Embed Size (px)
Citation preview
Aleksandar \aja
@IVOT JEVREMOVKomedija
186 Aleksandar \aja
ALEKSANDAR \AJA ro|en je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplo-mirao na odseku za dramaturgiju, Fakulteta dramskih umetnosti, 1979.godine. ^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Bio je direktor Na-rodnog pozori{ta u Pri{tini 1992/93. godine. Od 1996. godine zaposlen jekao dramaturg Pozori{ta na Terazijama u Beogradu.
Autor je desetak pozori{nih komada, izvedenih na scenama u Beogradu iu drugim gradovima Srbije. Za komediju Bitka za Sewak i dramu Jankovac –potopqeni svet, nagra|ivan je na konkursima Udru`ewa dramskih pisacaSrbije, za 1989. i 1990. godinu. Napisao je tridesetak radio-drama, emito-vanih na programima Radio Beograda i Radio Novog Sada. Kao stalnisaradnik [kolskog programa TV Beograd od 1981. godine, realizovao je okopet stotina scenarija u okviru najpoznatijih serija za decu: Kockica, ^ikpogodi, De~je igre, Otkrivalica, @ivot sportskog kowa, Dvorovi Beo-grada, Atom po atom, Zmajeva biblioteka, Gestovni bukvar, Zooteka,itd...Sara|ivao je i u Zabavnom programu televizije, dok je za Igrani pro-gram napisao scenario za tv film Palanka u planini, prema romanuAn|elije Lazarevi}, ~ija realizacija zavisi od definisawa finansijskesituacije u RTS-u.
Autor je scenarija za igranu seriju RTS-a Mansarda, ~ija je monta`a utoku, dok se emitovawe prvih epizoda o~ekuje po~etkom jeseni 2003. godine.
U listu “Borba” napisao je vi{e od dve stotine ~lanaka kao autorkolumne: I to se de{ava. Dobitnik je “Borbine” nagrade za esej za 1999.godinu. Sara|ivao je i u drugim novinama i ~asopisima (“Drama”), objav-qivao tekstove na Internet – sajtovima; u ediciji “Savremena srpskadrama” objavqena su mu dva dramska teksta: Jezero i Veroneze.
@ivot Jevremov wegov je najnoviji pozorini komad.
LICA:
JEVREM
STEVA (OTAC MAKSIMILIJAN – MAK)
MILE (DR. VASI])
KRISTIN (@ANA, @ULIJEN)
@ivot Jevremov 187
Aleksandar \AJA
@IVOT JEVREMOVKomedija
SCENA 1.
Jevremova soba. On spava na krevetu i hr~e. Kroz {irom otvoren prozordopire sjaj punog meseca. Negde daleko tu‘no zavija pas. Jevrem se sporobudi i polako prilazi vratima. Otvara ih. Ulazi Steva, sa putnomtorbom u rukama.
JEVREM: Stevo?!... Otkud ti?
STEVA: Zdravo Jevreme... Pomeri se da u|em, {ta si zinuo, ko da siugledao vampira?
JEVREM: Zna{ li koje je doba?
STEVA: Ne nosim sat...
JEVREM: Upravo je otkucala pono} na crkvenom torwu!
STEVA: Uf, jezivo... Ko u filmovima strave i u‘asa.
JEVREM: Uz to je jo{ i pun mesec!... A kurjak zavija na brdu!
STEVA: To nije kurjak, ve} nekakav yukac koji ronda po kontejneru...Nego, kako si mi, kume? Ne izgleda{ najboqe?
JEVREM: Trgo si me iz najdubqeg sna!... Ma, jesi li to zaista ti?
STEVA: A, {to ne bih bio ja?
JEVREM: Ko da smo te ju~e sahranili!
STEVA: Vreme leti, kume...
JEVREM: Ali – mi smo te zaista sahranili!
STEVA: Pa, {ta je trebalo?... Da me ko Indijanci ostavite na nekomdrvetu da se su{im na vetru? I da mi suri orlovi kqucajupo yigerici?
JEVREM: Taman posla! Nikome to nije padalo na pamet... Istina,“slinavi Mile” je predlagao da te uzidamo u temeqe jednekafane koja je po~ela da se gradi ispod Novog grobqa, ali –gazda nije dozvolio!
STEVA: Ne mogu da verujem... Stvarno bi me sahranio ispod nekekr~me?
JEVREM: Gluposti, Stevo, ja to pri~am samo onako, figurativno...Sedi, raskomoti se. Ho}e{ li ne{to da popije{?
STEVA: Daj mi ~a{u vode.
JEVREM: Od kad ti pije{ vodu?
STEVA: I ti bi pio da si u mojoj situaciji. Stalno sam ‘edan!
188 Aleksandar \aja
JEVREM: Ho}e{ re}i da vi na nebu pijete samo vodu, a ne viski,votku, pivo...?
STEVA: Jevreme, mi smo na “onome svetu”, a ne u kafani!... Istina,vodu pijemo samo mi koji smo u Paklu.
JEVREM: [ta pri~a{, Stevo? Zar ti nisi u Raju?
STEVA: Bio sam... U me|uvremenu, promenila se nebeska situacija.
JEVREM: Ne razumem?
STEVA: [ta tu ima da se razume? Do{li novi i {utnuli me iz Raja uPakao! Ko loptu!
JEVREM: Nema{ pojma koliko mi je ‘ao... I dokle }e to da traje?
STEVA: Koje?
JEVREM: Mislim, ta... situacija?
STEVA: Ne znam... Uostalom, ja sam odlu~io: vi{e se ne vra}am gore!
JEVREM: U Pakao?
STEVA: Ni u Pakao, ni u Raj! Ostajem ovde na Zemqi!... Ne}u, bre, dame {utiraju ko da sam vre}a: malo u Pakao, malo u Raj, paopet u Pakao. Kako se nekome gore digne, mene negde {utnu!Dosta je toga, vra}am se me|u ‘ive...!
JEVREM: Pa, jel’ to mo‘e?
STEVA: A da tebi, kume, nije mo‘da krivo {to sam do{ao?... U redu,nema problema, samo reci: odoh ja na ulicu da pla{improlaznike!
JEVREM: ]uti, bre Stevo! Sedi i }uti! Zar sam ja imao boqegprijateqa od tebe, dok si bio ‘iv?
STEVA: Jevreme, da nisam mrtav, sada bih se rasplako ko ki{a!...Ostavi patetiku, reci mi {ta ima novo? Ide{ li jo{ uvekna pecawe?
JEVREM: Idem, tu i tamo... Ina~e, ni{ta se naro~ito ne de{ava...Ponekad mi se ~ini da od tvog umirawa i sahrane nije bilozna~ajnijeg doga|aja u mom ‘ivotu.
STEVA: Preteruje{, kume... Mada, kada se setim svoje sopstvenesmrti, zbiqa sam ponosan. Kakav sam samo fantasti~an bolzadao svojim bli‘wim!
JEVREM: Jesi, ali si nam zadao i tro{ak.
STEVA: Tro{ak? Ono malo venaca i ~ituqica po novinama...?!
@ivot Jevremov 189
JEVREM: [ta pri~a{? Celu stranu u “Politici” smo zakupili!... Atek stihovi: “wegovo srce prestalo da kuca, zauvek pro{lamu je ‘ivotna karuca!”
STEVA: Ni{ta glupqe nisam pro~itao, ni pre, a ni posle svojesmrti!
JEVREM: Kume, to je napisao na{ najpoznatiji pesnik!
STEVA: U “[umatovcu”, znam... Za to ste ga platili pet viwaka ideset s lukom.
JEVREM: “Deset s lukom”?! Taj je pojeo tri porcije krmenadli i ovalpr{ute veliki kao slonovsko dupe! Jeftinije bismo pro-{li da smo anga‘ovali @aka Prevera!
STEVA: Ajde, ne cicija{i, jednom se umire...
JEVREM: Da, vide}u da li }ete se i za mene toliko otvoriti.
STEVA: Sad si me podsetio: kad umre{, mogao bih da te ubacim ujednu grobnicu, tamo do mene na parceli... Poznajem onogunutra, ima mesta...
JEVREM: More ostavi se ti mog umirawa!
STEVA: Ozbiqno ti ka‘em, grobnica je ko trosoban stan, ima sve:foteqe, vitrine, komode, televizor, kablovsku...
JEVREM: Stevo, ne seri vi{e!
STEVA: Dobro, kume, kako ho}e{... Uostalom, nije lako ‘iveti,znam ja to. Tek kad sam umro, shvatio sam koliko je te{kobiti ‘iv.
JEVREM: (Sipaju}i sebi pi}e)Jesi li se predomislio za pi}e?
STEVA: Ajde, sipaj malo...
JEVREM: U zdravqe!
STEVA: U ~ije, bre, zdravqe, moronu jedan? Zar ne zna{ da sam umro,treba li o tome da te obavestim “i – meilom”?
JEVREM: Izvini, zaboravio sam: za pokoj du{e!
STEVA: Amin ... Zna{, Jevreme, dugo sam na nebu razmi{qao o jednojveoma va‘noj stvari.
JEVREM: O kojoj?
STEVA: O tome da se ~ove~anstvo grdno zajebalo kada je zakqu~iloda je Zemqa okrugla!
JEVREM: Molim?
STEVA: Najozbiqnije, to je izuzetno zna~ajna tema...
190 Aleksandar \aja
JEVREM: Mo‘da za vas pokojnike, jer nemate druga posla! Mi ovdedole ne znamo gde nam je dupe, a gde glava, a ne da li je Zemqaokrugla ili }o{kasta!
STEVA: Stani malo, slu{aj pa‘qivo: Zemqa nije ni okrugla ni}o{kasta. Ona je ravna!
JEVREM: Kako, bre, ravna? Misli{ li da ja nisam i{ao u {kolu?
STEVA: Jesi kume, u tome i jeste poenta! U {koli su nas prevarili.Tek sa neba mo‘e jasno da se vidi: Zemqa je ogromna ravnaplo~a koju na le|ima nose ~etiri yinovske korwa~e!
JEVREM: Kako da ne! Tako su govorili i u sredwem veku...
STEVA: I bili su u pravu!... Za{to mi ne veruje{? Pa, da je onazaista okrugla, svi mi bi sa we odavno poispadali u kosmos!
JEVREM: ^ekaj, oladi malo... Da li je ona ravna ili okrugla, to jemo‘da va‘no za astronaute kada se vra}aju iz svemira! Zamene koji se niotkuda ne vra}am, to je potpuno svejedno!Nisi, vaqda, do{ao sa neba da me celu no} davi{ kao zmija‘abu? Uostalom, ne znam za{to pri~am s tobom, a nespavam...
STEVA: [to se mene ti~e, mo‘e{ slobodno da se vrati{ u krevet.Mi mrtvaci smo ionako uvek budni.
JEVREM: Ne mogu, sad si mi totalno razbio san!... Je li, kume, da li tistvarno misli{ da se vi{e ne vra}a{ tamo gore?
STEVA: Rekoh ti, ni slu~ajno!
JEVREM: Pa, gde }e{ da ‘ivi{?... Mislim, kako }e{ mrtav me|u‘ive? Nije to zbog mene, majke mi, {to se toga ti~e mo‘e{ovde da ostane{ do‘ivotno!
STEVA: Ba{ si velikodu{an.
JEVREM: Nisi me razumeo: {ta ako te napoqu neko prepozna, a zna dasi mrtav? On }e ‘iv da se prepadne kad te vidi!
STEVA: Za{to? Li~im li ja na vampira?
JEVREM: Ma ne, izgleda{ boqe nego dok si bio ‘iv!
STEVA: Eto vidi{... Prema tome, ako }e neko da se prepada, to jewegov problem, a ne moj ... I ja sam se prepao kada sam videopono}na izdawa va{ih novina. Pa, to je stra{no!... “Yinov-ski asteroid udara u Zemqu 2019. godine”!... Koji, bre, as-teroid? Jedino {to od gore mo‘e da vas udari jeste nekikazan iz Pakla sa vrelim uqem!
JEVREM: Kume moj pokojni, ovde novinama veruju jo{ samo odbeglipacijenti sa “F” odeqewa – i duhovi kao ti!
@ivot Jevremov 191
STEVA: Nemoj da vre|a{, ja nisam duh!
JEVREM: Nego, {ta si? Vampir?
STEVA: (Otvori {irom usta)Vidi{ li negde o~wake?
JEVREM: Ja nisam stomatolog...!
STEVA: A ja nisam Franken{tajn, ni Fredi Kruger – nego jedanobi~an pokojnik, koji zaslu‘uje mrvicu po{tovawa, baremod svog kuma.
JEVREM: Sad }u se ja rasplakati...
