Mr Ivana Božić - Miljković

KARAKTERISTIKE I PROBLEMI SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE SRBIJE SA ZEMLJAMA JUGOISTOČNE EVROPE

Prošle su skoro dve decenije od kako su zemlje jugoistočne Evrope krenule put tranzicionih promena. Iako su 90-te godine obeležene brojnim konfliktima i sukobima koji su doveli do ogromnih političkih problema u regionu, pristupanje Evropskoj uniji je, do danas, ostao njihov zajednički cilj. Neke od zemalja su, u proteklom periodu, uspele da ostvare taj cilj, dok se ostale još uvek nalaze u procesu prilagođavanja političkih i ekonomskih sistema pravilima Unije. Posledice događaja s kraja XX veka, najvidljivije su u Srbiji, a ogledaju se u nizu nerešenih političkih pitanja i u znatno oslabljenim makroekonomskim performansama koje utiču na rejting Srbije u regionu i svetu. Kvalitet međusobnih ekonomskih odnosa Srbije i ostalih zemalja jugoistočne Evrope i položaj Srbije u okruženju, najbolje se može razumeti kroz analizu njihove spoljne trgovine. Ovaj rad se bavi problemom vrednosno i strukturno siromašne izvozne ponude Srbije u zemlje jugoistočne Evrope i pitanjem koliko ponuda tih zemalja učestvuje u zadovoljenju konstantno rastućih potreba Srbije za uvoznim proizvodima. Poseban osvrt biće napravljen na pitanje koliko zemlje jugoistočne Evrope jedne druge doživljavaju kao ozbiljne spoljnotrgovinske partnere.

1. Uvod

Region jugoistočne Evrope čini devet zemalja, od kojih su dve početkom ove godine postale punopravne članice Evropske unije, a ostalih sedam se nalazi na različitim nivoima realizacije započetog procesa tranzicije.1 Uvažavajući delimično zajedničko istorijsko nasleđe, političke specifičnosti i dostignute rezultate u razvoju privrede svake od ovih zemalja, može se reći da među njima postoji niz ekonomskih sličnosti, i jedinstven zajednički cilj – aktivan pristup evrointegracijama. Događaji koji su se 90-tih godina dvadesetog veka, odigrali na političkom planu, definisali su startne pozicije svake od zemalja regiona u ostvarivanju tog cilja. Sa druge strane, period političkih turbulencija ostavio je niz posledica po njihov ekonomski razvoj. Negativnim uticajima je najviše bila izložena srpska privreda zahvaljujući ekonomskim i trgovinskim sankcijama, NATO agresiji i njenom višegodišnjem udaljavanju od modernih privrednih tokova. Delovanje velikog broja negativnih faktora definisalo je marginalni položaj Srbije na ekonomskoj lestvici regiona.

1 U zemlje jugoistočne Evrope ubrajamo: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Srbiju i Rumuniju

Posledice su najočiglednije u spoljnoj trgovini, gde postoji ogromna disproporcija uvoza i izvoza (u korist uvoza), koja već dugi niz godina uslovljava spoljnotrgovinski deficit. Generalno posmatrano, visoka zavisnost od uvoza roba široke potrošnje i sirovine i reprodukcioni materijal kao najjači domaći izvozni aduti, ne mogu Srbiji obezbediti makroekonomske performanse koje će poboljšati njen ekonomski položaj u okruženju. Struktura robne razmene Srbije, danas je vrlo slična onoj koju susrećemo kod zemalja u razvoju, i kvalitativno, na nižem nivou u poređenju sa strukturom trgovine ekonomski naprednijih zemalja jugoistočne Evrope.

Dezintegracija SFRJ dovela je do niza političkih problema koji će znatno usporiti privredni razvoj svih novonastalih država. Sa druge strane, došlo je do redefinisanja spoljnotrgovinskih odnosa u regionu jugoistočne Evrope i samim tim, do povećanja broja spoljnotrgovinskih partnera. Analize su pokazale da su spoljnotrgovinski tokovi svih zemalja jugoistočne Evrope usmereni ka Evropskoj uniji, dok one same, jedne u drugima ne prepoznaju značajne trgovinske partnere. Ipak, svima njima je jasno da je članstvo u uniji moguće samo uz zajedničku regionalnu saradnju. Jedan od oblika te saradnje jeste i sporazum CEFTA koji je krajem prošle godine potpisan u Bukureštu i koji predstavlja konkretan pomak ka stvaranju Zone slobodne trgovine u regionu. Očekuje se da će krajnji efekti trgovinske liberalizacije biti pozitivni – odnosno da će slobodan protok faktora proizvodnje unaprediti razvoj regiona, unaprediti razvoj trgovine i stvoriti neophodne uslove za kvalitetniji makroekonomski razvoj svih zemalja.

