Copyright © 1988, Ivan Ivanji

Copyright © ovog izdanja 2013, LAGUNA

SADRŽAJ

1. Jermenska legenda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2. Najava zlatnog doba . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 3. Naj bolji na sve tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 4. U sve tu an đe la la ko je bi ti bog . . . . . . . . . . .135 5. Ne sta je sve što na sta je . . . . . . . . . . . . . . . .167 6. Ne vi dlji vi bog se po ka zu je . . . . . . . . . . . . .195 7. Pr vi va seljen ski sa bor . . . . . . . . . . . . . . . .231 8. Fa u sta i Krisp . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .261 9. Jelena u Galileji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29710. Hladna jesen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32111. Nova prestonica – Konstantinov grad . . . . . . .34712. Podela Carstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38313. Sahrana i epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . .425

O autoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .437

1.JERM EN SKA LE GEN DA

Kralj Jerm e ni je Ti ri dat stao je za tre nu tak u po lu kru­žnom ve sti bi lu ku pa ti la sa gra đe nog po rim skom uzo ru u let nji kov cu Gar ni, ne da le ko od pre sto ni ce Eč mi ad zin. Ne za do voljan, okre nuo se svo joj sta roj ro binji:

„Ko je od ju tros na slu žbi, Nuš ri va na?“„Si noć ni šta ni si iz vo leo da na re diš, za to sam te ja

sa če ka la.“Zba cio je sa se be plašt, is pod ko ga ni je no sio ni šta, i

go pre šao u oda ju sa ba ze nom. Vo da se za gre va la si ste­mom pod zem nih ce vi kroz ko je je pro la zi la pa ra, a ce la in sta la ci ja lo ži la se spolja. Ti ri dat je gra di telje do veo iz Di o kle ci ja no ve dvor ske upra ve. Seo je na tro no žac od abo no so vog dr ve ta i ću te ći sa če kao sta ru že nu. Po če la je da ga po li va po mo ću ve li ke dr ve ne ku tla če.

„Sa mo ti ka ži, za čas mo gu da po šaljem po ne ku mla du de voj ku…“ Po što je kralj i dalje ću tao, do da la je in tim ni je: „Žao mi je što se lju tiš, Ti ri da te.“

Ivan Ivanji12

„Sve jed no mi je. Sve mi je sve jed no. Oku pa ću se na br zi nu, ni je mi sta lo do tvo jih de vo ja ka. Ti ćeš me naj bolje na ma za ti i iz ma si ra ti, kao ne ka da, sta ra mo ja, zar ne?“

Ia ko je po ne kad umeo da se sa svim opu sti u raz go vo ru sa ne ka da šnjom da diljom, tog ju tra je bio ću tljiv. A ona je tač no zna la šta se bi sme da do zvo li. Po sma tra la ga je s ne skri ve nim po no som. Ti ri dat je bio vi sok čo vek, ia ko je za šao u pe tu de ce ni ju de lo vao je kao mla dić.

Kao iz gna nik u mla do sti svo je vre me no je bio čak i po bed nik na Olim pij skim igra ma, a na sta vio je da sva ko­dnev no tre ni ra i dok je bio rim ski ge ne ral, pa i sa da, ka da je po dru gi put vla dar svo je do mo vi ne. Du go je bez re či se deo u to ploj vo di, ze le noj od mi ri sa vih so li. Ra se ja no se ušti nuo za tr buh, uhva tio je sa la za dva pr sta. A ne kad su mu mi ši ći bi li tvr di i glat ki kao mra mor. Naj zad se is pru­žio na le ža ju is ple te nom od pru ća i pre pu stio sta ri ci ko ja ga je mr ša vim ru ka ma trlja la čas ne žno, čas svom sna gom. Na glo je ustao, ogr nuo se:

„Po đi sa mnom!“Nuš ri va na je za ču đe na po šla.„Ti baš ne vo liš ovaj mo za ik?“, kralj je po ka zao na

pod od bru še nog ka me na u pet na est bo ja le po slo že nih u fi gu re. Bi le su to lju bav ne sce ne iz me đu bo go va i nim fi, iz me đu de vo ja ka i ken ta u ra, ali i iz me đu sta ra ca i mla di ća.

