15. januar 2018. godine

Koja državna preduzeća bi mogla da se

privatizuju u 2018?

Jedan broj državnih kompanija, među kojima i neka koja gomilaju gubtke za srpski budžet, u redu su za

privatizaciju. Za 2018. najavljen je tender za RTB Bor, a moguće je očekivati i rešenje za Poljoprivrednii

kombinat Beograd.

Kamen o vratu srpskih finansija, RTB Bor, u toku ove godine, prema najavama iz Vlade možda konačno

bude privatizovan. Novi tender za privatizaciju, raspisuje se u martu. Kako i ovaj tender, kao nekoliko

neuspešnih do sada, ne bi propao, mora postojati jasna strategija, smatra savetnik za strana ulaganja Milan

Kovačević.

“Što se tiče RTB-a Bor, cena se popravila i sada bi bilo kupaca za Bor. Ali postavlja se pitanje kako ići, da li

odvojiti rudarstvo i Bor ili ići u nekoj koncepciji sa rudarstvom i Borom? Trebalo bi koncesuju davanja na

rudnik uskladiti sa privatizacijom RTB-a Bor”, smatra Kovačević.

Sa nekoliko neuspešnih pokušaja prodaje na spisku se nalazi i Poljoprivredni kombinat Beograd, za koji je

poslednji tender objavljen u februaru prošle godine.

Prvi pokušaj privatizacije PKB-a, 2016. je propao jer na otvaranju ponuda nije bilo zainteresovanih za

početnu cenu koja je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine - 154 miliona evra.

U 2017. ponovo je raspisan tender, na koji se navodno javilo osam firmi, ali do sada ništa nje urađeno

A od ministra poljoprivrede nedavno smo saznali da odluka o strategiji privatizacije i o tome da li će država

zadržati kontrolu nad PKB-om, još nije poznata. Kao što nije poznato da li država za investicije ima para,

podseća ekonomista Ljubodrag Savić.

“Preuzeti PKB bez prerađivačke industrije je nešto što ne može nikome doneti profit. Neko ko bi preuzeo

PKB u ovakvom stanju mogao bi samo da razmišlja o vrednosti zemlje”, ističe Savić.

U memorandumu potpisanom sa Međunarodnim monetarnim fondom, posle osme revizije, Srbija se

izjasnila će pronaći partnere za strateški važne kompanije.

Prva dva pokušaja privatizacije RTB-a propala su jer kompanije koje su kupile RTB Bor nisu uplatile

predviđeni novac, a za treći pokušaj prodaje RTB-a se niko nije ni prijavio. Nakon toga država je ušla u

RTB Bor i otpisala dugove teške 900 miliona evra. 2016. najavljen je i profesionalni menadžment, ali ni to

se nije dogodilo.

Međutim, Savić smatra da najveće šanse za privatizaciju ima RTB Bor, na koji su Kinezi već bacili oko.

“Sve je moguće. Najbrže će, nadam se da se se nađe rešenje za RTB Bor. Mislim da Kinezi imaju potrebu,

imaju mogućnosti i resurse. Vlada to hoće da reši sa Kinezima, ali i on verovatno kao stari trgovci čekaju još

neke pogonosti od Vlade. Ajde da se nadamo da će do kraja godine jedan od tih problema koji se zove RTB

Bor biti uspešno rešen”, kaže Savić.

Pored ovih privatizacija, koje su najavljene, moguće je očekivati da se pronađe rešenje i za kompanije koje

su u petrohemisjkom poslu, a veliki su teret za budžet.

Svetska banka: Srpska privreda može i mora brže

da raste

Glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović za N1 kaže da proena u metodologiji izrade Duing

biznis liste ne bi trebalo da utiče na poziciju Srbije i zemalja regiona. Srpska privreda će, kako kaže, jačati u

narednim godinama za tri do četiri odsto, ali poručuje da bi taj rezultat mogao i morao biti bolji.

Svetska banka je u više navrata menjala metodologiju svog glavnog izveštaja – Duing biznis liste - i to na

način koji sada opisuje kao nepošten i pogrešan.

Glavni ekonomista Svetske banke Pol Romer, rekao je za Vol Strit Džornal (Wall Street Journal) da će

ispraviti i ponovo izračunati pozicije zemalja na listi poslovne konkurentnosti na listi Duing biznis za

poslednje četiri godine. Glavna žrtva politizovanja metodologije zbog koje se Svetska banka izvinila, jeste

Čile, navodi portal Kvarc.

