KBC banka - Izveštaj o upravljanju rizicima 2011

Kontakt KBC Banka KBC Banka a.d. Omladinskih brigada 90v, 11070 Beograd, Srbija +381 11 30 50 300, [email protected], www.kbcbanka.rs Kontakt Group Investor Relations Office [email protected] www.kbc.com KBC Group NV, Investor Relations Office, Havenlaan 2, 1080 Brussels, Belgium

Izvetaj o upravljanju rizicima 2011 2/43

SADRAJ Osnovni podaci .................................................................................................................................. 4

Vizija i misija Basel II standarda .................................................................................................... 4 Nacionalna implementacija ........................................................................................................... 5

Politika obelodanjivanja informacija trinim uesnicima .............................................................. 6 Vizija i principi ............................................................................................................................... 6 Struktura dokumenta ..................................................................................................................... 6

O KBC Banci ...................................................................................................................................... 8 Pravna struktura ............................................................................................................................ 8

Strategije za upravljanje rizikom i kapitalom ................................................................................... 9 Mapa rizika ................................................................................................................................... 9 KBC okvir za utvrivanje apetita za rizik...................................................................................... 10

Profil adekvatnosti kapitala ............................................................................................................. 11 Politika adekvatnosti kapitala ...................................................................................................... 11 Pristupi izraunavanju kapitalnih zahteva .................................................................................... 11 Objavljivanje podataka o adekvatnosti kapitala ........................................................................... 12 ICAAP pristup u KBC Banci ........................................................................................................ 16

Proces upravljanja rizicima ............................................................................................................. 18 Organizacija upravljanja rizikom .................................................................................................... 19

Upravljanje rizikom ...................................................................................................................... 19 Uloga Direkcije za upravljanje rizikom i izvetavanje ................................................................... 20

Upravljanje kreditnim rizikom ......................................................................................................... 21 Strategija i procesi ...................................................................................................................... 21 Kreditna ispravka vrednosti ......................................................................................................... 22 Profil kreditnog rizika ................................................................................................................... 24 Rizik druge ugovorne strane ....................................................................................................... 28 Ublaavanje kreditnog rizika prilikom izraunavanja kapitalnog zahteva ..................................... 29 Limiti kreditnog rizika................................................................................................................... 29 Procena kreditnog rizika i davanje miljenja ................................................................................ 30 Izvetavanje o kreditnom riziku ................................................................................................... 30 Kvantitativno merenje kreditnog rizika ......................................................................................... 31

Trini rizik i rizik likvidnosti ........................................................................................................... 33 Rizik likvidnosti ............................................................................................................................ 33 Devizni rizik ................................................................................................................................. 35 Kamatni rizik ............................................................................................................................... 36

Operativni rizik ................................................................................................................................. 39 Definicija ..................................................................................................................................... 39 Upravljanje operativnim rizikom .................................................................................................. 39 Alati ............................................................................................................................................. 39 Upravljanje kontinuitetom poslovanja .......................................................................................... 40

Renik pojmova ............................................................................................................................... 41


TABELE Tabela 1: Elementi kapitala ................................................................................................................ 14 Tabela 2: Ukupni kapitalni zahtevi i racio adekvatnosti kapitala ......................................................... 15 Tabela 3: Zahtevi za adekvatnost kapitala - 2011 .............................................................................. 15 Tabela 4: Kapitalni zahtevi po klasama izloenosti ............................................................................. 16 Tabela 5: Pregled metoda za obraun ispravke vrednosti .................................................................. 23 Tabela 6: Objavljivanje podataka o ispravkama vrednosti .................................................................. 24 Tabela 7: Kapitalni zahtevi po klasama izloenosti ............................................................................. 24 Tabela 8: Ukupna izloenost kreditnom riziku po klasama izloenosti ................................................ 25 Tabela 9: Distribucija izloenosti po klasama izloenosti i geografskim regionima ............................. 25 Tabela 10: Distribucija izloenosti po sektorima ................................................................................. 26 Tabela 11: Distribucija izloenosti prema preostalom roku dospea................................................... 27 Tabela 12: Distribucija izloenosti po NBS kategorijama klasifikacije i tipu druge ugovorne strane .... 27 Tabela 13: Obraunata i potrebna NBS rezerva prema NBS kategorijama klasifikacije ..................... 28 Tabela 14: Pregled kreditnog portfolija MSP i korporativnih klijenata po PD rejtinzima ...................... 28 Tabela 15: Distribucija rizika druge ugovorne strane .......................................................................... 29

SLIKE Slika 1: Okvir adekvatnosti kapitala ...................................................................................................... 4 Slika 2: Mapa rizika ............................................................................................................................ 10 Slika 3: Proces upravljanja rizikom ..................................................................................................... 18 Slika 4: Organizacija upravljanja rizikom ............................................................................................ 20


Osnovni podaci

Vizija i misija Basel II standarda Basel II kapitalni sporazum je meunarodna inicijativa ija je svrha primena preciznijeg okvira za procenu rizika u cilju izraunavanja propisanog kapitala, tj. minimalnog kapitala koji institucija treba da ima. Drugi cilj je usklaivanje stvarne procene rizika u okviru institucija sa procenom propisanog kapitala, i to korienjem internih modela.

Basel II ima za cilj da finansijski sistem uini stabilnijim i zdravijim tako to e vre povezati zahteve u pogledu visine kapitala sa rizicima i promovisati dalekoseniji pristup upravljanju kapitalom. On sadri detaljan skup minimalnih uslova za obezbeenje konceptualne valjanosti i celovitosti interne procene adekvatnosti kapitala.

Bazel II okvir se sastoji iz tri stuba:

Stub I Stub II Stub III

Merenje rizika Upravljanje rizikom Transparentnost rizika

Adekvatnost kapitala

Kvantitativni kapitalni zahtevi

Bottom-up (poevi od nivoa ugovora) kalkulacija potrebnog kapitala

Bazira se na optim trinim standardima uspostavljenim od strane regulatora (takoe i u IRB pristupu)

Ogranien broj tipova rizika koji se uzimaju u obzir

Kreditni rizik Standardni pristup

Pristup baziran na internim rejtinzima (IRB-Internal Rating Based) - Osnovni - Napredni

Operativni rizik Osnovni indikator

Standardni pristup

Advanced Measurement

Market Risk

Kvalitativni nadzor supervizora

Opta procena upravljanja rizikom kompanije i adekvatnosti kapitala

Bazira se na sopstvenoj proceni (ICAAP = Internal Capital Adequacy Assessment Process)

Svi rizici se moraju uzeti u obzir

Banke su odgovorne za raunanje kapitalnih zahteva

Supervizor donosi sud o kvalitetu modela

Supervizor moe da nametne dodatne kapitalne zahteve

Izvetavanje supervizora & javna

objava

Javna objava profila rizika & transparentnost

Cilj je stimulacija 'samodiscipline' u okviru industrije

Dodatni zahtevi za objavljivanje se odnose na:

Kapitalni zahtev

Upravljanje rizikom i procenjivanje

Profil rizika

Adekvatnost kapitala

Slika 1: Okvir adekvatnosti kapitala


Nacionalna implementacija U cilju ouvanja stabilnosti finansijskog sistema i, indirektno, ekonomije u celini, u skladu sa preporukama Bazelskog odbora za nadzor banaka (BCBS), Narodna banka Srbije je u oktobru 2007. godine zapoela proces uvoenja Basel II standarda u Srbiji.

Naime, BCBS podstie primenu Basel II standarda od strane supervizora iz zemalja irom sveta, ali u okviru vremenskog roka koji sami supervizori smatraju optimalnim ili usklaenim sa prioritetima svoje supervizije.

Glavni ciljevi uvoenja standarda Basel II u Srbiji su sledei:

Dalje jaanje stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog sistema;

Poboljanje procesa upravljanja rizicima u bankama i procesa nadzora zasnovanog na riziku;

Jaanje transparentnosti i trine discipline;

Usklaivanje sa uslovima poslovanja na meunarodnom finansijskom tritu;

Usklaenost sa propisima Evropske unije - EU direktivama 48/2006 i 49/2006;

Jaanje veze izmeu zahteva u pogledu visine kapitala i izloenosti rizicima u bankama.

U skladu sa Strategijom primene standarda Basel II i sa Planom aktivnosti (vie informacija na strani Nacionalna implementacija na vebsajtu NBS: www.nbs.rs), puna primena standarda Basel II poela je 01. januara 2012.


Politika obelodanjivanja informacija

trinim uesnicima

Vizija i principi U skladu sa svojom optom politikom komunikacije, KBC Banka (u daljem tekstu: Banka) tei da bude to je mogue otvorenija u komunikaciji sa tritem u pogledu izloenosti rizicima u svom poslovanju. Podaci o upravljanju vrednou i rizicima su stoga dati u posebnom delu naeg godinjeg izvetaja i u jo opirnijem obliku u ovom dokumentu.

Izvetaj o upravljanju rizicima (tzv. Pillar 3 dokument) je pripremljen prema zahtevima za objavljivanje informacija o upravljanju rizikom, koje je ustanovila Narodna banka Srbije (NBS) (na osnovu Basel II/Direktive za kapitalne zahteve), i ima za cilj da priblii tritu infromacije o upravljanju rizicima u najveoj moguoj meri. Detaljan opseg informacija koje se objavljuju je definisan Odlukom NBS i politikom Banke o objavljivanju informacija i podataka.

Izvetaj je dostupan na srpskom i engleskom jeziku na vebsajtu Banke (www.kbcbanka.rs) i bie auriran na godinjem nivou. Shodno tome, sledee objavljivanje izvetaja je planirano za poetak juna 2013, i on e obuhvatati finansijsku godinu 2012. U zavisnosti od trinih potreba, Banka moe da odlui da objavljuje i ea auriranja.

Informacije navedene u ovom dokumentu nisu bile predmet spoljne revizije. Ipak, odeljenje za internu reviziju Ceskoslovenska obchodni banka, a.s. je izvrilo nezavisnu reviziju ovog obelodanjivanja informacija. KBC Banka a.d. Beograd i Ceskoslovenska obchodni banka, a.s. su banke u okviru iste KBC Grupe.

Poreenje sa prethodnim godinama bie ukljueno u okviru narednih izvetaja. U ovom dokumentu, obuhvaeni su zahtevi za obelodanjivanjem onih informacija koje su bitne i relevantne za Banku sa stanovita rizika (npr. informacije se smatraju bitnim za Banku ako bi neobjavljivanje tih informacija uticalo na objektivnost i transparentnost izvetavanja o rizinom profilu banke). Pored toga, kako bi se fokusirali na ono to je relevantno za trite, zahtevi za obelodanjivanjim koji nisu primenljivi za Banku nisu obuhvaeni ovim dokumentom.

