7; 15:1-9; 21:16, 42; Evanđelje po Marku 12:24-27; Evanđelje po Luki 20:41-44; Evanđelje po Jovanu 3:14) . Sin čovečiji bio je podređen Pismu i prihvatio ga je kao jedini autoritet u svom životu (Evanđelje po Mateju 4:1-11) . “2
Što se tiče nepogrešivosti, ono je nepogrešivo u svom originalu, odno-sno u svojim izvornim rukopisima na hebrejskom, aramejskom i grčkom jeziku. Ono nije nepogrešivo u svojim prevodima i prepisima.
Ranije spomenuti Dragan Simov je rekao: “Sveto Pismo, u svom izvor-nom rukopisu, lišeno je pogreške bilo koje vrste. Što se tiče prevođenja, ono uvek može da bude i bolje. Prevodioce treba ispravljati, a ne Pismo.”3
Pošto smo uvideli da je Sveto pismo nepogrešivo (naglasak na Starom za-vetu) u svom originalu, zbog autoriteta od kojeg dolazi i koji poseduje, obra-tićemo sada više pažnje na sam izvor i nadahnuće posebno Starog zaveta.
III Nadahnutost Starog zaveta
Drugi argument koji obrađujemo u ovoj studiji ili temi je usko povezan sa nepogrešivošću, a to je nadahnuće ili nadahnutost. Neki teolozi smatraju da je nepogrešivost potkategorija nadahnuća, što može izgledati smisleno ako uzmemo u obzir da je ono nepogrešivo zbog izvora, koji ju je nadah-nuo. Izvor tog nadahnuća je sam Bog. U stvari, bolje je reći da je Bog Otac primarni izvor Svetog pisma, zato što Bog Otac (ako smem tako da kažem, to jest ako je to teološki ispravno) nije jedini izvor Svetog pisma. Zapravo, postoje i sekundarni i tercijalni izvor Starog zaveta, a to su proročka reč i Sveti Duh. Drugim rečima, postoji onaj koji je izvor svih izvora, i koji je po-krenuo (inspirisao) svojim dahom reči koje treba da se zapišu složićemo se da je to Bog YHWH. Takođe, postoje manji izvori, takozvani posrednički
2 Dragan Simov, ,,Šta kaže Sveto pismo’’, Priručnik za proučavanje Svetog pisma (prvo izdanje, Alfa i Omega, Beograd 1994. godine; drugo izdanje, Alfa i Omega, Beograd 1996. godine) str. 233 Dragan Simov, ,,Šta kaže Sveto Pismo’’, Priručnik za proučavanje Svetog pisma (prvo izdanje, Alfa i Omega, Beograd 1994. godine; drugo izdanje, Alfa i Omega, Beograd 1996. godine) str. 23
45
kanali, kroz koje je Bog radio da bi se zapisala Njegova reč. Dobra ilustra-cija ili dobro objašnjenje nalazi se u 2. poslanici Petrovoj 1:19-21 i ovako kaže: „Tako nam je potvrđena proročka reč, a vi dobro činite što na nju pazite kao na svetiljku koja svetli na mračnom mestu - dok ne svane Dan i zvezda Danica se ne pojavi u vašem srcu. Pre svega znajte ovo:nijedno pro-roštvo iz Pisma ne može da se tumači proizvoljno. Jer, nikad proroštvo nije nastalo ljudskom voljom, nego su ljudi poneti Svetim Duhom govorili od Boga. Još jedna Biblijska potvrda nadahnuća je u 2. Timoteju 3:16, gde kaže da je „sve Pismo Bogonadahnuto”, što znači da je svaka stranica nadahnuta od samog Boga, to jest natprirodno prenošena u proročka usta.
U svojoj izvrsnoj knjizi „Temelji hrišćanske vere“ Rodžer Vejl objašnja-va kako je Bog nadahnuo starozavetne proroke da prenose poruke. On go-vori da ti proroci nisu bili izvori svojih misli, već da su jednostavno govorili ono što im je bilo predato.“4
Upravo, kao što je rekao brat Rodžer tako je i bilo. Starozavetni proroci su govorili i zapisivali posredstvom Svetog Duha, koji je delovao kao nat-prirodni prenosilac božanskih reči. I dok polako prelazimo na sledeći argu-ment, s mislima o nadahnuću u našim glavama, i neraskidivoj vezi između tri izvora Svetog Pisma, pitanje koje nadolazi jeste: „Kako je Bog nadahnuo ili inspirisao baš ovih 39 knjiga Starog zaveta? Na to pitanje će nam odgovor dati argument koji se bavi kanonizacijom, to jest kanoničnošću starozavet-nih knjiga.
IV Kanoničnost ili kanonizacija Starog zaveta
Samo ime „kanon“ dolazi od grčke reči koja označava određenu meru, merilo, normu, standard itd. Značenje reči kanon je precizno, u smislu da je zaista postojao određeni kriterijum koji je odlučivao koja knjiga pripada starozavetnom kanonu, a koja ne. Neki od kriterijuma, koji su bili ključni za prihvatanje ili odbacivanje određene knjige, jesu: autorstvo, prijem knjiga od strane publike, Božansko nadahnuće itd.
Džoš Mekdauel ovako piše o kanonu:“Važno je istaći da crkva nije sa-činila kanon; nije ona određivala koje će knjige biti proglašene Svetim pi-smima, nadahnutom Božijom rečju. Crkva je samo prepoznala ili utvrdila,
4 Rodžer Vejl, ,,Temelji hrišćanske vere’’, Biblijski udžbenik [preveo s engleskog Živko Jorgačević] Aranđelovac: Duhovna biblioteka - Dom molitve 2014 (Beo-grad: Curent) str. 27
46
koje su knjige Bogonadahnute od samog početka ili nastanka. “ 5Norman Gajzler se nadovezuje na prethodni komentar: „Drugim rečima (kanonska) knjiga nije Božija reč zahvaljujući tome što ju je Božiji narod prihvatio kao takvu, već obratno:ona je prihvaćena od Božijeg naroda zahvaljujući tome što je Božija reč. Sledstveno tome, onaj koji daje Božanski autoritet knjizi je Bog, ne narod Božiji. Ljudi mogu samo da prepoznaju Božanski autoritet koji potiče od Boga. “6
Iz ovih komentara o kanonu smo zapravo uvideli da knjige koje su ušle u starozavetni kanon su unapred određene da u njega i uđu. Ono što je jedino trebalo jeste da crkva prepozna takve knjige i da ih uklopi u jednu celinu. Ipak, čini se da taj zadatak crkve nije bio nimalo jednostavan, po-gotovo gledajući Stari zavet, jer su postojala neslaganja u vezi s pojedinim knjigama. Postoji pregled od četiri kategorije, gde je svaka od knjiga onog vremena bila smeštena u jednu od njih po određenim kriterijumima. Što se tiče starozavetnih knjiga, one su smeštene ili u Homologoumenu (to su knjige koje su svi odmah prihvatili) , ili u Antilogumenu (to su knjige koje nisu odmah prihvaćene). Međutim, Božijim proviđenjem na jednom od crkvenih sabora, prihvaćene su i starozavetne knjige koje su u početku od-bacivane. Imao bih još štošta govoriti o starozavetnom kanonu, ali pošto je ostao još jedan neobrađeni argument u prilog Starom zavetu, red bi bio i njega spomenuti. U sledećem pasusu fokusiraćemo se na arheološka otkri-ća, gde ćemo videti kako i na koji način ta otkrića rasvetljavaju biblijsko-istorijsku tačnost.
V Arheološka otkrića u korist Starog zveta
Kada razmišljamo o arheologiji, mladoj naučnoj disciplini, možda po-mislimo, ili smo ranije mislili, kako arheologija može da dokaže Bibliju? Odgovor je naravno da ne može. Arheologija ne može da dokaže Bibliju, zapravo nijedna stvar, princip, načelo ili bilo šta drugo je ne može dokazati. Biblija dokazuje ili potvrđuje samu sebe, zato što je ona najviši mogući au-toritet. To je princip, “Sola Scriptura (Samo Pismo)“. Ako bi bilo šta drugo moglo dokazati Bibliju, tada ona ne bi više imala najviši autoritet, zato treba
5 Džoš Mekdauel, ,,Novi dokazi o kojima treba doneti sud’’[prevod Jelena Bogda-nović]-Beograd:Soteria 2005 (Beograd:Curent) str. 69-706 Norman L. Geisler i William E. Nix, ,,A general introduction to the Bible’’. Čika-go:Moody Press 1968.
47
da budemo obazrivi kada upotrebljavamo reč da nešto dokazuje Bibliju. Međutim, reč koja može da bude sinonim za dokazivanje, u određenom kontekstu, jest reč potvrđivanje. U tom smislu potvrđivanja arheologija za-ista potvrđuje Bibliju na istorijskom i geografskom nivou. Navešću samo nekoliko tih otkrića, otkrića koja su relativno skoro ili bar u skorije vreme otkrivena.
Na primer: U svojoj knjizi„Arheologija potvrđuje Bibliju“ Dragomir Obradović ovako to opisuje: “Iskopavanja na planini Eval započela su 1982. godine pod vođstvom poznatog arheologa Adama Zertala, profesora sa univerziteta u Haifi . Te godine arheološka iskopavanja dala su izuzetne re-zultate jer je pronađena vrlo lepa, očuvana građevina u obliku četvorougla, sagrađena od velikog netesanog kamenja. Prema uputstvima, ta građevina je identična oltaru koji je sagradio Isus Navin, što je zabeleženo upravo u knjizi Isusa Navina 8:30. “7
Možda i najveća potvrda Biblije, što se tiče arheologije, jeste otkriće Svitaka s Mrtvog mora, ili Kumranskih rukopisa, iako o tom otkriću može puno da se piše, ja ću navesti samo nekoliko informacija koje sam pročitao iz knjige Džoša Mekdauela.
„Najvažniji dokumenti u ovim svicima su prepisi Starog zaveta koji datiraju više od jednog veka pre Hristovog rođenja. Oni pružaju najkom-pletnije prepise celokupnog Starog zaveta od bilo kojeg do tada poznatog rukopisa. “8
Pošto smo sagledali i razmotrili ukratko četiri argumenta u korist Sta-rog zaveta, videćemo u kratkim crtama 2-3 prigovora ili primedbe na isto-rijsku pouzdanost Starog zaveta.
VI Ne postoji nepogrešiv rukopis
Ovo je jedna od onih najmodernijih primedbi skeptika, gde govore da nije kroz istoriju književnosti postojao nepogrešiv rukopis ili književno delo, pa samim tim ni Stari zavet nije istorijski pouzdan jer sadrži greške. Međutim, ovaj njihov prigovor nije valjan iz nekoliko razloga: 1. Nepogre-šivost starozavetnog spisa se odnosi na originalne rukopise, a ne na pre-
7 mr Dragomir Obradović, ,,Arheologija potvrđuje Bibliju’’ (Izdaje i štampa:Prepo-rod-Beograd 2001) str. 23-258 Džoš Mekdauel, ,,Novi dokazi o kojima treba doneti sud’’[prevod Jelena Bogda-nović]-Beograd:Soteria 2005 (Beograd:Curent) str. 122, 126
48
vode koje sada posedujemo; 2. Reći da Stari zavet ima greške je kao da kažemo da Bog ima greške, jer je On primarni izvor i Starog zaveta, tako da je taj njihov prigovor apsurdan. Možda bi neki skeptici ovome dodali neke sitne gramatičke greške, te na konto toga svrstali Stari zavet u nepouzdane knjige. Ali kao što sam spomenuo, u svom izvornom obliku, to jest formi, Stari zavet je apsolutno pouzdan; prepisi, prevodi, štampanje i tako dalje, normalno da sadrže propuste, ali ne takve vrste da se Stari zavet ne bi mo-gao smatrati istorijski pouzdanim delom. Sledeću primedbu koju ću izneti na račun istorijske pouzdanosti Starog zaveta od strane skeptika i kritičara je na neki način povezana sa malopređašnjom primedbom, a radi se o pre-ciznosti prepisa jednog teksta.
VII Prenos teksta nije bio precizan
Ova primedba ili prigovor ide od toga da je gotovo nemoguće da ima-mo ispravno razumevanje Biblije, u ovom slučaju Starog zaveta. Njihovo razmišljanje vodi poreklo, odnosno vodi se mišlju da Stari zavet, koji sada posedujemo, nije isti kao recimo:prevod (prepis?) Kumranskih rukopisa ili tako neki stari prevod (prepis?) koji datira iz 10. veka nove ere. Tekstualni kritičari posebno napadaju stvari kao što su:tačnost prepisa kroz vekove, preciznost u prenošenju s jednog na drugi tekst i tako dalje. Što se tiče pre-ciznosti prenosa teksta, oni smatraju da jedan određeni tekst nije mogao da se verno i ispravno prenese dalje narednim generacijama. Štaviše, oni su ubeđeni da se rukopisi, koje mi posedujemo danas, u velikoj meri razliku-ju od drevnih rukopisa Starog zaveta. Međutim, ni ova njihova primedba, odnosno argument ne može biti okarakterisan kao valjana. Naime, proces prenosa teksta jedan na drugi je rađen sa tolikom pažnjom i preciznošću da postaje jasno da je to mogao da prenosi i očuva samo inteligentan um, kao što je Božiji. Sa druge strane, razmislimo o tome da je Bog inspirisao Njego-vu reč da se zapiše, gledano sa tog aspekta, ‘zar On ne bi bio u stanju da je i održi, i sačuva kroz vekove’do danas? Iz tih razloga možemo biti sigurni da u rukama držimo autentičnu Božiju reč. Ipak, čak iako uspemo pobiti ovu primedbu, neki skeptici i književni kritičari uskaču sa rečima:“Ideje koje se nalaze u Starom zavetu su bile aktuelne tada, ali ne i sada”. Sa ovim rečima prelazimo na sledeću, i poslednju, primedbu u ovom radu.
49
VIII U Bibliji (osobito Starom zavetu) se nalaze aktuelne ideje onog vremena
Ovo je još jedna od najčešćih modernih primedbi na račun istorijske pouzdanosti Starog zaveta. Ovde se zapravo govori da Stari zavet nije rele-vantan, ili nije značajan za naše današnje vreme, već da su to bile neke ideje pisaca koje su u ono vreme bile aktuelne, te su stoga bile i zapisane. Oni, to jest skeptici, bili su mišljenja da Stari zavet nije za nas, odnosno da nema šta da ponudi ljudima iz savremenog doba. Oni su razvijali teoriju da događaji o recimo:potopu, vavilonskoj kuli, hananskoj zemlji itd., ne igraju nikakvu ulogu u našim životima, već da je to bilo samo za ono vreme, i samo za ljude onog vremena. Mnogi idu tako daleko da razmišljaju kako se pojedini staro-zavetni događaji nisu zapravo dogodili, već je to više bila uključena piščeva mašta. Drugi opet razmišljaju kako su pisci u Bibliju ugradili neka svoja ve-rovanja (za koja su mislili da su istinita) ali koja nužno nisu apsolutna za sve ljude. I u ovoj primedbi se zapravo vidi plitko razmišljanje skeptika i kritičara, odnosno neupućenost i neistraženost studija o ovoj temi. Kao prvo, tvrdnja da Stari zavet nije relevantan za ovo vreme, potpuno je netačna iz nekoliko razloga:1. Sama Biblija, odnosno Novi zavet citira Stari zavet kao autoritet za novozavetne hrišćane; 2. Sam Isus Hristos citira mnogo puta starozavetne sti-hove da bi potkrepio proročanstva o sebi i slično; 3. Relevantnost Starog za-veta se ogleda u tome što je kanonizacijom uvršten u naše savremene Biblije.
