dr Olivera Novitovi

KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBERecezenti: dr Dragia Rani i dr Duan Boi Tira: 25 kom. 2009. Sva prava su zadrana. Ni jedan deo ove publikacije nemoe biti reprodukovan niti smeten u sistem za pretraivanje u bilo kom obliku, bez prethodne pismene dozvole autora. CIP- Katagolizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 66.017(075.8) Novitovi Olivera Komercijalno i carinsko poznavanje robe 185 str. Tira 25 Definicija nekih pojmova; str. 127-130. Bibliogarfija uz svako poglavlje

1

Predgovor Ova knjiga, nastala iz potrebe da se na naim prostorima pojavi graa multidisciplinarnog tipa koja e upoznati studente, kao i specujaliste koji se bave materijalima, projektovanjem, proizvodnjom, dizajnom, kvalitetom i carinskim poznavanjem robe, sa obiljem informacija iz najnovije zapadne literature, koja moe da poslui kao idejni koncept za stvaranje raznih proizvoda, poev od klasinih, ublaenim modernim linijama i jednostavnim oblicima, od vrhunskih materijala, to je stil koji e vrlo brzo biti negovan. Prikazane su vrhunske linije ekskluzivnih proizvoda raenih po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji, koja stvara neto novo u industriji metalnih, kompozitnih, keramikih, polimernih i drugih proizvoda. Tehnike izrade ovih materijala vrlo intezivno se usavravaju. Kako se to postie? Jednostavno, jer sve vrhunske stvari su u sutini jednostavne skladan spoj kvaliteta u materijalu i izradi sa dizajnom prilagoenim svetskim trendovima, to su osnovne odlike proizvoda vrhunskih materijala. Samo na jednom mestu, u ovoj knjizi, moete doi do ideje za novi posao, proizvod- komunikaciju sa svetom. Ako se pitate da li ste u mogunosti da konkretno radite neki proizvod, prisutno je reenje za Vas-formiranje tima koji e Vam dati podrku. Ovde se neguje osnovni koncept: zadovoljiti najzahtevnije ljubitelje dobrog ukusa, lepote komada, funkcionalnosti, kompatibilnosti, kvaliteta, dizajna, razliitih stilova, a da sve bude u skladu sa ekolokim normama. Specifine tehnologije primenjene na razliitu kombinaciju materijala daju funkcionalne i vredne proizvode, poev od lepote elegancije, do lepote jednostavnosti. Spoj topline, elegancije, funkcionalnosti, kvaliteta i lepote moe doi do izraaja u permanentnom kontaktu sa svetom i novim informacijama, to sve zahteva nesumljivo sposobnost da se neto planira, kreira, organizuje i vre razliite aktivnosti neophodne za ostvarenje neke ideje. Mo multidisciplinarnog se ogleda u sposobnosti ureivanja ivota i poboljanje njegovog kvaliteta. Najnovije tehnologije koriste softvere za kreiranje i ispitivanje strukture, emu svet pridaje veliku panju. Koristei se novim metodama ispitivanja materijala mogu se otkriti greke, ostvariti optimalna zatita proizvoda prevlakama razliite debljine, dobiti homogene slojeve koji se mogu ispitivati, a to je do skora bilo nemogue. Novinu predstavlja ispitivanje velikih povrina, a to je posebno bitno za avio primene, kao i ispitivanje na povienim temperaturama. Za razne aplikacije mogu se koristiti ugljena, staklena, keramika, poliamidna i metalna vlakna. Dobijaju se proizvodi koji imaju optimalnu vrstou, ilavost i mogunost kreativnih karakteristika. Posebne

2

karakteristike su dobijene na vlaknima od aluminijuma i titana koje su nale primenu za avio i raketne svrhe. Svetski trend predstavlja organizovanje kompanija u cilju poboljanja produktivnosti, da bi kvalitet ivota dostigao vii nivo. Samo u Velikoj Britaniji je dato na projekte u oblasti komunikacija u elektronskom sektoru i za razvoj visokih tehnologija oko etiri miliona funti. Organizacije koje se bave poboljanjem kvaliteta ivota mogu se konsultovati na odgovarajuem sajtu (www.dti.gov.uk/work-lifebalance). Prema najnovijim informacijama,prioritrtan znaaj se daje razvoju nanotehnologija, kompjuterskim raunanjima i biomaterijalima. Funkcionalni materijali kao i materijali za vojne svrhe zauzimaju vidno mesto. Kljuni faktori koji odreuju uspeh kompanija su razvoj kompjuterskih tehnologija, novih materijala i njihovo startovanje u praktinoj primeni. Velika panja se posveuje i materijalima za ambalau (www.iopse-arch.com). Istaknuta svetska firma CORDIS je lansirala nove tehnologije na vebu u vrednosti od 30 000 000 evra, a investicija se planira za Evropsku uniju i predstavlja kopletna znanja ekonomije celog sveta. Prezentirani su proizvodi iz oblasti novih tehnologija (filtri za vodu, tretmani iz oblasti biotehnologija za dijabetiare i druge do sada neizleive bolesti, www.cordis.lu/market place). U razvijenim zemljama intezivno se radi u oblasti razvoja reciklae. Ona je veoma isplativa. Najbitnija faza u razvoju reciklae je pravilno sortiranje proizvoda. Bitno je znati ta u kom trenutku treba uraditi. U Velikoj Britaniji u toku poslednje godine od 500 000 tona plastinih flaa samo je 3% reciklirano, to predstavlja problem na kome se sada puno radi. Trae se putevi da vei deo populacije bude ukljuen u reavanje problema razliitih materijala i postizanju optimalnog kvaliteta proizvoda a samim tim i ekologije, to e dati odlian marketing uz korienje vrhunskog menadmenta. Generalno reeno materijali e zauzimati vano mesto u reavanju problema uticaja sredine stim to e prioritetno mesto zauzti materijali koji se koriste u medicinske svrhe. Graa za ovu knjigu nastala je inoviranjem knjige Materijali i prozvodi za novi milenijum, a kao potreba udbenike literature za studente viih kola i fakulteta, gde se u okviru predmeta Komercijalno i carinsko poznavanje robe izuava itav spektar razliitih oblasti. Autor

3

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda trai kombinaciju razliitih materijala koji mogu da ispune najstroije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj iroj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka vrstoa, mala gustina i odlina otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji iskljuivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na emi.

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma sloeni, to su viekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postiu kombinacijom razliitih reima termike obrade uz vrlo sloenu menadment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz razliitih oblasti kao to su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramiki materijali, biomaterijali ili proizvodnje na elu sa tehnolokim menaderom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definiu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda to je u vezi sa odreenim standardima. Poslovi tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledei nain: koncept identifikacije kompletiranje projektne dokumentacije mogunost istraivanja brza (spora ) laboratorijska istraivanja uz manju ili viu cenu ispitivanja tehnologija i biznis - veza izmeu tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa primena novih tehnologija u procesima. Uspeh projekta zavisi od Tehnikog komiteta za nadzor. Ovaj sloen projekat je uspean ako svi uesnici projekta ostvare svoje zadatke.4

U 21. veku znaajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zatite ivotne sredine. Kako ouvati ivotnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, ist vazduh, svakako, znaajan zadatak sadanjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskoriena da bi se stvorili i odrali odgovarajui uslovi ivota, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne reava problem, ali je vano da informacije o realnom i istinitom poremeaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem ivotu. Prema meritornim procenama na planeti e 2030. godine iveti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadanjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i dananje ekoloke filozofije, ukoliko se eli sauvati za budue generacije, sadanji stepen ekoloke ravnotee. Savremeno potroako drutvo svakodnevno proizvodi ogromne koliine smea u kome najvie ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaa je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim raunicama u poslovima sa otpadom u svetu se godinje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smea iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog ega u svetu lako dobija kreditnu podrku banaka. Shvatajui da je ponaanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniju, evropske zemlje u tranziciji poele su ozbiljno da reavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu solidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklau, to je za 29% poveanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da e u sledeih pet godina doi do poveanja obima areciklae za 20% godinje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklae. Vie od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalau.

NEKA ZAPAANJA SAVREMENOG SLIKARSTVA U novom milenijumu osea se pre svega potreba za saznanjem. Nova generacija nije protiv snage boje ili crtea, ali trai da njen cilj bude realno odreen, opravdan formom ne prezajui ako treba ni od slikarske otrine. Prisutan je ambijent za romantina raspoloenja i dekorativne vrednosti. Crtei na slikama mogu biti jednostavni, jasni i nimalo sluajni.

5

Elektronska umetnost sastavni je deo umetnosti. Inenjeri i umetnici stvaraju nove uslove.Otkriva se fascinantni svet. Evropa e doi ovde milom ili silom. Trai se talentovani crta i dizajner. Dobro je ako on razvije koloristiki metod do pune snage , naputajui svaki kompromis sa postojeim graanskim ukusom u pogledu akademskog modeliranja predmeta. Kasnija dela obino nadmauju rana. Poznato je da je umetniko delo rezultanta zajednikog odravanja linosti, vremena i sredine, pa se stoga ne moe dati prednost ni jednoj od ovih komponenata, niti ih izdvojeno posmatrati. Umetnika dela nastaju na sloen nain i ne mogu se svesti na opte formulacije koje najee dovode do predubeenja. Po sebi se razume da je teko povui granicu izmeu realnog i fantastinog, kao to je u praksi teko odvojiti ove tendenicije od elemenata podsvesti, odnosno od nadrealizma.Ona, u stvari, ne moe ni postojati kao precizna injenica u umetnosti, koja je po svojoj sutini plod mate, nego je re o pokretanju duha u jednom ili drugom pravcu. Pod apstraktnom umetnou obuhvataju se samo ona dela koja ne oznaavaju tela odreenih oblika, niti na njih blie aludiraju, ona nastaju kao plod svesti koja se ne zaustavlja prilikom stvaralakog ina, da bi odmerila svoj poloaj u odnosu na stvarnost, nego se zadovoljava sopstvenim kretanjem i postupkom. Realizam slikara sastoji se preteno u otkrivanju istine o svetu posredstvom oseta. Slikajui ono to ulo vida omoguava da saznaju slikari se trude da do tanina preciziraju svoja oseanja, a ne samo predmete, da bi izrazili sadraj unutranjeg ivota. Atmosvera, u prenosnom i u bukvalnom smislu, igra neobino vanu ulogu. Realizam obuhvata i naivno slikarstvo, koje je u naoj zemlji dalo raznovrsne rezultate. Ova dela su proizvod narodnog stvaralatva. Naivno slikarstvo ini sponu izmeu ralizma i fantastike. Posveujui panju onome to zna i misli o pojedinim predmetima umesto vizuelnom utisku, naivni slikar nas povlai unutranjem svetu, daleko od realnosti. Folklorni elementi mogu delovati u istom pravcu poniranja ka unutranjem svetu kao i naivno slikarstvo kada se prihvati njihov simbolini smisao u oznaavanju nasleenih znanja i predanja, a ne samo arm dekorativnih vrednosti. Tim su putem pojedini umetnici preli u oblast fantastinog slikarstva, inspiriui se bezimenim narodnim stvaralatvom ili obiajima. Mutni folklorni elementi se prevode u jezik modernog slikarstva. Veoma je bitno spojiti elemente narodnog stvaralatva sa sopstvenim psiholokim i dekorativnim preokupacijama kao i sa razvijenim smislom za sve to je u domenu rukotvorine i zanata. Apstraktna umetnost je manje zastupljena kod nas od realizma. Lirska apstrakcija je bogatije zastupljena od geometrijske, mada ni ona ne zadrava uvek isti teorijski smisao kidanja veza sa vizuelnom realnou. Veina umetnika dolazi postepeno do svojih naina i modela izraavanja, preko odreenih vizuelnih odnosa, sa reralnim svetom. Zahvaljujui modernim sredstvima komunikacije slikarstvo je u dvadesetom veku doivelo veliko proirenje svoje publike i znatnu uestalost uticaja izmeu razliitih sredina. Interferencije sadraja i oblika, izraajnog jezika i tehnike rada, postale su

