KATALOG geosintetika

1

I GEOSINTETIKA : Definicija i tipovi proizvoda

Familija geosintetikih proizvoda se sastoji od tekstilnih, gumenih i plastinih materijala kao i bitumensko polimernih i specijalnog materijala bentonita. Najvaniji tipovi polimera koji se koriste u proizvodnji geotekstila su: PE polyethylene PP polypropylene PET, PES polyester (polyethylene terephthalate) PVC polyvinil chloride PA polyammide EPDM ethylene propylene diene monomer FPO ili TPO thermoplastic flexible polyolefin kao jedan od meavina

Prema predlogu IGS International Geosynthetics Society (dijagram 1.) za definiciju proizvoda iz oblasti geosintetike koriste se sledei simboli:

GT geotextile GG geogrid BT biotextile i biomat GA geomat GL geocell GN geonet GCD geosynthetic za drenau GCL geosynthetic clay liner GM geomembrane GMS synthetic geomembrane GMB bituminous geomembrane

1.1. GEOTEKSTIL (GT)

Ovaj proizvod se moe podeliti u dve podgrupe : netkani geotekstil (non-woven) i tkani geotekstil (woven).

Slika 1. 1.1.1. NETKANI GEOTEKSTIL (GTnw)

Ovaj geotekstil se proizvodi od sintetikih vlakana koja se obrauju i vezuju mehaniki (needle punched, slika 1.) ili termiki (heat bonded, slika 2.). U zavisnosti od duine vlakana netkani mehaniki vezani geotekstil moe biti ili od kontinualnih ili od kratkih vlakana (staple type).

Netkani geotekstil je prvi tip materijala iz tekstilne industrije koji je korien za geotehniki inenjering i jo uvek je najzastupljeniji u ovoj oblasti.

Slika 2.

2

GEOSYNTHETIC

1. GEOTEXTILE (GT)NON-WOVEN

WOVEN

NEEDLE PUNCHED

THERMAL BONDED

- continuous filament- short fibre type (staple)

- monofilament- tape type- DOS (directionally oriented structures)

2. GEOGRIDS (GG)EXTRUDED

WOVEN

BONDED

- mono directional- bi directional

3. BIOTEXTILES/BIOMETS (BT)BIOTEXTILE

BIOMET

- JUTA- CORE

4. GEOMATS (GA)

5. GEOCELLS (GL)

6. GEONETS (GN)

7. GEOSYNTHETICS FOR DRAINAGE (GCD)

8. GEOSYNTHETICS CLAY LINERS (GCL)

9. SYNTHETICS GEOMEMBRANES (GMS)

10. BITUMINOUS GEOMEMBRANES (GMB)

1 ili 2 sloja geotekstila kao filter + jezgro od geonet/geomat kao drenani sloj + geomembrane kao barijera

3 types

- PLASTOMERIC- ELASTOMERIC

Dijagram 1. Podela geosintetikih proizvoda

3

1.1.2. TKANI GEOTEKSTIL (GTw)

Proizvodi se tkanjem dva ili vie sintetika vlakna : 1. warp yarns paralelno sa pravcem tkanja 2. weft yarns - vertikalno u odnosu na platno. U zavisnosti od izgleda poprenog preseka i tipa tkanja postoje tri tipa tkanog geotekstila: 1. monofilament woven geotextiles (slika 3.) 2. tape woven geotextiles flattened ribbones (slika 4.) 3. DOS geotextiles directionally oriented structures (slika 5.)

Slika 3.

Slika 4.

Slika 5.

4

1.2. GEOGRIDS - GEOMREE (GG)

Geomree mogu biti: ekstrudirane (extruded), pletene (woven) i vezane (bonded). Osnovna namena im je za ojaanje i poboljanje strukture zemljita.

1.2.1. EKSTRUDIRANE GEOMREE

Slika 6. Proizvode se najee od high density polietilena ili polipropilena koji su ekstrudirani a zatim izvlaeni u jednom pravcu (mono directonal geogrids) prikazanim na slici 6. i sa naprezanjem na zatezanje u granicama 60 200 KN/m ili izvlaeni u dva pravca (bi-directional geogrids) koje imaju manju vrednost naprezanja na zatezanje (20-30 KN/m) ali zato jednaku u oba pravca.

1.2.2. PLETENE GEOMREE

Slika 7.

Proizvode se najee od high modul poliester sintetikih vlakana obloenih zatitnim slojem od sintetikog materijala koji obezbeuje otpornost spojeva.

1.2.3. VEZANE GEOMREE

Proizvode se od dva ili vie vlakana putem vezivanja (bonding).Ove mree su obino kompozit od centralnog jezgra napravljenog od vlakana poliestera visoke vrstoe i istrajnosti i zatitnog sloja t.j. obloge od polietilena. Tehnike karakteristike su razliite u oba pravca i kreu se u intervalu 15 1.350 KN/m.Ovi proizvodi takoe mogu biti: mono i bi-directional. Osim toga postoje i proizvodi u kombinaciji sa geotekstilom.

1.3. BIOTEKSTIL I BIOMAT (BT)

1.3.1. BIOTEKSTIL

Biotekstil (slika 8.) se proizvodi od prirodnih vlakana (juta, kokosova vlakna i sl.) sastavljenih u kompozit koji je prilagodljiv obliku tla na koje se polae. Ovi proizvodi se koriste kao privremeno reenje za zatitu od erozije tla, naroito kosina, sve dok vegetacija ne izraste i preuzme tu ulogu.

5

1.3.2. BIOMAT

Proizvode se u kombinaciji prirodnih vlakan (slama, kokosova vlakna, vlakana agave i sl.) umetnutih izmeu mrea napravljenih od sintetikih materijala (polipropilen ili poliamid) ili prirodnih materijala (juta). Biomat je obino debljine 10 mm i isporuuje se kao i biotekstil u rolnama. Osnovna namena mu je kao i kod biotekstila.

Slika 8. Slika 9.

1.4. GEOMATS (GA)

Geomat (slika 9.) se proizvodi od sintetikih materijala (polietilen velike gustine, poliamid, polipropilen i drugi) zamren u deformabilni oblik debljine 10-20 mm sa karakteristikom velike poroznosti (vie od 90% u proseku). Koriste se na kosinama da poboljaju otpornost na eroziju prouzrokovanu dejstvom kie i vododerina. U odreenim sluajevima se mogu koristiti i za zatitu od erozije kod nasipa kanala i manjih renih tokova (upotreba je ograniena samo na one delove nasipa koji su suvi i izloeni jedino dejstvu kie i povrinskih voda). Kao i kod geonet-a i geomat se moe koristiti kao element za drenau kada mu je dodat geotekstil ili neka geomembrana (upotreba za ovu namenu je ograniena na projekte gde je geomat izloen manjim statikim pritiscima).

1.5. GEOCELL (GL)

Geocell (slika 10.) se sastoji od elija postavljenih jedna do druge spojene sa trakama od ekstrudiranih sintetikih materijala u formu saa. Osnovna funkcija geocell je da zadrava zemlju ili drugi rastresiti materijal na mestu kako bi spreio klizanje zemlje/rastresitog materijala niz kosinu.

1.6. GEONET (GN)

Geonet (slika 11.) je mrea izraena od dve preklopljene serije vlakana (ukupne debljine 3 15 mm) koji su ukrteni pod konstantnim uglom (izmeu 60 i 90) formirajui konstantne i pravilne otvore (irine 10 20 mm). Ove mree se proizvode od ekstrudiranih termoplastinih polimera (najee od polietilena velike gustine). Varenje dve serije vlakana se vri parcijalnom penetracijom na takam dodira dok je polimer jo uvek polu-tean.

6

Geonet u kombinaciji sa geotekstilom (ima funkciju filtera) i/ili geomembrane (ima funkciju barijere) moe da se koristi za drenau.

Slika 10. Slika 11.

1.7. GEOSINTETIKA ZA DRENAU (GCD)

GCD (slika 12.) moe biti napravljena kako od homogenog materijala isto tako i od kompozitnih. to se tie homogenih materijala oni su obino formirani od sintetikih materijala sa posebnim profilom koji dozvoljava maksimalni drenani kapacitet kada su postavljeni u kontaktu sa

nekim povrinama (potporni zidovi,temelji ). Kompozitne materijale nazivamo jo i geokompozit za drenau koji su sastavljeni od geonet ili geomat sloja umetnutog izmeu dva sloja geotekstila. Geonet/geomat ima funkciju dreniranja dok dva sloja geotekstila imaju ulogu filtera. Postoje i proizvodi koji se sastoje od jednog sloja geotekstila i jednog sloja geonet. Za specijalne zahteve postoje i GCD sastavljeni od geotekstila kao filtera, geonet/geomat kao drenanog sloja i geomembrane kao barijere. Ukupna debljina geokompozita varira u zavisnosti od slojevitosti u granicama 5 30 mm. Za proraun drenanog kapaciteta potrebno je imati podatke za sredinu u koju se postavljaju geokompoziti.

