LJUBAVLJENJE REČIMA fileUdruženje Nezavisnih Pisaca 5 Alfabetni spisak objavljenih autora u zborniku „LjuBavljenje rečima“ 01 - Amanda G. Zendeli 02 - Angelina Medaković

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

LJUBAVLJENJE REČIMA Zbornik pesama

Beograd

2017

LjuBavljenje rečima

2

Udruženje Nezavisnih Pisaca

3

O zborniku

Zbornik pesama “LjuBavljenje reĉima” prvi je interni

zbornik Udruţenja Nezavisnih Pisaca u kojem

predstavljamo radove dela našeg ĉlanstva.

Za naš prvi zbornik smo se odluĉili da tema bude ljubav

jer smatramo da upravo ta prelepa emocija moţe da pomera

galaksije i da upravo ona zbliţava ljude u što jaĉe zagrljaje

koji veĉno traju.

S ljubavlju,

Marat, NaĊa i Rea


4


5

Alfabetni spisak objavljenih autora u

zborniku „LjuBavljenje rečima“

01 - Amanda G. Zendeli

02 - Angelina Medaković

03 - Bibelot de Verre

04 - Bojan Filipović

05 - Danica Đurić

06 - Danijela Jokić

07 - Dijana Zmija Ĉop

08 - Dylan Horman

09 - Dţehva Havić

10 - Ifeta Hrnjić

11 - Igor Cijan

12 - Ivan Gaćina

13 - Jelena Đerić Dobanovaĉki

14 - Jelena Perišić Matveev

15 - Ljiljana Pasarićek

16 - Marat M’saev Daan

17 - Marko Dimitrijević

18 - NaĊa Đoković

19 - Radica Matuški

20 - Radmila Milojević

21 - Radojka Rea Sartori

22 - Violeta Grujiĉić

23 - Vladislava Mrĉela

24 - Vojislav Stojsavljević

25 - Zlata Jovanović


6


7

Dylan Horman - Kako se ja i Vasilisa

Prekrasna uzajamno kažnjavamo

Prvo da znaeš Vasilisa Prekrasna

Ke te vikam

And I call you like that because

I want to punish you like you punished me.

Prvo da znaeš da te volim

Od prvog trenutka kada sam te ugledao

I da znaš moja Vasilisa

Da te ne ljubim i da ti ne ljubiš mene,

Da te ne milujem i da ti ne miluješ mene

Jer te kaţnjavam kao što ti kaţnjavaš mene.

Odredili smo teritorije i ratniĉke boje,

Odredili smo bolesti

Od kojih ti i od kojih ja bolujem,

Strane kreveta, moje i tvoje godišnje doba.

Odredili smo Vasilisa strane ulica

I prodavnice u kojima ti kupuješ

I ja u kojima pazarim.

Ko kad stane, ko kad krene.

Tako ja kaţnjavam tebe kao što ti kaţnjavaš mene.

Zvaću te Vasilisa Prekrasna

jer te kaţnjavam i ne zovem pravim imenom.

I kaţnjavam te tako što te volim,

A to je teško, bolno, neizdrţljivo.

I ja imam svoj svemir a ti svoj.

I prijatelje delimo tako.

To mi kaţnjavamo jedni druge.

Spavamo okrenuti leĊima

I ne gledamo se u mraku dok starimo.


8

Ti imaš svoj dan, svoju veru, vetar, san, vreme.

Ja imam svoju noć, neveru, kafanu, nevreme.

Ja tako kaţnjavam tebe, ti tako kaţnjavaš mene.

Ja odavno znam Vasilisa

Da kad ti pogledaš levo ja pogledam desno.

Ja znam Vasilisa da poţelim ţelju

Kada padne zvezda

A ti je ĉekaš kao kletvu

I pljuješ po njoj kao po lošoj sreći.

Mi odavno ţivimo zajedno Vasilisa

I ti mirišeš ĉisto i jutarnje a ja po ugašenoj sveći,

Ti se klanjaš tuĊoj ljubavi a ja tuĊoj sreći.

Tako mi kaţnjavamo jedno drugo.

Svaki dan menjaš sebi posteljinu i lepa jutra,

Ja odavno spavam po noći uvijen

U staraĉko ćebe koje grebe.

Ne ljubiš me i tako me kaţnjavaš,

Volim te Vasilisa i tako ja kaţnjavam tebe.


9

Dylan Horman - Alhemija atomskog

skloništa

Jednom sam te nacrtao

Kako priĉaš sa mnom

Nisam te dugo video

Ali mogu da se setim

Poslednjeg razgovora

„ Voliš li me ? „

„ Ne smem da ti kaţem...“

„ Zašto ? „

„ Osećam biće rata

A pred rat ne smem da te volim

Mogli bi da poginemo

Mogli bi da se izgubimo

Mogli bi da eksplodiramo

I dţaba smo se voleli...“

Znao sam da brojiš u sebi

Sve one sate kada smo ćutali

Sve one izgovore zbog kojih smo se rodili

Znao sam da sahranjuješ u sebi ovu malu sobu

I da lagano zaboravljaš koliko ima

Stepenika do mojih vrata

Nacrtao sam šta si mi poslednje rekla

Nacrtao sam poslednje nebo

I otvorene prozore

Neku tuĊu decu

Kako pale papirne vozove

Mokru ulicu i staru kuću

Po kojoj pišeš

Da svakoga dana mi pomalo umiremo

Jednom sam nacrtao sebi ruĉak i ĉašu vode


10

Nacrtao sam sećanje na tebe

Jednom sam nacrtao kao te ĉekam i dan danas

Nacrtao sam kako si se vratila

Sela za sto

I pitala da li te volim

Rekao sam da te volim

Ali ne smem da ti kaţem

Nacrtao sam kako oblaĉiš haljinu za more

I kako odlaziš opet

Nacrtao sam kako svako od nas

Svakog dana

Pomalo odlazi.

Nisam te video dugo

Al i znam

Da imamo pozamašni staţ umiranja i odlaţenja

Imamo dete

I imamo zanesenost koju drţimo u zlatnom kavezu

I hranimo ga ostacima od ljubavi

Nacratao sam kako me pitaš

Da li te volim

Nacrtao sam kako znaš odgovor

Da

Mi svakog dana pomalo

Saznajemo odgovore

I pretvaramo ih u izgovore...

Slepih oĉiju izbore ...