6

gotovo pravilo na svim delovima globusa i meu sredinama koje su dosta udaljene. Principi moderne umetnosti proirili su se na vee podruje nego ma koji raniji stil, a pitanje nacionalnog izraza postalo je veoma sloeno i suptilno. Razliite struje su najee internacionalne. Vizantijska umetnost, gotika, renesansa, barok, klasicizam i romantizam bili su talasi ukusa koji su prelazili preko mnogih zemalja, nezaustavljajui se ni na politikim ni na etnikim granicama. Ipak se pokazalo, kada se pojedine zemlje sakupile dela svojih umetnika iz razliitih epoha, da je iz pregleda takvih zbirki obino proizilazilo izvesno jedinstvo duha i pored svih razlika meu strujama i stilovima. Otuda se oiglednom i istorijski opravdanom tvrdnjom da su struje internacionalne, ne umanjuje smisao nacionalnog ili lokalnog. Individualni stvaralac mora uneti u struje neto svoje zemlje i od svojih prilika, bez obzira na to da li on to eli ili ne. Umetnik nije izolovano bie, ma koliko njegova mata bila slobodna. Geografski ambijent, klima, pejza i vegetacija, a pre svega drutvena sredina, njena umetnika tradicija i sposobnost da neto prihvati ili odbaci, ine sastavni deo njega samog. On se njima hrani kao to biljka crpi sokove iz tla na kome raste, ili zbog njih gladuje. Slino biljci on se istovremeno na svoj nain suprostavlja lokalnim vetrovima, ili im se delimino povinjava, i kao to ona okree grane i lie u pravcu iz koje joj dolazi svetlost, tako i umetnik moe prihvatiti impulse iz daleka, a da pri tome potpuno ostane veran sebi i svome tlu. Nastajanje originalne slikarske umetnosti zapoelo je pre 150 godina, kada je u Parizu poelo otiskivanje grafika u malom broju primeraka Dvadeseti vek je vek demokratije, izmeu ostalog i po tome da se umetnou bavi svako. Ko hoe, ko moe, ko zna i ko ume. Ogroman medijski prostor i surova glad za svim vrstama aplikativnih reenja dovela je do velikog broja kunih radionica u kojima zahvaljujui solidnoj tehnolokoj podrci nastaje nova, najprimenjenija umetnost. Sve se to preliva po ekranima i stazama interneta. Ovo ne moe ostati nevidljivo i neprimeeno. MULTIMEDIJA Uli smo u eru nove pismenosti i informatikog drutva. Ni najvei optimisti nisu mogli predvideti da e nastati neto to ukljuuje hipertekst, fotografije i slike, glas i muziku , video i film, animaciju i virtuealne trodimenzionalne sekvence, tako da prua velike mogunosti i okupira sva ula zainteresovanim korisnicima. Ona pomae savremenom oveku da bude akter i da uestvuje u njemu olakavajui tako razvoj civilizacije. Glad za saznanjem i informacijama permanentno je prisutan. Pojava multimedijalnih izdanja i interneta, koja je omoguila itaocu da skokovito i uspeno ita i zahvaljujui hiper tekstu, vorovima i linkovima, brzo pronalazi ono to ga interesuje a zanemaruje ono poznato i neinteresantno, irom zemaljske kugle i bez granica veliki je korak u daljem razvoju civilizacije. Pojavom interneta, spoja raunara i novih telekomunikacionih tehnologija dolo je do intezivnog razvoja tgehnologije i mogunosti savremenog drutva. Internet postaje mozak grupna memorija savremene civilizacije. To je snaga i mo bez granica. Tehnoloki napredak nije neto to se razvija od svoje volje; napredak se deava samo onako kako su ga ovek i drutvo oblikovali, u granicama ljudske prirode

7

kao metafizike i politike ekonomije kao zemaljske, pragmatine odrednice. Nove tehnologije zahtevaju vreme tokom kojeg se menjaju polako, gotovo neprimetno u poetku, a kasnije na gotovo neverovatne naine utiu na ivote svih u njihovoj blizini U sluaju Interneta, nesporno je da je uticaj Amerike na razvoj u svetskim razmerama odluujui. Taj uticaj odreen je bezbrojnim kanalima i spregama kroz koje ekonomski ciklusi, trita novca, industrijska konkurencija, promene raspoloenja zakonodavaca u Vaingtonu, politika klima u ruralnoj i konzervativnoj Americi, kao i moda i trendovi drutvenog ukusa i potronje, utiu na anse za komercijalizaciju novih tehnologija, njihovo dugorono prihvatanje u drutvu i ekonomski uinak. Uz svu inerciju da se o budunosti razmilja na idealizovani nain, pravi futurizam svakako moe biti proizvod racionalne analize Svetski mediji pokazuju izuzetnu naklonost prema svemu to je u vezi sa digitalnom tehnologijom, kao i sa internetom Medijske zvezde,poslovni ljudi, razni naunici preko interneta daju izjave, diskutuju o svojim vizijama budunosti na elitnim konferencijama i seminarima Vodei ljudi firmi koje su deo fenomena internet deo su upravljakog sloja koji rukovodi medijima, Wall Street-om, Holivudom i Silikonskom dolinom. Mo, bogatstvo i drutveni presti koji uivaju, ine ih jo monijim zahvaljuji razvoju digitalne tehnologije i interneta. Vie nije utopija, ve je postala stvarnost da se ogromna profitabilnost poslovanja stie preko interneta. Raznim sociolokim i ekonomskim istraivanjima dolo je se do zakljuaka da e sve vei broj firmi, kao i obinih kupaca , nabavku robe i svoje poslovanje uskoro obavljati preko interneta. Na kraju, sa kompjuterima i digitalnom revolucijom, koja je poela u ranim 70-im godinama prolog veka, desile su se ogromne promene koje zaista menjaju drutveni i svakodnevni ivot u osnovi. MODA Prisutne su razliite definicije pojma mode.Uobiajenao je shvatanje da moda nije umetnost. Kreator eli da pokae ljudima kako mogu da izgledaju, zatim da im kae da su drugaiji od drugih, da potencira individuu kao takvu i da svako shvati da ima svoj put koji treba da sledi. Prisutna je i elja da odea obua bude udobna, da bude deo ovekovog ivota, da ue u svaki segment njegovog ivljenja od jutra do mraka. Ljude karakterie pored intelektualnih osobina i njihov nain oblaenja. Ono to nose treba da bude u saglasnosti sa njihovom individualnou. elja modnog kreatora je da se njegovi modeli nose sa zadovoljstvom, da ne namee stil ljudima, a da im ponudi izbor. Ljudi vrlo esto umeju da odaberu ono to ele i to odgovara njihovoj linosti. Moda je nain izraavanja kreatora. Moda je neka vrsta neminovnosti i slobode. Dizajn, moda, odevanje i umetnost su tesno povezani. Sinteza ivota, onog realnog i imaginarnog daje jednu celinu. Ono to inspirie, ono to daje pokretaku snagu da se ovek bavi bilo ime, jeste momenat. Ako je stvaralac u jednom momentu srean ili ako je jedan momenat zabeleen kao istinit, kao pravi, znaajan, onda ga treba definisati, jer je injenica da je svet daleko od definitivnog i da je nemogue uhvatiti ga....

8

Ono to je prednost mode, kao u ostalom i prednost umetnosti, je da je to proces koji se nastavlja i bez kreatora, da moe da ga prati, na njegovom samostalnom putu i crpi iz njega snagu za dalje. Teko je dati formu nainu razmiljanja.Teko je otelotvoriti, materijalizovati ono to je ideja u glavi. Naalost ili na sreu, moda je sistem. Moda je jedna velika maina koja funkcionie po svojim pravilima. Ta pravila mogu da se prihvate, ali su u stvari tu da bismo ih sruili. Ko god je uspeo u modi, uspeo je zato to je sruio pravila. Zvui paradoksalno, ali se najee rui konvencionalno. Ljudi treba da izgledaju onako kako se trenutno oseaju. Odevanje je iva stvar koja se pomera u skladu sa raspoloenjem i sa linou. Poenta mode jeste da se pravi uvek neto novo, to u opte nije nove, ali je to veita ljudska tema za boljim. Moda je veita ljudska tenja za boljim. To je nain da se ovek istakne kao linost, da izae iz mase drugih ljudi, da potuje sebe. Moda podrazumeva i neku dozu organizovanosti. Kreator treba u svoj rad da unese i sistematsko. Kreatori svoje ideje dovode u realan svet. Moda je sukob pravila i svojevoljnosti. Pravila postoje i treba ih savladati. Moda je sistem koji podrazumeva ideju, proizvoaa i kupca.s Moda je i socioloki fenomen koji podrazumeva dosta ulagivanja, dosta lane skromnosti, dvolinosti. Statusno oblaenje neuporedivo je starije od mode. U svakoj epohi i u svakoj civilizaciji znalo se ko ta sme i moe da nosi. Takoe, svaka epoha imala je i svoje kriterijume lepote, (ne ) pristojnosti, prefinjenosti vane koliko i znakovi bogatstva. Krianke i Egipanke su slobodno etale razgolienih grudi, sa izrezima na prednjoj strani suknji koji su sezali do struka.Barokne dame su svoje grudi pokrivale tek da bi ih istakle. Pa ipak, tek u modernom dobu, oblaenje je postalo u pravom smislu izazov.Kroz izazov je nastala moda i do danas dinamiku njenog oblikovanja odreuje stepen rizika sa kojim se ulazi u novo. Kao socioloki fenomen, moda upuuje na dinamiku promena u drutvu, reflektujui ih na najuoljivi i najnedopadljivi mogui nain.Unutar mode, oblaenje se izraava kao poseban trend drutvenog ivota. Funkcija modnog odela u tom smislu nije samo upotrebna, estetska i statusna- ona prerasta u neto veoma bitno to se ini u drutvu. Zato kvalitet nekog modnog noviteta podlee kompleksnim kriterijumima procene meu kojima upotrebna funkcija postaje sve ee zanemarljiva, a u skladu sa tim menjaju se i zahtevi vezani za pravila izrade modela. To je omoguilo da moda najpre preraste u eksperiment, a zatim u art. Kao art, ona nije namenjena posebnom sloju u drutvu, stoga kao proieni art ona gubi ne samo upotrebnu, ve i statusnu funkciju u svojim najekstravagantnim aspektima, ona zapravo zahteva statusno odricanje, tako da se kroz modu kao art ulazi u seriju izazova koji prevazilaze smelo oblaenje. Jedan od izazova je klasian stil namenjen za dokoliarsku klasu bogatih. Osnovni kriterijum vrednosti u ovom sluaju je novac. Komercijalni interes se retko dovodi u pitanje. Najvei izazov je za one koji kreiraju modu kao art. Artistika moda nije namenjena samo bogatim, ali dopire samo do bogatih. Bitno je razgraniiti komercijalno od artistikog. Afirmisati nekoga u svetu mode ne znai samo otkriti ga kao umetnika, ve i uvesti ga u elitu onih koji su postigli afirmaciju i razvili svoju statusnu mreu.

