Proročište

Ketrin Fišer

PrevelaDi ja na ra di no vić

4 5

Copyright © 2003 Cat he ri ne Fis herMap Copyright © 2003 Adrian Bar claytranslation Copyright © 2008 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Cat he ri ne Fis herthe orac le

Proročište

6 7

8 9

Pr va ku}a `a o ke bo ga

10 11

Čak i bo go vi sa nja ju.Ja sne vam o vo di, ka ko pa da, o ka pa nju krup nih vre­

lih ka pi po pu sti nji, o udu bi na ma ko je tvo re u pe sku; o to me ka ko ih sa su še na ze mlja od mah upi ja.

Ako sam bog, mo ji će se sno vi ostva ri ti. Ali, s dru ge stra ne, vo da je dru ga či ja, vo da je žen sko, i nad njom ni ko ne ma vlast.

Či ni mi se da imam bo re po te lu, i ve li ke opr ljo ti ne i pli ko ve ko ji go re po put vul ka na. Ili ra na. Ili pu sti nja.

Raz mi šljam se. Je sam li jed no ili dvo je? Sve tlost ili se na sve tlo sti?

A tu nel vo di go re u svet, i ja se us pi njem kroz nje­ga i hi tam i do la zim ta mo gde ti obi ta vaš. A ne vo lja s bo žan stvom je ta što lju di uvek oče ku ju ne što ogrom no i moć no.

I tre nut ni uspeh.

12 13

Po vor ka je već pre va li la go to vo po la pu ta niz te ra se kad je Mi ra­ni ko nač no pre sta la da drh ti i mir no za ko ra ča la. Kroz pro re ze za oči te ško se mo glo ja sno vi de ti; ma ska je bi la pre ve li ka, a raz­re zi su vi še raz mak nu ti. A uz ne sno snu ja ru, us ko vi tla ne obla ke pra ši ne i mu va i put što je po i gra vao, sve se či ni lo ne stvar no. Sklo ni la je ko su s oči ju, sle đe na od uža sa, a ce lo joj je te lo bli­sta lo od zno ja. Baš kad je ka iš na san da li po čeo da joj ta re ko žu, po vor ka se la ga no za u sta vi la. Do spe li su do pro ro či šta.

Na znak, če gr talj ke, do bo ši i ci tre utih nu še.U uža snoj, ne po mič noj že gi Hri sa pro ša pu ta: „ru ke mi

go re.“ima la je neo bič no sve tlu ko žu. Mo žda je njen na rod, ko

zna ko li ko po ko le nja una zad, si šao s pla ni na.„Je si li ih či me na ma za la?“, upi ta je Mi ra ni za di ha no.„Uljem od alo je.“„to ti ne će po mo ći.“ Glas joj je uta njio.Hri sa je to plo po gle da kroz ma sku bož je ku ša čice. „Ne

boj se, Mi ra ni. Bi će sve do bro.“Ako pre ži vim. osvr nu la se i ugle da la ka ko du ge ko lo ne

voj ni ka sta ju uz zve ket, pre si ja va ju se u bron za nim oklo pi ma,

Ona se obra ća ar hon tu

Ketrin Fišer14 Proročište 15

po sla la po nju i ka za la joj ka ko je ona oda bra na, ni je mo gla da po ve ru je. Ni ona, ni ti bi lo ko dru gi.

Strah je usle dio ka sni je i ra stao je iz ča sa u čas. Sa da, iako be še pri pe ka, ru ke su joj bi le ta ko hlad ne da ih je je dva ose­ća la, pa ih je pro tr lja la i po sta vi la pi ta nje na ko je je već zna la od go vor. „Ho ću li to da nas ra di ti? No si ti bo ga?“

„Ako bu de ta ko hteo.“ Her mi ja je zvu ča la raz dra ga no.Strah je imao ki seo ukus. Ko ža joj je bri de la, sr ce sna žno

tu klo, i ose ća la je onu muč nu, znoj nu pra zni nu. Pro gu ta la je ogrom nu kne dlu, ali ona joj je i da lje sta ja la u gr lu, da vi la je, a zlat no­sker let na ma ska kao da je bi la te ška ru ka što joj od u zi ma dah.