„Za što bi bi lo va žno šta se me ni svi đa?“„Na pra vi li su ga naj bolji rim ski maj sto ri!“ Po što je sad

ona ću ta la, mr zo voljno je do dao. „Valj da mo gu da imam bar ne što od luk su za kad su me već iz gna li u ovu pu stinju.“

„Do zvolja vaš li da ti ne što ka žem, kralju?“„Čim raz go va ram s to bom ne sa mo što do zvolja vam

ne go i zah te vam.“

Konstantin 13

„Svojevremeno si odavde oteran u taj Rim u izgnan­stvo. Sad si u svo joj otad žbi ni. A ako je za i sta pu stinja, ti si po zvan da je uči niš ba štom.“

„Ako i bo go vi ta ko že le…“ Sta ri ca ni je od go vo ri la. „Do bro, de. Tvoj Bog. Znam da si hri šćan ka. Ne boj se, ima ih do voljno i na dvo ru ca ra Di o kle ci ja na.“

Br zo ko ra ča ju ći, ta ko da je sta ri ca je dva uspe va la da ga sle di, pre šao je pre ko tro u gla stog pla toa. Ona je pr vo mi sli la da će se ši ro kim ste pe ni ca ma po pe ti u hram bo ga Sun ca Mi tre, ko ji su sa gra di li još grč ki ne i ma ri za nje­go vog de du. Me đu tim, kralj je pro šao po red tog zdanja i uputio se ka sa mom ru bu pro va li je. Vi so ra van se za vr­ša va la na glo, a ne kih tri sto ti ne me ta ra pod nji ho vim no ga ma hu ča la je br za pla nin ska re ka Azat.

Kom pleks pa la ta, hra mo va i zgra da za voj sku i po slu­gu sti snuo se na pri lič no uza nom pro sto ru, je dva se na šlo me sta za rim sko ku pa ti lo, ali Ti ri dat bez nje ga ni je hteo da ži vi. Se ća ju ći se isu vi še do bro sop stve nih bor bi sa Per­si jan ci ma i zna ju ći za nji ho ve na pa de to kom pro te klih de ce ni ja i ve ko va, sve je opa sao snaž nim be de mom od ogrom nih ba zalt nih kva de ra, ali tu, nad oko mi tim ste­na ma, ni ka kav zid ni je bio po tre ban. Uz tu str mi nu ni ko se ni je mo gao po pe ti. Smrt ne ka zne naj lak še je bi lo iz vr­ša va ti ta ko što bi se osu đe ni ci ve za ni ba ca li do le. Ako bi ne ko ipak uspeo da osta ne živ i oslobodi se, mo gla je to bi ti sa mo vo lja bo go va.

Obla ci su pre la zi li pre ko ju tarnjeg ne ba no še ni pro­leć nim vet rom, sun ce se pro bi lo. S dru ge stra ne te sna ca ta ko đe su se di za la br da, iz me đu njih je le teo usam lje ni orao. Iz ne na da se u dalji ni iz iz ma gli ce po ja vi la vi so ka

Ivan Ivanji14

pla ni na Ara rat, ko ja se odav de ret ko mo gla vi de ti. Naj če­šće je svo je raz u đe ne vr ho ve skri va la iza obla ka.

„To je do bar znak!“, re kao je Ti ri dat i ne osvr ću ći se, uve ren da ga je sta ra ro binja već sti gla.

„Ako ti ta ko ka žeš.“„Pri bli ži se, za što se bo jiš? Zar mi ni si bi la kao maj­

ka?“ Ti ri dat ju je svo jom sna žnom de sni com za gr lio oko ra me na i pri vu kao je se bi. Sa svim ti ho je pi tao: „A onaj vaš Grigorije? Da li je još živ?“

„Zar ne znaš?“„Sva šta ja znam. Znam, na pri mer, da mu ti i ne ke od

ro binja pod tvo jom upra vom no si te hra nu i spu šta te u špilju sve što mu tre ba, ia ko je ta mo ba čen zbog za ve re pro tiv bo go va. Ako ste do voljno pre pre de no iz i gra va le mo ja iz ri či ta na re đenja, mo žda je još živ.“

