Svojim monumentalnim arhitekturama, kompleksnim fortifikacijama i vojnim strate{kim polo`ajima, tvr|ave na Dunavu vekovima dominirajunepredvidivim prostorom civilizacijskog razme|a evropske istorije. One su statusne kapije raznolikih granica: civilizacije i varvara,hri{}anstva i islama, Balkana i Evrope, ali i neminovne raskrsnice glavnih puteva. Odre|uju}i na taj na~in sudbine svojih savremenika, one su s vremenom postajale i kapije na{ih sudbina.

KAPIJENA[IH SUDBINA

SPECIJALNI PRILOG 25

V O J N A U T V R \ E W A N A D U N A V U

36

REKAKOJASPAJA

D u n a v

Misao o Dunavu kao reci koja spaja izre~ena je u Savetu Evro-pe 1956. godine, kada je sastavqena wena Programska kar-ta voda (Wassercharte). Tamo je objavqeno i na~elo: „Voda nepoznaje dr`avne granice. Ona zahteva me|unarodnu sarad-wu, zajedni~ki napor da se sa~uva wen ugro`en `ivot“.Za ispuwene tako obrazlo`enog na~ela nema va`nijeg za-

datka od onog koji ujediwenu Evropu obavezuje na zajedni~ku bri-gu o o~uvawu wene najva`nije reke. Nije sporno da li Dunav pri-pada Evropi, ve} da li Evropa pripada Dunavu. Do`ivqena zlo-upotreba Dunava, koja ga je pretvarala u magistralu evropskepro{losti, protuma~ene tako da u wenom jezgru ostanu netaknu-te mogu}nosti izazivawa budu}ih sukoba, ne sme se ponavqati.Takvu budu}nost Dunav ne zaslu`uje!

To je isuvi{e stara, po{tovawa dostojna reka. To su spome-nici koji ubla`avaju mra~ne stranice qudskih padova, svih onihnemira koji su na wenim obalama u~vr{}ivali nespokojstvo igasili utopije o boqem svetu. Postoji i arheologija Dunava koja

ne}e tragati samo za materi-jalnim ostacima, kao potvrda-ma qudskog postojawa. Treba sezalo`iti za druge zadatke ovenauke, koja je okrenuta duhov-nim vrednostima, ~iji dokazisvedo~e o uzajamnom primawu idavawu, bez kojeg nema `ivot-nog opstanka.

Ovakvo shvatawe daje Duna-vu vi{i smisao i dopuwava ve-rovawa da ta reka izvire izraja. Onaj ko je to prvi napi-sao, hteo je da svet upozori naveli~inu darova koji mogu dapoteknu kao znamewe nebeskemilosti i dare`qivosti. Isto-vremeno, bila je to opomenaqudima da svojom lakomo{}u neproigraju vrednost onoga {toim je priroda podarila i dasvojoj reci prilaze kao bri`ni~uvari. Povest zbivawa na Du-navu stvara mogu}nost da seideja proticawa shvati kaoznak za odstupawe od te`wi ko-je u sebi nose trajno i{~ezava-we. Novi smisao koji treba ot-kriti i dati, probudi}e u toj re-

ci nove `ivonosne tokove, koji daju novu snagu.Sudbinu Dunava naj~e{}e su krojili osvaja~i. U uverewu da

je pro{lo vreme wihovih monopola, ujediwenoj Evropi predsto-ji napor da {to pre prihvati simboli~ku vrednost koju su otkri-vali i neki stari narodi, dive}i se svetim rekama. Za Evropu,Dunav je jedna takva reka, koja te~e kroz weno sredi{te. Duhov-ni mostovi koje Dunav stvara me|u narodima mogu da budu traj-niji od onih koje je ~ovek sazidao s namerom da spoji obale, dasavlada prepreke koje su ograni~avale spajawe qudi. Dunav tre-ba voleti kao sudbonosnu reku evropskog jedinstva. Samo zajed-ni~ka briga o wegovom o~uvawu mo`e nas li{iti bahate samo-voqe i bezobzirnog pqa~kawa wegove snage. U takvom bezumqunepovratno bi nestao ~itav jedan prirodni svet, taj ~in bio bidobrovoqno pristajawe na sopstveno uni{tewe.