Ako se bilo koje informacije smatraju vlasnitvom Banke u smislu da bi javnim objavljivanjem tih informacija oslabila vlastita konkurentska pozicija ili se smatraju poverljivim, Banka navodi razlog za njihovo neobjavljivanje i objavljuje optije informacije o predmetu zahteva obelodanjivanja, osim kada su informacije klasifikovane kao tajne ili poverljive.

Neke informacije iz ovog izvetaja se poklapaju sa informacijama koje se objavljuju u skladu sa meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (MSFI) i koje su navedene su u relevantnim delovima godinjeg finansijskog izvetaja za 2011. Ipak, kako ne bi umanjili itljivost ovog dokumenta, relevantni delovi godinjeg finasijskog izvetaja su prikazani i u ovom dokumentu.

Struktura dokumenta Dokument je struktuiran na sledei nain:


Prvo je naveden kratak pregled Banke sa pravnog i organizacionog aspekta, zajedno sa adresom i podacima za kontakt.

U sledeem delu dokumenta, namera je da se objasne i prikau glavni principi i ciljevi u sveukupnim strategijama za upravljanje rizikom i kapitalom u KBC Grupi (a time takoe i u Banci) i kako Banka vezuje rizik za odgovarajui nivo kapitala.

Nakon toga, dokument se bavi opisom organizovanja procesa upravljanja rizikom koji se primenjuje u Banci i navodi zaduenja i obaveze nadlenih organizacionih jedinica i odbora.

Na kraju, dokument detaljnije opisuje specifinosti u vezi sa kreditnim, trinim i operativnim rizicima i navodi okvire koje se koriste za upravljanje, procese praenja kao i kljune inicijative za ublaavanje ovih specifinih vrsta rizika. Na kraju izvetaja, navedena su poglavlja koja se bave upravljanjem trinim rizicima, rizikom likvidnosti i operativnim rizicima.


O KBC Banci KBC Banka a.d. Beograd je perspektivna, efikasna i pouzdana finansijska institucija koja je ostvarila izuzetan rast i poseduje veliki potencijal. U petogodinjem periodu, od kada je Banka postala deo KBC Grupe, ukupna aktiva se poveala tri puta, ukupni plasmani su porasli pet puta, dok su se ukupni depoziti utrostruili. Sa ovim rastom, KBC Banka je osigurala svoje mesto u domaem bankarskom sektoru meu brojnim uesnicima (trenutno 33 banke) i poveala bazu klijenata sa prepoznatljivim rasponom proizvoda koji se nude primarno fizikim licima, mikro, malim i srednjim preduzeima (MSP). Investirani kapital je uloen kroz obine akcije i pored prikupljenih depozita klijenata, predstavljao je glavni izvor rasta kreditnog portfolija i investicija u druge vrste aktive banke.

Adresa glavnog sedita je: KBC Banka a.d. Beograd, Omladinskih brigada 90v, 11070 Beograd.

Pravna struktura KBC Banka je lan KBC Grupe, vodee finansijske grupacije u Evropi. KBC Grupa je prisutna na preko 35 trita irom sveta sa preko 57,000 zaposlenih i otprilike 12 miliona klijenata. Kao bankarsko-osiguravajua grupacija, KBC je geografski usmerena uglavnom na Evropu i nudi iroki raspon proizvoda i usluga u mnogobrojnim trinim segmentima kao to su fizika lica, MSP, poslovni klijenti, itd. Jedini akcionar Banke je kompanija KBC Insurance NV, Brisel, Belgija. Krajnja matina kompanija Banke je KBC Group NV, Belgija.

Na dan 31. decembra 2011. Banka je vrila poslovanje preko svog sedita u Beogradu, 19 filijala i 63 ekspoziture u Republici Srbiji. Banka nema podreena niti pridruena drutva.

Banka ima manjinski udeo u kapitalu pravnih lica CHIP CARD a.d., Beograd i Investiciona korporacija d.o.o., abac, i stoga ne moe imati bitniji uticaj na njih. Na dan 31. decembra 2011, ukupna uea u kapitalu u gore navedenim kompanijama su iznosila priblino RSD 8,6 miliona, to je nematerijalan iznos za potrebe daljeg obelodanjivanja.


Strategije za upravljanje rizikom i kapitalom Bankarsko poslovanje je izloeno brojnim tipinim rizicima, kako to je kreditni rizik, trini rizik i rizik likvidnosti, kao i operativni rizik. Kontrola ovih rizika je jedan od najvanijih zadataka upravljanja bankom.

Ovaj deo dokumenta daje generalni pregled optih strategija KBC Grupe za upravljanje kapitalom i rizikom. Ove osnovne strategije se primenjuju irom KBC Grupe i predstavljaju opti okvir za donoenje upravljakih odluka u svim KBC entitetima pa time i u KBC Banci.

Politika i strategija upravljanja rizikom je definisana od strane Upravnog odbora Banke. Politike upravljanja rizikom navode ciljeve (nivo ambicija) i osnovne principe upravljanja rizicima. Strategije upravljanja rizikom i kapitalom definiu kako Banka bira da postigne (ciljeve) nivo ambicija i sadre pristup i resurse potrebne za realizaciju politike upravljanja rizicima.

KBC Banka potuje sledee osnovne principe upravljanja vrednou i rizikom:

Upravljanje vrednou, rizikom i kapitalom je neraskidivo meusobno povezano. Cilj svake kompanije je da stvori vrednost. Da bi se ostvario ovaj cilj, donose se odgovarajue odluke i razvijaju aktivnosti, iako ne postoji izvesnost u pogledu konanog rezultata ovog procesa. Da bi osigurala sopstveni kontinuitet, kompanija mora da ima adekvatan kapital kako bi mogla da izdri bilo koje nepredviene posledice negativnih dogaaja.

Upravljanju rizikom se pristupa iz sveobuhvatnog, irokog bankarskog ugla, uzimajui u obzir sve rizike kojima je Banka izloena i sve aktivnosti kojima se bavi.

Primarna odgovornost za upravljanje vrednou i rizikom lei na linijama poslovanja, dok zasebna Direkcija za upravljanje rizikom i izvetavanje posluje nezavisno od linija poslovanja i obavlja savetodavnu, pomonu i nadzornu ulogu.

Dopunjavajui gore navedene politike za upravljanje rizikom, strategija KBC Grupe za upravljanje kapitalom se sastoji iz sledeeg:

Stvaranje trajne vrednosti za akcionare to znai stavljanje kapitala KBC Grupe u njegovu najefektivniju upotrebu ostvarujui maksimalne prinose na preuzete rizike i izbegavajui viak neiskorienog kapitala

Usklaenost sa ogranienjima koja se odnose na kapitalnu osnovu KBC Grupe a koja su uspostavljena od strane regulatora i rejting agencija

Odravanje adekvatnosti kapitala uzimajui pri tom u obzir planirani razvoj poslovanja KBC Grupe tokom jedne i vie godina kao deo stratekog poslovanja i procesa planiranja kapitala

Obezbediti da KBC Grupa bude kapitalizovana u svakom trenutku tako da se pokriju svi materijalni rizici do visoko postavljenog ciljanog nivoa solventnosti.

Mapa rizika KBC mapa rizika prua itaocu vizuelnu dekonstrukciju KBC univerzuma rizika u set glavnih tipova i pod-tipova rizika. Takoe, mapa nudi uvid u meusobnu povezanost ovih tipova i pod-tipova.


Na najviem nivou, KBC univerzum rizika se razlae u set finansijskih i nefinansijskih rizika. Generalno, finansijski rizici su povezani sa proizvodom (inherentno vezani za finansijske ugovore ili portfolia), dok su nefinansijski rizici sutinski zasnovani na aktivnosti ili procesu (vezani na primer, za postupak sklapanja kreditnog ugovora: registracija, knjienje, praenje, itd.).

Skupovi finansijskih i nefinansijskih rizika su dopunjeni i jednom generalnom kategorijom koja se zove koncentracija rizika. Napominjemo meutim, da koncentracija rizika zapravo postoji na dva nivoa, i odnosi se i na koncentracije unutar jednog tipa rizika i na koncentracije izmeu vie tipova rizika.

Slika 2: Mapa rizika

Napomena: Kako je KBC Banka isto bankarski entitet, ona nije izloena riziku tehnikog i penzionog osiguranja

KBC okvir za utvrivanje apetita za rizik Apetit za rizik je kljuni instrument u sveukupnom upravljanju rizicima KBC Grupe. Odgovornosti celokupnog rukovodstva jedne banke mogu se definisati kao upravljanje prihodom, trokovima i rizicima koji naroito proizilaze iz specijalne situacije transformisanja rizika. Preuzimanje rizika kao i transformacija rizika je integralni deo poslovanja jedne banke i kao takvo je neizbena posledica bavljenja bankarstvom. KBC stoga nema za cilj eliminaciju svih prateih rizika nego pokuava da kontrolie i upravlja svim materijalnim rizicima kojima je Grupa izloena. Okvir apetita za rizik prema tome opisuje proces i postupanje u vezi sa utvrivanjem i gradacijom KBC-ovog apetita za rizik, kao deo procesa stratekog planiranja.

Apetit za rizik je pored Strategije jedan od kljunih koraka u definisanju tzv. terena rizika jer daje sveobuhvatne smernice u pogledu veliine i tipa rizika koje treba preuzeti. Apetit za rizik se sastoji od razlititih gradivnih elemenata. Poinje sa kvalifikacijom deklaracija o apetitu za rizik, koje se zatim prevode u politike i pokazatelje.

Apetit za rizik KBC Banke se pridrava generalnih deklaracija o apetitu za rizik koje je odobrio Upravni odbor KBC Grupe.

Naredne politike ine sutinu okvira apetita za rizik KBC Grupe:

Politika adekvatnosti kapitala KBC Grupe

Politika likvidnosti KBC Grupe

Kljune kontrole i nulte tolerancije KBC Grupe.

Politike se zatim kvantifikuju kroz ciljeve i limite to predstavlja jo jednu kaskadnu dimenziju.


Profil adekvatnosti kapitala Svrha procene profila adekvatnosti kapitala je da se osigura da KBC Banka ima dovoljno kapitala da pokrije rizike kojima je izloena. Takoe, kroz ovaj proces Banka ima priliku da upravlja kapitalom na proaktivan nain. Ovakva ira slika kapitala omoguava najviem menadmentu Banke da proceni da li su poslovni planovi u skladu sa kapitalom koji je dostupan i po potrebi da blagovremeno deluje. Kako bi se maksimalno iskoristio uticaj procesa procene adekvatnosti kapitala na procese donoenja odluke, on je ukljuena u proces poslovnog planiranja banke.