Naravno, moglo bi se naći još puno razloga za relevantnost Starog zave-ta, ali i ova tri su dovoljna za dokazivanje poente. Kao drugo, njihova tvrd-nja da piščeva verovanja nisu apsolutna i za nas, vodi poreklo od fi lozof-skog pravca zvanog postmodernizam. Tu se veruje da istina nije apsolutna, te ljudi razmišljaju na takav način da kreću od sebe lično. Na primer, tu se ne postavlja pitanje:Šta to zaista znači, već šta to znači meni lično?. Drugim rečima, oni ne naglašavaju važnost ideje, već ono šta ta ideja znači za osobu lično. Međutim, to je bezumno. Ne možemo uzeti neku ideju ili verovanje i sagledati ga subjektivistički, bez jasnih principa za nas. Sam Isus Hristos je rekao da se ceo zakon sastoji od dve zapovesti (voli svoga Gospoda Boga i voli svoga bližnjega kao samoga sebe. Isus Hristos je okarakterisao zakon kao moralni apsolutizam, ne samo za one ljude već i za nas, te na osnovu toga izneo principe koji su bitnii za nas. Sa ovim rečima sam želeo istaći principe iz Starog zaveta koji su apsolutni i za nas, i koji se mogu primeniti u današnjem kontekstu. Na kraju da sumiramo.
50
IX Sažetak i zaključak
Razmatrali smo u ovoj temi četiri argumenta:nepogrešivost, nadahnu-će, kanoničnost i arheološka otkrića koja su svoj glas dala Starom zavetu, kao jednom od najpouzdanijih rukopisa ikada sastavljenih. Ova četiri ar-gumenta su odgovorila na pitanje: „Kako znamo da je Stari zavet istorij-ski pouzdan?”sa apsolutnim neoborivim potvrdama koje čak i najvatreniji skeptici ne mogu da obore. Trebamo zahvaliti milostivom Bogu koji nam se otkrio kroz Njegovu reč Starog zaveta, i što je Stari zavet u sveobuhvatnom smislu najpouzdanije istorijsko delo, koje se nalazi u našim Biblijama.
Bibliografi ja
1 Wayne Grudem, „Introduction to Systematic Th eology“ (Grand Ra-pids, MI: Zondervan 1994)
2 Dragan Simov, „Šta kaže Sveto Pismo“, priručnik za proučavanje Svetog Pisma (prvo izdanje, Alfa i Omega, Beograd 1994. godine; drugo izda-nje, Alfa i Omega, Beograd 1996. godine)
3 Rodžer Vejl, „Temelji hrišćanske vere“, Biblijski udžbenik [preveo s engleskog Živko Jorgačević] Aranđelovac: Duhovna biblioteka - Dom molitve 2014 (Beograd: Curent)
4 Džoš Mekdauel, „Novi dokazi o kojima treba doneti sud“ [prevod Jelena Bogdanović] – Beograd: Soteria 2005 (Beograd: Curent)
5 Norman L. Geisler i William E. Nix, „A general introduction to the Bible“. Čikago: Moody Press 1968.
6 mr Dragomir Obradović, „Arheologija potvrđuje Bibliju“ (Izdaje i štampa: Preporod - Beograd 2001)
51
Radomir Jovetić
FINANSIJSKA PODRŠKA PROPOVEDNIKAOD STRANE LOKALNE CRKVE
Da li je lokalna crkva obavezna da fi nansijski podržava propovednika?
Plaćanje propovednika ili pastora je tema koja je toliko bitna, a u isto vreme toliko zanemarena da je postala uzrok mnogih sukoba u crkvi. Po-stoje različiti pogledi i shvatanja na ovu temu, i zato ćemo ovo pitanje mo-rati sagledati sa više aspekata kako bismo došli do ispravnog biblijskog od-govora.
Prvi razlog zbog kojeg pišem na ovu temu je taj što verujem da crkva danas (na našim prostorima) nije upućena, a ni poučena o ovoj biblijskoj istini. Drugi razlog je taj što verujem da je ova praksa nasušna potreba u našim crkvama. Napredak crkve, njen razvoj i blagoslov u mnogo čemu zavisi od toga.
Ako razumemo da Gospod daje uputstva u određenim oblastima, onda kao poslušna deca trebalo bi da stremimo ka ispunjavanju toga, i uglavnom to i činimo.
Međutim, zašto se crkva danas opire ovoj istini, zbog čega je zane-maruje, i na kraju odbacuje kao biblijsku?
Postoji nekoliko razloga, a neki od njih su: 1. Ljudi ne shvataju koliko vremena i napora propovednici odvajaju za
svoj rad.2. Smatraju da ako su od Boga pozvani na to, onda ne treba da imaju fi -
nansijsku podršku, jer ni apostol Pavle nije uzimao novac.3. Ne daju prioritet pravom biblijskom propovedanju.
Razlozi zašto bi propovednici trebalo da budu fi nansijski podržani su:1. Zato što je to biblijski princip.2. Zato što duhovno stanje i napredak crkve zavise od biblijskog propo-
vedanja.
52
1. Ljudi ne shvataju koliko vremena i napora propovednici odvajaju za svoj posao
Opšte mišljenje koje vlada jeste da pastori (propovednici) nemaju po-trebe za fi nansijskom podrškom jer njihov posao nije težak i ne zahteva mnogo vremena, rada i truda. Međutim, istina je skroz suprotna.
A. Ozbiljnost i odgovornost najuzvišenijeg poslaNe postoji ozbiljniji, odgovorniji i zahtevniji posao kao što je to tuma-
čenje i propovedanje Reči Božije. Ako se ova služba uzme olako, to znači da onaj ko to čini ne uviđa uzvišenost i odgovornost propovedanja. Da bi zaista crkva u nedelju ujutru mogla da čuje Božiju Reč, onda propovednik tokom nedelje mora da bude u Reči Božijoj. Ono što to zahteva je da pro-vodi vreme u proučavanju Pisma, u molitvi, u meditaciji... To je veoma zahtevno, ali bez ulaganja vremena, truda i samog sebe u to, ne možemo očekivati dobru propoved u nedelju. Neki od poznatih i dobrih propoved-nika, kao što su John Piper i John MacArthur, provode mnogo vremena u pripremanju propovedi. John Piper ponedeljak, utorak i sredu prepodne odvaja za proučavanje, molitvu i meditaciju, a ceo petak i subotu odvoji za konačnu pripremu dve propovedi za nedelju.1
John MacArthur nedeljno provodi 32 sata. 1. dan - egzegeza, 2. dan - meditacija, 3. dan - grubi nacrt propovedi, 4. dan - fi nalni rad na propo-vedi. MacArthur odvaja četiri dana po osam sati za jednu propoved. Mark Dever provodi 30 - 35 sati na propovedi... 2
B. Rezultat ozbiljne i duge pripremeLjudi koje smo naveli dugogodišnji su propovednici u crkvama koje ima-
ju po nekoliko hiljada ljudi. Za takve ljude kažemo da su dobri propovednici, ali nikako ne smemo izostaviti da je to zbog toga što su oni konstantno verni i predani Reči Božijoj. Njihov posao jeste težak, ali kada odvoje dovoljno vremena za njega, onda odrade odličan posao u kojem cela crkva ima veliki blagoslov. Propovednici se ne kategorišu po tome koliko je koji nadaren, već 1 http://www.desiringgod.org/messages/do-not-grow-weary-in-well-doing ; John Piper: “Do not grow weary in well-doing” ; Th e Ministry of the Word and Giving, August 21, 1983.2 http://www.pastoralized.com/2013/09/26/the-number-of-hours-keller-piper-dri-scoll-and-5-others-spend-on-sermon-prep/, Eric McKiddie: “Th e Number of Hours Keller, Piper, Driscoll (and 5 Others) Spend on Sermon Prep; September 26, 2013;
53
po tome koliko vremena provode u detaljnom proučavanju Reči Božije dok se pripremaju za svoje propovedi. Crkva bi trebalo da prepozna da dobre propovedi (koje će omogućiti dublje razumevanje Reči Božije i izgrađivanje kroz nju) zahtevaju dobru pripremu samog propovednika.
2. Smatraju da ako su od Boga pozvani na to, onda ne treba da imaju fi nansijsku podršku, jer ni apostol Pavle nije uzimao novac
Apostol Pavle se u 1. Kor. 9:14 obraća crkvi u Korintu i govori im da iako je lišio sebe da ga plate, on to kao propovednik zaslužuje, to mu sledu-je. On nije sebe lišio samo toga, nego u 1. Kor. 9:5 kaže da ima pravo da ima ženu kao i drugi apostoli, ali sebe je lišio i toga. Što se tiče novca, apostol Pavle ga nije uzeo od korintske crkve, tj. kaže da nije iskoristio to pravo koje je imao kao apostol i propovednik evanđelja – 1. Kor. 9:15.
A. Apostol Pavle je primao fi nansijsku podršku od crkavaMeđutim, ne možemo to što apostol Pavle nije uzeo novac od Korinća-
na uzeti kao opšte pravilo i biblijski princip, jer apostol Pavle nije naučavao da je ovo biblijski princip. Ovo nije bio slučaj sa drugim crkvama koje je apostol osnovao i u kojima je propovedao. On je primio novac od Filiplja-na - Posl. Filpljanima 4:14-16. On im zahvaljuje za dar koji su mu poslali preko Epafrodita, i pohvaljuje ih zbog toga. Čak ih podseća da su mu i u Solun povremeno slali dok je boravio tamo. Apostol Pavle je uzeo platu i od drugih crkava, i to otvoreno kaže – 2. Kor. 11:8. Crkva u Korintu jeste Pavlov izuzetak, a ne pravilo. Tako da nikako ne možemo uzeti Pavlov primer sa korintskom crkvom kako bismo potkrepljivali ideju da pastori, propovednici ne bi trebalo da budu plaćeni od strane lokalne crkve, zato što apostol Pavle nije uzeo platu od Korinćana.
B. Apostol Pavle ohrabruje crkve da fi nansijski podrže svoje propo-vednike
On ne samo da ne govori o tome da ne bi trebalo da se da novac pro-povedniku, nego upravo govori suprotno: Ono što Pavle naučava i govori jeste: ,,crkve, plaćajte svoje propovednike.“ 3
3 https://www.youtube.com/watch?v=VjwMf-4Evi8&t=1s ; John Piper: “Salaries for Pastors & Jets? Q&A”, 1:45-2:10 min.
54
Da bi pojasnio ono što govori, apostol se u 1.Kor. 9, koristi ilustracijama iz života:
,,Ko sadi vinograd, a da ne jede od njegovih plodova? Ko to napasa stado ovaca, a da ne pije mleka od tog stada?... Ako smo vam posejali duhovna dobra, zar je mnogo ako žanjemo vaša telesna dobra?“ – 1.Kor. 9:7;11.
Pavlovo učenje i pogled na plaćanje propovednika je u svakom slučaju nedvosmislen. On ne samo da govori o potrebi, nego i o dužnosti crkve prema svom propovedniku.
3. Ne daju prioritet pravom biblijskom propovedanju
Danas svako ko propoveda Reč Božiju tvrdi da je njegovo propovedanje biblijsko. Međutim, da li je to zaista tako? Nebiblijsko propovedanje je kada govorimo ono što Bog nije rekao i ono što mu nije bila namera da kaže. Veoma je lako otići stranputicom i propovedati ono što mi mislimo da Reč Božija govori, umesto onoga šta stvarno govori.
A. Propovedanje RečiOno što je tako očajno potrebno danas jeste da se pastori vrate svom najuzvi-
šenijem pozivu – božanskom pozivu da „propovedaju Reč“ (2. Timoteju 4:1-2). Biblijsko propovedanje jeste ekspozicijsko propovedanje. Šta je ekspo-
zicijsko propovedanje? Ženevski reformator Žan Kalvin je objasnio: „Propovedanje je javno izlaganje Pisma od strane čoveka kojeg je po-
slao Bog, u kome je sam Bog prisutan u sudu i u milosti. Drugim rečima, Bog je neuobičajeno prisutan, kroz svoga Duha, u propovedanju Njegove Reči. Ovakvo propovedanje počinje u biblijskom tekstu, ostaje u njemu, i objašnjava značenje koje je Bog zamislio, u obliku koje menja život. Ovo je bila poslednja odgovornost koju je Pavle dao mladom Timoteju: „Pro-povedaj Reč, spreman i u vreme i u nevreme, uveravaj, prekorevaj, bodri, sa svom strpljivošću i poukom“ (2. Timoteju 4:2). Ovakvo propovedanje iziskuje naveštavanje potpune Božije namere u Pismu. Sva pisana Reč mora biti obrazložena. Ni jedna istina ne treba da bude nepoučena, ni jedan greh neotkriven, milost neponuđena, obećanje nedostavljeno.“ 4
4 http://www.projekat-timotej.org/268lanci/propovedajte-rec: Stiven Loson: “Pro-povedajte Reč”, šesti-sedmi pasus
55
B. Značaj propovedanja RečiCrkva vapi za provednicima koji će biti verni Božijoj Reči i njenom
propovedanju. Jedan od razloga zašto crkva ne želi da ima propovednika kojeg će fi nansijski podržati je taj što ne pridaju značaj pravom biblijskom propovedanju i ne smatraju ga za nužnu potrebu. U svoje vreme, prorok Amos je upozoravao da se sprema glad, smrtonosna suša koja će prekriti zemlju; nije mislio na odsustvo same hrane ili vode, već da će ta oskudi-ca biti daleko kobnija. Biće to glad za slušanjem Božije Reči (Amos 8:11). Crkva danas se zasigurno nalazi u sličnom vremenu nestašice. Tragično, ekspozicija je zamenjena zabavom, doktrina dramom, teologija glumom, a propovedanje nastupima.5 Sve dok crkva na našim prostorima ne prepozna potrebu pravog biblijskog propovedanja do tad i neće smatrati neophod-nim da ima propovednika koji će biti posvećen i veran Reči Božijoj. Kada se propoveda Reč Božija onako kako je to Bog zamislio, tada Reč utiče i menja čoveka iz korena.
Do sada smo gledali razloge protiv fi nansijske podrške propovednicima, a sada ćemo videti razloge:
1. Zato što je to biblijski princip.
Najbitniji argument za podršku ove teme jeste u pitanju: da li je plaća-nje propovednika biblijski princip?
A. Stari zavet potvrđuje ovaj principMi smo se već svakako dotakli toga i u određenoj meri ustanovili da
Pismo podržava i ohrabruje fi nansijsku podršku onih koji služe u propo-vedanju Reči Božije. Još u Starom zavetu isti princip je važio i za Levite (sveštenike u Hramu Gospodnjem). U 4. Mojsijevoj 18:20-32 vidimo prin-cip koji je sam Gospod uspostavio. Kada je narod ulazio u obećanu zemlju svako pleme je dobilo određeni deo te zemlje. Međutim, Leviti su bili izu-zetak, oni nisu nasledili zemlju. Za njih je Gospod predvideo nešto drugo i to je i zapovedio.
,,Za poslove koje Leviti obavljaju - poslove vezane za šator od sastan-ka - dajem im u nasledstvo svaki desetak u Izraelu... Leviti neće imati na-
5 http://www.projekat-timotej.org/268lanci/propovedajte-rec; StivenLoson,: “Pro-povedajte Reč”, peti pasus
56
sledstvo među Izraelcima, nego im u nasledstvo dajem desetak koji Izraelci donose kao prilog Gospodu.“ 4. Mojsijeva 18:21;23-24.
B. Novi zavet potvrđuje ovaj princip Apostol Pavle potvrđuje isti princip samo u kontekstu pastora, propo-
vednika. U 1. Timoteju 5:17-18 Pavle govori da onima koji vode crkvu i propovedaju u njoj im treba ukazati dvostruku čast. Ovu dvostruku čast pojašnjava u narednom, osamnaestom stihu, kada kaže ,,ne zavezuj usta volu koji vrše. I radnik zaslužuje svoju platu.“ Ta dvostruka čast jeste i u fi nansijskoj podršci onih koji ih poučavaju.
John MacArthur kaže: ,,Postoji nekoliko tačaka u ovom tekstu. Crkvene starešine treba da se poštuju, a ta čast uključuje i fi nansijsku podršku. Bilo bi okrutno da vo radi, a da mu se uskrati deo ploda. Isto tako treba voditi raču-na da se sa pastorima ne postupa surovo. Treba da prime materijalne blago-slove od zajednice u kojoj služe. Naši pastiri vrede više od mnogih volova.“6
U Poslanici Korinćanima 9:14 - ,,Tako je Gospod zapovedio onima koji propovedaju evanđelje, da od evanđelja žive.“ Ali, kako da žive od evanđelja? Kako da ispune ovu Gospodnju zapovest? Odgovor je: kroz de-lovanje crkve koja će podržati svog propovednika - poslanica Galaćanima 6:6 –,,Onaj koga uče Reči treba sva svoja dobra da podeli sa svojim uči-teljem.“ Jedino ovako propovednik može živeti od evanđelja, ako lokalna crkva podeli svoja materijalna dobra sa svojim propovednikom.
