03-Ravnoteza Sa Medj. Trgovinom Odnosi Razmene

KRIVA PROIZVODNIH MOGUNOSTI (KPM)

penica15 14

A

B C D

G

129

KPM je skup svih taaka mogue proizvodnje dva proizvoda u jednoj zemlji uz potpuno korienje svih raspoloivih resursa (A, B, C, D, E). Taka F predstavlja moguu proizvodnju, ali uz nepotpunu upotrebu resursa.

F E0 1 2 3 4

tekstil

Taka G je nedostina proizvodnja.


penica15 14

A

B C D

G

129

KPM je opadajua kriva jer proizvodnja vie jedinica jednog proizvoda zahteva odricanje od dela proizvodnje drugog proizvoda.

F E0 1 2 3 4

tekstil

Koliina jednog proizvoda koja se rtvuje zbog proizvodnje jedne dodatne jedinice drugog proizvoda naziva se oportunitetni troak ili marginalna stopa transformacije (MST).


penica15 14

A

B C D

129

Ukoliko krenemo od take A, oportunitetni troak prvog metra tekstila je 1 kg penice. Troak drugog metra tekstila je 2 kg penice, treeg 3 kg... Kaemo da je ovo kriva rastueg oportunitetnog troka.

E0 1 2 3 4

tekstil


penica15 14

A

B C D

Oportunitetni troak se grafiki predstavlja tangentom u taki proizvodnje. Ta tangenta je istovremeno i grafiki prikaz odnosa cena dva proizvoda. Vei nagib prave odnosa cena podrazumeva viu cenu proizvoda na x-osi.

129

F E0 1 2 3 4

tekstil

KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI)penica

20

A

KI je skup svih kombinacija dva proizvoda koje potroau pruaju isti nivo zadovoljstva u potronji. (A, B, C, D). Ispod krive indiferencije su take nieg, a iznad KI take vieg zadovoljstva.

8

B

6 5

C

D

0

1

2

3

4

tekstil

KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI)penica

20

A

KI je opadajua kriva jer se manja koliina jednog proizvoda mora kompenzirati veom koliinom drugog.

8

B

6 5

C

D

0

1

2

3

4

tekstil

Koliina jednog proizvoda koja donosi isto zadovoljstva kao jedinica drugog proizvoda je marginalna stopa supstitucije (MSS).

MAPA INDIFERENTNOSTIpenica

100

AD B E C 0 10 20 30

Mapa indiferentnosti je skup bezbroj KI na razliitim nivoima zadovoljstva. Via KI oznaava vii nivo zadovoljstva potronjom. (E >D>A=B=C) Nivo potronje je ogranien raspoloivim budetom.

40

30 25

tekstil

RAVNOTEA U AUTARHIJI

Od svih moguih taaka proizvodnje (A, B, C i ostalih na KPM), optimalna proizvodnja u autarhiji je taka C, jer donosi najvei nivo zadovoljstva koji je mogu . Taka D koja predstavlja jo vii nivo zadovoljstva nije mogua taka proizvodnje, jer se nalazi van KPM. Taka C je taka ravnotee u autarhiji i predstavlja istovremeno i proizvodnju i potronju.

penica

A

C

D

B tekstil

RAVNOTEA U AUTARHIJI

Odnos cena dva proizvoda je predstavljen tangentom u taki ravnotee (prava p).

penica

A

C

D

B

p

tekstil

RAVNOTEA SA MEUNARODNOM TRGOVINOMp1

A

p tekstil

Zatvorena privreda se nalazi u ravnotei u taki A (proizvodnja i potronja u autarhiji). Odnos cena je prava p. Pretpostavimo da se cena dva proizvoda na svetskom tritu razlikuje, tako da je tekstil skuplji na stranom, a penica na domaem tritu (prava p1). To znai da zemlja ima komparativnih prednosti u proizvodnji tekstila.

penica

RAVNOTEA SA MEUNARODNOM TRGOVINOM

Fpenica

Zemlji se isplati da deo proizvedenog tekstila izvozi (AE) i da uvozi penicu (EF). Tako se taka potronje pomera iz A u F. Ostvarena je dobit koja se ogleda u postizanju vieg nivoa zadovoljstva potronjom (via KI).

E

A

tekstil

RAVNOTEA SA MEUNARODNOM TRGOVINOMFpenica

D

E

A

Dobit moe biti jo vea ukoliko se zemlja specijalizuje u skladu sa komparativnim prednostima. Tako se proizvodnja premeta iz take A u taku B (proizvodnja nakon specijalizacije). Deo tekstila se zatim izvozi (BC), a uvozi se penica (CD). Nova taka potronje je taka D, na jo vioj KI od take F.

C

B tekstil

RAVNOTEA SA MEUNARODNOM TRGOVINOMFpenica

D

Taka D je taka ravnotene potronje sa meunarodnom trgovinom. Napomena: u uslovima otvorene ekonomije taka proizvodnje i taka potronje se razlikuju! Uslovi ostvarivanja maksimalne dobiti na svetskom tritu su:

E

A B tekstil

C

trgovina i specijalizacija.

ZAKON RECIPRONE TRANJEDon Stjuart Mil (1806-1873.)