9

Osnovne specifinosti legura zlata sa posebnim osvrtom na njihovu termiku obradu Zlato poseduje fiziko-hemijske osobine koje se dosta razlikuju od osobina ostalih metala. Njegove najvanije osobine jesu visoka koroziona otpornost u razliitim agresivnim sredinama, visoka elektro i toplotna provodljivost, dobra katalitika svojstva i dekorativni izgled. Ove karakteristike uslovljavaju njegovu iroku primenu u raznim granama i oblastima tehnike, tehnologije, medicine, umetnosti i dr. Posebno je karakteristino jer moe da podnese visok stepen hladne deformacije pri svim vidovima plastine prerade metala, meutim ono ima relativno niske mehanike osobine pa se legira sa drugim plemenitim ili neplemenitim metalima, ime se postiu eljene mehanike osobine. Njegove mehanike osobine zavise od stepena istoe. Osnovne karakteristike su: temperatura topljenja tvrdoa po brinelu zatezna tvrdoa Rm napon teenja R 2 istezanje kontrakcija Z 1064 0C 200-250 130 10-25 N/mm2 50 % 90 %

Gustina zlata pri sobnoj temperaturi iznosi 19,3 g/cm3. Sa promenom temperature menja se gustina.

slika 2. Zavisnost gustine zlata od temperature Kod topljenja estica zlata iji je prenik manji od 50 temperatura topljenja se smanjuje sa smanjenjem veliine estica i od 0.9 od temperature topljenja, pri normalnim uslovima.

10

Koeficijent linearnog irenja je najvei kod zlata u odnosu na druge plemenite metale. Promena koeficijenta linearnog irenja ispod 20 0C veoma su velike, dok kod viih temperatura iznad 20 oC, zavisnost koeficijenta linearnog irenja od temperature je skoro linearna. Toplotna provodljivost zlata pri 20 0C iznosi 315 WmK i posle srebra ima najveu provodljivost. Sa povienjem temperature toplotna provodljivost zlata monotono opada. Prisustvo primesa ili legirajuih elemenata utie na smanjenje toplotne provodljivosti. Specifini elektrini otpor pri T=20 oC je 2,45 cm. Legirajui elementi i primese poveavaju elektrini otpor zlata. Najvei uticaj na porast specifinog elektrinog otpora ima dodatak V, Ti, Nb i Ta, dok najmanji uticaj pokazuje Ag, Cu i Pd. Mehanike osobine kod zlata su relativno niske. Zatezna vrstoa je oko 130 N/mm 2, relativno izduenje 50 % u arenom stanju. Granica teenja je oko 20 N/mm 2. Otvrdnjavanje u toku hladne deformacije je relativno slabo izraeno zbog sklonosti zlata da rekristalie u toku deformacije. Dodatak legirajuih elemenata ili primesa utie na poveanje mehanikih osobina, odnosno poveanje zatezne vrstoe i tvrdoe. Najmanji uticaj na poveanje vrstoe ima srebro i paladijum, dok najvei imaju uticaj Co, Ni i Pt. Temperatura rekristalizacije za isto zlato je relativno niska u odnosu na druge metale. Veliki uticaj na temperaturu rekristalizacije ima istoa zlata. Tako se hladno deformisano zlato sa 9,99 % istoe rekristalie na sobnoj temperaturi. Dodatak 0,01 % Cu poveava temperaturu rekristalizacije na 140 0C. Dodatak 0,25 % Ag poveava temperaturu rekristalizacije zlata, ali dalje poveanje sadraja srebra do 1 % utie na dalje poveanje temperature rekristalizacije. Rezultati ispitivanja uticaja primesa u koliini od 0,01 % na temperaturu rekristalizacije zlata su dati u tabeli 1. Tabela 1: Uticaj primesa na proces rekristalizacije zlata Legura pri sobnoj STADIJUM REKRISTALIZACIJE temperaturi 100 0C 200 0C Au 99,999 Au + Mg Au + Al Au + Si Au + Fe Au + Ni Au + Cu Au + Pd Primarna (zavrna) Primarna (zavrna) Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Primarna (zavrna) Sekundarna Tekstura primarna (poetna) Tekstura primarna (poetna) Primarna (poetna) Primarna (zavrna) Primarna (poetna) Primarna (zavrna) Primarna (poetna)

11

Au + Ag Au + Sb Au + Te Au + Pt Au + Pb Au +Bi

Primarna (zavrna) Tekstura Tekstura Sekundarna Tekstura Tekstura

Primarna (zavrna) Primarna (zavrna) Primarna (poetna) Primarna (poetna) Primarna Tekstura

Rezultati u tabeli 1. se odnose na period od pola godine. Iz analize rezultata datih u tabeli proizilazi da najvei uticaj na poveanje temperature rekristalizacije imaju Bi, Al, Si, Sb i Ni. Elementi kao to su Cu, Ag i Pd u pomenutoj koncentraciji (do 1%) nemaju uticaj na poveanje temperature rekristalizacije. Hemijske osobine zlata blie su osobinama platinskih metala nego srebru iako se nalaza po Mendeljevu u istoj grupi. Eletrodni potencijal Au-Au (III) iznosi-1,5 V. Usled ne tako visoke vrednosti potencijala na zlato ne deluje razblaena i koncentrovana HCl, HNO3 i H2SO4. HCL moe da rastvara zlato u prisustvu oksidanata kao to su oksid Mg, ferohlorid ili O2 (pri visokom pritisku i temperaturi). Zlato se rastvara u carskoj vodi (smea HCl i HNO3). Osim carske vode sa zlatom reaguje: hlorna voda (H2O + Cl2); bromna voda (H2O + Br2); HBr (neznatno pri sobnoj temperaturi); rastvor joda sa kalijum-jodidom (KJ + J2); rastvor ferohlorida i hlorovodonine kiseline (FCl4 + HCl)-neznatno pri sobnoj temperaturi; rastvor cijanida KCN, NaCN ( u prisustvu kiseonika i drugih oksidanasa); hlor (pri temperaturi vioj od 183 0C); acetilen (pri 480 0C) Reagensi koji ne reaguju sa zlatom su: voda, vazduh, azotna kiselina selenova kiselina sona kiselina hlorna kiselina (HClO4), do 97 0C, razni rastvori NaOH, KOH vodonik-sulfid, hlor (do 147 0C), vinska kiselina limunska kiselina siretna kiselina

12

Korozija zlata i legura zlata Pored velike postojanosti korozija Au zavisi od prisutne sredine. Brzina korozije Au zavisi od sredine, temperature i vremena. Najvea korozija zlata je u carskoj vodi, bromnoj vodi, a najslabija u suvom jodu, HF, bakar-sulfatu i vodonik sulfid Korozione osobine legura zlata imaju mnogo vei znaaj sobziromna na njihovu iroku primenu i manju korozionu postojanost. Zlato se moe legirati sa dosta velikom koliinom srebra ili neplemenitih metala, da se pri tom ne izazove veliko smanjenje korozione postojanosti pri sobnoj temperaturi. Prema rezultatima ispitivanja zlata do 50 % dodatak srebra i bakra ne smanjuje korozionu postojanost u agresivnim sredinama. Legure sa manjim sadrajem zlata od 50 % u agresivnim sredinama korodiraju dosta brzo. Sem uea zlata u leguri, na korozionu postojanost legure ima uticaj stepen hladne deformacije i temperatura starenja. Ovaj uticaj je utoliko vei to je sadraj zlata manji u leguri. Stvaranje tamne prevlake patine pri reagovanju legure sa sumporom i vodonik-sulfidom ima veliko znaenje kod zlatnih legura za nakit i legura za kontakte. Ovo je izuzetno izraeno kod legura koje imaju manji procenat zlata. Sa porastom temperature i vlanosti okoline postojanost legure Au-Ag i Au-Cu, prema stvaranju patine naglo se smanjuje. Osnovna primena zlata je za izradu nakita. Osim lepog izgleda, dobrog dizajna, nakit mora biti koroziono otporan na veoma agresivne sredine i na ljudski znoj. Postojanost zlatne legure odreivana je niekaratnoj leguri sa 9 % Ag, 41 % Cu, 6 % Zn i 2 % Ni. Ispitivanja postojanosti vrena su u azotnoj kiselini i vetakom ljudskom znoju (5 delova siretne kiseline, 5 delova NaCl i 100 delova vode) na hladno deformisanim uzorcima. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja imaju znaajan uticaj na korozionu postojanost ispitivane zlatne legure. Koroziona postojanost ispitivane legure u koncentrovanoj azotnoj kiseline poveava se sa povienjem temperature starenja i ne zavisi od prethodnog stepena hladne deformacije. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja pokazuju uticaj na korozionu postojanost legure zlata koja je ispitivana u sredini vetakog znoja. Pri poveanju stepena hladne deformacije do 20 % i temperature starenja do 650 0C, postojanost prema koroziji se smanjuje. Kod stepena deformacije od 40 % (i veim) i temperaturi starenja do 315 0C ne dolazi do korozije legura. Povienje temperature starenja iznad 315 0C pogorava postojanost legure. Date podatke treba imati u vidu kod definisanja tehnologije za proizvodnju nakita. Definitno moe da se kae da su optimalne temperature starenja (ojaavanje taloenjem, poveanje tvrdoe, vrstoe otpornosti na koroziju) ispod 315 0C ukoliko je deformacija 40 % i iznad. Specifinosti legure zlata Zlato se legira sa 42 elementa. Samo pet elemenata (Ni, Cu, Pd, Pt i Ag) grade sa zlatom neprekidan niz vrstih rastvora, potpuna rastvorljivost ovih elemenata u zlatu.