Kao na ĉasovima alhemije


11

Ljiljana Pasarićek - Pobjeda nad snovima

Ako treba da se sretnemo u prljavim ulicama našeg'

bezimena grada il'

U snovima satkanih od misli i

paperjastih koraka na cesti od svile

Da krademo jedno drugo bez

okova

U nama i na nama...

Ako treba da se volimo,

volimo se u našim tišinama sakrivenih brokatnim zavjesama

za kraj prvog' ĉina

Na pozornici bez publike

i bez aplauza za kraj...

Zavjesu tešku podignimo u znak naše pobjede nad

snovima...


12

Ljiljana Pasarićek - Blud noći

Opet me ĉeka blud noći u snovima.

Pod svjetiljkom mjeseĉeva odsjaja,

na puteljku do srca navuĉene koprenom sumnje ,

i zaĉahurenih tragova rana

Što ispisale su neke prošle noći i dani

bez bluda i kopreni

u zanosu protkanih od laţi....

I opet ću bludniĉiti u noći i u snove ti doći....


13

Amanda G. Zendeli - Voljela bih...

Voljela bih da smo se voljeli...

Svirali gitaru skupa

i tišinom milovali jutra.

Voljela bih da smo nebo ljubili pogledima...

Drţali se za ruke

i dozivali pjesme za našu ljubav.

Voljela bih da bili smo tu...

Zagrljajima traţili jedno drugo

i snovima gradili sreću.

Voljela bih da izgovarali smo istinu...

Koraĉali poput vjetra

i poljupcima branili svoj svijet.

Voljela bih...

Da ostali smo tu u trenucima vjeĉnosti...

Zauvijek.


14

Amanda G. Zendeli - Uspavanka za tvoje

pjesme

Koţom tišina rasula se

poput vode izvora

tvojih misli...

Od tvojih mi ruku

kosa mladost izdiše

kao posljednji sat...

Ja ne umijem

te upitati koliko me

ima u tebi

i da li spavam ti negdje u grudima...

Pjesmom bih tvojom

prošetala samo da

poljubim ti dah,

da zastanem na tren

i ogledam se u oĉima tvojim.

Pomiluj mi rijeĉi

i šapni negdje daleko

kako uspavanke tvoje

mir su u mojim grudima.


15

Danijela Jokić - Veliko parče kolača

Tek kada si nestao

shvatila sam svoje greške.

Trebalo je voljeti umjereno,

smireno i pritajeno.

Ja sam vrištala.

Ludaĉki stiskala.

Histeriĉno ljubila.

Neograniĉena u svemu.

Rasipnica ljubavi,

dijelila sam smješke,

sva od šarenila,

poput pomahnitale vrteške.

Majstor transformacije,

varijacija od mraĉnjaka do gracije.

Bila sam ti previše.

Zalogaj koji se zaglavi u grlu.

Veliko parĉe kolaĉa

koje se nije moglo pretvoriti u mrvu.

Pored tebe sam kao samrtnik ubrzano disala,

svaku sreću i nesreću vernom drugu,

(hartiji) napisala

ali i dalje sam ti bila strana.

U nekim danima djevojĉica;

u nekim ţena.

Po potrebi i klošar i dama.

A onda si samo nestao uz objašnjenje da si ugušen.

Da se od svih ovih liĉnosti u meni

tvoj glas vremenom pretvorio u šapat

dok nije sasvim išĉeznuo.


16

Pogriješio si.

Vulkan emocija je eruptirao zbog tebe;

tvoje rijeĉi su bile moja Biblija.

Ti si bio moj Bog.

Naţalost nisi shvatio.

Otišao si opet u obiĉnost

zbog koje si oduvijek i patio.


17

Danijela Jokić - Uspavana ljepotica

Pokušaj da me probudiš iz ovog košmara

jednim njeţnim poljupcem

kao uspavanu ljepoticu.

Znaš, dugo sam od snova drhtala

nemirna i preplašena.

Dugo me je i java muĉila.

Podmuklo poput lopova

krala je lijepe stvari

a ja se loših zasitila.

Gladna sam dobrote.

Zagrli me ĉvrsto,

onako kako se grli uplakano dijete

i reci mi da ce proći,

da sam samo ruţno sanjala.

Izrecituj mi pjesmu,

voljenu Desankinu 'strepnju'

da se bar na trenutak smiri plašljivko u grudima.

Budi tu, molim te

ti si princ koga je ova Aurora ĉekala.


18

Dijana Zmija Čop - Pred očima zavesa

Priĉala bih priĉu

Al nemam kome da je kaţem

Kada bih je rekla celu

Ljudi bi mislili da dobro laţem.

Al istina je uvek tamo

Gde razum ne prilazi blizu

Gde sve od sebe uvek damo

A nismo nekome ni u biranom nizu.

Pisala bih pesme

Al bojim se, neće ih proĉitati

Oni koji kasne

Za onima što ljubav ne umeju pitati.

Zapalili smo reĉi

Koje srca naša već tuţno poznaju

Što ne znaju kako se leĉi

Ono što duše nikad ne bi htele da doznaju.

Otvorili smo krila

Ne bismo li ka snovima krenuli

Ali to što sam u zori snila

Su tragovi oštri, koji bi sami uvenuli.

Ćutke ćemo uĉiti

Lekcije teţe od smrti i ţivota

I uvek će nas muĉiti

Savršenstvo gde stanuje lepota.

Saĉuvali smo veo samoće

Koji nas štiti od usuda duše

Postali smo deo hladnoće

Zidovi leda štostalno se ruše.

I tako jedno kraj drugog

Prolazimo poput senki ništavila

Laţemo da nemamo vremena za tugu

Ta nas je maska u crno zavila.


19

Dijana Zmija Čop - On će me prepoznati

On će me prepoznati,

bila ja crna, plava ili zelena

nosila haljine od tila ili oko sebe dţak

bila ţiva vatra ili nevidljiva sena

bila osvit zore ili najluĊi mrak.

On će me naći gde hodaju bosi

pratiće stope od snova i strasti

on će me videti sa zvezdom u kosi

pratiće nemir i za mnom će pasti.


bila ja diva,boginja ili nevidljiva

razume govor mog lica i tela

zna pogled što spuštam kad jako sam stidljiva

Kad treba leteće gde budem se pela.