ov de go re gra ja po vor ke je utih nu la; kao da ih je sta za pod ka me nom ka pi jom obe od jed nom od ve la s ostr va u ne ko dru go, ti ho me sto, gde su sa mo cvrč ci cvr ča li u bo dlji­ka voj šti pa vi ci. Spo ti ču ći se, Mi ra ni ose ti ka ko joj sle plje ni pra men ko se upa de u oči. Ko sa joj se raz ve za la, kao i uvek. A on da je po mi sli la: Do bro, upla ši la si se. Ali ba rem ćeš vi de ti pro ro či šte.

U Do njem do mu, osta le su se ka sno no ću če sto ras pra­vlja le je li pro ro či šte kip ko ji go vo ri ili vru tak ko ji iz bi ja iz ze mlje. Da li gr mi pro dor nim gla som ili ša pu će kao li šće na ve tru, a Her mi ju ob u zi ma za nos pa je či i vri šti? Su vi še sti­dlji va da bi se uklju či la u raz go vor, Mi ra ni je slu ša la i mi sli la svo je skri ve ne, rđa ve mi sli. Sa da će ga ko nač no vi de ti. Ali ne će sme ti ni reč da im ka že o nje mu.

Kle ke i za kr žlja lo žbu nje maj či ne du ši ce i pe le na pa ra li su ja ru mi ri si ma. Sta za se uvi ja la po put uspa va ne zmi je, a ni sko ra sti nje se me ško lji lo i šu ška lo od bož jih stvo re nja – ne što ma lo bi pro ju ri lo, šmug nu lo bi ne što kr lju šta vo, kli snuo bi ze le ni gu šter.

Skre nu le su po sled nji put i sti gle.

za po ved nik im Ar dže lin smrk nut na đo ga tu, a pred nji ma še sto ri ca s ar hon to vom no silj kom. i oni su za sta li i za hval no spu sti li zlat nu no silj ku na sta zu, i tr lja li bol na ra me na. Sta rac je iz ve sno bio vr lo te žak.

Ako ni šta dru go, on se ne će vra ća ti.Pro ro či ca se okre te. „Mi ra ni!“ Ve li ka ma ska ko ju je no si la

je di na je od njih de vet ima la otvor za usta. Pri gu ši la joj je glas; uči ni la po zna to ime stra nim, mu klim, ne po zna tim po zi vom. Kao da je ta da, za tre nu tak, pro go vo rio bog. A on da je oštro re kla: „Po đi za mnom. Sa mo ti“, i to opet be še Her mi ja, jet ka i bud na, i Mi ra ni opa zi ka ko joj kroz uske pro re ze oči bli sta ju tam nim sja jem.

Mi ra ni pru ži Hri si kraj ven ca i is tu pi bez re či. Sva se zgr­či la od stra ha, pri pa la joj je mu ka. Uska sta za što se odva ja la od pu ta be še po plo ča na te sno zbi je nim ka me njem, i ni je bi la pra va, već je za vi ja la u ma sli njak kroz ka pi ju od tri ogrom ne ste ne. Na ugla ča noj gor njoj gre di be hu ukle sa ni škor pi on i zmi ja ka ko bi ju svo ju več nu bit ku. Mi ra ni upla še no po gle da u njih. Pro šla je kraj ka pi je mno go pu ta, ali ni ka da ni je ula zi la u nju. Pro ro či ca, ko ja je već pro šla kroz vrat ni ce, ne str plji vo se osvr nu. „Br zo!“

Mi ra ni du bo ko udah nu i po đe za njom.Na šla se u ogra đe nom de lu pro ro či šta.Upu ti le su se niz sta zu. Po usi ja noj vre li ni Her mi ja upi ta:

„Bo jiš li se?“„imam li če ga?“, pro ša pu ta Mi ra ni.Ma ska se okre te. „Pret po sta vi ću da si to ozbilj no upi ta la, a

ne iz dr sko sti. Ne go šta ne go da imaš. čast ko ja ti je uka za na opa sna je za ta ko ne is ku snu de voj či cu.“

to je i sa ma zna la. Ni ka da, ni ka da ni je ni po mi šlja la da će to bi ti ona. Kad je Ala na umr la, sve su se de voj či ce ša pa tom pi ta le ko će bi ti na red na bo go noša, ali kad je Her mi ja uju tro

Ketrin Fišer16 Proročište 17

ona mu se sva op či nje na pri bli ži. ok no je bi lo cr no. Ni je zna la je li pra zno ili pu no ne ka kve ulja ste vo de; po jar kom sun cu iz gle da lo je kao cr na ru pa, ni šta vi lo. Nad njim se nad­vi la sla ba šna iz ma gli ca is pa re nja.

„Pri ne si svo ju žr tvu“, re če joj Her mi ja.Mi ra ni ski de broš sa ha lji ne, škor piona od dra gu lja, s

te lom od ru bi na. Po klo nio joj ga je otac na dan kad je is plo­vi la sa Mi lo sa; još je pam ti la do dir nje go vih pr sti ju dok joj je sta vljao broš u ru ku. „Po no sim se to bom“, re kao joj je. Li ce mu je bi lo oza re no od sre će.

Pro ro či ca ju je po sma tra la. Uza vre la, Mi ra ni pri ne se broš iz nad pro ro či šta. „Za te be, Pre sve tli“, pro šap ta ona i is pu sti ga. Ble snuo je na sun cu i ne stao u tmi ni. Ne gde da le ko do le ču lo se ka ko zve ke će li zve ke će.

Her mi ja po no vo sta vi ma sku na li ce. Po di gla je ru ke ka ne bu, a Mi ra ni je užur ba no čuč nu la, po lo ži la dla no ve na ne rav ni ka men i kle kla ta ko da če lom ma ske do dir ne ste nu. Ma ska joj opr ži ko žu i ona se mal či ce trg nu i pri gu ši krik.

Her mi ja pro go vo ri.Bog je imao sop stve ni je zik. Slu ša ju ći teč ne su gla sni ke,

Mi ra ni se pi ta la za što je to ta ko. Si gur no je mo gao nor mal no da pri ča. Ali on da bi, na rav no, svi raz u me li šta go vo ri, a to ne bi bi lo do bro. Po Her mi ju, na pri mer.

U sva kom slu ča ju, Mi ra ni je bi la sa svim si gur na šta se mo li od bo ga. Na kon če ti ri su šna me se ca či ta va ze mlja va pi la je sa mo za jed nim. Za ne čim što ih je sve op se da lo, od tre nut­ka kad bi sa su še nog gr la otvo ri li oči do od la ska na po či nak mu če ni že đu.

Za vo dom.Ne mo je iz go va ra la tu reč. Vo da. Vo da. Be še to reč ko ja je

ka pa la, hla di la, vi da la i žu bo ri la. Be še to i mu ka i san. Bož ji san. Do la zi la je s ne ba, i ako usko ro ne pad ne, ne će vi še bi ti ni sta da ni lju di ni ti iče ga ži vog na ce lom ostr vu. Na rod je

ši ro ko kru žno ste pe ni šte vo di lo je na go re. Pro ro či ca sta de da se us pi nje, a na vi so kom sun cu se na joj be še ma la. Ste pe­ni ce su bi le iz li za ne, udu blje ne ta mo ku da su broj ni na ra šta ji ho da li; pod Mi ra ni nim tan kim san da la ma nji ho va glat kost be še da le ki pod set nik na za do volj stvo. A ov de je pir kao i po ve ta rac, blag i ose tan, svež u ne žnom nji ha nju gra na.

Ste pe ni ce su vo di le do ka me ne za rav ni. Na sre di ni je iz ze mlje štr ča la jed na ko sa ste na, kao da su je ve kov ne olu je si lom na he ri le. Sa tri stra ne za rav ni ra sle su po gnu te, čvor no­va te ma sli ne gu stih kro ša nja, ali ka is to ku je pu cao otvo ren vi dik, a ka ko je ovo bi la naj vi ša tač ka ostr va, ta mo je bli sta lo ko balt no pla vo mo re pro sti ru ći se u bes kraj ka ho ri zon tu.