13

Potpunu nerastvorljivost u zlatu pokazuju ugljenik, volfram, osmijum i inertni gasovi. Zlato sa srebrom obrazuje potpunu rastvorljivost. Temperatura poetka ovravanja se postepeno sniava od take topljenja zlata 1064 0C do take topljenja srebra 960 0C. Temperaturni interval izmeu linije topljenja i ovravanja je uzak i iznosi 10-12 0C. Faznih prebraaja od (solidusa) linije ovravanja do sobne temperature kod sistema Au-Ag nema. Primeene su samo promene kod koncetracije od 10-20 % Ag i vrlo sporog hlaenja i to u smislu stvaranja blieg sreivanja rasporeda atoma. Legure Au-Ag sistema pokazuju dobre osobine i postojanost prema oksidaciji. Veoma su mekane i plastine. Maksimalna vrstoa se postie kod 40 % srebra. Izduenje legure iznosi 40-50 %. Navedene osobine dozvoljavaju sve oblike prerade sa velikim stepenom hladne deformacije. Dodatak srebra dovodi do progresivne promene boja. Kod sadraja od 25 % Ag, legura ima lepu svetlozelenu boju, ali sa veim sadrajem srebra legura poprima nedokorativnu, belu boju. Tehnika primena legura Au-Ag je dosta ograniena i svodi se na izradu kontaktnih materijala u elektrotehnici. Kod legura Au-Cu ispod temperature ovravanja obrazuje se neprekidan niz vrstih rastvora, potpuna rastvorljivost bakra u zlatu. Najnia temperatura topljenja ove legure je 900 0C (legura sa 80 % zlata i 20 % bakra). Karakteristina osobina legura Au-Ag jeste stvaranje sreenih faza pri sporom hlaenju. Sreena struktura nastaje promenom nepravilnog raporeda u sreeni rapored atoma putem difuzionog premetanja u kristalu. Stepen sreenosti zavisi od sastava legure. Pri koncetraciji zlata u leguri od 68-75% (atomskih) i temperaturama 231 0C do 199 0C dolazi do prelaska vrstog rastvora u Au3Cu. Ovo je posebno vano to nastanak sreene strukture Au3Cu dovodi do promene fizikomehanikih osobina: elektrine provodljivosti, tvrdoe, vrstoe i toplotne provodljivosti. Kod legure koja sadri 50 % (atomskih) Au pri sporom hlaenju, iz nesreenog vrstog rastvora, sa povrinski centralnom kubnom reetkom obrazuje se AuCu II faza, koja je postojana u temperaturnom intervalu od 380-410 0C. Ispod 380 0C stvara se AuCu I faza koja ima tetragonalnu reetku. U sutini to je razvuena povrinski centrirana kubna reetka sa sreenim pregrupisanim atomima Au i Cu. Fazni preobraaj nesreene faze u sreenu fazu vri se na sledei nain. U poetku, pri snienju temperature ispod kritine, pojavljuju se klice sreene faze u nesreenoj osnovi, koje zatim rastu na raun nesreene faze i ukupna sreenost se naglo poveava. Brzina obrazovanja i rasta klica nove faze jako zavisi od temperature. PRI 400 0C PREOBRAAJ SE ZAVRAVA POSLE 25 VREME PREOBRAAJA IZNOSI 20 MIN.H

, DOK PRI 380 0C

14

Mehanike osobine legure sa sreenom fazom AuCu mogu da se menjaju u irokim granicama u zavisnosti od faznog otvrdnjavanja. Menjanjem sastava legure ili reima sreivanja mogue su promene mehanikih osobina legure koja ima AuCu fazu. Legura sa 32,3 % (atomska) zlata ima fazni preobraaj pri temperaturi 335 0C. U temperaturnom intervalu prisutna je dvofazna oblast koja se sastoji od nesreene faze i antifaze tipa II, stabilne pri 313-328 0C. Ispod temperature od 308 0C obrazuje se sreena faza I. Fazni preobraaj vrstog rastvora legure sa 25 % (atomskih) zlata u AuCu 3 fazu odvija se pri 390 0C. Sreivanje legure sa ovim sastavom odvija se bez promene tipa reetke, menjajui pri tome samo parametre. SREIVANJE STRUKTURE DOVODI VRSTOE LEGURE (OKO 30 %). DO ZNAAJNOG POVEANJA

Pri odstupanju sastava od stehiometrijskog odnosa primeuje se porast granice teenja legure zbog vika atoma Au ili Cu, a ije je dejstvo isto kao uticaj legirajueg elementa na osnovni metal. Proces rekristalizacije sreene faze AuCu3 je znatno spori nego kod nesreene faze. Ovo usporavanje procesa moe biti i do 100 puta. Mehanike osobine sreene faze zavise od stepena sreenosti i od veliine zrna substrukture. Iznad temperature faznog preobraaja mehanike osobime legure pokazuju dosta sloene promene. Izmeu kritine temperature 580 0C utvren je porast vrstoe legure usled deformacionog starenja. Iznad 580 vrstoe legure naglo opada. Stepen deformacionog ovravanja legure AuCu zavisi od stepena sreenosti. Utvreno je da legura sa idealnom sreenou pri niskim temperaturama otvrdnjava znatno bre nego legura sa nesreenom fazom. Legure AuCu sistema imaju iroki industrijski primenu, koriste se za izradu nakita, zlatnog novca za kontaktne materijale i lemove. Zlato-Cink Maksimalna rastvorljivost cinka u zlatu u vrstom stanju iznosi 33 % (atomska), a zlata u cinku 4,8 % atomskih. Jedinjenje Au4Zn je nesreeni vrsti rastvor. Izmeu 420 0C i 261 0C dolazi do sreivanja uz obrazovanje faze tipa AuCu. Ispod 270 0C dolazi do sreivanja uz obrazovanje sloene strukture sa ortorombinom reetkom. Jedinjenje AuZn pri sobnoj temperaturi predstavlja sreenu super strukturu. Ova faza ostaje sreena sve do temperature topljenja. Cink se u znatnoj koliini nalazi u legurama zlata za izradu nakita. Zlato kadmijum

15

Maksimalna rastvorljivost zlata u kadmijumu na 623 0C iznosi 32,5 % (atomskih), a zlata u kadmijumu 3,5 %(atomskih) na 309 0C. Legure zlato-kadmijum najvie se koriste za izradu lemova. Zlato-nikl Pri legiranju zlata sa niklom temperatura likvidusa se smanjuje i ima najniu vrednost pri 951 0C i pri koncentraciji nikla od 42 % (at). Sa daljim poveanjem sadraja nikla termperatura likvidusa raste do temperature topljenja nikla. Legure Au-Ni kristaliu se uz obrazovanje neprekidnog niza vrstih rastvora. Pri snienju temperature, od solidusa do sobne, dolazi do raspada jednofaznog vrstog rastvora, tako da se kod sporog hlaenja stvara dvofazna struktura. Najvia temperatura raspada je kod 70 % (atomarnih) nikla i iznosi 812 0C. Mehanike osobine, tvrdoa i vrstoa poveavaju se sa porastom sadraja nikla, da bi najveu vrednost imale kod 50 % (artomarnih) nikla. Sa daljim poveanjem nikla mehanike osobine opadaju. Legure sistema Au-Ni-Cu-Zn se koriste za izradu nakita. Zlato-paladijum Ove legure grade neprekidan niz vrstih rastvora. Tvrdoa i vrstoa dostiu maksimalne vrednosti pri koncetraciji paladijuma od 60 do 65% (atomarnih). Paladijum se dodaje da bi se legure plastino obraivale. Ove legure nemaju veliku tvrdou, ali se ona moe poveati dodatkom nikla. Zlato-platina Zlato sa platinom obrazuje neprekidni niz vrstih rastvora u celom intervalu koncetracije. Najvia temperatura prelaska izmeu jednofaznog i dvofaznog podruja je 1252 0C pri koncetraciji od 60 % platine. Fiziko-mehanike osobine zavise od reima termike odbrane. Dodatak 0,5 % rodijuma poveava tvrdou, vrstou i plastinost legura. Trokomponentni sistemi Uzajamno dejstvo u ovim sistemima legura na bazi zlata je malo izueno. Ove legure su vane za izradu nakita. Sve ove legure imaju fazne preobraaje. Sa snienjem temperature oblast homogenosti se smanjuje, a oblast legura sa dvofaznom strukturom se poveava. Brzim hlaenjem sa temperature iznad 650 0C moe se dobiti legura sa 58.55 % Au koja e imati homogeni vrsti rastvor. Zagrevanjem do 300 0C izazvae se raspad presienog vrstog rastvora na dve faze: 1, koja sadri zlato i srebro, 2, koja sadri zlato i bakar, a to dovodi do poveanja tvrdoe legura. Poveanje tvrdoe legure moe se postii dispergovanjem i sreivanjem. Raspad presienog vrstog rasatvora deava se ispod 500 0C. Legure Au-Cu-Ni koje u sebi sadre 4-20 % Zn pripadaju grupi belog zlata i slue za izradu nakita.

16

Fazni preobraaji u ovim legurama su veoma sloeni i nedovoljni izueni, a mehanike osobine jako zavise od termike obrade. Zlato-bakar-paladijum Homogeni vrsti rastvor je u itavom intervalu koncentracija iznad 650 0C. Homogene faze legura su plastine i relativno male vrstoe. Pri snienju temperature dolazi do faznih preobraaja to omoguava da se povea tvrdoa legure starenjem. Dodatak paladijuma u leguri poveava stabilnost faza kod legura Au-Cu. Kao najstabilnija faza javlja se sreena faza AU3Pd2Cu3 sa povrinski centriranom kubnom reetkom. Pri sadraju zlata do 15 % poveava se stabilnost PdCu faze. Zlato poveava postojanost prema koroziji u leguri PdCu. Zbog toga se legura Au-Pd-Cu koristi za izradu kontaktnih materijala i lemova. Zlato-srebro-paladijum Sve legure ovog sistema obrazuju vrst rastvor, imaju homogenu strukturu. Vrednost tvrdoe ovih legura je manje osetljiva na promene koncetracije zlata i srebra. Legure koje sadre zlata manje od 50 % (atomarnih) otporne su na tamnjenje (stvaranje sulfida), a legure sa vie 50 % (atomarnih) ne korodiraju u prisustvu agresivnih sredina.

Savremeni pravci razvoja materijala i ekologije sa osvrtom na kvalitet U biolokim i medecinskim istraivanjima koristi se itav spektar razliitih materijala od pakovanja, razdvajanja , skladitenja, upotrebe, pa do sortiranja za reciklau. Prisutni su razliiti izazovi npr. jedan materijal je potpuno razgradljiv, a ne kodljiv za ljudski organizam, drugi ne sme da trpi promene a kompatabilan je sa ljudskim organizmom. Kolosalna inovacija u svetu nauke i tehnologije su bioloki materijali, pogotovu kada su u pitanju biomaterijali koji se koriste za implatante. Od njih se izrauju kontaktna soiva, vetaki kukovi, srani zalisci, kao i implatanti koji svojom razgradnjom oslobaaju lekovite supstance. Postoji mnogo definicija biomaterijala ali ona koja se najee koristi opisuje biomaterijal kao bilo koji materijal koji je u mogunosti da zameni ili obnovi funkciju tkiva u ovejem telu i da neprekidno ili periodino bude u kontaktu sa fluidima u organizmu. Ova definicija je ograniavajua jer iskljuuje materijal koji se koristi za ureaje kao to su hirurki instrumenti. U koliko se govori o izloenosti fluidima iz organizma, najee se radi o implatantima koji su u kontaktu sa unutranou tela, to zahtev nekoliko izriitih ogranienja u pogledu matejala da bi on uopte mogao da se koristi kao biomaterijal. Biomaterijal mora biti bioprimenjljiv ( ne izaziva negativne reakcije organizma). Ne sme biti toksian i ne sme imati kncerogeno dejstvo. Biomaterijal mora posedovati odgovarajue fizike i mehanike osobine da bi se koristio za popunu ili zamenu telesnog tkiva, mora biti prisutna sposobnost oblikovanja, treba da ima nisku cenu i da je lako dostupan na tritu. Sve ove zahteve ispunjavaju materijali koji su dostupni prosenom inenjeru koji se bavi materijalima. U ovu kategoriju su

17

svrstani metalni materijali, polimeri, keramika i prirodni materijali. U tabeli br.1. dati su primeri biomaterijala i njihova primena. Tabela 2. PRIMENA Srce i delovi za srce MATERIJAL Poliestri Silikoni Ugljenik Teflon Nerajui elik Nerajui elici Titanove legure Poliakrilna kiselina Poliglukoidna kiselina Kolagen Hidroksiapatit Kalcijum fosfat Polimetilmetakrilat Hidrogeli Silikon-akrilat

Skelet

Oftamologija

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda trai kombinaciju razliitih materijala koji mogu da ispune najstroije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj iroj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka vrstoa, mala gustina i odlina otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji iskljuivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na emi.