Treba se boriti da i dana{wi nara{taji doprinesu neu-mawenom sjaju Dunava, ~ija pro{lost otkriva i nudi razloge zanove stvarala~ke napore. Jer svi ti kulturni slojevi nanizaniuz obale Dunava slivaju se u veli~anstveno evropsko pletivo,~ije su pojedina~ne {are deli}i koji pripadaju celini i tek takootkrivaju svoj pravi smisao.

Dejan MEDAKOVI]

U zbivawima ispuwenim nemirima,

seobama, bojevima, Dunav je na razne

na~ine ulazio u evropsku istoriju.

Suvi{e sporo je sazrevala misao da

krvave stranice pro{losti koja se

zbivala na Dunavu i ulogu da slu`i

kao granica narodima, treba

zameniti smislom reke koja spaja.

1. oktobar 2007.

SP e t r o v a r a d i n s k a t v r | a v a

KRAQICABAROKA

37

vojim sudbinski odre|enim polo`ajem grani~nog utvr|ewa,ona je statusna kapija raznolikih granica: civilizacije i var-vara, carstava i imperija, hri{}anstva i islama, Balkana iEvrope, Ba~ke i Srema, ali i neminovna raskrsnica glavnih

puteva: suvozemnih drumova i re~nih saobra}ajnica, ukr{tenih ukovitlacu istorijskih zbivawa, nekad osvaja~kih, nekad trgova~kih.

Petrovaradinska tvr|ava je krunisana kraqica baroknihtvr|ava. Herojska i sa svojih 112 hektara povr{ine grandiozna, odsvetaca uzvi{ena i zato~enika prokleta, u te{kim ratovima i op-sadama okrvavqena, ali i pored svih poku{aja, nikada vojni~kiosvojena. Pobediv{i sva isku{ewa, i ono najgore, da nestane salica zemqe – do danas je ve}im delom sa~uvana. Mewaju}i u svojojistoriji samo vojske i komandante, nametnula se kao `iva legendasvetskih razmera, koja kao stena, na kojoj le`i i ~iju snagu i u ime-nu nosi, postojano okolinom i sudbinom na{om gospodari.

Danas je, i pored visokog stepena zapu{tenosti koji je uslo-vio nastale devastacije, najboqe o~uvana tvr|ava vojnog baroknognasle|a u Evropi, remek-delo Vobanove ekskluzivne {kole forti-fikacije. Kompleksna i za svoje vreme savremena, po svim zahtevi-ma onovremene taktike ratovawa, u strate{kim je konstelacijama

Dowa tvr|avaVODENI GRADVaser{tat – Vodeni grad, Suburbium ili Unutra{wi grad,

uobli~en u fortifikacionu formu Dowe tvr|ave, nizijski jedeo kompleksa Petrovaradinske tvr|ave. Veliki gra|evinskiprojekat utvr|ivawa Petrovaradinske stene, izgradwom mo}-nog vojnooperativnog grani~arskog utvr|ewa sa masivnim for-tifikacijama izrazito odbrambenog karaktera, podrazumevaoje brojan multirodovski garnizon i funkcionalan vojnoadmi-nistrativni centar.

Tokom prve polovine 18. veka ceo kompleks Dowe tvr|aveuobli~uje se u urbanisti~ki projektovani vojnostambeni aron-disman, sa brojnim reprezentativnim zgradama, monumental-nim samostanima, ure|enim ulicama i trgovima, ali i masiv-nim petougaonim utvr|ewem sa mo}nim bastionima, za{titnimravelinima, impresivnim kapijama, i ogromnim troslojnim zi-danim opkopima – vodenim {an~evima sa o{trougaonom for-mom. Dok Gorwa tvr|ava koristi uzvi{ewe kao takti~ku pred-nost, a Hornverk velike rovove i razvijen minski sistem, Dowatvr|ava svoj polo`aj komandnog i komorskog centra {titi gran-dioznim odbrambenim sistemom Vaser{tata, koji u svoje bor-beno postrojewe utvr|enih objekata, bedema i {an~eva uvla~ivodenu masu, stvaraju}i pri tome sistem prirodnih prepreka,smi{qeno ukqu~enih u jedinstveni odbrambeni mehanizam Pe-trovaradinske fortifikacije.