On će me naći stazama šaputanja

pratiće oĉi koje ga uporno gledaju

biće svetionik za sva moja lutanja

ukrašće me za sebe ako me njemu ne daju.


volela ga ja , mrzela ili bolela

jer ovu ruku drţao je tajnama grehom

on dobro zna koga jedino sam volela

i umeo je da briše suze osmehom.

On će me naći jer osluškuje svemir

sve što poţeli moţe doznti

on je ta buktinja i veĉni nemir

ko god da postanem, on će me prepoznati.


20

Marat M’saev Daan - Milion razloga

Milion razloga

kao milion tvojih istina,

prokletih laţi koje osećam

u svom skrhanom odrazu,

donose mi nemir u dušu,

teraju na unutrašnje borbe

iznova i iznova, iznova...

Iznova se pitam o vrednostima

nekog izmaštanog sveta

u uglu mojih sećanja

koje tebi bacih pod stopala

da me gaziš kako ti je volja,

kako tvoje srce zakuca na vrata moga.

Dala si mi milion razloga

da se pokrijem velom noći

i nestanem gde zvuk ne putuje,

gde me ne moţeš dozvati

kada te utvare tvojih laţi slome.

Ţelim da verujem

u tvoje otrovne reĉi

da ja grešim

dok te pritiskam iskrenim zagrljajem,

ţelim da poverujem

da ti venĉanica nije crna

kao laţi kojih se naslušah

dok sam posmatrao tvoja leĊa.

I ponovo sam se sagnuo

i zamolio za razlog da ostanem

da ti pruţim svoju ljubav.


21

Marat M’saev Daan - Sedam puteva

Ţivela sam ţivot dalekih bajki.

Plašila sam se svog tuţnog odraza

što me je podsećao na samoću

u vrelim danima nakon Miholjdana.

Molila sam se svetim ikonama

u našem porušenom hramu

da me poštede sedam puteva.

Svaki me je vodio u novi krug pakla

koji si samo za mene stvarao,

svaki za jedan dan u nedelji.

Osveštala sam svoj dom

suzama umesto svetom vodicom

koju je sveštenik kadio

u danima naše sreće i blagostanja

na dan kada si od mene otišao.

Molila sam se dragi

za svoje nejako zdravlje.

Svaka raskrsnica bi uzimala deo mene

sebi u vrelo naruĉje

kidajući mi dušu u komade.

Kleĉim ispred tebe kao isposnica,

molim te za milost

dok ti celivam stopala

što mi stoje na krvavom srcu.

Molim te, tvorcu moje sreće,

ĉuj moje ponizne vapaje,

pusti ovu pticu iz kaveza

da se vine u svetla nebesa.


22

Bibelot de Verre - Prestupna

Izrasla su mala crvena sunca,

tog ludog jesenjeg proleća.

Na jagodicama njegovih prstiju .

Nebo je zbunjeno tim dogaĊajem

danima uporno sipalo

raspukle maslaĉke i plave zvezde.

Ni disanje nije bilo lako.

Vazduh se presvlaĉio u šećernu vunu

Sanjiv i sladak, mekan do zagrljaja.

U pregibima bora smejalica

Trepavice su cvetale tajnim ţeljama

Onim, u koje se najjaĉe duva ţmureći,

a grudi im budu postelja i utoĉište.

Najmanja , sluĉajna lepota bivanja

Stvarala je naĉin kojim se ulicama hoda.

Tog nemogućeg jesenjeg proleća,

Trapez mi je krila saĉuvao.

Zanjihan do krova sveta

Sa koga sam ljubila svemir i sebe.

Nosila sam boje umesto oĉiju tih dana.

Okićena blistanjem i lakoćom

Pronalazila sam se u klavirskim dirkama

Stavljala peteljke od osmeha iza ušiju

Iz nota su vrebali recepti za urokljive kolaĉe

One, koje podeliš , da bi bio ceo .

Vrbe su me birale uporno za noćni ples

rasĉupane i sluĊene od sunca,

od neke muzike koja se ĉula

samo u otkucajima pred san.

Ta drhtava mala sunca

Koja mi je dlanovima pruţio .

Ostavila su mi tragove svuda gde postojim.


23

Kao peĉatni vosak nedokazanog srca

na jednom pismu iz prošlog veka, nelomljiv.

Zaveštanje da je vreme beskrajno

Iako sat razbijen iz besa, stane.

Da prstohvat šarenih zrna bibernih

Zatvoren reĉima u kutijicu od stakla

Ostane nepromenjen i trajan .

Ta mala crvena sunca

Te prestupne prolećne jeseni

Su me nauĉila da ponovo volim .


24

Bibelot de Verre - Nepokolebljiva

Pitaš me, a ćutiš..

Gde nam se susreću svi ti svetovi ?

Na javi ili u snu?

Tvoj , toliko ogroman,od ĉelika i mora, od htenja i ţelja,

Moj, majušan , od drveća i ptica, drhtuljav i krhak.

Ne ukrštaju nam se putevi,

samo u mislima ponekad smo tamo.

Visoko negde. Bez pravog razloga.

Neću ti nikada dati da odeš.

I kad pomisliš da me nema više

Ja ću biti u svakom tragu koji ti se upetlja u prste

Biću uz tebe na svakoj stazi, gde god da kreneš.

Svetovi, ovi naši, ludi,

u svojim orbitama nemaju niĉega.

Poneku reĉ prećutanu, susrete i daljine.

Neka ruţna pravila i zakone.

Ja ih ne ţelim više. Iako ih razumem.

Ne volim ih takve , razdvojene i unakaţene. Uniţene.

Neću ti nikada dati da odeš.

Kad zaboraviš da sam bila,

izranjaću kao smešak koji jeste,

Onaj šeretski , mali, sećajući i lep.

Onaj najneţniji smešak trajanja

kojim ćeš gledati leptira kako se bori sa vetrom,

a videćeš samo plamiĉke neke vatre koja gori na brdu.

Onaj mangupski smešak , prikriven,

od kojeg se kockica ĉokolade topi,zamiriše na maline i noć,

A tebi bude nešto ţuljavo oko srca.

Nikada ti neću dati da stvarno odeš.