ZAKON RECIPRONE TRANJE

MODEL: dve zemlje (A i B), dva proizvoda (penica i tekstil) odnos cena u autarhiji:1 kg TEKSTILA = 1 m PENICE =

A B

2 kg penice 3 kg penice

0,5 m tekstila 0,33 m tekstila

Zemlji A se isplati izvoz tekstila samo po ceni veoj od domae (to vea cena, to bolje), a zemlji B se isplati uvoz tekstila samo po ceni nioj od domae (to nia cena, to bolje). Odnos razmene (cena po kojoj se trguje meu zemljama) mora biti negde izmeu cena u autarhiji. U primeru, odnos razmene mora biti izmeu 2 i 3 kg penice za 1 m tektila.


Izvoz se isplati samo po ceni veoj od cene u autarhiji, a uvoz samo po ceni manjoj od cene u autarhiji. Primer 1: zemlji A se ne isplati 1 m tekstila = 1 kg penice. Primer 2: zemlji B se ne isplati 1 m tekstila = 4 m penice. Primer 3: zemlji B se ne isplati 1 kg penice = 0.2 m tekstila. Primer 4: zemlji A se ne isplati 1 kg penice = 0.5 m tekstila. izvoz tekstila po ceni:

uvoz tekstila po ceni:izvoz penice po ceni: uvoz penice po ceni:


Koji e tano odnos razmene biti u meunarodnoj trgovini od svih moguih cena koje odgovaraju obema zemljama? Odnos razmene zavisi od intenziteta (jaine) meusobne tranje (zakon reciprone tranje). Cena (odnos razmene) e vie odgovarati zemlji ija je tranja za proizvodima druge zemlje relativno manja.

ODNOSI RAZMENE

POSTOJE:

ISTI ODNOSI RAZMENE (TERMS OF TRADE) (D. S. MIL) BRUTO ODNOSI RAZMENE (F. TAUSIG) FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE (D. VAJNER)

ISTI ODNOSI RAZMENE

ODNOSI RAZMENE SU ODNOS CENA U MEUNARODNOJ TRGOVINI (NPR. 1 M TEKSTILA = 2 KG PENICE). ODNOS RAZMENE JE ODNOS CENE IZVOZNOG I UVOZNOG PROIZVODA. ODNOSI RAZMENE SU MERILO KORISTI KOJU ZEMLJA OSTVARUJE MEUNARODNOM TRGOVINOM. TO SU ODNOSI RAZMENE POVOLJNIJI KORIST JE VEA (definicija Save Obradovia).

ISTI ODNOSI RAZMENE

U realnom svetu (sa mnogo proizvoda, mnogo zemalja sa kojima se trguje i sa izraavanjem cena u novcu) odnosi razmene se definiu kao kolinik indeksa izvoznih i uvoznih cena:Tt = Ipx Ipm

ISTI ODNOSI RAZMENE

Poto se indeksima prati promena neke veliine u vremenu, odnosima razmene se prati promena odnosa (kolinika) izvoznih i uvoznih cena. Ukoliko je kolinik indeksa izvoznih i uvoznih cena vei od 1 dolo je do poboljanja odnosa razmene u odnosu na bazni period. To znai da se poloaj zemlje na svetskom tritu popravio. Ukoliko je kolinik manji od 1, odnosi razmene su se pogorali u odnosu na bazni period. To znai da se poloaj zemlje na svetskom tritu pogorao.

ISTI ODNOSI RAZMENE

Pet moguih sluajeva poboljanja odnosa razmene su:

Rast izvoznih i pad uvoznih cena, Rast izvoznih i nepromenjene uvozne cene, Nepromenjene izvozne i pad uvoznih cena, Rast uvoznih i jo vei rast izvoznih cena, Pad uvoznih i jo vei pad uvoznih cena.

ISTI ODNOSI RAZMENE

Tt =

Ipx Ipm

Px1 Qx0 = Px0 Qx0

:

Pm1 Qm0 Pm0 Qm0

ISTI ODNOSI RAZMENE

Primer 1: U modelu sa dva proizvoda, izraunati indekse izvoznih i uvoznih cena za zemlju A, kao i njene odnose razmene (zemlja A izvozi tekstil, a uvozi penicu). Kretanje cena izvoznog i uvoznog proizvoda zemlje A: Cena tekstila 2007. 2008. 10 $ 30 $ Cena penice 20 $ 40 $

BRUTO ODNOSI RAZMENE

Kolinik indeksa izvoznih i uvoznih koliina:Iqx Iqm

Tb =

Px0 Qx1 = Px0 Qx0

:

Pm0 Qm1

Pm0 Qm0

FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE

Za razliku od istih odnosa razmene, pored cene, uzimaju u obzir i trokove proizvodnje izvoznih i uvoznih proizvoda.Tf = Ipx Ipm : Izx Izm

Primer: ukoliko se nisu menjale ni uvozne ni izvozne cene u odreenom periodu, poloaj zemlje na svetskom tritu se popravio opadanjem trokova proizvodnje izvoznih proizvoda (ista cena i manji trokovi proizvodnje znae vei profit).

FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE

Ne izraunava se u praksi redovno jer nedostaju podaci o trokovima proizvodnje.

Documents

03-Ravnoteza Sa Medj. Trgovinom Odnosi Razmene