Petrovaradinska tvr|ava,

kao Gibraltar na Dunavu, svojom

monumentalnom arhitekturom,

kompleksnom fortifikacijom i

vojnostrategijskim polo`ajem,

vekovima dominira nepredvidivim

prostorom civilizacijskog razme|a

evropske istorije. Izgra|ena je na

desnoj obali velike reke, na

Petrovaradinskoj steni – isturenom

severoisto~nom obronku planinskog

venca Fru{ke gore.

instalirana. Savr{eno vojno odbrambeno postrojewe isturenona grani~nom polo`aju, od presudnog je zna~aja za sudbinu carstvakoje je {titilo.

Ona je posledwa u nizu petrovaradinskih fortifikacija, po-sledica milenijumskog utvr|ivawa pomenute Petrovaradinske ste-ne, postavqena kao kruna nad svim utvr|ewima podizanim na pro-storu tog uzdignutog, stenovitog platoa, s instiktivnom qudskom na-merom da svoj `ivotni prostor za{titi sna`nim utvr|ewem.

U temeqima Petrovaradinske tvr|ave, zahvataju}i prostorGorweg grada, arheolo{kim istra`ivawima potvr|ene su qudskenaseobine jo{ od sredweg paleolita, zatim neolita, i posebnozna~ajnog eneolita – bakarnog i bronzanog doba (oko 2.500 godinapre nove ere), perioda iz koga poti~e otkriveno zemqano utvr|e-we sa drvenim palisadama.

Kelti, kao prva organizovana vojna sila na ovom podnebqu(oko 100 godina pre nove ere), prepoznaju}i superiorni polo`ajutvrde, obnavqaju zemqani bedem na Petrovaradinskoj steni. Za

Prva linija odbraneHORNVERKHornverk je jedan od kapitalnih delova Petrovaradinske

tvr|ave koji sa Gorwim i Dowim gradom ~ini kompleksni si-stem utvr|ewa, fortifikaciono uskla|enih u neodvojivi si-stem odbrambenih postrojewa. Kao najistureniji deo Tvr|aveima poziciju ~eonog, ali i najja~eg bastionskog fronta, kojiprvi prima udar neprijateqevih jedinica.

Najve}a opasnost Petrovaradinu pretila je iz pravca juga,od strane grani~nih utvr|ewa turskog carstva. Shodno tome, pr-vi graditeqi Petrovaradinske tvr|ave i fakti~ki utemeqiva~itog isturenog tvr|avskog kompleksa, s po~etka 18. veka izvode tajveliki fortifikacioni projekat – vojni poligon u obliku teste-rastih makaza, tj. dvostrukih rogova (horn – rog, verk – delo).

Spajaju}i se, u arhitektonskom smislu, sa podno j̀em Gorwetvr|ave, Hornverk se lepezasto {iri u veliki tvr|avski prostorogra|en mo}nim pobo~nim bedemima – levim i desnim krilom,koji se produ`uju u bastion Sv. Karla i bastion Sv. Elizabete,te oformquje Dvoro`ni bastion Hornverk. Bastion je trorednoopasan naj{irim i najdubqim suvozemnim rovovima na Tvr|avii za{ti}en masivnim bedemima: ravelinima Sv. Eugenije i Sv.Katarine, redutima, kontragardima, lunetama, Carskim {ancemi najkompleksnijim podzemnim vojnim galerijama, sa minskim si-stemom i mre`om slu{nih kanala. Hornverk je kao sastavni deotvr|avskog ansambla fortifikaciono neodvojiv, ali u funkcio-nalnom smislu je kompaktan, i sa svojim odbrambenim postroje-wima, kasarnama, magacinima, kapijama i podzemnim i nadzem-nim komunikacijama borbeno je bio samostalan.

