KLASIFIKACIJE POVRŠINSKIH I PODZEMNIH ISKOPA I KORELACIJE

GN-200

GN-206 i

RMR89 (Q sistem)

1. KATEGORIZACIJA I IZVOĐENjE KORIŠĆENjEM KLASIFIKACIJA

1.1. USLOVI PRIMENE KLASIFIKACIJA

Empirijski pristup projektovanju, izgradnje i sanacije nekog građevinskog objekta zasniva se na iskustvu stečenom prilikom realizacije projekata u sličnim uslovima. Osnova takvog pristupa je u inženjerskoj(geološkoj) klasifikaciji stenskih masa, koja omogućuje sistematizaciju stečenih iskustava u pogledu odnosa izeđu kvaliteta podloge, načina iskopa i zahtevanog osiguranja nadzemnog i podzemnog objekta. Imajući u vidu da u izgradnji nadzemnih i podzemnih objekata, zadatak projektanta je da tačno sračuna i da pravilno prosuđuje, uzimajući pri tom u obzir akciju svih uticajnih faktora, pa čak i onih koji se ne mogu kvantifikovati, takav je pristup do sada imao najširu primenu pri projektovanju nadzemnih i podzemnih objekata. U stvari, za mnoge projekte klasifikacijski pristup služio je kao jedna praktična osnova za projektovanje složenih građevinskih struktura.

Da bi se mogla primeniti pri projektovanju, izgradnji i sanaciji nekog građevinskog objekta, klasifikacija stenskih masa mora da zadovolji sledeće osnovne uslove:

- podelu tla u inženjerskogeološke grupe (kategorije, klase) sa sličnim svojstvima i ponašanjem;

- osigura osnovu za razumevanje karakteristika i ponašanje svake grupe stenskih masa; - da da kvantifikovane podatke za inženjerski projekat; - osigura zajedničke osnove za uspešnu saradnju svih zainteresovanih u projektovanju

izgradnji I sanaciji.

Ti uslovi mogu se postići ukoliko klasifikacija poseduje sledeća svojstva:

- jednostavna, razumljiva, lako se shvata i pamti; - svaki izraz mora biti jasan, a terminologija opšte prihvaćena; - uključna samo najznačajnija svojstva stenske mase; - zasnovana na parametrima koji se mogu meriti i odrediti brzim i jeftinim opitima na terenu i

laboratoriji; - bazirana na bodovnom sistemu koji može oceniti relativnu važnost klasifikacijskih

parametara; - daje kvantitativne podatke za projekat objekta i osiguranja.

1.2. RAZMATRANE KLASIFIKACIJE (KATEGORIZACIJE) STENSKIH MASA

1.2.1. KATEGORIJE ZEMLJIŠTA PREMA (GN200)

Ova klasifikacija (kategorizacija) površinskih iskopa je bazirana na opisima litološkog sastava i stanja stenskih masa u koje su indirektno uključeni i uslovi iskopa, kroz opis kvaliteta sredine i sredstva izvođenja.

Ptrema ovoj klasifikaciji (kategorizaciji) zemljani radovi se izvode u zemljištu, koja se dele na sedam kategorija.

- I Kategorija: Rastresita laka (meka) zemlja, tj. čvrst pesak, nevezani šljunak, rastresiti les i slično zemljište bez unutrašnje veze. Vrši se najnužnije otkopavanje i odbacivanje lopatom, a po potrebi pomaže ašovom.

- II Kategorija: Plodna zemlja, mekša zdravica i peskuša, laka peskovita glina-glinoviti pesak, zbijeni pesak i sitniji šljunak, tj. u zemljištu sa slabom unutrašnjom vezom.

- III Kategorija: Čvrsta žilava zemlja, zdravica, grub poluvezan šljunak, utrinsko zemljište sa samcima i prirodno vlažna glina sa malim procentom peska. Otkopavanje se vrši ašovom i pijukom (karmapom, budakom, trnokopom i sl.).