Politika adekvatnosti kapitala Politika adekvatnosti kapitala utvruje pristup koji KBC Banka koristi za procenu svoje adekvatnosti kapitala. Politika adekvatnosti kapitala ima za cilj:

Da osigura da Banka potuje eksterno propisane nivoe kapitalne adekvatnosti i omogui jasan uvid u ukupne kapitalne zahteve.

Da osigura da Banka odrava sigurne pokazatelje adekvatnosti kapitala koji omoguavaju uspeno poslovanje i maksimiziranje koristi za vlasnike kapitala

Da pobolja proaktivno upravljanje kapitalom.

Adekvatnost kapitala KBC Banke se utvruje prema smernicama koje je odredila KBC Grupa Politikom adekvatnosti kapitala za KBC Grupu kao i regulatornim ogranienjima za adekvatnost kapitala koje je odredila Narodna banka Srbije (NBS).

Glavne smernice navedene u Politici adekvatnosti kapitala za KBC Grupu se zasnivaju na pretpostavci da se najbolje i najefikasnije upravlja adekvatnou kapitala na nivou Grupe.

Pristupi izraunavanju kapitalnih zahteva Izraunavanje kapitalnog zahteva za kreditni rizik

KBC Banka je izabrala Standardizovani pristup (SA) u okviru prvog stuba Basel II standarda za izraunavanje kapitalnog zahteva za kreditni rizik. Banka je izabrala SA uzimajui u obzir sloenost odabrane metodologije, trenutnu strukturu aktive, veliinu portfolija i ve utvrene prakse izraunavanja zahteva kapitala putem SA pristupa za potrebe konsolidovanog izvetavanja KBC Grupe.

Na dan 31. decembra 2011, ni jedna eksterna agencija za rangiranje nije priznata kao prihvatljiva od strane NBS, tako da se sva izloenost Banke tretira kao nerangirana za potrebe izraunavanja adekvatnosti kapitala.

Izraunavanja adekvatnosti kapitala se vre na mesenom nivou za potrebe interne kontrole rizika i rezultati se kvartalno dostavljaju NBS u propisanoj formi. Pokazatelji kapitala i odgovarajui propisani izvetaji se generiu automatski od strane interno razvijenog softvera, ime je se omoguila laka integracija softvera u ostatak postojeeg IT sistema Banke i puna kontrola nad procesom.


Paralelno sa ovim pristupom, Banka nastoji da progresivno poboljava proces upravljanje rizikom i da stvori okruenje i uslove za mogui budui prelazak na Pristup zasnovan na internim rejtinzima (IRB) u narednim godinama. U tom smislu, Banka podstie proaktivni pristup putem internog razvoja IRB usklaenih transakcionih modela kreditnog rizika koji se dalje koriste (kroz testove upotrebe) u svakodnevnoj praksi upravljanja rizikom.

Izraunavanje kapitalnog zahteva za trini rizik

Trenutno KBC Banka nije ukljuena ni u kakve aktivnosti trgovanja finansijskim instrumentima niti ima bilo kakve namere ili planove da to ini. Sve transakcije finansijskim instrumentima e biti preduzete samo kako bi se titile od rizika (hedging) pozicije iz bankarske knjige, ili za potrebe likvidnosti. To takoe znai da se samo trini rizici za pozicije iz bankarske knjige uzimaju u obzir prilikom obrauna kapitalnih zahteva za trini rizik, to se svodi na izraunavanje kapitalnog zahteva samo za devizni rizik pozicija u bankarskoj knjizi putem pristupa neto otvorene devizne pozicije.

Izraunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik

KBC Banka koristi Pristup osnovnog indikatora (BIA), u obraunu kapitalnog zahteva za operativni rizik Pillar I. Sadanji pristup ipak, ne iskljuuje prelazak na sloeniji pristup u budunosti. Prema Pristupu osnovnog indikatora, ukupni kapitalni zahtev za operativni rizik je prosek bruto prihoda u protekle tri godine pomnoen beta faktorom 15%.

Objavljivanje podataka o adekvatnosti kapitala Regulatorni kapital

Iznos i kvalitet kapitala KBC Banke je podloan pravilima, smernicama i/ili oekivanjima mnogih razliitih zainteresovanih strana kao to su regulatori, akcionari, fiskalni organi i uprava Banke. Definicija propisanog kapitala NBS razlikuje dve vrste propisanog kapitala:

- Osnovni kapital, i - Dopunski kapital

NBS zahteva Pokazatelj adekvatnosti kapitala (CAD) od minimalno 12%. U vezi sa strukturom kapitala, NBS zahteva minimum 50% uea osnovnog kapitala u ukupnom regulatornom kapitalu. Pored toga NBS namee ogranienje da ako nivo CAD-a padne na ispod 14,5% (ukljuujui razloge vezane za distribuciju profita), profit se moe distribuirati samo u okviru elemenata osnovnog kapitala.

Na dan 31 decembra 2011, kapitalni zahtevi KBC Banke su izraunati u skladu sa pravilima Basel II standarda. Pokazatelj adekvatnost kapitala iznosi 17,6% od ukupne rizikom ponderisane aktive (RWA). Svi kapitalni zahtevi pokriveni su osnovnim kapitalom. Ovakav nivo pokrivenosti kapitalnih zahteva zajedno sa prateom politikom i praksom upravljanja kapitalom, podravaju utvrenu poslovnu strategiju Banke i osiguravaju da je Banka dovoljno kapitalizovana da pokrije rizike vezane za njene aktivnosti.

U ovom poglavlju, opisuje se struktura regulatornog kapitala KBC Banke (tzv. propisana sopstvena sredstva) u skladu sa prvim stubom Basel II standarda.

Osnovni kapital Banke se uglavnom sastoji iz dela uplaenog akcijskog kapitala Banke i svih vrsta rezervi iz dobiti, umanjenih za propisane odbitne stavke.


Rezerve iz dobiti su formirane u skladu sa propisima za obraun procenjenih gubitaka po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki, rezervi za opte bankarske rizike i ostalih rezervi iz dobiti, u skladu sa Statutom i ostalim pravnim aktima Banke.

Dopunski kapital se sastoji od subordiniranog kredita KBC Bank NV, ogranak Dablin, Irska koji koji isunjava uslove za ukljuivanje u dopunski kapital u skladu sa domaom regulativom, umanjenog za sve propisane odbitne stavke.

Ukupni regulatorni kapital je zbir osnovnog i dopunskog kapitala umanjen za odbitne stavke od kapitala. Glavni kapitalni odbitak je potrebna rezerva za procenjene gubitke.

Potrebna rezerva za procenjene gubitke je zbir pozitivne razlike izmeu rezerve za procenjene gubitke obraunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji Narodne banke Srbije (i internim aktima Banke) i utvrenih MSFI ispravki vrednosti koje su obraunate u skladu sa internom metodologijom Banke za procenu MSFI kreditne ispravke vrednosti.

Detaljna strukturna analiza kapitala KBC Banke prikazana je u sledeoj tabeli:


Tabela 1: Elementi kapitala u milionima RSD - 2011

Kapital 3,874

Osnovni kapital 4,057

Nominalna vrednost uplaenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 5,459

Steene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

Emisiona premija

Rezerve iz dobiti 202

Nerasporeena dobit iz ranijih godina

Gubici iz prethodnih godina -1,480

Dobit iz tekue godine 0

Gubitak tekue godine 0

Nematerijalna ulaganja -124

Iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

Regulatorna usklaivanja vrednosti 0

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju

Ostale neto negativne revalorizacione rezerve

Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga

banke

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

Manjinska uea u podreenim drutvima

Ostale negativne konsolidovane rezerve

Ostale pozitivne konsolidovane rezerve

Dopunski kapital 1,046

Nominalna vrednost uplaenih preferencijalnih kumulativnih akcija 0

Steene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije

Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija

Deo revalorizacionih rezervi banke

Hibridni instrumenti kapitala

Subordinirane obaveze 1,046

Viak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu na oekivane gubitke

Iznos kapitala kojim se prekorauju ogranienja za dopunski kapital

Potraivanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeena hibridnim instrumentom ili subordiniranom

obavezom

Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu

Odbitne stavke od kapitala -1,230

Od ega: umanjenje osnovnog kapitala -615

Od ega: umanjenje dopunskog kapitala -615

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u f inansijskom sektoru u iznosu veem od 10% kapitala tih

banaka, odnosno drugih lica

Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u f inansijskom sektoru u kojima banka

ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu veem od 10% kapitala tih lica

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u f inansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog

kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze, koji prelazi 10% zbira osnovnog i

dopunskog kapitala banke za koju se obraunava kapital

Iznos za koji su prekoraena kvalif ikovana uea u licima koja nisu lica u f inansijskom sektoru

Manjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na oekivane gubitke

Iznos izloenosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmirila svoju obavezu u roku od

etiri radna dana

Potraivanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim sa bankom ili prema zaposlenima u banci koje je banka

ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih sa drugim licima

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu sa

takom 427. stav 1. odluke kojom se ureuje adekvatnost kapitala banke 1,230

Ukupan osnovni kapital 3,443

Ukupan dopunski kapital 431

Nepomene

Pozitivan/negativan iznos razlike izmeu ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih oekivanih gubitaka prema IRB

pristupu s druge strane

Iznos ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti banke

Od ega: na grupnoj osnovi

Od ega: na pojedinanoj osnovi

Iznos oekivanog gubitka prema IRB pristupu

Bruto iznos subordiniranih obaveza 1,046


Saglasno taki 23. iz Odluke o adekvatnosti kapitala, odbitne stavke od ukupnog kapitala oduzimaju se razvnomerno od osnovnog i dopunskog kapitala. Saglasno taki 427. Iz Odluke o adekvatnosti kapitala, potrebnu rezervu za procenjene gubitke Banka moe tretirati kao odbitnu stavku od ukupnog kapitala, umesto kao odbitnu stavku od osnovnog kapitala, i to:

1) do 31. decembra 2011. godine 100% tog iznosa; 2) do 31. decembra 2012. 75% tog iznosa; 3) do 31. decembra 2013. 50% tog iznosa. Tabela 2: Ukupni kapitalni zahtevi i racio adekvatnosti kapitala u milionima RSD - 2011

Pokrivenost

osnovnim

kapitalom

Pokrivenost

dopunskim

kapitalom

Kapital 3,874

Ukupan osnovni kapital 3,443

Ukupan dopunski kapital 431

Kapitalni zahtevi 2,619

Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik

izmiranja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka2,360 2,360 0

Standardizovani prostup (SP) 19,663

SP klase izloenosti 19,663

IRB klase izloenosti x

Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) x

FIRB pristup x

AIRB pristup x

Izloenosti po osnovu vlasnikih ulaganja x

Izloenosti po osnovu ostale imovine x

Kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija 0 0 0

Kapitalni zahtev za trine rizike 9 9 0

Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izraunat primenom

standardizovanih pristupa9 9 0

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti 0 0 0

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasnikih hartija od vrednosti 0 0 0