Zbog čega apostol Pavle podseća na ovaj princip? Zato što jeste bi-blijski, ali zato što je držanje ovog principa na blagoslov ljudima u crkvi. Toga ćemo se dotaći više u narednoj tački, ali bitno je znati da je jedan od razloga zašto je biblijski princip plaćanja propovednika dobar, u tome što propovednička služba zahteva mnogo ulaganja, truda i vrednog rada. John MacArthur govori o tome da ako neke crkve nisu u mogućnosti da plaćaju propovednika, onda će on morati da radi još neki posao pored propoveda-nja, i dalje kaže da je to za žaljenje.7 Zašto je za žaljenje? Zato što ako službu propovedanja radi uz još neki sekularan posao, biće rastrzan, preopterećen i umoran. To stanje ga može dovesti do sagorevanja, a posledicu njegove 6 https://www.gotquestions.org/pastors-paid-salary.html; John MacArthur : “Re-commended Resource: Pastoral Ministry” ; Question: “Should pastors be paid a salary?”; drugi pasus7 https://www.gotquestions.org/pastors-paid-salary.html, Recommended Resour-ce: Pastoral Ministry by John MacArthur, Question: “Should pastors be paid a sa-lary?” peti pasus
57
rastrzanosti će svakako osetiti i zajednica u kojoj služi. Jeste za žaljenje, ali je za još veće žaljenje kada crkve mogu podržati propovednika, ali ne žele. Jedna od stvari koja može oživeti pravo biblijsko propovedanje je ta da crkva prepozna biblijski princip, oslobodi svoje propovednike tereta, i omogući im da se nesmetano i nepodeljeno mogu posvetiti Reči Božijoj. To je jedan od glavnih razloga zašto apostol Pavle i ostatak Pisma podržavaju ideju fi nansijske podrške onih koji služe Reči.
2. Zato što i duhovno stanje i napredak crkve zavise od biblijskog propovedanja
Zdravom duhovnom stanju crkve i svim probuđenjima u njoj uvek je prethodilo pravo biblijsko (ekspozicijsko) propovedanje. Ako pogledamo period u toku reformacije i posle nje, videćemo da je Bog uvek delovao u crkvi kroz biblijsko propovedanje, a ne van njega
A. Snaga biblijskog propovedanjaUzrok svakog vremena reformacije i svakog časa duhovnog probuđenja
jeste obnavljanje biblijskog propovedanja. Taj uzrok i posledica su vanvre-menski i nerazdvojivi. Ž. H. Merle D’Obinje, priznati istoričar reformacije, piše: „Jedina istinska reformacija je ona koja proizilazi iz Reči Božije. Od-nosno, u kom pravcu ide propovedaonica, u tom pravcu ide i crkva.
Takav slučaj je bio u protestantskoj reformaciji šesnaestog veka. Bog je podigao Martina Lutera, Žana Kalvina, i druge reformatore da vode ovo doba. Glavna stvar je bila njihovo obnavljanje ekspozicijskog propovedanja koje je pomoglo pokretanje ovog religijskog pokreta koji je okrenuo Evro-pu, a u svoje vreme, i zapadni svet naopačke. Uz „Sola Scriptura”, kao boj-nim pokličem, nova generacija biblijskih propovednika je propovedaonici vratila staru slavu i oživela apostolsko hrišćanstvo.
Isto je bilo i u zlatno vreme puritanaca u sedamnaestom veku. Obnavljanje biblijskog propovedanja se širilo kao nezaustaviva vatra kroz suvu religiju Škot-ske i Engleske. Oživljavanje izvornog hrišćanstva došlo je u vidu vojske biblijskih ekspozitora – Džona Ovena, Džeremije Burovsa, Samjuela Ruderforda, i drugih – koji su na britansko carstvo marširali sa otvorenom Biblijom i podignutim gla-sovima. U svom probuđenju monarhija je bila potresena a istorija – promenjena.
Osamnaesti vek je svedočio potpuno isto. Biblijski utemeljeno pro-povedanje Džonatana Edvardsa, Džordža Vitfi lda i Tenentovih, grmelo
58
je kroz rane kolonije. Atlantska obala je bila naelektrisana objavljivanjem evanđelja, a Novu Englesku je prekrila oluja. Reč se propovedala, duše su se spasavale, a carstvo raslo.“8 Često smo skloni da o probuđenjima i crkve-nom napretku razmišljamo odvojeno od biblijskog propovedanja, ali cr-kvena istorija nam otkriva i uverava nas da je istina drugačija. Probuđenja u crkvi i duhovni napredak i stabilnost crkve se nikako ne mogu odvojiti od biblijskog propovedanja.
B. Bog i danas deluje kroz biblijsko propovedanjeAko je Bog delovao kroz istoriju crkve na ovaj način, i ako je probuđe-
nje uvek kretalo od propovedaonice, zašto da mislimo da će Bog danas de-lovati drugačije? On je veran svojoj Reči i traži ljude koji će takođe biti ver-ni Njegovoj reči. Takve ljude crkva treba prepoznati, postaviti i podržavati. Finansijska podršaka je samo jedan od načina na koji se propovednik treba podržati od strane crkve. U podršku spadaju i molitva za propovednikovu vernost Reči Božijoj i Božije delovanje u onima koji je slušaju.
Kako bi se propovednik mogao posvetiti proučavanju Reči Božije, cr-kva bi ga svojevoljno trebalo da oslobodi dodatnih sekularnih poslova. To jeste biblijski princip, ali i sama praksa pokazuje isto:
R.C. Sproul Jr. kaže da ,,propovednik ne bi trebalo da troši vreme i energiju na to kako će platiti struju.“ 9
Ovo jeste istina koju crkva treba da prepozna i učini mogućom, ako joj je zaista stalo do pravog biblijskog propovedanja kroz koje Bog govori, deluje i menja.
Zaključak:
Počeo sam sa pitanjima: zašto se crkva danas opire toj istini, zbog čega je zanemaruje, i na kraju odbacuje kao biblijsku?
Odgovora može biti mnogo, ali istina je da ne postoji pravi argument. Sagledali smo ovo pitanje sa više aspekata i uočili da ne postoje argumenti protiv, nego samo nerazumevanje, zanemarivanje i neposlušnost Reči Bo-žijoj. Ako želimo biti blagosloveni, i ako želimo napredak u crkvi i van nje,
8 http://www.projekat-timotej.org/268lanci/propovedajte-rec, StivenLoson: “Pro-povedajteReč”, 2-4 pasus.9 http://www.ligonier.org/blog/how-well-should-pastors-be-paid/, R.C. Sproul Jr: ,,How Well Should Pastors Be Paid?” Mar 29, 2014; peti pasus.
59
onda dajmo prednost i prioritet pravom biblijskom propovedanju, tako što ćemo imati propovednike koji će biti odvojeni za Reč Božiju, propovednike koji će biti verni Reči Božijoj. Da bi do toga došlo, crkva treba da uradi svoj deo i fi nansijski podrži svoje propovednike. Tada može očekivati radikalni-je promene, Božije delovanje, pa i probuđenje. I sve to jer se istina Božija i njeno propovedanje postavilo u crkvi kao prioritet.
,,Probuđenje poslano sa neba će doći jedino kada Pismo ponovo bude ustoličeno na propovedaonici. Mora da postoji glasno i jasno objavljiva-nje Biblije, takva vrsta propovedanja koja daje jasno objašnjenje biblijskog teksta zajedno sa ubedljivom primenom, podsticajem i pozivom. Svaki propovednik mora da se ograniči istinom Pisma. Kada Biblija govori, Bog govori. Ne postoji ništa što Božiji čovek treba da govori odvojeno od Biblije. Za propovedaonicom ne sme da paradira ličnim mišljenjima, niti da izlaže svetske fi lozofi je. Propovednik je ograničen na jedan zadatak – propoveda-nje Reči.“10
10 http://www.projekat-timotej.org/268lanci/propovedajte-rec; Stiven Loson: “Pro-povedajteReč” ; deseti pasus.
Bibliografi ja:
1. William MacDonald: „Komentar Novoga Zavjeta– NZ3“ , Zagreb, Eu-roliber, , 2001.
2. http://www.desiringgod.org/messages/do-not-grow-weary-in-well-doing; John Piper: “Do not grow weary in well- doing”
3. http://www.pastoralized.com/2013/09/26/the-number-of-hours-kel-ler-piper-driscoll-and-5-others-spend-on-sermon-prep/; Eric McKid-die: “Th e Number of Hours Keller, Piper, Driscoll (and 5 Others) Spend on Sermon Prep
4. https://www.youtube.com/watch?v=VjwMf-4Evi8&t=1s; John Piper: “ Salaries for Pastors & Jets? Q&A”
5. https://www.gotquestions.org/pastors-paid-salary.html; John MacArt-hur : “Recommended Resource: Pastoral Ministry”
6. http://www.ligonier.org/blog/how-well-should-pastors-be-paid/ ; R.C. SproulJr: ,,How Well Should Pastors Be Paid?”
7. Tomas Hejl: “ Primenjeni novozavetni komentari”, LSVTM; 2008.8. ESV – Study Bible, Crossway, Wheaton, Illinos – www.esvbible.org,
2008.9. Čarls H. Sperdžen: “ Pouke propovednicima”; LDIJ; 2000.
61
Riste Micev
SINDROM SAGOREVANJA Da li je moguće da kod hrišćana
dođe do sagorevanja u službi?
Sadržaj:
1. Uvod
2. „Predanom hrišćaninu to ne može da se desi“
3. Preveliki stres i zalaganje mogu da budu kontraproduktivni i da dovedu do sagorevanja
4. Zaključak
5. Bibliografi ja
62
Uvod
Zašto sam izabrao ovu temu? Moje lično iskustvo, a i mnogih ljudi bli-skih meni, koji su takođe u službi, bilo je takvo da smo u jednom trenutku osećali prezasićenje onim čime se bavimo. I dalje smo voleli Boga i želeli da služimo, ali kao da smo „vozili na ler“, tj. produktivnost nam je opala, koncentracija takođe, postalo nam je teško da se molimo i čitamo Bibliju, ili čak i da se radujemo plodovima svoje službe i samom Bogu. Kada se meni to desilo, nisam znao šta mi se tačno dešava. Znao sam da je služba naporna, ali mislio sam da jednostavno treba da provodim više vremena sa Bogom, da se bolje preispitam i pokajem za svoje grehe. Činio sam sve što je u mojoj moći, ali slični simptomi su i dalje trajali, čak se i pogoršavali. Nastupila je depresija. Bog je tako vodio moj život da sam u međuvreme-nu promenio službu i polako počeo da se oporavljam od svega. Tek sam kasnije, sasvim slučajno, naleteo na nekoliko članaka i knjiga koje govore o sagorevanju. Oni su govorili da su takvi simptomi zapravo česti i da su posledica sagorevanja. Izgledalo je da sam ja, ni ne znajući, doživeo upravo to. Zbog toga pišem ovaj rad. Želim sa drugima da podelim svoje iskustvo i iskustvo mojih prijatelja, da ispričam ono što sam u tim knjigama i članci-ma čitao, te da istražim da li je sagorevanje uopšte stvarno i ako jeste, kakve mogu biti posledice.
Defi nicija sagorevanja kaže da je „sagorevanje na poslu… efekat dugo-trajnog i intenzivnog stresa povezanog i izazvanog nekim karakteristikama posla. Manifestuje se kao „opšti osećaj iscrpljenosti koji se može javiti kada osoba istovremeno doživljava previše pritisaka i premalo izvora zadovolj-stva.“ Najčešće se javlja na poslovima vezanim za rad s ljudima i na poslovi-ma koji traže velika ulaganja i gde su iščekivanja od posla velika. Sindromu sagorevanja na poslu najviše su izložene one profesije čiji posao, uz svakod-nevnu interpersonalnu interakciju, uključuje i visok nivo odgovornosti.“1
Prema ovoj defniciji, kao i prema objašnjenju psihologa, u poslovima koje obavljamo svakodnevno, pa i u službi, moguće je da stres, koji je inače pozitivan faktor koji nas navodi da budemo produktivni, ponekad dođe do te mere da više ne dovodi do produktivnosti, već naprotiv. Ponekad se stres navodno toliko može nagomilati, da čovekova produktivnost naglo opada, on se oseća konstantno umornim i tada nikakav odmor ne dovodi do obno-
1 Jelena Zivlak, http://www.academia.edu/15249367/Povezanost_emocionalnog_rada_i_sindroma_sagorevanja_kod_nastavnika.
63
ve energije. Čovek se tada može naći u riziku da padne u dugoročnu depre-siju, postane apatičan, nevoljan, nemotivisan, pa čak i nesposoban za rad.
Sa druge strane, hrišćanski entuzijasti, koji imaju veliku želju za slu-ženjem Bogu, tvrde da u hrišćanskoj službi tako nešto ne može da se desi. Pravi hrišćanin, kažu, treba da bude revnostan, ponizan, uvek spreman na službu i davanje. Hrišćaninu je, na kraju krajeva, uvek dostupna obnova u Bogu i istinski duhovna osoba svu svoju energiju svakodnevno potpuno može da obnovi u Bogu, te da se svakodnevno bezrezervno i požrtvovano daje.
Na prvi pogled, oba ova stanovišta imaju smisla. Kao što sam već po-menuo, moje iskustvo je bilo takvo da sam imao simptome velikog stresa i pada produktivnosti, pa sam rešio da ovu temu detaljnije ispitam i da vidim šta o tome govori Biblija, ali i ljudi koji o njoj znaju više od mene. Evo na šta sam naišao u resursima koje sam tom prilikom čitao.
„Predanom hrišćaninu to ne može da se desi“
Nedavno sam imao prilike da razgovaram sa jednim pastorom koji je kritikovao drugog pastora zbog tromesečnog odsustva, poredeći ga time sa „fudbalerom koji usred utakmice napušta svoju ekipu i ostavlja je na cedilu“, tvrdeći da su sabatikli „zapadnjačke izmišljotine“. Jedan od vođa sa kojima sam imao prilike da sarađujem tvrdio je da je jedina ispravna služba za Boga ona u kojoj je sluga dostupan za svoju crkvu ili organizaciju u svako doba dana ili noći. Navešću još nekoliko citata uticajnih teologa i služitelja, koje inače veoma cenim, koji makar delimično zauzimaju ovakav stav.
Sa ovim bi se složio i Džordž Vitfi ld, koji, kako je citirano u knjizi „Zeal Without Burnout“2 kaže: „Više bih voleo da se skroz istrošim nego da za-rđam“. Malo manje radikalan, iako očigledno naginje na stranu „trošenja“ jeste i Dž. Osvald Sanders, koji u svojoj knjizi Duhovno vođstvo kaže: „’Svet pokreću umorni ljudi’. Možda je ova misao malo i preterana, ali ima u njoj dovoljno istine. Zahtevi službe duhovnog vođstva troše i najrobustnije oso-be. Ipak, hrišćani znaju gde i kako da se obnove... Čak se i Gospod Isus umarao služeći ljudima i vapio je za odmorom (Jovan 4,6)“. Sanders potom nastavlja: „Niko ne može da stigne do cilja šetnjom koja ne umara, niko ne može da postigne velike stvari bez iscrpljivanja svih svojih snaga“, i zaklju-čuje: „Umor je cena službe pravog duhovnog vođstva. Samo se prosečni 2 Christopher Ash, Zeal without burnout (Th e Good Book Company 2016, str. 24).