1.8. GLINENI GEOSINTETIKI MATERIJALI (GCL)

Ovo su proizvodi napravljeni od bentonita i geosintetike: tanak sloj gline koja nabubri umetnuta izmeu dva sloja getekstila (slika 13.) ili zalepljena za sintetiku membranu. GCL delimo u tri vrste: 1. Prvi tip sloj bentonita fiksiran izmeu

dva sloja geotekstila zaiveni ili needle punched (spojeni probijanjem) jedan za drugi. Ovi avovi poveavaju optpornost na trenje u meusklopu dva matrijala. U sluaju needle-punching kada je bentonit hidratizovan, on je povezan za geotekstili i nije potrebno mehaniko proivanje. 2. Drugi tip pravi se od natrijumovog bentonita pomeanog sa rastvorljivim lepkom (koji dre slojeve spojene do trenutka ugradnje) i postavljenim izmeu dva sloja

7

geotekstila. Donji sloj geotekstila je veoma tanak i ima labavo tkanje dozvoljavajui bentonitu da izae kroz njega i posle hidratizacije da vee preklopni sloj. 3. Trei tip sastoji se od bentonita sa lepkom koji ga povezuje sa geomembranom (HDPE). Kao i kod drugog tipa i ovaj je samovezujui.

1.9. SINTETIKE GEOMEMBRANE (GMS)

GMS mogu biti homogene i sa ojaanjem. Isto tako mogu biti plastomerne i elastomerne. 1.9.1. PLASTOMERNE GEOMEMBRANE to su trake debljine 0,5 2,5 mm

proizvedene razliitim metodama (calendering, exstrusion ili spreading) i sa karakteristikom malog koeficijenta propustljivosti.

1.9.1.1. Calendering meavina termoplastinih polimera (LDPE, HDPE, PVC, PP) i nekoliko razliitih aditiva rastopljenih i redukovanih do traene debljine korienjem zagrejanih valjaka da bi se kao krajnji rezultat dobile trake razliitih irina.

1.9.1.2. Exstrusion meavina termoplastinih polimera (LDPE, HDPE, PVC, PP) i nekoliko razliitih aditiva rastopljenih i ekstrudiranih u trake razliitih irina.

1.9.1.3. Spreding meavina PVC (u plastisol omekanom stanju) i aditiva plastifikatora koja je rasprostrana u hladnom stanju a zatim livena da bi se kao krajnji rezultat dobile trake razliitih irina.

1.9.2. ELASTOMERNE MEMBRANE su trake debljine 0,5 2,0 mm, sa odlikom malog koeficijenta propustljivosti a proizvode se u dve faze: u prvoj fazi se proizvodi homogenizirana meavina koja se sastoji od nevulkaniziranog polimera (sirova guma) i nekoliko razliitih aditiva. U drugoj fazi (calendering) se homogena meavina proputa kroz zagrejane valjkove i na taj nain dovodi na traenu debljinu a istovremeno se vulkanizira da bi se dobila ravna traka u irinama koje variraju u opsegu 1 2 m.

1.10. BITUMENSKE GEOMEMBRANE (GMB)

Bitumenske geomembrane su trake debljine 3 6 mm i irine 1 1,5 m. Proizvode se pravljenjem livene meavine koja se sastoji od bitumena, plastomernih i elastomernih polimera i mineralnih punilaca. Karakterie ih veoma mali koeficijent propustljivosti. Sloj za ojaanje (tkani ili netkani poliesterski filc ili stakleni voal) se u kontinualnom procesu impregnira sa livenom meavinom zatim hladi i umee izmeu slojeva koji spreavaju zalepljivanje a zatim se urolavaju u role. Ove membrane se koriste kako za hidroizolaciju krovova tako (u irinama 4 5 m) i za geotehnike i hidro projekte: kanale, brane, rezervoare ...

Pored gore navedenih osnovnih tipova geosintetike takoe imamo i neke dodatne proizvode kao to je GEO-CEV koja je obino perforirana i koristi se za drenau i to najee kod deponija. Geo-cevi mogu biti u kombinaciji sa geotekstilom. Osim cevi kao dodatni proizvodi se koriste i GEO-FOAM (pena) u blokovima napravljenih od ekspandiranog polistirene koji se upotrebljavaju za termiku izolaciju kao laka ispuna ili kao kompresovani vertikalni sloj kojim se smanjuje pritisak zemlje na potporne zidove.

8

II OSNOVNE OBLASTI PRIMENE GEOSINTETIKE

2.1. PRIMARNA FUNKCIJA GEOSINTETIKE

2.1.1. SEPARACIJA : geosintetika slui da razdvoji dva sloja zemlje koji imaju razliitu granulaciju. Npr. geotekstil se koristi da sprei bazni materijal kolovoza da prodre u mekani podsloj puta i na taj nain se odrava projektovana debljina kolovoza . Seperator takoe spreava da se fine estice podsloja puta podignu u osnovni propusni zrnasti sloj kolovoza.

2.1.2. FILTRACIJA : geosintetika spreava finu migraciju estica zemlje u drenani sloj ili geocev . On se takoe koristi ispod kamenog nasipa kod renih obala kako bi spreio eroziju zemlje.

2.1.3. DRENAA : geosintetika slui kao odvod koji sprovodi tok vode kroz manje propustljivo zemljite. Ona npr. slui da raspe pritisak vode na osnovu nasipa kolovoza. Ukoliko je tok vode jai preporuuje se upotreba geokompozita. Prefabrikovane drenane cevi (PVD prefabricated vertical drains) se koriste da ubrzaju konsolidaciju mekanog kohezivnog temeljnog tla ispod nasipa.

2.1.4. OJAANJE : geosintetika slui i kao ojaavajui sloj u zemljitu kojim se poboljava vrstoa i deformabilnost zemljita. Geotekstil i geomree slue da zemljitu poboljaju vrstou na zatezanje da bi formirali ojaani zemljini zid. Ojaanje zemljita omoguava da se izgrade nasipi i preko meke i slabo nosive podloge ili da se kosina nasipa izgradi

pod strmim uglom to se nebi moglo uraditi kod neojaanog zemljita. Geomree mogu da se koriste i da se premoste upljine koje se mogu pojaviti ispod noseeg sloja kod puteva i eleznica kao i kod pokrivnog sloja kod deponija.

2.1.5. BARIJERA ZA TENOST/GAS : geosintetika se koristi i kao nepropusna barijera za tenosti i gasove. Glineni geosintetiki materijal (GCL) se koriste kao barijera za protok neke tenosti ili gasa. To se moe primeniti i kod gornjeg sloja asfalta u spreavanju bubrenja zemljita koje bi moglo ugrozit gornji sloj asfalta.

9

2.1.6. EROZIJA : geosintetika spreava eroziju tla izazvanu uticajem padavina i oticanjem povrinskih voda. Biomat (BT) i geomat (GA) se postavljaju preko gornjeg sloja zemljita na kosinama.

2.1.7. OSTALE FUNKCIJE : geomree za ojaanje gornjeg sloja asfalta, zatita hidroizolacije i geomembrana od proboja i sl.

2.2. DRENAA I FILTRACIJA

Geosintetika se veoma uspeno koristi kao drenaa ili filter u niskogradnji jer se lake ugrauje na samom gradilitu i najee je znatno jeftinija nego tradicionalni materijali za tu namenu. Geotekstil i geokompoziti se koriste kod: potpornih konstrukcija, nasipa, kolovoza, za kontrolu erozije tla, deponija i odlaganja otpada i sl.

Potporni zid Kolovoz Radialna drenaa

Kao drenani sloj geosintetika moe biti specificirana da zadovolji hidrauliki proraun dozvoljavajui slobodan protok tenosti i gasa kroz ili upravno na poziciju za koju se radi proraun.

Tok kroz geosintetiku ravan Tok upravno na geosintetiku ravan

Geosintetika u svojstvu filtera mora da zadovolji kriterijum da se bazni sloj zemljita zadri a da je tok vode neometan. Formula koja zadovoljava taj kriterijum je: FOS n Ds Gde je FOS veliina filtracije geotekstila koja se odreuje na osnovu veliine pora u geotekstilu, n je broj koji zavisi od upotrebljenog kriterijuma, Ds je reprezentativni prenik zrna zemljita (obino je to D85 koji predstavlja prosean prenik zrna zemljita od koga je 85% zrna zemljita manje).

10

Za kriterijum propustljivosti geotekstila koristi se formula: kG N ks

gde je kG koeficijent propustljivosti geotekstila, N broj koji zavisi od karakteristika projekta (obino je izmeu 10 i 100), ks koef. propustljivosti baznog zemljita.

Kriterijum zamuljavanja zahteva da se geotekstil ne sme zaepiti i zasniva se na odnosu veliine filtracionih otvora u geotekstilu i prenika estica zemlje koje mogu da prou kroz geotekstil. Pre izbora najadekvatnijeg geotekstila za odreeni tip zemljita preporuuje se da se uradi test u laboratoriji kako bi se ustanovila kompaktibilnost zemljita sa izabranim geotekstilom.

2.3. NASIPI NA MEKANOM ZEMLJITU

Izgradnja nasipa na mekanom zemljitu moe predstavljazi veoma zahtevan zadatak. U tom kontekstu upotreba geosintetike za poboljanje stabilnosti nasipa je jedan od najefektivnijh ve oprobanih naina ojaanja zemljita.

