2. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena 1

Drave lanice ove konvencije, konstatujui da Povelja Ujedinjenih nacija ponovo proglaava veru i osnovna prava oveka, dostojanstvo i vrednost ovekove linosti i u ravnopravnost mukarca i ena, konstatujui da Opta deklaracija o pravima oveka potvruje naelo nedopustivosti diskriminacije i proglaava da su svi ljudi roeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima, i da svakom pripadaju sva prava i slobode koje su tamo navedene, bez ikakvih razlika,

ukljuujui i razliku u pogledu pola, konstatujui da drave potpisnice Meunarodnog pakta o pravima oveka imaju obavezu da obezbede ravnopravnost mukaraca i ena u pogledu svih ekonomskih, drutvenih, kulturnih, graanskih i politikih prava, imajui u vidu meunarodne konvencije zakljuene pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i specijalizovanih agencija koje se odnose na ravnopravnost mukaraca i ena, imajui, takoe, u vidu rezolucije, deklaracije i preporuke koje su usvojile Ujedinjene nacije i specijalizovane agencije koje se odnose na ravnopravnost mukaraca i ena, zabrinute, meutim, zbog injenice da i pored svih ovih instrumenata i dalje postoji iroka diskriminacija ena, podseajui da se diskriminacijom ena kre naela ravnopravnosti i potovanja ljudskog dostojanstva, da to predstavlja prepreku ravnopravnom ueu ena u politikom, drutvenom, ekonomskom i kulturnom ivotu njihovih zemalja, sputava dalji napredak drutva i porodice i oteava potpun razvoj sposobnosti ena da uestvuju u slubi svojih zemalja i oveanstva, zabrinute zbog injenice da su, u uslovima siromatva, enama najmanje dostupni hrana, zdravstvena zatita, obrazovanje, obuka i zapoljavanje i zadovoljenje drugih potreba, uverene da e uspostavljanje novog meunarodnog ekonomskog poretka, zasnovanog na ravnopravnosti i pravinosti, znatno doprineti ostvarenju ravnopravnosti mukaraca i ena, naglaavajui da je likvidacija aparthejda, svih oblika rasizma, rasne diskriminacije, kolonijalizma, neokolonijalizma, agresije, strane okupacije, dominacije i meanja u unutranje stvari drugih drava od bitne vanosti za potpuno ostvarenje prava mukaraca i ena, potvrujui da e jaanje meunarodnog mira i bezbednosti, poputanje meunarodne zategnutosti, meusobna saradnja svih drava, bez obzira na njihov drutveni i ekonomski sistem, opte i potpuno razoruanje, posebno nuklearno razoruanje pod strogom i efikasnom meunarodnom kontrolom, afirmacija principa pravinosti, ravnopravnosti i uzajamne koristi u odnosima meu zemljama, ostvarenje prava naroda pod stranom i kolonijalnom dominacijom i stranom okupacijom na samoopredeljenje i nezavisnost, kao i potovanje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, doprineti drutvenom napretku i razvoju, a time i ostvarenju potpune ravnopravnosti mukaraca i ena, uverene da potpun i svestran razvoj zemalja, blagostanje sveta i stvar mira zahtevaju najvee uee ena, ravnopravno s mukarcima, u svim sferama ivota, imajui u vidu veliki doprinos ena blagostanju porodice i razvoju drutva, to do sada nije u potpunosti priznato, drutveni znaaj materinstva i ulogu oba roditelja u porodici i podizanju dece, i svesne da uloga ene u raanju ne treba da bude osnov za diskriminaciju, ve da podizanje dece treba smatrati zajednikom odgovornou mukaraca i ena i drutva u celini, svesne da je potrebno izmeniti tradicionalnu ulogu mukarca, kao i ulogu ene u drutvu kako bi se ostvarila potpuna ravnopravnost mukaraca i ena,

1 Usvojena i otvorena za potpisivanje iI ratifikaciju ili pristupanje rezolucijom Generalne skuptine UN 34/180 od 18. decembra 1979. godine. Stupila na snagu 3. septembra 1981. godine. U skladu s lanom 27. Slubeni list SFRJ 11/1981.

reene da primene principe sadrane u Deklaraciji o eliminisanju diskriminacije ena, kao i da u tu svrhu usvoje mere potrebne za otklanjanje te diskriminacije u svim njenim vidovima i

manifestacijama,

saglasile su se o sledeem:

DEO I

lan 1.