64
nikada ne zamaraju previše“3. Na svom nedavno održanom predavanju u Baptističkoj crkvi u Novom Sadu, psihološkinja Snežana Anđelić je govo-rila o stresu i o simptomima koji nastaju zbog stresa, da bi zaključila da do stresa u crkvi obično dolazi zbog loših odnosa, nedostatka poniznosti i pogrešne motivacije za službu. Anđelić kaže: „Negujte odnos sa Bogom. To je ključno. Ako imate dobar odnos sa Bogom, odnos ljubavi, vi ćete želeti tog Boga da usrećite svojim delima... Znamo da naša dela ne moraju da budu savršena, nego željena. Sve što činimo, činimo ili sa radošću ili ni-kako... Svakodnevno praktikujmo poniznost. Ukoliko dovedemo sebe do toga da sve to učinimo, služenje će i dalje biti naporno, ali neće biti stresno. Mi smo nedavno imali konferenciju, umorili smo se toliko da su me noge bolele celu noć, ali sam bila srećna... To je bio fi zički umor i ispunjenje moje duše... Život će uvek biti praćen stresom, uvek ćemo se mi malo njihati, ali se nećemo slomiti.“4
Smatram da je kod ovih mišljenja izuzetno pozitivno to što naglašavaju važnost služenja, poniznosti, žrtve i davanja vremena Bogu. O tome nedvo-smisleno govori i Biblija. Biblija svakako govori da je dužnost svakog hri-šćanina prema Bogu da se žrtvuje: „Molim vas stoga, braćo, milosti Božije radi, da svoja telesa prinesete na živu, svetu, bogougodnu žrtvu, da to bude vaša umna služba Bogu“ (Poslanica Rimljanima 12:1). Šta više, Biblija sva-koga od nas poziva na potpuno odricanje od sebe samih: „I svima je govo-rio: ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe i uzme svoj krst svaki dan, pa neka ide za mnom. Jer ko hoće da spase svoj život, izgu-biće ga; a ko izgubi svoj život radi mene, taj će ga spasti“ (Evanđelje po Luki 9:23-24). U Svetom pismu vidimo i koliko je rad važan za čoveka i koliko čovek radom zapravo ispunjava jednu od svrha zbog kojih je na zemlji: „I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji“ (Postanje 1:28). Sveto pismo nas isto tako poziva da svaku žrtvu prinosimo rado i bez gunđanja: „Što god činite, čini-te iz duše kao da činite Gospodu a ne ljudima“ (Kološanima 3:23).
Uprkos tome što su mnogi od ovih argumenata uzeti iz Biblije, i što se čini da je svaki od njih savršeno smislen i tačan, drugi autori, iskustva mnogih, a i sama Biblija nagoveštavaju da u svemu ovome postoji i dru-
3 Dž. Osvald Sanders, Duhovno vođstvo (Novi Sad, Fokus, 2010, strane 116 i 117). 4 Snežana Anđelić, Hrišćani i stres https://www.youtube.com/watch?v=n4bg-HW6GUYM&t=1093s
65
ga strana medalje. Čitajući samo gore navedene argumente i pojedinačne stihove, može nam se desiti da zaključimo da hrišćanin nema prava ni na kakav odmor, da treba da ispita svoju duhovnost i odnos sa Bogom ako se oseća umorno i iscrpljeno. Na osnovu ovih citata i mišljenja, možemo lako zaključiti da ne može ništa negativno da se desi onome ko danonoćno radi za crkvu ili neku paracrkvenu organizaciju, i ko sa radošću najveći deo svog vremena odvaja upravo za rad u crkvi ili zvaničnoj crkvenoj službi. U sledećem delu ovog rada sagledaćemo one argumente koji tvrde suprotno, odnosno autore i citate koji opisuju negativne posledice i strane takvog bez-rezervnog zalaganja koje uzima svoj danak u telu i duhu hrišćanina.
Preveliki stres i zalaganje mogu da budukontraproduktivni i da dovedu do sagorevanja
Iako smo pokazali da u Bibliji mnogi delovi govore da je važno da da-jemo svoje vreme i napore Bogu, Biblija se ne zaustavlja tu. Šta više, jedna od deset Božijih zapovesti jasno nam govori o važnosti telesnog odmora: „Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga“ (Knjiga izlaska 20:9-11). Dakle, taj odmor koji smo toliko često spremni sebi da uskratimo da bismo radili ili služili Bogu, jeste ono što nama Bog zapravo zapoveda. Ako ovu zapovest ozbiljno shvatimo, onda služba bez prestanka i odmora svakako ne može biti Božija volja, već naprotiv, neposlušnost i greh. Šta još Sveto pismo govori o ovome? Čuveni stihovi iz Matejevog evanđelja svakako potvrđuju da i kod hrišćana može doći do umora i potrebe za odmorom: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite moj jaram na sebe i naučite od mene, jer ja sam krotak i smeran u srcu, i naći ćete odmor u svojim duša-ma. Jer je moj jaram blag i moje breme je lako“ (Matej 11:28-30). Brojna su svedočanstva ljudi koji su nakon velike energije na početku službe i želje da postignu mnogo toga, zbog čega su radili od jutra do mraka, došli do tačke umora od kojeg se činilo da nikako ne mogu da se oporave, a da pritom nisu ni znali šta im se dešava. Neka od ovih svedočanstava zabeležena su u knjizi Kristofera Eša Zeal without Burnout. Jedan hrišćanin, Roj, priča
66
priču o tome kako je jednoga dana, kao i svakog prethodnog, išao na posao gde ga je iščekivao težak razgovor sa kolegom. Nije se radovao ni tom raz-govoru ni odlasku na posao. Kako se voz bližio njegovoj stanici, Roj svedoči da je osetio neopisivu težinu na grudima od koje je pomislio da dobija srča-ni napad. „Pao sam na peron, zbunjen, sa rukom na grudima. Izustio sam: ’Neka mi neko pomogne!’, a potom izgubio svest... Proveo sam naredna 24 sata u bolnici, gde je iznenađujuća dijagnoza bila da mom srcu apsolutno ništa ne fali. Bio sam doživeo ekstremni napad panike. Međutim, kada sam se vratio kući, ne samo da nisam mogao da idem na posao, jednostavno nisam mogao da se suočim ni sa ljudima – nisam želeo nikoga da vidim. Potpuno sam se isključio iz života“. Roj nastavlja svoju priču i objašnjava šta je dovelo do takvog kolapsa. Roj je već 20 godina bio u službi, a u poslednjih nekoliko godina radi u jednoj evangelizatorskoj organizaciji koja se suoča-vala sa problemima i koja je morala da smanji broj zaposlenih. Roj je postao direktor te organizacije i odmah po postavljanju je morao da obavesti ljude da će mnogi od njih ostati bez posla. Kao čoveku kome su međuljudski odnosi veoma bitni, to mu je izuzetno teško palo. Rad sa jednim drugim članom tima vođstva posebno ga je opterećivao, jer, dok je Roj smatrao da će sve dobro biti organizovano dokle god su dobri odnosi u timu, drugi vođa je smatrao da će odnosi dobro funkcionisati ako prvo sve bude dobro organizovano. To je dovodilo do stalnih nesuglasica između njih dvojice i konačnog sloma i Roja, ali i drugog vođe5.
Slično iskustvo ovome navodi i Vejn Kordeiro u svojoj knjizi Vod(z)iti na rezervi. On nam daje stručno objašnjenje šta se to možda desilo i Roju i hiljadama ljudi sličnim njemu. Vejn je po odlasku kod jednog hrišćanskog psihologa saznao da je u takvom stanju da će mu trebati šest meseci do godinu dana da bi se oporavio, a da se od takvog iskustva mnogi nikada i ne oporave. Psiholog mu je rekao da je potpuno istro-šen i da kod njega serotonina nema ni u tragovima, a zatim objasnio: „Serotonin je naš hormon... prirodni pokretač zadovoljstva, supstanca od koje se osećamo dobro. Stvara se, obnavlja se dok spavamo i troši se dok radimo, jer nas ispunjava. Ali ako radimo bez vremena da ga ob-novimo, zalihe nestaju. Onda naš organizam mora da traži zamenu, pa pokreće adrenalin... Ali adrenalin je stvoren samo za hitne stvari. I tu je problem. Kada se on pokrene u nama zavrište svi alarmi.“ Kordeiro nastavlja: „Ako guramo na adrenalinu, naš sistem se ruši... Adrenalin-5 Cristopher Ash, Zeal without Burnout, strane 28-30
67
sko gorivo, koje nas u početku pokreće, na kraju se okreće protiv nas i uništava nas“6.
Ako je ovo tačno i ako je sagorevanje zaista stvarno i ako je moguće da se desi onima koji su pod stalnom i dugoročnom fi zičkom preforsiranošću, kao i stresom, šta onda nije tačno u navodima onih koji tvrde da bi hrišćani trebalo da budu izuzeti iz svega toga?
Gde greše oni koji tvrde da hrišćanin treba da bude dostupan za crkvu ili organizaciju po ceo dan dan i noć? 1. Pogrešno je odvajati telo od duha. Kada Sanders kaže da „hrišćani zna-
ju gde i kako da se obnove“ i kada Snežana Anđelić tvrdi da treba da negujemo odnos sa Bogom, a zatim priča priču gde je bila fi zički iscr-pljena ali srećna, ne uzima se toliko u obzir da mi, kao hrišćani, veru-jemo u to da duh i telo utiču jedno na drugo i ne mogu se međusobno razdvojiti. Ovi teolozi imaju dobru početnu tačku (posebno Anđelić koja zapravo i govori o negativnom uticaju stresa i čak kaže da svaki hrišćanin treba da zna da se ništa ne mora, da bi u jednom trenutku za-zvučala malo protivrečno tome), ali malo manje sagledavaju i tu drugu stranu medalje. Kroz celu Bibliju naglašava se važnost fi zičkog odmo-ra, Bog poziva na odmor i čak ga i zapoveda, a telo hrišćanina naziva „hramom Svetog Duha“ implicirajući time da ono što radimo sa svo-jim telom itekako utiče na našu duhovnost. Biblija je prepuna zapovesti koje nam govore kako da se ophodimo prema svom telu i tuđim telima. Jedno nam je telo dato da njime nosimo evanđelje u svet, i ako postoji mogućnost da ono nepovratno izgubi najveći deo svoje produktivnosti, onda je ovo tema o kojoj dobro treba da razmislimo. Da li bismo radije služili Bogu tri godine neprestano, pa izgubili produktivnost, ili bismo radije vodili računa o svom telu, pa mu služli 20, 30, 40 godina? O sve-mu ovome Kristofer Eš kaže: „Ne smemo dopustiti sebi da skliznemo u lažnu duhovnost, koja se ophodi prema našem telesnom biću kao da se može odvojiti
2. od takozvanog ’duhovnog života’, kao da se naš duhovni život odvija sasvim nezavisno od onoga što se dešava našim telima“7.
3. Neki ljudi pogrešno izjednačavaju službu sa Bogom. Ljudi koji su u pla-ćenoj službi često misle da je isključivo ono što rade za tu službu nji-hovo delo za Boga, kao recimo moj prijatelj kojeg sam pomenuo gore,
6 Vejn Kordeiro, Vod(z)iti na rezervi (Čuvar brata svoga, str. 25-26). 7 Zeal without Burnout, str. 36
68
koji tvrdi da Bogu treba služiti danonoćno, a pod tim naravno misli na plaćenu službu. Ponekad zaboravljamo da se veliki deo Božijih zapove-sti odnosi na to kakvi smo karakterno, kako se odnosimo prema dru-gima, prema svojoj porodici i kao što smo rekli, sebi samima, a iznad svega kakav odnos negujemo sa Bogom. Čovek koji je u punovremenoj službi nije izuzet iz svih ovih zapovesti da bi radio u plaćenoj crkvenoj ili paracrkvenoj službi. On i dalje mora da odvaja vreme za svoj odnos za Bogom, za svoj odnos sa porodicom i drugima, kao i za svoj odmor i obnovu energije kroz stvari koje mu prijaju. Naša služba Bogu u širem smislu jeste sve to zajedno, i u njoj je svaki hrišćanin, čak i onaj koji se bavi sekularnim poslom.
4. Pogrešno je misliti da bez nas Bog ne može, i sebe stavljati u ulogu Boga. Džered Vilson u jednom svom članku kaže: „Biti stalno dostupan može da zvuči plemenito i pobožno, ali je brzi put do fi zičke iscrplje-nosti, kao i do postepene ozlojeđenosti stada. Pastor bez granica ima problem idolopoklonstva, a takođe podstiče i crkvu da ima isti pro-blem. Dobri pastori jesu dostupni svojoj crkvi, međutim loši pastori pokušavaju da budu dostupni uvek. Pročitaj ovo pažljivo: Ti nisi Isus. Prestani da pokušavaš da budeš. Jedino je Hristos sveprisutan. Jedino je Hristos svemoguć.“8
Pastor kojeg sam pomenuo gore, koji je podrugljivo govorio o drugom pastoru koji je otišao na tromesečni odmor i uporedio ga sa fudbalerom koji napušta tim usred utakmice, zaboravlja da fudbaleri upravo to i rade. Izlaze iz utakmice upravo onda kada su umorni i najpodložniji povredama, da bi na njihovo mesto došao neko ko je u tom trenutku odmorniji i kori-sniji za tim. Ako mislimo da smo nezamenjivi, treba da preispitamo svoja srca, u kojima možemo naći ponos. Ukoliko se plašimo da predamo kormi-lo nekom drugom dok mi odmaramo ili ako stalno radimo duže u strahu da neće sve na vreme biti završeno, možda imamo problem sa preteranom kontrolom i možda treba da se podsetimo da je naš Gospod uvek na presto-lu i uvek ima kontrolu nad svim, i da zbog toga neće sav naš trud propasti ako odmaramo nekoliko sati. Potrebno je da u pravu perspektivu postavi-mo svoju ograničenost i slabost, a Božiju svemoć. Eš o tome kaže: „Nama je potreban san, Bogu nije. Nama je potreban dan odmora, Bogu nije. Nama
8 Džered Vilson, članak http://www.projekat-timotej.org/268lanci/pastore-ili-obrati-paznju-na-odmor-granice-i-slobodno-vreme-ilireskiraj-da-sagoris)
69
su potrebni prijatelji, Bogu nisu. Nama je potrebna hrana, Bogu nije“. Dalje kaže: „Kada je Bog ’upisao’ tebe i mene u svoj tim... znao je da ne upisuje još jednog Boga... Kada smo se vi i ja predali Isusu Hristu kao Gospodaru, nismo mu ponudili usluge božanskog ili čak polubožanskog stvorenja koje će ojačati Njegovo carstvo. Nudimo mu krhki, privremeni, smrtni život koji je on dao nama. To je sve što imamo da ponudimo“9. Prema tome, potrebno je da na pravi način sagledamo Boga, sebe i hrišćansku službu da bismo sebe predodredili za način funkcionisanja u kom ćemo biti predani Bogu, verno i revno mu služiti, a pritom izbeći sagorevanje.
Zaključak:
Smatram da je ključ upravo u ravnoteži između svega onoga što: 1. želi-mo da radimo u službi; 2. možemo da radimo; 3. onoga što Bog očekuje od nas. Možda bi se obe strane čije smo citate naveli gore pomirile ako bismo ispravan stav prema službi saželi ovako: Bog želi da mu požrtvovano služi-mo, ali ne dugoročno i konstantno preko naših fi zičkih mogućnosti. Bog želi žrtvu, ali ne želi da nam oduzme fi zičko i mentalno zdravlje. Na kraju kra-jeva, nema ni potrebe za tim, jer je Bog suveren i sve drži u svojoj ruci. Slu-žimo Bogu predano i revno, ali i dajmo sebi redovan nedeljni odmor. Kada osetimo veliki umor sa posledicama po zdravlje i da nam treba duži fi zički odmor, ne postoji razlog da ga ne uzmemo. „Sve što činimo, činimo na sla-vu Božiju“, bilo da mu služimo, jedemo, pijemo, družimo se ili odmaramo.
9 Zeal without Burnout, str. 40
70
Bibliografi ja:
1. Jelena Zivlak, Povezanost emocionalnog rada i sagorevanja kod nastav-nika (http://www.academia.edu/15249367/Povezanost_emocional-nog_rada_i_sindroma_ sagorevanja_kod_nastavnika).