1) Smanjenje pomeranja mekanog zemljita usled slabo nosivog kapaciteta

2) Spreavanje zaruavanja nasipa i mekanog temeljnog zemljita

3) Spreavanje klizanja du geosintetike povrine

11

Nivo stabilnosti ojaanog nasipa na mekanom zemljitu se proraunava preko faktor sigurnosti Fs :

o Za ukupnu stabilnost : Fs = (MR + MR) / MD 1,2 ~ 1,3 Gde je MD momenat pokretanja zemljita, MR momenat otpora zemlje, MR- geosintetiki momenat protiv loma

o Za stabilnost protiv loma usled klizanja: FS = PR / PA 1,5 Gde je PA aktivni potisak ispune (usled aktivnog pritiska zemlje), PR sila trenja du granine povrine ojaane ispune

Efekat geosintetike kao ojaanja nasipa izgraenog na mekom tlu moe se videti iz narednih skica.

U sluaju ogranienog efekta ojaanja moe se upotrebit ojaanje nasipa baznim ipovima.

12

2.4. KONTROLA EROZIJE

Erozija je prirodan proces izazvan silama vetra i vode. Ona zavisi od mnogobrojnih faktora kao to su tip zemljita, vegetacija i pejza. Nekontrolisana erozija moe izazvati veliku tetu na postojee konstrukcije. Za kontrolu erozije geosintetika moe biti upotrebljena za : zatitu kosina, kanale, drenane rovove, plovne puteve, zatitu obala, melioraciju, vegetaciju, zatita od podlokavanja, odrona, vodobrane, brana i nasipa. Za zatitu i stabilnost kosine se osim geosintetike koriste i zemljani privrivai i kotve. Nekada se stabilnost moe postii i samo parcijalnim pokrivanjem povrine kosine dakovima punjenim cementnom smeom. Vegetacija u kombinaciji sa geomat se takoe koriste za zatitu od erozije. Za zatitu kanala i renih obala mogu se koristiti polimerni ili betonski blokovi i paneli.

2.5. HIDRAULIKI PROJEKTI

Pod hidraulikim projektima se podrazumevaju brane i kanali koje su u kontaktu sa vodom koja je jedna od najaih destruktivnih prirodnih sila. Geosintetika slui da povea stabilnost hidro konstrukcija. Geomembrane slue da se sprei dejstvo vode (hidraulika barijera) i eroziju obala.Mogu se slobodno poloiti i ostaviti nepokrivene ili se mogu pokriti betonskim panelima ili kamenim nabaajem. Izloenost geomembrane uv zraenju moe smanjiti vek trajanja ali sa druge strane reparacija oteenja je jednostavnija nego kada je geomembrana pokrivena. Kada je geomemrana pokrivena obino se koristi i geotekstil koji je titi od proboja usled dejstva kamenog nabaaja. Geotekstil i geonet obezbeuju drenau i filtraciju a geomreama se ojaavaju temelji konstrukcija.

13

Detalj mehanikog fiksiranja

2.6. KOSINA NA STABILNOM ILI STENOVITOM ZEMLJITU

Sloj za ojaanje omoguava da povrina kosine moe da se uradi i pod mnogo strmijim uglom nego to bi se to moglo uraditi sa neojaanom kosinom. Povrina kosine se takoe mora zatiti pomou geocell i geomash od dejstva erozije. Na narednoj slici je prikazan separator za drenau kojim se eliminie procurivanje u ojaanoj zoni zemljita. Takoe se mogu videti i sekundarna ojaanja geosintetikom kojim se stabilizuje kosina tokom same ugradnje ispune i zbijanja (sekundarna ojaanja su kraa i tanja od primarnih).

Broj, duina, vrstoa i pozicija za postavljanje primarnog geosintetikog ojaanja se proraunava kako bi se postigao zadovoljavajui faktor sigurnosti koji se najee rauna pomou Biopove metode i formule:

gde su MR i MD moment otpora i moment kretanja za neojaanu kosinu, ugao sile zatezanja u ojaanju u odnosu na horizontalu, Tallow max. dozvoljena sila zatezanja ojaanja, R sila ojaanja (R = RT cos ).

14

Primer cirkularne analize klizanja ojaanog zemljita na stabilnom tlu

2.7. POTPORNI ZIDOVI

Geosintetika poloena horizontalno u potpornom zidu obezbeuje ojaanje zemljine mase . Obino se koriste geomree i tkani geotekstil. Lokalna stabilnost nasute zemlje na prednjem frontu potpornog zida se osigurava fasadnim eonim elementima od polimera, drveta, betona ili elinim reetkama (koarama). U praksi je dokazano da ojaani zemljani zidovi se mogu izgraditi sa 50% manje trokova nego konvekcionalni masivni gravitacioni zidovi.

Nekoliko tipova potpornih zidova:

Modularni potporni zid Komponente modularnog zida od betonskih elemenata

15

Analiza i proraun za ojaane zemljane potporne zidove su vezani za spoljne, unutranje, globalne i uticaje na fasadnom eonom delu. Proraun se radi pomou standardne metode analize stabilnosti kosine.

Spoljanji uticaji :

Klizanje u osnovici Prevrtanje Kapacitet nosivosti (prekomerno sleganje tla)

Unutranji - lokalni uticaji :

Zatezanje usled Povlaenje-upanje Unutranje klizanje preoptereenja

Uticaji na fasadnom eonom delu :

Lom na kontaktu Lom usled smicanja Obruavanje

16

2.8. PUTEVI

Autoputevi i putevi, koji su od izuzetnog znaaja za razvoj svake zemlje, mogu usled konstantnog saobraaja tekih vozila, klimatskih uslova i karakteristika upotrebljenog materijala da imaju krai vek trajanja od oekivanog. Zbog toga se geosintetika moe veoma efikasno primeniti u sledeim sluajevima:

Smanjenje reflektovanja pukotina

Ima ulogu barijere kojom se spreava podizanje finih estica zemlje

Smanjuje debljinu gornjeg sloja asfalta

Smanjuje ukupnu debljinu kolovoza

Poveava vek trajanja asfalta

Efikasnost geosintetike kao ojaanja kolovoza se moe proraunati preko Faktor Efikasnosti : E = Nr / Nu gde je Nr broj prelazaka do oteenja ojaanog kolovoza, Nu broj prelazaka do oteenja neojaanog kolovoza. E= 16 je zadovoljavajue.

Osmatranja koja su uraena na licu mesta i rezultati istraivanja potvruju poboljanje kvaliteta kolovoza usled ugradnje geosintetike.

17

2.9. NEASFALTIRANI PUTEVI

Geosintetika se efikasno koristi i za ojaanje neasfaltiranih puteva i radnih platformi na mekanom zemljitu. Za ovakve projekte se najee koriste geotekstil i geomree. Poboljanja koja se postiu upotrebom geosintetike su sledea: smanjenje debljine nasipa, separacija agregata od mekanog zemljita, poveanje nosivosti mekanog zemljita, smanjuje deformaciju nasutog materijala, utie na bolji raspored prenosa sila naprezanja u tlu, smanjuje vertikalnu deformaciju pomou efekta membrane, poveava vek trajanja puteva, smanjuje uestalost popravki i odravanja puteva, smanjuje trokove gradnje i eksploatacione trokove.

Prikaz tipinih oteenja neasfaltiranih puteva na mekom tlu:

18

Uticaji geosintetike kao ojaanja kod neasfaltiranih puteva:

Separacija Bolja raspodela napona Efekat membrane

Vertikalna komponenta sile zatezanja u sloju geosintetike kao ojaanja smanjuje budue vertikalne deformacije u nasutom sloju.

Za drenau mekanog zemljita se koriste kompoziti geotekstila i geomree za ojaanje. Ovi kompoziti ubrzavaju konsolidaciju mekanog zemljita putem drenae i ujedno mu poveavaju vrstou putem ojaanja geomreeom kao sastavnim delom tog kompozita.

Dijagram koji se koristi za pred - projektovanje

19

2.10. POLJOPRIVREDA

Poetna upotreba geosintetike u oblasti poljoprivrede je bila za ribnjake i kanale za navodnjavanje, dok je danas upotreba geosintetike u ovoj oblasti znatno ira.

Skupljanje i uvanje pitke vode izvori pitke vode postaju sve vie deficitarni i voda postaje sve skuplja. Tako da zahtev za spreavanje gubitka vode usled procurivanja postaje prioritet. Procurivanja u akumulacionim jezerima, vetakim bazenima i betonskim rezervoarima u kojima se uva pitka voda se mora svesti na minimum. Takoe je od velikog znaaja da se voda zatiti od zagaivanja. Geosintetika e omoguiti pouzdano jeftinije reenje u poreenju sa tradicionalnim zbijenim zemljitem ili glinom koji ne omoguavaju preciznu kontrolu procurivanja i imaju veoma varijabilan kvalitet koji nije prihvatljiv za ozbiljne projekte i nije u skladu sa usvojenim standardima za tu oblast. Geomembrane se koriste za vodonepropustljive barijere i u kombinaciji sa ostalim tipovima geosintetike: geotekstil, geokompoziti, GCL i geomree. Geosintetika se koristi i za rekonstrukcije navedenih objekata.