Mi ra ni oli za sa su še ne usne.Pro ro či ca ski de ma sku. Mo ra la ju je uhva ti ti obe ma ru ka­

ma, ali kad je spu sti la na tle per je i zlat no na sme ja no li ce, po no vo je po sta la Her mi ja, žu stra i be sna, raš ču pa ne ko se.

Po gle da la je na dru gu stra nu. „Zde la je iza te be.“Be še to ši ro ka, bron za na po su da, uža sa va ju će plit ka. Kad

je Mi ra ni kle kla i nje na sen ka za mra či la zde lu, vi de la je da je po obo du tan kim li ni ja ma iz re zba ren brod kra lji ce ki še. Mo ra la je da je po dig ne obe ma ru ka ma, a me tal be še vreo kao žar. Bi la je iz ne na đu ju će la ka. Ali još je bi la pra zna.

„Do ne si je ova mo.“Mi ra ni ne spret no od ne se ši ro ku po su du do sre di šta ka me­

ne za rav ni i spu sti je na tle. Zde la tu po, me tal no zvec nu. is pod njih, gde je po vor ka ne str plji vo če ka la po uza vre loj ja ri, kao da od go va ra, ogla si se do boš.

Kraj zde le je bi lo ne ka kvo ok no, uza no i zlo kob no. Na la­zi lo se na sa moj sre di ni plat for me, u du bo kom hla du na kri­vlje ne ste ne. od mah je zna la da je to pro ro či šte. ok no se pru ža lo pra vo na do le, po put uske pu ko ti ne što vo di u tmi nu, kroz ostr vo i ste nje i du bi ne mo ra, sve do me sta na ko me bog obi ta va. ovo be hu usta kroz ko ja je go vo rio.

Ketrin Fišer18 Proročište 19

Sve u sve mu, iz ok na iz mi le de vet škor pi o na, je dan za dru gim. Ne ki su bi li ma li i žu ti, je dan od onih ve li kih cr ve­nih, tri si ću šna cr na, ne ve ća od bu ba, ali naj o trov ni ji od svih. Zve ke ta li su u zde li, kli za li se i na sr ta li jed ni na dru ge. či ni lo se da je je dan žu ti već mr tav; na pa da će se i bo sti dok ne pre o sta ne sa mo je dan. Ako pre to ga ne iza đu iz zde le i ubi ju nju. Sa mo je dan do dir, to li ko je po treb no. Sa mo da je okr znu…

ru ke su joj sa da bi le to li ko hlad ne kao da su se sle di le uz bron zu; kad je Her mi ja ko nač no re kla „to je do volj no“, olak ša nje je pro bi kao znoj, ali tek je sad po či nja la pra va mu ka. Zna la je da je pro ro či ca s uži va njem po sma tra. Ni je joj bi lo ja sno za što je Her mi ja oda bra la baš nju. A mo žda je zna la šta Mi ra ni po taj no mi sli. Mo žda je bog za i sta po sto jao i ka zao joj.

Dok su se vra ća le sta zom do le ka po vor ci, sva ki ko rak bio je ko šmar. od ma kla je zde lu što je da lje mo gla, ru ke pod njom pa žlji vo ra ši ri la, ali ta ko je bi lo te ško no si ti je, a bi će sve te že ka ko bu du od mi ca li ka Gra du mr tvih. Jed nom se spo ta kla i sa svim se uža snu la. Ako pad ne, mr tva je.