2. Makroekonomske koordinate Srbije u jugoistočnoj Evropi

Prijem Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju 1. januara 2007. godine, i sve veća zainteresovanost drugih regiona da se priključe ovoj integraciji, stvorili su kod zemalja jugoistočne Evrope, dodatni strah i tenziju da će njihove pozicije na marginama integrisane Evrope imati dugoročnu perspektivu. Iako je neosporna činjenica da je imidž ovih zemalja, u odnosu na period krajem dvadesetog veka, znatno unapređen, problemi kao što su: institucionalne slabosti, raširena korupcija i nepouzdani pravni sistem i dalje predstavljaju važnu prepreku njihovom daljem napretku na putu pridruživanja. Može se reći da je nasleđe bliže prošlosti zajednički imenitelj političkih problema sa kojima se susreću zemlje jugoistočne Evrope. Neusvajanje ključnih reformi u parlamentu Bosne i Hercegovine, nerešeni uslovi Hrvatske i Kosova za povratak raseljenih lica, problemi u saradnji vlasti i opozicije u Albaniji i Makedoniji, nerešeno pitanje statusa Kosova i nesaradnja sa Haškim tribunalom, koji opterećuju Srbiju, a i druge zemlje u regionu, samo su neke od, već

2

ustaljenih prepreka, koje stoje na putu izgradnji demokratskog društva po standardima Evropske unije.

Nasuprot krhkoj političkoj stabilnosti regiona jugoistočne Evrope, analize makroekonomskih parametara govore o solidnim potencijalima za uspešno okončanje reformi i ekonomsku stabilizaciju regiona na duži rok. Iskorišćenje tih potencijala je, naravno, direktno uslovljeno budućim dešavanjima na političkoj sceni jugoistočne Evrope.

Tabela 1: Makroekonomski indikatori razvijenosti zemalja jugoistočne Evrope 2006. godine

GDP per capita (u$)

Nezaposlenost (u%)

Spoljni dug (u mil $) FDI (u mil $)

Albanija 2.866,3 13,7 1835,0 360,0BiH 2.999,8 41,0 6.136,8 420,0Bugarska 4.088,7 8,9 25.901,3 5.331,1Crna Gora 3.425,6 19,7 866,7 650,0Hrvatska 9582,0 10,5 38.446,3 3.170,3Makedonija 3.113,1 36,0 2411,0 350,3Moldavija 988,4 7,4 2.482,1 223,0Rumunija 5.616,8 5,2 41.815,7 9100,0Srbija 3.834,7 33,2 19.606,0 4400,0Izvor: EBRD Transition Report 2007, http://www.ebrd.com

U 2007. godinu, Srbija je ušla kao lider u reformama u regionu jugoistočne Evrope. Ova laskava titula, rezultat je ocena Evropske komisije i Evropske banke za obnovu i razvoj baziranih na ostvarenoj stopi rasta GDP-a od 6,5% i stranim direktnim investicijama, koje su u 2006. godini, u Srbiji, dostigle 4,5 milijardi $. Ovakav napredak je logičan i očekivan, s obzirom da je Srbija u novi vek i proces ozbiljnih reformi, krenula sa prilično degradiranim privrednim sistemom i nižim makroekonomskim parametrima u odnosu na okruženje. Činjenica je da se sprovođenje reformi u ostalim zemljama jugoistočne Evrope odvijalo u daleko mirnijem i stabilnijem političkom ambijentu, nego što je to bio slučaj u Srbiji. Otuda njihova lagana prednost u finaliziranju procesa tranzicije i približavanju evrointegracijama. Da bi smanjila tu prednost, Srbija mora da pristupi rešavanju dugačkog spiska zadataka, kao što su: završetak restruktuiranja i privatizacije velikih javnih preduzeća, reforma zakonske regulative, nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, obaranje inflacije, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i ograničavanje nivoa javne potrošnje.

3

Može se reći da danas u Srbiji postoji izvesna makroekonomska ravnoteža – po visini GDP per capita, Srbija se nalazi na četvrtom mestu, odmah iza Bugarske, Rumunije i Hrvatske, postignuta je stabilnost nacionalne valute, a proces privatizacije se privodi kraju. Zahvaljujući privatizaciji velikog broja preduzeća, Srbija je 2006. godine, po visini priliva stranih ulaganja bila na trećem mestu – veči priliv investicija imale su Bugarska i Rumunija.2 Međutim ozbiljan problem predstavlja činjenica da se priliv stranih direktnih investicija u Srbiji odvija skoro isključivo kroz proces privatizacije, a ne putem značajnijih greenfield projekata. Takođe je prisutan i problem niskog nivoa rasta industrijske proizvodnje, što, sa jedne strane, uzrokuje pad vrednosti i obima domaćeg izvoza, a sa druge strane, uslovljava porast nezaposlenosti. Prema iznetim podacima, u regionu jugoistočne Evrope, visoke stope nezaposlenosti beleže samo Makedonija (36%) i BiH (41%), a odmah iza njih sledi Srbija sa 33,2%. Nasuprot njima, u Moldaviji i novim članicama Evropske unije, nezaposlenost je jedan od manje urgentnih problema.