Prenos i transport vode Geomembrane se ve dugo vremena koriste za uvanje i transport iste vode za farme. Prenos vode, neophodne za uzgajanje useva na poljoprivrednim gazdinstvima, pomou rovova i pomonih i glavnih irigacionih kanala je jednako uobiajen metod obezbeivanja vode kao i rezervoari vode i vetaka jezera. Geomembrane, kako kao zavrni sloj tako i pokrivene zemljom, se esto koriste za oblaganje novih i starih kanala kojima je potrebna popravka (naroito stari betonski kanali koji su usled dugog veka eksploatacije prepuni prskotina i pukotina kroz koje curi voda) .

Smetita i lagune za otpad geosintetika se koristi za kontrolu procurivanja otpadnih materija (ivotinjskog ili hemijskog porekla) koje emituju toksine gasove kao to su amonijak i hidrogen sulfat i koje utiu na zagaivanje povrinskih i podzemnih voda. Takoe je neophodno spreiti irenje smrada sa ovih podruija.

Anaerobni rezervoari za truljenje se koriste da razloe ivotinjski otpad u kontrolisanom okruenju, omoguujui dobijanje metan bio-gasa koji se koristi kao pogonsko gorivo. Bio-gas je naroito upotrebljiv na samim farmama za grejanje, osvetljavanje i toplu vodu. Geosintetike se koristi ili kao obloga ovih laguna ili kao pokriva kod kolektora bio-gasa.

20

2.11. TRETMAN OTPADNIH VODA

Geosintetika je jedan od najvanijih materijala koji se koristi u postrojenjima za otpadne vode (lagune sa anaerobnim i aerobnim procesom ).

Anaerobne lagune sa pokrivaem

Kada se otpadna voda koja sadri i odreene organske materije zadri u laguni nekoliko dana jedan aktivan anaerobni mulj poinje da se akumulie na dnu. Lagune bi trebale da budu pokrivene sa plutajuom geomembranom da bi se : Poveala anaerobna prerada bez uticaja vazduha oksigena Da bi se sakupio gas (specijalno metan) koji se moe upotrbiti kao pogonsko

gorivo Da se smanji efekat smrada koji se stvara usled anaerobnih procesa

Ovakve lagune su obino projektovane sa BOD (Biochemical Oxygen Demand) biohemijskim utrokom kiseonika od 400 do 5.000 kg/cum, a otpadna voda na izlazu e imati smanjen BOD za 90 95%. Vreme

odleavanja je obino 4 7 dana. Anaerobni proces se u najveoj meri pokree sam od sebe i samo je ustvari potrebno mehaniki input da se napuni laguna otpadnom vodom i da se ispusti na izlaznom prelivnom ispustu. esto je potrebno da se nae i reenje za veliku koliinu mulja na dnu kao i pene na povrini ispod pokrivaa.

Aerobna (provetravana) laguna

Aerobni sistemi koriste ili povrinske aeratore ili difuzore da unesu-uduvaju vazduh u otpadnu vodu to rezultira troenjem organskog sadraja u otpadnoj vodi koji proizvodi karbon dioksid. Ovi aerobni sistemi zahtevaju znaajan

mehaniki input koji je potreban za rukovoenje aeracionim sistemom i za uklanjanje suvinog mulja s vremena na vreme. Ovakvi sistemi su projektovani sa BOD 500 1.500 kg/cum a otpadna voda na izlazu e imati smanjen BOD za 90%. Vreme odleavanja je obino 4 7 dana.

Kombinacija anaerobne i aerobne lagune

Postoje i kombinacija ova dva sistema koja je prikazana na slici. Kapacitet im je obino sa BOD 5.000 kg/cum i izlaznom otpadnom vodom sa BOD manje od 100 kg/cum. Vreme odleavanja je obino 10 dana.

21

Upotreba geosintetike :

OBLOGE GCL pokriven zemljom ili betonom ili geomembrane POKRIVAI izbor zavisi od nivoa otpadne vode , koliine skupljenog gasa kao i

konstruktivnih ogranienja Poveanje isparavanja crna geomembrana sa plitkom otpadnom vodom preko

nje e prouzrokovati rast temperature vode usled solarne radijacije stvarajui povean kapacitet isparavanja. Ovo se obino upotrebljava za proces izvlaenja soli i minerala iz vode. Plutajui pokriva preko otpadne vode e spreiti porast zapremine otpada tokom kine sezone a omoguava skupljanje svee vode sa pokrivaa.

Oceivanje mulja geocevi

2.12. DEPONIJE

Za izgradnju deponija se koriste praktino sve vrste geosintetike i kao takva deponija je sa stanovita upotrebe geosintetikih materijala najkompleksnije konstrukcije.

Geomree ojaanje kosina ispod taloenog otpada kao i ojaanje pokrivnog zemljita iznad geomembrane

Geonet drenaa u ravni

Geomembrane nepropustljive trake za formiranje barijere za tenosti i gasove

Geokompoziti separacija, filtracija i drenaa

Glineni geosintetiki materijal (GCL) kompozitni materijal satavljen od bentonita i geotekstila koji slui za filtracionu i hidrauliku barijeru

Geocevi skupljanje i brza drenaa tenosti iz oblasti deponije ka sabirnom bazenu za skupljanje vode

Geotekstil filtracija i zatita geomembrana od probijanja

Sledea slika ilustruje efikasnu upotrebu geosintetike u izgradnji savremenih deponija

23

U bazi/temelju deponije se koristi dupli kompozitni sistem oblaganja. Kao primarna obloga se koristi kompozit geomembrana/GCL , a kao sekundarna obloga se koristi kompozit geomembrana/zbijena glina. Izmeu ova dva sloja je ugraen kompozit geotekstil/geonet za kontrolu procurivanja. Sistem za prikupljanje vode formiran od ljunka sa mreom perforiranih geocevi prekriva primarnu oblogu u dnu deponije. Geotekstil kao zatitni sloj ispod ljunka obezbeuje zatitu primarne geomembrane od probijanja zbog uticaja ljunka i kamenja. Sistem za prikupljanje vode poloen preko primarne obloge na delu kosine je kompozit geotekstil/geonet koji je integrisan u ljunak u osnovi deponije. Geotekstil u ulozi filtera pokriva itavo podnoije deponije i spreava zaepljavanje sistema za prikupljanje vode. Nivo podzemne vode moe biti kontrolisan na dnu deponije pomou geotekstila-filtera (gradient control drain) kojim se vri drenaa. Temeljna zemlja ispod dna deponije moe biti stabilizovana nasuminim postavljanjem fibrinskog ojaanja dok je strmi deo kosine ispod obloge ojaan geomreama. Deponija je na povrini pokrivena takoe kompozitom geomembrana/GCL u svojstvu barijere. Sloj za dreniranje je poloen preko geomembrane i sastoji se od kompozita geotekstil/geonet. U pokrivnom sloju zemlje se nalazi ojaanje geomrea ili geocell sa geotekstilom poloenim ispod barijere. Ovaj sloj za ojaanje se koristi da smanji napone koji bi se mogli pojaviti u barijeri usled nanoenja razliitog otpada ili kasnijim proirenjem deponije po vertikali. Sloj zemlje za pokrivanje takoe moe sadrati i geomree ili geotekstil kao ojaanje iznad barijere obezbeujui stabilnost za vegetacioni povrinski sloj zemlje. Fibrinsko ojaanje moe biti upotrebljeno za stabilizaciju starog dela vegetacionog sloja zemlje. Geokompozit za kontrolu erozije se polae iznad vegetacionog sloja zemlje i obezbeuje zatitu od erozije. Geotekstil kao filter u delu podzemnih voda i bunar za izvlaenje vode (leachate extraction well) su takoe sastavni deo jedne deponie. HDPE vertikalna barijera i geokompozit kao separator drenae du oboda deponije su spoljni delovi sistema deponije kao jedne kompleksne celine.

Gornja slika prikazuje samo jedan model deponije sa upotrebom irokog spektra geosintetikih proizvoda. Iako je tehnologija izgradnje deponija veoma slina, precizan dizajn i projekat sa izborom potrebnih materijala zavisi od projekta do projekta i uslova na samom terenu kao to su sama lokacija, mikroklima i geologija i mehanika tla na kome se gradi deponija. Na sledeoj slici je prikazan popreni presek i anatomija jedne tipine savremene deponije sa standardnim slojevima.