- IV Kategorija: Slabije uvaljani ili dobro ugaženi nabačaji slatine i suva barska zemljišta, zemljišta koja čine prelaz ka stenama, kamenita drobina, suva glina, glinci, glineni škriljci, laporci mekši i polomljeni argilošisti i filiti, talkšisti, meki vulkanski tufovi, gips i dr., zatim trošne stene u raspadanju. Laporoviti i umoviti škriljci, meki i raspadnuti krečnjak, mek peščar, konglomerati i breče sa slabijim vezivom, filiti, mikšisti bogati likunom i škriljci.

Otkopavanje se vrši ćuskijama (polugama), klinovima i pijucima a retko se upotrebljava eksploziv za rastresanje.

- V Kategorija: Meka stena (srednje čvrstoće) tj. čvrst peščar, konglomerat, krečnjak, čvrsti vulkanskih tufovi, škriljasti gnajsevi itd. Razbijanje se vrši čuskijom, klinovima, pijukom uz povremenu upotrebu eksploziva (baruta).

- VI Kategorija: Čvrsta ali krta stena, tj. jedri masivni krečnjaci, mermeri, dolomiti, peščari i konglomerati debelih slojeva i dobro cementovani. Većina megmatskih stena, granitske, sijenitske i dioritske magme, gnajsevi, uslojeni kvarciti itd. Razbijanje se vrši samo eksplozivom (dinamitom).

- VII Kategorija: Vrlo čvrsta i žilava stena tj. sveža bazična i ultrabazična magmatska stena kao: graniti, porfiriti, bazalti, kvarciti, dijabazi, pirokseniti, gabrovi, neki dioriti, amfiboliti itd. Razbijanje se vrši samo eksplozivom (dimamit).

Kategorije zemljišta ulaze u predračun po prethodnoj oceni, a prave kategoroje se utvrđuju tek prilikom izvršenja radova.

1.2.2. PROSEČNE NORME U GRADJEVINAHSTVU-II DEO – NISKOGRADNJA PREMA (GN206) – PODZEMNI ISKOPI

Ova klasifikacija (kategorizacija) podzemnog iskopa je bazirana na opisima litološkog sastava i stanja stenskih masa, u prisustvo i uticaju podzemne vode i vazduha u koje su indirektno uključeni i uslovi iskopa, kroz opis kvaliteta sredine i sredstva izvođenja. Sledeća osnovna podela tunela je izvršena prema litološkom (geološkom) sastavu i to na:

I LAKE TUNELE - TUNELI U STENI

1. čvrste stene, velike tvrdoće i žilavosti

2. čvrste stene, manje čvrstoće i krte

II SREDNJE TEŠKE TUNELE

3. Meke stene, vrlo male tvrdoće

III TEŠKE TUNELE

4. Stene u raspadanju

IV VRLO TEŠKE TUNELE

5. Zemljani materijal.

I LAKI TUNELI

OPŠTE OSOBINE: bez pritiska brda, nikako ili vrlo slabo podgrađivanje kalote, samo u cilju zaštite radnika od ispadanja kamena ili samo mestimično takvo podgrađivanje. Bez obziđivanja: samo mestimično plombiranje ili kod nekih stena celo obziđlvanje, u vidu tanke obloge, u cilju zaštite brdskog materijala od vode, mraza ili dima.

Višak izbijanja preko potrebnog profila (radi orijentacije) dozvoljava se povećanje

a) Za Izbijanje kalote metodom temenog proseka 25% od kubature zidova ili betona kalote.

b) Za izbijanje kalote ostalim metodama 20% od kubature zidova odnosno betona kalote.

c) Za sva izbijanja oporaca 15% od kubature ili betona oporaca.

d) Za sva ostala izbijanja, kao za podnožne svodove ili kanale, 10% od kubature njihovog zidanja ili betoniranja.

OSOBINE BRDSKE MASE

1. Čvršće stene, velike tvrdoće i žilavosti: bazalt, olivin gabro, granit, kvarc, labradorit, diorit, tvrdi gnajs, čvrsti porfirit, veoma čvrsti andezit i slične vrlo čvrste stene.

Rastresitost 50%

2. Čvrste, kompaktne, stene manje tvrdoće: koiapaktnl krečnjak, zdravi konglomerati, škriljci, čvratl peščari, serpentinit, sijenlt, trahit, dolomit i slične kompaktne, ali meke i krte stene.

