Klasifikacija tehnika dudoao s n o v n i b o r b s t a v o v i s h i z e i o s n o v n i b o r b g a r d o v i k u m i k a t a K s if i k a t e h n i k a d ` u d o u l a c i ja u k r e t a n j a s a b a k i r n i

r n i

t e h n i k a b a c a n j a n a g e w a z a t e h n ik e k o n t r o l e k a t a m e w a z a

Osnovni borbeni stavovi (izei)Osnovni borbeni stav u dudou, je specifini poloaji, definisani odnosima segmenata nogu tela. Borbeni stavovi treba da obezbede dobru pokretljivost, stabilnost i mogunost brzog prelaska iz stava u stav. Stavovi se uglavnom dele na: prirodne (izen-tai) odbrambene (digo-tai).

Sigurnost ravnotenog poloaja u borbenom stavu u labilnoj vrsti ravnotee, zavisi od visine teita tela i veliine povrine oslonca. Ta sigurnost je vea ukoliko je ugao sigurnosti vei. Ugao sigurnosti je ugao koji zatvara linija povuena od teita tela do krajnjih graninih taaka povrine oslonca sa vertikalom sputenom iz teita. Ugao sigurnosti e biti vei ukoliko je teite tela sputeno i povrina oslonca poveana. Na taj nain poveavamo stabilnost ravnotenog poloaja. Ukoliko teite tela izae van povrine oslonca telo e pasti, ukoliko se ne uspostavi nova povrina oslonca, na koju e padati projekcija teita tela.

Diplomski rad

Prirodni stavovi (izen-tai) Kod ovoga stava poloaj tela se zasniva tako da je razmak izmeu stopala jednak irini kukova. Teite tela je na polovini povrine oslonca, teina je ravnomerno rasporeena na oba stopala. Ruke su prirodno oputene, pogled u visini oiju. Zavisno od toga koja noga je isturena napred, razlikuje se desni i levi prirodni stav.

Odbrambeni stav (digo-tai) Kod ovoga stava poloaj tela se zauzima tako da je razmak izmeu stopala otprilike jednak dvema irinama kukova. Telo je povijeno napred a kolena su takoe lagano savijena. Teite tela je sputeno, a teina ravnomerno rasporeena na oba stopala. Ovaj stav je pogodan za uspenu odbranu od napada protivnika ali je veoma nepogodan za napadake akcije i brzo menjanje poloaja tela. I kod ovoga stava, zavisno od noge koja je isturena, razlikujemo desni i levi odbrambeni stav.

Duan Mileti

2

Diplomski rad

Osnovni hvatovi u gardu (kumi-kata)Gard predstavlja borbeni stav u kome su osim poloaja nogu jesno definisani i poloaji ruku. Duan Mileti 3

Diplomski rad

Najei osnovni hvatovi (kumi-kata), u borbenom dudo stavu ozvode se na sledei nain. A. Desni gard: desna ruka na reveru kod kljune kosti, leva ruka na rukavu ispod lakta. B. Levi gard: leva ruka na reveru kod kljune kosti, desna ruka na rukavu ispod lakta. C. Centralni gard: obe ruke za revere kimona.

Kretanje (sabaki)Kretanje je integralni deo tehnike dudoa. Nemogue je zamisliti izvoenje bilo koje tehnike napada, protivnapada i odbrane bez specifino usavrene tehnike kretanja, koja se postie dugotrajnim treningom. Stabilnost i efiksnost borbenog stava zavisi od vrste i naina kretanja. Da bi se ouvala stabilnost i dobra ravnotea stava prilikom kretanja, potrebno je da teite tela prilikom pokreta bude okomito iznad nogu. Putanja teita tela trebala bi da ima to vie horizontalno kretanje (to manje oscilovanje teita u vertikalnom pravcu), to moe biti osnovni kriterijum za odreivanje racionalnog kretanja. Prilikom kretanja ne preporuuje se podizanje stopala sa povrine oslonca, ukrtanje nogu i kretati se poskocima. Zato je potrebno da stopala klize po povrini oslonca, bez oscilovanja teita u vertikalnoj ravni. Na osnovu oblika linije kretanja tela kretanja se dele na: pravolinijska (in-Tai) kruna (Tai-Sabaki)

Duan Mileti

4

Diplomski rad

Kod pravolinijskog kretanja postoje dva osnovna naina pomeranja stopala: normalno, punim korakom, kao u hodu polukorakom, sa privlaenjem drugog stopala.

Kruna kretanja (Tai-Sabaki) se esto primenjuju prilikom uspostavljanja i raskidanja kontakta sa telom protivnika i to pri napadu, kontranapadu i odbrani. Postoje sledei oblici Tai-Sabakia:

jedna etvrtina okreta prema protivniku, jedna etvrtina okreta od protivnika, pola okreta.