24

ZATITNI POKRIVA 1) VEGETACIONI POKRIVA kada je deponija zavrena prirodna trava i bunje se sade radi odravanja povrinskog dela kako zbog vizuelnog efekta tako i kao prevencija protiv erozije tla. 2) GORNJI SLOJ ZEMLJE pomae i odrava rast vegetacije zadravanjem vlage i obezbeivanjem hranljivih sastojaka 3) ZATITNI POKRIVNI SLOJ ZEMLJE zatita gornjeg sloja deponija i obezbeivanje dodatne vlanosti neophodne za vegetacioni sloj KOMPOZITNI GORNJI DEO DEPONIJE (CAP SYSTEM) 4) SLOJ ZA DRENAU sloj od peska i ljunka sa geonet koji vri dreniranje vika vode iz gornjeg sloja zemlje a istovremeno poveava stabilnost i spreava infiltraciju vode kroz gornji deo deponije. Geotekstil se moe postaviti na vrh drenanog sloja da obezbedi separaciju vrstih estica od tenih. On isto tako spreava i zaepljavanje/zamuljavanje drenanog sloja. 5) GEOMEMBRANA spreava priliv vika padavina u deponiju i ispiranje tla. Spreava isputanje gasova iz deponije i samim tim smanjuje irenje smrad. 6) ZBIJENA GLINA nanosi se preko otpada kada deponija dostie dozvoljenu visinu. Ima istu ulogu kao i membrana. RADNI DEO DEPONIJE 7) DNEVNI POKRIVA na kraju svakog radnog dana otpad se pokriva sa 18 do 36 cm zemlje ili geotekstilom. Ovo dnevno pokrivanje spreava irenje smrada, spreava rasturanje smea i spreava ivotinje da raznose otpatke. 8) OTPAD kada se smee doveze na deponiju ono se sabija u slojeve da bi se smanjila njegova zapremina. SISTEM ZA SKUPLJANJE ISPIRANE VODE Voda koja se filtrira kroz deponiju se naziva ispirana voda (leachate). Ona se primarno sastoji od padavina sa malom primesom tenosti dobijene usled truljenja i raspada ubriva. Ovaj sistem ima zadatak da prikupi ovu vodu i odvede je van deponije na mesto gde e biti prikladno tretirana. 9) SLOJ ZA SKUPLJANJE ISPIRANE VODE sloj peska i ljunka sa geonet koji sakuplja i gravitaciono drenira vodu do sistema cevi. 10) GEOTEKSTIL/FILTER geotekstil poloen na vrh sistema cevi za skupljanje vode, omoguava separaciju vrstih estica od tenih i spreava zaepljavanje cevi. 11) SISTEM CEVI ZA PRIKUPLJANJE VODE perforirane cevi okruene slojem ljunka koje imaju ulogu da transportuju prikupljenu vodu do specijalno projektovanih sabirnih bazena. Pumpe koje se nalaze u tim bazenima automatski uklanjaju vodu van deponija i transportuju ih na mesto gde e biti propisno preraena.

25

KOMPOZITNI SISTEM OBLOGA 12) HDPE GEOMEMBRANA spreava oticanje vode van deponije i zagaenje okoline. Takoe spreava isputanje gasova iz deponije. 13) ZBIJENA GLINA postavlja se direktno ispod geomembrane i formira dodatnu barijeru sa istim zadatkom kao i geomembrana. 14) POSTELJICA prirodna zemlja ispod deponije koja se priprema pre poetka gradnje deponije.

III VRSTE PROIZVODA I NJIHOVA UPOTREBA

OBLASTI GDE SE UPOTREBLJAVA GEOSINTETIKA

Putogradnja eleznica Drenani sistemi

Temelji / Potporni zidovi

Kontrola erozije

Rezervoari / Brane

Deponije tenog otpada

Tuneli / Konstrukcije ispod

zemljeDeponije

vrstog otpada Kanali /

Vetaka jezera

26

FUNKCIJA I UPOTREBA GEOSINTETIKE

ZAPTIVANJE KONTROLA EROZIJE

DRENAA OJAANJE

ZATVARANJE ZATITA

FILTRACIJA SEPARACIJA

27

3.1. NETKANI GEOTEKSTIL (NON-WOVEN GEOTEXTILES)

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

- Netkani poliesterski geotekstil GEO RPES AG, GEO PES AG - Netkani polipropilenski geotekstil GEO RPP AG, GEO PP AG - Netkani polipropilen/poliester geotekstil, termoobraen sa obe strane GEO SF TC - Netkani polipropilenski geotekstil, termoobraen sa obe strane GEO RPP TC

3.1.1. OSNOVNA FUNKCIJA

SEPARACIJA FILTRACIJA ZATITA MEMBRANA ZA HIDROIZOLACIJU

3.1.2. UPOTREBA

PUTARSTVO ELEZNICA NISKOGRADNJA HORTIKULTURA I UREENJE

ZEMLJITA ZELENI KROVOVI

28

POLIPROPILEN TKANI GEOTEKSTIL POLIESTER TKANI GEOTEKSTIL

3.2. TKANI GEOTEKSTIL (WOVEN GEOTEXTILES)


Tkani polipropilen geotekstil KORTEX GT PP Tkani poliester geotekstil TELEVEV

Tkani polipropilen geotekstil THRACE TPO


SEPARACIJA OJAANJE

3.2.2. UPOTREBA

PUTARSTVO ELEZNICA STABILIZACIJA ZEMLJITA OJAANJE ZEMLJITA NASIPI I BRANE POVEANJE KAPACITETA

NOSIVOSTI TLA POTPORNI ZIDOVI

29

ARMATEX, TELEGRID GEOCRON

3.3 GEOMREE (GEOGRIDS)


- Geomree od tkanog poliestera obloene PVC TELEGRID - Geomree od tkanog PET obloene PVC ARMATEX G - Tkana geomrea od PVA i netkanog PET ARMATEX MRS - Tkana geomrea od PVA obloena PVC ARMATEX M (moe da doe u konakt sa betonom) - GEOCRON LBO GEOGRID velike nosivosti u oba pravca od ekstrudiranog uv stabilizovanog polipropilena, vrstoa na zatezanje do 40 KN/m, veliina otvora do 25mm - GEOCRON TT - GEOGRID velike nosivosti u jednom pravcu od ekstrudiranog uv stabilizovanog polietilena, vrstoa na zatezanje do 160 KN/m, elongacija manje od 13%


ARMIRANJE TLA STABILIZACIJA TLA

3.3.2. UPOTREBA

OJAANJE I STABILIZACIJA POTPORNIH STRUKTURA, KOSINA I NASIPA

PUTEVI ELEZNICE SPREAVANJE KLIZANJA KOD DEPONIJA

PREMOAVANJE VRTAA

30

3.3.3. UGRADNJA ARMATEX G,M

Povrina na koju se instalira geomrea mora biti ista i bez neravnina koje mogu da otete geomreu cepanjem ili probijanjem. Potrebno je izravnati podlogu buldozerom ili grejderom i popuniti sve depresije sa odgovarajuim materijalom da bi podloga bila iznevelisana do +/- 30mm. Podloga bi trebala da bude zbijena do 80% po Proktoru. Zbijanje uraditi vibracionim ploama ili valjak-jeom. Pre instalacije mree potrebno je napraviti plan postavljanja mree kojim se definie mesto i pravac postavljanja . Obeleavanje izvriti koiima, rastegnuti mreu i ankerisati U ankerom kako bi se eliminisali svi nabori i talasi i obezbedila interakcija geomree sa zemljom. PREKLOP ukoliko je kapacitet nosivosti zemljita CBR>3 preklop je app. 0,3 m. Ukoliko je CBR

31

BEBIT G - Geomrea od tkanih staklenih vlakana obloena polimernim bitumenom

BEBIT G PLUS - Geomrea od tkanih staklenih vlakana sa dodatom staklenom mreom obloena bitumenom

3.4. GEOMREE ZA ARMIRANJE ASFALTA


BEBIT - Geomrea od tkanog poliestera obloena bitumenom BEBIT G - Geomrea od tkanih staklenih vlakana obloena polimernim bitumenom BEBIT G PLUS - Geomrea od tkanih staklenih vlakana sa dodatom staklenom mreom obloena bitumenom


ARMIRANJE ZAVRNOG SLOJA ASFALTA

Armaturna geomrea od staklenih vlakana sa bitumenskim premazom koja obezbeuje efikasnu adheziju za asfaltne slojeve. Koristi se za prevenciju i odlaganje reflektovanih pukotina sa poveanjem zatezne vrstoe novog sloja asfala. Pod optereenjem obezbeuje ravnomernu raspodelu sila. U poreenju sa konvenciolnim geomreama za ojaanje asfalta proizvedenih od PES, BEBIT mree koje su proizvedene od staklenih vlakana imaju prednost u sledeim karakteristikama:

Karakteristika PES BEBIT staklena vlakna Elongacija 10 16% < 3% E-modul Manji nego kod asfalta -

slabije ojaavanje vea nego kod asfalta - efikasno ojaavanje

Taka topljenja 180 190 C 800 850 C Prosena pukotina posle ojaavanja geomreom (bez ojaanja je 72 mm)