Do pu stio je Nuš ri va ni da se iz vu če iz nje go vog za grlja­ja. Sta la je na sam rub am bi sa i is pra vi la se:

„Me ni do mog ži vo ta ni je sta lo, kralju. Gur ni me ma lim pr stom i ne ću vi še bi ti u ne do u mi ci šta že liš od me ne. Da si hteo da umre od gla di pod zem ljom, la ko si mo gao da nas spre čiš da ga hra ni mo. Ako ne ćeš da is prljaš čak ni svoj prst, sa mo re ci, mo gu i sa ma da sko čim, jer znam da će mo ju du šu pri hva ti ti an đe li ne be ski i uz ne ti je…“

„Za sa da ne moj. Ni sam uve ren da tvo ji an đe li po sto je. Da bo me da znam da ste ga snabde va li vi nom, pa čak i knji­ga ma i sve tilj ka ma. Zo ve te ga Ilu mi na tor, pro sve tlje ni, pa mi re ci za što on da ne sve tli sam se bi u tmi ni kad je ta kav?“

„Či ni šta ho ćeš, ali ne moj da mi se ru gaš.“„Ne ću vi še, Nuš ri va na, sa mo ne moj da se du riš. Zar

ov de ni je do bar va zduh? Imaš pra vo, nig de dru gde u Rim­skom car stvu ne mo že da se di še ta ko la ko kao ov de, na

Konstantin 15

ovoj vi si ni. Bli ži smo bo go vi ma. Pa i tvom je di nom Bo gu. Ko li ko ja znam, on je ne ka kav Mi trin ro đak…“

„On je je di ni Go spod Bog naš i mi ne ma mo dru gih bo go va osim nje ga.“

„Pu sti mo to. Ka ži ti me ni ka da si po sled nji put raz go­va ra la sa Grigorijeom?“

„Si noć, kralju.“„Do bro je?“„Do sta do bro.“„Ve če ras mu ka ži da se pri pre mi. Na re di ću da ga su tra

iz va de iz te ru pe. Mo ram da raz go va ram s njim.“Na glo je kre nuo na trag ka hra mu. Po peo se uz dva­tri

ste pe ni ka, pa se još je dan put osvr nuo.„Nuš ri va na!“„Kralju?“„Me đu ro binja ma ima jed na ko ja se zo ve Rip si me,

zar ne?“Sta ri ca je tog ju tra pr vi put de lo va la zbunje no.„Ta ko je, ve li čan stvo.“„Ko li ko je već du go na mom dvo ru?“„Ne ko li ko me se ci. Mo žda i vi še.“„Da, čuo sam. Po sla li su mi je sa još je da na est nje nih

dru ga ri ca. Za što je do sa da ni sam vi deo u svo joj spa va ćoj so bi? Za to što je hri šćan ka, pa po ku ša vaš da je za šti tiš od gre šni ka kao što sam ja?“

Nuš ri va na je ću ta la. Naj zad se kralj na sme jao:„No ćas nju i nje ne dru ga ri ce ho ću da vi dim za tr pe­

zom. Le po ih pri pre mi…“La ko se po peo do sa mog hra ma. Kri tič ki je po sma trao

friz. Ka men be še is kle san ve štom ru kom, oko lav ljih gla­va oba vi ja le su se gir lan de, or na men ti ka ra zno li kog li šća

Ivan Ivanji16

iz va ja na je u tvr doj ste ni ta ko pla stič no kao da je ilo va­ča. Oko žr tve nog ol ta ra po stav lje na su dva de set i če ti ri grč ka stu ba. Mo gao je bi ti za do voljan ta kvom ar hi tek tu­rom, sklad ni je ma lo sve ti li šte ne bi na šao ni gde dru gde u Im pe ri ji. Ali ov de ni je imao s kim da raz go va ra. Do sa di li su mu uvek isti lo vo vi, uvek iste pi jan ke, isti za grlja ji razli ­či tih že na. Sve šte nik ne po be di vog Sun ca Azir sti gao je ma lo za di han, oba ve šten da je kralj iz ne na da iz vo leo da se po ja vi u nje go vom hra mu.