Šestović za N1 podseća da je Duing biznis lista prošla već kroz nekoliko krugova izmena. Najavljene

promene, prema njegovim rečima, ne bi trebalo značajnije da utiču na poziciju Srbije i zemalja regiona.

“Mi i dalje koristimo taj instrument kao naš glavni osnov za dijalog o reformama koje treba sprovesti u

Srbiji, kako bi poboljšali poslovno okruženje”, poručio je on.

Svetska banka inače nedavno je objavila i svoje projekcije rasta. Prema njihovim prognozama, srpska

privreda jačaće narednih godina.

“Mi projektujemo zaista malo brži rast za naredne tri godine, otprilike tri do četiri procenta godišnje. To je

nažalost daleko od mogućnosti Srbije, srpske ekonomije, ali daleko i od onog što se postiže u našem

neposrednom okruženju. Tako da smatramo da Srbija može i mora brže da raste”, istakao je Šestović.

Privatna potrošnja, prema njegovim rečima, mogla bi da utiče na privredni rast, ali upozorava da se dobar

deo veće potrošnje građana prelije u uvoz.

Šestović kaže i da je Srbija ostvarila dobre rezultate u privlačenju stranih investicija, ali da je problem što su

one uglavnom išle u niskoproduktivne delatnosti.

“U nekom narednom periodu treba zaista da bude fokus na nekim visokoproduktivnim, tehnološki

naprednijim investicijama, jer jedino to može onda da nas čini konkurentnijim i da onda očekujemo i neke

ozbiljnije proizvođače”, poručuje glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji.

Svaki dan kašnjenja u plaćanju duga Mitilineos-u

građane Srbije košta 3.000 dolara kamate

Srbija je od grčke kompanije Mitilineos izgubila spor pred arbitražnim sudom u Švajcarskoj, što je

obavezalo da isplati 40 miliona dolara odštete. Prema saznanjima BIRN-a ne samo da Srbija tu obavezu nije

ispunila još od oktobra prošle godine, već je grčka kompanija dopisom 5. januara, Srbiju podsetila šta su joj

obaveze.

O razlozima odlaganja isplate, nadležni državni organi ćute.

To što od 19. oktobra prošle godine Srbija

ne isplaćuje odštetu Mitilineosu građane

Srbije dnevno košta bezmalo 3.000 dolara

kamate. U to se prvi uverio novinar

BIRN-a Slobodan Georgiev u čije je ruke

dospeo dopis grčke kompanije adresiran

na ministra finansija Srbije.

"Nije nam jasno zašto Srbija baca, do

sada je bacila preko 200.000 dolara za

nešto što je mogla odmah da obavi",

navodi Georgiev.

Šta je Srbiju do sada sprečavalo da isplati 40 miliona dolara odštete i kada će grčka kompanija dobiti novac

od Srbije pitali smo Vladu, ministarstvo finansija i ministarstvo privrede.

U kabinetu Ministra finansija Dušana Vujovića tajac, dok su nas iz ministarstva privrede uputili na Državno

pravobranilaštvo odakle stiže poruka da nemaju nikakvih informacija i da sačekamo do ponedeljka.

Nezvanično je do odlaganja došlo zbog žalbe Srbije na odluku arbitraže Federalnom sudu Švajcarske.

"I u toj odluci arbitražnog suda inače se kaže da pokretanje takvog postupka ne odlaže izvršenje, dakle

kompenzaciju je trebalo platiti", kaže Georgiev.

A da se isplata odštete neće nepovoljno odraziti na budžet Srbije krajem avgusta uveravala je predsednica

vlade.

"U ovom trenutku to je pod kontrolom, ali mi moramo da držimo to pod većom kontrolom, mi moramo

ranije da reagujemo na te stvari", rekla je Ana Brnabić 31. avgusta 2017.

O obavezama Srbije tada su se izjasnili i ministri energetike i privrede.

"To je još jedan od skeleta koji je iskočio iz ormara i problema iz prošlosti sa kojim se ova i prethodna

Vlada suočavaju", rekao je ministar Antić 30.8.2017.