Kod ka me ne ka pi je pro ro či ca je sta la i po vi ka la ja snim gla som: „on je s na ma!“

či ta vom po vor kom raz le že se pro mu kao, suv krik, va tren i oča jan. Voj ni ci uda ri še ko plji ma u ve li ke šti to ve, slu ge hra­ma i pi sa ri po vi ka še. No sa či po di go še za nji ha nu ar hon to vu po kri ve nu no silj ku na bol na ra me na sa štit ni ci ma. Hri sa raz ro ga če nih oči ju po gle da u Mi ra ni kroz svo ju pla vu ma sku i po ve de osta le od bož jih de vet, a za nji ma kre nu na sto ti ne ma lih de voj či ca; ni zo vi i ni zo vi be lih ru ku ba ca li su ble de la ti ce ma ko va i euka lip tu sa, ko je su im se mr vi le pod no ga ma, a dok su pro la zi le kraj njih, sve su se osvr ta le i zu ri le u nju iz ga ra ju ći od zna ti že lje, pa čak i re ti ja, ko ja je pri želj ki va la da sa ma bu de bo go no ša.

oča ja vao. Mi ra ni se na da la da je Her mi ja ja sna i od re đe na. Ali opet, bog će sva ka ko zna ti šta ona tra ži, ako ga za i sta ima. če la pri le plje nog za vre lu ste nu, Mi ra ni bol no pro gu ta kne­dlu. Ni sam ta ko mi sli la, po mi sli ona sva uz drh ta la od stra ha. Ni sam ta ko mi sli la.

Her mi ja je za vr ši la. Sa mo je vruć ve tar hu čao u gra nju. oči ju tik uz tle, Mi ra ni je gle da la ka me nu plo ču pod pr sti ma i če ka la. Ho će li vre la ki ša plju snu ti s ne ba, a po tom li ti i li ti? Ho će li bi ti mrač nih obla ka, gr mlja vi ne i uda ra ve tro va?

Ali ne bo je bi lo pla vo, vre lo i ve dro i pru ža lo se do u bes­ko nač nost.

A on da je u du bi ni mrač nog ok na opa zi la po kret.Ma le na zglav ka sta kle šta opi pa va la su obod ste ne. tle se

okru ni.Mi ra ni se na ko stre ši še sve dla či ce na vra tu; ko ža na ru ka­

ma se na je ži. „Pro ro či ce!“, sik nu ona.„Ne mr daj se.“Her mi ja ga je ugle da la.iz ro ni še i dru ga kle šta, osu ta fi nim ma lji ca ma. A za nji ma,

uz ko me ša nje od kog se Mi ra ni trg nu una zad, još šest no gu i te lo žu te bo je pe ska, i iz vi je n rep sa vi so ko uz dig nu tom smr to no snom ža o kom ko ja je po drh ta va la.

škor pion iz mi le iz ok na i ule te u se nu zde le.„Sad!“, pro ša pu ta pro ro či ca.Mi ra ni je po gle da. iza ma ske, oči joj be hu tam ne.Jer, to je bi lo to. ov de sa znaš ho ćeš li ži ve ti kao bo go noša

ili će te bog ubi ti.Ono da ne po sto jiš. Ni sam ta ko mi sli la.škor pion na sr nu ka njoj. Mi ra ni br zo zgra bi či ni ju, bla go

je nag nu i škor pion upa de unu tra. Sva uko če na, ona upi ta: „i šta sad?“Her mi jin glas pod ma skom be še je dak, hlad no ve seo.

„če kaj“, re če ona ti ho. „Ne zna mo u ko me će od njih bi ti.“

Ketrin Fišer20 Proročište 21

stra ne zde le i ona pri gu ši krik i uba ci ih unu tra, i opet po sta de Mi ra ni, iz be zu mlje na od stra ha, na pe dalj od smr ti.

Zna la je da su sti gli do mo sta sa mo po ba tu ko ra ka po dr ve tu što je tut njao pred nji ma; po tom pod sto pa li ma ose ti ne put, već glat ke da ske, i sklo niv ši za tren po gled sa zde le, kroz pro re ze, da le ko pod so bom, ugle da mo re. ta la si su se lo mi li o ste nje.