„Ve li čan stvo!“, po klo nio se.„Da nas mi ne ćeš bi ti po tre ban, ali hva la ti što si do šao.

Ne ću da pri ne sem žr tvu. Mo ram na sa mo da se obra tim Mi tri. To će bi ti raz go vor iz me đu kralja i bo ga, raz u meš?“

Azir se po klo nio i po vu kao po ma lo za ču đen.Ti ri dat je ose ćao la ku drh ta vi cu. Iz ne na da je po če la i

ona čud na gla vo bolja ko ja ga je mu či la već me se ci ma. U ka me nom hra mu sad mu je bi lo hlad no, jer is pod la kog pla šta ni je obu kao ni šta. Po ku ša vao je da se kon cen tri še. Sta jao je mir no, za dr ža vao dah, na te rao svo je is tre ni ra no te lo da se ne po kre ne, da ne za tre pe ri ni je dan mi šić.

Mo rao je ne što da uči ni. Da do ne se ne ku od lu ku. I car Au re li jan je po seb no po što vao Mi tru, a svo jom ve li­kom po be dom nad Per si jan ci ma omo gu ćio je oslo bo đenje Jerm e ni je. I Kon stan ci je Hlor u da le kom Ebo ka ru mu, je dan od dva ca ra, član te trar hi je ca re va na či jem je če lu sta jao Di o kle ci jan, po seb no je ne go vao Mi trin kult, na zi­va ju ći ga Sol in vic tus, ne po be di vo Sun ce. Ako sam ja kralj, taj bog pro sto mo ra da mi dâ ne ki znak! Ener gi jom i di sci­pli nom bor ca po ku ša vao je da sa vla da iz ne nad nu sla bost or ga ni zma, još ni je hteo da se po mak ne, ali mu se uči ni lo kao da mu se ka me ni pod na glo di že u su sret.

Konstantin 17

Kralj je pao li cem na pred, je dva je uspeo, in stink tiv no pod met nuv ši ru ku, bar do ne kle da ubla ži pad. One sve­šćen, le žao je do sta du go. Če lo mu je bi lo kr va vo od udar­ca. Azir se tek po sle po la sa ta usu dio da za vi ri u hram, i vi dev ši oba mr log vla da ra sme sta je iz dao na re đenje da ga pre ne su u dvo rac i po zo vu le ka ra.

„Kralj Ti ri dat je raz go va rao sa bo gom Sun ca!“, ša pu tao je uve ren da to mo že bi ti vr lo po voljno za nje gov kult i nje go vu ka ri je ru, bi lo da kralj pre ži vi, bi lo da umre, jer je taj su sret sa bo žan stvom po ku šao da ostva ri bez po sre­do vanja sve šte ni ka i žr ta va.

Per si ja je po sled njih ne ko li ko sto le ća bi la naj ve ći ne pri­ja telj Rim skog car stva. Ia ko ni bor be s ra znim varv ar skim na ro di ma Afri ke ili sa oni ma na se ve ru Evro pe ni ka da ni su pre sta ja le, je di na ozbiljna si la, ko ja je traj ni je mo gla da ugro zi utvr đe ne gra ni ce i ko ja je uvek na no vo na no si la bol ne po ra ze rim skim le gi ja ma, bi la je ta moć na i te ško ra zum lji va zem lja na Is to ku. Per si ja je va ži la za po stoj bi nu vra če va. Jerm e ni ja, ma la kralje vi na usred vi so kih kav ka­skih pla ni na, uporno je nastojala da sa ču va svo ju nezavi­snost iz me đu dve moć ne im pe ri je. Rim je bio udalje ni ji, pa je ve ro vat no zbog to ga, a i da bi držao pod kontrolom oblasti istočno od Cr nog mo ra, pri hva tao kom pro mi se ko ji su za Jermeniju, bar kada je u pitanju njena relativna ne za vi snost, bi li po voljni.