Za svrhe ove konvencije, izraz diskriminacija ena oznaava svaku razliku, iskljuenje ili ogranienje u pogledu pola, to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogui priznanje, ostvarenje ili vrenje od strane ena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na politikom, ekonomskom, drutvenom, kulturnom, graanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo brano stanje, na osnovu ravnopravnosti mukaraca i ena.

lan 2.

Drave lanice osuuju diskriminaciju ena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajuim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije ena i radi toga se obavezuju: a) da unesu princip ravnopravnosti mukaraca i ena u svoje nacionalne ustave ili odgovarajue zakone, ako to ve nisu uinile, kao i da obezbede, zakonskim ili drugim odgovarajuim merama, praktinu primenu tog principa; b) da usvoje odgovarajue zakonske i druge mere, ukljuujui i sankcije kada je potrebno, kojima se zabranjuju svi vidovi diskriminacije ena; c) da uvedu pravnu zatitu prava ena na ravnopravnoj osnovi s mukarcima i da preko nadlenih nacionalnih sudova i drugih javnih institucija obezbede efikasnu zatitu ena od svakog postupka kojim se vri diskriminacija; d) da se uzdre od svakog postupka ili prakse diskriminacije ena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu s ovom obavezom;

e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije ena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzea; f) da preduzmu sve podesne mere, ukljuujui i zakonodavne, radi izmene ili ukidanja postojeih zakona, propisa, obiaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju ena; g) da stave van snage sve unutranje kaznene odredbe kojima se vri diskriminacija ena.

lan 3.

Drave lanice preduzimaju u svim oblastima, posebno politikoj, drutvenoj, ekonomskoj i kulturnoj sve prikladne mere, ukljuujui zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak ena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uivanje prava oveka i osnovnih sloboda, ravnopravno s mukarcima.

lan 4.

1. Usvajanje posebnih privremenih mera od strane drava lanica, iji je cilj da se ubrza ostvarenje ravnopravnosti mukaraca i ena de facto, ne smatra se diskriminacijom kako je definisana u ovoj konvenciji, ali ne sme ni na koji nain imati za posledicu nejednaka ili razliita merila; a ove mere e prestati da vae kada se ostvari cilj da se svima prue jednake mogunosti i tretman. 2. Usvajanje posebnih mera od strane drava lanica, ukljuujui i mere sadrane u ovoj konvenciji iji je cilj zatita materinstva, ne smatra se diskriminacijom.

lan 5.

Drave lanice preduzimaju sve podesne mere; a) radi izmene drutvenih i kulturnih obiaja u pogledu ponaanja mukaraca i ena da bi se otklonile predrasude, kao i uobiajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi mukaraca, odnosno ena; b) da porodino vaspitanje obuhvati i pravilno shvatanje materinstva kao drutvene funkcije i priznanje, zajednike odgovornosti mukaraca i ena u podizanju i razvoju dece, podrazumevajui da se u svim sluajevima mora, pre svega, voditi rauna o interesima deteta.

lan 6.

Drave lanice preduzimaju sve podesne mere, ukljuujui i zakonodavne, radi suzbijanja svih oblika trgovine enama, kao i iskoriavanja prostitucije ena.

DEO II

lan 7.