18

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma sloeni, to su viekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postiu kombinacijom razliitih reima termike obrade uz vrlo sloenu menadment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz razliitih oblasti kao to su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramiki materijali, biomaterijali ili proizvodnje na elu sa tehnolokim menaderom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definiu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda to je u vezi sa odreenim standardima. Poslovi tako odabrnog tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledei nain: koncept identifikacije kompletiranje projektne dokumentacije mogunost istraivanja brza (spora ) laboratorijska istraivanja uz manju ili viu cenu ispitivanja tehnologija i biznis- veza izmeu tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa primena novih tehnologija u procesima. Uspeh projekta zavisi od Tehnikog komiteta za nadzor. Ovaj sloen projekat je uspean ako svi uesnici projekta ostvare svoje zadatke. U 21. veku znaajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zatite ivotne sredine. Kako ouvati ivotnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, ist vazduh, svakako, znaajan zadatak sadanjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskoriena da bise stvorili i odrali odgovarajui uslovi ivota, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne reava problem, ali je vano da informacije o realnom i istinitom poremeaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem ivotu.19

Prema meritornim procenama na planeti e 2030. godine iveti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadanjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i dananje ekoloke filozofije, ukoliko elimo da za budue generacije sauvamo, bar sadanji stepen ekoloke uravnoteenosti prirode. Savremeno potroako drutvo svakodnevno proizvodi ogromne koliine smea u kome najvie ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaa je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim raunicama u poslovima sa otpadom u svetu se godinje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smea iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog ega u svetu lako dobija kreditnu podrku banaka. Shvatajui da je ponaanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniji, Evropske zemlje u tranziciji poele su ozbiljno da reavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu soidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282000 tona polietilena je pripremljeno za reciklau, to je za 29% poveanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da e se u sledeih pet godina doi do poveanja obim areciklae za 20% godinje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklae. Vie od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalau. U radu je pokuano da se ostvari korelacija savremenih asekata materijala i sistema kvliteta, kao i nekih parametara koji odluuju u kojim pravcima e se kretati strategija budueg razvoja. Iz tih razloga razmatrana su pitanja ekologije, motivacije, dizajna proizvoda kao i reciklae. CARINSKO POSLOVANJE Pojam carine Carine su vrsta dravnog poreza koji se plaa na odreenu robu kad prelazi dravnu ili carinsku granicu. U starom i srdnjem veku carine su bile obaveza koje su na svom podruju ubirali vladari, feudalci, gradovi i crkva na robu u unutranjem prometu. Carine su esto imale znaajne takse, npr.luke takse, drumarine, mostarine ili kao odteta za osiguranje robe. Pojam carine u dananjem smislu, kao dravni porez , koji se ubira kad roba prelazi granicu, izgradili su prvi merkantilisti u XVII i XVIII veku. Prema smeru kretanja robe carine se dele na uvozne, izvozne i provozne (tranzitne). Danas su najvanije uvozne carine, ree su izvozne carine, a tranzitne su najveim delom ukinute

20

Prema svrsi zbog koje su uvedene, carine se dele na fiskalne (cilj im je poveanje dravnih prihoda) i na zatitne (treba da zatite robu domae proizvodnje od strane konkurencije povienjem cena strane robe). Kad zatitne carine vae samo odreeno vreme, u kome domaa proizvodnja treba da postane sposobna da konkurie stranoj robi, govori se o vaspitnim carinama. Prema nainu odmeravanja, postoje carine ad valorem (prema vrednosti) i specifine carine koje se ubiraju po teini, komadu ili obimu robe. Prema nainu odreivanja carine se dele na autonomne, koje drava odreuje bez sporazuma s drugim dravama, i na konvencionalne , koje su rezultat sporazuma s drugim dravama. Po uinku koji treba da proizvedu, carine mogu biti prohibitivne, kad im je cilj zabrana uvoza ili izvoza robe; retorzivne, kad se odreuju kao odmazda za previsoke ili diskriminatorne carine koje se prema domaoj robi primenjuju u stranoj dravi; preferencijalne, kada se pomou povoljnih carinskih stopa nastoji da olaka trgovina s odreenim dravama ili olaka uvoz nekih dobara Pokretna carinska skala je specifina carina, jer se njen iznos menja prema kretanju cena odnosne robe. Danas se vie ne primenjuje, a klasian primer za tu vrstu carine bio je engleski zakon na ito koji je vaio od 1689. do 1846. godine. Rebuliki carinski Zakon predvia postojanje uvoznih, a u izuzetnim sluajevima izvoznih carina, a izriito iskljuuje postojanje tranzitnih carina. Ne podlee plaanju carine: stvari za slubene potrebe efova stranih drava i efova diplomatskih predstavnitava u Srbiji injihove ue poredice i lanova pratnje; grbovi , amblemi, zastave, igovi, nametaj iprevozna sredstva namenjena za neposrednu upotrebu diplomatskih i konzularnih predstavnika; u okviru sklopljenih meunarodnih ugovora stvari namenjene za potrebe meunarodnih organizacija i linu upotrebu njihovih predstavnika i slubenika i vojna oprema namenjena za potrebe Vojske Srbije . Carinske isprave Carinske isprave su dokumenti na osnovu kojih se obavlja carinjene. To su u prvom redu carinska deklaracija ili prijava za carinjenje i isprave koje se prilau, npr. prevozne isprave (tovarni list kod eleznikog, renog i avionskog prevoza, teretnica ili konosman kod pomorskog prevoza), rauni o ceni robe, uverenje o poreklu robe, koje po pravilu izdaju trgovinske, ili industrijske komore, ili organi vlasti, to zavisi od konkretnog meunarodnog ugovora, a vano je za primenu carinske tarife i za kontrolu meunarodnog prometa robom. Jedan od najvanijih carinskih dokumenata je carinska deklaracija.Ovaj dokument je pismena prijava robe za carinjenje koju podnosi njen vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko podruje, provoza kroz njega ili izvoza iz carinskog podruja. Smatra se da je vlasnik robe lice na koga glase prevozne isprave ili na koje su one prenete U ime vlasnika carinsku deklaraciju esto i podnose transportna preduzea ili ovlaeni carinski

21

posrednici. Carinska deklaracija se podnosi na propisanom obrascu, koja sadri :ziv robe, koliinu, prevozno sredstvo, poreklo i namenu robe, kao i potpis podnosioca. Uz carinsku deklaraciju moraju se podneti i druge propisima odreene isprave, npr. raun, prevozna isprava , prijava ouvozu ili izvozu i sl.Davanje lanih podataka u carinskoj deklaraciji predstavlja carinski prekraj. Carinska deklaracija slui kao osnova za pregled robe, za njen obraun i za naplatu carine i carinskih dabina. Ako carinarnica prilikom pregleda robe nae da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u deklaraciji, ona e to zapisniki utvrditi, a podnosilac deklaracije ima pravo da podnese prigovor protiv nalaza carinarnice u pogledu kvaliteta, koliine, ili vrednosti robe. Po prigovoru podnosioca deklaracije donosi reenje u prvom stepenu carinarnica, a u drugom stepenu Uprava carina CARINSKI ORGANI Carinski organi, su organi dravne uprave koji kontroliu promet robe prilikom uvoza na carinsko podruje provoza kroz njega, ili izvoza sa carinskog podruja, koji robu carine i vre deviznu kontrolu na granici carinskog podruja. Carinski organi u naoj dravi su Uprava carina i carinarnice. Uprava carina organizuje carinsku slubu, neposredno rukovodi svim carinskim organizacionim jedinicama i reava albe pretiv reenja carinarnica donesenih u prvom stepenu u upravnom i prekrajnom postupku. Carinarnice pregledaju i carine robu neposredno na terenu, vre nadzor nad putnicima u devizno-valutnom pogledu, vode prekrajni postupak povodom carinskih krivica, prikupljaju statistike podatke i vre druge poslove koji im se stave u dunost. Carinarnice postoje u svim onim pograninim mestima gde prolaze pogranini putevi, a mogu postojati i u vanijim trgovakim i prometnim sreditima itavog carinskog podruja. CARINSKI POSREDNIK Carinski posrednik je ovlaeno lice koje mesto vlasnika robe podnosi carinsku deklaraciju. Carinski posrednik mora biti regidtrovan kod carinarnice i posebno kfalifikovan za vrenje svoga posla. CARINSKI POSTUPAK Carinski postupsk obuhvata postupke koji obavljaju carinske vlasti u vezi sa carinjenjem robe, a sastoji se iz primanja i ispitivanja carinske deklaracije sa svim propisanim propratnim ispravama koje su potrebne da se moe izvriti carinjenje robe, zatim i carinskog pregleda, koji se sastoji u utvrivanje koliine, kvaliteta i vrednosti robe,22

odreivanju carinske stope prema carinskoj tarifi, obraunavanju carine, taksa, poreza na promet, learine i drugih taksa koje se naplauju u toku carinskog postupka, i, na kraju, u naplati carine i carinskih dabina, koje obuhvataju ukupan iznos svih davanja kojima je roba optereena prilikom carinjenja. Carinarnice i Uprava carine vode carinski postupak i donose reenja po odredbama Zakona o optem upravnom postupku.Protiv reenja carinarnice moe se izjaviti alba Upravi carina, a u odreenim sluajevima protiv reenja donesenih od carinskih organa moe se traiti pravna zatita i pred sudovima. CARINSKA SLOBODNA SKLADITA Carinska slobodna skladita slue za smetanje neocarinjene robe, a osnivaju se u mestima u kojima postoje carinarnice. U ovim skladitima roba se moe sortirati, pretakati prepakivati i dr.,tj.smeju se vriti sve manipulacije doputene i u javnom skladitu. U pojedinim zemljama postoje osim ovih skladita i posebna preduzea koja se kao javna skladita bave skladinim poslom i odgovaraju prema posebnim naelima za uskladitenu robu. Ako su ta javna skladita pod nazorom carinskih vlasti, za robu koja je u njima smetena vae isti propisi kao i za robu u carinski slobodnim skladitima.Ta skladita zovu se slobodna javna skladita.Takva skladita odgovorna su i carinskim vlastima i vlasnicima robe, koji inae nisu u neposrednom odnosu sa carinskim vlastima. Carinska slobodna skladita i slobodna javna skladita vana su za tranzitnu, reeksportnu i uopte za meunarodnu trgovinu, jer obaveza uvoznika robe na plaanje carine nastaje tek kada roba ostaje u zemlji CARINSKO SMESTITE Carinsko smestite je svako smestite za robu koja uiva povlasticu izvan carinskog prostora, pa roba koja je sve vreme ovde smetena ne podlee plaanju carine. Carinska smestita se mogu otvarari samo u metima u kojima postoji carinarnica, Svi propisi koji vae za carinska slobodna skladita vae i za carinska smestita. Robu u carinsko slobodno skladite moe smestiti svaki uvoznik, dok robu u carinsko smestite moe smestiti smao uvoznik kome je to odobreno. SLOBODNA CARINSKA ZONA Slobodna carinska zona obuhvata podruje koje se nalazi u okviru podruja granica neke zemlje, ali ne spada u njeno carinsko podruje. Slobodna carinska zona najee