S obzirom na niske stope rasta izvoza i nedovoljnih deviznih priliva po tom osnovu, javlja se i problem naraslih dugova prema inostranstvu i mogućnosti njihovog servisiranja. Kada je reč o dugovima, tu su u najtežem položaju Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija. Ključ za rešavanje ovog problema je u naporima da se osnaži izvozni sektor u celom regionu, i posebno, da se podstakne rast izvoza u Evropsku uniju. Ova asocijacija je i inače značajan spoljnotrgovinski partner zemalja jugoistočne Evrope i veoma popularna destinacija za plasman izvoznih proizvoda. Poseban problem predstavlja struktura izvoza u kojoj dominiraju primarni i proizvodi nižeg stepena finalizacije. Prijem Bugarske i Rumunije u evropsku uniju, za Srbiju znači geografski bliže tržište razvijene Evrope. Činjenica da su između Srbije i dveju susednih zemalja već uspostavljene stabilne spoljnotrgovinske veze, govori o tome da Srbija ima mogućnosti za veći plasman roba na tržište Evropske unije, a samim tim i za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita koji bitno narušava njen makroekonomski položaj u regionu.

2 Prema prognozama eksperata EBRD, uzlazni trend priliva stranih direktnih investicija na područje jugoistočne Evrope, nastaviće se i u 2007. godini. Očekuje se da porast ulaganja (u mil $) zabeleže sledeće zemlje: Albanija (450), BiH (1.500), Bugarska (5.389,2), Hrvatska (3.844,8), Moldavija (300) i Crna Gora (750). U odnosu na 2006. godinu, nešto manji obim priliva stranih direktnih investicija biće u Makedoniji (170), Rumuniji (5.131,2) i, usled privođenja kraju procesa privatizacije, u Srbiji (3.000). Izvor: http://www.ebrd.com

4

3. Trendovi u obimu i strukturi spoljne trgovine Srbije i zemalja jugoistočne Evrope

Tokom 90-tih godina dvadesetog veka, sve zemlje jugoistočne Evrope, suočile su se sa problemom nužnosti restruktuiranja i modernizacije postojećih struktura izvoza. U tom periodu, osnovu razvoja njihovog izvoza činili su uglavnom sirovine, repromaterijal, poljoprivredni proizvodi i radno-intenzivni industrijski proizvodi (tekstil, odeća, obuća i sl.). Situacija se donekle promenila nakon 2000. godine, kada su ulaganja velikih multinacionalnih kompanija uticala na kvalitativno unapređenje strukture izvoza. Osim što su otvorile vrata stranom kapitalu, promene u Srbiji su stvorile prostor za širu i svestraniju spoljnotrgovinsku saradnju, kako sa državama regiona, tako i sa ostalim delovima sveta.

Tabela 2: Vrednost uvoza i izvoza zemalja jugoistočne Evrope u periodu od 2000. do 2006. godine (u mil $)

 Izvoz Uvoz

2000. 2002. 2004. 2006. 2000. 2002. 2004. 2006.Albanija 258 340 605 793 1090 1503 2309 3057BiH 1.067 1110 2087 3413 3894 4416 6650 7587Bugarska 4809 5749 9931 14981 6505 7987 14467 23001Hrvatska 4432 4904 8024 10376 7887 10722 16589 21488Moldavija 472 644 980 1052 776 1039 1773 2693Makedonija 1323 1116 1676 2401 2094 1995 2932 3763Rumunija 10367 13876 23485 32336 13055 17862 32664 51106SCG 1711 2275 3979 6427,9 3711 6320 10753 13172,3Izvor: UNCTAD, Handbook of Statistics 2006/07, str. 44-51

Navedeni podaci pokazuju da na području jugoistočne Evrope, nakon 2000. godine, postoji određena dinamika rasta vrednosti spoljne trgovine. Podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni za prvih šest meseci 2007. godine, takođe pokazuju uzlazni trend. Prema podacima Zavoda za statistiku, Srbija je, od svih zemalja regiona zabeležila najviši rast izvoza (53,7%) u odnosu na isti period prošle godine. Odmah iza Srbije po stopi rasta izvoza našla se Bugarska sa 27,7%, Rumunija sa 16,6% i Hrvatska sa 14,4%.3

Na osnovu podataka iz grafika može se zaključiti da je po ostvarenom obimu spoljnotrgovinske razmene, Rumunija daleko ispred ostalih zemalja jugoistočne

3 SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije, http://www.siepa.sr.gov.yu

5

Evrope. Vrednost razmene za prvih šest meseci ove godine iznosi 37,58 milijardi dolara. Na drugom mestu je Hrvatska sa ukupnom razmenom od 13,3 milijarde dolara, a zatim sledi Bugarska, koja je za prvih pet meseci ostvarila razmenu sa inostranstvom u vrednosti od 11,07 milijardi dolara. Nešto skromniji obim spoljnotrgovinske razmene beleže Makedonija (2,55 milijardi dolara) i Crna Gora (1,94 milijardi dolara).4 Vrednost spoljnotrgovinske razmene u Srbiji, u prvih šest meseci ove godine, iznosila je 12,1 milijardu dolara, a za period prvih devet meseci 19,07 milijardi dolara.5