Drave lanice preduzimaju sve podesne mere za otklanjanje diskriminacije ena u politikom i javnom ivotu zemlje, a posebno su dune da obezbede, pod jednakim uslovima kao i mukarcima, pravo ena da: a) glasaju na svim izborima i javnim referendumima i da budu birane u sva tela koja se biraju

putem javnih izbora;

b) uestvuju u kreiranju i sprovoenju vladine politike i da zauzimaju rukovodee poloaje i obavljaju sve javne funkcije na svim nivoima vlasti;

c) uestvuju u radu nevladinih organizacija i udruivanja koja se bave javnim i politikim ivotom u zemlji.

lan 8.

Drave lanice preduzimaju sve podesne mere da bi obezbedile enama mogunost da pod jednakim uslovima s mukarcima, bez diskriminacije, predstavljaju svoje vlade na meunarodnom nivou, kao i da uestvuju u radu meunarodnih organizacija.

lan 9.

1. Drave lanice priznaju enama jednaka prava kao i mukaricima da steknu, promene ili zadre svoje dravljanstvo. One se posebno staraju da sklapanje braka sa stranim dravljaninom ili promena dravljanstva mua za vreme trajanja braka nema automatski za posledicu promenu dravljanstva ene, niti da ona postane lice bez dravljanstva, odnosno da bude prisiljena da uzme dravljanstvo mua. 2. Drave lanice obezbeuju enama jednaka prava kao i mukarcima u pogledu dravljanstva dece.

DEO III

lan 10.

Drave lanice preduzimaju sve podesne mere radi otklanjanja diskriminacije ena da bi im obezbedile jednaka prava kao i mukarcima u pogledu obrazovanja, a posebno da bi na osnovu ravnopravnosti mukaraca i ena obezbedile: a) jednake uslove u pogledu karijere i profesionalnog usmeravanja, u pogledu mogunosti za uenje i sticanje diploma u obrazovnim ustanovama svih kategorija, kako u seoskim tako i u gradskim sredinama; ova ravnopravnost se obezbeuje u pogledu predkolskog, opteg, tehnikog i strunog obrazovanja, kao i vieg tehnikog obrazovanja i svih vrsta profesionalnog usmeravanja;

b) dostupnost jednakih nastavnih programa, jednakih ispita i nastavnog osoblja koje ima

kvalifikacije istog nivoa, kao i kolskih prostorija i opreme istog kvaliteta; c) otklanjanje tradicionalnog shvatanja o ulogama mukaraca i ena na svim stepenima i u svim oblicima obrazovanja podsticanjem stvaranja meovitih odeljenja i drugih vrsta obrazovanja koji mogu doprineti postizanju tog cilja, posebno revizijom udbenika i kolskih programa i prilagoavanjem nastavnih metoda; d) jednake mogunosti korienja stipendija i drugih vrsta bespovratne pomoi za studije; e) jednake mogunosti pristupa programima permanentnog obrazovanja, ukljuujui programe za obrazovanje odraslih i funkcionalne programe za opismenjavanje, posebno one iji je cilj da se u to je mogue kraem vremenu smanji jaz u stepenu obrazovanja izmeu mukaraca i ena; f) smanjenje stope naputanja kole od strane enske omladine i organizacija programa za devojke i ene koje su prerano napustile kolu; g) jednake mogunosti aktivnog bavljenja sportom i fizikog vaspitanja; h) dostupnosti posebnih informacija iz oblasti obrazovanja radi pruanja pomoi u obezbeenju zdravlja i blagostanja porodice, ukljuujui informacije i savete o planiranju porodice.

lan 11.