18 mm 4 mm

32

3.4.2. UGRADNJA BEBIT G PLUS

BEBIT G PLUS se moe ugraivati na stari pripremljeni asfalt ili na betonsku podlogu. Podloga mora biti to ravnija i bez ostataka bitumena. Pukotine i rupe moraju biti popunjene. Oistiti povrinu podloge sa metlama, etkama ili mrkom tako da povrina bude bez praine koliko je god mogue manje. BEBIT G PLUS se moe ugraivati i na niskim temperaturama u skladu sa preporukama za asfaltnu emulziju. Generalno, podloga mora biti suva, a temperatura ne sme biti manja od + 10 C. Na podlogu se nanosi polimer bitumenska emulzija. Zagrejati emulziju na temperaturu od 45 C 60 C. Obavezno je da se koristi emulzija klase U 70 K Pmb ili U 60 K Pmb gde je: U nestabilna 60 ili 70 deo bitumena u emulziji izraen u %, ostali deo je voda K cationic Pmb polymer modifikovana Emulzija mora da ima dobar kvalitet kako bi omoguila dobru povezanost geomree i gornjeg sloja asfalta. itava povrina na koju se nanosi BEBIT G PLUS mora da se pokrije bitumenskom emulzijom. Taka razmekavanja emulzije mora da bude vea nego temperatura podloge u trenutku instaliranja. Koliina emulzije koja se nanosi je od 500 gr/m2 do 1,0 kg/m2 u zavisnosti od vrste podloge. Ukoliko je stari sloj asfalta nedavno skinut mogue je da e podloga biti veoma porozna i potrebna je vea koliina bitumenskog veznog sloja. Na usponima i uzbrdicama je takoe potrebna poveati koliinu bitumenskog veznog sloja. im bitumenska emulzija pone da reaguje (da se sui i pone da prelazi iz braon u crnu boju za ovaj proces potrebno je oko 20 25 min na spoljnoj temperaturi od 20 25 C) BEBIT G PLUS se razmotava iz rolne i postavlja preko emulzije uz pritiskanje.

Crack propagation

0

10

20

30

40

50

60

70

80

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11Numbe r of Load Changes in 100.000

Av

era

ge L

en

gth

of C

rac

ks in

m

m

Without BEGRID or BEBITWith PES GeogridWith BEBIT G or BEBIT G plus

33

Temperatura emulzije prilikom nanoenja mora biti u skladu sa upustvima proizvoaa emulzije. Preporuuje se nanoenje emulzije pomou auto-maine. Runo nanoenje se vri samo na posebnim mestima i preklopima. Pre poetka nanoenja emulzije preporuuje se da se uradi proba na licu mesta test deonica. Da bi se postigla dobra adhezija, irina dela na koji je naneta emulzija prskanjem treba bit za 50 150 mm ira sa obe strane nego to je irina rolne BEBIT G PLUS. Preko preklopa geomrea se nanosi bitumenska emulzija. Minimalna irina preklopa je 80 mm. Preklapanje se vri u pravcu instaliranja (work flow direction). Prilikom instalacije BEBIT G PLUS moraju se izbei nabori i presavijanje geomree. Ukoliko ipak preostanu neki nabori, BEBIT G PLUS se na tim mestima mora prosei, zatim se nanosi dodatna bitumenska emulzija na mestu gde je bio nabor i preklapa se u pravcu instaliranja. Na otrim krivinama geomree se seku i oblikuju prema obliku podloge. Posle postavljanja BEBIT G PLUS ne sme se odvijati nikakav saobraaj preko instalirane deonice, naravno osim maine za ugradnju asfalta finiera. Za dobar finalni rezultat veoma je vano da je emulzija potpuno suva pre dolaska i upotrebe finiera za asfalt. U suprotnom e mokra emulzija da se lepi i kai za tokove finiera i pomerie BEBIT mreu od podloge. Iz tog razloga se preporuuje postavljanje BEBIT mree u jednom danu, zatim se preko noi sui emulzija i asfalt se onda instalira i nanosi tek sledeeg dana. Prilikom ugradnje zavrnog sloja asfalta temperatura asfalta bi trebala da bude oko 160 C ili prema nalogu odgovornog inenjera. Minimalna debljina asfalta je 50 60 mm, a u posebnim uslovima i uz saglasnost odgovornog inenjera i pretstavnika kompanije BECO debljina moe biti oko 40 mm. Treba izbegavati da se nastavak ugradnje asfalta poklopi sa preklopima instalirane geomree. Ne preporuuje se upotreba vibracionog valjka ukoliko je debljina presvlaenja kolovoza manja od 80 mm, jer moe da izazove negativan efekat na adheziju izmeu geomree i asfalta.

34

work flow direction

2 openings

overlapping

37

3.5. GEOMEMBRANE ZA DRENAU 3.5.1 EPASTA MEMBRANA ZA ZATITU HIDROIZOLACIJE I DRENAU


ISOSTUD (NERA) epasta membrana ISOSTUD GEO P epasta membrana kairana geotekstilom

ISODRAIN

ISOSTUD (NERA), ISODRAIN epasta membrana je napravljena od polietilena visoke gustine (HDPE) iji specijalan profil garantuje otpor na hemijske agente i na kompresiju (400gr. >120 KN/m2, 500 gr. >200 KN/m2) . Traka ISOSTUD se koristi kao zatita bitumenskih traka fasada i temelja. Traku ISOSTUD moemo koristiti i na terasama, ravnim i zelenim krovovima. epovi su poreani horizontalno i vertikalno tako da voda moe lako da se odvodi do temelja. (Trake sa HDPE koje imaju dijagonalno poreane epove nemaju ovu prednost pa je drenaa vode spora.)

ISOSTUD GEO P Trake ISOSTUD GEO P su sastavljene od polietilenske trake visoke gustine (HDPE) sa polipropilenskim geotekstilom. ISOSTUD GEO P je idealno reenje za zelene krovove zato to omoguava drenau vika vode koja bi tetila korenju drvea. ISOSTUD GEO P vri drenau vika vode preko vazdune komore izmeu geotekstila i trake od HDPE - a.

INSTALACIJA

Zatita fasade i zida temelja

1 - Izmeriti visinu zida koji elimo da zatitimo. 2 - Odabrati ISOSTUD mebranu eljene visine, imajui u vidu da traka mora biti u osnovi na najmanje 30 cm 3 - Horizontalno postavljanje trake ISOSTUD poeti od ugla tako da epovi gledaju prema zidu. 3a - Fiksirati traku ISOSTUD pomou rafova na rastojanju od 20 cm 4 - Na kraju staviti na gornji deo trake profil pomou eksera koji moraju biti postavljeni u odgovarajue rupe. Posebni oblik epova trake ISOSTUD omoguava stvaranje vazdune komore izmeu trake i zida koja stalno ostaje suva. ISOSTUD je otporan na slane rastvore, alkalije i kiseline.

38

Temelji, ravni krovovi i terase

Postaviti ISOSTUD na bitumensku traku tako da epovi gledaju na gore. Zavrni sloj od ljunka ili cementni pod se postavljaju na ISOSTUD. Kinica se efikasno kanalie i odvodi izmeu epova .

ACCESSORIES

Specijalna HDPE zavrna traka obezbeuje fiksiranje i zatitu epaste folije na vrhu zida. Ova profilisana traka je fiksirana na vrhu pomou elinih rafova. Traka takoe spreava ulazak zemlje i insekata izmeu ISOSTUD membrane i zida.

Ekseri sa gumenim podlokama se koriste za kaenje i fiksiranje ISOSTUD membrane tokom instalacije.

TRAKE ZA LEPLJENJE MEMBRANA NA SPOJU - ELOTENE BAND

39


CORDRAIN G obostrano epasta membrana CORDRAIN F obostrano epasta membrana kairana geotekstilom GEOPAC vertikalna traka za drenau od epaste membrane sa termiki kairanim geotekstilom

Geokompoziti za drenau pod nazivom CORDRAIN G (obostarno epasta membrana) i CORDRAIN F (obostrano epasta membrana sa geotekstilom kao filterom). Visina epova je 8 mm, 10 mm, 16 mm i 20 mm.Velika otpornost epova na probijanje od 150 KN/m2 do 250 KN/m2. Takoe odlian kapacitet drenae.

Trake za vertikalnu drenau GEOPAC proizvedena od specijalne epaste membrane i termiki kairana geotekstilom. Visina epova je 4mm i 6 mm. Koristi se za brzu i efektivnu drenau i konsolidaciju u zasienom fino granulisanom zemljitu.

40

3.5.2. GEOMAT I GEOGRID ZA DRENAU


GEODRAIN G trodimenzionalni GEOMAT GEORAIN F trodimenzionalni GEOMAT kairana sa geotekstilom sa jedne strane GEODRAIN D trodimenzionalni GEOMAT kairana sa geotekstilom sa obe strane GEOSPACE G GEONET za drenau GEOSPACE F GEONET za drenau kairan geotekstilom sa jedne strane GEOSPACE D GEONET za drenau kairan geotekstilom sa obe strane POZIDRAIN F GEOKOMPOZIT za drenau kairan geotekstilom sa jedne strane POZIDRAIN F GEOKOMPOZIT za drenau kairan geotekstilom sa obe strane

3.5.2.1. OSNOVNA FUNKCIJA

DRENAA FILTRACIJA ZATITA membrana za hidroizolaciju od oteenja i proboja

3.5.2.2. UPOTREBA

Drenaa ispod puteva Deponije Tuneli Potporni zidovi Podnoija mostova Podzemni parkinzi Drenaa ispod zelenih povrina Zatita i drenaa temeljnih zidova Povrinska drenaa Zeleni krovovi

41

GEODRAIN - trodimenzionalna GEOMAT od UV stabilizovanog polipropilena. Sastoji se od upletenog mono filamenta kairan sa geotekstilom. Proizvodi se u debljinama od 8 mm do 20 mm. Upotrebljava se kao drenani kompozit, vegetacioni mat kao i za kontrolu erozije.