Rastresitost 45%

II SREDNJE TEŠKI TUNELI

3. Meke stene vrlo male tvrdoće: stene pod 1 i 2 u raspadanju, meki glinoviti peščari, laporci, škriljci, laporovlta uma, jako zbijeni i vezani pesak, les, tuf i slični materijal u velikim naslagama. Pojava manjih vertikalnih pritisaka, a izuzetno i manjih bočnih. Potrebna je odgovarajuća metodska podgrada kod izbijanja profila.

Višak izbijanja, preko potrebnog profila (radi orijentacije) dozvoljava se povećanje:

a) Za izbijanje kalote metodom temenog proseka 25% od kubature zidova ili betona kalote.

b) Za izbijanje kalote ostalim metodama 20% od kubature ziidova ili betona kalote.

c) Za sva izbijanja oporaca 15% od kubature zidova ili botona oporaca.

d) Za sva ostala izbijanja, kao za podinožne svodove ili kanale, 10% od kubature njihovog zidanja ili betoniranja.

III TEŠKI TUNELI

4. Stene u raspadanju.

0PŠTE OSOBINE: jaki pritisci, mestimično veća ispadanja materijala preko predviđenog i potrebnog profila. PojavIjuje se utlcaj vode i vazduha na material. Potrebno je metodsko podgrađivanje i jako obziđivanje, uz brižljiv i oprezan rad.

VIšak izbijanja preko potrebnog profila (radi orijentacije) dozvoljava se povećnje:

a) Za Izbijanje kalote metodom temenog proseka 25% od kubature zidova ili betona kalote.

b) Za izbijanje kalote ostalim metodama 20% od kubature zidova odnosno betona kalote.

c) Za sva izbijanja oporaca 15% od kubature zidova ili betona oporaca.

d) Za sva ostala izbijanja, kao za podnožne svodove ili kanale, 10% od kubature njlhovog zidanja ili betoniranja.

OSOBINE BRDSKE MASE: Blokovi stena uronjeni u ilovaču ili drugu plastičnu masu, jako lasovite i ispucale stene, zdrobljene stene, razbijeni konglomerati, gips, škriljci, filiti, argilošisti i slične stene u krajnjoj fazi raspadanja.

Rastresitost 30%

IV VRLO TEŠKI TUNELI

5. Zemljani materijali:

OPČTE OSOBINE: Vrlo jaki pritisci, pokretljivost brdske mase, veliko oburvavanje preko predviđenog i potrebnog profila, otežano savlađivanje vode, jak uticaj vode i vasduha na brdski materijal. Potrebna je složena i jaka podgrada, otežano odvodnjavanje i jako obziđivanje. Da se izbegne ili umanji nepovoljan uticaj tonjenja podgrade, potreban je najbrižljiviji i najoprezniji rad pri probijanju i zidanju, kao i najsavesnije izvođenje zidova.

Višak izbijanja preko potrebnog profila (radi orijentacije) dozvoljava se povećanje:

a) Za izbijanje kalote metodom temenog proseka 25% od kubature zidova ili betona kalote.

b) Za izbijanje kalote ostalim metodama 20 % od kubature zidova odnosno betona kalote.

c) Za sva izbijanja oporaca 15 % od kubature zidova ili betona oporaca.

d) Za sva ostala izbijanja, kao za podnožne svodove ili kanale, 10% od kubature njihovog zidanja ili betoniranja.

OSOBINE BRDSKE MASE:

Pesak prožet vodom, gline i sočivaste naslage peska, mlazevi ili proolojci. Prelazi od peska sa vodom na glinoviti materijal. Škriljci sasvim raspadnuti, muljevito zemljište, ispreturane naslage-tercijera, anhidrit. Uopšte meki i plastični materijal, na koji nepovoljno utiču voda i vazduh.

Rastresitost 25%

NAPOMENA: Dozvoljeni % viška izbijanja od tipskog profila, za. sva vrste tunela napred nabrojenih, odrediće za suvaki konkretni slučaj na terenu zasebno (u okviru gornjih procenata komisija sastavljena od investitora i izvođača za svaku vrstu materijala u tunelu posebno, i to zasebno za kalotu, a zasebno za oporce. Plaća se samo izbijena površlna, utvrđena snimanjem, i to samo u okviru odobrenih procenata viška izbijanja.