2. Džered Vilson, Pastore, ili obrati pažnju na odmor, granice i slobodno vreme ili reskiraj da sagoriš (http://www.projekat-timotej.org/268lanci/pastore-ili-obratipaznju-na-odmor-granice-i-slobodno-vreme-ili-re-skiraj-da-sagoris)
3. Vejn Kordeiro, Vod(z)iti na rezervi (Čuvar brata svoga, 2016). 4. Dž. Osvald Sanders, Duhovno vođstvo (Novi Sad, Fokus, 2010). 5. Christopher Ash, Zeal without burnout (Th e Good Book Company,
2016) 6. Snežana Anđelić, Hrišćani i stres https://www.youtube.com/watc-
h?v=n4bgHW6GUYM&t=1093s 7. Biblija
71
Toni Urumov
APOLOGETIKAPouzdanost Novog zaveta
Sadržaj
1. Uvod: Važnost teme
2. Prenos novozavetnih zapisa
3. Manuskripti: kvantitet i kvalitet
4. Savremeni napadi na pouzdanost Novog zaveta
5. Zaključak: Sažetak svega
6. Bibliografi ja
72
Uvod: Važnost teme
Istina zapisana u Bibliji je najvažnija stvar na ovom svetu. Mi kao hri-ščani imamo veliki zadatak da proučavamo Božiju Reč, da je tumačimo na ispravan način i da je primenjujemo u našim životima. Moramo je pro-učavati duboko, da kopamo u tekst, da imamo ispravnu i disliplinovanu hermenautiku, kao što je i Pavle zapovedio Timoteju da ispravno postupa sa rečju istine.1 Ali ne samo što je moramo proučavati, isto tako je mora-mo i odbraniti. Svesni smo da sotona napada sa svih strana, a mi treba da budemo mudri, pripremljeni, duhovno naoružani istinom i uvek poslušni Bogu koji nam je zapovedio: „Budite spremni da odgovorite svakom ko od vas zatraži obrazloženje nade koja je u vama.“ (1. Petrova 3:15). Biti uvek spreman da odbraniš istinu i sposoban da se suprotstaviš lažima zahteva puno rada, proučavanja, razmišljanja, revnosti i ljubavi prema istini. I jedna od tih istina, koju moramo znati u odbrani Biblije, i kao Božja deca nema-mo izgovor da je ne znamo, jeste i „Kako da budemo sigurni da je ono što čitamo danas isto ono što su originalni pisci zapisali?“ Ova tema o pouzda-nosti Novog zaveta samo je jedan mali deo te velike teme – apologetike, ali jako važna i krucijalna za ljude koji ozbiljno proučavaju i poučavaju Božiju Reč. Mi moramo biti sposobni objasniti i racionalizovati našu sigurnost da je ono što čitamo danas isto ono što su i originalni pisci zapisali. Danas postoje mnogi ljudi koji pišu knjige protiv Biblije, protiv hrišćana, i govore o tome kako smo mi hrišćani zabluđeni i nerealni, i kako mi ne baziramo svoju veru na činjenicama, nego slepo verujemo i „uzalud se nadamo da danas imamo onaj tekst koj su orignalni pisci zapisali.“2 Sećate se „Da Vin-čijevog koda“ od Dena Brauna3 ili knjige Barta D. Ermana „Isus - Pogrešno citiran“4 koja je jedna od najprodavanijih knjiga u SAD5, u kojoj piše da mi nikako ne možemo znati šta je zaista bilo zapisano u prvim originalima 1 2 Timoteju 2:152 Bart D. Erman (Bart D. Ehrman), Kako je Isus postao Bog: Uzvisenje jevrejskog učitelja iz Galileje, 2014.3 Dan Braun (Dan Brown), „Th e DaVinci Code“ (DaVinčijev kod), 2003.4 Bart D. Erman, „Misquoting Jesus: Th e story who changed the Bible and why“ (Isus-Pogrešno cititran: Priča o tome ko je promenio Bibliju i zašto), 2005.5 Bart D. Erman – Autor nekoliko knjiga gde govori o tome da Novi Zavet je izvr-nut. Doktorirao je na „Princetone Seminary“, 1985., i smatrao je sebe za hriščani-na, ali kao što on kaže, prestao je da veruje jer je razumo da Novozavetni tekst nije isti kao original.
73
koje danas nemamo.6 Ali da li je to tako? Da li danas mi ne možemo znati sa sigurnošću šta su Pavle, Petar, Jovan i ostali zapisali? Najkraći odgovor je: Možemo da znamo i ne samo što možemo da znamo nego sa sigurnošću znamo! Tako da ova tema „Pouzdanost Novog zaveta“ je samo jedna boja tog spektra istine u apologetici, koju moramo poznavati. Znači, moj cilj je da pomognem Božijim radnicima koji vole istinu time što ću odgovoriti na jedno pitanje „Kako da znamo da je Novi zavet koji imamo danas tačno ono što su originalni pisci zapisali?“
Razumevanje terminologije
U nastavku ćeš možda pročitati neke termine koji su za mnoge ljude danas nejasni, tako da pre nego odeš dalje, molim te pogledaj objašnenja ovih nekoliko ključnih termina da bi mogao bolje da razumeš o čemu go-vorim.
Manuskript - ručno napisan dokumenat (na papirusu, pravom papiru, pergamentu i tako dalje).
Papirus - stari materijal na kojem su pisci pisali, napravljen je od biljke srčike (slična trsci).
Kodeks - zamena za svitak, napravljen od papira i uglavnom se radi o celoj kompletnoj knjizi.
Varijacija – „Svako mesto u manuskriptima gde postoji razlika u reči, uklučujući i redosled reči, nedostatak ili dodatak reči, čak i spelovne razlike.“7
Prenos novozavetnih zapisa
Šta bi odgovorio da te neko pita „Kako znaš da ono što čitaš u Nz, pisci nisu isprevrtali tokom vekova u prenosu teksta?“ Nažalost, samo malo ljudi može da odgovori na to pitanje, jer ne čujemo puno pastora i propovednika da obrazuju crkvene članove i da ih naučavaju kako se Novi zavet preneo tokom vekova. Kako bi odbranio činjenicu da je onaj tekst koji je bio u orignalima (a mi danas nemamo te orginale!) verno prenesen i prepisan ge-neracijama, pa tako mi danas imamo ono što su orginalni pisci zapisali? Da
6 www.ehrmanblog.org/the-text-of-the-new-testament-are-the-textual-traditions-of-other-ancient-works-relevant7 Den Volis (Dan Wallace), “Th e number of textual variants: Evangelical miscalcu-lation” , bible.org, 2009
74
li je neko nešto isprevrtao, da li namerno ili nenamerno, ili imamo baš ono što su originalni pisci zapisali? Ovo je jako važno pitanje u svetu u kome mi danas živimo, svetu punom informacija, laži i skepticizma (u većini sluča-jeva radikalan skepiticizam koji se graniči sa ludošću).
Prva izuzetno važna stvar, koju moramo znati kada govorimo o pre-nosu teksta (jer je veliko ohrabrenje), jeste da je prenos bio „Slobodno pre-nošen“8 (nekontrolisan), što je ključna informacija. Kad kažemo da je tekst „Slobodno prenošen“ govorimo o tome da su ljudi prepisivali tekst iz različi-tih geografskih područja, pod različitim uslovima i u različno vreme, ali na kraju, kada mi danas pogledamo manuskripte, koje su arheolozi pronašli, oni su svi, ipak, u međusobnoj saglasnosti. To je apsolutno veličanstveno! Kada bi neka crkva kontrolisala taj prepis sa jednog manuskripta na drugi, onda bi možda crkva odlučivala da neke stvari treba da pripadaju tom tek-stu a neke treba da se izbace. A koliko je dobro kada crkva kontroliše stvari, pitajte Martina Lutera kada ga vidite u nebu. Ali, na sreću, to nije bio slučaj, jer prepisivanje nije bilo kontrolisano, nego slobodno. A i pored toga što nije bilo kontrole, ipak manuskripti se slažu i govore istu stvar.
Imamo manuskripte koji su nađeni u Izraelu, Turskoj, Grčkoj, Ita-liji, Egiptu i tako dalje, iz različitih mesta, napisani od različitih lju-di i to pod različitim uslovima. To znači da je prenos manuskripta kao neka reka koja se razdeli na više reka, i svaka od tih reka na više reka. I da ne zaboravimo da su hrišćani bili čak i progonjeni zbog posedova-nja novozavetnih manuskripata, i morali su da nađu načine kako da se tekst prenosi i umnožava. Ali i ovakvim slobodnim i nezavisnim pre-nosom teksta, sa puno teškoća i pritisaka od vlasti, mi danas kada po-gledamo manuskripte vidimo da su u saglasnosti jedni sa drugima. Druga stvar, koja je isto tako važna, jeste tehnika ili način na koji se novo-zavetni tekst prenosio. Koliko mi danas imamo saznanja, tekst se prenosio uglavnom na dva načina:1. Standardan način: Jedan pisac ima ispred sebe jedan ili više izvora i
prepisuje tekst;9
2. „Skriptorijum“: Ovo je način prepisivanja gde jedan čovek diktira tekst nekolicini prepisivača. Tako su u kraćem vremenu imali više kopija.10
8 Džejms Vajt (James White), „Seminar o pouzdanosti Novog Zaveta“, Covenant of Grace Reformed Church, 2016, Sesija 29 Džejms Vajt, „Seminar o pouzdanosti Novog Zaveta“, Covenant of Grace Refor-med Church, 2016, Sesija 210 Isti izvor
75
Moramo imati na umu da su oni koji su prepisivali tekst rizikovali svoje živote, jer je sve do 314. god. nakon Hrista bilo zabranjeno posedovanje a takođe, prepisivači nisu imali najbolje uslove, i to uopšte nije bio lak posao. „Problemi kao slabo svetlo, slab vid, bolesti, visoke ili niske temperature i tako dalje, sve ove stvari su uticale na prepisivače.“11 Ali njihova želja da oni i crkva poseduju novozavetne spise bila je velika, pa su zato radili sve što su mogli da sačuvaju tekst i da ga prenesu na sledeću generaciju, a očigledno je, kada pogledamo u sve manuskripte, koje imamo, vidimo da su to uradili uspešno. I nešto sasvim izvan teme, ja bih samo pitao: Koliko bi ljudi danas imalo Bibliju ako bismo morali da je prepišemo svako za sebe? Bojim se da bi bilo jako malo ljudi koji bi to uradili.
Manuskripti: kvantitet i kvalitet
Kvantitet
Interesantno je da ljudi pokazuju veliki skepticizam kada se radi o No-vom zavetu, a dokazi, uključujući papiruse, kodekse i ostale vrste manu-skripata, jesu mnogo većem broju nego bilo koji drugi istorijski zapisi.12 Ako postoji prostor da se sumnja u Novi zavet i da mislimo da ne možemo znati šta su orignalni pisci zapisali, onda slobodno možemo da bacimo u smeće sve ostale istorijske zapise ljudi poput Homera, Herodota, Platona, Plinija i ostalih, jer Novi zavet ima mnogo više dokaza (manuskripti) od bilo ko-jih drugih istorijskih zapisa. Danas zvanično imamo više od 5700 grčkih manuskripata. To nam daje apsolutno neverovatnu sigurnost da saznamo šta su orginalni pisci zapisali. Ali to nije sve. Imamo isto tako Latinski pre-vod Novog zaveta. Zvanični broj je preko 10.000 manuskripata.13 Isto tako, imamo više od 24.000 manuskripata prevoda na sirijski, koptski, jermenski, gotski, gruzijski, arapski jezik i još nekoliko drugih jezika 14. I još jedna in-teresantna informacija je da čak i da nemamo ni jedan manuskript danas, mi možemo da sastavimo nekoliko puta Novi zavet samo iz citata spisa 11 Isti izvor12 Mat Slik, Artikl: carm.org/can-we-trust-new-testament-historical-document, 11.02.2008.13 Metju Alen (Matthew Allen), www.bible.ca/ef/topical-the-earliest-new-testa-ment-manuscripts, 20.06.2013.14 Džejms Vajt (James White), „Seminar o pouzdanosti Novog Zaveta“, Covenant of Grace Reformed Church, 2016., Sesija 2
76
crkvenih otaca. „Crkveni oci imaju preko 1.000 000 citata Novog zaveta.“15 Drugim rečima, ne možemo da promašimo ono što su orignalni pisci No-vog zaveta zapisali. Preciznost koju imamo apsolutno je neverovatna. 16
Autor Datim Pisanja Najranija Kopija Vremenskirazmak
Br.kopije
Homer 800 pre H. 400 pre H. 400 godina 643
Herodot 480-425 pre H. 900 nakon H. 1300 godina 8
Tukudides 460-400 pre H. 900 nakon H. 1300 godina 8
Tasit 100 nakon H. 1100 nakon H. 1000 godina 20
Plinije 61-113nakon H.
850 nakon H. 750 godina 7
Novi Zavet 50-100nakon H.
120-150 nakon H. (P521)
20-50 godina 5700+
Kvalitet
Isto tako, što se tiče manuskripata, važno je znati da najstariji manu-skripti koje imamo danas datiraju jako blizu (samo nekoliko decenija) na-kon originala. Šta želim da kažem? Na primer, Herodot (grčki istoričar) je pisao od 480-425 pre Hrista. A najstariji manuskript koji imamo danas od Herodota datira 900 godina nakon Hrista. To je razmak od 1350 godina, od orignala do prvog manuskripta koji je pronađen. A kada govorimo o No-vom zavetu, koji je napisan u prvom veku, danas imamo manuskript koji 15 Komoševsk Ed (Komoszewsk, Ed), Sajer M. Džejms (Sawyer James M), i Den Volis (Daniel B Wallace) Knjiga,org: Reinventing Jesus: How Contemporary Skep-tics Miss the Real Jesus and Mislead Popular Culture. Grand Rapids, MI: Kregel Publications, 2006., str.7116 P 52 je najstariji manuskript Novog Zaveta koji imamo danas. Pronađen je u Egiptu, a zapis je iz Ev. po Jovanu 18:31-33 na jednoj strani a na drugoj 18:37-38. Ovaj papirus datira između 117-138. god. nakon Hrista (a možda i ranije) “, Gei-sler and Nix, A General Introduction to the Bible (Chicago: Moody Press, 1986), str. 388.
77
datira samo 20 - 50 godina nakon što je orignal zapisan. To je neverovatno blizu, kao što sam već spomenuo, to je ispred svake druge istorijske literatu-re. Činjenice su na našoj strani, tu nema sumnje. U produžetku, pogledajte ovu tabelu u vezi s manuskriptima upoređenim sa ostalom istorijskom li-teraturom. 17
Savremeni napadi na pouzdanost Novog zaveta
Optužba I: „Ima previše manuskripata, tako da ne možemo znati šta je tačno“ 18 19
Najčešče islamski apologetičari napadaju Bibiju ovom optužbom. Koli-ko god ova optužba zvučala logično, u realnosti ovo je besmisleno. Da li je to uopšte problem? U islamu muslimanski prorok Utman (treći kalif nakon Muhameda) 644. god. je spalio sve ostale starije kopije Kurana20 i ostavio je, odnosno prepisao, za sebe samo jednu kopiju. Ali šta ako je, kada je Utman prepisivao i napravio tu jednu verziju, nesvesno pogrešio negde? Zar ne bi bilo bolje da ima više starijih tekstova gde može da se proveri šta zaista stoji u originalnom tesktu? Jel’ vidite u čemu je problem? Bolje da ima-mo više manuskripata i da uporedimo nego da ostanemo samo na jednom manuskriptu. Jasno je da kada imaš više manuskripata možeš da uporediš jedne sa drugima i da vidiš šta je zapravo zapisano u određenom tekstu u originalu. Jedna kopija ne bi rešila problem, nego bi stavila nas hrišćane u situciju da verujemo da je taj prepisivač koji je prepisao tu jednu kopiju, sve prepisao tačno. Ali kao što smo već rekli, u takvim teškim uslovima postoji mogučnost da neko napravi malu grešku i da ispusti neku reč i tako dalje, a mi to da ne znamo jer nemamo s čime da uporedimo. Tako da sve u svemu, hvala Bogu što imamo više manuksripata.