GEOSPACE GEONET proizveden od ekstrudiranog HDPE za horizontalnu drenau. Odlian kapacitet drenae. Moe da se upotrebljava i kod izrazito strmih kosina. Proizvodi se u teinama od 500 gr/m2 do 1.200 gr/m2.

POZIDRAIN GEOKOMPOZIT/GEONET od HDPE stabilizovanog jezgra kairanog sa geotekstilom. Proizvodi se u debljinama 6mm i 12 mm. Ima veliku vrstou na probijanje ak do 4.000 KN/m2. Proizvod takoe ima veliki kapacitet dreniranja.

42

3.6. GEOMEMBRANE ZA KONTROLU EROZIJE


GEODRAIN G trodimenzionalni GEOMAT za kontrolu erozije SLOVARM tkani PP geogrid obloen zelenim PVA HASTEC biorazgradive tkane geonet od jute ili kokosovih vlakana GREENFIELDS biorazgradivi geopokriva sa ili bez semena trave GREENTEX vieslojni GEOMAT za kontrolu erozije

GEODRAIN G trodimenzionalna GEOMAT od UV stabilizovanog polipropilena. Sastoji se od upletenog mono filamenta. Proizvodi se u debljinama od 8 mm do 20 mm. Upotrebljava se kao drenani kompozit, vegetacioni mat kao i za kontrolu erozije.

43

SLOVARM tkani geogrid od polipropilena obloen zelenim PVA za kontrolu erozije. vrstoa na zatezanje je do 55 KN/m, a elongacija veoma niska. Veliina otvora je oko 4x4 mm. Velika otporna u zemljitu sa visokom vrednou PH. Odlina otpornost na mikrobioloke organizme. Otpornost na UV zraenje. Otporan na hemizme u zemljitu.

HASTEC biorazgradivi geonet za kontrolu erozije proizveden od prirodnih materijala: kokosovih vlakana (KGW 400, KGW 700 i KGW 900) ili od jute (JG 200 i JG 500). Obezebeuje prirodnu stabilizaciju kosina i obala. Proizvodi se u 3 standardne teine 400, 700 i 900 gr/m2 od kokosovih vlakana i u 2 teine 200 gr/m2 i 500 gr/m2 od jute. HASTEC se posle 3-5 godina biorazgradi.

GREENFIELDS je laki ili srednje teki pokriva za kontrolu erozije proizvedeni od biorazgradivog bazinog materijala kao to su juta i slama, dodatno ojaani finom polipropilenskom ili jutenom mreom. Takoe se mogu proizvesti sa ve ugraenim semenom trave. Standardna irina pokrivaa je 300 cm, a teina 350 gr/m2.

GREENTEX vieslojni proizvod za kontrolu erozije proizveden od prirodne jute ili konoplje. Sastavljen je od prirodnih celuloznog voala kao noseeg sloja, semena trave (meavina brzorastue trave sa dubokim korenom), ubriva i aditiva za ubrzani rast. Dimenzija je 2 x 15 m (konoplja) I 1,2 x 20 m (juta).

44


EROPLUS vegetacioni GEOMAT za kontrolu erozije

EROPLUS vegetacioni geomat za kontrolu erozije koji se satoji od dva sloja: tankog sloja netkanog geotekstila koji je linearno proiven za prirodno tkano platno koja sadri meavinu semena trave. Koristi se za kontrolu erozije kod:

Kosina i nasipa Renih obala i vodenih zona Kao zatita vegetacije

3.7. SPECIJALNI PROIZVODI

3.7.1. GABIONI

GABIONI elektrino zavarena elina mrea (dijametar ice je 3,5 mm 5 mm, dok je veliina otvora mree 5 cm do 10 cm). Mrea je zatiena legurom aluminija i cinka I galavanizirana (Galfan). Gabioni mogu biti ispunjeni sa razliitim materijalom ispunom. Konstrukcije od gabiona su veoma ekonomine i ne zagauju prirodnu sredinu.

45

3.7.2. DURAGRID


DURAGRID laki HDPE geogrid struktura specijalno dizajniran za stabilizaciju i potporu kod travnjaka na fudbalskim igralitima, hipodrumima kao i kod staza uraenih od ukrasnog ljunka.

DURAGRID se polae ispod povrine travnjaka prihvatajui optereenje saobraaja i smanjujui zbijanje kako trave tako i korena. Sama elijasta struktura DURAGRID-a omoguava nesmetan rast trave i formiranje stabilne i dugotrajne povrinske trave. DURAGRID je jednostavan za ugradnju i otporan na uticaje vode, alkala, kiseline, ekstremne temperature i uv zraenje. Kontaktni klinove sa donje strane olakavaju sidrenje DURAGRID-a za podlogu dajui joj stabilnost. Koristi se za: parkinge, golf igralita, etalita, zaustavne trake, hipodrome, drenane kanale, stabilizaciju kosina i kontrolu erozije.

3.7.3. DROPTEC ZA ZELENE KROVOVE I POVRINE


DROPTEC geokompozit od polietilen penastih ljuspica sa kairanim netkanim geotekstilom kao filterom. Upotrebljava se kao sloj za drenau.

Prednosti zelenih krovova: Dobijanje novog prostora u ve preizgraenim

zonama Transformacija neinteresantnih krovnih povrina u

zelene i ureene povrine Zatita krovnih povrina od oteenja Poveanje dugovenosti krovne hidroizolacije Pozitivan uticaj na mikroklimu Redukcija emisije zvuka

46

VEGETACIJA

SUBSTRAT - ZEMLJA

DROPTEC

BARIJERA ZA PROKORENJAVANJE

GEOTEKSTIL ZA SEPARACIJU HIDROIZOLACIJA

PVC ILI TPO MEMBRANA

PLONIK

PESAK

NETKANI GEOTEKSTIL ZA SEPARACIJU I FILTRACIJU

OSNOVNI SLOJ

GEONET

HIDROIZOLACIJA PVC ILI TPO MEMBRANA

47

3.8. GCL GEOSYNTHETIC CLAY LINER GLINENI (BENTONIT) GEOSINTETIKI MATERIJAL


Modul Geobent Standard Modul Geobent HI - TEC

UVOD

Od 1990 u Evropi je poelo ozbiljno da se razmilja o deponijama i regulisanju standarda za ovu oblast. The Commision of the European Communities je usvojio regulativu (Council Directive 1999/31/EC) za ovu oblast kojom je ograniilo koeficijent permabilnosti na 1 x 10-7 m/s (za inertni otpad) za geoloke barijer u osnovi i na polju deponija ukoliko se koristi zbijena glina ili ekvivalentni materijali. Za opasni otpad koef.permabilnosti je 1 x 10-9 m/s. Bentonit glina je iskoriena da se proizvede kompozitna barijera GEOBENT sa niim koef.permabilnosti 1 x 10-11 m/s, to mu daje mnoge prednosti u odnosu na zbijenu glinu.

PROIZVODNJA I OPIS MATERIJALA

Geotekstil je u ovom kompozitu nosei sloj za prirodni sodium bentonit. Sloj bentonita je stabilizovan dodavanjem likvidnih polimera i aditiva (koji jo obezbeuju i otpornost na kontaminaciju). Gornji sloj geotekstila se dodaje pre kompresovanja i suenja gotovih rolni. Zatim se rolne proputaju kroz specijalnu mainu koja spaja gornji i donji geotekstil kroz sloj bentonita i na taj nain daje visoku vrstou na smicanje i povrinsko trenje GCL-u. Ovim postupkom se takoe spreava kretanje bentonita pre i posle hidratacije.

48

Bentonit karakterie veliki kapacitet bubrenja, odline karakteristike zaptivanja i niska permabilnost/propustljivost. Ova karakteristike omoguavaju GEOBENT-u da formira nepropustljivu glinenu barijeru. Sloj bentonita apsorbuje vodu iz zemlje i hidratizira. Slobodno bubrenje bentonita je ogranieno sa geotekstilom i rezultat je ekstremno tanka membrana koja sigurno zaptiva strukturu. Geotekstil koji se koristi daje GCL-u visoku vrstu na zatezanje i potrebnu otpornost na hemikalije. Geotekstil takoe obezbeuje otpornost na probijanje.

GCL se koristi kao zamena za konvencionalnu zbijenu glinu obezebujui bolje tehnike karakteristike, niu cenu, laku ugradnju i bolje perfomanse u eksploataciji. GCL je nekodljiv za okolinu, ima konstantan I kontrolisan kvalitet i definisane i stabilne hidraulike karakteristike. S ekonomske strane gledita tanki sloj GEOBENT-a je ekvivalent 1m debljine zbijene gline na taj nain dajui vei prostor za smetaj otpada na deponiji. Budui da je GEOBENT fabriki proizveden i kontrolisan nije potrebno raditi proveru uzorka na licu mesta.