Kapitalni zahtev za devizni rizik 9 9 0

Kapitalni zahtev za robni rizik 0 0 0

Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izraunati primenom pristupa

internih modela 0 0 0

Kapitalni zahtev za operativni rizik 250 250 0

Kapitalni zahtev za operativni rizik izraunat primenom pristupa osnovnog indikatora 250 250 0

Kapitalni zahtev za operativni rizik izraunat primenom standardizovanog pristupa x x x

Kapitalni zahtev za operativni rizik izraunat primenom naprednog pristupa x x x

Pokrivenost kapitalnih zahteva 2,619 2,619 0

POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 17.76%

Tabela 3: Zahtevi za adekvatnost kapitala - 2011 u milionima RSD - 2011 Pokrivenost osnovnim

kapitalom

Pokrivenost dopunskim

kapitalom

Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane

i rizik izmiranja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka -

Standardni pristup

2,360 2,360 0

Kapitalni zahtev za trine rizike - Standardni pristup -

Devizni rizik9 9 0

Kapitalni zahtev za operativni rizik - pristup osnovnog

indikatora250 250 0

Kapitalni zahtevi 2,619 100% 0%


Tabela 4: Kapitalni zahtevi po klasama izloenosti

u milionima RSD - 2011

Klase izloenosti Kapitalni zahtev

01 Izloenosti prema dravama i centralnim bankama 0

02 Izloenosti prema teritorijalnim autonomijama i lokalnim samoupravama 39

06 Izloenosti prema bankama 10

07 Izloenosti prema privrednim drutvima 1,321

08 Izloenosti prema fizikim licima 244

09 Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima 471

10 Dospela nenaplaena potraivanja 135

14 Ostale izloenosti 140

Ukupno 2,360

ICAAP pristup u KBC Banci Vienje ICAAP procesa u KBC Grupi

KBC Grupa posmatra ICAAP (Interni proces procene adekvatnosti kapitala) kao proces koji se odvija na nivou Grupe. U tu svrhu, KBC je razvio tzv. modele ekonomskog kapitala, koji omoguavaju procenu zahteva ekonomskog kapitala (ECap) na nivou Grupe. Ovaj interni model koji se zasniva na proceni ukupnog ekonomskog kapitala, analizi scenarija i stres testiranju, omoguava procenu adekvatnosti kapitala na grupnom nivou. Rizine izloenosti KBC Banke takoe su ukljuene u Ecap i ICAAP Grupe. Belgijski regulator NBB odgovoran je za superviziju ICAAP-a Grupe.

ICAAP proces u KBC Grupi

ICAAP proces u KBC Grupi obuhvata procenu kako trenutnih tako i buduih kapitalnih zahteva. U svrhu procene budue kapitalne situacije se pravi setrogodinja prognoza kapitalnih zahteva i kapitala raspoloivog za pokrie ovih zahteva, u skladu sa osnovnim scenarijo

za nepredviene krizne situacije koji bi omoguili bolju solventnost u ovim oteanim okolnostima. KBC Grupa, u skladu sa principom proporcionalnosti iz drugog stuba Bazela 2, u okviru svog ICAAP procesa, razlikuje materijalne i nematerijalne subsidijare.

ICAAP proces u KBC Banci KBC Banka je od strane KBC Grupe definisana kao nematerijalan bankarski subsidijar. Takav status KBC Banke nalae da u procesu interne procene adekvatnosti kapitala Banka primenjuje KBC ICAAP pristup za nematerijalne subsidijare. U skladu sa ovim pristupom, za odreivanja kapitalnog zahteva u skladu sa drugim stubom Bazel 2, KBC Grupa predlae da se koristi tzv. pristup dodatka (add-on) u odnosu na regulatorne kapitalne zahteve iz prvog stuba.

Pristup dodatka (add-on) uzima u obzir sledee rizike koji nisu obuhvaeni prvim stubom:

Rizik kamatnih stopa u bankarskoj knjizi

Rizik kreditne koncetracije.


U skladu sa ovim pristupom, koristi se sledea formula za kapitalni zahtev iz drugog stuba:

ECap =

(Regulatorni kapitalni zahtev za kreditni rizik * multiplikator za koncentraciju kreditnog Rizika

+ Regulatorni kapitalni zahtev za trini rizik

+ Regulatorni kapitalni zahtev za operativni rizik

Multiplikator za koncentraciju kreditnog rizika se bazira na maksimalnoj dozvoljenoj koncentraciji portfolija, a dodatak za rizik kamatnih stopa u bankarskoj knjizi koji se koristi u formuli jednak je iznosu od 200 BPV bankarske knjige. Pored toga, svi kapitalni zahtevi su sumirani, a benefiti diversifikacije se ne uzimaju u obzir, to ovaj pristup ini veoma konzervativnim.

Metodoloki i organizacioni okvir za ICAAP proces je uspostavljen u KBC Banci zakljuno sa 31.12.2011. Prve ICAAP procene su planirane za drugi deo 2012 godine. Prema sadanjem planu NBS, paket izvetavanja u skladu sa drugim stubom (izvetaji o ICAAP procesu) bie dostavljeni NBS-u prema stanju na dan 31.12.2012.


Proces upravljanja rizicima Upravljanje rizicima omoguava viem menadmentu Banke da se efektivno suoava sa neizvesnostima koja su sastavni deo bilo koje poslovne aktivnosti kao i sa time povezanim rizicima i prilikama, poveavajui na taj nain kapacitet Banke za stvaranje vrednosti. Stoga, KBC stalno nastoji da ima dobro utemeljen proces upravljanja rizikom, koji se primenjuje irom cele Grupe.

Koraci procesa

Upravljanje rizikom se moe definisati kao sistematsko ukljuivanje aspekata rizika u sveopte upravljanje. Upravljanje rizikom se sastoji iz razliitih koraka, neki su strukturni, a neki se ponavljaju:

Korak 1: Definicija politike i strategije upravljanja rizikom

Korak 2: Projektovanje, razvoj i sprovoenje okvira za upravljanje rizikom

Korak 3: Sprovoenje procesa upravljanja rizikom (detekcija, merenje, postavljanje limita, izvetavanje, reagovanje)

Korak 4: Monitoring okvira za upravljanje rizikom

Korak 5: Preispitivanje okvira za upravljanje rizikom.

Ovaj iterativni proces je ematski predstavljen na slici.

Slika 3: Proces upravljanja rizikom


Organizacija upravljanja rizikom

Upravljanje rizikom Model upravljanja rizikom KBC Banke definie obaveze i zaduenja koji su potrebni za upravljanje procesom stvaranja vrednosti i svim povezanim rizicima. Model upravljanja je organizovan po razliitim nivoima:

Upravni odbor (uz asistenciju Odbora za reviziju), Izvrni odbor i Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Ovi odbori se koncentriu na globalno upravljanje rizikom i na praenje stvaranja vrednosti i adekvatnosti kapitala Banke. Redovno izvetavanje Odboru za reviziju osigurava da postoji dovoljan protok informacija relevantnim lanovima Upravnog odbora. Svake godine, Upravni odbor odreuje granice tolerancije rizika. Izvrni odbor je odgovoran za sprovoenje strategije za upravljanje vrednou, rizikom i kapitalom koja je definisana od strane Upravnog odbora i daje glavne smernice upravljanja. Direktor sektora za finansije i rizik (CFRO), koji je lan Izvrnog odbora, nadzire upravljanje rizikom. ALCO odbor Banke donosi odluke o investicijama i finansiranju i takoe prati mogue izloenosti riziku.

Specijalizovani odbori za rizik

Ovi odbori se koncentriu na razvoj okvira za jedan odreeni tip rizika ili grupu aktivnosti na nivou cele Banke i nadgledaju proces upravljanja ovim rizikom. Voeni od strane CFRO-a, Odbori za rizik se sastoje iz predstavnika linijskog menadmenta i Direkcije za upravljanje rizikom i izvetavanje.

Odbori za rizik su:

- Odbor za kreditni rizik, koja nadzire sastav i kvalitet kreditnog portfolija;

- Odbor za operativni rizik (koji ukljuuje Pododbor za upravljanje poslovnim kontinuitetom), koji nadzire upravljanje operativnim rizikom;

- Odbor za nove i aktivne proizvode (NAPC), koji je zaduen za odobravanje svih novih i izmenjenih proizvoda,preispitivanje svih razvijenih proizvoda i ponudu ovih proizvoda preko distribucionih kanala.

Odeljenje za internu reviziju je zadueno za planiranje revizije i kontrolie usklaenost okvira za upravljanje rizikom sa pravnim i regulatornim uslovima, efikasnost i efektivnost sistema za upravljanje rizikom i njegovu usklaenost sa okvirom za upravljanje rizikom, kao i nain na koji se linijski menadment bavi rizikom van ovog formalnog okvira.

Linijski menadment ima primarnu obavezu da upravlja vrednou i rizikom. On osigurava da okvir za upravljanje rizikom koji se odnosi na poslovanje, bude ugraen u poslovanje putem politika i procedura. Linijski menadment takoe ima zadatak razvoja transakcionih modela rizika.

Direkcija za upravljanje rizikom i izvetavanje meri rizike, adekvatnost kapitala i stvaranje vrednosti za sve poslovne linije i izvetava svoje nalaze upravi. Takoe, ova direkcija je zaduena za validaciju transakcionih modela za merenje rizika. U tom smislu, postoji jasno


razdvajanje odgovornosti u okviru za merenje rizika jer se osoblje za validaciju razlikuje od osoblja za modeliranje.

Uloga Direkcije za upravljanje rizikom i izvetavanje Direkcija za upravljanje rizikom i izvetavanje je zasebna oorganizaciona jedinica koja se bavi upravljanjem vrednou, rizikom i kapitalom nezavisno od poslovnih linija. Direkcija za upravljanje rizikom i izvetavanje ima ulogu savetodavca, podrke i nadzora u skladu sa standardima za upravljanje rizikom KBC Grupe.

Iako je efikasna saradnja izmeu linija poslovanja i Direkcije za upravljanje rizikom i izvetavanje neophodna, Direkcija za upravljanje rizikom i izvetavanje posluje nezavisno od linija poslovanja. Uloga ove direkcije je da pomogne poslovnim linijama u prihvatanju izraunatih rizika, preuzimajui tako ulogu savetodavca, podrke i monitoringa.