1.2.3. GEOMEHANIČKA KLASIFIKACIJA – (RMR89) SISTEM

Od većeg broja klasifikacija koje su u upotrebi, kao najprikladniju za nadzemne i podzemne iskope je:

- Geomehanička klasifikacija RMR89 sistem (Z.T. Bieniawski).

Geomehaničku klasifikaciju (RMR sistem - Rock Mass Rating Sistem - sistem bodovanja stenske mase) objavio je 1973. godine Z.T. Bieniawski, za primenu pri rešavanju inženjerskogeoloških problema u mehanici stena. Klasifikacija se bazira na bodovanju, pri čemu su različitim parametrima pridružene različite numeričke vrednosti u zavisnosti od njihove važnosti za sveukupnu klasifikaciju.

Isti autor je 1989. godine numerički modifikovao prvobitnu klasifikaciju (RMR) i kao takva će biti prezentovana kao (RMR89).

Klasifikacija se zasniva na sledećih šest parametara:

- jednoaksijalna pritisna čvrstoća materijala, poželjno u vodozasićenom stanju, jer odgovara stanju vlažnosti tla u iskopu ili uslovima u kojima će sredina biti pri eksploataciji objekta,

- indeks kvaliteta jezgra (RQD), je pokazatelj linearne celovitosti srdine, a dat je odnosom sume dužine izbušenih komada jezgra dužih od 100 mm u odnosu prema dužini posmaranog intervala bušenja, izražen u procentima:

[1]

gde je: Lp - ukupna dužina jegra > 10 cm dobijenih prilikom bušenja, Lt - dužina intervala bušenja.

- razmak pukotine-diskontinuiteta duž pravca ose iskopa objekta, - orijentacija pukotina-diskontinuiteta u odnosu na pravac ose iskopa objekta, - svojstva pukotina-diskontinuiteta, - stanje podzemne vode duž pravca ose objekta.

Naročito je značajno da se navedeni parametri mogu dobiti bušenjem, merenjima na terenu i u iskopima.

Pošto se trasa objekta podeli u zone, unutar kojih su određene inženjerskogeološke osobine manje-više jednake, pristupa se pripisivanju parametra za svaku zonu. Pri tome treba uzimati srednje tipične vrednosti parametara, a ne najlošije, s obzirom na to da je klasifikacija bazirana na do sada izvedenim projektima, pa implicitno sadrži faktor sigurnosti.

Bodovi, pridruženi parametru "razmak diskontinuiteta", odnose na sredinu sa tri seta diskontinuiteta, odnosno za glinovito tlo su uzeti najnepovoljniji slučajevi.

Uz pomoć tabela 1, 2, 3, 4, 5 i 6 određeni su bodovi za svaki parametar čiji zbir svrstava sredinu ili tlo u jednu od pet kategorija.

Iako je ova klasifikacija prvenstveno namenjena za podzemne iskope u čvrstoj stenskoj masi, ona se može efikasno primeniti i za površinske i podzemne iskope u poluvezanim materijalima.

Prednosti geomehaničke (RMR89) klasifikacije su:

- Zadovoljava uslove date u tački 1.1., - U skladu je sa klasičnim načinom iskopa i građenja, - Proverena je na velikom broju projekata i najčešće se primenjuje u svetu.

Nedostaci geomehaničke (RMR89) klasifikacije su:

- Ne obuhvata najlošije uslove kod sredina kao što su slučajevi bubrećih i zdrobljenih stena, kada je potrebno izvršiti procenu Olivier-Geodurabilitu klasifikacijom kao dodatnim klasifikacijskim parametrom. Ova klasifikacija deli stensku masu na šest klasa u odnosu na postojanost i sadrži dva parametra: jednoaksijalnu pritisnu čvrstoću i Dunkan-ov koeficijent bubrenja. Ovaj nedostatak nema značaj za objekte fekalnog kolektora, jer takve sredine i uslovi nisu do sada konstatovani i ne očekuju se u toku njihovog iskopa;

- Nema parametar u kome je uključena veličina primarnog napona (mada ovaj parametar nije ni neophodan a s obzirom na dubine iskopa menje od 2 m, on je zanemarljiv.