Sa mo još ma lo. Po lo vi na škor pi o na bi la je ne po mič na, kao da su mr tvi, ali to se ni je mo glo sa si gur no šću zna ti jer bi po ne ki od jed nom oži veo i ustre mio se ka njoj, a zde la je sad bi la to li ko te ška, i kli zi la joj iz ru ku, pa je mo ra la da je pri vi je uz gru di, i di za la se i spu šta la s nje nim us pa ni če nim di sa njem. škor pi o ni su pod nje nom bra dom vo di li že sto ke bor be.

Pu sti nja! Pe sak po pu tu, a svu da una o ko lo, bli zu njih, na rod. Plje ska li su u rit mu stu pa nja po vor ke, ba ca li na ar hon­to vu no silj ku cve će, bilj ke ko je je mr vi la dok je ko ra ča la po nji ma, či ta ve ven ce lo vo ra. Kad se usu di da po gle da, vi de da sta rac vi ri kroz za sto re no silj ke.

Po sma trao je nju. Kroz pre kra snu, ozbilj nu ma sku ko ja mu je po kri va la li ce vi de la mu je oči upr te u nju, i oni za tren raz me ni še po gle de i po de li še strah.

on se po tom okre nu i ras kri li za sto re. Gle dao je u svoj na rod iza zlat no­gri mi zne ma ske, okre tao se le vo­de sno po dig nu tih ru ku i bla go si ljao ih. A lju di su gra ja li i pla ka li i tr ča li za no silj kom, a voj ni ci su ih gu ra li na zad, a ne gde ta mo ble ja le su ko ze, i sun ce je pe klo, a va zduh je bio za gu šljiv od pra ši ne.

Je dan se škor pion po pe do ivi ce i kle šti ma joj do ta če ru ku. ona se gr če vi to, zga đe no stre se i ba ci ga na zad u zde lu pro­gu tav ši krik.

Grad mr tvih.

Mi ra ni se uki pi la, sa svim usred sre đe na. ob li vao ju je znoj. oči je upr la u škor pi o ne ko ji su se be sno pen tra li jed ni pre ko dru gih, i stal no je sa uža som mo ra la da na gi nje i mr da zde lu ka ko bi osta li na ši ro kom dnu. Mi ši ći ru ku već su je bo le li.

Za de voj či ca ma je išla ar hon to va no silj ka, nji šu ći se u rit mu ko ra ka no sa ča, ko ji su spo ro ho da li džom ba stim, ne rav nim pu tem. No sa či le pe za uz njih ras te ri va li su obla ke ne sno snih mu va što su ih spo pa da le; niz pra šnja va li ca li li su im po to ci zno ja.

Mi ra ni pro gu ta kne dlu, ili bar to po ku ša. Gr lo joj se sa svim osu ši lo od že đi.

Do ja ha Ar dže lin. Konj mu je bio sav u zno ju. Upit no je po gle dao u Her mi ju. ona krat ko klim nu gla vom, a po tom da de znak Mi ra ni. obe su sta le iza no silj ke i kre nu le za njom.

Si gur no je ova kav i put u pod zem ni svet. Znoj je mu tio Mi ra nin po gled; iza nje, tre šta nje du va ča i do bo ša ra bol no je pa ra lo uši, sve te če gr talj ke i bes ko nač no jed no lič no uda ra nje ko pa lja o šti to ve stva ra li su uža snu bu ku, a da le ko na pred, po put ave tinj skog od je ka, plje ska nje či ta vog na ro da ko ji je če kao na mo stu i u pu sti nji, na čič kan uz put do Gra da mr tvih, što je po i gra vao na ja ri.

A škor pi o ni su zve ke ta li i kli za li se po ugla ča noj bron zi; ja ro sno su na sr ta li jed ni na dru ge, ko me ša li se, i be so muč no se bo li uz drh ta lim re po vi ma u vi ho ru be sa. Po zde li su pr ska­le si ću šne ka plji ce otro va. Mi ra ni je ho da la ne di žu ći po gled, spo ti ču ći se po ru pa ma na pu tu, ce lo joj je te lo bi lo to li ko na pe to da se pre tvo ri la u usme re nu ener gi ju, u oči i ru ke što su bla go na gi nja le i is pra vlja le zde lu. i za tre nu tak bog je bio u njoj i zna la je da ima ogrom nu moć, i da dr ži he mis fe ru sve ta, sa svim nje go vim ma le nim, sva dlji vim stvo re nji ma, jed ne iz di žu ći, dru ge zba cu ju ći, da je kra lji ca ži vo ta i smr ti. A on da se dva gnu sna stvo ra u isti mah po pe še na su prot ne