STEVA: Nemoj, tek smo na po~etku komada. Ako sad po~nemo dalijemo suze, sala }e se do kraja pretvoriti u ve{ta~kojezero!...(Izvu~e {tap za pecawe iz jednog ugla)Da li je mogu}e da jo{ uvek ima{ ovaj {tap?
JEVREM: Ko {to vidi{... Kad se danas pojavim s wim na obali, misleda sam se dovezao vremeplovom.
STEVA: Nemoj da se sekira{, ovda{wi pecaro{i nemaju pojma!Imam gore na nebu jednog koji je ispao iz ~amca i udavio se,dok je dovla~io {aran~e od pola kile!
JEVREM: Sigurno je pre toga popio gajbu piva...
STEVA: Ma, ne! Nego je s wim u ~amcu bila wegova ‘ena, koja ga jeotpozadi mlatnula veslom u glavu!
JEVREM: Jadan ~ovek...
STEVA: Jadna ‘ena! Morala da prevesla pola Dunava, da bi onna{ao “pravo mesto za somove”! I, na{ao ga je, nema sumwe...U stvari, vi ste, zemqani, veoma nervozni! Ti }e{, naprimer, kad umre{, tako dobro mo}i gore da se relaksira{,da prosto ne}e{ mo}i da prepozna{ samoga sebe!
JEVREM: Neka hvala, ostao bih jo{ malo da se zlopatim me|u ‘i-vima...
STEVA: Za{to?... Ko da ne{to ima{ u ovom ‘ivotu? Prou~avao samsam ja sa neba {ta vi radite: vi, kume, ‘ivite izuzetnonezdravo!
JEVREM: [ta je toliko nezdravo me|u nama, da su se i mrtvacizabrinuli?
STEVA: Sve! Vi pijete, pu{ite, radite u prostorijama sa ve{ta-~kim svetlom, u kancelarijama su vam nad glavama joni-ziraju}i ure|aji za detekciju dima, a pogledaj samo maloovde oko sebe?
192 Aleksandar \aja
JEVREM: (Osvr}u}i se po prostoriji)Gledam, pa {ta?
STEVA: I ni{ta ne vidi{?
JEVREM: Vidim tebe!
STEVA: A name{taj?
JEVREM: [ta je s name{tajem?
STEVA: Name{taj od iverice!...
JEVREM: Pa {ta?
STEVA: Name{taj od iverice je pravi radioaktivni otpad!
JEVREM: Ne jedem name{taj...!
STEVA: A tek ku}ne biqke, akvarijumske ribice, pra{ak za sudove,insekticidi, pesticidi, suicidi, najlon kese, dezodoransi,fluor paste za zube...
JEVREM: Stani malo! Na televiziji ka‘u da je fluor zdrav za zube?
STEVA: Za zube da, ali je pogibeqan za srce, plu}a, jetru, bubrege,potenciju...
JEVREM: Dobro, dosta vi{e!
STEVA: A da ne pri~am o peni za brijawe, naftalinu, teletabisima,tabletama za kontracepciju...
JEVREM: Stevo, umukni! Ne koristim tablete za kontracepciju.
STEVA: U redu, u redu, samo da zna{: ‘ivot u pe}ini bio je i ostaonajzdraviji na~in stanovawa u istoriji qudske civili-zacije.
JEVREM: A, za{to si ti uop{te umirao? Za{to nisi ostao da sezlopati{ ovde sa nama, na ovome svetu, me|u tolikim sil-nim nezdravim ure|ajima?
STEVA: Ko da je mene neko pitao kad }u da umrem? Stiglo me, igotovo! To ti je to!
JEVREM: Pa, dobro, i {ta sad ho}e{? Da se umesto tebe ja vratim nanebo da igram basket sa mrtvacima?
STEVA: Ma ne, ja sam, u stvari, hteo ne{to drugo...
JEVREM: Koje drugo?
STEVA: Vidi{, ima jo{ jedan razlog za{to sam do{ao na Zemqu.
JEVREM: Znao sam da ne{to muti{, ~im si mi rekao da pije{ samovodu.
@ivot Jevremov 193
STEVA: Nije stvar u pi}u. Re}i }u ti iskreno: do{ao sam da se –o‘enim!
JEVREM: Molim?
STEVA: Moli Boga za zdravqe! Dobro si ~uo: ho}u da se ‘enim!
JEVREM: Gde da se ‘eni{?
STEVA: Ovde, normalno...
JEVREM: Kako to misli{, “ovde, normalno”?
STEVA: [ta je tu nejasno?
JEVREM: ^ekaj, polako.. Ti si, da ka‘emo, mrtav?
STEVA: Pa {ta?
JEVREM: A, hteo bi da se o‘eni{ sa... da ka‘emo, osobom ‘enskogpola, koja je ‘iva?
STEVA: Ja ni{ta ne razumem o ~emu ti govori{... Molim te pre|ina stvar.
JEVREM: Pa, kako, Bo‘e mi oprosti, jebo te Bog blesavi, kako ti kaomrtvac da se o‘eni{ sa ‘ivom ‘enom?
STEVA: Jevreme, ja sam zapawen ovakvom tvojom diskusijom... Nemisli{, vaqda, da sam si{ao sa neba kako bih na{ao ‘enu –mrtvaca? Pa, toga gore imam na svakom }o{ku!
JEVREM: Stani, stani, evo jedno prakti~no pitawe: na primer, na|e{‘enu?
STEVA: Da, i?
JEVREM: Gde }ete da ‘ivite?
STEVA: Normalno, gore.
JEVREM: U Paklu?
STEVA: [ta fali?
JEVREM: Kako, bre, {ta fali? Koja }e ‘ena danas pristati da ‘ivi uPaklu?
STEVA: Jevreme, moram ne{to da ti priznam: nije ni Pakao vi{eono {to je nekada bio...
JEVREM: Ho}e{ da ka‘e{ kako u wemu vi{e nije vru}ina?
STEVA: Jeste, samo, sada imamo bazene, a stanovi, samoposluge,kancelarije – sve je to, kume, danas u Paklu klimatizovano!
194 Aleksandar \aja
JEVREM: (Dugo ga i zapaweno gleda)Pakao je klimatizovan, jel da...?
STEVA: Kao {to ti rekoh – sto posto!
JEVREM: Mora da jo{ uvek sawam...
STEVA: Ma, kakvi sawa{, budan si da budniji biti ne mo‘e{! Samosi malo iznena|en.
JEVREM: Pa dobro, neka ti bude. Ne ‘enim se ja, nego ti, {ta mebriga, na kraju krajeva, samo se pitam: odakle ti uop{teideja za ovakvu grandiozno – monumentalno – idiotskubudala{tinu?!
STEVA: Iz novina, kume!
JEVREM: ^itate gore novine?
STEVA: Pa {ta? Ako smo mrtvi, nismo nepismeni! Ako ba{ ho}e{da zna{, na Nebu ima vi{e u~enih qudi, nego me|u vama naZemqi. Na primer, Homer, Ajn{tajn, Josip Broz Tito...
JEVREM: Dobro, dobro ne ‘elim da polemi{em, ali, ipak mi reci:{ta si to tako famozno pro~itao da se odlu~i{ na takvuradikalnu promenu u svom posmrtnom ‘ivotu?
STEVA: Pa, evo, bi}e da je to iz nekih novina, jo{ od pre par godina.^itao sam da je u nekom selu u Srbiji, mislim da se zvaloGorwa Dobriwa kod Po‘ege... Dakle, u tom selu ima punoneo‘ewenih mladi}a, za koje je stigla grupa udava~a izUkrajine.
JEVREM: I {ta ho}e{? Da se o‘eni{ Ukrajinkom?
STEVA: Kojom Ukrajinkom? O ~emu ti pri~a{?
JEVREM: Sam si rekao da si ~itao...
STEVA: Da, ~itao sam, ali, to mi je samo dalo ideju kako treba da seo‘enim.
JEVREM: Pa, s kojom bi ti to?
STEVA: Zna{ ti vrlo dobro, kume...
JEVREM: Nemam pojma, ~ove~e...
STEVA: Ho}u wu!
JEVREM: Koju “wu”?
STEVA: Moju Kristin...!
JEVREM: Stevane, ne samo {to si mrtav, nego si i lud!
@ivot Jevremov 195
STEVA: A ti si zbog Kristin qubomoran na mene, oduvek si to ibio!
JEVREM: Ja qubomoran? Jesi li zaboravio zbog koga si oti{ao naonaj svet?
STEVA: Bilo pa pro{lo... Uostalom, koliko se samo tek ona, jad-nica, nasekirala.
JEVREM: (Ironi~no)Nasekirala se grdno...
STEVA: [ta se ti buni{? Ja se, barem, nisam ko ti ‘enio, pa se ondauspani~eno nakon tri meseca razvodio, ko da be‘im isprednabujale reke! I jo{ sam ti, na nesre}u, bio kum u tojkataklizmi.
JEVREM: Ali, ja nisam zbog toga pao sa kru{ke!
STEVA: Zato {to se ti u ‘ivotu nikuda nisi pewao, nisi stremiovisinama – samo si ~u~ao na obali i pecao ribu!
JEVREM: U redu, ne}u da polemi{em sa mrtvacem. Ho}e{ da seo‘eni{ sa Kristin i da je povede{ sa sobom u Pakao?
STEVA: Ba{ tako.
JEVREM: E, ne}e mo}i
STEVA: Za{to?
JEVREM: Zato {to se tvoja draga Kristin u me|uvremenu udala.
STEVA: Kako udala?! Zar se nesre}nica nije nad mojim grobom,grcaju}i u suzama, triput zaricala da }e oti}i u manastir?
JEVREM: Bo‘e, Stevo, to je iz [ekspira! Pome{ao si Hamleta,Ofeliju i Kristin! Zar ne zna{ da se suze i re~i nadgrobom ne ra~unaju, one su za medije i {iru familiju...Udala se, kume, toliko se definitivno udala, da joj ne padana pamet da ode, ne u manastir, nego ni do samoposluge!
STEVA: Jadnica, mora da je to u~inila u trenucima najdubqeg o~ajai samo}e... I, za koga se udala?
JEVREM: Jesi li siguran da ‘eli{ da zna{?
STEVA: Samo ti meni reci, u dubini svoje hri{}anske du{e ja samjoj ve} oprostio.
JEVREM: Udala se za – “slinavog Mileta”!
STEVA: Za Mileta?! Kurvo nad kurvama, dabogda crkla...!
Zatamwewe.
196 Aleksandar \aja
SCENA 2
Scena je zatamwena. Na proscenijumu stoji Jevrem, osvetqen jednimreflektorskim topom.
JEVREM: (U publiku)O tome kako se postaje bogat u zapadnom svetu kru‘iotprilike ovakva pri~a: “Mali Rokfeler bio je veomapametno, marqivo i preduzimqivo dete, jo{ od malih nogure{eno da se posveti velikom biznisu. Jednoga dana, {eta-ju}i se po Menhetnu, nai|e na jabuku otpalu sa grane. Gle,pomisli, od ovoga bi mogao da napravim kapital. Re~eno –u~iweno! Ode na pijacu i proda jabuku. Od tog novca kupidva krompira. Onda trampi dva krompira za pola kesepirin~a, pirina~ za pola kese bra{na, a bra{no za dvazar|ala eksera... Tada mu umre deda i ostavi milion do-lara... Znate, kada sam upoznao Stevu, bio sam direktorvelike firme i sve je izgledalo dobro, ba{ kao da }u i janai}i u ‘ivotu na nekakvu “zlatnu jabuku”... naravno, tako jeizgledao sve dok se Steva nije pojavio. Bio je to po~etakna{e sigurne propasti, koja je wega odvela na nebo, a mene sneba spustila na zemqu. Ali, idemo redom: dakle, toga danasedeo sam mirno u svojoj kancelariji, o~ekuju}i jednu va‘nupo{iqku, kad...
Scena se osvetli. Vidimo da je to direktorska kancelarija. Jevrem sedneza svoj direktorski sto, u direktorsku fotequ. Za~uje se kucawe navratima i u|e Steva!
STEVA: Dobar dan.
JEVREM: Ej, stigao si. U|i!
STEVA: Da u|em?
JEVREM: A, {ta bi drugo?
STEVA: Mislio sam... da sa~ekam.
JEVREM: Koga?
STEVA: Mislim, ako je gu‘va...
JEVREM: Nemam pojma o ~emu govori{!... U|i i sedi! Gde si do sada,~ekam te celo prepodne.
STEVA: Mene?!
JEVREM: Ne, ve} tvog brata blizanca!
STEVA: Gu‘va u saobra}aju...
@ivot Jevremov 197
JEVREM: Gu‘va u saobra}aju, gu‘va na ulici, gu‘va na poslu, totalnosam izgu‘van od ovog ‘ivota! Kad }e, bre, neko jednom da meispegla kako treba?... Ho}e{ li ne{to da popije{?
STEVA: Da popijem? Ne znam, mo‘da...