Grafik 1:

Obim spoljnotrgovinske razmene zemalja jugoistočne Evrope u prvoj polovini 2007 godine

(u mlrd $)

3,85

8,04

11,07

1,94

13,30

2,55

3,30

37,58

12,1

0 10 20 30 40

Albanija

BiH

Bugarska

Crna Gora

Hrvatska

Makedonija

Moldavija

Rumunija

Srbija

Izvor: http://www.siepa.sr.gov.yu

Struktura spoljne trgovine zemalja jugoistočne Evrope, oslikava stepen njihovog privrednog razvoja, strukturu njihovih privreda i poziciju koju imaju u međunarodnim ekonomskim odnosima. Iako u pogledu ekonomskog razvoja, ove zemlje pokazuju dosta sličnosti, po strukturi spoljne trgovine robama, među njima postoje značajne razlike. U strukturi izvoza većine zemalja, primat imaju sirovine, repromaterijali, hrana, poljoprivredni proizvodi, ali ima i onih u čijem izvozu

4 Isto5 Internet: http://www.webrzs.statserb.sr.gov.yu

6

preovlađuju brodovi (Hrvatska) ili mašine i transportna sredstva (Rumunija). Sa druge strane, uvozna tražnja gotovo svih zemalja podrazumeva industrijske proizvode visokih tehnologija, vozila, ali i naftu i naftine derivate, električnu energiju i sirovine. Prema nameni proizvoda, osnovu srpskog izvoza čine: reprodukcioni materijal, koji u ukupnom izvozu učestvuje sa 66,8% (4233,8 miliona dolara), zatim roba široke potrošnje sa 26,7% (1688,9 miliona dolara) i oprema sa učešćem od svega 6,5% (411,8 miliona dolara). U strukturi uvoza, najzastupljeniji su: reprodukcioni materijal, koji iznosi 61,4% ukupnog uvoza (7820,9 miliona dolara), roba široke potrošnje sa 21,2% (2697,7 miliona dolara) i oprema koja u ukupnom uvozu ostvaruje 17,4 % (2217,0 miliona dolara).6 Detaljnija analiza kretanja strukture srpskog uvoza i izvoza u prvih devet meseci 2007. godine, daje sledeći presek stanja spoljne trgovine.

Prikazana struktura spoljne trgovine uzima u obzir samo prvih pet proizvoda sa liste izvoza i liste uvoza i odnosi se, ne smo na trgovinu sa zemljama jugoistočne Evrope, već na robnu razmenu sa svim spoljnotrgovinskim partnerima. Očigledno je da je 6 Svi podaci o strukturi uvoza i izvoza Srbije uzeti sa sajta Republičkog zavoda za statistiku Srbije, Internet: http://www.webrzs.statserb.sr.gov.yu

7

srpska izvozna ponuda bazirana na primarnim proizvodima i proizvodima tekstilne industrije, dok na strani uvoza preovladavaju mašine i transportna sredstva, nafta i gas. Veliko učešće gvožđa i čelika u izvozu, vezuje se za ekspanziju njihove proizvodnje u preduzeću US STEEL iz Smedereva. Ovaj industrijski kapacitet ostvaruje i najveći pojedinačni izvoz u Srbiji. Struktura robne razmene Srbije i ostalih zemalja jugoistočne Evrope pokazuje veoma slične tendencije. Uočava se razlika samo na strani uvoza, i to iz razloga što u izvozu ostalih zemalja jugoistočne evrope, kao i u Srbiji, dominiraju sirovine i repromaterijali. Deficit roba te kategorije, Srbija uspešno pokriva uvozom istih iz zemalja okruženja. Izuzetak čini uvoz iz Rumunije u kome primarnu stavku čini kategorija “mašine i transportna sredstva”. Može se zaključiti da u regionu jugoistočne Evrope nema bitnijih pomaka u sprovođenju reformi u oblasti spoljne trgovine.

