PREDMET: MEHANIKA TLA I FUNDIRANJE

Škola za dizajn tekstila i kože Novi Pazar

1. VRSTE TLA Zavisno od osobina i od krupnoće zrna, prirodni zemljišni

materijal delimo na: – Stene: monolitne, nemonolitne (sa pukotinama i šupljinama) i

trošne (u fazi hemijskog raspadanja), – Nevezani materijali: Drobine, šljunak i pesak. Zrna peska su u

najvećoj meri sastavljena od minerala kvarca i mogu se izdvojiti u više frakcija. U zemljištu smanjuju koheziju i elastičnost a povećavaju trenje.

– Prašina: U zemljištu smanjuje koheziju zemljišta a povećava mogućnost ispiranja.

– Glina: nastaje pri hemijskim procesima raspadanja stenske mase. Zrna gline su veoma sitna, ljuspastog i igličastog oblika. Pri dodiru sa vodom se gubi veza između zrna gline pa tlo postaje nestabilno.

– Čestice koloida: najsitniji materijal prašinastog i glinovitog porekla sa opnama koje zadržavaju vodu i imaju sposobnost bubrenja.

CRNICA- najplodnije tlo,nepovoljno za gradnju – povoljno za poljoprivredu (ravničarski krajevi)

CRVENICA- plodno tlo, nepovoljno za gradnju (primorski krajevi)

PESKOVITO TLO- slabo plodno (primorski kraj, rečne doline)

GLINENO TLO - za izradu posuđa, nepovoljno za gradnju

(brežuljkasti krajevi)

ILOVAČA- za izradu opeke i crepa

2. KATEGORIJE (KLASE) ZEMLJIŠTA

Kategorizacija je uvedena zbog lakšeg određivanja učinka radne snage pri iskopu različite tvrdoće tla, pri upotrebi različitih sredstava za rad.

– Zemljište I klase: tla koja se sastoje od raspadnutih, mekanih, slabo vezanih stena u kojima se iskop ili utovar može vršiti ašovom i lopatom (humus, pesak, šljunak, tucanik),

– Zemljište II klase: tla sastavljena od nešto čvršćih ali slabo vezanih stena. Pri radu sa njima se mora upotrebljavati i budak i motika ( čvrste gline, lapor, les, slabo vezani pesak, drobine),

– Zemljište III klase: tla koja se sastoje od stena u kojima se iskop vrši pijukom (krampom) (čvrste suve gline, mekani laporci, glinci, poluvezani šljunak, ilovača),

–Zemljište IV klase: tla koja se sastoje od stena u kojima se iskop vrši pijukom (krampom), ćuskijom a po potrebi se koriste i klinovi i čekići (trošne raspadnute i jako ispucale, polukamenite stene),

–Zemljište V klase: tla koja se sastoje od stena u kojima se pored ćuskije i čekića mora koristiti i nešto eksploziva (0,1-0,2kg/m3) (mehanički oštećene kamenite stene, škriljci, tufovi, slabije vezani peščari, tankoslojni krečnjaci),

–Zemljište VI klase: tla koja se sastoje od čvrstih kamenitih stena u kojima se pored ostalih alata mora koristiti 0,3kg/m3

eksploziva (dobro vezani peščari, konglomerati, krečnjaci, mermeri, dolomiti, gnajsevi, magmatske stene),

–Zemljište VII klase: tla koja se sastoje od čvrstih i žilavih stena u kojima se pored ostalih alata mora koristiti oko 0,5kg/m3 jačeg eksploziva (gabro, bazalt, dijabaz, amfibolit i dr.).

3. PRITISCI U TLU Prostiranje opterećenja u tlu - izobare

Prostiranje opterećenja u tlu – aproksimativni proračun

4. IZBOR DUBINE FUNDIRANJA

Opasnost od mraza,

Sastav i svojstva tla,

Dubina fundiranja susednih objekata,

Hidrogeološki uslovi,

Osetljivost tla na promenu uslova,

Postojeće komunikacije i prepreke,

Veličina i priroda opterećenja,

Namena objekta,

Dubina erozije rečnog dna,

4.1. Opasnost od mraza

Kada se temelj oslanja na stenu mora se sprečiti prodor

vode u kontaktnu površinu ako je ona u zoni

zamrzavanja.

Kada se temelj oslanja na sloj peska ili šljunka dubina

fundiranja je najmanje 0,5m a nivo podzemne vode

mora biti ispod dubine zamrzavanja.

Za ostale vrste tla dubina fundiranja zavisi od NPV.

Dubina zamrzavanja je ona dubina na kojoj se može

ostvariti zamrzavanje tla (-1°C za nekoherentno a +1°C

za ostale vrste tla). U našim uslovima minimalna

dubina fundiranja je 0.8 – 1.0m.

4.2. Sastav i svojstva tla

4.3. Dubina fundiranja susednih objekata

Df1 Df3

Df2

Df1

Df3

Df2

4.4. Osetljivost tla na promenu vlažnosti

Ekspanzivna tla – tla visoke plastičnosti su tla koja pri promeni vlažnosti menjaju svoju zapreminu (bubrenje i skupljanje) u meri koja uzrokuje deformacije tla i oštećenja objekata.

Metastabilna tla – les: prašinasto tlo eolskog porekla, veoma osetljivo na povećanje vlažnosti pri čemu dolazi do raskidanja strukturnih veza i tzv. kolapsa lesa praćenog velikim sleganjima.

HVALA NA PAŽNJI!