1. Drave lanice preduzimaju sve podesne mere radi eliminisanja diskriminacije ena u oblasti zapoljavanja kako bi se na osnovi ravnopravnosti mukaraca i ena obezbedila jednaka prava, a posebno:

a) pravo na rad kao neotuivo pravo svih ljudi; b) pravo na jednake mogunosti zapoljavanja, ukljuujui i primenu jednakih kriterijuma pri izboru kandidata za radno mesto;

c) pravo na slobodan izbor profesije i zaposlenja, pravo na unapreenje, sigurnost zaposlenja i sva prava i uslove koji proistiu iz rada, kao i pravo na struno osposobljavanje i prekvalifikaciju, ukljuujui uenje u privredi, vie struno osposobljavanje i povremeno dodatno osposobljavanje;

d) pravo na jednaku nagradu ukljuujui beneficije, kao i na jednak tretman za jednak rad i jednak tretman pri ocenjivanju kvaliteta rada;

e) pravo na socijalnu zatitu, posebno u sluaju odlaska u penziju, nezaposlenosti, bolesti, invalidnosti, starosti i druge nesposobnosti za rad, kao i pravo na plaeno odsustvo; f) prvo na zdravstvenu zatitu i zatitu na radu, ukljuujui i zatitu biolokih i reproduktivnih funkcija ena. 2. Radi spreavanja diskriminacije ena zbog stupanja u brak ili materinstva i obezbeivanja njihovog stvarnog prava na rad, drave lanice preduzimaju odgovarajue mere radi: a) zabrane, pod pretnjom preduzimanja sankcija, davanja otkaza zbog trudnoe ili porodiljskog odsustva i diskriminacije prilikom otputanja s posla zbog branog stanja; b) uvoenja plaenog porodiljskog odsustva ili slinih socijalnih beneficija, bez gubljenja prava na ranije radno mesto, primanja po osnovu staa i socijalna primanja; c) podsticanja obezbeenja potrebnih pomonih drutvenih slubi kako bi se roditeljima omoguilo da usklade porodine obaveze s obavezama na radnom mestu i ueem u drutvenom ivotu, posebno podsticanjem osnivanja i razvoja mree ustanova za brigu o deci;

d) obezbeenja posebne zatite ena za vreme trudnoe na onim radnim mestima za koja je dokazano da su tetna za trudnice, 3. Mere zakonske zatite koje se odnose na pitanja obuhvaena u ovom lanu preispituju se periodino, u svetlu naunih i tehnolokih saznanja, i prema potrebi revidiraju, ukidaju ili produuju.

lan 12.

1. Drave lanice preduzimaju odgovarajue mere radi eliminisanja diskriminacije ena u oblasti zdravstvene zatite kako bi, na osnovi ravnopravnosti ena i mukaraca, obezbedile dostupnost zdravstvenih usluga, ukljuujui one koje se odnose na planiranje porodice. 2. Bez obzira na odredbe stava 1 ovog lana, drave lanice obezbeuju odgovarajue zdravstvene usluge enama za vreme trudnoe, poroaja i u periodu posle roenja deteta, obezbeivanjem besplatnih usluga, kada je to potrebno, kao i odgovarajue ishrane za vreme trudnoe i dojenja.

lan 13.

Drave lanice preduzimaju sve odgovarajue mere radi eliminisanja diskriminacije ena u drugim oblastima privrednog i drutvenog ivota kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti ena i mukaraca, obezbedila jednaka prava, a posebno: a) pravo na porodina davanja; b) pravo na bankarske zajmove, hipotekarne i druge vrste finansijskih kredita;

c) pravo na uee u rekreativnim aktivnostima, sportu i svim oblicima kulturnog ivota.

lan 14.

1. Drave lanice uzee u obzir posebne probleme s kojima se suoava ena na selu, kao i znaajnu ulogu koju ona ima u ekonomskom opstanku svoje porodice, ukljuujui njen rad u sektorima privrede u kojima se ne ostvaruje dohodak i preduzee sve odgovarajue mere kako bi obezbedile da se odredbe ove konvencije primenjuju na ene na selu. 2. Drave lanice e preduzeti sve odgovarajue mere radi eliminisanja diskriminacije ena u seoskim podrujima kako bi obezbedile da one, na osnovu ravnopravnosti mukaraca i ena, uestvuju u razvoju sela i da od toga imaju koristi, posebno da bi obezbedile njihovo pravo na: a) uee u izradi i sprovoenju planova razvoja na sivm nivoima; b) pristup odgovarajuoj zdravstvenoj zatiti, ukljuujui informacije, savete i usluge u vezi s planiranjem porodice;