JEVREM: Mo‘e viski?
STEVA: Mo‘e...
JEVREM: Kristin!...
U|e Kristin, sekretarica. Steva sko~i na noge buqe}i netremice u wu!
KRISTIN: Izvolite, {efe.
JEVREM: Daj nam ovde malo viskija i dosta leda, za mene i mog kolegu,samo brzo!
KRISTIN: Odmah, {efe.(Iza|e. Steva sedne)
JEVREM: [ta ka‘e{ za moju sekretaricu, Kristin? A?... Reci ne-{to?... Ho}e{ li da je tuca{?
STEVA: Ne... da...
JEVREM: Da ili ne?
STEVA: A?
Kristin ponovo u|e sa viskijem i ledom. Steva opet sko~i na nogebuqe}i u wu. Ona poslu‘i viski.
KRISTIN: Izvolite.(Stevi)@elite li sa jednom, ili sa dve...?
STEVA: [ta sa dve?
KRISTIN: Sa dve kockice leda?
STEVA: Mo‘e...!
KRISTIN: Mo‘e... sa koliko?
STEVA: Sa jednom... bi}e dovoqno.
KRISTIN: Izvolite. Prijatno.(Iza|e. Steva sedne)
JEVREM: Ipak bi da je tuca{... @iveli, kolega!
STEVA: @iveli!... Uf, ala je jak ovaj viski. Ko lava iz {kotskogvulkana!
198 Aleksandar \aja
JEVREM: Ha, ha, ha! Volim duhovite saradnike!... Jedino {to u [kot-skoj nema vulkana, ali ko ih jebe...
STEVA: Koga...?
JEVREM: Vulkane, bre!... A sad, ho}emo li o poslu?
STEVA: Da, naravno.. Da vas pitam: ova va{a, gospo|ica Kristin,ona je verovatno... iz [vedske?
JEVREM: Razume se, odakle bi bila? Vitka, plava, visoka...
STEVA: A iz kog dela [vedske?
JEVREM: Iz Qiga, naravno...
STEVA: Iz Qiga... u [vedskoj?
JEVREM: Da, malo iznad Stokholma.
STEVA: Nisam ~uo za Qig kod Stokholma...
JEVREM: Jel ti to mene zajebava{?
STEVA: Za{to?
JEVREM: Zato {to ona nije prirodna plavu{a nego farbana, zato{to nije iz Qiga kod Stokholma nego iz Qiga kod Qiga – izato {to se ne zove Kristin, nego Milovanka!
STEVA: A, tu gre{ite.
JEVREM: Gde gre{im?
STEVA: Ona se zove Kristin, definitivno.
JEVREM: ^ove~e, vaqda ja znam kako se zove i iz kog sam je sela doveo.Dao sam joj ime Kristin, jer sam veliki qubiteq onogmjuzikla: “Fantom londonske opere” Jel’ ti sad jasno?
STEVA: Jasno mi je od po~etka. Od momenta kad sam je prvi putugledao!
JEVREM: Dobro, dobro, vidim da je tebi do zezawa, ali ja nemamvremena. Reci mi, koliko si doneo?
STEVA: Koliko?... Steva sve donosi do kraja.
JEVREM: Sve si doneo?
STEVA: Sve!
JEVREM: To je dobro. Vrlo dobro. Pare na sto!
STEVA: Evo, samo da izvadim nov~anik: dvesta dinara, ~etiristo,{esto...
JEVREM: ^ekaj malo, {ta to radi{?
@ivot Jevremov 199
STEVA: Vidite, vaqda, brojim pare.
JEVREM: Da li ti to mene zeza{?
STEVA: Ne razumem...
JEVREM: Koji, bre, nov~anik, gilipteru jedan! Stavi na sto tu torbukoju si doneo sa sobom!
STEVA: [ta }e vam moja torba?
JEVREM: Vadi lovu iz torbe!
STEVA: Ali... nema nikakve love u mojoj torbi.
JEVREM: O ~emu ti to? Kako: nema love?... [ta ima{ unutra?
STEVA: Jednu kwigu, novine, burek sa sirom...
JEVREM: (Nakon du‘e pauze)A da li ti ho}e{ li da ovog trenutka od tebe napravimburek s mesom!? ... Seqa~ino jedna, misli{ li ti zaista damene mo‘e{ da isplati{ tim papiri}ima iz tvog bednognov~anika? Zna{ li ti ko sam ja, bre? ^ita{ li “ta-bloide”? Prati{ li ‘utu {tampu?... Da li ti gleda{televiziju?
STEVA: Ne znam na koji kanal konkretno mislite....
JEVREM: Na kanal: “Horor – ti – vi”!
STEVA: Nikad ~uo, ja gledam uglavnom porni}e... Ali, ne razumem,koliko to zapravo ko{ta?
JEVREM: Tupamarosu jedan, rekao sam tvom gazdi jasno i glasno: stohiqada na ruke, odmah, u ke{u!
STEVA: Molim? Sto hiqada dinara za ... dva yaka cementa?
JEVREM: Kakvog, boga ti, cementa? Ho}e{ da te zacementiram u nekimost? Sto hiqada evra – i posao je va{!
STEVA: Koji posao?
JEVREM: Dokle }e{ da se pravi{ lud? Ja sam ceo svoj mukotrpnoste~eni ugled zalo‘io na najvi{em mestu da tvom gazdiuguram taj tender – a ti mi dolazi{ sa burekom u ta{ni!Jesi li ti, bre, normalan?
U|e Kristin.
KRISTIN: [efe, ima li dovoqno leda?
JEVREM: Mar{ napoqe!
KRISTIN: Razumem, {efe.(Iza|e)
200 Aleksandar \aja
JEVREM: Slu{aj ti, kako se zove{...
STEVA: ^ekaj, ~ekaj... Kako mo‘ete ovako da izmar{irate napoqegospo|icu Kristin?
JEVREM: Molim!?...
STEVA: To nije u redu. I ona je qudsko bi}e i ima pravo makar nagram po{tovawa i ne‘nosti.
JEVREM: Slu{aj ti...
STEVA: Ime mi je Steva...
JEVREM: Drago mi je, moje je Jevrem – posledwi put te pitam: gde supare?
STEVA: Rekoh, u nov~aniku...
JEVREM: (Jevrem sko~i, uhvati ga za grlo i po~ne da ga davi!)Umri mu{ki, bedni~e!
STEVA: (Poku{avaju}i o~ajni~ki da do|e do vazduha)Ali, za{to?... Ja sam samo hteo... da uplatim... za cement.
JEVREM: (Naglo ga pusti)Za {ta?
STEVA: Za cement...
JEVREM: Za cement?!... Da li ovo tebi li~i na cementaru?
STEVA: A, da li je ovo broj 96?
JEVREM: Ovo je 69, idiote jedan! I ovo nije cementara, nego ozbiqnafirma!... ^ekaj, kako re~e da se zove{?
STEVA: Steva.
JEVREM: Steva?!... Pa, {to }uti{? Ja ~ekam Gipsanog!... Mar{ na-poqe, klo{aru jedan!
Ponovo u|e Kristin.
KRISTIN: Stigao je gospodin Gipsani...
JEVREM: Kona~no, hvala bogu. Neka u|e!
KRISTIN: Razumem, {efe... Izvolite, gospodine Gipsani.
Kristin se okrene unazad i otvori vrata. U tom trenutku se krozotvorena vrata uka‘e cev automatske pu{ke. Steva spaziv{i cev,muwevito sko~i na Jevrema i obori ga na zemqu!
STEVA: Jevreme, pazi metak...!
Za~uje se gromoglasna rafalna paqba iz automatske pu{ke. Zatamwewe.
@ivot Jevremov 201
SCENA 3
Jevrem je osvetqen jednim reflektorskim topom.
JEVREM: (U publiku)I tako smo se Steva i ja upoznali. Videli ste i sami: spasaomi je ‘ivot, {ta sam drugo mogao nego da ga prihvatim podsvoje okriqe. Naravno, ja sam ostao bez mogu}nosti da seobogatim, jer su me nakon te pucwave maknuli sa polo‘aja,ali, takav je ‘ivot: boqe bez foteqe, nego bez glave.Kristin je, razume se, odmah nestala bez traga i glasa, aSteva i ja smo po~eli da idemo na pecawe. ^ak mi je postao ikum na ven~awu, zamislite! Istina, taj brak je trajao samopar meseci, da li zbog Steve, zato {to je bio baksuz, ilizbog nepovoqnog polo‘aja zvezda koji nas je pratio odsamog po~etka, sada je svejedno. Bilo kako bilo, nakonrazvoda nastavili smo da idemo na pecawe, kao da se ni{tanije desilo. ^ak je i riba radila boqe nego ikad! Onda namse jednog dana prikqu~io i moj drug sa }o{ka, a sadadobrostoje}i privatni ugostiteq, “slinavi Mile”, koji nasje poveo na jedno svoje “specijalno mesto”, na kome }emo se“namlatiti ribe” kao nikada u ‘ivotu!.. Razume se, od ribenije bilo ni{ta, a mi smo se, odmah nakon pecawa, gotovojo{ u rano jutro, vidno razo~arani obreli u wegovom ka-fi}u...
Scena se osvetli. Vidimo Stevu, Mileta i Jevrema za stolom u potpunopraznom kafi}u. Mile donosi tacnu s pi}em i stavqa ~a{e na sto. Tihamuzika iz ukqu~enog televizora na zidu.
MILE: Pla}am {ankericu ko da je direktor banke, a moram sam dadonosim pi}e!
JEVREM: Jo{ je rano, vidi{ da nema ‘ive du{e.
MILE: Nije wen posao da procewuje kad je rano, nego da bude ovde udevet sati!... Tako mi i treba: lepo mi je otac uvek govorio:Mile, sine, nemoj ni{ta da kre{e{ sa platnog spiska! Ali,eto, ko ne slu{a oca, ovako prolazi... @iveli!
JEVREM: @iveli!
STEVA: @iveli... Mile, da te pitam ne{to: imali na onom tvommestu, na kome smo ceo dan kupali gliste, uop{te ribe?
MILE: ^ega treba da ima u reci, ako ne riba?
202 Aleksandar \aja
STEVA: To sam ba{ hteo tebe da pitam. Koliko sam ja zapazio,plivale su samo najlon kese, automobilske gume i kurtoni!
JEVREM: I komarci, koji su mi isisali i ono malo krvi {to mi je ovanova vlast jo{ ostavila u organizmu!
MILE: Ona prethodna je kao bila mnogo boqa?
JEVREM: Ako ni{ta drugo, zapra{ivala nas je triput dnevno, akomarca si mogao da vidi{ samo u zoolo{kom vrtu.
MILE: Toliko su nas zapra{ivali, da smo od sre}e skakali uDunav, i to sa Pan~eva~kog mosta!
JEVREM: Sada vi{e ne}ete sami da ska~ete, nego }e vas bacati u vodukao prve ma~i}e!
MILE: Uf, sve se pla{im... Od koga sam dobio kafi}? Od onih, iliod ovih?
STEVA: Ako si dobio kafi}, ne treba da dobije{ dizenteriju!!...Ceo dan si nas zavla~io u onoj baru{tini: kao, sad }e riba,samo {to nije, udara ~im iza|e sunce – blebetao si ko da sijedino ‘ive bi}e s jezikom na ovoj planeti!
MILE: Nisam ti ja kriv {to ne ume{ da peca{ ...(Izduva nos u maramicu)
STEVA: Kako da pecam pored tebe, kada si ceo dan izduvavao nos, koslon!.. Treba SIDU da dobijem od tvojih slina!
MILE: SIDA se ne dobija od slina.
STEVA: Ne znam ja od ~ega se ona dobija... Ali, da si “slinavi Mile”,jesi!
JEVREM: Dobro, oladite malo...
STEVA: Jevreme, da zna{: ako od wega navu~em neku bole{tinu, tebe}u da ubijem!
JEVREM: [to si mi onda uop{te i spasavao ‘ivot?
STEVA: Zato {to nisam znao s kim se dru‘i{...(Ustane)Idem da pi{am.(Ode)
MILE: Gde si na{ao ovog romboida?
JEVREM: [ta mu fali?
MILE: Lud je.
@ivot Jevremov 203
JEVREM: I ti si lud, pa se dru‘imo.
MILE: Jevreme, nemoj da mi staje{ na muku. U o~ajnoj sam si-tuaciji.
JEVREM: Rasplaka}e{ me: dobio si kafi}, dobio si novi stan, pun silove – {ta ja treba da ka‘em?
MILE: Jevreme... dala mi je nogu.
JEVREM: Ko?
MILE: Moja ‘ena. Spetqala se sa instruktorom vo‘we!
JEVREM: Opet?
MILE: Kako: opet?
JEVREM: Pa, zar pro{li put nije tako|e pobegla sa instruktoromvo‘we?