Tabela 3: Struktura uvoza i izvoza Srbije po izvozno uvoznoj destinaciji u okviru regiona jugoistočne Evrope

Šta Srbija izvozi Šta Srbija uvozi

AlbanijaGvožđe, el.energija, poljoprivredni proizvodi, hrana, lekovi

Naftini derivati, rezana građa, proizvodi od aluminijuma, obuća, tekstil, poljoprivredni proizvodi

BiH Hrana, pića, gvožđe i čelik, lekoviRude i minerali, drvna rezana građa, obojeni metali

Bugarska obojeni metali, gvožđe i čelik, rude i mineraliBakar, naftini derivati, ulja, obojeni metali, proizvodi od stakla

Crna Gorahrana i poljoprivredni proizvodi, meso i mesne prerađevine, gvožđe i čelik

aluminijum, mineralna goriva, alkoholna pića, duvan, voće (agrumi)

HrvatskaGoriva i maziva, el.energija, životinjske sirovine, mašine i transportna sredstva

Goriva i maziva, proizvodi od stakla, cigarete, veštačka đubriva, poluproizvodi različitih namena

MakedonijaMeso i mesne prerađevine, gvožđe i čelik, poljoprivredni proizvodi, obojeni metali

Alkoholna pića, lekovi, poljoprivredni proizvodi, poluproizvodi

MoldavijaGotovi proizvodi od plastičnih masa, lekovi, poljoprivredni proizvodi, proizvodi od drveta

Ulje, tekstil, poluproizvodi od gvožđa, poljoprivredni proizvodi

Rumunija

tekstil i obuća, mašine, oprema, minerali i goriva, proizvodi metalne i hemijske industrije, poljoprivredni proizvodi

mašine i transportna sredstva, goriva, mineralne sirovine, proizvodi hemijske i tekstilne industrije, poljoprivredni proizvodi

Izvor: internet:http://www.wto.org, http://www.pks.komora.net, http://www.ino.komora.netPrikazana struktura spoljne trgovine Srbije sa zemljama jugoistočne Evrope više govori o robnoj razmeni zemalja koje su na nižem nivou privrednog razvoja, nego o privredama koje se nalaze pred vratima Evropske unije. Činjenica je da među ovim

8

zemljama postoji slaba motivisanost za intenziviranje međusobne trgovine i nedovoljno dosledna težnja za unapređenje strukture te trgovine. Njihove ambicije u pogledu razvoja spoljnotrgovinskih odnosa su okrenute Evropskoj uniji. Ipak, neosporno je da na području jugoistočne Evrope postoje značajni potencijali za dalji rast trgovine i investicija i da intenzivno promovisanje i jačanje privredne integracije zemalja predstavlja najefikasniji način njihovog iskorišćenja. Dalji rast izvoza zemalja ovog regiona i promene u njegovoj strukturi, povezani su i uslovljeni rastom njihove proizvodnje, posebno u industriji. Do toga rasta moguće je doći, između ostalog, razvojem i jačanjem svih oblika ekonomske saradnje u regionu.

4. Trgovinski odnosi zemalja jugoistočne evrope

Jedna od veoma važnih promena u spoljnoj trgovini regiona jugoistočne Evrope, dogodila se početkom 90-tih godina, kada su dezintegracijom SFRJ nastale još četiri nove države, koje saglasno novonastaloj situaciji, postale spoljnotrgovinski partneri. Prema poslednjim statističkim podacima iz 1989. godine, koji uzimaju u obzir bivšu Jugoslaviju, može se zaključiti da je Srbija imala mnogo intenzivniju spoljnotrgovinsku saradnju sa republikama nego sa ostatkom sveta. U to vreme, obim srpskog «međurepubličkog» izvoza bio je dva puta veći u odnosu na obim izvoza sa drugim zemljama sveta. Događaji koji su usledili na političkom planu, doveli su do toga da u 2005. godini, izvoz Srbije u bivše republike bude 80% manji u poređenju sa izvozom u iste zemlje (republike) u 1989. godini. U isto vreme, obim domaćeg izvoza u ostale zemlje sveta, beleži smanjenje za samo 20%. Na strani uvoza, 2005. godine, u odnosu na 1989. godinu, Srbija beleži smanjenje obima uvoznih transakcija iz bivših republika za 87%, dok je ukupan uvoz iz ostalih zemalja sveta udvostručen.7

Ipak, pozitivne posledice nekadašnje ekonomske saradnje u okviru iste države, prisutne su i danas, pa se može reći da između Srbije i BiH i Srbije i Makedonije, postoji uspešna spoljnotrgovinska saradnja.

Tabela 4: Interregionalna trgovina zemalja jugoistočne Evrope i trgovina sa EU 2006. godine: Najvažniji izvozni partneri, Učešće izvoza (u %)EU 88,1 57,6 56,5 62,91 63,2 55,2 35,0 67,8 51,1UKUPNO JIE 6,6 31,9 6,8 34,67 17,9 36,5 14,8 4,3 26,0

7 Internet: http://www.portal.komora.net

9

Ostalo 2,4 5,5 13,5 2,42 4,8 8,3 36,5 10,3 4,8Izvor: Internet: http://www.wto.org