"To jasno pokazuje da su ranije u Srbiji cvetali demagogija i politikanstvo, što je i dovelo našu zemlju i

građane u situaciju koju danas imamo. Ova Vlada je odlučna u nameri da pokaže suprotno", rekao je

ministar privrede Goran Knežević 30.8.2017.

Ministar energetike ne komentariše kašnjenje, a sada poručuje da će Srbija dug pokušati da isplati na rate.

Država je spor izgubila jer je nizom vladinih mera u periodu od 2004. do 2012. godine, pod izgovorom

restrukturiranja, zaštitila RTB Bor od prinudne naplate. Inače je prema ugovoru iz 1996. RTB Bor od

Mitilineosa uvezao koncetrat bakra, ali mu je ostao dužan isporuku oko 4.000 tona prerađene sirovine.

Iako se Srbija žalila na odluku arbitraže, novinar BIRN-a nije uspeo da dođe ni do jednog primera gde je sud

oborio odluku arbitraže, što implicira da su šanse da se to dogodi Srbiji veoma male.

Kreativna statistika kojom političari godinama

"smanjuju" javni dug

Stručnu javnost je pre nekoliko dana prilično iznenadila tvrdnja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je

javni dug naše zemlje u odnosu na bruto domaći proizvod smanjen na 57 odsto, odnosno da se našao ispod

mastrihtskog kriterijuma prezaduženosti od 60 odsto BDP-a.

Istovremeno, poslednji zvanični podaci Ministarstva finansija s kraja novembra pokazuju da je javni dug

iznosio 62,6 odsto BDP-a, a u međuvremenu nije bilo većih otplata dugova, piše Danas.

Objašnjenje ovog smanjenja udela javnog duga u BDP-u od više od pet odsto BDP-a praktično preko noći u

stvari leži u načinu obračuna koji baš nije po međunarodnim standardima, ali kog se Ministarstvo finansija

drži već dugi niz godina. Tako je i sada predsednik stavio u odnos iznos javnog duga sa procenom bruto

domaćeg proizvoda za 2018. godinu koji tek treba da se ostvari i koji će biti poznat za 12 meseci, umesto da

ga uporedi sa BDP-om u 2017. godini.

Fiskalni savet je još 2012. godine predlagao da Ministarstvo finansija prihvati međunarodno prihvaćenu

metodologiju po kojoj se javni dug stavlja u odnos sa BDP-om ostvarenim u prethodnih 12 meseci,

upozorivši na manjkavosti metodologije koju koristi država. Na ovaj način, kada se u januaru iskazuje nivo

javnog duga u odnosu na BDP, dolazi do naglog pada jer je procenjeni BDP u 2018. godini veći od

ostvarenog 2017. Takođe, nije neuobičajeno da vlasti procene privredni rast optimistično, mada za ovu

godinu to verovatno nije slučaj.

Prema preliminarnim podacima Uprave za javni dug, na dan 11. januara javni dug je iznosio 2,75 biliona

dinara ili 23,2 milijarde evra. Da se ovaj iznos stavio u odnos sa BDP-om ostvarenim u 2017. godini koji je

iznosio 37,6 milijardi evra odnos bi bio 61,6 odsto i bio bi nešto viši od granice prezaduženosti koju

propisuju mastrihtski kriterijumi. I ovo je prilično dobar rezultat s obzirom na to da, prema Fiskalnoj

strategiji, država očekuje da na kraju 2018. godine javni dug bude 62,8 odsto, a u januaru je već bolja

situacija.

Međutim, izgleda da to nije dovoljno. Da bi slika izgledala što ružičastije, kada se ovaj iznos javnog duga

stavi u odnos sa BDP-om koji je planiran da se ostvari u 2018, a prema projekcijama iz Fiskalne strategije,

to bi trebalo da iznosi oko 40 milijardi evra (realni rast od 3,5 odsto plus deflator od 2,8 odsto) onda se

dobije sjajni, ali za sada nerealni podatak od 58 odsto BDP-a. Ovaj "trik" koristile su sve vlade do sada, a

očigledno je apel Fiskalnog saveta ostao neprimećen.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, potvrđuje da je standardna međunarodna metodologija

da se javni dug deli sa zbirnim BDP-om u prethodna četiri kvartala.