wima, formiraju}i podunavski Limes, novi gospodari – Rimqani,po~etkom nove ere, podi`u utvr|ewe sa brojnim objektima na is-tom prostoru, nazivaju}i ga Kuzum. Taj se istorijski proces nasta-vqa usponom Ugarske dr`ave na prostoru Srema i Ba~ke tokom 13.veka, kada se podi`e veoma jak utvr|eni samostan, kao sredi{teopatije Belafons. To velelepno utvr|ewe krasilo je Petrovara-dinsku stenu sve do dolaska Turaka, koji je u svom pohodu na Be~osvajaju 1526. godine. Vi{e od 160 godina Osmanlije gospodareTvr|avom na Petrovaradinskoj steni, sve do Velikog be~kog rata i1691. godine, kada ona, posle uporne borbe, definitivno prelaziu ruke austrijske carevine.

Stalna opasnost od kontraudara turske vojske uslovila jeefikasnu reakciju Dvorskog ratnog saveta u Be~u, u vidu trajnijegre{ewa u odbrani novograni~nih oblasti. Nametala se potrebaizgradwe potpuno nove fortifikacije, projektovane tako da svo-jim tvr|avskim postrojewima slomi eventualni prodor turskearmade. Tako je 1692. godine polo`en kamen temeqac savreme-

38

39

takti~ko sadejstvo brdovitog uzvi{ewa, stepenastih padina i vo-dene mase Dunava, u jedinstveni fortifikacioni sistem Tvr|av-ske kompozicije.

Posle dugotrajne gradwe sa prekidima, uz mnogo qudskih`rtava, Petrovaradinska tvr|ava zvani~no je zavr{ena 1780.godine.

Podignuta kao prvorazredna operativno-odbrambena for-tifikacija, sa velikim garnizonom od 4.000 vojnika i brojnomartiqerijom, postaje u svojoj kasnijoj istoriji vojni administra-tivni centar sa generalnom komandom i brojnim ~inovni~kimaparatom. Posle Prvog svetskog rata u sastavu je Jugoslovenskedr`ave.

Kao izvanredna urbanisti~ko-arhitektonska i kulturno-istorijska vrednost, Petrovaradinska tvr|ava se sredinom 20.veka demilitarizuje i progla{ava za spomenik kulture. Zani-mqivim kulturolo{kim i turisti~ko-rekreativnim potencija-lom, ta unikatna vrednost predstavqa izuzetno zna~ajnu nacio-nalnu ba{tinu.

Sini{a JOKI]

Posledwa linija odbraneGORWA TVR\AVAPrvoizgra|eni deo Petrovaradinske tvr|ave – Gorwa tvr-

|ava, zaokru`en i utvr|en kompleks bastiona, bedema, kapija iobjekata – postavqena je na najvi{i nivo Petrovaradinske ste-ne. Ona je konceptualno, u vojnooperativnom smislu posledwalinija odbrane, kona~no upori{te branilaca u strukturalnomsistemu odbrambenog fortificirawa. Sa sve~anim salonima uoficirskom paviqonu i utvr|enim bedemom Kavalirom pred-stavqa elitni prostor Petrovaradinske tvr|ave.

Prostor Gorwe tvr|ave zauzima povr{inu od blizu se-dam hektara, nalazi se na 50 m iznad nivoa Dunava, fortifi-ciran je po~etkom 18. veka sa pet bastiona (Leopoldovim, Ino-}entijevim, Josifa I, Ludvigovim i Marije Terezije), pet kapija(Leopoldovom, Dvorskom, Ludvigovom, Molinarijevom i KarlaVI), te sa masivnim bedemima i ozidanim suvim {an~evima tre-tiranim podzemnim minskim sistemom, savr{eno postavqenomunakrsnom topovskom vatrom i nizom pu{karnica za plotunskupaqbu. Sa~uvani su objekti: Topovwa~a, Duga kasarna, Jedno-stavna kasarna, Oficirski paviqon, Leopoldova barutana,Magazin za hranu, Kavalir i Veliki ratni bunar, izgra|enitokom 18. veka. Demilitarizacijom Gorwe tvr|ave, sredinom20. veka, poru{eni su objekti: Artiqerijska, In`ewerijska, iTransportna kasarna, Glavna stra`ara i dva aneksa, gra|evi-ne naslowene na Dugu kasarnu. Gorwa tvr|ava je kao kulturno-istorijska celina, bogata baroknom arhitekturom, uz postoje-}e ustanove kulture, slikarske ateqee koji podse}aju na pari-ski Monmartr, zelenilo, ugostiteqske objekte i Paradni plac,najlep{i i najpose}eniji prostor Petrovaradinske tvr|ave.