25

Igor Cijan - Uteha je ogrev

meĊu ušima praznina boli;

um, poput zida, klimav je i tup

ispade cigla, potom još sedam

odron je neizbeţan

pokreti i reĉi lome se

poput ledenica padaju svuda, peku

ali neće pogoditi suštinu;

na odgovor strpljivo ĉekam-

promrzla reĉ, konaĉno

iz hladne dubine stiţe:

uteha je ogrev

a opeći te ţelim

zamrznut u trenu, bejah ja

pod lavinom zgrbljen

ţestina snega brutalno stiska;

nepomiĉnost nadjaĉava potrebu

da utehom tebe

zgrejem nas

mrazom obeshrabren,

po snegu iscrtavao bih slova poraza

veĉno

da sve nije postalo voda

jer peĉeš, topiš, nas ti


26

Igor Cijan - Odricanje

celog ţivota neobiĉno trom

stakleni korak- stakleni prsti

svaki pokret bio je rizik;

danas koraĉam, nisam hrom!

pronaĊen je oslonac ĉvrsti

prošlost je posluţila svojoj svrsi

na prag budućnosti sam doveden;

prethodni dani spokojno gore.

konaĉno strahuju noćne more,

jedan san sa mog ramena ih goni!

moje reĉi su radošću istkane retko,

a takva je ova pesma.

ukrao sam ti ĉetvrti prst s’ desna,

levu šaku, od celog tela, darujem sebi!

nek’ preĊašnja sudbina bude besna

na radost, zbog tebe,

odbijam da sikćem.

stoga na zlo, na gadosti viĉem

protivnike svoje ne traţim u lepom,

a samo lepota nad nama lebdi

i zato se odriĉem pesme o tebi


27

Zlata Jovanović - Tajna i ključ

U prsnuća

Svakodnevnice

Ako sam smisao

Koji traţiš

Snaga tvoja ispisana

Mastilom nevidljivim

U sekundi novoroĊenoj

Neka sam reĉ

Koju izgovaraš

Sa ţarom boţanskim

U trenutku nespokoja

Neka sam

Zaštitar tvoje sete

Unutar duše

Tajna I kljuĉ

Tvoga svemira

U huku nemom

Znaĉenja prepoznaj...

Vrata okovana

U kratkotrajnosti

PobeĊenoj…

Prolaz

Srastao za ljubav

Tu je negde…

U oprostu beskraja

Svetla palim

Sa dozom opreza

A ti se zamisli

Imaš li vremena

Koliko ja nemam.


28

Zlata Jovanović - Plamen

Na dnu pogleda tkaš

Razlog više

Da ostanem

Nemoć tvoja poslednja

U neţnosti

Sna zagonetnog…

Povetarac varnice mrsi

Noktima strahova nizane

Strasti lagane

Vezane u ĉvor…

Srce daješ

Za deo moje duše

Šta da kaţem

Neću da laţem

Nadu nestvarnu daje

Trenutak

Grešno iskriĉav…

Za plamen moga dlana

Oprosti

AnĊeo nisam

Koliko ţena.


29

Džehva Havić - ProbuĎena svitanja

Bit ću sretna

kad ponovo ću moći

doĉekati,

tek probuĊena svitanja

i nova jutra

u moj ţivot da primim.

Bit ću sretna


doĉekati,

prvi sunĉev zraĉak

da ugrije svaki listić

i ozari moje srce...

Bit ću sretna


sklopiti oĉi i

svim ĉulima mojim

upijati mirise

novog sunĉanog jutra...

Trĉala bih tada za ljepotom,

raĊala se svakog

novog jutra,

a zalaskom sunca

neka sve utiša

u tihom sutonu tom.


30

Džehva Havić - Tu si

Kaţu da te nema,

a ti si uvjek tu...

Ima te u svakoj

kaplji kiše,

ima te u svakoj

pahulji snijega...

U vjetru si

što ljiljan pomiriše,

pa taj miris

oko mene širi...

u vazduhu si,

što uzdahe moje grije,

i u vodi si

kad umivam lice...

Ja vidim te

kad zvijezdu,

za mene

sa neba skineš,

i kad moje oĉi

snom pokriješ...

Vidim te,

vidim te...

I neka niko

nikad,

ne kaţe

da te nema,

da nisi tu...

da nisi pored mene.


31

NaĎa Đoković - Čudo!

Eh, kako me uništiš Ĉudo moje slatko,

samo li mi jedan ne nameniš treptaj.

I kako ti samo sve to ide, glatko:

da me sa poĉecima dovodiš na kraj.

Virtuozu mraĉni, ti stvorenje ĉudno,

drţiš me u šaci, kao kockar keca.

U pesmi mi spiješ, a u glavi budno

tvoja struna trza i dušu mi peca.

Pogledaj me ĉudo, jer znam da me vidiš,

al ti dostojanstvo ne da skrenut glavu.

Ma, nemoj mi reći sada da se stidiš

što ti pesme pišem i kujem u slavu!

Znam ja takve coke, takve šarlatane,

što pesniku većma za po korak beţe.

Takvi jesu centar, a stoje sa strane

jer ih paţnja svaka i "guši" i "steţe".

"Ne, nemoj mi prići, nisam ja za hvalu,

sedeću baš ovde, praviti se ludo.

Al ti me pod maskom pronaĊi na balu,

ili glasno reci - to je moje Ĉudo!

Ja ću da crvenim i oĉima trepćem,

reći ću ti tiho - Koji ti je vrag?

Sada će da kaţu kako se namećem

da sam tebi, pesniku, ja pa neko drag..."

Izaćićeš slavno, povreĊene ĉasti,

i hajd, samo napred- napravi se ludo.


32

Zato te i volim i znaš da ću pasti

pred ĉarima tvojim.. Ĉudo jedno.

Ĉudo!


33

NaĎa Đoković - Posrednik

Ne umem ti, moja vilo,

objasniti sjaj što gasne,

niti šta se s pesmom zbilo

u neme mi sate, kasne.

Ne umem ti, gorsko ĉedo,

istoĉiti reĉi gromke;

jedno mi je lice bledo

ostavilo sve potomke,

da ih plaĉem, da ih volim,

da im pevam noći svoje,

da, bezboţna, većma molim

svoje snove da postoje.

Ne umem ti, pesmo svile,

ispevati sve tišine,

što mi jedne oĉi mile

sad pevaju, iz daljine.

Ne umem ti nikad reći

šta je to što tobom dišem,

niti gde će noćas leći,

nemi ţivot, kome pišem..

Ne umem ti nikad reći

o dragulju, o kom snevam,

I da sve što mogu steći

tek maska je tog što nemam.