17 Tabelu je sastavio Mat Slik iz 3 resursa: 1)”Hriščanska apologetika” (Christian Apologetics), Norman Geisler, str. 307; 2) Artikal: Arheološka i istorjska tvrdnja o pouzdanosti Biblije, Ričard Fales (ovo je deo iz “Evidence Bible” sastavljena od Rej Komforta.),2001., str. 163; i 3) Spremna odbrana, Džoš MekDauel, 1993., str.45, i može da se nađe na carm.org/manuscript-evidence, objavljeno 12.10.2008.18 Grupa autora, www.islamic-awareness.org/Bible/Text/Bibaccuracy19 Mat Slik, www.carm.org/methods-muslims-use-attack-christianity20 Džejms Vajt, http://www.answeringmuslims.com/2014/01/james-white-is-new-testament-reliable
78
Optužba II: „Ima previše varijacija (razlike) u manuskriptima“ 21
Ova optužba je jako česta kada se radi o manuskriptima. Poznati Bart Erman ovo upotrebljava kao argument protiv pouzdanosti Novog zaveta. Ali, da li treba da nas ovo zabrinjava? Da li nam to što ima varijacija u ma-nuskriptima odmaže da saznamo šta su originalni pisci zapisali? Apsolutno ne. Kao što sam već spomenuo, zbog toga što je prenos bio slobodan, pod teškim uslovima, a prepisivači nisu bili „eksperti u prepisivanju“ i bili su deo tog prenosa, zato su se varijacije i pojavile. Varijacija je, kao što smo videli u onoj defi niciji Dena Volisa, svaka, ma koliko god mala, razlika u tekstu. A ono što plaši većinu ljudi, kada se radi o varijacijama, jeste či-njenica da kada sakupimo sve novozavetne manuskripte, brojimo 400 000 varijacija22 23. I da ova informacija izgleda još strašnija, uzmite u obzir da u grčkom Novom zavetu ima 138 000 reči, što znači skoro tri varijacije po reči. Svako ko bi pročitao ovu informaciju odustao bi od toga da je uopšte moguće da saznamo šta su orignalni pisci zapisali. Ali ne smemo da stane-mo tu, jer prvo pitanje koje bi trebalo postaviti sada je: „Kakve su te varija-cije?“. Drugim rečima, da li te varijacije menjaju osnovne ključne doktrine i koliko utiču na naše razumevanje hrišćanstva. Tu već imamo puno šta da kažemo, pa čak i da se ohrabrimo.
Varijacije i nisu tako strašne kada uzmemo u obzir činjenicu da „99% nemaju nikakav uticaj na značenje teksta.“24 Kao „pokretno ’n’(na Grčkom ’ν’), koje se u nekim manuskriptima pojavljuje na završetku glagola (naj-češće u trećem licu množine), a u puno slučajeva se ne pojavljuje. I to je naravno varijacija, bez razlike što ni malo ne utiče na tekst.
Drugo, imamo slučajeve kod nekih imena. Na primer „Jovan“ u Grč-kom možeš reći Ιωάννης (Ioannes) ili Iωάνης (Ioanes), kao što vidite u drugom slučaju nedostaje još jedno „n“ (ν), ali to apsolutno ništa ne menja u značenju ili kad se prevodi. Isto imamo puno slučajeva kada pred ime-nima stoji „određeni član“. Na primer neki put pisac je pisao “ὁ Ιωσηφ” 21 Bart Erman, “Isus- pogrešno citiran: Priča o tome ko je promenio Bibliju i zašto“ prva štampana verzija (San Francisco: HarperSanFrancisco, 2007), str. 7, 10, 9022 Džejms Vajt, „Seminar o pouzdanosti Novog Zaveta“, Covenant of Grace Refor-med Church, 2016, Sesija 223 Den Volis, “Broj tekstualne varijacije: Evanđeoski pogrešni račun”, 2009., bible.org24 D.A. Karson (Carson, D.A.), “Th e King James Version Debate” (Grand Rapids: Baker, 1979), str. 56.
79
(kao na engleskom kada kažemo „THE Joseph“), i tako je uradio sa svim imenima, a neki pirepisivač nije stavio taj određeni član ispred ’ ὁ’ i onda kada uporedimo samo ta dva prepisivača, imamo ko zna koliko varija-cija. Ali varijacije ovakve vrste ni u kom slučaju ne utiču na interpreta-ciju. I još jedna vrsta varijacija koja je jako česta u manuskriptima je to što u grčkom jeziku možemo reći, na primer, „Pavle voli Isusa“ na 16 raz-litčith načina.25 Znači reči mogu biti raspoređene u grčkom na nekoliko načina i opet imaju isto znčenje. A ovo se isto tako smatra varijacijom. Sada nam je ostao još onaj 1% gde nalazimo varijacije koje imaju smisla, i u nekoj meri bi promenile značenje teksta. Ali što se tiče osnovnog hriščan-skog verovanja, ono je netaknuto. Ove varijacije menjaju samo određeno značenje tog teksta. To su varijacije kao na primer u Otkrivenju 13:18 o broju zveri. Najstariji manuskript koji imamo danas iz knjige Otkrivenja je „p115“26. To je papirus iz trećeg veka, 225-275. nakon Hrista i sadrži Ot-krivenje 13:18, i o broju zveri ne piše „666“ nego „616“27. Naravno to znači da nije isto i naravno da menja sam tekst, ali ni u kom slučaju ne menja osnovna hrišćanska načela. 28
Zaključak: Sažetak svega
Ovo je samo mali detalj velikog okeana informacija kada govorimo o pouzdanosti Novog zaveta. Što više čovek istražuje, to više je sigurniji da se možemo potpuno poudzdati u Novi Zavet bez ikakve sumnje. Radikalan skepticizam, kao što sam već rekao, graniči se sa ludošću, jer takav skepti-cizam ne uzima nikakve dokaze u obzir i nerealno ih tretira. Ako je čovek samo malo iskren i realan, razumeće da je Bog jako dobro i pažljivo saču-vao Svoju Reč tokom vekova, a način na koji je sačuvao nije misterija, nego 25 Ovo je primer kako na 5 različitih načina možemo reći “Pavle voli Isusa” u grč-kom jeziku: 1. ᾿Ιησοῦς ἀγαπᾷ Παῦλον 2. ᾿Ιησοῦς ἀγαπᾷ τὸν Παῦλον 3. ὁ ᾿Ιησοῦς ἀγαπᾷ Παῦλον 4. ὁ ᾿Ιησοῦς ἀγαπᾷ τὸν Παῦλον 5. Παῦλον ᾿Ιησοῦς ἀγαπᾷ. A po-stoje još 11 načina! 26 Pogledaj kako izgleda “p115” na www.csntm.org/manuscript/View/GA_P11527 Dan Volis, danielbwallace.com/tag/666-vs-616, www.reclaimingthemind.org/blog/2007/04/the-number-of-the-beast/, postavljeno 29.04.2007.28Komoševsk Ed (Komoszewsk, Ed), Sajer M. Džejms (Sawyer James M), i Den Vo-lis (Daniel B Wallace) Knjiga,org: “Reinventing Jesus: How Contemporary Skep-tics Miss the Real Jesus and Mislead Popular Culture” Grand Rapids, MI: Kregel Publications, 2006., str.71
80
je objašnjiv i ohrabrujući. Kao i u puno slučajeva u Bibliji, Bog je na nor-malan način, upotrebljujući normalne, nesavršene ljude, preko sredstava i alatki koje su ti ljudi imali u svom periodu života, ispunio svoj cilj. Zato hrišćani danas čitaju tačno ono što su Pavle, Jovan, Petar i ostali zapisali pre 2000 godina. Kakav blagoslov i privilegija za nas!
Sve za Božiju slavu!
Bibliografi ja:
1. Bart D. Ehrman, „Misquoting Jesus: Th e Story behind who changed the Bible and why“, 2005 Bart D. Erman - Autor nekoliko knjiga u kojima govori o tome da je Novi zavet izvrnut. Doktorirao je na „Princeto-ne Seminary“, 1985., i smatrao sebe za hrišćanina, ali kao što on kaže prestao je da veruje jer je razumeo da Novozavetni tekst nije isti kao original. Sada je agnostik.
2. Dan Wallace, “Th e number of textual variants: Evangelical miscalcu-lation”, 2009, bible.org Den Volis poučava grčki jezik i Novi zavet na doktorskom nivou, počevši od 1979. godine. Ima doktorat iz Teološkog seminara u Dalasu, i trenutno je tamo profesor Novog Zaveta. Njegova knjiga Greek Grammar Beyond the Basics: An Exegetical Syntax of the New Testament (Zondervan, 1996.) je postala udžbenik na više semi-nara i koledža. On je viši urednik Novog zaveta NET Biblije. Dr Volis je takođe izvršni direktor Centra za proučavanje Manuskripata Novog zaveta.
3. James White, „Seminar o pouzdanosti Novog zaveta“, Covenant of Gra-ce Reformed Church, 2016. Džejms Vajt je direktor Alpha and Omega Ministries, hrišćanske organizacije koja se bavi apologetikom u Fenik-su, Arizona. On je profesor, poučava Grčki, Sistematsku Teologiju, kao i druge teme iz apologetike. James je autor nekoliko knjiga, kao što su Th e King James Only Controversy, Th e Forgotten Trinity, Th e Potter’s Fre-edom, i Th e God Who Justifi es. On je takođe i uspešni debater, uključen u više od 140 javnih debata u svetu.
4. Metju Alen (Matthew Allen), www.bible.ca/ef/topical-the-earliest-new-testament-manuscripts, 20.06.2013
5. Pol Barnet (Paul Barnett), “Da li je Novi Zavet istorija? (Ann Arbor: Vine Books, 1986)
81
6. Komoševsk Ed (Komoszewsk, Ed), Sajer M. Džejms (Sawyer James M), i Den Volis (Daniel B Wallace), „Reinventing Jesus: How Contempo-rary Skeptics Miss the Real Jesus and Mislead Popular Culture“. Grand Rapids, MI: Kregel Publications, 2006
7. www.islamic-awareness.org/Bible/Text/Bibaccuracy8. D.A. Karson (Carson, D.A.), “Th e King James Version Debate” (Grand
Rapids: Baker, 1979)9. Mat Slik, „We don’t have the originals, so how can you argue for iner-
rancy?“, carm.org, 200810. Mat Slik, „Manuscript evidence for superior New Testament reliabili-
ty“, carm.org, 200811. Mat Slik, „Hasn’t the Bible been rewritten so many times that we can’t
trust it anymore?“, carm.org, 200812. Mat Slik, „Can We Trust the New Testament as a Historical Docu-
ment?“, carm.org, 200813. www.codex-sinaiticus.net14. Dan Wallace, Th e Center for Studying New Testament Manuscripts,
www.csntm.org/Manuscripts
83
Zoran Tornjanski
BIBLIJSKO PROPOVEDANJEDa li se u poslednjih pet godina u baptističkim crkvama na
teritoriji Banata propovedalo po bliblijskim principima?
SADRŽAJ
1. UVOD
2. ŠTA JE PROPOVEDANJE?
3. VAŽNOST PROPOVEDANJA
4. ŠTA JE PROPOVEDANJE PO BIBLIJSKIM PRINCIPIMA?4.1 DVE VRSTE PROPOVEDANJA
5. BAPTISTIČKE CRKVE U BANATU5.1 BAPTISTIČKA CRKVA ZRENJANIN5.2 BAPTISTIČKA CRKVA VRŠAC5.3 BAPTISTIČKA CRKVA BELA CRKVA5.4 BAPTISTIČKA CRKVA KIKINDA
6. ZAKLJUČAK
7. BIBLIOGRAFIJA
84
1. UVOD
Propovedanje je zauzimalo važno mesto kako u istoriji Crkve od mo-menta njenog nastanka pa do danas, tako i tokom nekoliko hiljada godina života Božijeg naroda na ovoj zemlji. Propovedanje je bilo način na koji su ljudi komunicirali prenoseći velike istine o Bogu drugim ljudima. U Sve-tom pismu, počev od velikog proroka kakav je bio Mojsije, pa preko drugih sudija, sveštenika, proroka, careva, možemo zaključiti da su svi oni kao alat koristili propovedanje kako bi preneli ljudima Božije misli, stavove, zapo-vesti i želje. U Novom zavetu možemo videti nastavak ove prakse počev od Jovana Krstitelja koji je propovedao potrebu za pokajanjem, zatim u Isuso-vom životu, gde je pored čuda koja je činio, drugi važan deo Njegove službe bilo upravo propovedanje. Apostoli su po Isusovom nalogu nastavili da pro-povedaju Evanđelje, i to se prenelo na crkve. Kroz istoriju crkve propove-danje je bilo i ostalo na vrlo važnom mestu. U današnjim denominacijskim crkvama stavovi su podeljeni po pitanju toga kako bi propovedanje trebalo da izgleda, dok je u nekim potpuno zapostavljeno ili zamenjeno nekom drugom aktivnošću. Međutim, u okviru evanđeoskih crkava propovedanje i danas ostaje među najvažnijim aktivnostima. Pod pojmom „evanđeoskih crkava“ misli se na pokret unutar protestantskog hrišćanstva koji smatra kao suštinu svog verovanja doktrinu spasenja po milosti kroz veru u Isusa Hrista i Njegovo delo otkupljenja na krstu. Spasenje, po verovanju evan-đeoskih hrišćana, dolazi kroz iskustvo „nanovorođenja“ što je Božije delo kome prethode čovečije pokajanje i vera. Evanđeoski hrišćani kao najveći autoritet prihvataju Sveto pismo, koje je, po njima, Božija objava čovečan-stvu, i kao najveću odgovornost smatraju prenošenje Evanđelja – Radosne vesti drugim ljudima. Dakle, u okviru evanđeoskog hrišćanstva propoveda-nje ima svoju važnu ulogu. Razlike među crkvama postoje u tome na koji način treba da se vrši ova služba, i kako propovedanje treba da funkcioniše.
Kao što je već navedeno, tema ovog rada jeste biblijsko propovedanje. Konkretno pitanje kojim ćemo se baviti jeste: “Da li se u poslednjih 5 godina u baptističkim crkvama na teritoriji Banata propovedalo po biblijskim prin-cipima?“. Prvo ćemo nešto malo reći o samom pojmu propovedanja, važnosti propovedanja, zatim o terminu biblijsko propovedanje, onda ćemo preći na konkretne crkve u Banatu i analizirati njihov rad koliko je detaljnije moguće. Svrha ovog rada i važnost odgovora na ovo pitanje jeste analiza kvaliteta pro-povedanja u ovom regionu, i ispitivanje rezultata koje sledi iz toga.
85
2. ŠTA JE PROPOVEDANJE?
Ako pogledamo u koren starogrčke reči kēryssō, koja je prevedena na srpski kao reč propovedati, možemo videti da su značenja ovog termina sledeća: biti glasnik koji proklamuje, proglasiti ili proklamovati javno, ob-javljivati... Ova reč se takođe koristila da bi se opisalo javno proklamovanje ili objavljivanje Evanđelja od strane Jovana Krstitelja, Isusa Hrista, apostola i drugih hrišćanskih učitelja. U Novom zavetu se ova reč koristi 62 puta u 60 stihova, i uvek je označavala neke od ovih radnji koje su gore navedene. Ako uzmemo u obzir sva ova značenja pomenute grčke reči kēryssō, kojoj odgovara srpska reč propovedati, možemo zaključiti da se moraju ispuniti sledeći elementi kako bismo nešto nazvali propovedanjem: 1. Poruka koja treba da se proklamuje, proglasi ili objavi; 2. Glasnik koji tu poruku prokla-muje, proglašava, oglašava ili objavljuje; 3. Poruka mora biti u vidu izgovo-rene reči i javna; 4. Slušaoci koji primaju i slušaju tu poruku; 1
U kontekstu Svetog pisma propovedanje je predstavljalo prenošenje Božije poruke ljudima, i to posredstvom osobe koja je to prenosila, t.j. pro-povednika. Samim tim što su u pitanju bile same Božije misli, želje ili na-redbe koje je trebalo da dođu do ljudi, to je ovaj čin propovedanja činilo posebno važnim i uloga propovednika je bila postavljena na visok nivo. Propovednik je imao veliku privilegiju da prenosi Božije reči, ali je i nosio odgovornost da to prenese dosledno, tačno i iskreno. Njegov život je morao da bude čist, kako u moralnom, tako i religioznom smislu kako bi uopšte dobio priliku da govori ljudima. Njegov stil života je uticao na to kako će i da li će njegova poruka biti prihvaćena, tačnije Božija poruka koju je on no-sio. Kroz ceo Stari zavet je propovedanje bilo način da Božija poruka stigne do ljudi, kako onih koji su bili verni, tako i onih koji nisu. To se nastavilo i u Novom zavetu, samo što je u centru sada bilo Evanđelje kao glavna poruka, odnosno dobra vest o tome da je Bog omogućio put spasenja svima onima koji svoje pouzdanje stave u Hrista, koji se pokaju i veruju u Njega do kraja, a sve to je omogućeno kroz Hristov život, Njegovu smrt i vaskrsenje. Ova glavna poruka sa svim manjim, koji su njen sastavni deo, bila je propoveda-na od strane Isusa, apostola, ranih crkvenih učitelja, i to se prenelo i u crkvu kakvom je danas poznajemo.