"Važno je da se držimo međunarodnih standarda u metodologiji obračuna javnog duga i BDP-a. Ovako smo

čim smo ušli u 2018. podelili javni dug sa BDP-om iz 2018. koji je neki budući BDP koji se nije ostvario, a

možda neće ni ostvariti, a prikazali smo pad od šest, sedam procentnih poena", objašnjava Arsić,

napominjući da se radi o obliku manipulacije podacima.

Ipak, do smanjenja javnog duga jeste došlo, samo ne u tolikom obimu. Stanje duga od 11. januara bilo je za

oko 40 milijardi dinara manje nego na kraju novembra. Takođe, treba podsetiti da je država u novembru

isplatila dospele evroobveznice od 750 miliona dolara iz sopstvenih sredstava. Takođe, na smanjenje javnog

duga prošle godine uticalo je i jačanje dinara prema evru i dolaru, pa je iznos javnog duga u evrima samo na

osnovu toga smanjen za oko milijardu evra.

Kreativno računovodstvo

U obračunu duga posebno je bio kreativan gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je u septembru tvrdio

da je dug Beograda pre njegovog dolaska na vlast bio 1,12 milijardi evra, dok je stvarni dug bio 380 miliona

evra. Bez obzira na to što su i Fiskalni savet i ministar finansija potvrdili da gradonačelnikova računica ne

odgovara ni jednoj priznatoj i poznatoj metodologiji, on je ostao pri svojoj računici po kojoj je u tadašnji

dug Beograda uračunao i obaveze iz narednih godina, kao i dugove gradskih javnih preduzeća. Po istoj

metodologiji, javni dug republike iznosio bi više od 100 odsto BDP-a i bio na oko 45 milijardi evra.

Od nekih diploma nikakva korist

Sve više je upisnih i diplomiranih studenata, ali ne i onih koji su potrebni ovdašnjem tržištu, pa neki od njih

odlaze u inostranstvo i tamo rade poslove sa nižim kvalifikacijama

Već nekoliko godina, izuzev u 2017, u Srbiji se povećava udeo nezaposlenih s visokom i višom školskom

spremom među ukupnim brojem onih koji traže posao. Godine 2011. oni su činili 12,1 odsto populacije na

spiskovima Nacionalne službe zapošljavanja, 2012. bilo ih 13,9, zatim su 2014. dospeli do 14 procenata, a

rekord je zabeležen 2016. kada ih je bilo 14,8 odsto. Dok u istom periodu neke slabije obrazovane kategorije

beleže čak blagi pad ukupnog broja nezaposlenih, naši diplomci od 2012. godine uglavnom premašuju sto

hiljada onih koji su registrovani na evidenciji NSZ-a.

Izuzetak zabeležen prošle godine doveo je do pada broja nezaposlenih i u ovim stepenima stručne spreme,

ali to ne umanjuje utisak da Srbija ima isuviše onih koji su ,,završili najviše škole” – za biroe rada.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Више од пола милиона евра на свом рачуну има

351 штедиша

Српски девизни милионери заједно „тешки су” више од 7,07 милијарди, ако се рачуна у динарима,

подаци су НБС-а.

Не зна се прецизно колико је девизних милионера у

Србији, али је сасвим известан податак Народне

банке Србије да је на крају новембра прошле године

у банкама била 351 девизна штедна партија с

улозима већим од пола милиона евра. У НБС-у за

Тањуг кажу да је укупна вредност тих девизних

партија била 337,6 милиона евра. То значи да је

просечна вредност штедног улога који припада тој

категорији грађана била нешто мања од милион евра,

или тачно 961.913 евра, наводе у НБС-у.

Подгоричка „Побједа” је, наиме, недавно објавила текст о црногорским милионерима, којих је, кажу,

у тој држави 54, а аутори су навели да је таквих у Србији више од 18.000.

У НБС-у, међутим, кажу да не располажу прецизним подацима о броју наших девизних

милионера, односно грађана који на штедном рачуну имају више од милиона евра. Објашњавају да,

по важећим законским прописима, пословне банке имају обавезу да дневно и месечно достављају

извештаје НБС-у о броју штедних партија становништва, и те су партије распоређене у осам група

према висини штедних улога – до 500 евра, од 500 до 3.000, од 3.000 до 10.000, од 10.000 до 25.000

евра...