34

Radica Matuški - Čuvaj se

Ne bih ti rekla: "Tuţna sam!",

ne bih prolila suze,

ne bih ti rekla: "Patim, znaj!",

sakrila bih drhtaj ispod bluze.

Ne bih ti rekla: "Znaĉiš mi!",

ne bih mogla ja to,

ne bih ti rekla: "Ne idi!",

dala bih ti srce svo.

Ne bih ti rekla: "Zagrli me!",

ne bih pruţila ruke,

ne bih ti rekla: "Kradeš mi sni!",

prećutala bih muke.

Ne bih ti rekla :"Ostani!",

ne bih pokušala sve,

ne bih ti rekla: "Volim te!",

rekla bih: "Ĉuvaj se!".

Moţda tako razumeš sve,

moţda reĉi su suvišne,

moţda bi' bile kaţnjene,

kada bi' bile izgovorene.


35

Radica Matuški - Dezerter

Dezertiraj iz moga srca,

kada iz oka pustim suzu,

i ona poĉne da puca,

a kapi njene okvase bluzu.

Dezertiraj dok još sam ţiva,

kada dah poĉne da slabi,

i jedna tvoja ĉizma kriva

srce moje oštro pregazi.

Budi samo dezerter iz srca,

pre nego što poĉne da puca,

onaj znani kapilar u oku

što stvara ranu preduboku.


36

Angelina Medaković - Samo ljubav

Svući ću ljuskavu koţu svoju,

ako ti se ne sviĊa njena boja, jer

zmija sam mudra iz Raja izašla,

i dozvoliti neću da koţa moja

bude razlog tvog nedolaska.

Ispilit ću rogove vraţje što su

izrasli mi iz karaktera zafrkantice

i vire sada iz nestašnih kovrĉica

mi na glavi, da smirim se u tvojim

rukama, u tvom ţeljenom zagrljaju.

Isplest ću mreţu ribarsku za sirene

od zlatnih niti, zadrţati da me moţeš,

da ne otplivam nepoznatim morima

bez tvoje zaštite, neposlušnu da me

zaustaviš, tvrdoglavu da me ljubiš.

Trebam li sve to uĉiniti kad znamo

da samo ljubav je potrebna, ona koja

ne mari za boju koţe, za rogove, niti

joj trebaju zlatne niti, jer nevidljivim

nitima zaustavlja i divljakuše bijeg.


37

Angelina Medaković - Naša ljubav

Kada pomisliš da te volim prekomjerno

Odlij' malo te ljubavi u rijeku.

Rijeka će je radosno ponijeti

Na leĊima matice do mora

I valovima more probuditi.


Raspi malo te ljubavi u pustinju.

Pustinja će je radosno primiti

Kao sjeme buduće prašume

I zelenilom bujnim prodisati.


Baci malo te ljubavi meĊu ljude.

Ljudi će je radosno udomiti

U duši svojoj kao beskućnicu

I grijat' će im usamljeno srce.


Uzmi malo te ljubavi sebi.

U tebi će se ljubav radosno

Razmnoţiti i vratiti meni

I podijeljena postati naša ljubav.


38

Violeta Grujičić - Vekovi

Blizine naše

Vekovi pokriše

Za ljubav se duše ne izboriše

MeĊu nama,dva, tri je veka

Reka jedna duboka

Mutna i daleka

MeĊu nama

Vekova je mnogo

Stvoriše se tako lakonogo

I olako

Moju ruku pusti

Nepremost meĊ' nama dopusti

Posta krivousti

Otvorenih ĉeljusti

Ostavi mrak pusti

Naše duše zapusti

Ĉvrst lanac popusti

A ţivot propusti


39

Violeta Grujičić - Još se borim

Da, još se borim

Da u ţudnji ne izgorim

Da se u prah ne pretvorim

Da te sebi ne dozvolim

Ime ti ne izgovorim

Sve ti ne oprostim

Da, još se borim

Da sebe ne korim

Da se bolom ne razorim

Da vrata ne zatvorim

Od sećanja ne rastopim

Našu sliku ne otvorim

Sebi ne prigovorim

U neprebol da se ne pretvorim


40

Bojan Filipović - Počela si da me nerviraš

Ne znam šta da ti kaţem,

osim, iskreno mi je ţao.

Šta da kaţem?

Poĉela si da me nerviraš,

A mislio sam da je to nemoguće.

I onda su priĉe ljudi i ţena

Postale nezanimljive posle tebe,

Slušam ih i smeškam se

prijateljski, kurtoazno.

Jer ti si umela da ispriĉaš

Sto puta bolje i zanimljivije

Sve što mi nije bilo vaţno.

Kada putujem ujutro

I hladno je svuda, pitam se

Zašto zamišljam da me grliš

I zašto mislim o tebi

Kada me ustvari nerviraš?


41

Bojan Filipović - Poziv

Hodaš na prstima

kroz vratnice

i hodnike svesti.

U toplu noć

reĉima ću te

prenuti iz sna,

reĉima mekim

poput svile.

Tiho ćeš ustati

i stajati na pragu,

oĉima se smešeći

na zamišljenu,

dragu prikazu.


42

Vojislav Stojsavljević - Insomnija

Traţim je,

gleda me noćima.

Mlada i gladna

u trci sa snovima.

Krije u sebi

sebe od mene,

a nemoć me peĉe

i ljubav za veĉe.

Snovi mi beţe

kroz dane,

noću mi savest

svane i stanem.

Insomnija.

Ne sanjam,

padam u ralje jave,

dani me dave

i maljem

ugroţavam nevine

cvetove ĉednosti.

Razdvajam ljubav

od zrelosti,

na putu deljenja

retkosti.

Mi smo komete

bez cilja,

ratnici bez mira

i planete

šarenog svemira.

Dva ţivota

na polju grobova,

veĉni grad

na sedam bregova.


43

I deca

sa šminkom klovnova.

Samo ti i ja

i par stihova.


44

Vojislav Stojsavljević - Tiha smrt

Piljim ti u ţar cigarete,

leţiš i priĉaš o ljudima,

kako prezireš autoritete,

koji kroje ţivote drugima.

Karma je naša sudbina,

apsurd je reka ludila

i da preţivimo par godina,

svest o razdroru bi nas ubila.

Postoji li vreme povrtaka?

Pitaš, al' ne traţiš odgovor.

Kada krene poslednja povorka,

utihnuće i poslednji razgovor.

Leţiš i piljiš u dim cigarete,

ja sedim i ćutim, jezik me peĉe.