c) direktno korienje programa socijalne zatite; d) sticanje svih vrsta obuke i obrazovanja, formalnog i neformalnog, ukljuujui opismenjavanje, kao i pristup svim uslugama u okviru mesne zajednice, kao i savetodavnim

uslugama, inter alia, radi proirenja njihovih optih tehnikih znanja; e) organizovanje grupa za samopomo i zadruga kako bi ostvarile jednak pristup privrednim delatnostima putem zapoljavanja ili obavljanja samostalne delatnosti; f) uee u svim aktivnostima mesne zajednice; g) dostupnost poljoprivrednih kredita i zajmova, olakica za prodaju proizvoda, odgovarajue tehnologije i jednakog tretmana u zemljinoj i agrarnoj reformi, kao i programa za ponovno naseljavanje;

h) adekvatne ivotne uslove, posebno u pogledu stanovanja, higijenskih uslova, elektrine energije i snabdevanja vodom, saobraaja i veza.

DEO IV

lan 15

1. Drave lanice priznaju enama jednaka prava pred zakonom kao i mukarcima. 2. Drave lanice priznaju enama jednaku pravnu sposobnost u graanskim stvarima kao i mukarcima i daju im jednake mogunosti da se njome koriste. One posebno daju enama jednaka prava na zakljuenje ugovora i upravljanje imovinom i tretiraju ih ravnopravno u svim fazama postupka pred sudom.

3. Drave lanice su saglasne da se svi napori i svi drugi privatni instrumenti bilo koje vrste ije pravno dejstvo ima za cilj da ogranii pravnu sposobnost ena smatraju nitavim i nevaeim. 4. Drave lanice priznaju enama i mukarcima jednaka prava u pogledu zakona o kretanju lica i slobode izbora mesta boravka i prebivalita.

lan 16.

1. Drave lanice preduzimaju sve odgovarajue mere radi otklanjanja diskriminacije ena u svim pitanjima koja se odnose na brak i porodine odnose, a posebno obezbeuju, na osnovi ravnopravnosti mukaraca i ena. a) jednako pravo na sklapanje braka;

b) jednako pravo na slobodan izbor branog druga i sklapanje braka samo po slobodnoj volji i uz potpunu saglasnost;

c) jednaka prava i odgovornosti u braku i prilikom razvoda;

d) jednaka roditeljska prava i obaveze u odnosu na decu, bez obzira na brani status. U svim ovim sluajevima interesi dece moraju biti na prvom mestu; e) jednaka prava da slobodno i odgovorno odluuju o planiranju porodice, kao i da imaju pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja e im omoguiti da se koriste ovim pravima;

f) jednaka prava i odgovornosti u pogledu starateljstva, tutorstva, upravljanja imovinom i

usvajanja dece ili slinih institucija ako postoje u nacionalnom zakonodavstvu. U svim sluajevima interesi dece moraju biti na prvom mestu; g) jednaka lina prava mua i ene, ukljuujui pravo na izbor porodinog imena, profesije i zanimanja;

h) jednaka prava oba brana druga u pogledu vlasnitva nad imovinom, odnosno sticanja, upravljanja, uivanja i otuivanja imovine, bez obzira na to da li se ovo obavlja besplatno ili za znatnu materijalnu nagradu.

2. Veridba i stupanje deteta u brak ne moe imati nikakvih pravnih posledica a preduzee se sve potrebne mere, ukljuujui zakonodavne, radi utvrivanja minimalnih godina ivota za sklapanje braka, kao i uvoenje obaveze da se brak sklopi u zvaninom matinom uredu.

DEO V

lan 17.