Tehnike padova (ukemi-waza)Tehnika ublaavanja pada (tehnika pada) predstavlja najefikasniju tehniku amortizacije pada tela na tvrdu podlogu. Tehnikom pada trerba zatiti osetljive delove tela od povreda, a unutranj organe od snanijih potresa. Postoji veliki broj padova i njihovih varijanti a njihova klasifikacija se vri u odnosu na tri osnovne karakteristike: 1. Prema povrini tela na koju se najee pada: padovi napred, padovi na lea i

Duan Mileti

5

Diplomski rad

padovi na prsa (direktno napred). 2. Prema pravcu i smeru u kojem se izvode: padovi napred, (levo desno); padovi nazad, (levo desno);

padovi u stranu, (levo, desno). 3. Prema meusobnom odnosu visine ramenske ose i ose kukova, u momentu uspostavljanja prvog kontakta tela sa podlogom. padovi kod kojih su osa kukova i ramenska osa na priblino istoj visini (uzduna osa tela priblino paralelna sa podlogom); padovi kod kojih je ramenska osa nia od ose kukova (pad prema glavi); i padovi kod kojih je osa kukova nia od ramenske (obaranja do seda ili kleka).

U obuci padova koristi se niz odgovarajuih pomonih vebi, koje su po strukturi veoma sline samim padovima ili njihovim pojedinim fazama kretanja. Prvo se izvode pomone vebe iz niih poloaja (leei, sedei, kleei...), pri manjim brzinama, da bi se postepeno dolo do padova iz stojeeg stava sa odrazom ili bacanjem od strane protivnika. Poloaj glave kod padova ima vodeu ulogu u raspodeli tonusa

odgovarajuih grupa miia, pri formiranju lune povrine preko koje se vri kotrljanje. Brada je u trenutku pada obino priljubljena uz prsa, a pogled usmeren na suprotnu stranu od ramena preko kojeg se vri kotrljanje. Pad napred sa kolutom Zempo-ukemi

U prvoj fazi ovog pada dolazi do formiranja lune povrine u iji sastav ulaze: brid ake, podlaktica i nadlaktica desne ruke, preko koje se vri kotrljanje, nastavljajui se dijagonalno preko desnog ramena i zaobljenih lea do suprotnog (levog) kuka. Telu se saoptava rotaciono kretanje, napred desno, preko formiranog luka, ekscentrinim odrazom, napred isturene desne noge. Brid ake i lakat desne ruke, povijene u laktu oko 1500, okrenuti su u pravcu i smeru kretanja, dok je glava,

Duan Mileti

6

Diplomski rad

bradom priljubljena na spoju grudne i leve kljune kosti, usmerena prema levom ramenu. Trenutak ranije no to levi kuk i leva lopatica dodirnu podlogu, izvodi se snaan-otar udarac dlanom i podlakticom leve ruke i tabanom stopala desne noge. Zamah i rotacija, saoptena ekscentrinim odrazom na poetku kretanja, pomau da se izvri ustajanje do uspravnog stava (kotrljajui pad). Najee greke: - kretanje u sagitalnoj ravni, preko glave, kao kod koluta napred; - loe formirana luna povrina (isuvie povijena ruka u laktu; - nepravovremeni udarac rukom i stopalom - tabanom suprotne noge; - ukrtanje nogu pri ustajanju.

Duan Mileti

7

Diplomski rad

Pad u stranu Yoko-ukemi

Kod padova u stranu kod kojih je ramena osa nia od ose kukova pad se ublaava udarcem desne ruke i nastavkom kotrljanja, sa okretom preko leve ili desne nadlaktice i odgovarajueg ramena do ustajanja. Glava se okree na suprotnu stranu od pravca i smera prebacivanja karlinog pojasa i nogu. aka druge ruke je na pojasu. Osnovne greke: - nepravovremeno izvoenje udarca rukom; - udarac glavom - potiljkom pri okretu preko podlaktice; - udarac kolenima o tlo, pri okretu, pre no to vrhovi tabana stupe u kontakt sa pod logom na koju se pada. Kod padova kada je uzduna osa tela prilino paralelna sa podlogom, amortizacija pada se izvodi udarcem desne ruke i levog stopala - kod pada na desnu stranu. Ova varijanta se moe uvebavati i preko kotrljajueg pada napred, jer se kotrljanje moe zaustaviti upravo u trenutku kada se telo nae u poloaju sa uzdunom osom priblino paralelnom sa podlogom i kada je relativno lako izvesti udarac levom rukom i desnim stopalom. Dobre rezultate, u obuci ovog pada, daje i metoda u kojoj partner izvodei tehniku bacanja Uki goshi, sputa na tlo suvebaa u potreban poloaj za izvoenje odgovarajueg udarca, drei ga oko pasa. Osnovne greke:

Duan Mileti

8

Diplomski rad

- savijanje ruke, kojom se izvodi udarac, u zglobu lakta za 90o ili manje, tako da se povreuje lakat; - padanje na levi kuk, bez da se izvede udarac desnim stopalom. Pad nazad - Uiro ukemi

I iz ove grupe padova bie prikazane dve osnovne varijante: - pad sa odrazom, fazom leta, okretom i ustajanjem; - pad na lea, pri kojem je uzduna osa priblino paralelna sa podlogom.

Duan Mileti

9

Diplomski rad

Tehnike bacanja (nage vaza) N o n a b a c a n j a ( A S H I W A Z A ) n a S H b a c a n j a I W A Z A b a c a n j a A Z A ) )

T E B A ( N A

H C G

N I K E A N J E W

A

B o ( K O

A Z R u A n ) a ( T e W

Bacanja su najatraktivniji deo tehnike dudoa, i po mnogima osnovni zahvati u dudou. Sve tehnike bacanja se dele na etiri velike grupe: bona bacanja Koi-Waza runa bacanja Te-Waza nona bacanja Ai-Waza portvovana bacanja Sutemi-Waza Da bi se uspeno izvelo bilo koje bacanje neophodni je prvo naruiti stabilnost ravnotenog poloaja protivnika, u pravcu i smeru bacanja, pokretima tela koji omoguavaju uspostavljanje odreenog kontakta sa telom protivnikom ne dozvoliti ponovno uspostavljanje stabilnosti ravnotenog poloaja. Tako izvueno telo iz ravnotenog poloaja i zablokirano, baca se na tlo uz korienje sprega sila (spreg sila predstavlja dve sile koje su priblino paralelne, istog inteziteta a suprotnog smera delovanja). Iako svako bacanje predstavlja jednu celinu u kretanju, koje se izvodi kontinuirano, razlikujemo tri faze kretanja, od kojih svaka za sebe predstavlja zasebnu celinu: Naruavanje ravnotee (Kuzui) Izvlaenje iz ravnotee tela protivnika u pravcu i smeru izvoenja bacanja, da bi se stekao prvi uislov za uspeno izvoenje bacanja. Ukoliko protivnik vrsto stoji na obe noge, i u potpunosti vlada svojom ravnoteom, veoma je teko ili gotovo nemogue izvesti tehniku bacanja. U dudou se u principu operie sa osam pravaca (ukupno ih postoji 14) u koje nekoga moemo izbaciti iz ravnotee.

Duan Mileti

10

Diplomski rad

Ovladanjem protivnikovom ravnoteom je rezultat raznovrsnog treniga, i mora se vebati u mestu i pokretu. Treba koristiti najpodesnije trenutake, u kojima protivnik upravo prenosi teite sa jedne noge na drugu. Meutim, poto se ovde radi o deliima sekunde, potrebno je osetiti pravi trenutak kada ovo treba izvesti. Treba uvek imati na umu da je partnera najlake izbaciti iz ravnotee u onom pravcu u kome se kree. Takoe je pogodan pravac u koji naginje glavu.

Nastavak bacanja (Cukuri) Bacanje se moe izvesti bez veih smetnji samo ako je protivniku naruena ravnotea, i dok se on nalazi u tom poloaju. Ova faza bacanja ima zadatak, da za momenat zadri protivnika u poloaju neravnotee i obezbedi potreban kontakt sa protivnikovim telom, to omoguava efikasno izvoenje zavrne faza bacanja.

Duan Mileti

11

Diplomski rad

Tokom treninga, dudista e vremenom otkriti jedan ili vie stavova u napadu koji mu naroito odgovaraju. Opredeljujui se za jedan, ili neke od njih, oni postaju njegova specijalnost. Zavrnica bacanja (Kake) Ova faza bacanja se sastoji u odvajanju tela protivnika sa tla i saoptavanju telu odgovarajueg sprega sila. . Bacanje e biti efektno izvedeno samo u sluaju, ako se prilikom zavrne faze bacanja svi delovi tela deluju sinfronizovano. Razumljivo je, da pri svakom bacanju neki drugi deo tela ima naroitu ulogu, pa su prema tome bacanja podeljena u grupe. Ali i pored ove injenice prilikom izvoenja svakog bacanja, znaajnu ulogu ima pokret itavog tela.

Duan Mileti

12

Diplomski rad

Duan Mileti

13