Bodovi (RMR89) klasifikacije i podela na 5 kategorija su korelisani s procentualnim učešćem 7 kategorija iskopa prema klasifikaciji površinskog

Tabela br.1: A. KLASIFIKACIJSKI PARAMETRI I NjIHOVI BODOVI

PARAMETAR PODRUČJA VREDNOSTI

1

ČVRSTOĆA STENSKOG MATERIJA-LA

Indeks tačkastog opterećenja*

>10 MPa 4-10 MPa 2-4 MPa 1-2 MPaZa manje vrednosti preporučuje se test jednoaksijalne čvrstoće

Jednoaksijalna pritisna čvrstoća

>250 MPa100-200

MPa50-100 MPa

25-50 MPa 5-25 MPa 1-5 MPa<1

MPa

BODOVI 15 12 7 4 2 1 0

2RQD 90-100% 75-90% 50-75% 25-50% <25%BODOVI 20 17 13 8 3

3RTAZMAK DISKONTINUITETA >2 m 0.6-2 m 200-600 mm 60-200 mm <60 mmBODOVI 20 15 10 8 5

4SVOJSTVA DISKONTINUITETA

Vrlo hrapave površi-ne. Nekonti-nualne, zatvore-ne, zidovi stene nera-stro-šeni

Neznatno hrapave površine, zev <1 mm, neznatno rastroše-ni zidovi

Neznatno hrapave površine, zev >1 mm, neznatno rastroše-ni zidovi

Glatke površine ili ispune <5 mm debljine ili zev 1-5 mm, nepreki-nute

Meka ispuna >5 mm debljine ili zev >5 mm, neprekinute

BODOVI 30 25 20 10 0

5

PO

DZ

EM

NA

V

OD

A

Priliv po 10 m dužine podzemnog iskopa

Nikakav 10 l./min. 10-25 l/min.25-125 l/min.

>125 l/min.

Odnos Pritisak vode u diskontinu-itetu 0 0.1 0.1-0.2 0.2-0.5 >0.5Veći glavni napon

Opšte stanje Sasvim

suvoVlažno Mokro Kapljanje Tečenje

BODOVI 15 10 7 4 0

Indeks tačkastog opterećenja Is dobijen je na osnovu testa tačkastog opterećenja (Point Load test). Veza sa jednoaksijalnom čvrstoćom na jezgru perčnika 54 mm je =24 Is. U Tablici je uzet odnos =24 Is.

Tabela br. 2: B. KOREKCIJA BODOVA ZA PRUŽANjA I PADA (ORIJENTACIJE) DISKONTINUITETA

PRUŽANjE I PAD DISKONTINUITETA

VRLO POVOLjNO

POVOLjNO DOBRO NEPOVOLjNOVRLO

NEPOVOLjNOBODOVI PODZEMNI

OBJEKTI (Tuneli i rudnici)

0 -2 -5 -10 -12

TEMELjI 0 -2 -7 -15 -25

KOSINE 0 -5 -25 -50 -

Tabela br. 19: C. KATEGORIJE STENSKE MASE IZ ZBIRA BODOVA

ZBIR BODOVA 100-81 80-61 60-41 40-21 <20 KATEGORIJA BR. I II III IV V

OPIS Vrlo dobra stena Dobra stenaPovoljna

stena Loša stena Vrlo loša stena

Tabela br. 3: D. ZNAČENjE (MIŠLjENjE) KATEGORIJA STENSKE MASE

KATEGORIJA BR. I II III IV V

PROSEČNO VREME STAJANJA 20 godina za 15

m raspona 1 godina za 10 m

raspona

1 sedmica za 5 m

raspona

10 sati za raspon od 2.5 m

30 minuta za raspon od 1 m

KOHEZIJA STENSKE MASE (kPa)

> 400 300-400 200-300 100-200 < 100

UGAO TRENjA STENSKE MASE (0)

>45 35-45 25-35 15-25 < 15

Tabela br. 4: E. PREPORUKA ZA KLASIFIKACIJU DISKONTINUITETA (uslovi)