MILE: Ma, ne. Ono je bio instruktor baleta!...
JEVREM: Ali, vratila se.
MILE: Vratila se, jer je taj bio peder!
JEVREM: Mo‘da je i ovaj peder?
MILE: Nije! Proverio sam: pre no {to je postao instruktorvo‘we, snimao je porno filmove. Da samo vidi{ koliki muje!
JEVREM: Koji te je |avo terao da je upisuje{ u auto – {kolu?
MILE: [ta sam drugo mogao? Sve wene drugarice imaju i {valerei voza~ke dozvole. Kako da se samo ona izdvaja iz Novogsvetskog poretka?
JEVREM: Ako si sve to znao, za{to sad slini{?
MILE: Zato {to mu je ve}i od mog...!
JEVREM: Mile, tebi je potreban psihijatar.
Vra}a se Steva zakop~avaju}i {lic. Sedne za sto.
STEVA: U tvojoj klowi samo {to aligatori ne po~nu da izlaze iz{oqe...(Gleda u ukqu~en televizor na zidu iz koga se ~uju zvuciturbo-folka)Kolke noge, jebo te...! Nije ni ~udo {to dobro peva!
JEVREM: Ti kad vidi{ ‘enske noge du‘e od pola metra, odmah tisko~i {e}er!
204 Aleksandar \aja
STEVA: Noge kao {to je imala Kristin, od onda jo{ nisam nigdevideo...
JEVREM: Ne spomiwi Kristin...!
STEVA: U redu, ali nemoj ni ti da me zajebava{ za ‘enske noge. Koda ne znam kakav si kad popije{...
MILE: E, tu si, prijatequ, u pravu: Jevrem kad pije, ne zna koje jegodi{we doba napoqu.
JEVREM: [ta se ti javqa{? Nema bandere u ovom gradu o koju pijannisi razbio glavu!
STEVA: (Netremice buqi u televizor)Ej, gledajte ovu: tanga!
MILE: Nije tango, nego turbofolk!
STEVA: Mile, dok ti ne{to ukapira{, na Zemqi }e se ponovopojaviti dinosaurusi.
MILE: Ostavi se ti zoologije...
STEVA: To je paleontologija!
MILE: [ta god da je, izumrlo je.
STEVA: Ono {to ova plavu{a ima me|u svojim nogama daleko je odumirawa!
MILE: Nisam ja ni mislio na wene noge.
STEVA: (Prete}i ustane)Nego na ~ije?
JEVREM: Stevo, nemoj da se lo‘i{ na Mileta... Sad }u ja tebi daopi{em gospodina Mileta, pardon, druga Mileta. On ti jeprava ma~ka, ta~nije, ~ovek – ma~or! Gde god ga baci{, uvekse do~eka na noge!
MILE: Nisam vas doveo ovamo da se vre|amo.
STEVA: Poznajem ja takve... Jedan sli~an wemu stanuje ispod mene.Totalni ludak, stalno mi {aqe komunalne inspekcije!Ka‘e da mu, dok sedi na svojoj {oqi, od gore iz mog stanakapqe voda na glavu. [ta ja imam s tim? Meni ne kapqeni{ta, a wemu ako se ne dopada meteorolo{ka situaciju,neka lepo nad klozetskom {oqom ra{iri ki{obran!
MILE: Pa jeste, uvek treba vr{iti veliku nu‘du ispod ki{o-brana...
@ivot Jevremov 205
STEVA: Nemoj da se pravi pametan! Kladim se da je i tvoj tata bioneki ma~or, kao i tata onog od ispod mene. Wegov otac,pokojni [aranovi}, u to su se svi zakliwali, 41 – e jeoti{ao u ~etnike! Kad ono, posle rata, ni mawe ni vi{e,matori [aranovi} dobi “partizansku spomenicu”! A wegovsin, [aranovi} mla|i, danas je “demokrata” i neustra{iviborac protiv “komunisti~ke tiranije”! Da triput pobaci{,iako si mu{ko!
MILE: Ja sam uvek bio ~ist i dosledan, kako u politici i u ‘ivotu!
JEVREM: Dosledno si mewao stranke, ko kanale na televizoru!...
STEVA: (Naglo ustane)Izvinite, ali opet moram u tvoju klowu, da se borim saligatorima! [ta si nam to dao da pijemo?(Iza|e)
MILE: (Za wim)Ricinus – kolu, pametwakovi}u!
KRISTIN: (Off)Stigla sam, gazda...!
U|e Kristin, ali, ovoga puta druga~ije obu~ena, sa druga~ijom frizuromi ofarbana u crno!
JEVREM: (Zgranut, sko~i na na noge)Kristin...!?
KRISTIN: Ti, {efe...?
MILE: Kakva Kristin? To je @ana.
JEVREM: Kud si, kurvo, nestala?
MILE: Hej, kako se to ophodi{ prema mom personalu?
KRISTIN: Nisam nestala, {efe, jednostavno sam morala da odem.
JEVREM: Je li? Zato {to si namestila da me skewaju?
KRISTIN: Nisam ja ni{ta namestila.
JEVREM: Ne la‘i, olo{u, misli{ da se posle nisam raspitao ko ti jede~ko i za koga radi?
KRISTIN: Ostavi wega na miru, neka mu je laka zemqa. Skewali su gapro{le subote.
MILE: Polako, bre, Jevreme, ne diraj mi {ankericu @anu...
JEVREM: Ako je ona @ana, ja sam @ozefina!... Pevaj, pti~ice!
206 Aleksandar \aja
MILE: Ti si lud, Jevreme...
JEVREM: Stvarno? A, mo‘da }u tek da poludim: i ti }e{ morati dami objasni{ odakle se vas dvoje znate.
MILE: [ta to tebe briga, pusti devojku na miru.
JEVREM: Briga me je, i te kako! Kancelariju su mi izre{etali kao{vajcarski sir – a ja sam se spasao samo zahvaquju}i Ste-vinom muwevitom reagovawu. Sam Bog ga je poslao toga danakod mene...(Dohvati bejzbol palicu sa zida i podigne je uvis)Pri~aj “@ana”, ina~e }u da mu razlupam kafi}, ko detezve~ku!
KRISTIN: Ja nisam ni{ta kriva!
JEVREM: Ne pitam ko nije, ve} ko jeste kriv? Kako su u{li od pozadi,kroz magacin, a?... Ko je, pored nas dvoje, jo{ imao kqu~eveod tih vrata?
KRISTIN: Ne znam, {efe, kunem se u brata.
JEVREM: Kristin, znam da su ti brata skewali u Budvi jo{ pre sedamgodina.
KRISTIN: Mislila sam na brata od tetke...
JEVREM: A ja mislim da }u ti glavu narendati ko kupus za salatu!Ho}u ime, kowu jedan...!
MILE: Jevreme ne mo‘e{ osobi ‘enskog pola da ka‘e{ kow – negokobila!
JEVREM: (Udari palicom po polici sa fla{ama na zidu, koje serazlete u parampar~ad!)Kristin, pardon, “@ana”, slede}e {to je na redu, jesu tvojeve{ta~ke trepavice!
KRISTIN: Stani, re}i }u ti!... On je!
JEVREM: Ko?
KRISTIN: (Poka‘e na Mileta)On!
MILE: @ana, koji ti je...?
KRISTIN: On mi je rekao da ih pustim otpozadi – ili }e da nas skewajuoboje!
MILE: Jevreme, posledwi si moron ako poveruje{ jednoj kurvi...
@ivot Jevremov 207
Ulazi Steva sa, o~igledno na brzinu navu~enim pantalonama, sa pi-{toqem u ruci prete}i uperenim, ~as ka Miletu, a ~as ka Jevremu.
STEVA: Reci jo{ jednom da je kurva, prosvira}u ti metak kroz levooko!
MILE: ^ove~e, nemoj u levo, na wega boqe vidim! Ga|aj u desno!
STEVA: Ne mo‘e... Pi{toq zanosi na levo.(Jevremu)A ti, odmah spu{taj tu mo~ugu!
JEVREM: Stevo, nisi u toku, to je palica za bejzbol.
STEVA: I te kako sam u toku, Jevreme! Kristin je sam an|eo poslatsa neba da me spase od ovozemaqske bede i ~amotiwe.Pu{taj je, ina~e...
JEVREM: [ta, ina~e? Zar ne vidi{ {ta se de{ava? Ona se vi{e nezove Kristin, nego @ana; zatim: ona i “slinavi Mile” su ukomplotu, wih dvoje su mi namestili onu pucwavu. Hteli suda me ubiju, Stevo, kume moj!
MILE: Zar ti nisam rekao da ne veruje{ jednoj...(Steva uperi pi{toq na wega)Dobro, dobro, ne}u vi{e da pri~am, dogovorite se sami.
STEVA: Jevreme, posledwi put: spu{taj tu mo~ugu za bejzbol!
JEVREM: Ali, oni su...
STEVA: (Repetira pi{toq)Na koje oko slabije vidi{?
JEVREM: Jebo te, da li sawam?
KRISTIN: Ne sawa{, sileyijo, nego ne veruje{ u qubav na prvipogled! Ti si ~ovek bez du{e, bez emocija, ti si kao vre}anapuwena vazduhom, kao “graftcepelin”!(Mazno pri|e Stevi i privije se uz wega)Du{o, vodi me odavde. Odmah! Tvoja sam!
STEVA: Jevreme, zbogom!
JEVREM: Stevo, dru‘e moj, prijatequ, stani, pokaja}e{ se...!
MILE: @ana, Stevo, ne ostavqajte me sa ovim psihopatom.
KRISTIN: Sna}i }e{ se ti gazda. Uostalom, zna{ i sam da ti je kafi}zreo za kre~ewe.(Stevi)Srce, kuda }emo na medeni mesec?
208 Aleksandar \aja
STEVA: Kuda god ti po‘eli{, qubavi. Jo{ od onog dana kada sam teprvi put ugledao u Jevremovoj kancelariji, sawao sam tesvake no}i. Kona~no, san je postao java, i ja sam opet ~ovek, ane duh. Kud god po‘eli{, qubavi, Kristin, moja Kristin...Zbogom, Jevreme, “ostalo je }utawe”...
Steva i Kristin krenu ka izlazu sa scene. Ona se na samom izlaskuokrene i isplazi jezik obojici, prvo Jevremu, pa onda Miletu. Iza|u.
JEVREM: Samo ti citiraj “Hamleta”, glupi Stevane. Zavr{i}e{ kaoon...!
MILE: Neverovatno! Da sam ju~e umro, nikada ne bih poverovao daje ovako ne{to mogu}e.
JEVREM: Svejedno ti je. Umre}e{ danas.
MILE: ^ekaj, da li ti jo{ uvek misli{...?
JEVREM: Mislim, Mile, i te kako mislim!...(Krene s podignutom palicom ka wemu)
MILE: Ne! U pomo}! Policija, policija...!
Mile u panici istr~i sa scene, histeri~no vri{te}i. Jevrem se zau-stavi, a onda po~ne da se smeje na sav glas.
JEVREM: Dobro, a sada da ovde napravimo neki red...
Dohvati podigne palicu i po~ne da ru{i i lomi sve oko sebe. Za-tamwewe.
@ivot Jevremov 209
SCENA 4
Jevrem je osvetqen jednim reflektorskim topom. Govori u publiku.
JEVREM: I tako, Steva je nestao s Kristin, Mile je iz razumqivihrazloga prestao da mi se javqa, a ja sam ostao sam. Nakon parmeseci, samo}a mi postade nepodno{qiva. Shvatim: vremeje da posetim psihijatra...
Scena se osvetli. Vidimo da se Jevrem nalazi u psihijatrijskoj ordina-ciji. Le‘i na kau~u, dok je kraj wega doktor Vasi}, koji ima duga~kubradu i nao~are sa ogromnom dioptrijom. Po wegovim pokretima da sezakqu~iti da on kroz te nao~are ba{ i ne vidi bog zna {ta.
DR. VASI]: [ta vas mu~i: strah, nesanica, stezawe u grudima, ank-sioznost, hipohondrija...
JEVREM: Molim...?
DR. VASI]: @elite li da ponovim?
JEVREM: Da, ako vam nije te{ko... Samo polako, molim vas, pro‘iveosam u‘asne trenutke usamqenosti i o~aja dok nisam zakucaona vrata va{e ordinacije.
DR. VASI]: Nema problema, dakle: strah, stezawe u grudima, anksioz-nost...
JEVREM: Uzgred, doktore, samo jedno pitawe: za{to su vam vrataordinacije tako... kako da ka‘em, muzgava?
DR. VASI]: Ne razumem...
JEVREM: Muzgava, {trokava... pere li neko ta vrata u ovoj ustanovi,ili ona slu‘e samo zato da po woj seru muve?
DR. VASI]: Vi niste normalni, gospodine...