23

obuhvata deo neke luke, pa brodovi koji s robom pristaju ne podleu nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj luka pripada. Meutim, kada roba prelazi carinsku granicu i ulazi u carinsko podruije drave koja je odobrla slobodnu carinsku zonu, ona podlee redovnom carinskom postupku. Slobodne carinske zone postojale su a i sada postoje u mnogim zemljama, npr.Hamburgu, Kopenhagenu, Solunu i dr. Jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu osnovana je konvencijom zakljuenom 1913. godine izmeu Kraljevine Srbije i Kraljevine Grke.Poto Srbija za vreme I svetskog rata nije mogla koristiti ovu zonu, konvencija o toj slobodnoj zoni obnovljena je 1923. godine s vanou od 50 godina, stim da se njeno vaenje moe produiti U toj zoni postoji jugoslovenska carinarnica, a roba izmeu Jugoslavije i te zone prevozi se eleznicom pod carinskom (tranzitnom) plombom jugoslovenskih i grkih carinskih vlasti. U naoj zemlji je formiranje slobodne carinske zone regulisano Carinskim zakonom, a odobrenje za osnivanje daju ovlaeni dravni organi. U novije vreme mnoge nerazvijene zemlje postigle su veliki privredni razvoj osnivanjem slobodnih carinskih zona za obavljanje raznih privrednih delatnosti, jer slobodne carinske zone za to pruaju velike pogodnosti i privlae strani kapital za ulaganje. CARINSKA UNIJA Carinska unija predstavlja savez na osnovu meunarodnog ugovora izmeu dve ili vie drava iji je opti cilj ukidanje carinskih barijera i uspostavljanje jedinstvenog carinskog podruja, odnosno uvoenje slobodnog reima uvoza i izvoza robe izmeu drava lanica unije.Ovo znai da se, po pravilu, izmeu drava koje su sklopile sporazum o carinskoj uniji uspostavlja identinost carinskog zakona i carinske tarife, jedinstvo carinske granice i carinske teritorije prema treim dravama, puna sloboda trgovinskog prometa i razmene u okviru takve teritorije, kao i deoba prema ugovorom utvrenim pravilima carina ubranih na zajednikoj granici. Ovu definiciju carinske unije dao je Stalni sud meunarodne pravde u savetodavnom miljenju od 5.9.1931.prilikom razmatranja saglasnosti nameravane carinske unije izmeu Austrije i Nemake sa odredbama Sanermenskog i Versajskog ugovora o miru iz 1919.godine i enevskog protokola o Austriji od 4.10.1922. Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT) daje neto elastiniju definiciju carinske unije.Prema odredbama lana XXIV, t. 8. GATT-a pod carinskom unijom se podrazumeva zamena dveju ili vie carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom u sluajevima kad uspostavljanje takvog jedinstvenog podruja ima za posledicu ukidanje izmeu ugovornih strana carina i trgovinskih ogranienja za najvai deo trgovinske zamene (dakle, ne trai se apsolutna sloboda prometa izmeu ugovornica) i da takse,

24

dabine, carine i druga ogranienja koja se primenjuju prema treim zemljama budu u sutini identina. Pod carinskom unijom se, meutim, ne moe smatrati sporazum kojim je predvien slobodan bescarinski reim samo za odreene proizvode, ili pak posebni povlaeni reimi izmeu odreene grupe zemalja koje ine izvesnu politiku zajednicu, kao i sporazumi u kojima je jedna ugovorna strana povlaena Sa stanovita meunarodnog prava carinska unija ograniava suverenitet drava lanica carinske unije time to im onemoguava voenje samostalne carinske politike prema treim zemljama, dok se uzajamne povlastice izmeu drava lanica carinske unije ne mogu uziati kao osnov za tree drave kakv postoji izmeu drava koje su stupile u carinsku uniju. U istoriji najpoznatiji primer carinske unije predstavlja Zollverein, odnosno carinski savez izmeu nemakih drava sklopljen Sporazumom od 22.III.1832., prema ijim odredbama je uspostavljena carinska unija izmeu veine nemakih kneevina i kraljevina, na elu sa Pruskom.Ovaj carinski savez je predstavljao bazu za kasnije politiko ujedinjenje Nemake. Posle I svetskog rata Belgija i Luksemburg su Sporazumom od 25.VII.1921.godine stvorile carinsku uniju kojoj je se kasnije prikljuila Holandija. Ova unija je poznata pod nazivom Beneluks. U Evropi je tokom druge polovine XIX i poetkom XX veka bilo vie planova za stvaranje carinske unije izmeu pojedinih zemalja. Meutim, ti planovi nisu ostvareni.Tako su Srbija i Bugarska predvidele sklapanje carinske unije 1905. godine, ali je to spreila Austro Ugarska koja je u tom cilju protiv Srbije vodila viegodinji carinski rat. Posle II svetskog rata Jugoslavija je u periodu 1947-1948. bila u carinskoj uniji sa Albanijom, a Bledskim sporazumom iz 1947. godine predvieno je bilo stvaranje carinske unije sa Bugarskom. Meutim,usled pogoranja politikih odnosa do ega je dolo posle Rezolucije Inforbiroa 1948., Albanija je jednostrano raskinula taj sporazum, dok do stvaranja carinske unije sa Bugarskom nije ni dolo. Danas najznaajnija carinska unija deluje u okviru Evropske ekonomske zajednice.Poetak ove unije datira iz Rimskih sporazuma koji su stupili na snagu 1.I.1958 gde je predviena potpuna privredna integracija est zemalja zapadne Evrope.Ova zajednica prilikom osnivanja zvala je se Zajednica za ugalj i elik, inile su je Zapadna Nemaka,Francuska,Italija,Holandija, Belgija i Luksemburg.Poev od 1.VI.1968. godine uspostavljena je potpuna carinska unija izmeu ovih zemalja. Kasnije tokom vremena ova zajednica je se sve vie proirivala, taka da je sada sainjava 18 zemalja sa tendencijom daljeg proirenja. U meuvremenu ova carinska unija prerasla je i u monetarnu uniju sa jedinstvenom valutom, sa daljom tendencijom u perspektivi prerastanja i u politiku integraciju. Osnovni razlog ujedinjavanja Evropskih zemalja je u injenici, da samo ujedinjena Evropa moe da se ekonomski suprostavi SAD i Japanu.

25

Program finansijske pomoi NVO u oblasti odrivog razvoja sprovodi se od strane Regionalnog centra za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (REC) uz podrku Europe Aid Kancelarije Evropske komisije. Ovaj program ima za cilj da finansijski podri inicijative nevladinih organizacija u regionu Zapadnog Balkana u jaanju njihove uloge na teme odrivog razvoja. Program takoe promovie saradnju sa lokalnim i regionalnim vlastima, kao i drugim zainteresovanim stranama u definisanju prioriteta odrivog razvoja. Program podrazumeva program finansijske pomoci na regionalnom nivou, saradnje vie zemalja i program finansijske pomoi na nacionalnom nivou, koji podrazumeva podrku projektima u svakoj od zemalja posebno i to: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu (pod lokalnom administracijom UN). Program finansijske pomoi na regionalnom nivou sprovodi REC Centrala u Maarskoj, dok program finansijske pomoi na nacionalnom nivou u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana, sprovode Lokalne Kancelarije REC-a. Program finansijske pomoi na nacionalnom nivou u naoj zemlji sprovodi REC Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori. Ovaj program omoguuje NVO-ima da: uvrste pozicije i definiu uloge u poboljanju kvaliteta ivotne sredine na lokalnom i regionalnom nivou kroz promociju odrivog razvoja (odrivi stil ivota, sredina bez GMO-a, obnovljiva energija, odrivo korienje prirodnih resursa, organska poljoprivreda, dobro vladanje, kao i drutvena jednakost); podiu svest stanovnitva o odrivom razvoju sa ciljem promene njihovog ponaanja ka ekoloki prihvatljivijem; sarauju sa vlastima u definisanju prioriteta odrivog razvoja; sarauju sa drugim zainteresovanim stranama u primeni prakse odrivog razvoja. A.Q.A. American Qualitz Assessors je jedna od tri vodee sertifikacione kue u SAD sa seditem u Junoj Karolini, vri sertifikaciju prema standardima ISO 9000, QS 9000, ISO 14000, AS 9000 i TL 9000. Iako je svakako najpoznatija u SAD, AQA preko svojih filijala irom sveta, pokriva sve regione sveta. U Evropi, AQA posluje preko svoje direkcije za Evropu sa seditem u Cirihu, a u Beogradu je poelo sa radom predstavnitvo za Jugoslaviju i istonu Evropu. A.Q.E. Ltd predstavlja kompaniju koja Vam omoguuje da na veoma brz nain usaglasite Va Poslovni sistem sa sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000, sa sistemom za upravljanje zatite ivotne sredine u sa serijom standarda ISO

26

14000 ili sa sistemom kvaliteta specificiranim za automobilsku industriju u skladu sa standardom QS 9000. Pristup A.Q.E. je... Da se svaka organizacija moe dovesti do sertifikata za period od 6 9 meseci u zavisnosti od veliine organizacije i da se mora potovati sistem vie obuke manje konsaltinga, jer samo obueni ljudi najbolje znaju kako da svoj poslovni sistem usaglase sa ISO 9000, ISO 14000 ili QS 9000 Da cena uvoenja sistema kvaliteta ili zatite ivotne sredine najvie zavisi od angaovanja samih zaposlenih u organizaciji, ali da zavisi i od veliine organizacije, kompleksnosti poslovanja, podrke rukovodstva i postojeeg upravljanja. PUT DO SERTIFIKATA Gap Analiza je najvaniji korak, analiza postojeeg naina poslovanja i njeno poreenje sa standardima. Rezultat analize je LISTA AKTIVNOSTI KOJE JE NEOPHODNO REALIZOVATI Obuka upoznavanja sa standardima i analiza postojee dokumentacije Provera dokumentacije prvog i drugog nivoa. Obuka za interne provere po meunarodno priznatoj metodologiji. Predocenjivanje koje predstavlja simulaciju stvarnog ocenjivanja i izvodi se strogo prema pravilima inostranih sertifikacionih tela Po dogovoru moe se realzovati i obuka za stalnounapreenje, kao i dogovoriti eventualni konsultatski dani, ukoliko se ukae potreba.

A.Q.A. kao sertifikaciono telo, izmeu ostalog je sertifikovalo sledee poznate svetske kompanije: u skladu sa standardom ISO 9000: Jack Daniels Distillery, JW Alluminium Company, Aero System Engineering Inc., Corning Division of Dow Jones Industrial, RJR Tobacco Company, United Airlines, i mnoge druge. u skladu sa standardom QS 9000 & ISO 9001: Del Met Corporation, Tower Automotive Inc., (jedan od kljunih snabdevaa velike trojke Chrysler, General Motors i Ford), Harvard Industries, itd.