Zajednička odlika zemalja jugoistočne Evrope jeste da jedne u drugima ne prepoznaju značajne spoljnotrgovinske partnere. Njihove ambicije u pogledu izvoznih plasmana i zadovoljenja uvozne tražnje okrenute su ka Evropskoj uniji, sa kojom ostvaruju između 50% i 80% ukupne robne razmene. Najintenzivnija spoljnotrgovinska saradnja postoji između Albanije i Evropske unije (88,1% albanskog izvoza je usmereno na tržište Unije). Ne zaostaje ni Hrvatska koja 63,2% ukupnog izvoza plasira na njeno tržište. Spoljnotrgovinske veze su najslabije između Moldavije i Evropske unije. Plasman od svega 35% ukupnog izvoza na tržište razvijene Evrope, posledica je nerazvijenosti viših i dugoročnih oblika privredne saradnje između njih. Zbog blizine tržišta i tradicionalne ekonomske saradnje, Moldavija je više izvozno orijentisana ka Rusiji, Ukrajini i Belorusiji, a od zemalja jugoistočne Evrope – Rumuniji, sa kojom se graniči. Kada se radi o Srbiji, statistički podaci pokazuju da su već godinama, tri najvažnije izvozne destinacije Srbije: EU, BIH i Makedonija. Na ovim tržištima je, u prvih devet meseci 2007. godine, realizovano 49,82% ukupnog izvoza i blizu 30% ukupnog uvoza.8

Na tržištima zemalja jugoistočne Evrope postoji ogromna tražnja za proizvodima koji vode poreklo iz neke od zemalja Evropske unije. Primera radi, 65% svih uvoznih proizvoda Hrvatske je iz zemalja zapadne Evrope. Najmanje interesovanje za robnim markama ovog, razvijenog dela Evrope vlada u Moldaviji (svega 31,1% ukupnog uvoza je iz Evropske unije).

Grafik 3:

8 Internet: http://www.webrzs.statserb.sr.gov.yu

10

EU kao uvozni partner zemalja jugoistočne Evrope (uvoz 2006. godine u %)

61

47,1 49,7 45,37

65

43,9

31,1

62,6

39,3

010203040506070

Alban

ija BiH

Bugar

ska

Crna

Gora

Hrvatsk

a

Mak

edonija

Mold

avija

Rumun

ija

Srbija

Izvor: Internet:http://www.wto.org

Osim unije, značajniji uvozni partneri zemalja jugoistočne Evrope su: Rusija, koja na ovo područje izvozi energente, ali i Kina, Turska i Ukrajina odakle se uglavnom uvozi roba široke potrošnje, tekstil i obuća.

Nizak nivo unutarregionalne trgovine, nedostatak investicija, slabi izvozni rezultati i sve veći obim uvoza koji zadovoljava rastuću tražnju, dovode do visokih spoljnotrgovinskih deficita u zemljama jugoistočne Evrope.9 Prema raspoloživim podacima za prvu polovinu 2007. godine, nedovoljna pokrivenost uvoza izvozom, u većini zemalja ostaje aktuelni problem. Tendencija rasta spoljnotrgovinskog deficita, posebno je uočljiva kod novih članica Evropske unije – Bugarske i Rumunije. Na povećanje u velikoj meri utiče ukidanje carina na uvoz proizvoda iz Unije, koje važi od dana stupanja u članstvo. Problem spoljnotrgovinskog deficita u ostalim zemljama je determinisan aktuelnim tranzicionim problemima. Primera radi, izvoz Srbije u prvih devet meseci 2007. godine je za 1.805,5 mil dolara veći nego u istom periodu

9 Krajem 2006. godine, zemlje jugoistočne Evrope sa najvećim spoljnotrgovinskim deficitom bile su: Rumunija (18.770 mil $), Hrvatska (11.112 mil$) i Bugarska (8.072 mil $). Najniži spoljnotrgovinski deficit, u istom periodu beleže Crna Gora (1.136 mil $) i Makedonija (1.362 mil $). Srbija je na sredini sa 6.744 mil $ spoljnotrgovinskog deficita u 2006. godini. Podaci zvaničnih sajtova Zavoda za statistiku navedenih zemalja i http://www.wto.org.

11

prošle godine, dok je uvoz zabeležio porast od 3.453,1 mil dolara. U poređenju sa istim periodom 2006. godine, spoljnotrgovinski deficit je veći za 1.647,7 mil dolara. Sa istim problemom susreću se i Albanija, Crna Gora, Hrvatska, BiH i Moldavija, dok je situacija u Makedoniji nešto bolja, ali nedovoljno da popravi veoma lošu poziciju izvozne privrede čitavog regiona.10 Efikasno rešenje za pokriće deficita na dugi rok su: veći priliv stranih direktnih investicija, povećanje proizvodnje i unapređenje konkurentnosti izvoza, priliv po osnovu kredita, ali i mere ograničenja domaće tražnje. Za koji će se paket mera opredeliti, zavisi od konkretne države i stepena ostvarenja strukturnih reformi u privredi.