Ketrin Fišer22 Proročište 23

odi sao je stro gom do bro tom, kao ka kav do bri či ka. on kru to le že na go lo, usi ja no ka me nje i sklo pi oči. Ni jed noj ni dru goj ni je upu tio ni re či.

Mi ra ni klek nu i spu sti zde lu kraj nje ga. to li ko joj je lak­nu lo da su joj ko le na za kle ca la. iza nje, pro ro či ca se br zo uda lja va la ka ru bu za rav ni.

i tog tre na ar hont otvo ri oči i vre lom, vla žnom ru kom šče pa Mi ra ni nu. „Uzmi ovo“, užur ba no pro mr mlja on je dva mi ču ći usne. „Sa krij ga.“ Pru ži joj is pre sa vi ja n ko mad pa pi­ru sa, a ona ga bez raz mi šlja nja uze. oči mu be hu ble do pla­ve. „ostr vo je pu no iz daj ni ka“, pro šap ta on. „Pa zi se! ču vaj gla vu!“

Kad se Her mi ja okre nu la, on po no vo le že i sti snu oči. A on da, pre ne go što je Mi ra ni sti gla da se us pra vi, on po di že ru ku i na mer no je spu sti u či ni ju.

Svi do bo ši is pod utih nu še.Svet za ne me.

Ni je tač no zna la kad je umro. Bi lo je to ta ko be šum no, mir no. Po sle ne kog vre me na, uža snu ta i za di ha na, ugle da ka ko mu ma li cr ni škor pion mi li pre ko ru ke; za stao je za tren na nje­go vom li cu ma šu ći si ću šnim kle šti ma. Po tom mu se uz ve ra na tu ni ku, skli znu na tle, jur nu ka pu ko ti na ma u ka me nju i ne sta de.

či ta va ze mlja je če ka la.Pu sti nja, ne mi lo srd no mo re i ostr vo.is pod njih na rod se pe kao na vre lom sun cu, Ar dže li no­

vi voj ni ci op ko li li su kao ogro man štit pod nož je pi ra mi de. Sa mo su mu ve zu ja le i sle ta le na ar hon to vo li ce dok Mi ra ni ni je čuč nu la i ote ra la ih.

Ko nač no pri đe i Her mi ja, klek nu, po gle da u mr tve škor­pi o ne u zde li i po tom opi pa star cu bi lo na vra tu.

Na ula zu u nje ga, na ve li kom pra znom pro sto ru, sta ja la je pi ra mi da.

Sve ta pla ni na, vi so ke ivi ce od te sa nog ka me na, ste pe ni­ce ka vr hu to li ko str me da bi za škr gu ta la zu bi ma pri sa moj po mi sli na njih. Ne daj da te is pu stim, ša pu ta la je ona. Do pu­sti da te od ne sem go re.

Bog je bio u cr nom škor pi o nu, u onom ma lom. Bi la je si gur na u to kad se uz ve rao na te lo onog cr ve nog.

Ar hont je si šao iz no silj ke. No sio je be lu tu ni ku, a kad je po di gao ru ke, sve se sti ša. Ali ne i Mi ra ni no sr ce.

„Da nas“, re če on, „ja ko ji sam bog na pu sti ću vas. Da nas ću pi ti u vr tu kra lji ce ki še. Go vo ri ću s njom. Da nas će moj um i njen bi ti jed no. Za to sam vam do šao kao de te, za to ste me hra ni li i obla či li sve ove du ge go di ne. Du go ste se pa ti li. Sta da vam lip sa va ju, de ca iz ga ra ju od že đi, a ne bo je jed na ko su vo. Ali ona će vam zbog me ne, jer ću je ja za mo li ti, po sla ti ki šu. Za to što je bog u me ni, ja ću vam po sla ti ki šu.“

Ni ko ne za kli ca. Sa mo su do bo ši i če gr talj ke i da lje ne pre­kid no bub nja li. Ar hont se po tom okre nu i sta de da se us pi nje uz pi ra mi du. Pro ro či ca gur nu Mi ra ni za njim.