DISKONTINUITETI DUŽINE (PROTEZANjA) BODOVI

1 m

6

1-3 m

4

3-10 m

2

10-20 m

1

20 m

0ŠIRINA ZEVA BODOVI

Bez zeva6

0.1 mm5

0.1-1.0 mm4

1-5 mm1

5 mm0

RAPAVOST

BODOVI

Vrlo rapave

6

Rapave

5

Neznatno rapave

3

Glatke

1

Kliske

0ISPUNA

BOBODVI

Bez ispune

6

Tvrda (čvrsta) ispuna 5 mm

4

Tvrda (čvrsta) ispuna 5 mm

2

Mekana ispuna 5 mm

2

Mekana ispuna 5 mm

0VEDERING (RASPADNUTOST)

BODOVI

Nearaspadnuate

6

Neznatno raspadnute

5

Srednje raspadnute

3

Jako (visoko) raspadnute

1

Dekomponovane

0

Tabela br. 5: F. UTICAJ PRUŽANjA I PADA PUKOTINA U PODZEMNOM OBJEKTU

PRUŽANjE UPRAVNO NA OSU OBJEKTA PRUŽANjE PARALELNO OSI PODZEMNOG OBJEKTABušenje u smeru pada

diskontiniteta, pad 450-900Bušenje u smeru pada diskontiniteta, pad

200-450 Pad 450-900 Pad 200-450

Vrlo povoljno Povoljno Vrlo nepovoljno

Bušenje suprotno smer pada diskontinuiteta, pad 450-900

Bušenje suprotno smer pada diskontinuiteta, pad Pad 200-450 Pad 00-200 bez obzira na pružanje diskontiniteta

Dobro Nepovoljno Dobro

Tabela br. 6: GEOMEHANIČKA KLASIFIKACIJA (RMR) ZA ISKOP I OSIGURANJE KOD PODZEMNIH OBJEKATA Oblik potkovičasti, širina 10 m. Vertikalni pritisak na podgradu manji od 25 MPa. Iskop bušenjem i miniranjem

KLASE STENSKE MASE

ISKOPOSIGURANJE

Sidra* (20 mm prečnika, atheziona)

Torkret Čelični lukovi

Vrlo dobra stenaI

RMR 81-100Celi profil, 3 m napredovanja. Uopšte nije potrebno osiguranje iskopa, osim mestimično pojedinačno sidrenje.

Dobra stenaII

RMR 61-80

Celi profil, napredovanje 1.0-1.5 m, dovršiti osiguranje iskopa 20 m od čela iskopa.

Lokalno sidra u svodu 3 m dužine, na razmaku 2.5 m sa mestimično čeličom mrežom.

50 mm u svodu gde je potrebno.

Nikakvi.

Povoljna stenaIII

RMR 41-60

Iskop po fazama, napredovanje 1.5-3.0 m u svodu. Započeti osiguranje iskopa nakon svakog miniranja. Dovršiti osiguranje iskopa 10 m od čela iskopa.

Sistematsko sidrenje 4 m dužine na razmaku 1.5-2.0 m u svodu i zidovim, sa čeličnom mrežom u svodu.

50-100 mm na svodu i 30 mm na zidovima.

Nikakvi.

Loša stenaIV

RMR 21-40

Napredovanje 1.0-1.5 m u svodu. Postavljanje osiguranja istovremeno i paralelno s iskopom.

Sistematsko sidrenje 4-5 m dužine na razmaku 1.0-1.5 m u svodu i zidovima sa čeličnom mrežom.

100-150 mm na svodu i 100 mm na zidovima.

Laki do srednji lukovi, na razmaku 1.5 m, gde je potrebno.

Vrlo loša stenaV

RMR <20

Razrada profila, napredovanje u svodu 0.5-1.5 m. Postavljanje osiguranja istovremeno s iskopom. Torkretiranje što je pre moguće posle miniranja.

Sistematsko sidrenje 5-6 m dužine na razmaku 1.0-1.5 m u svodu i zidovima s čeličnom mrežom. Sidren i podnožni svod.

150-200 mm na svodu 150 mm na zidovima i 50 mm na čelu iskopa.

Srednji do teški lukovi na razmaku 0.75 m s čeličnom oplatom i pobijanjem napred u svodu ako je potebno. Zatvoreni podnožni svod.