Иначе, банке при томе девизне штедне улоге изражавају у динарској противвредности по званичном

средњем курсу динара према страној валути који важи на дан за који се извештај доставља. А пошто

већ девизни штедни улог од 10.000 евра у динарској противвредности премашује милион динара,

могуће је да Србија има далеко више од 18.000 милионера, али – у динарском износу. То је само

могућност, због тога што појединац може имати девизне штедне партије у више банака.

Има мало и странаца

Када се томе дода и оних 351 штедних улога с почетка текста, српски девизни милионери заједно

„тешки су” више 7,07 милијарди, ако се рачуна у динарима. Додуше, нису баш све српски милионери

јер се од 9,29 милијарди евра укупне девизне штедње становништва на крају новембра 2017. код

банака у Србији, на наше грађане односило 8,98 милијарди евра (96,6 одсто), а на нерезиденте 314,6

милиона евра (3,4 процента).

Тако је, рецимо, по подацима НБС-а достављеним Тањугу, у новембру прошле године било 235.514

девизних штедних партија с улозима од 10.000 до 500.000 евра, а њихова је динарска противвредност

била 6,7 милијарди динара.

Прецизније: девизних депозита од 10.000 до 25.000 евра било је 149.358, укупне противвредности

2,29 милијарди динара, на 60.060 партија је било положено од 25.000 до 50.000 евра (2,15 милијарде

динара), на 20.249 девизних штедних рачуна је било од 50.000 до 100.000 евра (1,28 милијарда

динара), а на 5.847 партија је било од 100.000 до 500.000 евра (милијарда динара).

Рачуни и кредити се селе и без воље клијената

Све је више клијената банака који су отворили рачун у једној банци, а касније се, не својом вољом,

нашли као клијенти у другој банкарској кући где настављају да отплаћују кредите, серивисирају

обавезе по картицама примају плату, штеде...

Срећом па их штити Закон о заштити

корисника финансијских услуга и нове банке

им не могу за услуге које су им старе пружиле

на основу уговорених обавезе, понудити услове

који су за њих неповољнији од оних наведених

у првобитно потписном уговору. До преласка

из банке у банку, а без питања клијената,

долази јер се поједине банке повлаче са

тржишта па их купују друге, док поједине

банке продају део својих потраживања другим

банкама. Поменути Закон о заштити корисника

финансијских услуга дозвољава банкама да

између себе тргују потраживањима грађана.

У протекле две године било је доста промена на нашем банкарском тржишту па су тако у састав

“Директне банке” ушле “КБМ” и “Финдоместик банка”, а током првог тромесечја треба да заврше и

преузумање “Пиреус банке”. “Војвођанска банка” је ушла у саства “ОТП групе”, а на тржишту се

проширила и “АИК Банка” која је преузела “Алфа банку” па јој вратили стари назив ЈУ банка.

Клијенти из сектора становништва се нису дуго задржали ни у новој банци јер су потраживања од

грађана продали “Сосијете женерал банци” која већ има искуства са таквим трансакцијама јер су пре

неколико година преузели портфолијо грађана “КБЦ групе” када је ова отишла из Србије. Врло

слична је прича и са уступањем дела портфолија становништва “Прокредит банке” банци “Интеза”.

Постваља се питање зашто банке то раде? У “Прокредит банци” су објаснили да ће у наредном

периоду активности усмерити на развој малог и средњег бизниса. “Интезу” су као партнера изабрали

је она има развијену мрежу и услуге те да ће на најбољи начин моћи да одговори њиховим

потребама.

Познато је да су грађани далеко ажурније платише него привредници те да се и лакше одлучују да се

задуже од компанија. Испада да се банке лако одричу “златне коке”, односно вредних клијената.

Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије каже да су ови нови трендови на нашем

финансијском тржишту последице пословне политике банака односно њихових стратегија развоја.

„Клијенти су при овим трансакцијама заштићени Законом о корисницима финансијских услуга. Када

се банка промени клијенти о томе морају да буду обавештени, а у складу са уговором који су

склопили са банком код које су отварали рачун или подизали кредит. Уколико су навели да желе да

их банка обавештава поштом о томе треба да добију писмо са свим информацијама и променама које

се на њих односе. Уколико су се изјаснили да желе да добијају информације електронски, треба да

очекују мејл на исту тему.“

Боље банка него агенција

Банке које послују на српском тржишту не могу да уступају потраживања грађана агенцијама или

другим правним лицима већ само колегама банкарима.„Сматрам да је решење које је код нас у

примени добро. У другим земљама у региону и шире постоје и другачија решења. Уколико би и код

нас дошло до промена требало би проучити баш та решења и добро проценити шта би највише

одговарало код нас. Јер оно што се показало као одлично на једном тржишту не мора да буде добро

за друго“, каже Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије

Александар Васиљевић са Факултета за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић” каже да

пословање са становништвом доноси велике трошкова за банку. Ту су филијале и експозитуре које

банке морају имати у градовима. Плаћа се изнајмљивање простора, службеници који ту раде,

обезбеђење... Када процени да ту нема одговарајуће зараде банка излази из посла. Начин је и продаја

потраживања.