JEVREM: Naravno da nisam, zato sam i do{ao u va{u ludnicu! A, viste prqavi i nemate pojma! Kako ste uop{te dobili tudiplomu {izofrenije?
DR. VASI]: Psihijatrije, gospodine!
JEVREM: Na to sam i mislio! Kakav, bre, strah, kakav doktor Fjord...
DR. VASI]: Doktor Frojd!
JEVREM: Za{to vi~ete? Ako sam lud, nisam gluv!
DR. VASI]: Uop{te ne vi~em, samo vas molim da pre|ete na stvar. Imamsastanak sindikata.
210 Aleksandar \aja
JEVREM: Vaqda je va‘niji pacijent od va{eg pi{qivog sindikata.Se}ate se {ta je govorio drug Tito: “Pacijent je na{enajve}e bogatstvo”!
DR. VASI]: To je govorio drug Lewin – i nije rekao “pacijent”, nego~ovek!
JEVREM: U ~emu je razlika? ^ovek, pacijent... jo{ je [ekspir rekao:“Ceo svet je ludnica...”
DR. VASI]: Rekao je: “Ceo svet je pozornica!”
JEVREM: Od kad se vi lekari razumete u pozori{te?
DR. VASI]: Oduvek! Skoro svaki moj pacijent ima neke veze s pozo-ri{tem. Jedan je glumac, drugi je rediteq, a tek pisaca {toima – od wih naprosto ne mogu da se odbranim! Stalno midonose svoje tekstove, ko da sam dramaturg pozori{ta, a nepsihijatar!
JEVREM: Doktore, da se razumemo: nisam ovamo do{ao da me zama-javate s pozori{tem, nego da predo~im svoj slu~aj: stra{nosam usamqen.
DR. VASI]: To ste mi ve} rekli.
JEVREM: Usamqen sam ko ova na{a jadna i napa}ena zemqa na brdo-vitom Balkanu!.. Kakva je ovo zemqa, doktore? [ta se ovodoga|a? Neko radi kao mrav i nema ni za kiselu vodu, adrugi ne radi ni{ta – a letuje na Balegarskim ostrvima!
DR. VASI]: Balearskim, gospodine...
JEVREM: Ne prekidajte me, doktore, ja sam pacijent i ne smete da menervirate!
DR. VASI]: Ne smete ni vi mene! [ta mislite da je lako svaki danslu{ati va{e ‘alopojke? Dosta mi je toga! Kad god neko odpacijenata po~ne da pri~a o Srbiji, meni po~ne da se ko~ivrat. Ajde da mi se ko~i ne{to drugo, ali vrat – za koji }emi to?... I{ao sam kod fizijatra, on me poslao reumato-logu, a reumatolog – psihijatru!... ^ekajte malo, ka‘em, jasam psihijatar!... Nema problema, ka‘e reumatolog, zato vasi {aqem psihijatru...(Zvoni telefon. Dr. Vasi} podigne slu{alicu)Molim?... Recite, sestro... [ta pita primarijus Prpi}?...Da me upi{e, za {ta?... Za sviwu?... Kakvu sviwu?... Ho-landsku, belu?!... Sestro, jeste li vi pri sebi?... Ma, kojisindikat, kakva ‘iva vaga? Jesam li zato proveo dvadeset
@ivot Jevremov 211
godina u ovoj ludari da me upisujete za sviwu, i uz to jo{ iholandsku?...Ako ve} ho}ete da me za ne{to upisujete, upi-{ite me za obi~nog srpskog vola!...(Zalupi slu{alicu)Jeste li videli, gospodine, {ta mi rade? Definitivno }uda podilkanim od wih!
JEVREM: Lezite vi ovamo, a ja }u da se uvalim u tu fotequ.
DR. VASI]: Ne mo‘e! Ja sam doktor, a vi ste ludak... to jest, pacijent!Opet vas pitam: za{to ste do{li kod mene? Jel’ ne mo‘e davam se digne?
JEVREM: Sva{ta! Di‘e mi se i na promaji!
DR. VASI]: Onda je sve u redu.
JEVREM: Ni{ta nije u redu!... Bolestan sam, doktore, da bolesniji nemogu biti!
DR. VASI]: Ako je tako, idite odmah na Novo grobqe, za{to da gubitevreme... Jedan moj kolega se tako premi{qao: da li da sele~i, ili da umre. I, na kraju, {ta bi: odapne mu te~a, onizgubi mesto u grobnici, voza{e ga od grobqa do grobqa – inapokon ga sahrani{e na nekoj ~uki do koje mo‘e{ dastigne{ samo helikopterom!
JEVREM: Kako vi umete da smirite ~oveka... Ko da ste psihijatar.
DR. VASI]: Ako sam psihijatar, nisam la‘ov. Retko ko umre, a daprethodno ne poludi... Eto, na primer, Hemingvej: ka‘u da jepred kraj ‘ivota razgovarao s jednim drvetom, na krajulivade iza svoje ku}e u Ajdahu. Dolazio bi svog omiqenogdrveta, sedao u hlad i po~iwao s wim da govori. Kad su gapitali za{to se tako pona{a, Hemingvej je odgovorio:Po{to sam u ‘ivotu razgovarao sa toliko qudi i uvideo dato ni~emu ne slu‘i, {ta mi je drugo preostalo nego dapri~am s drvetom?
JEVREM: Potpuno razumem Hemingveja... Nas dvojica imamo punosli~nosti.
DR. VASI]: I vi pi{ete?
JEVREM: Ne, ja razgovaram s tramvajima!
DR. VASI]: Kakvim tramvajima?
JEVREM: Obi~nim, praznim tramvajima!
DR. VASI]: Zanimqivo... Preferirate li neku posebnu liniju, ili...
212 Aleksandar \aja
JEVREM: Ne, samo mi je va‘an razgovor, ni{ta vi{e. Mo‘e da bude“dvojka”, “sedmica”, “desetka”, sasvim svejedno. Ako je tram-vaj komunikativan, onda je super... Mada, ponekad, ni oninisu raspolo‘eni za pri~u. ]ute, ko zaliveni... Jedino se~uje brujawe trafoa... To me, zaista, oneraspolo‘i... Ipak,najtu‘nije je u gara‘i. U woj se ne ~uje ni{ta. Jeziva,mukla, ti{ina. Kao na grobqu slonova.
DR. VASI]: Da niste, mo‘da, bili na grobqu slonova?
JEVREM: Doktore, ti mene zajebava{?.. Ja se izra‘avam u meta-forama!
DR. VASI]: Razumem, izvinite... Samo nemojte da se uzrujavate, sve }ebiti u redu... I, o ~emu pri~ate sa tramvajima?
JEVREM: Uglavnom o rezervnim delovima, {inama, trolama i takoto...
DR. VASI]: Aha... da li, mo‘da, razgovarate i sa trolejbusima?
JEVREM: Ne, samo s tramvajima..
DR: VASI]: Zanimqivo... A, spomiwete li u tim razgovorima i qude?
JEVREM: Ne... U stvari, jedan stari tramvaj pohvalio mi se kako jejednom prilikom pokosio wih ~etvoro!
DR. VASI]: Pregazio ~etvoro qudi?! I, on se time hvalio?
JEVREM: Ko ih jebe, prelazili su na crveno.
DR. VASI]: Vi me zapawujete!?... Tek tako ubiti ~etvoro qudi, i nikomni{ta...
JEVREM: Rekao sam vam: prelazili su na crveno!
DR. VASI]: Kakve to ima veze?
JEVREM: Ima veze! Kako }e se ikada uspostaviti red u saobra}aju,ako se na licu mesta ne likvidiraju oni koji kr{e propise!
DR. VASI]: Monstruozno... Vi ste, gospodine, otu|eni.
JEVREM: Molim?
DR. VASI]: Otu|eni ste, jer razgovarate s metalnim konzervama, a ne squdima!
JEVREM: Nemojte da vre|ate tramvaj – on nije konzerva!
DR. VASI]: (Zvoni telefon. Dr. Vasi} nervozno podigne slu{alicu)[ta je opet, sestro?... Nisam zainteresovan ni za kra-stavce!... Recite doktoru Mihajlovi}u da te krastavce na-bije sebi u... Da!! Ovde imam te‘ak slu~aj pacijenta koji sezaqubio u tramvaj!
@ivot Jevremov 213
JEVREM: U prazan tramvaj!
DR. VASI]: Molim?... Sestro, posao mi je da razgovaram s ludacima, a neda kupujem krastavce koji se dele u hirur{koj sali!... I vimo‘ete da ga nabijete u... Jeste!(Zalupi slu{alicu)Gospodine, ovako }emo: ja }u da vam prepi{em ove tablete,pa }ete prestati da se dru‘ite s tramvajima.
JEVREM: Ne}u tablete, moram s nekim da razgovaram!
DR. VASI]: Razgovarajte s kondukterkama! Znate, s onim devojkama {toprodaju karte.
JEVREM: To nije isto...
DR. VASI]: Naravno da nije! Kondukterku u gu‘vi mo‘e{ da {tipne{po dupencetu, a {ta }e{ s praznim tramvajem? Da polomi{prste?
JEVREM: (Zapaweno ga gleda)Doktore, vi niste normalni!
DR. VASI]: Ko mi ka‘e...
JEVREM: Ne pri~am ja s tramvajima da bi ih hvatao za dupe. Nisam jaseksualni manijak, bre! Meni je potrebno razumevawe!
DR. VASI]: Pa, o tome vam sve vreme i govorim...
JEVREM: Razumevawe, a ne kondukterka koja cepka karte i koju{tipam za dupe!
DR. VASI]: Rekao sam: za dupence.
JEVREM: Doktore, zreli ste za ludnicu!
DR. VASI]: Zato ovde i radim...!
U taj ~as se otvore vrata ordinacije i u|e Kristin, sa druga~ijomfrizurom i druga~ijom bojom kose, obu~ena kao medicinska sestra, no-se}i u jednoj ruci napola otgri‘en veliki krastavac. @va}e. Jevrem jezapaweno gleda.
JEVREM: Kristin?!
KRISTIN: (Vrisne)Jevreme...!
Dr. Vasi} zapaweno ustane, skine nao~are i ko da tek sada ugleda iJevrema i Kristin!
DR. VASI]: [ta?... Ko?... Jevreme?... Sestro @ulijen?
214 Aleksandar \aja
JEVREM: O, ~estitam, sada si @ulijen, nisi vi{e @ana!
DR. VASI] @ana... da li je to mogu}e?
JEVREM: (Pri|e bli`e doktoru)Ko si, bre, ti?
DR. VASI] Ja sam... doktor Vasi}.
JEVREM: (Zagleda mu se u lice)Ne}e biti...(Naglo mu sa lica strgne ve{ta~ku bradu sa brkovima)... Znao sam – “slinavi” Mile!
KRISTIN: Mile!?... Ti?
MILE Ja, pa {ta?
KRISTIN: Kako sam mogla da te ne prepoznam? [est meseci radim naovom odeqewu!
MILE: Ni ja tebe nisam prepoznao...(Poka‘e na Jevrema)Pa ni wega!
JEVREM: [ta se ovde doga|a? Odakle vas dvoje na klinici? Kako suvas uop{te primili? Koga ste prevarili?
MILE: Kao prvo: ja nemam ni{ta s wom. Kao drugo, ja nisam nikogaprevario. Zavr{io sam fakultet...!
JEVREM: Zavr{io si ti vi{e fakulteta – i to, u Zabeli!
MILE: Nemoj da vre|a{, ja sam po{ten ~ovek. Uostalom, {ta setebe ti~e kako sam ja postao psihijatar?
JEVREM: Tu si u pravu, ti~e me se ne{to drugo... Kristin, gde jeSteva?
KRISTIN: Nemam pojma.
JEVREM: [ta si uradila s wim?
KRISTIN: Postavqa{ glupa pitawa, Jevreme. Nije on maloletan!Boqe me pitaj: {ta je on uradio sa mnom?
JEVREM: Ne vidim da ti ne{to fali.
KRISTIN: A za{to misli{ da wemu fali?
JEVREM: Zato {to poznajem tebe!
MILE: Hej, vas dvoje, mogu li i ja da se ukqu~im u razgovor?
@ivot Jevremov 215
JEVREM: Boqe ti je da }uti{, Mile, i da se ~isti{ sa ove klinikedok te nisu uhapsili! Kako te nije sramota: predstavqa{ seko psihijatar, a ni ludak ne bi mogao da bude{!
MILE: To su gluposti! Personal me obo‘ava, a pacijenti prostoopsedaju moju ordinaciju... Uostalom, evo je i diploma nazidu, vidi{ je?
JEVREM: Koliko si platio tu... “diplomu”?
MILE: Iskreno da ti ka‘em: jeftino. Psihijatar, zapravo, mo‘eda bude svako. Samo sedi{ i slu{a{ pacijenta kako kewa,kewa, kewa... a onda ka‘e{: vi ste otu|eni.