U vre me ca re va Va le ri ja na i Ga li je na, ka da je iz gle da­lo da će se Rim ska im pe ri ja ras pa sti, Ša pur I je uspeo da pot či ni ce lu Jerme ni ju. Per si jan ci su vo le li da pod se ća ju na to, kao i da je jerm en ski kralj Mi tri dat pao kao žr tva dvor ske in tri ge, a nje gov na sled nik Ti ri dat I de vet me se­ci je pu to vao do Ri ma da bi se po klo nio ca ru i Se na tu.

Ivan Ivanji18

Pro tiv nič ka dvor ska stran ka je, me đu tim, upo zo ra va la da je od la zak Ti ri da ta I po sve mu bio tri jum fa lan. Imao je do zvo lu da ga pra ti tri hilja de dvo ra na. Upr kos sta rim rim skim obi ča ji ma, pred ta mo šnje ve li či ne ni je mo rao da stu pi raz o ru žan ne go sa opa sa nim ma čem, vra tio se u svoj dvor ne sa mo sa kru nom ne go i sa kov če zi ma u ko ji ma je bi lo sto ti nu pe de set mi li o na de na ri ja po mo ći. Po red osta log, s tim pa ra ma sa gra dio je pa la tu u Gar ni ju za svo­ju re zi den ci ju, ta ko da je nje gov mla di ro đak, na sled nik i imenjak, mo gao da do da sa mo još mo za i kom ukra še no ras ko šno ku pa ti lo.

Jerm e ni ja se po no vo us ta la sa la zbog unu tra šnjih tr venja, pod stak nu tih intrigama persijskih i rimskih age­na ta, kad je sa da šnji kralj još bio de čak. Uz po moć rim skih pri sta li ca uspeo je da po beg ne u po sled njem tre nut ku. Per si jan ci su sa so bom do ne li svo ju mrač nu ve ru, po ru ši li ki po ve slav nih jerm en skih vla da ra, pa li li u no vim sve ti li­šti ma svo je sve te va tre, a tu i ta mo čak ru ši li ili spalji va li obo ža va ne drev ne ido le. Oko po gla va ra jed ne konjič ke hor de, ko ji se zvao Mam go, po če le su da se oku plja ju vo đe jerm en skih brd skih ple me na. Mam go, iako tur ko man­skog po re kla, vi še ro đe ni rat nik ne go lu ka vi po li ti čar ili dr žav nik, za vre me Di o kle ci ja no vog po ho da pro tiv Ša pu­ra de fi ni tiv no je pro ce nio da je bolje da pre đe na stra nu Ri ma i pri hva ti mla dog Ti ri da ta za kralja.

Dok je Di o kle ci jan bio za u zet u Egip tu, ta ko da na da le kom se ve ro i sto ku tog ča sa ni je imao ni jed nu kom­plet nu le gi ju, Ša pur se po no vo ce lim fron tom okre nuo ka pla ni na ma se ver no od Ara ra ta i uspeo da ih osvo ji u jed nom na le tu, pa je Ti ri dat, sa da već kralj, po no vo mo rao da be ži i za tra ži uto či šte kod svo jih rim skih za štit ni ka.

Konstantin 19

Mam go se po vu kao u ne pro hod ni deo pla ni na. Ti ri dat je za jed no sa Ga le ri jem uče stvo vao u sud bo no snom ra tu pod vr hov nom ko man dom sa mog Di o kle ci ja na. Ce za ru Ga le ri ju je čak spa sao ži vot ka da su, po tu če ni u jed noj bi ci, sa mi mo ra li da pre pli va ju Eu frat. Ko nač na po be da ipak je pri pa la rim skoj voj sci, pa je ta ko, naj zad, obez be đe na re la tiv na ne za vi snost Jerm e ni je. Ti ri dat je, po dru gi put, po be do no sno mo gao da se vra ti u svo ju zem lju.

Sa da je bio kralj, ali, ta ko đe, i rim ski sa trap.Di o kle ci jan je na sta vio sa po li ti kom Ok ta vi ja na Av gu­

sta i Ha dri ja na, ni je vi še hteo da ši ri gra ni ce svog car stva, ali sva ka ko je ste uti caj na dru ge zem lje. Na dru gu oba lu Cr nog mo ra ni je vi še hteo da šalje svo je le gi je, ali mu je bi lo sta lo da pre ko ver nih sa ve zni ka i ta mo za dr ži kon tro­lu. Ni je zah te vao da se form al no pot či ne Ri mu, ali je ste da u manjim, po go to vo su sed nim zem lja ma vla da ju lju di vas pi ta va ni u rim skom du hu.