27

u skladu sa standardom ISO 14001: Feintool U.S., Lang Mekra North America, Group Arnold Magnetic Technologies, Tower Automotive, ATC Inc., Hutchinson Sealing System, i dr. Preko direkcije iz Beograda, sertifikovane su sledee organizacije: Institut za mala i srednja preduzea, Beograd ISO 9001: 1994 HK Petar Drapin , Mladenovac ISO 9001: 1994 Transportped, Beograd ISO 9002 : 1994 Minel Elip, Beograd ISO 9002 : 1994 Uno Martin, abac ISO 9001: 1994 Minel Kontaktne mree, Beograd ISO 9002 : 1994 Moji Promet, Nova Pazova ISO 9002 : 1994 Mz Home Group, Beograd, Novi Sad, Bjeljina ISO 9002 : 1994 Unigrad, Srpsko Sarajevo ISO 9002 : 1994 Kolos, Srpsko Sarajevo ISO 9001: 1994 Montaa, Srpsko Sarajevo ISO 9002 : 1994 Prvi put na ovim prostorima sertifikovana je neka organizacija prema standardu QS 9000 i to Sinter a.d. iz Uica. Kaldera, Laktai Banjaluka ISO 9002 : 1994 Akademija Umetnosti BK ISO 9001: 2000 Unis Adria, Banja Luka ISO 9002 : 1994 Bobi, Klanice ISO 9002 : 1994 Integral Inenjering, Banja Luka ISO 9001: 2000 tark, Beograd ISO 9001: 1994 Yassa, Beograd zakazana provera prema ISO 9001: 2000 Livnica Kikinda zakazana provera prema QS 9000 Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo as uspostavljanja koncepta zastite ivotne sredine,definisanje njihovih znaajnih aspekata, odreivanje ciljeva, uspostavljanje programa, provera i praenje rezultata i priprema izvetaja o zatiti ivotne sredine autori su eleli da iru populaciju informiu o svojim saznanjima i trendovima zatite ivotne sredine, koristei se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials, London, UK). Na prelomu dva milenijuma, ulo se u vek tehnoloke ekspanzije,informatike revolucije i poremeaja prirodne ravnotee sa druge strane.Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje, a proizvodi e biti kvalitetni i ekoloki isti.Sigurno da na kvalitet ivota utie:menadersko znanje, globalizacija, elektronske mree, inovacije, kreativnost i poznavanje tehnoloke revolucije u oblasti biotehnologije, komunikacionih mrea i transportnih sredstava. Poznata je injenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA naelima sastoje od sledeih faza:uspopstavljanje politike zatite ivotne sredine,

28

utvrivanje znaajnih aspekata zatite ivotne sredine, odreivanje ciljeva, uspostavljanje programa zatite ivotne sredine, provera i praenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvieg rukovodstva),priprema izvetaja o zatiti ivotne sredine(EMAS). Da bi program zatite ivotne sredine mogao da funkcionie neophodno je periodino praenje i ocenjivanje, radi kontinualnog obogaivanja novim iskustvima iz sveta, uz ukljuivanje novih ideja upuenih od referentne grupe. Meunarodne organizacije za standardizaciju(ISO/IEC/ITU)imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu, pri emu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode, zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnotvo fizikih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija.Svi oni imaju ulogu da pomognu potroaima standardizovanim i lako razumljivim obeleavanjem. Treba istai porodicu meunarodnih standarda ISO 14000-Menament ivotnom sredinom, koji pomau organizacije da prevaziu usklaivanje sa propisima o ivotnoj sredini ve poseduju strateki znaaj, jer definiu strukturu,jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiu na ivotnu sredinu i poboljanje sistema. Uticaj ivotne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. U svim oblastima rad je veoma dinamian, a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donoenje standarda za itave grupe proizvoda uz pokuaj da se maksimalno potuju ekoloki propisi(IEC Uputstvo 109, Aspekti ivotne sredine) i IEC Uputstvo 113, Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice.Sa generalne take gledita, medjunarodna standardizacija treba da odigra znaajnu ulogu u odravanju i unapreenju kvaliteta ivota u pogledu donoenja standarda i odgovarajuih drugih dokumenata. Nevladine i druge organizacije van postojeih(ISO/IEC/ITU), razvile su svoja sopstvena dokumenta, kao to su:WWF(Svetski fond za prirodu), sa standardima za menadment sistemom u umarstvu, FSC(Savet za upravljanje umama) i MSC(Menadment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija(CEPAA), koji je doneo SA 8000 standard za drutveni menadment. U toku 2001 godine dolo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa seditem u Londonu.Spajanjem ovih institucija njihovi lanovi dobijae informacije iz tehnologije, optimizacije kvaliteta, reciklae, ekonomije i ekologije.Divna je to prilika za profesionalno informisanje.Institut ima 24000 lanova iz velikog broja zemalja, a razpolae godinjim sredstvima od 11 000 000 funt, to je sigurnost za dug period u budunosti.Dolo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima.lanovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije, kontinualni profesionalni razvoj, servisi za organizovanje svetskih konferencija, izdavanje asopisa, kao i praenje trendova u razliitim fazama usavravanja, obrazovanja, izvodjenje specijalnih kurseva.Institut sarauje sa 200 kompanija iz celog sveta. Formirani servisi u Institutu pomau lanovima Instituta, kompanijama, akademijama i Vladi.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije, ekologije, reciklae, keramikih materijala, kompozitnih materijala, lakih materijala, polimera, gume, elika, biomaterijala, livarstva, elektronike,povrinskog inenjeringa itd.

29

Prioritetan znaaj se daje multidisciplinarnom radu i izuavanju.Reciklaa je evropska perspektiva, ekologija takodje. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u vee u cilju kvalitetnog rada, kao i veeg kapitala.Uveana sredstva institucija omoguuju njihov intezivan razvoj, a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova.Sigurno je da e doi do profesionalnijeg obavljanja poslova, a sve to ima i komercijalni interes. Posebna panja se posveuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj, svih aspekata nauke, inenjeringa i tehnologije, otkria, procesa, aplikacija, reciklaa materijala minerala i goriva. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i ireg je posveivanje panje reciklai i ekolokim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagraivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije, kao i inenjerski dizajn.Vano mesto zauzimaju vakum tehnologije.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum, titan i specijalne elike. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklau,to je za 29% poveanje u odnosu na 1999.godinu.Svetski eksperti predvidjaju da e u sledeih pet godina doi do poveanja obima reciklae za 20% godinje.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklae.Embrion za reciklau u Belgiji se razvija od 1994.godine.Vie od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalau, kartonsku, karoserije kola, staklene i plastine flae.Sakupljeno je i odvojeno vie od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smeteni u blizini kua, a zatim otpremljeno na reciklau u toku prole godine. U Evropi se oekuje da se u toku 2001,godine polomi 300 000 tona metalne ograde.Na ovaj nain dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. Svetski trendovi su legure titana, legure za avio i auto industriju, kao i korienje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija.Pravu revoluciju u svetu materijala ine legure koje e se proizvoditi sledeih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.Kod tih legura izrazaito je poveana vrstoa, a ovi materijali obezbeuju produenje ljudskog veka.Kvalitetan ivot moe da se produi do 100 godina.Vek implatanta je oko 25 godina.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta e se produiti do 40 godina sa poboljanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnou sa ljudskim organizmom.Dosta se insistira na genetikoj kontroli bioaktivnih materijala.Sve to ima za cilj poboljanje kvaliteta ivota za milione ljudi i produenje ljudskog veka.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramikih materijala zauzimaju vidno mesto. Prioritetan znaaj ima dekorativan izgled proizvoda, to dovodi do originalnih umetnikih proizvoda, razliitih nijansi boja kod izrade optikih instrumenata, satova i drugih proizvoda uz softversku podrku.Nova generacija materijala potpuno e zatititi materijale od korozije i to korienjem legure Zn-Al. ISO 14000 je serija standarda iji je cilj da pomognu kompanijama u uvoenju i korienju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zatitom ivotne sredine.Oni potiu od meunarodno definisanih i prihvaenih metoda koje daju podrku ekolokim parametrima. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od itavog seta alatki menadmenta za prezentovanje aspekta ivotne sredine.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zatite ivotne sredine koja je apsolutno uniformna za sve

30

kompanije irom sveta.Poetkom ovog milenijuma vie od 20 000 preduzea u oko 100 zemalja je kompletno ili delimino sertifikovano.Prioritetan cilj je promovisati zatitu ivotne sredine,spreiti njeno zagaenje a sve to mora biti u vezi sa drutvenim i ekonomskim potrebama. Verovatno da e ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta,to e uticati na zdravlje, lepotu i kvalitet ivota. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu. Literatura 1. O. Novitovi: Materijali i proizvodi za novi milenijum 2001,140,7-15 2. R.G.Baker and A. Kelly(ed): The contribution of physical metallurgy to engineering practice; 1976 London, The Royal Society 3. D. Miclean: A new field for materials science, Materials Science and Engineering,1976, 26, 141-152. 4. A.Kelly: Walter Rosenhain and materials research at Teddington,Philosophical Transactions of the Royal Societu, 1976,282,5-36. 5. S.H.Alsayed et al.: Fibre- reinforced polymer repair materials-some facts, Proceedings of the Institution of Chemical Engineers, 2000,138,131-134. NEKA ZAPAANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPENIH Obezbediti opstanak i dugoroniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve tei i sloeniji zadatak. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka reava logistika. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspeno reava probleme ekonomije.Razvoj logistikog koncepta poslovanja u preduzeima razvijenih zemalja omoguio je savladavanje tekoa uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logistiara da logistika sama ne moe dobiti rat, ali da je bez logistike svaki rat unapred izgubljen . Logistike aktivnosti su: nabavka, skladitenje, odravanje zaliha, transport i distribucija. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog znaaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzea. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglaene i da postoji meu njima koordinacija u cilju obezbeenja optimalnog poslovanja. Logistika proizvodnje je najvaniji segment logistike preduzea. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija, materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje, kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje, upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzea je: smanjenje trokova proizvodnje, smanjenje prosene sume angaovanih sredstava, skraenje pojedinanih vremena

31

procesa i eliminisanje proizvodnje sa grekom.Ukoliko se vodi rauna o ovim osnovnim parametrima poveanje dobiti je izvesno. Na logistiku proizvodnje utie: razvoj proizvoda, struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. Pri razvoju proizvoda treba voditi rauna o konstruktivnom konceptu, zatim, o proizvodno tehnikom konceptu, a logistiki aspekti stvaraju uslove da se stvori mogunost prednosti u konkurenciji. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljaima onda se eliminiu problemi u protoku materijala. Na logistiku u velikom stepenu utie struktura proizvoda jer ona definie strukturu logistikih aktivnosti koje su prisutne u logistikom procesu. to je proizvodnja sloenija to je tee njeno normiranje i vei su logistiki trokovi. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veu logistiku panju. Standardizovanje samih elemenata moe smanjiti trokove koordinacije protoka. Sa obimom proizvodnje raste i znaaj logistike. U zavisnosti od principa izrade odreuje se i struktura izrade. Principi izrade utiu na protok materijala kao i vreme njegovog zadravanja. Zbog toga principi izrade utiu i na troak nastao usled koordiniranja protoka, a radi obezbeenja optimalnog toka proizvodnog procesa. Treba razlikovati: principe obavljanja posla, principe objekta i principe grupa. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnoloku emu u kojoj uestvuju radnici. Principi objekta to su sva mogua pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnolokog i radnog procesa. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata, da bi se ostvario idealan protok materijala. Navedeni principi izrade proizvoda utiu na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu odreenih kriterijuma. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. Najznaajniji preduslovi za uspean rad su: visok i permanentan standard kvaliteta, organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put, izrada malih serija, stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednaile promene potreba i eventualne smetnje, integrisana obrada podataka Osnovno je izvriti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno, a proizvodnju realizovati uz najmanje trokove uskladitenja i vremena. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih, proizvodnih i izlaznih tokova. Prioritetan zadatak je prilagoavanje potrebama potroaa. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe, a to moe da se ostvari uz skraenje procesa proizvodnje, maksimalno smanjenje serije, proizvodnja razliitih varijanti proizvoda.