„Конкретно “АИК банка” се највише бавила пословима везаним за корпоративни бизнис. Тако ће

наставити - становништво није била њихова циљна група. Зато су и продали тај део пословања

“Алфа банци”“, каже он.

Уколико су клијенти испунили све обавезе према банци, а из било ког разлога им се чини да ће им

услуге друге финансијске куће више одоговарати могу лако и брзо да промене банку. Ако имају

дуговања могу да учине исто али тек пошто измире све обавезе.

Са друге стране, банке које преузимају клијенте тврде да корисници сигурно неће осетити никакве

негативне последице, тако председник Извршног одбора “Директне банке” Драган Лазаревић каже да

ће преузети клијенти “Пиреус банке” добити све што су до сада имали и још мало више...

Слично тврде и у другим банкарским кућама које су већ или се спремају да преузму клијенте из

других банака уз најаве да ће клијенти имати повољнији третман у погледу неких трошкова и

провизија.

150 RSD za javni servis? Ne plaćate ako...

Od 1. januara 2016. godine uvedeno je obavezno plaćanje takse za javne medijske servise, ali u nekim

slučajevima moguće je osloboditi se te obaveze.

Svakog meseca se na ime te takse plaća se 150 dinara, a zainteresovani za oslobađanje od obaveze plaćanja

moraju biti u jednoj od šest predviđenih kategorija i svakako, da budu "od onih malobrojnih koji nemaju

televizor u svom domu".

Taksa javnog medijskog servisa vezuje se za brojilo svih

korisnika električne energije koji imaju potrošnju struje veću od

300 kilovat sati godišnje, a Zakon o javnom medijskom servisu

u članu 42. navodi koje sve kategorije građana imaju pravo na

podnešenje zahteva za oslobađanje, a oni koji ispunjavaju jedan

od navedenih uslova mogu da podnesu zahtev RTS-u.

Prema slovu zakona, kako piše portal Kamatica, od obaveze

plaćanja takse oslobađa se fizičko lice, vlasnik merila električne

energije, koje živi u jednočlanom domaćinstvu ili je hranilac porodice u višečlanom domaćinstvu, ukoliko je

osoba sa invaliditetom sa 100 odsto telesnog oštećenja.

Takođe, od obaveze plaćanja takse može se izuzeti i osoba sa invaliditetom sa manje od 100 odsto telesnog

oštećenja, ako joj je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tuđu negu i

pomoć.

Zatim, osoba koja je trajno izgubila sluh ili slepo lice može biti izuzeta od plaćanja takse za javni servis, kao

i korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć, penzioner sa minimalnom penzijom ili fizičko lice - korisnik

više merila električne energije, za merilo električne energije u stambenoj jedinici, odnosno poslovnom

prostoru, koji se ne koristi. Uz sam zahtev za oslobađanje od plaćanja takse za javni medijski servis koji je

potrebno popuniti, treba priložiti i dokumentaciju, od koje je potrebno dostaviti kopije rešenja odnosno

dokaza nadležnih organa kojima se potvrđuje da osoba pripada jednoj od kategorija koja se oslobađa

plaćanja takse.

Zahtev se može podneti lično na šalterima RTS-a ili elektronskim putem, dok korisnici sa prebivalištem na

teritoriji Vojvodine, zahtev mogu podneti Radio-televiziji Vojvodine.

"500 mil. nismo ni sanjali, biće 'umetnuta' pista"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je dogovor o koncesiji za aerodrom “Nikola Tesla”

najbolji primer i dokaz koliko je Srbija drugačija.

Kako je naveo, to je i primer kolika je razlika između vlasti i opozicije, te ko govori istinu, a ko ne.