1 www.blueletterbible.org https://www.blueletterbible.org/lang/lexicon/lexicon.cf-m?Strongs=G2784&t=KJV 28.12.2016.
86
Dakle, samu defi niciju propovedanja možemo formulisati na ovaj na-čin: „Propovedanje jeste proklamovanje, objavljivanje, govorenje javno, i to neke poruke, od strane osobe koja to čini, i prenošenje te poruke dru-gim ljudima.“ U konteksu Novog zaveta, i uopšteno Svetog pisma, propo-vedanje jeste prenošenje Božije poruke ljudima. Odnosno, propovedanje je objavljivanje, proklamovanje i govorenje javno Božije poruke Evanđelja drugim ljudima, a osoba koja to čini jeste propovednik.
3. VAŽNOST PROPOVEDANJA
Kao što je već rečeno u uvodu, propovedanje je oduvek zauzimalo va-žno mesto u Bibliji i istoriji Božijeg naroda. Ono je bilo važno u Starom za-vetu jer je između ostalog na taj način Bog najčešće komunicirao sa svojim narodom Izraelom, ali je i prenosio svoje poruke neznabožačkim narodi-ma. U Novom zavetu Božija poruka se prenosila Izraelcima u Judeji, zatim Samariji, i onda je nastavila da se širi po celom tadašnjem svetu. Centralna poruka je tada bila poruka Evanđelja, i ona je trebalo da bude propovedana svima. Oni koji nisu poznavali Boga morali su da čuju Evanđelje, takođe i oni koji su ga upoznali morali su da slušaju ovu poruku jer im je to poma-galo da žive pobožno i bogougodno. Crkva je vekovima koristila propove-danje kako bi ljudima prenela ovu poruku, kako neverujućim radi njihovog spasenja, tako i vernima sa svrhom njihovog duhovnog rasta. Dolazimo i do 21. veka i možemo da posvedočimo da su po pitanju propovedanja mi-šljenja dosta podeljena. Neki su propovedanje izbacili kao nepotrebno ili su od ovog čina napravili nešto što ono nije i ne treba da bude. U onim crkva-ma koje su zadržale ovu službu postoje mnoge različitosti i svako drugačije tumači kako bi propovedanje trebalo da izgleda. U celoj ovoj zbrci 21. veka, više nego ikada se postavlja pitanje: „Da li je propovedanje uopšte važno danas?“. Danas je tu savremena tehnologija, gluma, razne druge aktivnosti koje mogu zameniti propovedanje, mišljenje je mnogih. Postoji više razloga zašto je ovo ovako, a jedan od najvećih svakako je činjenica da su u ovom veku više nego ikad ljudima dostupne informacije sa više strana. Internet nudi pristup mnogim informacijama, puno je sajtova na kojima ljudi mogu pročitati ono što im je potrebno, neku kratku „pobožnost”, jer nemaju vre-mena za nešto dugo zbog puno obaveza, i misle da je to dovoljno. Ljudi su i prezasićeni informacijama koje im nude razni mediji, pored interneta, tu su i TV i radio. Ali kao hrišćani, ljudi koji veruju u Boga, trebalo bi na ovu
87
temu da pogledamo iz Božije perspektive; jer se On ne menja. U svom delu „Biblijsko propovedanje“ autor Hadon V. Robinson se potrudio da istakne važnost propovedanja i za nas danas:
Iako su propovedanje i propovednici došli na loš glas, niko ko Sveto pismo doživljava ozbiljno ne usuđuje se da otpiše propovedanje. Prema pi-scima Novog zaveta, Bog deluje preko propovedanja. Petar je, na primer, podsetio svoje čitaoce da nisu „preporođeni propadljivim semenom nego nepropadljivim, živom i postojanom rečju Božijom” (1. Pet. 1:23). Kako je ova reč uticala na njihove živote? „Ta reč je”, objašnjava Petar, „Radosna vest koja vam je propovedana” (1:25, Živković). Bog ih je otkupio putem propovedanja.
Pavle je bio pisac. Iz njegovog pera potekle su mnoge nadahnute posla-nice Novog zaveta, a prva na spisku je Poslanica Rimljanima. Posmatrajući njen uticaj na istoriju, malo je dokumenata koji mogu da se mere sa njom. Kada je Pavle pisao ovu poslanicu zajednici u Rimu, priznao je: „Želim, naime, da vas vidim, da vam udelim kakav duhovni dar za vaše učvršćenje, odnosno, da među vama, s vama zajedno nađem utehu zajedničkom ve-rom – vašom i mojom” (Rim. 1:11,12). Pavle je shvatio da pojedine službe jednostavno ne mogu da se izvrše ako ne dođe do ličnog susreta. Čak ni čitanje nadahnute poslanice to ne može da nadoknadi. „Tako sam voljan da objavim Evanđelje i vama u Rimu“ (Rim. 1:15). Silu koja dolazi preko propovedane reči čak ni nepogrešiva pisana reč ne može da zameni. 2
U skladu sa onim što je autor ove knjige Hadon V. Robinson napisao, citirajući tekstove iz Svetog pisma, i to delove dva apostola, možemo za-ključiti da propovedanje jeste nešto vrlo važno i za nas danas, jer Bog ko-risti propovedanje kako bi spasao ljude, ali i kako bi izgrađivao one koji su spaseni.
4. ŠTA JE PROPOVEDANJE PO BIBLIJSKIM PRINCIPIMA?
Pitanje koje ispitujemo u okviru ove teme jeste: „Da li se u poslednjih 5 godina u baptističkim crkvama na teritoriji Banata propovedalo po bi-blijskim principima?“. Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje, moramo ispitati šta znači termin propovedanje po biblijskim principima. Da bismo ovo uradili adekvatno, moramo pogledati u Bibliju i saznati kako su propo-vedali ljudi nekoliko hiljada godina pre Hrista, ali i u prvom veku nove ere 2 Hadon V. Robinson, Biblijsko propovedanje (Soteria d.o.o. Beograd 2006), str. 18-19.
88
nakon Hristovog dolaska. Ovo činimo, jer, čitajući Pismo, možemo zaklju-čiti da je ovakvo propovedanje donosilo rezultate. Nakon ovakvog propo-vedanja, ljudi su se okretali od svojih grešnih života ka Bogu i bivali su spa-seni. Onima koji su verovali, propovedanje je bilo na duhovnu izgradnju i rast, upozoravalo ih, ukoravalo ih i pripremalo na dobra dela. Ako želimo da današnje propovedanje donosi iste ili slične rezultate, moramo se vratiti ovome. Nešto ranije smo govorili o tome šta je propovedanje u kontekstu Svetog pisma, i samo ćemo se nadovezati na to i još malo objasniti. Dakle, da bi bilo po biblijskim principima, propovedanje mora da sadrži određene elemente. Na prvom mestu i najvažnije je da propovedanje kreće od Boga. Ako Boga, kao prvi i najvažniji element, isključimo iz propovedanja, ono automaski više nije po biblijskim pricipima, i samim tim gubi na efektiv-nosti i pravim rezultatima. Sve počinje od Boga, izlazi iz njegovih misli i srca. Postoji nešto što On želi da kaže, neka poruka koju On želi da pošalje nekom pojedincu ili grupi ljudi, pa i celoj naciji. Ono što Bog čini tada u velikom broju slučajeva, jeste da tu poruku šalje ljudima preko određenog posrednika, a to je propovednik. Kroz ceo Stari zavet, funkciju propoveda-nika su obavljali proroci. Biti prorok označavalo je osobu koja Božije reči prenosi drugim ljudima. Oni nisu samo govorili o onom što će se dogoditi u budućnosti, iako i to možemo videti kao deo njihove poruke, već su go-vorili ono što Bog želi da kaže određenim pojedincima i grupama već sad u ovom vremenu, a vezano je za određena aktuelna dešavanja i stanja u kom su se ljudi nalazili. Proroci su bili propovednici, a propovedničku službu su nastavili da vrše prvo Isus, zatim apostoli i rane crkvene vođe. Dakle, prva dva elementa kod biblijskog propovedanja jesu Bog koji ima neku poruku, i propovednici preko kojih Bog šalje tu poruku. Treći element jeste publika, odnosno ljudi koji primaju ovu poruku. Nekada su, kao što smo već rekli, to ljudi koji ne veruju u Boga, dok su nekada to bili oni koji veruju. Propo-vedanje po biblijskim principima izgleda ovako:
BOG (Poruka koja izlazi iz Njegovih misli i srca) – PROPOVEDNIK (Posrednik) – LJUDI (Primaoci poruke)
Ako bilo koji od ova 3 elementa isključimo, više nema biblijskih princi-pa. Ako neko želi da propoveda po ovim principima, treba da se pita šta je ono što Bog želi da kaže ljudima. Problem nastaje u tome što su mnogi ljudi u istoriji izmišljali laži da im je Bog nešto rekao, i onda to prenosili dalje.
89
Neki umišljaju ovo, a neki su čak i psihički poremećeni pa misle da im Bog nešto govori. Ono što nama pomaže kako bismo znali šta je ono što Bog želi da kaže danas jeste Sveto pismo. U njemu je već otkrivena Božija volja i kada poruke iz ove knjige dosledno prenosimo ljudima sa značenjem koje u njima postoji, onda možemo biti uvereni da radimo dobru stvar i da će ljudi čuti poruku od Boga.
Sve Pismo je od Boga nadahnuto i korisno za poučavanje, za preko-revanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Božiji čovek bude potpuno pripremljen za svako dobro delo. 3
Pošto je propovednik taj koji treba da prenese ovu poruku, onda je vrlo važno kakav je on kao osoba i kako ga ljudi vide. U svojoj knjizi, Pouke pro-povednicima , C.H. Spurgeon, koga su popularno zvali princ propovednika, dao je dosta praktičnih saveta kakav bi propovednik trebalo da bude, i to je učinio do najsitnijih detalja:
Jedan vrlo dobar teolog je lepo i sažeto rekao: „Zvezda koja je mudrace dovela do Hrista kao i stub od ognja koji je vodio narod prema Kananu, nisu samo sjali, nego su išli ispred njih”, (Mat. 2:9; 2. Mojs. 13:21). Jakovljev glas nam neće mnogo vredeti ako naše ruke budu poput ruku Isavovih. Po zakonu, niko ko je imao neki telesni nedostatak, nije smeo da prinosi žrtvu Gospodu (3. Mojs. 21:17-29). Bog nam ukazuje na vrline koje treba da krase Njegove poslanike. Sveštenik je na svojoj haljini morao da ima izvezena zvo-na i šipkove, zvona kao znak nauke, a šipkove kao znak plodnog života (2. Mojs. 28:33-34). Gospod zahteva da svako ko mu se približi, bude očišćen (Isaija 52:11), jer zbog grehova sveštenika ljudi su prestajali da prinose žrtve (1. Sam. 2:17); poročni životi sveštenika su osramotili njihovu nauku. Avgu-stin je rekao: „Svojom naukom oni izgrađuju, a životima razgrađuju.“ Ove redove ću završiti navođenjem veoma korisnih reči Hijeronima Nepocijana: „Ne dozvolite“ rekao je on, „da vaša dela osramote vašu nauku, jer će oni koji vas slušaju u crkvi pitati se „Zašto sam ne radiš ono čemu nas učiš?“. Jedan je onaj učitelj koji druge ubeđuje da treba da budu uzdržani, a sam živi raskalšnim životom. Pljačkaš će možda reći da je za sve kriva njegova po-hlepnost, ali jezik, srce i ruka propovednika moraju da čine skladnu celinu. 4
Vidimo da propovedanje uključuje i celu ličnost onoga koji propoveda, i da bi nečije propovedanje bilo u skladu sa biblijskim principima, ta osoba mora da bude takva da ne samo da govori nešto dobro, nego i da se drži
3 Sveto Pismo: 2. Timoteju 3, 16-174 C.H. Spurgeon, Pouke propovednicima (Dom molitve, Nova Gajdobra 2000), str. 27-28.
90
onoga što govori. Nemoguće je da se susretnete sa Bogom i od njega dobi-jete neku poruku, koju treba da prenesete dalje, a da ostanete isti čovek koji i dalje živi u svojim gresima bez želje i potrebe da se pokajete i promenite. Propovednici nisu savršeni i bezgrešni, ali vide svoje nedostatke i teže ka tome da dozvole Bogu da ih menja. Takođe, oni koji se posvećuju ovoj slu-žbi, nastoje da to rade najbolje što znaju i trude se da uvek uče i napreduju. Čak je i 12 Isusovih apostola moralo da prođe trogodišnju “teološku školu“ u kojoj ih je sam Isus učio. Nije toliko važno koliko smo obrazovani, već koliko se trudimo da učimo kako bismo bolje i vernije vršili službu koju nam Bog daje, a u ovom slučaju ta služba je propovedanje.
4.1 DVE VRSTE PROPOVEDANJA
Iako postoji više različitih nijansi propovedanja, moramo istaći da po-stoje 2 glavne vrste. Današnji propovednici koriste jednu od ove 2 vrste propovedanja, ili nekada koriste obe. To su tematsko i ekspozicijsko propo-vedanje. Tematsko propovedanje jeste tip propovedanja u kom se govori o jednoj određenoj temi, i za tu temu se uzimaju određeni stihovi ili odlomci iz Biblije kako bi je potkrepili. Sa druge strane, kod ekspozicijskog pro-povedanja se prenosi biblijska ideja iz jednog odeljka Biblije u njegovom kontekstu. Dobru defi niciju ekspozicijskog propovedanja možemo pronaći u knjizi Biblijsko propovedanje, autora Hadona V. Robinskona.
Ekspozicijsko propovedanje je prenošenje biblijske istine do koje smo došli proučavajući jedan odeljak u njegovom kontekstu sa istorijskog, gra-matičkog i književnog aspekta, koju Sveti Duh prvo primenjuje na ličnost i iskustvo propovednika, a zatim je preko njega primenjuje na slušaoce. 5
Važno je da ovo znamo, jer će nam pomoći u daljem istraživanju.
5. BAPTISTIČKE CRKVE U BANATU
Za istraživanje ovog pitanja izabrao sam 4 najveće Baptističke crkve u Banatu, a to su crkve u: Zrenjaninu, Vršcu, Beloj Crkvi i Kikindi. U razgo-vorima sa starešinama i pastorima, koje su ovu službu propovedanja vodili i organizovali u poslednjih 5 godina (neki to i dalje čine), zabeležio sam sledeće:
5 Hadon V. Robinson, Biblijsko propovedanje (Soteria d.o.o. Beograd 2006), str. 21.
91
5.1 BAPTISTIČKA CRKVA ZRENJANIN
Pastor ove crkve trenutno je Vladimir Šofranko. Osim što služi u zrenja-ninskoj crkvi, takođe služi u zrenjaninskoj misijskoj stanici Stajićevo. Jednom mesečno odlazi sa Euharistijom u Perlez. Povremeno u Baptističku Crkvu Ti-tel, a po potrebi kad brat Petar Pilić nije u zemlji odlazi u Novi Sad da ga zameni.Svaki četvrtak služi u zajednici Baptistička crkva Aradac. Obratio se sa 16 godina u rodnom selu Aradcu, gde je odmah uključen u rad lokalne za-jednice, kako radeći sa decom, tako i propovedajući Crkvi. Time je stekao praksu pred upis na fakultet. Završio je KES Biblijsku školu u Bačkom Pe-trovcu 1998-1999. godine. Upisao Teološki Fakultet u Novom Sadu 2000. godine, i 2005. diplomirao na Pastoralno-biblicističkom smeru u klasi brata Birviša. Rukopoložen je za pastora zrenjaninske Baptističke crkve 2006. go-dine. Od tad pa sve do sada služi kao pastor i propovednik.