1. Radi praenja napretka ostvarenog u primeni ove konvencije, obrazovae se Komitet za eliminisanje diskriminacije ena (u daljem tekstu: Komitet), koji e prilikom stupanja Konvencije na snagu imati 18, a posle ratifikacije ili pristupanja 35. drave lanice, 23 strunjaka visokih moralnih kvaliteta i strunosti za oblast na koju se odnosi ova konvencija. Drave lanice meu svojim dravljanima biraju strunjake koji e u radu Komiteta uestvovati u linom svojstvu. Pri izboru planova Komiteta vodie se rauna o ravnomernoj geografskoj zastupljenosti, kao i o tome da budu izabrani strunjaci koji predstavljaju razne civilizacije i glavne pravne sisteme.

2. lanovi Komiteta biraju se tajnim glasanjem na osnovu spiska kandidata koje su imenovale drave lanice. Svaka drava lanica moe imenovati jednog svog dravljanina.

3. Prvi izbori e se odrati est meseci od dana stupanja ove konvencije na snagu. Najmanje tri meseca pre datuma svakih izbora generalni sekretar Ujedinjenih nacija uputie poziv dravama lanicama da podnesu predloge u roku od dva meseca. Generalni sekretar e pripremiti spisak svih na taj nain imenovanih lica, po azbunom redu, s nazivima drava lanica koje su ih imenovale, i dostaviti ga dravama lanicama. 4. Izbori za lanove Komiteta odrae se na sastanku drava lanica koji e sazvati generalni sekretar Ujedinjenih nacija i koji e se odrati u seditu Ujedinjenih nacija. Na tom sastanku, na kome kvorum sainjavaju dve treine lanica, bie izabrani oni kandidati koji dobiju najvei broj glasova i apsolutnu veinu glasova prisutnih predstavnika drava lanica koji glasaju. 5. lanovi Komiteta se biraju na etiri godine. Meutim, mandat devetorice lanova koji budu izabrani na prvom glasanju istie posle dve godine, odmah posle prvih izbora, predsednik Komiteta e rebom izabrati imena ove devetorice lanova. 6. Izbori za pet dodatnih lanova Komiteta odrae se u skladu s odredbama st. 2, 3 i 4 ovog lana, posle saoptenja o tridesetpetoj ratifikaciji ili pristupanju Konvenciji. Mandat dvojice dodatnih lanova Komiteta koji budu izabrani tom prilikom istie posle dve godine. Ova dva lana bira predsednik Komiteta rebom. 7. Za popunjavanje eventualnih praznih mesta, drava lanica ijem je predstavniku prestala funkcija u svojstvu lana Komiteta imenuje drugo lice iz redova svojih dravljana pod rezervom odobrenja Komiteta.

8. lanovi Komiteta e, uz saglasnost Generalne skuptine, primiti nagrade iz sredstava Ujedinjenih nacija, pod uslovima koje odredi Generalna skuptina imajui u vidu znaaj zadataka koje obavlja Komitet.

9. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obezbeuje potrebno osoblje i uslove za efikasno vrenje funkcija Komiteta u okviru ove konvencije.

lan 18.

1. Drave lanice se obavezuju da generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija podnesu, radi razmatranja u Komitetu, izvetaj o zakonodavnim, sudskim, upravnim ili drugim merama koje su usvojile radi primene odredaba Konvencije, kao i napretku ostvarenom u tom periodu:

a) u roku od godinu dana posle stupanja Konvencije na snagu u odnosnoj dravi; b) najmanje svake etvrte godine posle toga i uvek kad to Komitet zatrai. 2. U izvetajima se mogu navesti faktori i tekoe koji utiu na to do koje mere se izvravaju obaveze koje proistiu iz ove konvencije.

lan 19.

1. Komitet usvaja poslovnik o radu.

2. Komitet bira svoje funkcionere za period od dve godine.

lan 20.

1. Komitet se obino sastaje jednom godinje u trajanju od najvie dve nedelje, radi razmatranja izvetaja podnetih u skladu s lanom 18 ove konvencije. 2. Sastanci Komiteta se obino odravaju u seditu Ujedinjenih nacija ili na bilo kom drugom odgovarajuem mestu koje odredi Komitet.

lan 21.