Direkcija za upravljanje rizikom i izvetavanje podnosi izvetaje CFRO-u i pomae mu u obavljanju njegove funkcije, prevashodno u upravljanju vrednou, rizikom i kapitalom. Stoga ova organizaciona jedinica osigurava funkcije kontrole rizika u okviru KBC Banke.

Glavni ciljevi upravljanja rizikom se mogu saeti u sledeu izjavu o misiji: Nezavisno od poslovne linije i u skladu sa naprednim standardima brane, sprovoditi okvir za upravljanje vrednou, rizikom i kapitalom irom Banke, praenje implementacije tog okvira kao i pruanje pomoi poslovnoj liniji pri upotrebi instrumenata i tehnika za upravljanje vrednou i rizikom. Organizaciona ema

Direktor Sektora za upravljanje finansijama i rizikom

Direktor Direkcije za upravljanje rizikom i eksterno izvetavanje

Kreditni rizik

Operativni rizik

ALM rizik

Eksterno izvetavanje

Informaciona bezbednost

Slika 4: Organizacija upravljanja rizikom


Upravljanje kreditnim rizikom Potencijalno negativno odstupanje od oekivane vrednosti finansijskog instrumenta, usled neplaanja ili neizvrenja dunika, jemca, druge ugovorne strane (u profesionalnoj transakciji) ili emitenta dunikog instumenta, a usled nelikvidnosti te strane ili nedostatka spremnosti da plati ili obavi plaanje ili nekih dogaaja i mera koje su preduzele politike ili monetarne institucije u odreenoj zemlji (ovo se takoe naziva i rizik zemlje).

Strategija i procesi Kreditnim rizikom se upravlja na dva nivoa: na nivou transakcija i na nivou portfolija. Upravljanje kreditnim rizikom na nivou transakcija znai da postoje jasne procedure, procesi i aplikacije koje su uvedene da bi se procenili rizici pre i nakon to se prihvati pojedinana kreditna izloenost. Upravljanje rizikom na nivou portfolija zahteva periodino izvetavanje o (delovima) konsolidovanog kreditnog portfolija, praenje discipline potovanja limita i upravljanje portfolijom.

Upravljanje kreditnim rizikom nivo transakcija

Prihvatanje rizika

Kreditni predlozi se podnose u pisanom obliku od komercijalne strane Banke. U sluaju manjeg iznosa ili niskog rizika, savetnik za kredit pregleda predloge i daje preporuku. U principu, dva ili vie menadera donose zajedno odluke o velikim zajmovima.

Matrice delegacija, koje uzimaju u obzir parametre kao to su ukupan rizik, klasa rizika i tip klijenta (fizika lica, preduzetnici, MSP/korporativni klijenti, itd.) odreuju na kom nivou se donose odluke. Ukupni rizik je zbir svih kredita i limita koje klijent ili grupe povezanih lica ve imaju ili su podnele zahtev Banci. Klasa rizika odraava procenjeni rizik i utvruje se primarno na osnovu interno razvijenih modela za kreditni rejting.

Nadzor i praenje Nain na koji se prati kredit, utvruje se primarno prema klasi rizika, pri emu se pravi razlika na osnovu Verovatnoe neizvrenja (PD) i Oekivanog gubitka (EL). Ovaj drugi parametar uzima u obzir ne samo PD, ve i iznos duga za koji se oekuje da e ostati nenaplaen po neizvrenju (tj. predstavlja nenadoknadivi gubitak).

Normalni kreditni portfolio je podeljen u interne klase rejtinga, u rasponu od PD 1 (najmanji rizik) do PD 9. Velike izloenosti u ovom portfoliju se preispituju periodino, a najmanje jednom godinje. Ponovna kontrola zajmova malim i srednjim preduzeima se bazira primarno na signalima rizika (kao to je znaajna promena klase rizika). Ne prati se samo kredit, ve i kreditne odluke, npr. lan Kreditnog odbora nadzire odluke donete na niem nivou odluivanja, proveravajui da li je odluka u skladu sa kreditnom politikom Banke.

Dunicima koji su u neizvrenju, dodeljuju se klase PD 10, 11 ili 12. Klasa PD 10 dodeljuje se dunicima koji su jo uvek aktivni u izvravanju obaveza, ali koji svoje obaveze verovatno nee plaati kao to je dogovoreno tj. klijentima koji svoje kreditne obaveze (plaanje kamate i/ili otplata glavnice kredita ili prekoraenje dozvoljenog limita) izvravaju sa docnjom ne veom od 90 dana. Klase 11 i 12 su za dunike koji neaktivni u izvravanju svojih obaveza. Klasa 11 obuhvata dunike koji kasne ili su prekoraili kreditni limit u periodu duem od 90 dana, dok se klasa 12 sastoji od


dunika sa kojima je prekinut kreditni odnos ili kojima preti steaj. Pregled svih dunika sa velikim kreditnim izloenostima se podnosi Izvrnom odboru svakog kvartala.

Kreditna ispravka vrednosti U skladu sa metodologijom za obraun ispravke vrednosti, Banka na svaki datum bilansa stanja, utvruje da li postoji neki objektivni dokaz da je kod nekog pojedinanog finansijskog sredstva ili u grupi finansijskih sredstava dolo do ispravke vrednosti.

Ukoliko postoji neki objektivni dokaz da je dolo do ispravke vrednosti, Banka priznaje sve nastale gubitke usled ispravke vrednosti kroz bilans uspeha. Samo gubici koji su zaista nastali se mogu priznati kao gubici usled ispravke vrednosti. To znai da se gubici koji se oekuju usled buduih dogaaja, bez obzira na njihovu verovatnou, ne priznaju.

Drei se pristupa na nivou Grupe, KBC Banka primenjuje definiciju neizvrenja KBC Grupe, kao test objektivnog dokaza ispravke vrednosti. Prema ovom pristupu, smatra se da je klijent/plasman obezvreen ako i samo ako je klijent/plasman u neizvrenju, na osnovu definicije neizvrenja KBC Grupe.

Ispravka vrednosti se utvruje na osnovu sadanje vrednosti procenjenih buduih novanih tokova, diskontovanih pomou ugovorne kamatne stope finansijskog sredstva (tj. pomou efektivne kamatne stope koja se koristi za odreivanje amortizovane vrednosti). Sve razlike izmeu prethodne knjigovodstvene vrednosti i nove procenjene ispravke vrednosti, iskazuju se kao gubitak usled ispravke vrednosti u bilansu uspeha. To je sluaj kada su procenjeni budui novani tokovi umanjeni.

Metodologija za ispravke vrednosti se primenjuje i na bilansne i na vanbilansne rizike za sve kreditne izloenosti u bankarskoj knjizi.

Za potrebe merenja gubitka usled ispravke vrednosti, ceo kreditni portfolio KBC Banke se moe podeliti u tri klase:

- Normalan portfolio (PD 1-9);

- Portfolio moguih gubitaka (PD 10-11);

- Neoporavljiv portfolio (PD 12). Krediti sa verovatnoom neizvrenja (PD) od 1-9: ovo su normalni krediti za koje ne postoji indikacija ispravke vrednosti na individualnoj osnovi. Za kredite sa PD rejtingom od 1-9 se priznaju tzv. nastali ali neprijavljeni gubici (IBNR).

Krediti kojima je dodeljen PD 10-11-12: ovo su problematini krediti za koje postoji dokaz o obezvreenju.

Krediti kojima je dodeljen PD 10-11: za velika potraivanja ispravke vrednosti se utvruju na individualnoj osnovi. Za manja potraivanja ispravka vrednosti se utvruje na nivou portfolija.

Krediti kojima je dodeljen PD 12: ispravke vrednosti se utvruju na individualnoj osnovi.

Za segmente/portfolija gde su dostupni napredni (IRB) modeli (PD, LGD i EaD modeli), koji su razvijeni i validirani u skladu sa KBC okvirom za merenje rizika (RMeF), obraunavanje IBNR ispravke vrednosti je zasnovano na Bazel II naprednoj formuli za oekivane gubitke (PD*LGD*EaD)


uz podeavanje svih parametara kreditnog rizika u cilju zadovoljavanja MSFI zahteva za izraunavanje IBNR ispravki vrednosti.

Za segmente/portfolija gde jo uvek ne postoje napredni LGD/EaD modeli, izraunavanje IBNR ispravke vrednosti je zasnovano na formuli za oekivane gubitke prema Bazel II osnovnom pristupu (tj. koriste se LGD/EaD procene u skladu sa Bazel II osnovnim pristupom). U ovom sluaju se vri korekcija samo PD rejtinga da bi se odrazio koncept nastalog gubitka.

Za segmente/portfolija gde jo uvek ne postoje ni osnovni ni napredni modeli razvijena je pomona (fall back) metodologija za kalkulaciju IBNR ispravke vrednosti. Tabela 5: Pregled metoda za obraun ispravke vrednosti

Kreditna izloenost

PD klasa

PD 1-9

Normalan portfolio

PD 10-11

Portfolio mogu gubitak

PD 12

Neoporavljiv portfolio

IBNR ispravke vrednosti Specifine ispravke vrednosti

< RSD 2,500,000

IBNR metodologija ispravke vrednosti bazirana na internim modelima kreditnog rizika ili

Fall back metod

Statistiki metod za kredite iz portfolija mogueg gubitka

Formula metod za neoporavljive kredite

(bez diskontovanja)

RSD 2,500,000

Metod diskontovanja novanih tokova (individualna procena)

koristei (ponderisanu prosenu) ugovornu kamatnu stopu

Suspendovana kamata

Suspenzija kamate se primenjuje na potraivanja po plasmanima kojima je dodeljena ispravka vrednosti na osnovu procene po individualnoj osnovi.

Da bi potraivanje ispunilo uslov za suspenziju kamate potrebno je i da se nalazi u nekoj od sledeih kategorija: hipotekarni stambeni krediti kojima je dodeljen PD11 ili sve individualno znaajne kreditne izloenosti kojima je dodeljen PD11, kao i sve kreditne izloenosti kojima je dodeljen PD12.

Kada potraivanje ispuni uslov za suspendovanje kamate, sva do tada obraunata kamata ostaje u bilansu uspeha i ispravlja se u skladu sa Metodologijom za obraun ispravki vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Dalji obraun kamate se ne priznaje kao prihod u bilansu uspeha. Ova kamata se sve do naplate ili definitivnog regulisanja nenaplativog potraivanja evidentira u okviru vanbilansne evidencije.