Ti ri dat je ne sum nji vo bio po go dan čo vek. Ško lo vao se u Grč koj, dalje raz vi jao u rim skoj arm i ji, ali je pri pa dao no voj ge ne ra ci ji, ni je ro bo vao tra di ci ji. Na Di o kle ci ja no­vom dvo ru ni je imao ni jed nog pri ja telja, za i sta sim pa ti čan bio mu je sa mo ta da šnji ka pe tan Kon stan tin, sin ce za ra Kon stan ci ja Hlo ra. Ipak ni su uspe li da se spri ja telje, Kon­stan tin je u Ni ko mi di ji u slo bod nim ča so vi ma re dov no ne sta jao, išao ne kim svo jim pu te vi ma.

Ti ri dat se nig de na sve tu ni je ose ćao kao kod svo je ku će. Kao mla dić na pi jao se te škog cr nog vi na, a kad je bio že dan isto to li ko vo leo je i sve žu iz vor sku vo du, umeo je da uži va i u sna zi i ve šti ni svog di sci pli no va nog te la ili u le po ti ne kog usam lje nog čem pre sa. Sad mu sve to vi še ni je bi lo do voljno, a ni je na la zio ute hu ni u či ta nju fi lo zof skih

Ivan Ivanji20

trak ta ta. Tra žio je ne što, ali ni je znao šta. Upr kos svim pri znanji ma ko ja je ne kad do bio u Grč koj i Ri mu, osta jao je ta mo stra nac. Uče stvo vao je na Olim pi ja di i znao da će mu lo vo rov ve nac bi ti ve će od li ko vanje od sva ke rat ne po be de. Gde god je sti zao, isti ca li su taj nje gov uspeh, a di vi le su mu se i de voj ke iz ugled nih rim skih po ro di ca. Naj bo ga ti ji i naj moć ni ji lju di u Car stvu po zi va li su ga na go zbe, ali uvek je znao da je in te re san tan samo zato što de lu je eg zo tič no. Varv a ri su po vre me no do la zi li u mo du, ali pri sno sti sa nji ma ni je mo glo bi ti. Slu ži li su kao pri­vre me ni ukras ina če za tvo re nih dru štava. Dva pu ta je prak tič no iz po čet ka mo rao da upo zna je sop stve nu do mo­vi nu. Vra ćao se u br do vi tu zem lju svo jih pre da ka kao da je pro g na nik iz Ri ma, iz sjaj nog več nog gra da, iz moć ne, do bro or ga ni zo va ne rim ske voj ske u ko joj je kao je dan od voj sko vo đa imao si gur ne pri vi le gi je. Kao kralj sam je mo rao da se bri ne i sve obez be di i za dr ža vu i za se be.

Te šio se Ce za ro vom mi šlju da je bolje bi ti pr vi na se lu, ne go dru gi u Ri mu. Ali to ga ni je sa svim umi ri lo. Znao je da je već pre šao ze nit svog ži vo ta. Šta je po sti­gao? Onaj olim pij ski ve nac? Dve­tri po be de na boj nom polju? Do bio je kru nu za ba če ne kralje vi ne. Ni ti mu je vi no pri ja lo kao ne ka da, ni ti su ga strast i ra do zna lost go ni li iz jed nog de vo jač kog za grlja ja u dru gi. Po ku ša­vao je da us po sta vi ne ku ve zu sa več no šću, sa bo go vi ma, pre sve ga sa Mi trom, ali nje gov zdrav ci ni zam uvek je po be đi vao iskre nu želju da se vi ne u ne ki no vi pro stor nat pri rod nog. Na svo ju ne sre ću, isu vi še je do bro po zna­vao sve mo gu će sve šte ni ke. Svi su se oni vi še uz bu đi va li zbog ovo ze maljs kih do ba ra ne go zbog ta jan stve nih želja svo jih ne be skih go spo da ra.