JEVREM: To mi je poznato.
MILE: Hirur{ke diplome su ne{to skupqe, i tu zaista treba daima{ nekakvo prethodno znawe. Makar da si kasapin, iline{to sli~no...
JEVREM: Mile, }uti, zaboga!... Kristin, molim te, ne}u ti ni{ta:samo mi reci gde je Steva?
KRISTIN: [ta }e ti on?
JEVREM: Nedostaje mi, Kristin... od kad je oti{ao iz mog ‘ivota,sebe ne mogu vi{e da prepoznam: razgovaram sa tramvajima,sa klupama u parku, psujem majku svakom avionu koji leti nanebu! Pogledaj gde sam na kraju dospeo: u ludnicu!
MILE: Nemoj da vre|a{ ovu eminentnu zdravstvenu ustanovu, ukojoj najsavremenijim metodama le~imo...
KRISTIN: Mile – zave‘i!... Jevreme, moram ne{to da ti priznam, iakomi, mo‘da, ne}e{ verovati. Ti si oduvek bio i ostaomu{karac mog ‘ivota. ^ak i onda, kada sam u Miletovojkafani pomislila da }e{ mi onom palicom razbiti glavu –bila sam vla‘na! Vla‘na sam i sada. Vla‘na sam kao {tonikada nisam bila, vla‘na sam da vla‘nija ne mogu biti...!(Po~ne da ga grli)
JEVREM: (Oslobodi se wenog zagrqaja)Kristin, @ana, @ulijen – jesi li razmi{qala nekada da sezaposli{ u Meteorolo{kom zavodu?
KRISTIN: Jevreme, da li je mogu}e? Ne uzbu|ujem te kao nekada?
JEVREML (Prete}i)Gde je Steva – Milovanko iz Qiga?!
KRISTIN: [ta }e ti Steva? Ja sam tu...
216 Aleksandar \aja
JEVREM: (Dohvati nekakav ogromni {pric i {trcne iz wega malote~nosti. Luda~kim tonom)I ja sam.
KRISTIN: (Upla{eno)[ta }e{ s tim {pricom? Mile, u~ini ne{to: {ta je naumios tom iglom?
MILE: Ne znam, meni se ovde ne priznaje diploma...
JEVREM: Jo{ malo vlage ti ne}e {koditi.
KRISTIN: (Potr~i ka vratima)Manijak, upomo}...!(Me|utim, vrata su zaglavqena i ne mogu da se otvore!)
JEVREM: (Prilazi joj s podignutim {pricom)A sad da vidimo, ~ija ma~ka crnu vunu prede?
KRISTIN: Ne ka‘e se “~ija ma~ka”, nego: ~ija majka!
JEVREM: Ne zamajavaj me. Reci: kroz koju rupu da ti pove}am vla-‘nost?
KRISTIN: Jevreme, nemoj, molim te, sve u ti priznati! Evo, ja sammu{ko, boga mi!
JEVREM: Ne seri, Kristin – samo mi reci: gde je Steva? [ta siuradila tom ~oveku?... Gde si ga zakopala? Da ga nisizacementirala u temeqe nekog mosta?... Govori, Kristin!
KRISTIN: Mile, kakva je te~nost u tom {pricu?!
MILE: Mislim da je lozova~a.
KRISTIN: Jevreme, ja nisam ni{ta kriva! Sam je tako odlu~io.
JEVREM: [ta je odlu~io, Kristin?
KRISTIN: Da ode...
JEVREM: Kuda da ode?
KRISTIN: U manastir, Jevreme...!
MILE: (Prekrsti se)U manastir?! Ludog li ~oveka... mogao sam da mu nabavimdiplomu ginekologa, gotovo za yabe!
JEVREM: Steva oti{ao u manastir? La‘e{!
KRISTIN: Ne la‘em, Boga mi... Bio je u dilemi: da li da sko~i saSavskog mosta, ili da ode u manastir. Eto, da je sko~io samosta, mo‘da bi isplivao, ovako, jebi ga...
@ivot Jevremov 217
JEVREM: Ne seri, Kristin: zna{ dobro da je plivao ko sekira!
KRISTIN: Da, ali bi smo u tom slu~aju ta~no znali gde je. Kako sad dati pomognem?
JEVREM: Ho}e{ re}i kako ne zna{ u kom je manastiru?
KRISTIN: Nemam pojma! Znam samo da je u nekoj bestragiji, visoko ubrdima!
JEVREM: Svi su manastiri u brdima...!
MILE: Nije ta~no, mene su kao bebu krstili u nekom manastiru, uravnici.
JEVREM: Tebe su krstili u Gradskoj pivnici!... Kristin, nemamvremena za zamajavawe. Razmisli dobro: kako se zove tabestragija i koliko je visoko to brdo?
KRISTIN: Bo‘e, Jevreme, jedva da sam imala dvojku iz geografije...
JEVREM: (Podigne {pric u ruci i {trcne iz wega malo te~nosti)Onda je vreme za popravni, draga Kristin... Posledwi put:gde je taj manastir?
MILE: (U publiku)Ovo je zaista ludnica, definitivno!
Zatamwewe.
218 Aleksandar \aja
SCENA 5.
Isto kao u Sceni 1. Jevrem spava na krevetu i hr~e. Kraj wega sedi Stevai besciqno buqi kroz otvoren prozor. Vidimo da ve} uveliko svi}e.Polako se poja~avaju zvuci gradske vreve. Najednom se Jevrem trgne, kaoda je ne{to lo{e sawao, podigne se naglo na krevetu i poku{a daustane... a onda shvati da mu je jedna ruka lisicom vezana za krevet.Poku{a da se oslobodi, ali, bez uspeha.
JEVREM: A? [ta je ovo? Stevo, {ta si mi ovo uradio?
STEVA: Vezao sam te lisicama za krevet.
JEVREM: To vidim, nisam }orav! Ali, za{to?
STEVA: Nemoj da se uzbu|uje{, objasni}u ti.
JEVREM: Kako da se ne uzbu|ujem?! Primim mrtvaca u ku}u, a umestozahvalnosti, on me ve‘e za krevet ko obi~nog kriminalca!A sve to za vreme dok spavam mirno ko jagwe i sawam na{prvi susret u mojoj kancelariji...
STEVA: Da sam znao o ~emu sawa{, odmah bi te probudio!
JEVREM: Naravno, ja sam kriv. Trebalo je odmah da mi postane jasnoda si lud, ~im si uspeo da padne{ sa kru{ke! Odmah meodve‘i ili }u da zovem policiju!
STEVA: Kao prvo, da ti objasnim ono s kru{kom: to je bio ~itavsplet nesre}nih okolnosti. Ba{ na dan brawa kru{aka tisi do{ao u manastir.
JEVREM: Do{ao sam ~im sam saznao gde si. Uostalom, zar te nisamnagovarao da se odmah vrati{ sa mnom? A, ti zapeo: kru{ke,pa kru{ke!
STEVA: Ne razume{, to je manastirska tradicija duga {est vekova!Uvek se na taj dan kalu|eri pewu na kru{ke i beru plodove.
JEVREM: Ali, za {est vekova jo{ se nijedan kalu|er nije ubio na tajna~in!
STEVA: Jebi ga, kvrcnula grana – i gotovo!
JEVREM: Idiote, odvezuj me odavde!
STEVA: Ne dolazi u obzir... dok se svi ne okupimo!
JEVREM: Koji svi?
STEVA: Zna{: ti, ja... i Kristin!
@ivot Jevremov 219
JEVREM: Jesi li pio ne{to dok sam ja spavao?
STEVA: Kako si ti, kume, prozai~an? Misli{ da je sve u jelu, pi}u,podrigivawu... Ne, moramo da se okupimo, jer do{lo je vremeokupqawa, ba{ kao u “Hajlenderu”.
JEVREM: U ~emu?
STEVA: U filmu “Hajlender”.!... A, tamo, se}a{ se: mo‘e da postojisamo jedan!
JEVREM: Nisam gledao taj film.
STEVA: Nisi gledao “Hajlendera”?!
JEVREM: Jok!
STEVA: Neverovatno!... Pa, “Hajlendera” su na DVH – u gledali ~aki qudo‘deri sa Nove Gvineje!
JEVREM: Nemam DVH i nisam sa Nove Gvineje!... A, uostalom, odakleti ideja da }e se Kristin ovde pojaviti?
STEVA: Malo sam pro~eprkao po tvom telefonskom imeniku...
JEVREM: Na{ao si wen broj?
STEVA: Ne samo na{ao... nego sam s wom i razgovarao.
JEVREM: O ~emu?
STEVA: O dugoro~noj vremenskoj prognozi...
JEVREM: Stevo, jedi govna..!
STEVA: Zahvaqujem!... De fakto, samo sam se predstavio kao tvojsve{tenik i pozvao sam je da do|e. Naravno, da mi ti ne bipravio smetwe, morao sam da te ve‘em.
JEVREM: Kao moj sve{tenik?! [ta si joj, uop{te, rekao?
STEVA: Rekao sam joj – da si umro!
JEVREM: Ti zaista ho}e{ da nas ubije{, zar ne?
STEVA: Kume, ti si neverovatan bukvalista! Zar ne vidi{ da sezezam? Ja sam do{ao da se ‘enim, a ne da ubijam!
JEVREM: Za{to, onda, spomiwe{ “Hajlendera” i vreme okupqawa?
STEVA: Zato {to je danas moderno diskutovati o filmu! Ne}e{,vaqda, da pri~am o Kafki?
JEVREM: Ako je tako, odve‘i me. Ne}u ni{ta da ti pokvarim.
STEVA: Ma nemoj? Ako sam moderan, nisam glup!... ^eka}emo. Kao ufilmu “Odavde do ve~nosti”.
220 Aleksandar \aja
JEVREM: Misli{ na “^ekaju}i Godoa”?
STEVA: Jevreme – umukni! Nikada se nisi razumevao ni u film, ni upozori{te!
JEVREM: A ti si se oduvek bavio samo sakralnim temama! Kako simogao da joj ka‘e{ kako sam umro, dobi}e infarkt kad meugleda ‘ivog!
STEVA: Ko ka‘e da }e te ugledati ‘ivog?... Ha, ha, ha, {alim se, bre,kume! Ti zna{ da sam oduvek voleo neobi~ne zaplete. Da lisam ti ikada rekao da sam ja, zapravo, hteo da postanempisac?
JEVREM: Boqe {to nisi. I ovako si dovoqno lud.
STEVA: Ne sla‘em se s tobom. Bo‘anski je to dar: biti pisac.Sedne{, pi{e{, onda ustane{, skuva{ kaficu, pro{eta{po sobi... a misli teku, teku, teku...
JEVREM: Stevo, zavrni slavinu i odve‘i me!
STEVA: Ali, nisam postao pisac. A, za{to nisam? Zato {to memrzeo profesor iz srpskog i zalepio mi keca unapred, dokraja godine! A, za{to?
JEVREM: Uop{te me ne zanima.
STEVA: Zato {to sam rekao da su Krle‘ine drame dosadne, jer se uwima dvoje samo sva|aju, dok tre}i za to vreme popu{ipaklo cigareta!
JEVREM: [ta sam ja bogu zgre{io te moram da slu{am tvoje dra-matur{ke opservacije?
STEVA: Mora{ – jer si vezan, a ja imam potrebu da pri~am!
JEVREM: Ali, dosadan si! I publici si dosadan!
STEVA: Ma, nemoj? A, {ta bi publika? Mo‘da da otputuje... malo uNepal?
JEVREM: Kakve sad ima veze Nepal s dramskom radwom?
STEVA: Ima, kume, slu{aj samo... Pre desetak godina, dvoje na{ihqudi, mo‘da ba{ mladenaca, osudili su u Nepalu na je-danaest godina robije, jer su im istekle vize!
JEVREM: Izuzetno sam se potresao...
STEVA: ^asna re~, kume, takav je tamo zakon! Ako ti u Nepaluistekne viza, boqe da odmah se~e{ vene!... Dobro, pusti{eposle to dvoje nesre}nika, ali, naravou~enije jeste da mo-ra{ biti obazriv: jer, ako krene{ nekuda u inostranstvo,
@ivot Jevremov 221
treba dobro da se raspita{ koji zakoni tamo va‘e? [taako, na primer, otputuje{ u Lihten{tajn – a u Lihten{tajnuje za {vercovawe u tramvaju predvi|ena do‘ivotna robija!?
JEVREM: Ama, Stevo, ostavi me s tramvajima, skidaj mi ove lisicedok ona nije do{la!
STEVA: Polako, kume, polako... Pitao si me kakve veze ima Nepal saovom radwom? E, pa ima: vide}e{ kada se pojavi Kristin!