1. Komitet, preko Ekonomskog i socijalnog saveta, svake godine izvetava Generalnu skuptinu o svom radu i moe davati predloge i opte preporuke na osnovu razmotrenih izvetaja i informacija koje je primio od drava lanica. Takvi predlozi i opte preporuke unose se u izvetaj Komiteta zajedno sa eventualnim primedbama drava lanica.

2. Izvetaje Komiteta generalni sekretar dostavlja Komisiji za poloaj ena, radi informisanja.

lan 22.

Specijalizovane agencije imaju pravo da prisustvuju sastancima prilikom razmatranja primene

onih odredaba ove konvencije koje spadaju u njihov delokrug rada. Komitet moe zatraiti da specijalizovane agencije podnesu izvetaje o primeni odredaba Konvencije u oblastima koje spadaju u delokrug njihovog rada.

DEO VI

lan 23.

Nijedna odredba ove konvencije ne sme uticati na bilo koje odredbe koje efikasnije vode

postizanju ravnopravnosti mukaraca i ena, a koje mogu biti sadrane u: a) zakonodavstvu drave lanice; ili b) u bilo kojoj drugoj meunarodnoj konvenciji, ugovoru ili sporazumu koji je na snazi u odnosnoj dravi lanici.

lan 24.

Drave lanice se obavezuju da usvoje sve potrebne mere na unutranjem planu radi potpunog ostvarenja prava priznatih u ovoj konvenciji.

lan 25.

1. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim dravama. 2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je odreen za depozitara Konvencije. 3. Ova konvencija podlei ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod generalnog sekretara Ujedninjenih nacija.

4. Ova konvencija je otvorena za pristupanje svim dravama. Pristupanja se vre deponovanjem instrumenata o pristupanju kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

lan 26.

1. Zahtev za reviziju Konvencije moe podneti svaka drava lanica, u svako doba, putem saoptenja u pismenoj formi upuenog generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. 2. Generalna skuptina Ujedinjenih nacija odluuje o eventualnim merama koje treba preduzeti u vezi sa zahtevom.

lan 27.

1. Ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana raunajui od dana deponovanja kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

2. Za svaku dravu koja ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi posle deponovanja dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, Konvencija stupa na snagu tridesetog dana raunajui od dana deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

lan 28.

1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija prima i dostavlja svim dravama tekst rezervi koje drave izjave prilikom ratifikacije ili pristupanja.

2. Rezerva koja nije spojiva s predmetom i ciljevima ove konvencije nije dozvoljena.

3. Rezerve se mogu povui u svako doba putem saoptenja upuenog generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji o tome obavetava sve drave. Takvo saoptenje stupa na snagu poev od datuma prijema.

lan 29.

1. Svaki eventualni spor izmeu dve ili vie drava lanica u pogledu tumaenja ili primene ove konvencije koji se ne rei putem pregovora podnosi se na arbitrau na zahtev jedne od njih. Ako u roku od est meseci od datuma podnoenja zahteva za arbitrau drave lanice ne uspeju da se sloe o organizaciji arbitrae, svaka strana se moe obratiti Meunarodnom sudu pravde radi reavanja spora zahtevom koji se podnosi u skladu sa Statutom Suda. 2. Svaka drava lanica moe prilikom potpisivanja ili ratifikovanja ove konvencije ili prilikom pristupanja Konvenciji izjaviti da se ne smatra obaveznom shodno stavu 1 ovog lana. Druge drave lanice nee biti obavezne shodno stavu 1 ovog lana u odnosu na svaku dravu lanicu koja je izjavila takvu rezervu.

3. Svaka drava lanica koja je izjavila rezervu u skladu sa stavom 2 ovog lana moe u svako doba povui rezervu putem saoptenja generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.

lan 30.

Ova konvencija je sainjena na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i panskom jeziku, pri emu su svi tekstovi jednako verodostojni i deponovae se kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.