Popreni presek slojeva deponije: - netkani geotekstil - geonet - geomembrana - GEOBENT - netkani geotekstil - geonet - geomembrana

Oteenja se lako popravljaju uz pomo zakrpe od istog materijala. Upotreba GEOBENT spreava pojavu praine koja moe da ometa varenje Geomembrana. Karakteristika GEOBENT-a da ima veliku vrstou na smicanje omoguava u nekim sluajevima da se ona moe primeniti i na strmim kosinama dajui im stabilnost i bez upotrebe geoneta. GEOBENT ima veliku otpornost na probijanje titei na taj nain membrane poloene ispod njega. U kombinaciji sa geomembranom daje visok stepen zadravanja vode.

PRIPREMA GEOBENT-a ZA INSTALACIJU

Podloga na koju se polau membrane mora biti adekvatno pripremljena. Zbijenost podloge mora biti oko 85% prema Proctor-u odnosno sve dok ne ostaje kolotrag od vozila koje prelaze preko te povrine. Podloga mora biti oiena od svih otrih izboenja (korenje, kamenje ...). Sve vee pukotine moraju biti sanirane. Potrebno je izvriti zbijanje zemlje vibracionim valjkom. Podloga pred samu ugradnju mora biti vrsta, ravna i suva.

49

Rukovanje, utovar i istovar GEOBENT-a mora da se obavi paljivo kako ne bi dolo do oteenja. Za utovor i istovar je potreban viljukar ili kako je prikazano na slicu manipulacija uz pomo ipke. Na donjoj slici je prikazan pravilan nain istovara. Istovar se nesme uraditi direktno polaganjem rolne na viljuke od viljukara jer moe doi do oteenja. GEOBENT se mora skladititi na pokrivenom i suvom mestu. Ako to nije mogue onda rolne moraju biti zatiene i dobro pokrivene.

INSTALACIJA GCL-a NA DEPONIJI

Rov za sidrenje membrane se obino iskopa na rastojanju od 0,6 do 1 m od vrha kosine. Dimenzije rova su uobiajeno: dubina 60 cm i irina 60 cm. Kraj membrane se postavlja u rov i onda se odmotava niz kosinu. Kada je GCL membrana zavrno poloena, rov se zatrpava zemljom koja se zatim zbija. Rolne se nesmeju vui po zemlji ve se

moraju odmotavati uz upotrebu ipke ili cevi provuene kroz sredinu rolne. Najbolje je da se rolne poloe tako da markirani preklop za spajanje bude vidljiv. Preklop po duini je 20 cm a na krajevima membrane je 30 cm.Na kosinama deponije ne treba da bude horizontalnih spojeva. GEOBENT se see i obrauje noem. GEOBENT se prvo polae na kosini na taj nain se omoguuje oticanje vode usled kie. S toga se mora planirati da se koliina ugraene GCL membrane u jednom danu izraunava imajui u vidu da se ona mora pokriti sa gemembranom ili nasutim materijalom . Na kraju svakog radnog dana ili radne operacije GCL membrana mora biti pokrivena membranom ili nasutim materijalom, osim krajeva koji se mogu pokriti i PE folijom. Ukoliko su vremenske prilike na terenu prilikom ugradnje loe (jaka kia, nevreme ...) ugradnju GCL treba zaustaviti. Ukoliko se ugradnja izvodi tokom letnjih

50

meseci mora se voditi rauna da visoka temperature na povrini membrane moe izazvati skupljanje GCL membrane. Svi preklopni spojevi moraju biti isti omoguavajui dobar kontakt dve membrane.

Ukoliko se javi neko oteenje usled nepredvienih okolnosti popravka je veoma jednostavna, tako to se oteeno mesto pokrije zakrpom od istog GCL materijala. Zakrpa mora da pokrije kompletno oteeno mesto i najmanje jo 35 cm oko oteenja. Preko zakrpe je potrebno paljivo nasuti zemlju koja e je zadrati na tom mestu. Ukoliko je GCL ispod HDPE membrane zakrpa se provlai kroz oteeni otvor na GCL i postavlja ispod GCL membrane. Ukoliko je oteenje veliko u tom sluaju je bolje zameniti celu traku.

Popreni presek GCL membrane (sa vezama ostvarenim u toku procesa proizvodnje) i uticaj hidratacije

Sve cevi koje se postavljaju na deponiji i prolaze kroz GCL membranu moraju biti pravilno zaptiveni oko tog proboja pre postavljanja HDPE membrane. Prvo se postavlja zaptivni prsten od MODUL GEOBENT-a oko cevi koji se zatim pokriva bentonit mastikom, a preostali deo rupe se zatvara zakrpom (patch). Zatim se polae MODUL GEOBENT HI TEC membrana.

Ukoliko se GEOBENT koristi na vrhu deponije onda se pokrivanje membrane nasutom zemljom sprovodi buldozerom u pravcu preklapanja membrana kako bi se izbeglo da deo nasute zemlje ue u spoj membrana na preklopu izazivajui potencijalno procurivanje.

51

3.9. SINTETIKE GEOMEMBRANE (GMS)

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA KRITOFLEX HDPE MEMBRANA

AGRU HDPE MEMBRANA GG (obostrano glatka) AGRU HDPE MEMBRANA MST/MSB (obostrano rapava - microspike) AGRU HDPE MEMBRANA G/MSB (glatka - rapava) AGRUFLEX VLDPE MEMBRANA GG (obostrano glatka) AGRUFLEX VLDPE MEMBRANA MST/MSB (obostrano rapava - microspike) AGRUFLEX VLDPE MEMBRANA G/MSB (glatka - rapava)

52

HDPE (high density polyethylene) membrane su proizvedene od visokokvalitetne sirovine procesom ekstruzije. HDPE membrane su bezbedne za ivotnu okolinu i zdravlje i ne utiu na kvalitet pijae vode. Ove membrane su takoe UV stabilne (postie se dodavanjem 2-3 % ugljenika u PE sirovinu). Membrana ima odline mehanike karakteristike kao to su velika vrstoa na zatezanje, elongacija i dugotrajnost. Proizvode se u velikim dimenzijama to ubrzava i olakava instalaciju i ugradnju. Kvalitet ovih membrana je ve proveren u mnogim projektima tokom zadnjih 20 godina od kada se ova membrana upotrebljava (uraene su kontrole ugraenog materijala na nekim projektima posle 15 godina i poreenjem sa mehanikim karakteristikama tek proizvedenih membrana se dolo do rezultata da se osnovne mehanike karakteristike nisu tokom vremena eksploatacije promenile). HDPE membrane se proizvode u debljinama od 0,5 do 2,5 mm. Osnovne prednosti HDPE membrana u odnosu na ostale termoplastine membrane su: velika otpornost na hemikalije (alkale, kiseline, soli, mikroorganizme, bu), velika vrstoa i elongacija na prekid, velika vrstoa na probijanje, fleksibilnost na niskim temperaturama, velika vrstoa na kompresiju i pritisak, UV otpornost i otpornost na atmosferije, otpornost na prokorenjavanje, otpornost na glodare, odlina zavarivost ... U poreenju sa PVC membranom osnovne prednosti su: 25% manja zapremina, nema plastifikatora, nema tekih metala, bolja hemijska otpornost, moe da se koristi i u prehrambenoj industriji i skladitenje pitke vode, nema gorenja kod zavarivanja spojeva i HCL gasova, nema sastojaka koji su isparljivi pa dugotrajno zadrava svoje mehanike karakteristike. HDPE membrane se koriste za:

deponije vrstog i tenog otpada vetaka jezera i ribnjaci zeleni krovovi brane i nasipi tunelske konstrukcije rezervoari za vodu, naftu i industrijski otpad zatita puteva i eleznica od dejstva vode kanali i obaloutvrde rudnici zatita od erozije agroinenjering

53

3.9.1. AGRU MICROSPIKE HDPE MEMBRANE (sa rapavom povrinom)

Rapava gornja povrina membrane (MST) i rapava donja povrina membrane (MSB) su specijalno dizajnirane povrine pomou kojih se poveava otpornost na smicanje na kosinama. Nova struktura povrine membrane (microspike +) u kombinaciji sa drenanim kompozitima poveava ak za 20% ugao smicanja. Microspike + povrina ima oko 16.000 klinova/m2 sa prosenom visinom od 1,5 mm.

Prednosti HDPE membrane sa microspike+ povrinom: o homogena struktura povrine o odlina za veoma strme kosine o poboljava granino trenje

54

3.9.2. INSTALACIJA HDPE MEMBRANE

Varenje HDPE membrana se obavlja sa specijalnom mainom za varenje sa vruim klinovima za varenje kojim se dobija dupli var sa test kanalom (trial canal) koji omoguava jednostavnu proveru kvaliteta vara.

ROV ZA SIDRENJE HDPE MEMBRANE

PRELAZ NA KOSINI

DUPLI VAR (hot wedge double truck weld)

55

EKSTRUZIONI VAR

OTVOR

56

3.10. PE GEOCEVI ZA DRENAU


Polietilen geocevi za drenau PE 80 i PE 100 i fitinzi

57

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/CreateJDFFile false /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice

Documents

KATALOG geosintetika