Vučić je, gostujući na RTS-u, iznao detaljne podatke o dogovoru sa francuskom kompanijom Vansi, koja će

za koncesioni ugovor na 25 godina, odmah, na osnovu koncesione naknade, uplatiti 501 milion evra, od čega

417 miliona ide državi, a 84 građanima, malim koncesionarima.

On je kazao da je vlada pre godinu i po krenula u "veoma trarsnparentan, otvoren i pošten proces davanja

koncesije na samo 25 godina".

Podsetio je da je kao pravni i finansijski savetnik za proces davanja koncesije za aerodrom izabrana velika

svetska kompanija Lazard. “U njoj radi Božidar Đelić. Ne znam kako su mogli da ga prime, ali toliko o tome

koliko je to prijateljska kompanija nama. Međutim, ona je jedna od tri najdominantnije u svetu”, ukazao je

Vučić.

Rekao je da je na početku procesa govorio da ćemo moći da računamo na koncesionu naknadu u visini

između 300 i 350 miliona evra, a da 2012. nije bilo moguće da bude više od 40 miliona.

“Danas smo dobili 501 miliona evra. To je svota koju nismo mogli ni da sanjamo. Dobićemo u narednih 25

godina 228 miliona evra, odnosno prosečno devet miliona evra na godišnjem nivou tokom koncesionog

ugovora na osnovu koncesione takse. Pored toga, dogovorene su investicije u visini od 732 miliona evra”,

objasnio je Vučić dodajući da su potrebna dubinska rekonstrukcija postojeće piste, kao i "umetnuta" pista,

jer neprestano raste broj putnika.

Na kritike “stručnjaka” iz bivšeg režima, da ugovor ne valja i da je trebalo Srbija sama da upravlja

aerodromom zbog velikih profita, Vučić je izneo podatak da je prosečno od 2002. do 2013. godišnji profit

bio oko 8,2 miliona evra.

“Puta 25 to znači da bi bio nešto više od 200 miliona evra. A mi sada dobijamo 501 miliona evra...Takođe

ćemo dobiti i daljih 228 miliona evra, najmanje, jer se obaveza povećava ako imamo rast veći od pet odsto.

Oni su, kada se to sve sabere, hteli da ukradu Srbiji 320 miliona evra, plus investicije. Hteli su u svoje

džepove da stave i zato im Vučić smeta. Hteli su u svoje džepove da stave 1.060 milijardi evra tražeći da se

zadužujemo za aerodrom. Nećemo se zaduživati, i ne dam im da pljačkaju Srbiju dodatnim kreditima, koji bi

doveli do rasta javnog duga, a ja želim da pada”, kazao je on.

Dodao je da nije kao prethodnici koji su pravili ugovore sa poljskim autobusima i sebi uzimali pare u džep, a

dozvolili da propada Ikarbus.

Na upit novinara, Vučić je ukazao da nije dobro porediti ugovor Fijata i koncesiju za aerodrom.

“Ovo je za mene najlepša pesma, koju mogu da slušam i pevam”, dodao je on nastavljajući da priča o

uspešnom ugovoru sa Vansijem.

Ukazao je da je Srbija za aerodrom dobila mnogo vise nego zemlje u susedstvu, posebno navedeći primer

Zagreba, aerodroma u zemlji članici EU, gde je aerodrom dat na 30 godina u koncesiju i to za duplo manje

novca nego Srbija za 25 godina.

Vansi, prema njegovim rečima, je kompanija koja upravlja brojnim svetskim aerodromima, koji imaju

mnogo više putnika nego beogradski, jedna od najuspešnijih evropskih kompanija.

“Oni će da podignu poslovanje na viši nivo, izgradiće nove terminale. Hoće da zarade više i boriće se za to.

Video sam njihov biznis plan. Oni će da utrostruče profit jer bolje upravljaju, bolje znaju, a veruju u Srbiju

mnogo više”, rekao je Vučić.

Ukazao je da država sada više nema problema sa aerodromom i da ne mora da ubacuje državne pare.

Takođe je naveo da je ugovorom zaštićen rast regionalnih aerodroma Niš, Kraljevo, Ponikve, za koje ćemo

imati pravo da ih dalje razvijamo.

Istovremeno je ukazao da u Nišu nisu razumeli da sve vreme smanjuju kapacitete Beograda, jer najveći broj

putnika tog aerodroma su Srbi.