Jedan san, da zajedno umrete,

a java je ovo, poslednje veĉe.

Neću dati mislima da kleĉe.

Ako je sutra dan za umiranje,

pusti nek krv posteljom teĉe

i ubi u meni i poslednje sećanje.

Leţimo zagreljeni i krvavi,

sviće i sunce traţi da kriknem.

Ti si prazna sa snom o ljubavi,

odlaziš mrtva, ja ostajem nem.


45

Ivan Gaćina - Ljubav iz trinaeste galaksije

U izgubljenom sazvijeţĊu

na pragu trinaeste galaksije

traţim tvoj pogled

raspršen

izmeĊu milijardu zvijezda.

Kroz nevidljive putanje,

daleko izvan

zakona refleksije,

atomi i kvanti

opisuju ti lice,

iskonske vatre

griju hladnoću svemira

s toplinom ljubavi.

U crnim rupama

poĉivaju boli,

strahovi, patnje,

nadajući se ostvarenju

potajnih ĉeţnja.

Lutam u svjetlosti

kao neznatni pješak,

zrnce svemirske prašine

u beskrajnoj tišini,

traţim izgubljenu ljubav

iz trinaeste galaksije.


46

Ivan Gaćina - Simfonija vjetrove ljuljačke

Na valovima divljim

šaptala si simfoniju

vjetrove ljuljaĉke

skupa s tisućama

raspjevanih školjki.

Kroz maglu,

na puĉini sinjeg mora,

svjetlucanje ti otkriva lice,

more uspavljuje pjesmom,

sol blijedi

meĊu uspomenama.

Ţarko sunce

diktira tanga ritam,

morem plivaju

mlade mandarine,

na horizontu

nestaju brodovi,

pećine skrivaju

svjetove iz mašte.

More mami na igru,

nevere bude

ţelje, snove,

nimfe mora ĉuvaju tajne.

Poĉiva duša na oblaku,

krevetu od bure i sjete,

šarenilo svijeta otkriva bit,

beskraj mami zagonetkama.

MeĊu ţeljama lebdi lice,

mladenaĉka ljubav

u dubini srca.

Na krilima galebova

vjetar raznosi uspomene


47

preko svjetskih mora.

Spavam.

Spokoj mi narušava

simfonija vjetrove ljuljaĉke.


48

Radmila Milojević - Bela haljina

Letnja vrućina i haljina bela

Osmeh ti mami

Igraju plaviĉastom vatrom

Oĉi po meni

Kao zrak sunca me pališ

Gubim se u oĉima tvojim i nestajem

Ne znam šta me ĉeka

Kao da mi izuvaš i cipele

Na vrelom asfaltu ostaju mi noge bose

Golom se osećam ĉak i ispod koţe

Budiš me otvaraš k'o neţni cvet

Pevam u srcu, htela bih da pesmu duše

Ĉuju okolo svi

Radosnice izdajice htela bih da utrem

I izmenim melodiju naše pesme

Neka se ljubav istopi u uspomeni

A boli u pesmi

Prosipaš poljupce svoje

Nemirna groznica struji mojim telom

Igraju plaviĉastom vatrom oĉi po beloj haljini

Otvaram se k'o neţni cvet


49

Radmila Milojević - Ciganska balada o

plavoj ruži

U Podgorju, krševitom gorju,

Plava Ruţa iz kamena niĉe;

s noći niĉe, raširi latice,

dušmaninu zaora grobljišta;

s noći doĊe, zoricom uteĉe;

kano mesec pred ţarnim sunašcem.

Dve duše su neki put

zajedno stvorene i

zaljubljene jedna u drugu,

pre nego što se rode…

I onda kada su zalutali zraci sunca

zašli prema zapadnim brdima

i odjezdili prema nabujaloj reci,

niz mutnu reku.

Priĉa o nesretnoj ljubavi

kojoj nije bilo u dodeljenom ţivotu,

da budu zajedno,

pa, procveta Plava Ruţa.


50

Jelena Perišić Matveev - Lek za zaborav

Grobna tišina razbija zidove lobanje.

Nemo moţdano umiranje.

Beli otrov što ti doktor prepiše

dok teši te,

svoj danak uzima.

Mozak topi se.

Dok svesno u oĉi gleda te i naivno laţe te:

-"Lek za zaborav, to pojede sećanje..."

-"A vene doktore?

A sećenje?

Brţe je!

Ovo sranje bol ne leĉi,

samo ga uspava!

A onda opet surovi ţivot,

ta utvara,

i stara, dobro znana drama,

odgledana

bezbroj puta!

Peĉe me suza sa sveća

što ţale naše umrle dane

voštanim suzama.

Sahranjene nade

jecaju iz groba uspomena,

a ti mi ovde naglabaš pun ĉuĊenja

o izleĉenju i ostalim kurcima!

Umro mi je još jedan dan

i naš san sa njim...

Gospodine 'Pametni'

to tvoja kutija ne leĉi!"

Hajde reci mi, jedini,

najjediniji od svih jedinih ikada:

"Gde su nam sad' oni deĉji sni?


51

Gde smo pogrešili

kad eho krila naših raširenih

još se ĉuje u staroj ulici,

dok seku vazduh kao maĉevi?

Gde su sve one zakletve

od postanja do ZAUVEK?

Tu nema leka!

A budala u belom ĉeka kraj radnog vremena,

boli ga kurac za naša sećanja!

Tamo su,

zovu me sa groba uspomena...

I ispod pepela...

Mole da ih oţivim,

vape da se vrate,

svi oni sati,

zgaţena vremena...

Iz glasa kukaju nam sni,

ţale što postali su košmari...

Ne seri budalo u belom!


52

Ifeta Hrnjić - Naša ogledala

Ogledaš se...

u mojim snenim oĉima,

odjekuješ u mislima,

njeţno naslonjen

na moj izmaštani san,

toplinom uzdaha zagrljen...

Ogledam se...

u tvojoj zjenici,

što samo meni

i usred mraka

plamenom zorom sja,

sanjam na tvom uzglavlju,

zarobljena drhtajem

tvojih rasutih mirisa...


53

Ifeta Hrnjić - Kameni ljubavnici

Bili su... dvije sunĉeve zdrake,

što svjetlost poklanjaju mraku,

dvije kapi biserne kiše,

što cvijet ljubavi napojiše.