*Dužina sidara 1/3-1/2 širine tunela

1.3. KRITIČKI OSVRT NA IZBOR KLASIFIKACIJA

Za upotrebu i korelaciju sa katgorizacijama (GN200) i (GN-206), pri kategorizacijama nadzemnih i podzemnih iskopa primenjena je klasifikacija (RMR89), i to iz sledećih razloga:

- proverena u na velikom broju objekata (projekata), jer se najčešće primenjuje u svetskoj praksi,

- zadovoljava osnovne uslove koje treba da ispunjava klasifikacija, koji su navedene u tačci 1.1.,

- uprkos navednih nedostataka, to su u ovom trenutku najprimenljivija i najpraktičnija naročito za faze idejnih projekata objekata, pogotovo u odosu na čisto kalitativne jedno-litoparametarske klasifikacije (GN200) i (GN206), koje uopšte ne razmatraju uslove iskopa, a još se primenjuju u praksi.

Za postojeće uslove izučenosti prostora primenljivost (RMR89) klasifikacije je povoljna jer ne zahteva viši sepen “in situ” poznavanja problematike, kako bi se na odgovarajući način definisali određeni parametri, kao što je uticaj podzemne vode.

1.4. KORELACIJA KLASIFIKACIJA

Na osnovu 111 analiziranih slučajeva Z.T.Bieniawski je korelisao (RMR89) klasifikaciju i (Q) sistem, i obratno [1 i 2].

[1]

[2]

Upoređenjem (RMR89) i (Q) klasifikacija, s obzirom na vreme stabilnosti i veličinu raspona, konstrukcija podzemnog objekta (iskopa) prema (Q) sistemu je smelija u odnosu na (RMR89), što u krajnjem razultuje i manji obim potrebnog osiguranja.

Razlog ovome je što je (Q) sistem baziran na podzemnim iskopima u Skandinaviji, gde postoji dugo iskustvo građenja podzemnih objekata u sredinama znatno boljeg kvaliteta nego u Južnoj Africi, gde je Z.T. Bieniawski formirao svoju iskustvenu klasifikaciju.

Zajedničko za obe klasifikacije je da su empirijske. Kvantifikuju stvarno stanje uslova izgradnje (iskopa i osiguranja), jer su zasnovane na iskustvu (negativnom-ekscesnom).

Za razliku od ovih klasifikacija (GN206) i (GN200), generalno i kvalitativno, prevashodno ukazuju na litološke sredine kroz koje se vrše izgradnje objekata, dok su uslovi izgranje u drugom planu.

Klasifikacija (RMR89) je empirijska. Kvantifikuje stvarno stanje uslova izgradnje (iskopa i osiguranja), jer je zasnovana na iskustvu (negativnom-ekscesnom).

Za razliku od ove, klasifikacije (GN200) i (GN-206), generalno i kvalitativno, prevashodno ukazuju na litološke sredine kroz koje se vrše izgradnje objekata, dok su uslovi izgranje u drugom planu.

1.4.1. KORELACIJA KLASIFIKACIJA (RMR89) I (GN200) (POVRŠINSKI ISKOP)

Koristeći relaciju [8] o prevođenju klasifikacije (RMR89) u (Q) sistem, za potrebe projektovanja i izgradnje nadzemnih objekata, takođe je moguće je koristiti linearnu korelacijonu vezu [3] između (RMR89) klasifikacije i (GN206).

[3]

Bodovi (RMR89) klasifikacije i podela na 5 kategorija su korelisani s procentualnim učešćem 7 kategorija iskopa prema klasifikaciji površinskog iskopa (GN200), odnosno sa 6 intervala od po 16.7 bodova do ukupnog broja bodova 100 (slika br. 1).

Vrlo loša stena (V), prema (RMR89) klasifikaciji, s odgovarajućim bodovnim intervalom 0-20, generalno se koreliše s I i II kategorijom prema klasifikaciji (GN200), s odgovarajućim intervalom 0-16.7 bodova.

Vrlo dobra stena (I), prema (RMR89) klasifikaciji s odgovarajućim bodovnim intervalom 80-100, generalno se koreliše s VI i VII kategorijom prema klasifikaciji (GN200), s odgovarajućim intervalom 83.7-100.