5. Zona slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi – šansa koja se nesme propustiti

Osnovna ideja i motiv stvaranja zone slobodne trgovine na području jugoistočne Evrope, bila je liberalizacija trgovine između zemalja koje geografski pripadaju tom području. Dosadašnje iskustvo Evropske unije i drugih regionalnih integracija pokazalo je da insistiranje na sprovođenju trgovinske liberalizacije ima smisla, jer se na taj način obezbeđuje slobodan protok faktora proizvodnje - ljudi, kapitala, roba i usluga, koji će za posledicu imati porast trgovinske razmene u okviru regiona. Prateći efekti kao što su porast nivoa stranih direktnih investicija i poboljšanje efikasnosti i konkurentnosti nacionalnih privreda i regiona u celini, poželjni su i doprinose unapređenju privrednog razvoja na dugi rok.

Institucionalne osnove za stvaranje zone slobodne trgovine na području jugoistočne Evrope, postavljene su 27. juna 2001. godine, kada je u Briselu, pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope potpisan Memorandum o trgovinskoj liberalizaciji i olakšicama.11 Ovaj dokument predstavljao je osnovni akt zone slobodne trgovine i prvobitno je bio potpisan od strane sedam zemalja regiona, izuzev Moldavije koja se priključila kasnije. Memorandumom je predviđeno potpisivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini između zemalja jugoistočne Evrope, u

10 Pokrivenost uvoza izvozom u Makedoniji, u prvih šest meseci 2007. godine iznosila je 70,8%, a u istom periodu 2006. godine, 61,4%.11 Memorandum o trgovinskoj liberalizaciji i olakšicama definiše opšte principe na kojima se zasnivaju svi kasnije zaključeni sporazumi o slobodnoj trgovini. Posebno reguliše usklađenost tih sporazuma sa pravilima WTO i EU. U skladu sa Memorandumom, zemlje potpisnice su u obavezi da se nakon popisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini uzdržavaju od uvođenja bilo kakvih restriktivnih trgovinskih mera i prihvataju obavezu ukidanja uvoznih carina ili kvantitativnih ograničenja koje bi na bilo koji način delovale restriktivno na uvozno-izvozne poslove.

12

cilju formiranja zone slobodne trgovine u regionu.12 Sve zemlje su se složile da slobodna trgovina bude ostvarena u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, uz poštovanje specifičnosti i obaveza svake zemlje pojedinačno u odnosu na Evropsku uniju. Imajući u vidu da su tržišta zemalja jugoistočne Evrope pojedinačno mala, korist od članstva u ovoj trgovinskoj integraciji može biti značajna za sve njene učesnike. Postojanje zone slobodne trgovine i dosledno sprovođenje sporazuma o slobodnoj trgovini ima, između ostalog i veliki politički značaj, jer doprinosi povećanju stepena političke stabilnosti i međusobnog poverenja unutar regiona i učvršćuje već izgrađene veze između zemalja regiona i Evropske unije.13

Osim većih šansi za unapređenje odnosa zemalja jugoistočne Evrope i Evropske unije, stvaranje Zone slobodne trgovine u regionu, imalo je kao zadatak da ubrza proces pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, onih zemalja koje još uvek nisu njene članice (BiH, Srbija i Crna Gora). Poruka iz Brisela upućena zemljama jugoistočne Evrope glasi: “Ako nauče da posluju međusobno, znaće da posluju i sa Evropskom unijom.”14 Koristi od zone slobodne trgovine, imaće i potrošači zemalja u regionu, a one će se pre svega, ogledati u lakšem pristupu kvalitetnijim i jeftinijim proizvodima.

Krajem 2006. godine, potpisivanjem sporazuma CEFTA, koji objedinjuje sve dotadašnje bilateralne sporazume, načinjen je prvi potez ka stvaranju Zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi. Međutim, već nakon stupanja sporazuma na snagu, u praksi su identifikovani brojni problemi i teškoće u njegovoj primeni. Činjenica da su dve potpisnice sporazuma CEFTA (Bugarska i Rumunija), početkom 2007. godine, postale članice Evropske unije, bitno menja njihovu poziciju u tom projektu. U novim, izmenjenim uslovima, težište aktivnosti u razvoju zone slobodne trgovine se stavlja na zemlje zapadnog Balkana. Ova grupa zemalja ima snažan motiv za razvoj privredne saradnje na principima slobodne trgovine, s obzirom da, njihovo pristupanje Evropskoj uniji, između ostalog zavisi i od iskazane sposobnosti da 12 Do kraja 2005. godine sklopljen je ukupno 31 bilateralni sporazum u okviru zone slobodne trgovine, ali polovina njih operativno nije dala željeni efekat.13 ’90-tih godina dvadesetog veka, okosnicu slobodne trgovine u delu Evrope koji nije bio pod okriljem Evropske unije, činile su dve regionalne trgovinske integracije: CEFTA (Centralnoevropska zona slobodne trgovine) i BFTA (Baltička zona slobodne trgovine). Zemlje članice ovih slobodno trgovinskih zona, uživale su, u to vreme, snažnu podršku Evropske unije u smislu unapređenja i jačanja međusobne saradnje.Za razliku od ovih aranžmana, koji su bili bazirani na jedinstvenim sporazumima o slobodnoj trgovini, zona slobodne trgovine jugoistočne Evrope predviđeno je da funkcioniše na principu stvaranja mreže bilateralnih sporazuma.14 Mesečnik za Evropske integracije, Evropski forum, broj 3, Beogradski centar za Evropske integracije, mart 2005., god III, str.12.