Tekli su rijekom njeţnosti i strasti

ne ostavljajući tragove na obali,

plašili su se izduţenih sjenki,

što zatvaraju vrata u smiraj dana,

otkucaja u vrisku prolaznosti.

Na uzvisini bolnih osjećanja

on se preda, sa kamenom se stopi,

ona, ne pristade na kraj,

zagrli kamen, glavu na rame mu spusti,

skamenjene oĉi ţeljom sklopi.

Sada skupa u vjeĉnosti stoje,

on, izloţen gorskom vjetru

na straţi spomen ljubavi ĉuva,

ona, u zavjetrini njegove duše

nedosanjane snove sniva...

Otkucaje više ne broje...


54

Jelena Đerić Dobanovački - Moja sreća

Ono što nosimo u sebi,

što nam je od Boga dato

- ne moţe se skriti.

Nisu to misli na papiru,

koji se moţe saviti i spaliti.

Duša je ta koja će zavoleti dušu

koju prepozna kao sliĉnu sebi.

Moja je prepoznala tvoju

- zato sam ja privrţena tebi.

Zato, sve i da hoću,

ja te ne mogu napustiti.

Ne bih mogla deo sebe

zaboravu dati,

pokloniti.

Ĉak i kad te ne vidim

moja duša tvoju oseća.

Zato me nikada

ne muĉi samoća.

Zato što znam

da nisam jedina

od ovog ludila satkana

i znam

da postoji

još jedna duša

tim ludilom protkana.


55

To si ti

- moja zvezda vodilja.

Moje srce.

Moje sunce.

Moja duša.

Moja sreća ....


56

Jelena Đerić Dobanovački - To se zove

Ljubav

Plašim se da ti kaţem sve

što sam shvatila o tebi,

sve što ţelim reći,

da će moje misli,

kad se izgovore naglas

probušiti taj šareni mehur sreće

u kom smo i mi svetlucavi i vrcavi

kao proleće

Kao da ćemo nestati,

kao da će sve prestati

ako ti nekako drugaĉije,

sem zagrljajima iz sve snage i

milovanjima do besvesti,

dok ti spavaš, a ja bdim,

ako ikako drugaĉije sem bez reĉi, priznam:

Da si mi sve,

da te volim najviše,

da zahvaljujem Bogu milom

svaki dan u sebi

što sam usporila

što sam zastala da te upoznam,

što sam poslušala svog AnĊela ĉuvara,

što sam pogledala

da bih videla

Ljubav!

Ti mi ostvaruješ sne

one najveće.

Svaki dan

sve je jasnije

da nikakve zemlje daleke


57

dugo ţeljene, ne bi meni dale

nijedan sat, a pogotovo ne

sve ove dane srećom ispunjene,

kakve Ti meni daješ.

Reĉeno mi je da je došlo vreme nagrade

za sve moje patnje,

za sve lomove moje duše,

za sve horore koji su mogli da me izlude,

za sve... strahote od ranog detinjstva do sad,

koje sam pobedila samo time što sam razum saĉuvala.

Baš tad kad sam tebe upoznala

saznala sam da je svemu lošem

KRAJ.


58

Marko Dimitrijević - Spektar

Znam da su sedišta hladna u autobusima,

Previše sam vremena proveo tu.

Ali gde god da je telo otišlo,

Srce te je našlo tamo.

Tvoje su ruke veće od mojih

Ali su neţnije.

Ja sam krhka osoba,

Neţne spoljašnosti,

Uţasno grube unutrašnjosti.

Zato sebi dodajem boje,

Zato mi ih daješ i ti.

Malo crvene da se smire snovi,

Malo plave da lakše plivam kroz okean ţivota,

Malo zelene i ţute da znam da sam ţiv

Kada doĊu proleće i jesen,

I malo bele da ti skidam pahulje sa nosa usnama.

U tom spektru postojimo

I bićemo tu do kraja,

Gde god da je telo,

Gde god da je srce.


59

Marko Dimitrijević - Pesma bez kraja

Ti si ono dugme na košulji,

Koje uporno ušivam

A ono se uporno odšije.

Ti si onaj bol u grudima,

Oštar a tako neodoljiv,

Tako znam da još sam ţiv.

Ti si letnja kiša koju volim,

Kap na tvojim usnama,

Uspavanka moja najlepša.

Ti si ţuta strana moje knjige,

Izgorele od dodira,

Beskraj bez beskraja.

Ti si nota kad samoća zasvira.

Ni ova pesma nema kraja,

Zašto bismo imali ti i ja?


60

Vladislava Mrčela - Grlila me vasiona

.sva tanana sazveţĊa tvoje koţe na mojim prstima gore.

.svaki izgubljeni kutak tog mleĉnog univerzuma je moj, ja

sam doktor Ko.

.putnica u crvenoj-plavoj kutiji, od srĉanog tkiva, sunĉev ţar

me mazio.

.na usnama mi zvezdana prašina, u kosi ĉestice Galifreje.

.grlila me vasiona, ruke – crne rupe, ja sam doktro Ko.


61

Vladislava Mrčela - Iza zaklopljenog oka

Kaţe – Vidimo se kad zaţmurim.

Tamo, iza zaklopljenog oka,

visim sa nota Kleptonove i BB Kingove „Come rain, or

come shine“.

Spavam na oblaku iznad Aleksanderplaca.

Sedim na terasi svoga stana, naga, ĉitam Zolu.

Plešem uz zvuke „This head I hold“ i smejem se naglas.

Planiram putovanja, neka ĉak u vasionu.


ĉas sam crvena ribica koja se razlije i oboji ga,

ĉas bezglavi astronaut kojeg sam crtala.

Grle me njegovi osmesi i miluju briţnosti,

i svi zidovi unutar komora njegovog srca oblepljeni su

mojim crteţima.

Pišem, kod nogu mi leţi lisica, crtam, oko glave se obrće

Sunce.


prelećem Gardoš kulu na leĊima papirnog ţdrala.

Sadim jagode penjaĉice u bašti, berem ih sa zvezdanog neba.

U kutiju snova pakujem mu samo neţnosti.

Oko mog srca igra velika meĉka i pevuši Tom Veitsa.

Kaţe – Vidimo se kad zaţmurim.

Kaţem – Moţe, već te ĉekam tamo.