Obelodanjivanje podataka o ispravkama vrednosti Promene u ispravkama vrednosti tokom godine su sumirane u tabeli ispod:


Tabela 6: Objavljivanje podataka o ispravkama vrednosti

u hiljadama RSD - 2011 Bilans Vanbilans Ukupno

Poetna stanja 1,174,946 49,720 1,224,666

Poveanja ispravki vrednosti i rezervisanja tokom perioda 1,487,248 93,997 1,581,245

Smanjenja ispravki vrednosti tokom perioda i ukinuta rezervisanja (s posebnim

prikazom smanjenja po osnovu naplate potraivanja) (1,274,803) (117,878) (1,392,681)

Ostala prilagoavanja, ukljuujui i ona koja su posledica razlika u deviznom kursu,

poslovnih aktivnosti, sticanja ili otuenja uea u zavisnim drutvima i prenosa

rezervisanja (89,743) (596) (90,339)

Zavrna stanja 1,297,648 25,243 1,322,891

Napominjemo da u gornjoj tabeli, ukidanja ispravki vrednosti usled otplate kredita tokom godine nisu posebno prikazana usled trenutnih raunovodstvenih prepreka, ve su grupisana i prikazana u okviru ostalih ukidanja ispravki vrednosti, u treem redu tabele.

Profil kreditnog rizika Tabele koje slede daju pregled izloenosti Banke kreditnom riziku, na osnovu podataka sa kraja decembra 2011.

Ukupna aktiva podlona kreditnom riziku ukljuujui bilansne i vanbilansne pozicije, zajedno sa izraunatim kapitalnim zahtevima razloena je na klase izloenosti u narednoj tabeli, u skladu sa propisima NBS. Klase u kojima KBC Banka trenutno nema izloenosti nisu prikazane u tabeli.

Tabela 7: Kapitalni zahtevi po klasama izloenosti


Klase izloenosti Kapitalni zahtev

01 Izloenosti prema dravama i centralnim bankama 0

02 Izloenosti prema teritorijalnim autonomijama i lokalnim samoupravama 39

06 Izloenosti prema bankama 10

07 Izloenosti prema privrednim drutvima 1,321

08 Izloenosti prema fizikim licima 244

09 Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima 471

10 Dospela nenaplaena potraivanja 135

14 Ostale izloenosti 140

Ukupno 2,360

Sledea tabela prikazuje iznose izloenosti Banke nakon usklaivanja vrednosti i ispravki, iskljuujui efekte tehnika ublaavanja kreditnog rizika. U ovom trenutku, prosena izloenost po klasi izloenosti tokom 2011. nije prikazana poto se prva primena Basel II standarda odnosi na kraj 2011 godine.


Tabela 8: Ukupna izloenost kreditnom riziku po klasama izloenosti


Klase izloenosti Bruto izloenost

Neto

izloenost

01 Izloenosti prema dravama i centralnim bankama 10,470 10,470

02 Izloenosti prema teritorijalnim autonomijama i lokalnim samoupravama 646 646

06 Izloenosti prema bankama 221 221

07 Izloenosti prema privrednim drutvima 13,705 13,429

08 Izloenosti prema fizikim licima 3,220 3,112

09 Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima 8,535 8,469

10 Dospela nenaplaena potraivanja 3,571 1,467

14 Ostale izloenosti 4,426 4,426

Ukupno 44,793 42,241

U sledeoj tabeli predstavljamo geografsku distribuciju svih izloenosti u svim materijalno znaajnim oblastima prema klasama izloenosti. Geografske regije u tabeli su date po osnovu geografske lokacije filijale dunika (ili garanta).

Tabela 9: Distribucija izloenosti po klasama izloenosti i geografskim regionima


Klase izloenostiBruto

izloenost

Rizina

aktiva

Bruto

izloenost

Rizina

aktiva

Bruto

izloenost

Rizina

aktiva

Ukupna

bruto

izloenost

Ukupna

rizina aktiva

01 Izloenosti prema dravama i centralnim bankama 0 0 10,470 0 0 0 10,470 0

02 Izloenosti prema teritorijalnim autonomijama i lokalnim samoupravama 0 0 638 319 7 4 646 323

06 Izloenosti prema bankama 0 0 221 83 0 0 221 83

07 Izloenosti prema privrednim drutvima 2,041 1,855 7,120 5,445 4,544 3,712 13,705 11,012

08 Izloenosti prema fizikim licima 709 450 745 471 1,765 1,115 3,220 2,036

09 Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima 1,177 540 5,527 2,495 1,830 886 8,535 3,921

10 Dospela nenaplaena potraivanja 402 168 1,810 653 1,359 303 3,571 1,123

14 Ostale izloenosti 0 0 4,426 1,165 0 0 4,426 1,165

Ukupno 4,329 3,012 30,958 10,631 9,506 6,019 44,793 19,663

Vojvodina Beograd Ostatak Srbije

Za potrebe obrauna adrekvatnosti kapitala u skladu sa SA i propisima NBS, kreditna obaveza je u neizvrenju i pripada klasi dospela nenaplaena potraivanja ako su ispunjena oba sledea uslova:

- kreditna obaveza je u kanjenju vie od 90 dana,

- iznos u kanjenju premauje prag materijalnosti propisan od strane NBS.

Tabele koje slede daju pregled distribucije svih izloenosti po sektorima ili tipu druge ugovorne strane, po klasama izloenosti, uz odvojeno prikazivanje:

- dospelih nenaplaenih potraivanja;

- ispravke vrednosti bilansne aktive i rezrvisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (videti odeljak Kreditna ispravka vrednosti za vie informacija).

Tabela 10: Distribucija izloenosti po sektorima u milionima RSD - 2011

Klase izloenostiFinansije i

osiguranje

Javna

preduzea

Privredna

drutvaPreduzetnici Javni sektor Fizika lica Strana lica

Drugi

komitentiUkupno

01 Izloenosti prema dravama i centralnim bankama

Bruto izloenost 662 1,155 8,652 10,470

Ispravka vrednosti 0 0 0 0

Dospela nenaplaena potraivanja 0 0 0 0

02 Izloenosti prema teritorijalnim autonomijama i lokalnim samoupravama

Bruto izloenost 646 646

Ispravka vrednosti 0 0

Dospela nenaplaena potraivanja 0 0

06 Izloenosti prema bankama

Bruto izloenost 22 199 0 221

Ispravka vrednosti 0 0 0 0

Dospela nenaplaena potraivanja 0 0 0 0

07 Izloenosti prema privrednim drutvima

Bruto izloenost 167 338 14,333 359 1,476 16,673

Ispravka vrednosti 3 5 557 78 530 1,173

Dospela nenaplaena potraivanja 1 0 1,742 130 1,094 2,968

08 Izloenosti prema fizikim licima

Bruto izloenost 0 24 917 357 5 2,484 37 3,823

Ispravka vrednosti 0 0 7 5 0 104 4 120

Dospela nenaplaena potraivanja 0 0 0 0 0 603 0 603

09 Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima

Bruto izloenost 830 189 7,475 41 8,535

Ispravka vrednosti 8 3 19 0 30

Dospela nenaplaena potraivanja 0 0 0 0 0

14 Ostale izloenosti

Bruto izloenost 96 1 1 2 2,172 543 112 1,498 4,426

Ispravka vrednosti 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Dospela nenaplaena potraivanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ukupna bruto izloenost 947 363 16,082 907 3,978 10,502 311 11,704 44,793

Ukupne ispravke vrednosti 3 5 571 86 0 123 0 535 1,323

Ukupna dospela nenaplaena potraivanja 1 0 1,742 130 0 603 0 1,094 3,571


Sledea tabela prikazuje distribuciju svih izloenosti prema preostalom roku dospea, a po klasama izloenosti. Za potrebe ovog izvetaja, preostali rok dospea se definie u odnosu na ugovoreni datum dospea celog potraivanja. Tabela 11: Distribucija izloenosti prema preostalom roku dospea


Klase izloenostiBruto

izloenost

Rizina

aktiva

Bruto

izloenost

Rizina

aktiva

Bruto

izloenost

Rizina

aktiva

Bruto

izloenost

Rizina

aktiva

Ukupna

bruto

izloenost

Ukupna

rizina

aktiva

01 Izloenosti prema dravama i centralnim bankama 0 0 0 10,470 0 10,470 0

02 Izloenosti prema teritorijalnim autonomijama i lokalnim samoupravama 0 260 130 386 193 0 646 323

06 Izloenosti prema bankama 208 76 2 1 0 11 6 221 83

07 Izloenosti prema privrednim drutvima 6,847 5,618 4,270 3,695 2,024 1,687 564 11 13,705 11,012

08 Izloenosti prema fizikim licima 1,288 732 1,666 1,156 170 125 96 23 3,220 2,036

09 Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima 176 98 772 576 7,584 3,247 2 0 8,535 3,921

10 Dospela nenaplaena potraivanja 2,693 401 563 481 296 240 18 2 3,571 1,123

14 Ostale izloenosti 0 0 0 0 0 0 4,426 1,165 4,426 1,165

Ukupno 11,213 6,925 7,533 6,039 10,459 5,492 15,588 1,207 44,793 19,663

Bez utvrenog rokaDo 1 godine Od 1 do 5 godina Preko 5 godina

Distribucija izloenosti prema kategorijama klasifikacije, po tipu druge ugovorne strane, kao i podaci o obraunatim i potrebnim NBS rezervama za procenjene kreditne gubitke (nedostajui iznos rezervi), su sumirani u tabelama koje slede: Tabela 12: Distribucija izloenosti po NBS kategorijama klasifikacije i tipu druge ugovorne strane u milionima RSD - 2011

Sektor Ukupno Ukupno

A B V G D A B V G D

Sektor finansija i osiguranja 173 2 175 14 14

Sektor javnih preduzea 229 127 356 5 5

Sektor privrednih drutava 7,146 1,121 829 243 813 10,152 5,286 362 48 3 5,699

Preduzetnici 583 39 16 14 104 756 121 1 122

Javni sektor 651 651

Sektor stanovnitva 8,347 521 381 133 341 9,723 194 1 7 1 2 205

Sektor stranih lica 193 193

Poljoprivredni proizvoai

Sektor drugih komitenata 101 104 19 185 721 1,130 75 75

Ukupno 17,423 1,912 1,245 575 1,981 23,136 5,695 363 55 4 3 6,120

Klasifikovana bilansna aktiva

(bruto knjigovodstvena vrednost)

Klasifikovane vanbilansne stavke

(bruto knjigovodstvena vrednost)

Tabela 13: Obraunata i potrebna NBS rezerva prema NBS kategorijama klasifikacije


Potraivanja Ukupno

A B V G D

Osnovica za obraun rezerve za procenjene gubitke -

bilans17,423 1,912 1,245 575 1,981 23,136

Procenat koji se primenjuje na osnovicu 0% 2% 15% 30% 100%

Obraunata rezerva za procenjene gubitke 0 38 187 172 1,981 2,378

Ispravka vrednosti bilansne aktive 71 31 55 160 981 1,298

Potrebna rezerva za procenjene gubitke 0 15 128 78 999 1,220

Vanbilansne stavke koje se klasifikuju 5,695 363 55 4 3 6,120

Osnovica za obraun rezerve za procenjene gubitke 3,562 270 41 4 1 3,878

Obraunata rezerva za procenjene gubitke 0 5 6 1 1 14

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama 16 5 1 2 24

Potrebna rezerva za procenjene gubitke 0 2 6 0 1 9

Kategorija klasifikacije

Tabela 14: Pregled kreditnog portfolija MSP i korporativnih klijenata po PD rejtinzima

u milionima RSD - 2011 Izloenosti

No PD 1,808

PD 1 0

PD 2 9

PD 3 200

PD 4 1,471

PD 5 4,155

PD 6 3,547

PD 7 3,129

PD 8 984

PD 9 1,547

PD 10 347

PD 11 668

PD 12 1,452

Total 19,317

Napomena: banke su ukljuene

Nerejtingovani deo portfolija korporativnih klijenata/MSP se sastoji od preduzetnika sa prostim raunovodstvom, optina i preduzea koja su tek zapoela poslovanje (bez finansijskih izvetaja za celu godinu) kojima PD rejting nije dodeljen. Za ove klijente se primenjuju drugi pristupi merenja kreditnog rizika (koja se baziraju na istoriji servisiranja obaveza, ekspertskoj analizi, skoringu, NBS klasifikaciji itd.).