No ge su ih bo le le, te ško su di sa li, i ona i Her mi ja i sta rac iza svo je ma ske. Sve vi še i vi še, ste pe nik za vi so kim ste pe ni­kom, go re ka ne bu, u jar ko pla vet ni lo gde su se već oku pi li zma je vi, vr to gla ve us ko vi tla ne tač ki ce. Mi ši ći su joj se zgr­či li od bo la, kao u ago ni ji. ima la je ose ćaj da ni kad vi še ne će mo ći da is pru ži ru ke.

Na sa mom vr hu, dok su joj se pr sa na di ma la a pred oči­ma joj se va lo, ste gla je zde lu. Dva su se škor pi o na bo ri la na smrt.

Njih tro je sta ja lo je vi so ko iz nad ze mlje. A on da, na nje no iz ne na đe nje, ar hont svu če ma sku. Be še to pr vi put da mu vi di li ce, ko je je bi lo neo bič no glat ko, bez bo ra, i ble do kao da ga sun ce ni ka da ni je do ta klo. Bio je mli tav, uhra njen, će lav, i

Ketrin Fišer24 25

tog po po dne va ne bo se po mra či. Na vu ko še se te ški obla ci, a s mo ra je ši bao hla dan ve tar i vi jo rio sve nad stre šni ce i plat ne ne za klo ne nad rad nja ma u str mim, vi ju ga vim luč kim uli či ca ma. ri bar ski čam ci su se vra ti li s pu či ne, a po sled nji je, što je br že mo gao, plo vio ka lu ci, na bez bed no, dok su mu se be li ta la si ći raz bi ja li o pra mac. Ga le bo vi na ne bu kri ča li su u opo me nu.

Dok je Mi ra ni sla ga la svo je tu ni ke u tor bu, spa va o ni com pro hu ja ve tar ša pu ću ći u ta na nim za ve sa ma iz nad sva kog kre ve ta i suk nja ma de voj či ca ko je su je po sma tra le.

Ni jed na ni je pro go va ra la. Mi ra ni je zna la da su lju bo mor­ne, ali i da im je u isti mah dra go što one ni su iza bra ne. Ne za tu du žnost. A on da Hri sa po gle da u ne bo i po sko či. „Pa da ki ša! Pa da! Po gle daj te, po gle daj te!“

Po tr ča la je i na slo ni la se na pro zor pa is pru ži la ru ke, a i osta­le uči ni še isto. Ne ko li ko krup nih ka pi za do bo va po po du.

Ni je mno go, s ob zi rom na to da je sta rac umro, po mi sli Mi ra ni.

Na njen užas re ti ja je od jed nom spo pa de. „ti ve ro vat no mi sliš da si nam ti do ne la ki šu, je li?“ Be sno se na mr šti la. „Ne

Usta la je ne po gle dav ši u Mi ra ni i do vik nu la sve ti ni: „Bog nas je na pu stio!“

Na sta de ža gor, a po tom se pro lo mi še zvu ci. Gon go vi, zvo na, če gr talj ke, do bo ši, le le ci.

Mi ra ni je sta ja la sa svim is cr plje na, sva ki ju je mi šić bo leo, tre sla se, go re la, iz ga ra la od že đi i ste za la zgu žva ni per ga ment u ša ci. Star če vo li ce bi lo je opu šte no, pra zno. Ne po mič no je le žao.

Ne ko vik nu. ra do sno kli ca nje raz le že se po put gr mlja vi­ne. Her mi ja se br zo okre nu, a Mi ra ni po gle da kud i ona.

Da le ko na is to ku, na sa moj ivi ci sve ta, uka zao se tmur an oblak.

Ona ulazi u Gornji dom