62

Radojka Rea Sartori - Tiho svete

Tiho svete

Tiho

Moram ĉuti Hor andjela

To negde on peva

Sitno prebira po ţicama

Pesmu svih mojih nemira

Tiho svete

Tiho

Ljubav je jedina istina

Ona je tišina

Ona je muzika

Ona je nedodirna milina

Tiho

Šapuće mi Sudbina

Šta je iza svih tišina


63

Radojka Rea Sartori - Meke haljine

Meke haljine

Šuštanje svile

Bose noge

Toplota dodira

Mirisi lipa

Vodjenje ljubavi

Beskrajne letnje noći

Tamna i bela put

Tela oznojena

Skrivanje

Ljubljenje

Sanjanje

Ja i ti

Zabranjene

ljubavi

Moţda se i desilo

Moţda je postojalo

Odakle se znamo

Iz kog vremena

Sudbino pusti

da doţivimo san.


64

Danica Đurić - Maslačka dva

Ugledah jutros maslaĉka dva

Dotakoše se usnama,

Pa vetrom nošeni brţe bolje

Pobegoše niz mokro polje.

I ne znam šta beše sa njima tada

Ali mi osmeh licem zavlada

Iz svakog njihovog zrna ko u maka

Narašće ljubav velika i jaka.

Nema te kiše, ni kasnog snega

Što bi mogla uzeti od njega

Jer kad izgreje sunce sa neba

Cvetaće ţuta livada iza brega.


65

Danica Đurić - Posle tebe

Posle tebe...ovaj grad neće biti isti.

Nikada...

Ne ĉujem eho tvojih koraka.

Drugi ljudi koraĉaju tiho.

Ne vidim tvoje ispruţene ruke,

A drugi ljudi na leĊima ih drţe.

Posle tebe... ni pisak voza se ne ĉuje.

Nikada...

Ne ĉujem tvoj smeh,

A drugi ljudi su zaboravili kako se smeje.

Posle tebe...ni mostovi, ni pruge

Nemaju dušu kao pre.

Sad je drugaĉije sve.

Posle tebe...ni mesec, ni sunce

Ne sijaju isto.

Nikada...

U travi cvrĉak izgubio violinu...

Ne ĉujem svirku.

Posle tebe...maslaĉak ne cveta...

Nikada...

Ovaj grad bez tebe nije više isti.

Posle tebe...i ti si postao drugaĉiji.


66


67

Sadržaj

O zborniku ............................................................................ 3

Alfabetni spisak objavljenih autora u zborniku

„LjuBavljenje reĉima“ .......................................................... 5

Dylan Horman - Kako se ja i Vasilisa Prekrasna uzajamno

kaţnjavamo ........................................................................... 7

Dylan Horman - Alhemija atomskog skloništa .................... 9

Ljiljana Pasarićek - Pobjeda nad snovima ......................... 11

Ljiljana Pasarićek - Blud noći ............................................ 12

Amanda G. Zendeli - Voljela bih... ..................................... 13

Amanda G. Zendeli - Uspavanka za tvoje pjesme .............. 14

Danijela Jokić - Veliko parĉe kolaĉa .................................. 15

Danijela Jokić - Uspavana ljepotica ................................... 17

Dijana Zmija Čop - Pred oĉima zavesa .............................. 18

Dijana Zmija Čop - On će me prepoznati ........................... 19

Marat M’saev Daan - Milion razloga ................................. 20

Marat M’saev Daan - Sedam puteva .................................. 21

Bibelot de Verre - Prestupna ............................................... 22

Bibelot de Verre - Nepokolebljiva ...................................... 24

Igor Cijan - Uteha je ogrev ................................................. 25

Igor Cijan - Odricanje ........................................................ 26

Zlata Jovanović - Tajna i kljuĉ ........................................... 27

Zlata Jovanović - Plamen ................................................... 28

Džehva Havić - ProbuĊena svitanja .................................... 29

Džehva Havić - Tu si .......................................................... 30

NaĎa Đoković - Ĉudo! ........................................................ 31

NaĎa Đoković - Posrednik .................................................. 33

Radica Matuški - Ĉuvaj se .................................................. 34

Radica Matuški - Dezerter .................................................. 35

Angelina Medaković - Samo ljubav .................................... 36

Angelina Medaković - Naša ljubav ..................................... 37

Violeta Grujičić - Vekovi ................................................... 38

Violeta Grujičić - Još se borim ........................................... 39


68

Bojan Filipović - Poĉela si da me nerviraš ......................... 40

Bojan Filipović - Poziv ....................................................... 41

Vojislav Stojsavljević - Insomnija ....................................... 42

Vojislav Stojsavljević - Tiha smrt ....................................... 44

Ivan Gaćina - Ljubav iz trinaeste galaksije ........................ 45

Ivan Gaćina - Simfonija vjetrove ljuljaĉke ........................ 46

Radmila Milojević - Bela haljina ........................................ 48

Radmila Milojević - Ciganska balada o plavoj ruţi ............ 49

Jelena Perišić Matveev - Lek za zaborav ........................... 50

Ifeta Hrnjić - Naša ogledala ................................................ 52

Ifeta Hrnjić - Kameni ljubavnici ......................................... 53

Jelena Đerić Dobanovački - Moja sreća ............................ 54

Jelena Đerić Dobanovački - To se zove Ljubav ................ 56

Marko Dimitrijević - Spektar .............................................. 58

Marko Dimitrijević - Pesma bez kraja ................................ 59

Vladislava Mrčela - Grlila me vasiona ............................... 60

Vladislava Mrčela - Iza zaklopljenog oka .......................... 61

Radojka Rea Sartori - Tiho svete ....................................... 62

Radojka Rea Sartori - Meke haljine ................................... 63

Danica Đurić - Maslaĉka dva ............................................. 64

Danica Đurić - Posle tebe ................................................... 65


69

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

LJUBAVLJENJE REČIMA

Prvo izdanje

CreateSpace

Prvi put objavio CrateSpace u Sjedinjenim Ameriĉkim

Drţavama u 2017.

Copyright © 2017 Udruţenje Nezavisnih Pisaca

Tehniĉka priprema i obrada

Marat M’saev Daan

Korice

Marat M’saev Daan

ISBN-13: 978-1548960216

ISBN-10: 1548960217

Documents

LJUBAVLJENJE REČIMA fileUdruženje Nezavisnih Pisaca 5 Alfabetni spisak objavljenih autora u zborniku „LjuBavljenje rečima“ 01 - Amanda G. Zendeli 02 - Angelina Medaković