Rizik druge ugovorne strane KBC Banka definie kreditni rizik druge ugovorne strane kao kreditni rizik koji nastaje usled vanberzanskih transakcija (tj. van zvanine berze) kao to su devizni terminski ugovori, devizni i kamatni svop i kamatne opcije (caps/floors). Kreditni rizik druge ugovorne strane se meri po metodi originalne izloenosti u skladu sa Basel II standardom, gde se izloenost prema drugoj ugovornoj strani procenjuje kao nominalni iznos glavnice ugovora pomnoen sa predefinisanim procentom za svaku vrstu instrumenta.


Tabela 15: Distribucija rizika druge ugovorne strane u milionima RSD - 2011

Stavka / Prvobitni rok dospea

Pozitivna

fer

vrednost

Nominalni

iznos

glavnice

ugovora

Faktor

konverzije

Originalna

izloenost0% 20% 50% 75% 100% 125%

Rizik druge

ugovorne

strane

Ugovori o kamatnim stopama 6.55 718.23 12.85 12.85 6.43

do 1 godine (faktor konverzije 0.5%) 6.55 326.47 0.5% 1.63 1.63 0.82

preko 1, i do 2 godine (faktor konverzije 1%)

dodatak za svaku sledeu godinu od 1%

3 godine 0.00 244.85 2.0% 4.90 4.90 2.45

5 godina 0.00 124.57 4.0% 4.98 4.98 2.49

7 godina 0.00 22.34 6.0% 1.34 1.34 0.67

Ugovori o stranim valutama 0.01 6.28 0.13 0.13 0.13

do 1 godine (faktor konverzije 2%) 0.01 6.28 2.0% 0.13 0.13 0.13

preko 1, i do 2 godine (faktor konverzije 5%)

dodatak za svaku sledeu godinu 3%

Ukupno 6.56 724.51 12.98 12.85 0.13 6.55

Ponderi kreditnog rizika

Ublaavanje kreditnog rizika prilikom izraunavanja kapitalnog zahteva

Ublaavanje kreditnog rizika podrazumeva upotrebu tehnika iji je cilj smanjenje potreba za kapitalom pri izraunavanju kapitalnog zahteva za kreditni rizik.

KBC Banka ne primenjuje bilansno netiranje (saldiranje razliitih kategorija proizvoda iz svog bilansa kao to su zajmovi i depoziti), standardizovane sporazume o netiranju, niti bilo kakav tip sredstava obezbeenja u obraunu kapitalnih zahteva za rizik druge ugovorne strane.

Obezbeeni kreditni portfolio

Kao instrumenti materijalne kreditne zatite u obzir se uzimaju samo gotovinski depoziti, dok se instrumenti nematerijalne kreditne zatite trenutno ne koriste za ublaavanje kreditnog rizika. Kao obezbeenje za izloenost prema fizikim licima, u skladu sa Standardnim pristupom, koriste se hipoteke na stambenim nepokretnostima (po kriterijumima koje odreuje NBS) pri emu ove izloenosti dobijaju odgovarajui manji ponder kreditnog rizika u RWA kalkulaciji. Nikakvo drugo obezbeenje se ne uzima u obzir u obraunu kapitalnih zahteva za kreditni rizik. Ublaavanje kreditnog rizika se primenjuje samo kada postoje neophodne politike i procedure. Samo sredstva obezbeenja koja ispunjavaju kriterijume podobnosti i minimalne uslove (propisane od strane NBS) su ukljuena u obraun.

Limiti kreditnog rizika Limiti kreditnog rizika se koriste za upravljanje i praenje izloenosti i/ili koncetracije kreditnog rizika. Limiti definiu maksimalnu izloenost kreditnom riziku za konkretne pristupe merenja rizika. Limiti kreditnog rizika u smislu maksimalnog (najgori sluaj) rizika se postepeno dopunjuju i/ili zamenjuju alternativnim pristupima merenja. Transakcija koja nosi kreditni rizik moe, u principu, biti izvrena samo kada je odobrena pozitivnom kreditnom odlukom, i koja e odrediti, izmeu ostalog, maksimumalnu izloenost kreditnom riziku (limit), a to se moe odnositi na:

posebno odobravanje svake pojedinane transakcije klijenta (sa odreenom stranom)


unapred odobren limit za sve transakcije odreenog tipa rizika.

Limiti na nivou klijenta (ili grupe povezanih lica)

Za kreditne izloenosti prema korporativnim klijentima primenjuje se sistem portfolio limita KBC Grupe (koji je odobren od strane Izvrnog odbora Grupe), a koji se bazira na parametrima konanog gubitka usled neizvrenja (LGD) i oekivanog gubitka (EL). Ovi limiti predstavljaju tzv. vrste limite, to znai da je potrebno hitno delovanje ako takav limit jeste ili se oekuje da e biti premaeni.

Osim interno utvrenih limita na nivou dunika/jemca/druge ugovorne strane, postoje i lokalni regulatorni propisi koji odreuju limite u odnosu na tzv. velike izloenosti na nivou grupe povezanih lica. Ovi limiti se tipino navode kao procenat od regulatornog kapitala (npr. 25% za grupe lica koja nisu povezana sa bankom, 20% za grupe lica povezanih sa bankom). Ovakve velike izloenosti se redovno izvetavaju (bilo meseno ili kvartalno) kada god premae odreeni predefinisani prag (npr. 10% regulatornog kapitala).

Limiti na nivou grupe/sektora/portfolija

Limiti na nivou grupa povezanih lica kao i za odreene sektore/portfolija imaju za cilj definisanje maksimalne eljene koncentracije izloenosti za grupu povezanih lica, sektora, itd. Ovi limiti se ne odnose na pojedinane klijente, ve se odnose na sve klijente koji pripadaju domenu odreenog limita (npr. svi klijenti koji pripadaju odreenom sektoru delatnosti).

Procena kreditnog rizika i davanje miljenja Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom je odgovorno za procenu izloenosti kreditnom riziku kao i da svoje analize kreditnog rizika ukljui u redovno izvetavanje Odbora za upravljanje rizicima. Ova procena ukljuuje redovno poreenje izloenosti riziku sa postojeim limitima (internim ili eksternim) ili ciljevima.

Osim poreenja sa postojeim limitima, takva procena moe za rezultat imati postavljanje novih ili auriranje postojeih limita odnosno prilagoavanje metodologija ili procedura. Alternativno, rezultat procene mogu biti i predlozi za uvoenje mera za smanjenje rizika. Proces obino podrazumeva zahtev za dopunu ili uvoenje novih elemenata kreditne politike, delegiranje ovlaenja, uvoenje novih ili poveanje postojeih limita i promenu metodologije. Kao rezultat toga, prave se poslovni predlozi i podnose se nadlenim organima za donoenje odluka.

Izvetavanje o kreditnom riziku Postoji vie razliitih redovnih izvetaja o kreditnom riziku portfolija plasmana Banke i koji se uglavnom podnose Izvrnom odboru, Odboru za kreditni rizik kao i Upravnom odboru i drugim eksternim zanteresovanim stranama.

Izvetaji za menadment banke

Odeljenje za upravljanje kreditnim rizicima, na kvartalnom nivou, priprema izvetaj baziran na portfoliju Banke za segmente stanovniva i privrede. Tzv. Izvetaj o kreditnom portfoliju prezentuje se Izvrnom odboru i Odboru za upravljanje kreditnim rizikom.


Integrisani izvetaj o rizicima (The Integrated Risk Report) takoe sadri podatke koji se odnose na kreditni rizik. Ovaj izvetaj se podnosi Upravnom odboru Banke i sadri pregled razvoja kreditnog portfolija KBC Banke u kontekstu ukupno odobrenih i iskorienih/povuenih kredita, pregled docnje klijenata u izmirivanju obaveza, ispravki vrednosti i odgovarajuih pokazatelja kreditnih gubitaka. Izvetaj prikazuje takoe i strukturu portfolija na nivou kreditnih segmenata, kreditnih proizvoda i delatnosti. Izvetaj sadri informacije o glavnim pokazateljima rizika na nivou ukupnog portfolija kao i podatke o najveim rizinim izloenostima klijenata.

Kvantitativno merenje kreditnog rizika Modeli kreditnog rizika su razvijeni kao podrka odlukama u kreditnom procesu i trenutno ukljuuju modele za procenu verovatnoe neizvrenja (PD). Modeli za procenu gubitka usled neizvrenja dunika (LGD) i modeli za procenu izloenosti banke u vreme nastanka statusa neizvrenja obaveza dunika (EaD) jo uvek nisu interno razvijeni. Umesto toga, predefinisani pomoni modeli iz Basel II osnovnog pristupa se koriste u proceni kreditnog rizika.