Uveren je da Vansi neće povećati cene za aerodromske takse, jer ne bi bilo rasta broja putnika, a njihova

moć se meri brojem putnika.

Istovremeno je kazao da će država nastaviti da vodi računa o nacionalnom prevozniku, a da Vansi računa da

će 40 do 46 odsto od ukupnog broja operacija biti vezan za Er Srbiju. “To pokazuje da računaju na

nacionalnu kompaniju”, istakao je on dodajući da Er Srbija dobro funkcioniše iako nijednoj kompaniji nije

lako, a kao primer naveo je Lufthanzin Er Berlin.

PORTAL B92.NET

Jagma za radnicima za 2 hotela u centru BG-a

Beograd će ove godine dobiti još dva velika hotela u centru grada, a još nije kasno ukoliko želite da se

zaposlite u jednom od njih.

Jedan od njih je hotel Hilton, koji će vrata za goste otvoriti u prvoj polovini godine, a nalazi se u ulici Kralja

Milana.

Hotel je objavio oglas za zapošljavanje na desetak pozicija, od zaposlenih na odeljenju prodaje i rezervacije,

recepciji, do kuvara, sobara, pomoćnog osoblja i tehničara održavanja. testiranje će biti održamo 20. i 24.

januara.

U glavnoj prestoničkoj ulici, Knez Mihajlovoj, za početak rada priprema se još jedan hotel. U sklopu tržnog

centra Rajićeva biće otvoren hotel Mama shelter, koji takođe traži radnike.

I nijima su potrebni zaposleni na 15-ak različitih pozicija, a dan zapošljavanja je 22. januar.

Čadež: Poseta japanske delegacije velika šansa

Sa premijerom Japana Šinzom Abeom, koji danas dolazi u Beograd stižu i predstavnici 16 kopmanija, što

daje posebnu snagu toj poseti, rekao je za RTS predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Čadež je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da je urađena analiza onoga što Srbija može da ponudi Japanu i

ističe da je reč o fantastičnoj šansi koju bi trealo da iskoristimo.

Podsetio je da japanske kompanije koje već posluju u Srbiji imaju dobra iskustva.

Čadež ističe da velike korporacije čiji predstavnici danas dolaze u Beograd pokrivaju različite oblasti,

infrastrukturu, poljoprivredu, turizam...

Međutim, PKS je uradio analizu proizvoda iz Srbije koji bi mogli biti konkurentni na japanskom tržištu.

Kaže da je Japan četvrta zemlja u svetu po obimu uvoza poljoprivrednih proizvoda, i da Srbija ima šta da

ponudi.

Predsednik PKS objašnjava da, kada japanski premijer dolazi u posetu nekoj zemlji sa 16 velikih

korporacija, onda se to prati u poslovnoj zajednici Japana.

Navodi da je bitno da posle posete izvučemo najviše i da se razgovara o delegaciji poslovnih ljudi iz Japana

koji bi trebalo da dođu u Srbiju u prvoj polovini godine, kao i o delegaciji iz Srbije koja bi otišla u Japan i

razgovarala o konkretnim aranžmanima.

Gomex planira otvaranje 30 novih prodavnica -

Fokus kompanije na

centralnoj Srbiji

Kompanija Gomex planira otvaranje dodatnih 30

prodavnica i fokusiranje razvoja na centralnom delu Srbije,

kaže Goran Kovačević, osnivač i direktor ovog

zrenjaninskog trgovinskog lanca.

Odgovarajući na pitanje lokalnog portala IloveZrenjanin, kakvi su planovi kompanije za 2018. godinu,

Kovačević

je dodao da je cilj kompanije i da poveća promet za 20%, unapredi servise za potrošače, podigne plate

radnicima i, na kraju, ostvari i profit.

- U prošloj godini otvorili smo 16 novih prodavnica, mnoge smo renovirali, uveli smo nove servise za

građane, a ipak smo uspeli da nešto i zaradimo - navodi on.

Strateško opredeljenje Gomexa je, objašnjava Kovačević, da otvara prodavnice između 250-500 kvadrata i

da se fokusira na prehranu.

- Ovakav format prodavnica zahteva dobru pozicioniranost, pa se iz tog razloga i nazivaju "komšijskim".

Ispalo je da je ovo postao svetski trend, pa smo bar negde u toku svetskih trendova - dodaje.