13

unaprede međusobnu saradnju i izgrade viši nivo ekonomskih odnosa. Imajući u vidu činjenicu da je sporazum CEFTA tek počeo da se primenjuje, ocena o efikasnosti istog biće predmet nekih budućih ekonomskih analiza.

6. Zaključak

Poslednja decenija dvadesetog veka je, u regionu jugoistočne Evrope protekla u znaku velikih političkih i privredno-sistemskih promena. Za razliku od ostalih zemalja, srpska privreda je preživela ogromne ekonomske gubitke, koji su prouzrokovani već dobro poznatim činiocima. Rezultat delovanja tih činilaca uslovio je niz promena u spoljnoj trgovini, koje su se negativno odrazile na povećanje konkurentnosti domaćeg izvoza. Posledice takvog stanja u trgovini i privredi, prisutne su i danas. Zastarele mašine i tehnološki procesi u domaćim preduzećima, rezultirale su niskim kvalitetom domaće proizvodnje, što je znatno ugrozilo konkurentnost domaćih proizvoda na inostranom tržištu, i dovelo do preusmeravanja tražnje potrošača sa domaćih ka sofisticiranijim uvoznim proizvodima. Generalno posmatrano, visoka zavisnost od uvoza roba široke potrošnje i sirovine i reprodukcioni materijal kao najjači domaći izvozni aduti, ne mogu Srbiji obezbediti makroekonomske performanse koje će poboljšati njen ekonomski položaj u okruženju. Struktura robne razmene Srbije, danas je vrlo slična onoj koju susrećemo kod zemalja u razvoju, i kvalitativno, na nižem nivou u poređenju sa strukturom trgovine ekonomski naprednijih zemalja jugoistočne Evrope.

Jedan od veoma važnih aspekata u analizi spoljnotrgovinske razmene zemalja jugoistočne Evrope, čine njihovi glavni spoljnotrgovinski partneri. Činjenica je da su ove zemlje, u pogledu spoljnotrgovinske saradnje, jedne drugima od drugorazrednog značaja. Preko polovine uvozno-izvoznih transakcija odvija se sa zemljama Evropske unije, dok je obim njihove unutarregionalne razmene skroman u odnosu na potrebe i mogućnosti. Godinama unazad, pokazuje se da su tri najvažnije izvozne destinacije Srbije EU, BIH i Makedonija.

Iako su od 2000. godine u regionu jugoistočne Evrope zabeležena pozitivna makroekonomska kretanja, sve one se suočavaju sa problemom platnobilansnog deficita, koji je u velikoj meri posledica spoljnotrgovinskog deficita. Najveći deficit ostvaruju Bugarska i Rumunija koje, kao nove članice Evropske unije nemaju carinska ograničenja na uvoz proizvoda sa tog područja. Od zemalja u tranziciji, prva mesta po visini spoljnotrgovinskog deficita zauzimaju Hrvatska i Srbija.

14

I pored svih razlika, zemlje jugoistočne Evrope povezuju zajednički ciljevi – brži ekonomski razvoj, veći obim spoljnotrgovinske razmene, viši nivo konkurentnosti u izvozu i težnja ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Činjenica da je ostvarenje tih ciljeva izvodljivo samo uz regionalnu saradnju ovih zemalja, predstavlja dobar motiv za njihovo angažovanje u formiranju Zone slobodne trgovine u regionu. Aktuelni stepen realizacije napora na unapređenju međusobne saradnje u oblasti trgovine predstavlja sporazum CEFTA. Ključnu ulogu u ostvarenju ovog projekta imala je Evropska unija, koja je na taj način želela da region jugoistočne evrope prilagodi svojim standardima i zemlje potencijalne kandidate upozna sa pravilima funkcionisanja koja važe u okviru te integracije.

Literatura

1. Mesečnik za Evropske integracije, Evropski forum, broj 3, Beogradski centar za Evropske integracije, mart 2005.

2. Spotlight on south-east Europe, (2004) EBRD, London3. EBRD, Transition Report 2007.4. UNCTAD, Handbook of Statistics (različite godine), UN New York and

Geneva 5. UNCTAD, Trade and Development Report (različite godine),6. WTO, Annual Report (različite godine);7. WTO, World Trade Report (različite godine);8. WTO, International Trade Statistics (različite godine);9. Internet: http://www.ebrd.com10. Internet: http://www.ekapija.com11. Internet: http://www.siepa.sr.gov.yu12. Internet: http://www.ekonomist.co.yu13. Internet: http://www.portal.komora.net14. Internet: http://www.webrzs.statserb.sr.gov.yu15. Internet: http://www.wto.org

15