Prema tome, preklapanje (procentualno) po dve susedne kategorije prema klasifikaciji (GN200), je na svakih 16.7 bodova prema (RMR89) klasifikaciji, odnosno u intervalima: 0- 16.7, 16.7- 33.3, 33.3-50, 50- 66.7, 66.7- 83.3 i 83.3-100. U okviru ovih intervala od po 16.7 bodova, moguće je procentualno komplementarno izražavanje i dopunjavanje odgovarajuće dve susedne kategorije iskopa prema klasifikaciji (GN200) i njihovo procentualno izražavanje u intervalima od 0-100%.

Sličan grfički prikaz je moguće formirati i između bodova (Q) sistema i procentualnog izražavanja kategorija površinskog iskopa prema klasifikacije (GN200), korišćenjem relacija [9] i [10].

Primer 1: Broj bodova RMR89=76; Broj bodova po sistemu Q= = 35.007 bodova.

Prema grafiku (slika br. 1) 76 bodova po (RMR89) klasifikaciji pripada V i VI kategoriji (GN200).

VI= ; V=100%-55.7%44.3% (dopuna do 100%).

Primer 2: Broj bodova RMR89=34; Broj bodova po sistemu Q= = 0.329 bodova.

Prema grafiku (slika br. 1) 34 bodova po (RMR89) klasifikaciji pripada III i IV kategoriji (GN200).

IV= ; III=100%-1.8%= 98.2% (dopuna do 100%).

Iz praktičnih razloga i sa aspekta dovoljne tačnosti kategorisanja prema klasifikacijama (GN200) i (Q), sračunato procentualno učešće kategorija iskopa prema (GN200) normi treba zaokruživati na cele procente, pa čak i na 5%.

Slika br. 1: Grafički prikaz korelacija i preklapanja kategorija površinskog iskopa prema klasifikaciji GN200 u odnosu na bodove i kategorije prema MRMR klasifikaciji.

1.4.2. KORELACIJA KLASIFIKACIJE (RMR89) I (GN206) (PODZEMNI SIKOP)

Za potrebe projektovanja i izgradnje podzemnih objekata (tunela) moguća je linerana korelaciona veza između (RMR89) klasifikacije i (GN206) s koeficijentom pravca prave k=1, [4] jer u okviru obe klasifikacije postoje po 5 kategorija iskopa, s max. brojem bodova 100.

[4]

Da bi se postigno procentualno preklapanje samo po dve kategorije podzemnog iskopa prema (GN206), predelaže se sledeći dijagram (grafik) preklapanja kategorija dat na slici br. 2.

Preklapanje (procentualno) po dve susedne kategorije prema klasifikaciji (GN206), je na svakih 20 bodova prema (RMR89) klasifikaciji, odnosno u intervalima od 0-20, 20-40, 40-60, 60-80 i 80-100. U okviru ovih intervala od po 20 bodova, moguće je procentualno komplementarno izražavanje i dopunjavanje odgovarajuće dve susedne kategorije iskopa prema klasifikaciji (GN206) i njihovo procentualno izražavanje u intervalima od 0-100%.

Sličan grfički prikaz je moguće formirati i između bodova (Q) sistema i procentualnog izražavanja kategorija podzemnog iskopa prema klasifikacije (GN206), korišćenjem relacija [1], [2] i [4].

Slika br. 2: Grafički prikaz korelacija i preklapanja kategorija podzemnog iskopa prema klasifikaciji (GN206) u odnosu na bodove i kategorije prema (RMR89) klasifikaciji.

Primer 1: Broj bodova RMR89=87; Broj bodova po sistemu Q= = 118.8 bodova.

Prema grafiku (slika br. 2) 87 bodova po (RMR89) klasifikaciji pripada I/1 i I/2 kategoriji (GN206).

I/1= ; I/2=100%-35%=65% (dopuna do 100%).

Primer 2: Broj bodova RMR89=28; Broj bodova po sistemu Q= = 0.169 bodova.

Prema grafiku (slika br. 2) 28 bodova po (RMR89) klasifikaciji pripada III i IV kategoriji (GN206).

III= ; IV=100%-40%=60% (dopuna do 100%).

Iz praktičnih razloga i sa aspekta dovoljne tačnosti kategorisanja prema klasifikacijama (RMR89) i (Q), sračunato procentualno učešće kategorija iskopa prema (GN206) normi treba zaokruživati na cele procente, pa čak i na 5%.