32

Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledee: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljaa (bez skladitenja, tj. bez zaliha), proizvodnja malih serija, potpuno usklaeni kapaciteti u proizvodnom procesu, autonomne radne grupe i univerzalno obueni radnici, nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta ( bez greke ), dnevni operativni plan,zasnovan na planiranom obimu zavrne faze rada. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje, odnosno za eliminaciju skladita predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzea, ve i savrena organizacija privrede kao celine, tj. organizacija preduzea dobavljaa, organizacija komunikacionog i saobraajnog sistema, orghanizacija trgovine i dr. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritian stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima meu svim preduzeima koja uestvuju u proizvodnji. Na osnovu odreenih ugovora razrauju se godinji, kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Svaki partner u sistemu je duan da informie sve ostale o promeni bilo kog inioca poslovanja, kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. Znaajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se drati osnovnih pravila, a to su: - potovanje termina, - minimizovanje vremena, - minimizovanje vezivanje kapitala, - manje zalihe na skladitu, - optimalno rastereenje kapaciteta, - minimizovanje trokova. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje, planirati koliinu, planirati termine i kapacitete proizvodnje. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe, planirane veliine serija, vreme potrebno za pripremu plana), zatim, podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod), zatim, plan rada, kao i podaci o radnom mestu. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovoenje firmom bilo uspeno. Ukoliko je na tritu firma izloena jaoj konkurenciji to je menader firme prinuen da razmilja o novim mogunostima za racionalizaciju poslovanja.Trina ponuda je glavni podsticaj za poveano ukazivanje panje zajednikom upravljanju svim logistikim aktivnostima firme. Logistika marketinga se sastoji iz sledeeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. Oblast marketinga obuhvata mreu distribucije, servis potroaa i kontrolu zaliha. Finansije obuhvataju informacione mree u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. Proizvodnju ini proizvodni asortiman, skladitenje i transport. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme.

33

U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logistikih poslova. Primenom logistike smanjuju se trokovi zbog vrenja fiziko distributivnih aktivnosti. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinkom smislu obezbeenje odreenog nivoa servisiranja potroaa. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna panja. Servisiranje potroaa mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. Ovo su samo neka zapaanja koja sigurno mogu pomoi ka uspenom binisu, jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraivanjima iz zemalja sa razvijenom trinom privredom. ta je to ekologija? Kako je nastala planeta i ivot na njoj? Koliko joj je vremena jo preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i unitavanjem? ta treba initi za ouvaje ivotne sredine? Ekologija je nauka o zatiti ivotne sredine, borbe da se pomire sukobljeni interesi u odreivanju spoljanjih uslova ivota, veza ivih organizama s njihovim prirodnim okruenjem. Ekologija nije samo grana biologije, ona je mnogo vie od toga. Ona obuhvata delove prirodnih i drutvenih nauka, filozofiju i prouava prirodu kao celinu. Upravo ovaj pristup ini ekologiju tako irokim predmetom. Njena centralna tema jeste meuzavisnost celokupnog sveta. Planeta Zemlja je nastala pre 4,6 miliona godina, kad se od gasova i kosmike praine zgusnula u divnu, vrstu kuglu. Moe nam izgledati velika, ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. Zemlja je jedina planeta na kojoj je ivot mogu. To je zato to je prekrivena tankim slojem vazduha, tla i vode koji se naziva biosfera. Sloeni splet biljaka, ivotinja i drugih oblika ini ekosistem. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim, promenite li jedan deo, menjate i drugi. Ljudi su samo jedan element ekosistema. Ekosistem moe opstati bez nas, ali nas ne moe biti bez ekosistema. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omoguava i podrava nastajanje i trajanje ive materije u razliito organizovanim oblicima. To je sistem sa neogranienim brojem meusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. Nain ivota savremenog oveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagaivanja Zemlje. Zagaenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge, doprinosei daljem irenju zagaenja. Unitavanje ivotne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja pogorava anse sadanjih ili buduih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. Isputanje biocida u ivotnu sredinu jednako je opasno po oveanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom.

34

OUVANJE IVOTNE SREDINE

ovek,kao biljke i ivotinje,spada u ivu prirodu. Neraskidivo je povezan sa svojom prirodnom okolinom: vodom,vazduhom,zemljitem, biljkama i ivotinjama. Iz te prirodne okoline,koja opstaje zahvaljujui neprestanom dotoku suneve toplotne i svetlosne energije,ovek dobija sve to mu je neophodno za ivot.Od biljaka i ivotinja dobija hranu ,bez koje moe da izdri najvise nekoliko nedelja;bez vode moe da preivi samo nekoliko dana,a bez vazduha samo nekoliko minuta.Iz prirodne okoline ovek pribavlja i sve sirovine koje mu omoguuju da udobnije ivi: materijal za gradnju kua i izradu predmeta za domainstvo,rude,ugalj, naftu Ono to oveka,kao vrstu,izdvaja od ostalih ivih bia,i ini ga posebnim podsistemom u okviru biosfere,je,pre svega,njegova posebna, trostruka veza sa prirodom. ovek je: -deo prirode, -korisnik prirode i -bie iji je uticaj na prirodu,u toku duge istorije ljudskog drutva, postajao sve jai.ovek je jedina vrsta koja svojom delatnou trajno zagauje okvir svog ivota.I ne samo svog. Ako oveku nedostaje kultura ivljenja,sigurno je da se ovo suludo unitavanje prirodne sredine u kojoj ivimo, a koje nam ne namee samo naa tehnoloka civilizacija, nego i nae vaspitanje,nee moi zaustaviti. Beograd u vremenu razvoja ekoloke svesti Buran industrijski i urbani razvoj ,naroito izraen u poslednjim decenijama XX veka,prouzrokovao je znaajnu degradaciju ivotne sredine i zagaivanje koje su u pojedinim komponentama dostigle razmere koje su zahtevale sinhronizovanu akciju

35

madjunarodnog karaktera,naroito najrazvijenijih zemalja.Tako bi se spreile tendencije koje u globalnim razmerama predstavljaju opasnost po oveka i ivi svet. U centru nae panje nalaze se problemi zagaivanja i zatite ivotne sredine, koji su posledica industrijskog i urbanog razvoja,gde razvoj hemije i energetike u bitnim oblastima ljudske delatnosti-zauzimaju znaajno mesto. Poveanje broja stanovnika,naroito gradske populacije,uz sve vee korienje prirodnih resursa,poremetili su ekoloku ravnoteu i izazvali negativne posledice koje se ni lako ni brzo ne mogu otkloniti. Ako je pre dva veka zagaenje bilo lokalnog znaaja,pre jedan vek regionalnog znaaja , krajem XX veka problem je globalnog znaaja.Ovi se problemi moraju reavati udruenim naporima veine zemalja.O tome svedoci i veliki broj konvencija kao to su : konvencija o zabrani dompingovanja visokoaktivnih radioaktivnih otpadaka,konvancija o zatiti ozonskog sloja,konvencija o prekograninom kretanju opasnog otpada i njegovom odlaganju kao i dokumenti meunarodnih konferencija o zatiti ume,ouvanja bioloke raznovrsnosti i dr. Ustav i zakoni nae zemlje daju pravo graaninu da ivi u zdravoj sredini. Geoloka sredina kao deo ivotne sredine urbanog podruja Beograda predstavlja znaajni prirodni resurs ogranienog kapaciteta,pa njeno korienje mora biti racionalno sa nunim merama zatite.Ta sredina je izvorite snabdevanja grada vodom, prehrambenim proizvodima, energijom,mineralnim sirovinama. Ona predstavlja graevinsko tlo za deponovanje razliitih otpadaka i opasnih materija. U podruju grada ona je izloena brojnim i raznovrsnim tehnogenim uticajima koji je vie ili manje degradiraju. Geoloka sredina grada,zbog brojnih i razliitih zahteva korisnika, izloena je najintenzivnijim tehnogenim uticajima.Brojne interakcije prirodne i stvorene sredine u urbanom prostoru su esto teko uoljive i objanjive. Prirodni procesi ovde ponekad imaju drugaiju genezu i razvoj nego u slobodnom prostoru. Dobrim delom pod uticajem grada je geoloka sredina njegove ire okoline koja slui za snabdevanje vodom,energijom i slino,to moe prouzrokovati njeno osiromaenje i degradaciju. Dobar deo potreba za pijaom vodom Beograd danas obezbeuje iz izvorita podzemnih voda. Podzemne vode zbog boljeg kvaliteta,boljih uslova zatite trebalo bi da uvek imaju prednost nad korienjem i preradom povrinskih voda. Korienje povrinskih voda praktino bi trebalo da doe u obzir tek onda kada su iskoriene mogunosti eksploatacije podzemnih voda.

36

Geoloka sredina Beograda je i prostor za deponovanje komunalnih i industrijskih otpadaka,rudnikih jalovina meu kojima su u odreenoj meri zastupljene razliite opasne materije.O znaaju pravilnog reavanja ovog pitanja najbolje govori injenica da se radi o vie od 1000 tona komunalnih otpadaka dnevno samo iz Beograda.Pri tom pitanje zbrinjavanja deponovanja prerade ili unitenja otpadaka,praktino ni u jednom sluaju nije do kraja reeno na zadovoljavajui nain. U uem gradskom podruju locirana je gusta mrea gradskih instalacija (vodovod,kina i fekalna kanalizacija,toplovod,gasovod...). Delovi te mree su zastareli i oteeni,ak bez evidencije. Neki od tih sistema nose i odreeni nivo rizika u sluaju prirodnih ili tehnolokih nepogoda i katastrofa, a neki su sami potencijalni izvor. Neophodne mere:utvrivanje stanja ivotne sredine,utvr|ivanje potencijalnih izvora zagaenja, kao i metodologija spreavanja irenja i poveavanja zagaenosti. Prikupljanjem podataka i njihovom obradom dolo se do stanja i odgovarajuih mogunosti za reavanje ekolokih problema Beograda. Otpaci Kao proizvod narastajue,sve ee proizvodnje i potronje,jedini su izvor sirovina koji se stalno obnavlja i uveava.Ograniavanje nepotrebne potronje kao i korisna upotreba otpadaka,osnovni su zadaci u zatiti prirodne sredine,koji se mogu reavati usmeravanjem intelektualnog i radnog napora,upornim podizanjem ljudskih saznanja i odgovornim odluivanjem o merama koje drutvo treba da preduzme. Osnove programa za Beograd Beograd ne moe pretendovati da bude nosilac razvoja visokih tehnologija, privredni , turistiki, administrativni ili trgovaki centar,ako ne rei pitanje elementarne istoe grada i ne zatiti svoju prirodu posebno reke. Ako se uspostavi kontrola rada sa otpacima koji su osnovni izvor zagaenja i ako se nau savremena reenja za tretman gradskog smea,mogue je to postii. Lokacije za rad sa ot