ROMKINJE – PRIČA VIŠESTRUKE

DISKRIMINACIJE

Prof. Dr Zorica MrševićZamenica Zaštitnika građana

DISKRIMINACIJA

• Tipična za romski narod

• Seksizam mizoginija tipična za žene

U životu Romkinja

Rasna i polna diskriminacija idu zajedno

Diskriminacija

• Kao žene:• Od većinske

populacije • Ali i od

sopstvene zajednice

• Kao pripadnice dugotrajno ugnjetene i diskriminisane etničke manjine

NEDOSTATAK JEDNAKOG PRISTUPA

• Obrazovanju

• Zdravstvenim službama

• Nasilje prema ženama

• Rani ugovoreni brakovi

• Seksualni tabui

• Nepostojanje Romkinja u političkom životu

• Retko učešće u romskoj političkoj mobilizaciji

Rasizam

• Etnička netolerancija

• Nasilni napadi na Rome i njihovu imovinu

• Napuštanje svojih boravišta pred etničkim sukobima tokom devedesetih

• Retki programi omogućavanja jednakih mogućnosti

OBRAZOVANJE

• Romske devojčice pod pritiskom obaveze da se rano udaju

• Kada imaju prilike da pohađaju školu imaju bolji uspeh od svojih vršnjaka

• Obrazovanje zahteva značajna sredstva i ako se pravi selekcija kome će se u porodici omogućiti školovanje to obično nije devojčica

Problemi u obrazovanju

• Škole nevoljne da upisuju romske učenike• Ne-romski roditelji nevoljni da im deca

pohađaju školu sa romskom decom• Školske vlasti u romskoj deci vide obrazovni i

disciplinski problem remećenja redovne nastave i preduzimaju mere da imaju što manje takve dece

• Nekada su socijalni radnici nastojali da romska deca pohađaju školu, sada toga nema

NEMAŠTINA

• Život u nehigijenskim naseljima bez struje, tekuće vode i grejanja

• U pretrpanim kolibama

• Nedostatak sredstava za odeću i ostalo što treba za školu

• Tradicionalno očekivanje da deca od malena doprinose porodičnom preživljavanju

Obrazovanje zahteva

• Velike investicije u

• Vremenu

• Energiji i

• Sredstvima

• To je luksuz koji mnoge romske porodice ne mogu da priušte

Školsko maltretiranje

• Romske devojčice više od romskih dečaka izložene

• ismejavanju i

• fizičkom maltretiranju

• od strane svojih vršnjaka i nastavnika u školama

Školska getoizacija

• Odvojeno školovanje

• Odvojeni razredi

• Škole locirane kod romskih naselja su lošije finansirane i opremljene i napuštaju ih neromska deca

• Školovanje u školama za mentalno zaostalu decu

JEZIK

• Romske devojčice odrasle u romskim naseljima još manje od svojih muških vršnjaka znaju jezik većinskog naroda

• Niko ih i ne ohrabruje da ga nauče jer se od njih i ne očekuje da komuniciraju izvan “svojih”

• Izolacija u romskom naselju

ZDRAVLJE

• ZAPREPAŠĆUJUĆE LOŠI NEHIGIJENSKI ŽIVOTNI USLOVI

• NEDOSTATAK KVALITETNE ISHRANE

• ZAGAĐENOST FEKALIJAMA, GLODARIMA, NASTAMBE UKOPANE U ZEMLJU BEZ KOMUNALIJA OD NEADEKVATNOG MATERIJALA

NEDOSTACI

• SANITARIJA

• IDENTIFIKACIONIH DOKUMENATA

• PRISTUP ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

VISOKA REPRODUKTIVNA STOPA

• DECA MALOLETNIH MAJKI• NIZAK ZDRAVSTVENI NIVO RODITELJA• VISOKA SMRTNOST DECE – DVOSTRUKO

VEĆA NO KOD OSTALOG STANOVNIŠTVA

• MINIMALNA PRENATALNA ZAŠTITA MAJKI

• VEĆA STOPA TRAJNIH FIZIČKIH I PSIHIČKIH NEDOSTATAKA

• kojima se označava razlika između

• Pripadnika ranjivih društvenih grupa

• i

• Pripadnika dominantne populacije

Specifičnosti

NISU uvek fizičke, odnosno objektivne prirode

• Već često imaju

• Mentalnu ili socijalnu osnovu

• a često i neku kombinaciju

• Fizičkog, mentalnog i socijalnog

U dominantnoj populaciji tendencija

• da se fizičke, mentalne i socijalne specifičnosti

• ne poimaju kao specifičnosti

• nego kao manjkavosti

Kao rezultat interpretacije od strane lokalnog konteksta

MANJKAVOSTI se onda racionalizuju kao nepremostive

smetnje

Teža dostupnost ključnih uslova samoostvarivanja

Obrazovanje, posao, zdravstveni i kulturni resursi

Razni vidovi podrške socijalne sredine

Pet vidova osujećenosti

• Monetarna – siromaštvo (ispod granice)• Statusna – nemaju minimalni standard

šire zajednice• Socijalna – isključenost iz životnih tokova

zajednice• Razvojna – skučene mogućnosti za

ispoljavanje i razvijanje sopstvenih mogućnosti

• Ekspresivna – smanjena mogućnost plasiranja sopstvenih stavova

1 Iz tih osujećenosti proizilaze tipične posledice

Ambijentalna neuređenost/ruiniranost

Teške i tragične sudbine bližnjih

Osećaj bezizlaza ili sudbinske predodređenosti

Nizak intenzitet socijalnih štitova:

znanje, novac, moć, prestiž, socijalne veze

2 Posledice

Osećaj gubitka kontrole nad sopstvenih životom

Opterećujuća emotivna stanjaosećaj zabrinutosti, ranjivosti, nesigurnosti

Depresija, nisko samopoštovanje, rezignacija, opšta izgubljenost

Hvala na pažnji !