JEVREM: Dobro... Ali, dok se ne pojavi, jesi li zavr{io sa ovomonanijom?
STEVA: Nisam, jer sad sledi ono najva‘nije.
JEVREM: A, to je?
STEVA: A, to je, da si ti, kume, najglupqi glupi ~ovek na svetu!
JEVREM: Za{to, moli}u lepo?
STEVA: Zato {to si zaista poverovao – da sam si{ao sa neba!
JEVREM: Kako to misli{?
STEVA: Kako ti misli{?!... Da se sa neba dolazi i odlazi kako sekome digne, kao metroom, tamo – ovamo!
JEVREM: Ne razumem... [ta ho}e{ time da ka‘e{?
STEVA: Pogledaj me dobro: da li ti ja, zaista, li~im na mrtvaca?
JEVREM: Ne, to sam ti rekao jo{ na po~etku komada: izgleda{ boqenego dok si bio ‘iv!
STEVA: Ja jesam ‘iv, Jevreme!
JEVREM: Ne verujem ti.
STEVA: ^ove~e, imam puls, pritisak, di‘e mi se...!
JEVREM: [ta ti se di‘e?
STEVA: Ona stvar!
JEVREM: Koja stvar?
STEVA: Ona! Ne mogu o tome da govorim, ima dece u sali.
JEVREM: A, “ta stvar”? Pa {ta? Di‘e se i vampirima.
STEVA: Ne lupetaj, gde si to video?
JEVREM: Na filmu, kume! Tamo se vampiri satiru od tucawa.
STEVA: Ne od tucawa, nego od ujedawa za vrat!
JEVREM: Dobro, polako, nemoj da se nervira{... Ako si zaista ‘iv,koga smo onda sahranili na Novom grobqu?
222 Aleksandar \aja
STEVA: Onoga dana kada si me prona{ao u manastiru, a zatimoti{ao ku}i – jo{ jedan kalu|er je pao s drveta!
JEVREM: Ha, ha, o~ekuje{ da ti poverujem kako postoje dve budale naovome svetu koje }e istovremeno da padnu s kru{ke?
STEVA: Ne, s kru{ke... Drugi kalu|er je pao – s jabuke!
JEVREM: Stevo, odvezuj me odavde, jer ako nastavi{ da me zajebava{,ubi}u te jo{ jedanput!
STEVA: Ovo je, Jevreme, prava istina, kunem ti se: odvezli su nas ulokalnu bolnicu u varo{ici – i tamo nam zamenili imena!
JEVREM: Kako mogu kalu|erima da zamene imena?
STEVA: A kako mogu da zamene bebe nakon poro|aja?
JEVREM: Bebe ne padaju s drveta!
STEVA: Ne donose ih ni rode, ali mnogi u to veruju! Ni{ta pro-stije: on se zvao otac Justinijan, a ja otac Maksimilijan.[ta znaju medicinske sestre o Vizantiji?
JEVREM: Znaju vi{e od tebe!
STEVA: Dobro, o tome ne}u da polemi{em. @elim da ka‘em samoslede}e: otac Justinijan je umro pod mojim imenom i vi stega sahranili na Novom grobqu!
JEVREM: To je spektakularna izmi{qotina!
STEVA: Za{to? Jeste li otvarali kov~eg?
JEVREM: Nismo, ali...
STEVA: Nema “ali” – to je to, kume!
JEVREM: To je to, ka‘e{?... Pa, da je i tako, {ta je bilo s tobom?
STEVA: Mesecima sam le‘ao u toj bolnici ne dolaze}i svesti. Kadasam se najzad probudio, nisam mogao da se setim ni ko sam, niodakle sam. A onda, odjednom, pre desetak dana, sve mi jepuklo pred o~ima! Shvatio sam da je s jabuke pao otacJustinijan, bog da mu du{u prosti, a sa kru{ke otac Maksi-milijan – to jest, ja! Ceo moj prethodni ‘ivot otvorio mi sepred o~ima, ko na dlanu. Prvi put sam zaista znao ko sam, i{ta ‘elim! I tako sam do{ao na tvoja vrata. Ovde sam,kume. @iv i zdrav.
JEVREM: @iv... i zdrav? Ako je stvarno tako, ~emu onda ona pri~a dasi do{ao sa neba?
@ivot Jevremov 223
STEVA: A, {ta bi ti, kume, rekao ~oveku koji te je sahranio prenekoliko meseci? Da si do{ao sa krstarewa po Medi-teranu?... Evo, skinu}u ti lisice, a ti razmisli: {ta samdrugo mogao?
Steva pri|e Jevremu i otkqu~a mu lisice. Jevrem oslobodi ruku, protr-qa je, zatim polako ustane, pri|e Stevi i boja‘qivo mu stavi ruku napuls. Onda pogleda u svoj sat... Broji...
JEVREM: Jebo te, ne samo da si ‘iv, nego ima{ i tahikardiju!
STEVA: To je od uzbu|ewa {to te vidim!
Jevrem odjednom sko~i do ugla prostorije i dohvati odatle onu poznatubezbol palicu i po~ne s wom da vija Stevu po sceni!
JEVREM: (Jure}i za Stevom)A, ovo je od uzbu|ewa {to ja tebe vidim!... [ta si mogao, jeli? Mogao si da izabere{ hiqadu drugih na~ina da sepojavi{ – a ti si ba{ hteo da od mene napravi{ magarca!
STEVA: (Be‘e}i od wega)Nisam hteo, kume, kunem ti se u decu!
JEVREM: Bitango, ti nema{ decu!
STEVA: Kunem se u svu decu na svetu!
JEVREM: Nije ovo “Radost Evrope”! Stani, ako boga zna{!
STEVA: Ne}u, razbi}e{ mi glavu!
JEVREM: (Polako se zaustavi i sedne, te{ko di{u}i)Uf, ne sekiraj se, nemam vi{e snage da razbijem ni uskr{wejaje, a kamoli tvoju tvrdu glavuyu...(Odlo‘i palicu)Iako nisi mrtav, ipak si lud.
Za~uje se zvonce na ulaznim vratima! Steva dohvati svoju putnu torbu,izvu~e iz we kalu|ersku odoru i po~ne brzo da je navla~i na sebe! Zatimzalepi i la‘nu bradu.
STEVA: To je ona! Jevreme, odmah lezi u krevet i pravi se da simrtav!
JEVREM: ^ekaj, {ta to radi{?
STEVA: Kostimiram se u oca Maksimilijana!
JEVREM: Ali, za{to?
STEVA: Bo‘e, ti ba{ ni{ta ne razume{? Ja sam bio ovde s tobom inegovao te do tvog posledweg ~asa!(Ponovo zvonce!)Brzo, Jevreme, stavi malo pudera da izgleda{ ko le{!
224 Aleksandar \aja
JEVREM: Ne dolazi u obzir!
STEVA: Kako ti nije jasno? Ho}u Kristin, i sve }u u~initi da jedobijem! Ali, ona se uvek vla‘ila na tebe, iako se ti nisivla‘io na wu. I, kona~no, kada shvati da si mrtav, zabora-vi}e te, ostavi}e Mileta – i zauvek }e biti samo moja!
JEVREM: Stevo, jesu li ti snimili mozak nakon pada s kru{ke?... Zarsi zaboravio da si zbog we pobegao u manastir?
Ponovo zvonce, jo{ ja~e.
STEVA: Bilo pa pro{lo, Jevreme, volim je! Ne mogu da ‘ivim bezwe! U~ini mi to, kume, molim te, ko brata ro|enog!(Po~ne da ga puderi{e. Zvonce zvoni sve ja~e!)
JEVREM: (Zaka{qe se)Polako s tim puderom, ugu{i}u se!
STEVA: Jevreme, kume moj, brate moj, sestro moja, seti se : ko ti je,onda, u kancelariji spasao ‘ivot? Ko je reagovao muwevito,ko se bacio na tebe i uzvikom: “Jevreme, pazi metak!” –promenio istoriju ~ove~anstva?
JEVREM: Kako mo‘e{ toliko da sere{...?
Zvonce zvoni besomu~no jako.
STEVA: Pomozi mi, Jevreme – u ime Hrista!
JEVREM: Za{to Hrista petqa{ u ovo?
STEVA: Zato {to ne mogu da smislim ni{ta potresnije!
JEVREM: (Prekrsti se)Bo‘e mi oprosti, sada znam kako je te{ko biti glumac.(S te{kom mukom najzad legne u krevet. Steva ga pokrije,prekrsti mu ruke na grudima, nastavi da ga puderi{e,zvonce zvoni bez prekida...!)Stevo, dosta lickawa, mrtav sam! Otvori vrata, dok nijerazbudila ceo kom{iluk!...
Steva u sve{teni~koj odori, sa bradom na licu, pri|e vratima i polakoih i skru{eno otvori. Na wima je Kristin, kao iz scene 2. U crnini je.Pla~e i grca u suzama. U|e na scenu. Poqubi Stevi – Ocu Maksimilijanuruku.
KRISTIN: Ah, o~e...
OTAC MAK: Otac Maksimilijan, gospo|o.
KRISTIN: Ah, o~e Maksimuse, kakva stra{na vest!
OTAC MAK: Zbiqa, stra{na... Maksimilijan, gospo|o.
@ivot Jevremov 225
KRISTIN: (Pri|e posteqi u kojoj le‘i “mrtav” Jevrem. Baci se nakolena)Jevreme, Hiro{imo – qubavi moja!
OTAC MAK: Kakva potresna dramska situacija!... Mora da ste ga neiz-merno voleli, gospo|o, ~im ste odmah obukli crninu idojurili ovamo, na krilima vetra...
KRISTIN: Kao prvo, o~e Minimuse, dojurila sam u taksiju, a {to secrnine ti~e...(Ponovo se jako} zapla~e)... ja sam udovica, crna kukavica!
OTAC MAK: Kako? A, gos’n Mile “slinavi?
KRISTIN: Skewali su ga zlikovci, o~e Maksimilijane!
OTAC MAK: Bravo, pogodili ste...
KRISTIN: Wega su pogodili...!
OTAC MAK: Ho}u da ka‘em, pogodili ste mi ime, gospo|o Kristin...
KRISTIN: Naravno! Ako sam u ‘alosti, nisam mentol?...(Ponovo po~ne da rida)Kakav je to ~ovek bio...!
OTAC MAK: Mile, da...
KRISTIN: Ma, kakav Mile – Jevrem! Samo sam se na wega vla‘ila, o~eMaksimilijane.
OTAC MAK: Da, razumem... Ali, {ta mo‘ete, sudbina je tako htela.Jevrema vi{e nema, a vi ste ostali suvi, mislim, sami...
KRISTIN: (U o~ajni~kom pla~u)“O, crni dane, o crna sudbino, o kukavno srpstvo uga{eno...!
OTAC MAK: Ovo mi je nekako poznato...
KRISTIN: (Gleda u “mrtvog” Jevrema)Jevreme, kako si lep. Kao da }e{ ovog trena ustati izagrliti me svojim sna‘nim mu{kim rukama.
Kristin se okrene od posteqe zaroniv{i uplakano lice u {ake. Jevremse pomeri u krevetu i kao da ho}e da ustane, ali mu Steva o{trozapreti rukom i Jevrem se ponovo “umrtvi”.
OTAC MAK: Na ‘alost, to se vi{e nikada ne}e dogoditi. Kakav je to~ovek bio... Ma, ne ~ovek – bio je spomenik!
KRISTIN: Veliki i ~vrst! Takvih danas vi{e nema.
226 Aleksandar \aja
OTAC MAK: Nema. Ja sam ga negovao do samoga kraja, a wegove posledwere~i bile su upu}ene vama.
KRISTIN: (Ponovo po~ne da pla~e)Kako je to melodramati~no...!
OTAC MAK: Sla‘em se, ali, ako stalno pla~ete, ne}ete ih nikadasaznati.
KRISTIN: U pravu ste...(Bri{e o~i i nos maramicom)[ta je rekao moj dragi, bla‘enopo~iv{i Jevrem?
OTAC MAK: Rekao je posledwim {apatom: “Pri|i, o~e Maksimili-jane...”
KRISTIN: Da, i...?
OTAC MAK: Pa, pri|ite, gospo|o, ako ‘elite da ~ujete...(Kristin se nagne k wemu)Tako... Dakle, svojom posledwom snagom, dok mu je du{anapu{tala telo i odlazila put Raja, rabin bo‘iji, Jevrem,prozborio mi je na uvo: “O~e Maksimilijane, prona|iStevu i reci mu: Stevo, o‘eni se s Kristin, voli je i pazido kraja svog ‘ivota. Amin!”
Jevrem se u krevetu u o~ajawu uhvati za glavu.
KRISTIN: Kakav, bre, Steva?! On je u manastiru pao sa kru{ke irazbio glavu! Sahranili smo ga na Novom grobqu.