Ovi modeli se koriste u kreditnom procesu za:

- definisanje nivoa delegiranja prilikom odobravanja kredita

- odobravanje kreditnih transakcija

- odreivanje cena kreditnih transakcija

- praenje nivoa rizika portfolija (klijenta)

- izraunavanje IBNR ispravki vrednosti

Modeli za procenu verovatnoe neizvrenja

Verovatnoa neizvrenja (PD) je verovatnoa da dunik nee izvriti svoje obaveze u buduem periodu od godinu dana, gde je status neizvrenja definisan skladu sa definicijom Basel II. PD se obraunava na nivou svakog klijenta ili na nivou portfolija transakcija sa slinim atributima. Postoji nekoliko pristupa za procenu PD-a (u rasponu od isto objektivnih metoda pa do onih koje su vie subjektivne); ipak sve metode imaju zajednika sledea etiri koraka:

Korak 1: Definie se segment za koji e biti napravljen model (segmentacija portfolija). Vano je da se uspostavi dobra ravnotea izmeu homogenosti segmenta, izloenosti, broja klijenata i broja sluajeva neizvrenja. Jednom kada je segment definisan, moe se kreirati uzorak podataka na kome e se zasnivati razvoj modela. To obino zahteva neko preiavanje dostupnih podataka (na primer, obradu vrednosti koje nedostaju i numeriki udaljenih podataka). KBC Banka je napravila svoje modele uglavnom na osnovu internih podataka. Korak 2: vri se rangiranje klijenata u ciljanim segmentima prema njihovoj kreditnoj sposobnosti. U zavisnosti od koliine raspoloivih podataka i njihovih karakteristika (subjektivnih ili objektivnih), koriste se specifine tehnike kako bi se kreirao model rangiranja:

- Statistiki modeli neizvrenja/izvrenja su bazirani na objektivnom inputu: rangiranje se dobija

potpuno mehaniki bez subjektivnog inputa, koristei tehnike regresije.

- Statistiki modeli neizvrenja/izvrenja bazirani na objektivnom i subjektivnom inputu: ovi

modeli su veoma slini isto objektivnim modelima, ali takoe koriste subjektivni input unet od

strane kreditnog savetnika (npr. kvalitet menadmenta).


- Statistiki modeli na bazi eksperata: rangiranje se bazira na kvalitativnom i kvantitativnom

inputu, ali zbog malog broja sluajeva neizvrenja, regresija se koristi da predvidi ekspertske

procene kreditne sposobnosti klijenata, pre nego njihovo ponaanje u smislu

neizvrenja/izvrenja.

- Fleksibilan generiki instrument rangiranja: ovo je zapravo ablon koji koriste kreditni

slubenici za opravdavanje i dokumentovanje dodeljenog rejtinga. U ovom ablonu,

najrelevantniji indikatori rizika dobijaju ocenu i rangiraju se prema vanosti kao osnova za

finalno rangiranje.

Korak 3: Ocena rangiranja se kalibrie u verovatnou neizvrenja. Korak 4: Verovatnoa neizvrenja se mapirana u u klase rejtinga. U KBC-u postoji jedinstvena skala rejtinga za sve segmente tzv. KBC master skala.

Nakon to su primenjeni svi navedeni koraci i kada je model napravljen i implementiran, meri se kvalitet razvijenih PD modela:

- statistikom analizom: distribucije varijabli (proseci, standardne devijacije), distribucije

rangiranja, statistika mo varijabli i (pod) modela.

- brojem preinaavanja model rejtinga: ako korisnici esto preinaavaju rezultate modela, to

pokazuje da se model moe poboljati.

- valjanost implementacije modela i politika, npr. u vezi sa pristupom sistemu gde je model

implementiran, bezbednosti sistema, integritetu inputa podataka, itd.

- dostupnom dokumentacijom (prirunici za korisnike, tehniki izvetaji, itd.).

Grupni okvir za upravljanje neizvesnou modela

Potencijalni nedostaci modela kreditnog rizika su grupisani u tri kategorije, od kojih se svaka meri koristei metode procene koje su utvrene na nivou cele Grupe. Tzv. poznati nedostaci su oni kod kojih se na neki nain zna za veliinu greke. Primer za ovakav tip nedostatka je implementacija modela kod koga se prosean modelom odreen PD razlikuje od cilja kalibracije (npr. centralne tendencije za portfolio). Za poznate nedostatke, primenjuje se korekcija rezultata modela kako bi se dobila najbolja procena. Nezvesnosti koje se mogu izbei se tiu merenja za koja se zna da su neizvesna i koja se mogu ispraviti, ali za koje se ne zna veliina pa ak ni smer (znak) greke. Primer za ovo je neizvesnost izazvana zakasnelim ponovnim pregledom modela ili neblagovremenom ponovnom procenom PD-a. Za neizvesnosti koje se mogu izbei, definiu se penali kao podsticaji za korektivne postupke. Neizvesnost koja se ne moe izbei je slina onoj koja se moe izbei, osim to je ovde neizvesnost inherentna i stoga se ne moe ispraviti. Primer je novi kreditni portfolio za koji se ne mogu nai relevantni istorijski podaci. U svrhu podizanja svesti o ovom tipu nedostatka, prave se procene potencijalnih greaka za ovaj tip neizvesnosti. Procenjeni ukupan nivo neizvesnosti modela (neizvesnosti koje se mogu izbei + neizvesnosti koje se ne mogu izbei) je jasno saopten svim stranama koje koriste rezultate modela .


Trini rizik i rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti predstavlja rizik od pojave negativnog efekta na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogunosti Banke da ispuni svoje obaveze po njihovom dospeu. Osnovni cilj upravljanja likvidnou je da osposobi da Banka bude finansirana, da omogui osnovne poslovne aktivnosti, kao i da nastavi da generie prihod ak i pod nepovoljnim trinim uslovima.

Okvir menadmenta likvidnosti je uspostavljen od strane Upravnog odbora Banke. Upravljanje likvidnou je organizovano unutar Direkcije sredstava, koja je odgovorna za sveobuhvatnu likvidnost i upravljanje finansiranjem Banke. Direkcija sredstava monitorie i upravlja likvidnosnim profilom na dnevnom nivou i implementira politike uspostavljene od strane Upravnog odbora.

Proces upravljanja rizikom likvidnosti je implementiran kroz aktivnosti Direkcije za upravljanje rizicima i izvetavanje, koja je odgovorna za definisanje jasne, tane, relevantne i pravovremene informacije o rizinim pozicijama Banke, kao i za kontrolu i upravljanje izvorima znaajnih rizika. Direkcija za upravljanje rizicima i izvetavanje nastoji da obezbedi efikasnu, pravovremenu i kontinuiranu kontrolu rizika u skladu sa principima nezavisnosti, objektivnosti, profesionalizma i permanentnosti u radu.

Okvir upravljanja rizikom likvidnosti je baziran na sledeim aspektima:

Rizik likvidnosti u kriznim situacijama. Ovaj rizik je procenjen na osnovu likvidnosnih stres testova, koji mere kako se likvidnosni bafer banke menja pod ekstremno stresnim scenarijima. Ovaj bafer je baziran na pretpostavkama u vezi sa likvidnosnim odlivima i likvidnosnim prilivima proisteklim iz akcija za poveanje likvidnosti. Sveobuhvatni cilj je da se zadri dovoljna likvidnost u stresnim situacijama, bez pribegavanja akcijama poveanja likvidnosti koje bi zahtevale znaajne trokove ili koje bi uticale na osnovno bankarsko poslovanje.

Strukturalni likvidnosni rizik. Strukturom finansiranja Banke se upravlja tako da zadri znaajnu diversifikaciju, da se minimizuje koncentracija obaveza po pojedinim vremenskim intervalima i da se ogranii nivo oslanjanja na kratkorono finansiranje.

Operativni likvidnosni rizik. Upravljanje ovim rizikom je voeno u Direkciji sredstava, bazirano na predvienim zahtevima za finansiranjem.

Direkcija sredstava redovno nadgleda i meri neto tokove gotovine pratei aktivu i pasivu Banke prema preostaloj ronosti, merei i uporeujui novane prilive i novane odlive, kao i dnevni monitoring neto tokova gotovine po vremenskim periodima prema dospeu. Banka meri i procenjuje rizik likvidnosti po svim znaajnim valutama i u totalnom iznosu.

U zavisnosti od uzroka likvidnosnih problema, mogue su sledee mere:

Kratkorona reenja: ukidanje novih plasmana, prodaja lako utrivih pozicija aktive, iskorienje raspoloivih kreditnih linija i drugih izvora finansiranja;

Srednjorona reenja: revizija kreditne strategije, modifikovanje strukture pasive, prikupljanje novih depozita,uspostavljanje novih meubankarskih linija;


Dugorona reenja: uveanje kapitala, izdavanje obveznica, prodaja osnovnih sredstava (nekretnine i druge dugorone investicije).

Banka je uspostavila sistem interne kontrole sa ciljem upravljanja likvidnosnim rizikom u okviru definisanih limita, i tako omoguila prikupljanje relevantnih i tanih podataka koji se tiu rizika, kreiranja baze podataka, monitorisanja svih aktivnosti u vezi sa rizicima i kontrolom usklaenosti ovog sistema sa pravilima i procedurama Banke. Ovaj sistem osigurava:

- Pravovremeno izvetavanje zaposlenih zaduenih za upravljanje rizikom likvidnosti o uoenim nedostacima,

- Primenu mera za eliminaciju ovih nedostataka, kao i

- Potencijalne promene sistema upravljanja rizikom likvidnosti kada je potrebno.

Nivo likvidnosti banke iskazuje se indikatorom likvidnosti, koji predstavlja odnos zbira likvidnih potraivanja banke prvog reda i likvidnih potraivanja banke drugog reda, sa jedne strane, i zbira obaveza banke po vienju bez ugovorenog roka dospea i obaveza sa ugovorenim rokom dospea u narednih mesec dana od dana obrauna indikatora likvidnosti, sa druge strane.

Banka nivo likvidnosti odrava tako da indikator likvidnosti:

- iznosi najmanje 1,0 kada je obraunat kao proseni indikator likvidnosti za sve radne dane u mesecu,

- nije manji od 0,9 u periodu duem od tri uzastopna radna dana,

- iznosi najmanje 0,8 kada je obraunat za jedan radni dan.

Obraun dnevnog indikatora likvidnosti se obavlja u Direkciji za upravljanje rizicima i izvetavanje.

Direkcija za upravljanje rizicima i izvetavanje meseno vri prikupljanje podataka o likvidnosti i kreira izvetaj o likvidnosnom gap-u po materijalnim valutama kao input za likvidnosno stress testing izvetavanje ka Grupi. Banka je strogo usaglaena sa likvidnosnim zahtevima propisanim od strane NBS i dostavlja na dnevnom i mesenom nivou izvetaje koje regulator zahteva.

Za upravljanje rizikom likvidnosti zadueni su:

- Upravni Odbor odobrava strategije i politike za upravljanje rizicima i kapitalom, uspostavlja i preispituje adekvatnost uspostavljenog sistema upravljanja rizicima,

- Izvrni Odbor sprovodi akta usvojena od strane Upravnog Odbora, odobrava Proceduru za identifikaciju, merenje, procenu i upravljanje rizikom lik

Documents

KBC banka - Izveštaj o upravljanju rizicima 2011