„Što se tiče službi, postoje razne, od molitvenog časa, gde se obično čitaju jevanđelja, psalmi, ili teme koje pozivaju crkvu na molitvu, pa sve do van-drednih oko izbora u zemlji, elementarnih nepogoda, bolesti pojedinih člano-va kada se kao familija Božija molimo za to. Propovedi poučavanja, čitanjem od reči do reči, stih po stih ili proučavajući određene odeljke Svetog pisma ili tema. Imao sam tumačenja knjiga Otkrivenja, Jovanovog evanđelja, crkve Male azije, 10 Božijih zapovesti, Proroke i slično. Kao glavni izvor i alatka svakako je Sveto Pismo, ponekad koristim izvore naših autora, propovednika raznih knjiga i tumačenja, shodno prilici, ali isključivo citirajuci Sveto pismo. Pošto sam radio sa decom i omladinom, to je tek posebno iskustvo. Ovde je tema slobodnija, postoji diskusija i nije moj govor monolog, koji svi slušaju, već postoji mogućnost postaviti pitanje i razgovarati o određenoj temi. Mladi i deca tako najbolje uče. Umesto kao na bogosluženju samo da slušaju pro-poved.“
KOMENTAR: Brat Vladimir Šofranko jeste posvećen služenju i pro-povedanju, što se može videti iz toga u koliko crkava služi. U svom radu se služi i tematskim, kao i ekspozicijskim propovedanjem. Iako koristi dosta izvora za pripremanje svojih propovedi, ipak mu je Sveto pismo najvažnija alatka. U radu sa decom i omladinom se trudi da prilagodi svoje nauča-vanje. U nastavku ćemo analizirati propoved brata Vladimira, i to jedinu koju sam mogao da pronađem na internetu. Govorio je iz Dela apostolskih
92
7, 51-60; 6 Na samom početku se dotakao ličnosti Stefana, jednog od prvih sedam đakona crkve, i o početku njegove službe. Kada je slušaocima pri-bližio ličnost ovog mladog vernika, osvrnuo se na odlomak koji govori o Stefanovoj mučeničkoj smrti. Koristio je ekspozicijsko propovedanje kako bi izneo ideju ovog odlomka: „Kakvi treba da budemo kada se nađemo u nevolji zbog naše vere?”. Stefan je poslužio kao primer na koji bi vernici trebalo da se ugledaju kada se nađu i ustoj ili sličnoj situaciji.
5.2 BAPTISTIČKA CRKVA VRŠAC
Pastor ove crkve trenutno je Avram Dega. Propovednik ili pastor cr-kve u Vršcu je već 28 godina. Postao je propovednik, najpre pomoćni 18 meseci, a zatim i punovremeni u crkvi u Novom Sadu na 4 godine i 4 me-seca. Posle toga je prihvatio poziv crkve u Vršcu i do danas je u toj službi. Baptističku višu teološku školu je završio u Novom Sadu od 1978. do 1982. godine. Završio je i kurseve Letnje teološke škole u Rišlikonu u Švajcarskoj, dve sezone: leto 1982. i 1985 god. Završio je u međuvremenu još jedan kurs u Engelskoj o pastoralnoj službi. Od 1992. godine do 2004. godine je bio u službi sekretara Saveza BC u Srbiji. A od proleća ove godine je ponovo izabran za ovu službu.
„U svojoj službi propovedanja sam se uvek trudio da primenim princip: “Biblija tumači Bibliju.” Što se tiče načina propovedanja, primenjivao sam i tematsko i ekspozitorsko propovedanje, tj. tekstualno. Propoved treba da bude centralni događaj svakog bogosluženja i nikad slavljenje da ne ide na uštrb propovedane reči. Lično nisam pristalica mnogo korišćenja ilustracija u pro-povedima, mada i one imaju svoje mesto. To je zato što ilustracije mogu vrlo lako da zasene ono na šta ilustracija želi da ukaže. To je (moj) princip: “Pro-povedaj Reč, ne događaje.” Propovedniku Reči je potrebna posebna podrška u molitvi, zato sam često spominjao u crkvi da kada bih saznao da se više niko ne moli za moje propovedanje, tada bih smatrao da je vreme da više ne propovedam.“
KOMENTAR: Po rečima Avrama Dege, propovedanje zauzima važno mesto u crkvi kojoj on služi, može se reći da je i najvažnija služba. Koristi se i tematsko i ekspozicijsko propovedanje, i važan princip da Biblija tumači
6 Vladimir Sofranko - pogled na Stefana - prvog mucenika, https://www.youtube.com/watch?v=qgf_UTYZSLI
93
Bibliju, što znači da nije moguće propovedati iz nekog odlomka nešto što bi bilo kontradiktorno nekom drugom odlomku, već sve mora da bude u skladu jedno sa drugim. Ovaj princip takođe znači da nam sama Biblija pomaže da je razumemo, jer neki njeni delovi osvetljavaju druge kako bi nam u tome pomogli. Akcenat u propovedanju je na samoj Reči, a ne toliko na nekim događajima. Potreba propovednika za molitvom govori o njemu kao ličnosti, o njegovoj poniznosti, o shvatanju svojih slabosti i potrebi da Bog natprirodno deluje u njegovom životu i kroz njega, a molitva to svaka-ko omogućava. Sve ovo jesu biblijski principi. U nastavku ćemo analizirati propoved Avrama Dege. Govorio je iz Evanđelja po Mateju 25, 14-30; 7 U toku propovedi nije čitao ove stihove, ali je sve vreme bio baziran na nji-ma. Slušajući propoved, usput sam pratio i čitao ove stihove, i mogao sam primetiti da je Avram sve vreme bio u kontekstu ovog odlomka. Izložio je ideju i to ekspozicijskim propovedanjem. Ideja je: „Šta moram da činim, a šta nikako ne smem da radim sa talantima koje mi je Bog dao?”.
5.3 BAPTISTIČKA CRKVA BELA CRKVA
Pastor ove crkve trenutno je Petar Monjak. Bio je član Reformističke zajednice do 2000. godine, i kada se ta zajednica razišla, prešao je sa su-prugom u Baptističku zajednicu u Beloj Crkvi. Imao je nekoliko kurseva za nekoliko godina, mnogo predavača, mnogo rada i tek onda je, kako kaže, stao za propovedaonicu.
„Uvod, sadržaj i zaključak, ono što započneš to i završi, a centar svake propovedi da bude Isus Hristos. Pripremam i tematski i ekspozicijski, sve za-visi kako me Duh Sveti vodi. U mojoj zajednici znam kao dušebrižnik šta je bitno da čuju kroz propoved. Kad idem sa strane da propovedam, onda ne mora biti tematski, a primere i iz svog života i ono što sam pročitao koristim u propovedima. Pročitao sam jako puno knjiga i učio tako da mogu da prome-nim propoved koja je pripremana ako dođe neko nov. Ako ima više prijatelja, više propovedam o mleku, a ne o čvrstoj hrani. Na molitvenim sastancima radim naučavanje, tako da su svi uključeni u reč, jer nikad ne znaju šta ćemo raditi i šta ću pitati, da budu spremni i budni uvek u svakom trenutku. Radim sa više stihova i to ili pročitam ili kažem gde se nalazi, pa oni kod kuće čitaju, a stihove za propoved obavezno pročitam.“
7 Zakopani talanti, https://www.youtube.com/watch?v=Jv9K4_99l3A
94
KOMENTAR: Po rečima Petra Monjaka, u ovoj crkvi se propoveda i tematski i ekspozicijski. Koncept uvod, sadržaj i zaključak, svakako poma-že slušaocima da razumeju poruku. Centar svake propovedi treba da bude Isus Hristos, i to je vrlo dobro, s obzirom na to da cela Biblija ukazuje na Njega. Duh Sveti, koji vodi, jeste svakako vrlo dobar princip, jer bez Duha Svetog, odnosno Boga, koji je onaj od kog poruka kreće ka ljudima, nema propovedanja po biblijskim principima. Pastor Petar dobro poznaje svo-je članove, što može biti korisno u pripremanju propovedi, ali ono što je propovednicima još važnije, jeste da je Bog taj koji najbolje poznaje ljude, i da zna šta je ono što je potrebno da čuju. Daje se prostora evangelizaciji, odnosno prenošenju poruke spasenja ljudima koji nisu vernici, ali se po-svećuje pažnja i naučavanju. Ne postoji ni jedan video zapis propovedi iz ove crkve, pa je dosta teško proveriti na taj način, ali po onome što je pastor Petar rekao sve, ovo jesu biblijski principi.
5.4 BAPTISTIČKA CRKVA KIKINDA
Baptistička crkva u Kikindi trenutno nema pastora, ali ima starešinstvo koje uređuje i vodi službe propovedanja. Od oktobra 2016. godine službu propovedanja vodi Zoran Tornjanski koji je student prve godine Baptistič-ke teološke škole. Propovedanjem se bavi oko 2 godine, i u svemu tome ga je pripremao pastor crkve Duško Martinov, koji je pastorsku službu oba-vljao nešto više od 3 godine. S obzirom na to da Duško Martinov više nije u službi pastora i ne živi u Srbiji, o njegovom radu i propovedanju u crkvi u Kikindi Zoran Tornjanski može reći sledeće: „Duško Martinov je završio Biblijsku školu u Bačkom Petrovcu, nekoliko godina je bio omladinski vođa i vođa slavljenja. Pastor crkve u Kikindi je postao 2013. i služio je do 2016. godine. U svom propovedanju je isključivo koristio Sveto pismo, i primenjivao je u najvećem broju slučajeva ekspozicijsko propovedanje, retko kad temat-sko. Vodio je službe hronološkog proučavanja određenih knjiga, ali je uvek bio spreman da to promeni ako oseti da je to potrebno. Smatrao je da je za razu-mevanje svakog dela Biblije i za propovedanje najvažnija molitva i iscrpno čitanje. Nekada je potrebno neki odlomak pročitati puno puta da bismo ga razumeli, njegove su reči, ali je potencirao da se čitaju i poglavlja pre i posle onog iz kog želimo da propovedamo. Posebno je koristio proučavanje određe-nih hebrejskih i grčkih reči kako bi došao do dobrog razumevanja onoga što piše. “
95
Sličnu praksu je nastavio da sledi i Zoran Tornjanski, uz neke sitne iz-mene. Sveto pismo i molitva su ostali kao najvažniji delovi pripreme za propovedanje i danas.
KOMENTAR: Ako uzmemo u obzir služenje Duška Martinova, i onda nastavak služenja Zorana Tornjanskog, koji se služi skoro istim principima kao i Duško, možemo reći da je u ovoj crkvi akcenat na ekspozicijskom propovedanju. Iako se i tematskom daje mesto, ipak preovladava stil pro-povedanja u kome se ideja izvlači iz biblijskih tekstova. Na ovaj način se dozvoljava Duhu Svetom da govori ljudima ono što je govorio i u prošlosti kada je nadahnuo spise Svetog pisma. Da bi se došlo do ove ideje, potrebno je iscrpno čitanje odlomka u njegovom kontekstu i molitva. Ovo jesu biblij-ski principi. Detaljno proučavanje hebrejskih i grčkih reči koje je radio Du-ško Martinov i koje je nastavio Zoran Tornjanski, još više pomaže u tome da se dođe do prave poruke, jer se to nekada izgubi u našim srpskim prevo-dima. Spremnost da se poruka promeni onda kada Bog to hoće jeste Biblij-ski princip, jer kao što smo rekli, propovedanje kreće od Boga. U nastavku ćemo analizirati propovedi Duška Martinova i Zorana Tornjanskog. Zoran Tornjanski je u ovoj propovedi govorio iz poslanice Kološanima 3, 1-4; 8 Na samom početku je spomenuo sve ono o čemu je apostol Pavle pisao u prve 2 glave, da bi slušaocima omogućio da prate tok misli autora. Zatim je koristio ekspozicijsko propovedanje kako bi preneo ideju ovog odlomka, od stiha do stiha, od reči do reči, i onda je spomenuo šta je ono što apo-stol nastavlja dalje da govori od 5. stiha. Tokom same propovedi se doticao pozadine koja stoji iza ove poslanice. Na ovaj način je preneta glavna ideja ovih stihova i objašnjena je njihova uloga u celoj poslanici. Ideja je: „Šta bi trebalo da radimo s obzirom na to da smo sjedinjeni sa Hristom?“ Duško Martinov je govorio iz 2. Korinćanima 5, 14-21; 9 Centralna tema mu je bila Isus Hristos i Njegovo delo na krstu. Koristio je ekspozicijsko propovedanje i, kroz detaljno izlaganje svakog stiha i svake reči, preneo je ideju ovog od-lomka, a to je: „Šta u nama treba da proizvede činjenica da je Hristos umro za nas, i da smo i mi koji verujemo umrli sa njim?“ Oba propovednika su koristila proučavanje nekih grčkih reči kako bi došli do tačnijeg značenja.
8 Jedan je umro za sve, https://www.youtube.com/watch?v=0bHMgYGVmvU9 Tražite ono što je gore, https://www.youtube.com/watch?v=qVQ3uGwm6eg
96
6. ZAKLJUČAK
Kada pogledamo ova 4 primera, možemo prvo zaključiti da u ovim cr-kvama propovedanje igra važnu ulogu. Pastori i propovednici jesu posve-ćeni propovedanju i poučavanju, i to na različite načine, ali se po onome što smo mogli da primetimo najviše koristi ekspozicijsko propovedanje. Drugo što možemo zaključiti jeste da su svi ovi pastori i propovednici bili posvećeni (neki od njih još uvek jesu) učenju i radu kako bi bili što bo-lji u razumevanju Biblije i kako bi bolje pristupili propovedanju. U svim primerima vidimo da Sveto pismo je najvažnije. Iako se koriste primeri iz života, ilustracije, priče, ipak je Biblija najvažniji alat u rukama propoved-nika. Takođe, vidimo u nekoliko primera da je Duh Sveti taj koji usmerava kako će se propovedati, što nam govori o važnom biblijskom principu da je Bog taj od koga propovedanje počinje. Sveto pismo i Duh Sveti su zajedno taj prvi princip. I videli smo da je propovedanje u ovim crkvama okrenuto različitoj publici, od starijih i mlađih vernika, pa do ljudi koji su samo gosti u zajednici.
Na kraju, možemo reći da se po onome što smo mogli da vidimo u izjavama pastora i propovednika ovih crkava, kao i po analiziranju onih propovedi koje smo našli na internetu, u baptističkim crkvama u Banatu se u poslednjih 5 godina propovedalo po biblijskim principima.
97
BIBLIOGRAFIJA
1. www.blueletterbible.org https://www.blueletterbible.org/lang/lexicon/lexicon.cfm?Strongs=G2784&t=KJV 28.12.2016.
2. Hadon V. Robinson, Biblijsko propovedanje (Soteria d.o.o. Beograd 2006), str. 18-19.
3. Sveto Pismo: 2. Timoteju 3, 16-174. C.H. Spurgeon, Pouke propovednicima (Dom molitve, Nova Gajdobra
2000), str. 27-28.5. Hadon V. Robinson, Biblijsko propovedanje (Soteria d.o.o. Beograd
2006), str. 21.6. Vladimir Sofranko - pogled na Stefana - prvog mucenika, https://www.
youtube.com/watch?v=qgf_UTYZSLI7. Zakopani talanti, https://www.youtube.com/watch?v=Jv9K4_99l3A8. Jedan je umro za sve, https://www.youtube.com/watch?v=0bHM-
gYGVmvU9. Tražite ono što je gore, https://www.youtube.com/watch?v=qVQ3u-
Gwm6eg
99
Christus vincit, Christus regnat,Christus, Christus imperat!
100
BELEŠKE
101
NOTES
102
BELEŠKE
103
NOTES
STUDENTSKE AKADEMSKE BESEDE2016 - 2017.
Broj 1
Izdavač:Baptistička teološka škola Novi Sad
Kolo srpskih sestara 2421000 Novi Sad
Glavni i odgovorni urednici:dr Ondrej Frankamr Dvejn Boldvin
Urednici broja:Kimberli Boldvin
Jan NvotaMiroslav Ribar
Štampa: Elman, Veternik
Tiraž:600