OTAC MAK: Gospo|o Kristin, sedite...(Ona sedne)Mogu li da vas ponudim pi}em?
KRISTIN: Ja ne pijem, o~e... Jedan dupli viwak!
OTAC MAK: (Nato~i viwak i pru‘i joj ~a{u)Izvoli, drago dete...(Kristin uzme ~a{u, prospe jednu kapiz we za pokoj du{e, prekrsti se, a zatim je sjuri u grlo!)Dakle, po{tovana gospo|o, ucveqena udovice – ja sam ispu-nio pokojnikovu posledwu ‘equ: prona{ao sam Stevu. Ta-~nije, Steva stoji pred tobom!
Steva svu~e kalu|ersku odoru, odlepi la‘nu bradu i stane pred Kristinu dowem ve{u: u majici i dugim ga}ama! Ona ga zabezeknuto gleda, iza wihse Jevrem, tako|e zapaweno, uspravi u krevetu... Kristin vrisne, dohva-ti fla{u viwaka i prisloni je na usta. Otpije polovinu wenog sadr-‘aja, a zatim je tresne o sto! Istog trena i Jevrem se ponovo sru~i ukrevet, kao da se onesvestio.
@ivot Jevremov 227
KRISTIN: (Obri{e rukom usta)Pa, dobro, Maksimilijane, Stevo, hoh{tapleru, zar se ova-ko postupa s jednom udovicom – pi~ka mu materina?!
STEVA: (Na brzinu obla~e}i civilno odelo iz Scene 1)Kristin, slu{aj me pa‘qivo: nema vi{e nikoga! Jevrem jemrtav, Mile je skewan... ostali smo samo ti i ja. Ko u“Hajlenderu”!
KRISTIN: U “Hajlenderu” mo‘e da ostane samo jedan!
STEVA: To smo mi, Kristin! Dva tela u jednoj du{i, odnosno, dvedu{e u jednom telu... u stvari, dve... ma, {ta je to bitno?Sudbina nas je sastavila, Bog nas je sastavio, pisac nas jesastavio – ko smo mi da se tome odupiremo?
KRISTIN: Polako, bre... Koga smo mi, onda, sahranili na Novomgrobqu? Nad kim sam se ja onoliko isplakala?
STEVA: Qubavi moja, do{lo je do gre{ke.
KRISTIN: Do gre{ke, ka‘e{? Ma, nemoj?! Za tvoju sahranu sam plani-rala pola paketa papirnih maramica, a potro{ila sam tri!I, to za koga? Mo‘da je umesto tebe sahrawen serijskiubica, silovateq ‘ena – a ja ga o‘alila i oplakala! Ko }eda mi nadoknadi toliki nepotreban odliv emocija?
STEVA: Kristin, ja sam ‘iv – i ja te volim! Sve drugo je mra~napro{lost koju treba {to pre zaboraviti.
KRISTIN: ^ekaj, ako me zaista voli{, za{to si onda pobegao od mene umanastir, glavom bez obzira, ko da te juri pobesneli ali-gator?
STEVA: Mladost, ludost...
KRISTIN: Kakva mladost, bio si mator ko kow!
STEVA: Onda, samo ludost... Ali, zar je to jo{ uvek bitno? Kristin,ja sam te uvek voleo, voleo sam te i onda kada sam hteo da tepotopim u azotnu kiselinu – udaj se za mene i bi}e{ sre}nado kraja svog ‘ivota!
KRISTIN: A, za{to ne i do kraja tvog ‘ivota?
STEVA: Pa, to se, Kristin, vaqda, podrazumeva...
KRISTIN: Ni{ta se danas ne podrazumeva! Sve mora da bude jasno,crno na belo.
STEVA: Ho}e{ crno na belo?(Izvadi iz yepa dve avionske karte)Evo ti: dve avionske karte i obezbe|ene vize za na{esvadbeno putovawe. Pogledaj!
228 Aleksandar \aja
KRISTIN: (Uzme karte u svoje ruke, gleda u wih)Nepal?!.. Gde ti je to?
STEVA: Daleko, qubavi moja: u Aziji! Nepal, Himalaji, najvi{ivrhovi na svetu: K–1, K–2, K–3, K–4...
KRISTIN: Ne}u da se pentram ni na kakve planin~uge!
STEVA: Ne mora{, samo }e{ da ih gleda{ i da se divi{ toj ledenojlepoti...
KRISTIN: [ta? Ho}e{ da me ugura{ u neki va{qivi hotel bezgrejawa?
STEVA: Ma, ne, Kristin, tamo je leto. Hladno je samo na vrhuHimalaja.
KRISTIN: U redu. Ti se onda pentraj na tvoje Himalaje, a ja ostajemdole u Nepalu da landram po buticima.
STEVA: Zna~i... pristaje{?
KRISTIN: [ta mi drugo preostaje? Jedan skewan, drugi mrtav, tre}ilud – ali ‘iv! Na kraju krajeva, ja sam samo ‘ena. “Sla-bosti, tvoje je ime ‘ena” – rekao mi je jednom moj kasapin – ibio je u pravu!
STEVA: Kristin, najdra‘a moja, polazimo odmah, iz ovih stopa!
KRISTIN: A Jevrem? Ko }e wega sahraniti?
STEVA: Javi}emo nekom telefonom da do|e. Ne brini, niko nijeostao nesahrawen, a mnogi su zakasnili na avion!
KRISTIN: Da zna{ da si u pravu, Stevo, srce moje! Bo‘e, tek sad vidimkako si pametan i pitam se: gde su mi bile o~i?(Ponovo nategne iz fla{e sa viwakom)
STEVA: Ostavi fla{u, draga, nemamo vremena! Slu‘e pi}e i uavionu.
KRISTIN: Tolike godine sam pro}erdala sa ovim ovde “le{om”, kojime je u kancelariji kiwio ko da sam okupator, a onajskewani Mile bio je prava slina od ~oveka! A, u stvari,obojica su samo hteli da me tucaju! [ta sam ja bila: ‘ena,ili gumena lutka za mu{karce sa vaginom od prirodnogkau~uka?
STEVA: (Vuku}i je ka vratima)[ta god da si bila, s tim je svr{eno. Od sada si zauvek moja!
KRISTIN: Ne volim re~: zauvek. Podse}a me na Novo grobqe.
@ivot Jevremov 229
STEVA: (Dohvati je grubo za ramena i gurne kroz vrata)Kristin, mar{ napoqe...!
KRISTIN: Uf, kako si ti grub...(Izlaze}i)Stevo, po~ela sam da se vla‘im i na tebe.
Kristin iza|e kroz vrata, a Steva malo zastane i okrene se ka Jevremu.
STEVA: Hvala ti, kume... Zbogom. Ostalo je }utawe.(Iza|e za wom)
Kako wih dvoje iza|u, tako odmah u|e Mile, kao iz Scene 2, osvr}u}i se zawima. Pri|e krevetu u kome je onesve{}eni Jevrem.
MILE: Jevreme, probudi se! Oti{li su!
JEVREM: (Trgne se iz nesvesti)A? Ko?... Mile?... Nisu te skewali?
MILE: Ko {to vidi{: ‘iv sam i zdrav.
JEVREM: Ne dolazi{.. s onog sveta?
MILE: [ta ti pada na pamet? Ja sam ozbiqan ~ovek s ozbiqnimnamerama, a ne zajebant kao Steva, koji pada s kru{ke!
JEVREM: Jesi li znao da smo, u stvari, oplakali onog drugog, koji jepao s jabuke?
MILE: Saznao sam tek pre neki dan. Toliko sam bio besan na Stevu,da sam hteo vrat da mu polomim!
JEVREM: Neverovatno: toliko vremena provede{ s nekim ~ovekom, ada ga, zapravo, uop{te i ne poznaje{.
MILE: Jevreme, potpuno si u pravu. Eto, moj slu~aj...
JEVREM: [ta je s wim?
MILE: Ni{ta naro~ito, samo, eto, razmi{qam: tolike se godinepoznajemo, a da ti, zapravo, tako malo zna{ o meni.
JEVREM: O tebi znam vi{e nego {to moj ‘eludac mo‘e da podnese!
MILE: Mo‘da se vara{? [ta ako ja vi{e nisam ono {to sam bio?
JEVREM: Stani: ipak su te skewali?
MILE: Ma, ne...
JEVREM: Ti si, zaista, mrtav – i dolazi{ sa onog sveta!?
MILE: Ne! Uop{te nije u tome stvar!
230 Aleksandar \aja
JEVREM: Nije? U redu, ako te nisu skewali, gde si, onda, bio sve ovovreme?
MILE: Bio sam – na operaciji!
JEVREM: Na kakvoj operaciji?
MILE: Na tajnoj operaciji!... Zato sam i pustio buvu da su meskewali, kako me niko ne bi na{ao, dok sve ne bude gotovo.
JEVREM: Zna~i, tebe su operisali? Od ~ega?
MILE: Od svega!
JEVREM: I, kako se sada ose}a{... tako, operisan od svega?
MILE: Ose}am se fantasti~no. Kao da sam se ponovo rodio!
JEVREM: Ba{ mi je drago da to ~ujem. Jedino {to ni{ta ne razumem,ali, ko {i{a Jevrema? Wemu je, vaqda, u ovom komadu isu|eno da bude jebena strana...(Osvr}e se oko sebe)Jesu li ono dvoje oti{li?
MILE: Oti{li su – definitivno! Kona~no smo sami, Jevreme.Samo ti i ja!... Kristin i Steva su otperjali za Nepal,dabogda im tamo istekle vize!... Nijedna prepreka vi{e nestoji na putu na{oj qubavi!
JEVREM: (Polako se, jo{ uvek pomalo teturaju}i, pridigne iz kre-veta i uspravi na noge)Molim?...
MILE: Sve ove godine poku{avao sam da ti pri|em, ali je uvek nekostajao izme|u nas... Bila je to Kristin, pa onda Steva... ^aksam i poku{ao da te ubijem iz qubomore!... Ni{ta nijevredelo... Preoteo sam ti i Kristin... Ni{ta... I daqe sammislio samo na tebe... Ali, sada, kona~no, do{ao je trenutakistine.(Na~ini korak ka wemu)
JEVREM: (Odmaknuv{i se od wega)Mile, o ~emu ti govori{?
MILE: Ja te volim, Jevreme!(Poku{a da ga zagrli)
JEVREM: (Izmakne se)Mar{ od mene, peder~ino jedna!(Ponovo dohvati bezbol palicu i prete}i je podigne uvis)
MILE: Nisam peder.
@ivot Jevremov 231
JEVREM: Nego {ta si?!
MILE: Sve }u ti objasniti... Zbog tebe sam bio na operaciji.
JEVREM: Za{to zbog mene? Ja ti nisam postavio nikakvu dijagnozu!
MILE: Jo{ uvek ne razume{?
JEVREM: Razumem da me zajebava{ jo{ od tre}e scene u ovom komadu!
MILE: Nije istina, Jevreme, ja sam samo ‘eleo da ti se dopadnem. Ito ne od tre}e scene, nego oduvek u ‘ivotu!... Zbog tebe samsve ovo uradio. Zbog tebe sam se operisao. Zbog tebe samizmenio, ne samo svoju formu, nego i svoju su{tinu!...Jevreme, pogledaj me dobro: ja sam sada `ena!
Mile skine ka~ket sa glave i uka‘e se duga~ka i bujna crna kosa! Zatimpolako svu~e i mantil: on je bez i~ega na sebi, osim tanga – ga}ica iprslu~eta ispod koga kipe grudi! Jevrem ga, u potpunom {oku, zapawenogleda, dok mu bejzbol palica samo isklizne iz ruke. Zatim polako dohva-ti onu fla{u s viwakom koju je Kristina dopola popila, nategne je iisprazni do kraja! Odlo‘i je na sto, a onda se samo zavrti oko svoje ose –i ponovo padne u nesvest.
MILE: (U publiku)U ~emu je ovde stvar?... Ako si mu{ko, ima{ problem sa‘enom... Ako si ‘ena, ima{ problem s mu{karcem... [ta,zapravo, jedna skromna i dobro vaspitana ‘ena kao {to samja, treba da u~ini u ovom jebenom ‘ivotu, kako bi onoga kogavoli, mogla da ubedi – da ga zaista voli?
JEVREM: (Na kratko se povrativ{i iz nesvesti)Mile, ne tupi vi{e, reci “ kraj”, – pa da odemo na pi}e!
MILE: Ho}u, mili!...(U publiku)^uli ste ga, tipi~an mu{karac! Ali, ‘ena mora uvek daposlu{a mu‘a... Narode moj ({to bi rekao Kraq Ibi), ovoje bio “@ivot Jevremov”... Laku no} i do|ite nam opet!...Zatamwewe. Kraj.
Zatamwewe.
KRAJ
232 Aleksandar \aja