Podzemne vojne galerije jesu najkompleksniji fortifika-cioni projekat, koji predstavqa najve}u turisti~ku i arhitek-tonsku atrakciju Petrovaradinske tvr|ave. Taj podzemni komu-nikacioni sistem je mo}an odbrambeni mehanizam, predvi|enza sme{taj velikog broja vojnika, oru`ja i opreme. Od 1765.do 1783. godine taj splet podzemnih prostorija izgra|en je uvidu: koridora, tunela, barikada, borbenih linija sa pu{kar-nicama, pomo}nih saobra}ajnica, magazina, ventilacionihotvora, „liftova“, kuhiwa sa kaminima i soba za odmor. Po-sebno mesto u odbrambenom sistemu fortifikacije zauzimajurazorno-efikasna podzemna minska poqa, koja su zajedno sa12.000 pu{karnica i velikim brojem topovskih {ar`i ~iniliPetrovaradinsku tvr|avu neosvojivom. Pored Antverpena, ovatvr|ava je imala najve}i minski sistem na svetu, ukopan ispod{an~eva i projektovan da regulisanim eksplozijama masovnouni{tava vojnike neprijateqa.

nom i mo}nom fortifikacionom kompleksu – dana{woj Petrova-radinskoj tvr|avi. Izgradwa je tekla po projektima najpoznatijihautoriteta austrijske vojne arhitekture (Kajzersfeld, Marsili,Vamberg...), koji su u masovnim, ali temeqnim radovima podizalinajsavr{enije utvr|ewe Habzbur{ke monarhije.

Impresivno utvr|ewe sistematski je gra|eno na tri poveza-na nivoa: Gorwa tvr|ava na vrhu Petrovaradinske stene, u pod-no`ju Dowa tvr|ava – Vaser{tat sa podgra|em, i na ju`noj stra-ni istureno utvr|ewe – dvoro`ni bastion Hornverk. Radi borbe-nog sadejstva podignuta su i izdvojena utvr|ewa: na levoj obaliDunava, trouglasti mostobran Bruk{anac i ostrvsko ~etvorouga-ono utvr|ewe Inzel{anac. Prema Dunavu, ispred Hornverka,bio je nazidan za{titni pojas Kronverk. Kao najatraktivnije ar-hitektonsko delo, izgra|ene su podzemne vojne galerije, kompli-kovan komunikacioni i minski sistem du`ine od 16 km, raspore-|en u ~etiri nivoa pod zemqom. Ceo projekat podrazumevao je

Beogradska tvr|ava

SVEDOKISTORIJEGRADA

Malo je gradova u svetu koji se moguporediti sa Beogradom kada govorimoo wegovom nastajawu, postojawu iopstanku. Malo je gradova koji imajutako burnu istoriju. Grad na razme|ucivilizacija, na u{}u Save i Dunava,reka koje dominiraju prostorompanonske ravnice i razdvajaju ju`ni,brdoviti predeo od severnogravni~arskog, oduvek je smatranposebnim gradom, sa posebnimvojni~kim polo`ajem.

P

40

rvo naseqe na prostoru dana{we kalemegdanske tvr|ave na-stalo je pre nekih 5.000 godina. Sme{teno na bregovima, nau{}u dveju reka, zbog svog polo`aja vekovima je bilo na metiosvaja~a, ali isto tako i polazna osnova za daqa osvajawa.Krajem prvog veka pre nove ere Rimqani upravo tu podi`u

nadaleko poznati Singidunum. Rimska dr`ava se, osvajawem togstrate{kog polo`aja u borbama sa keltskim starosedeocima,u~vrstila na Balkanskom poluostrvu u dowem toku reke Dunav.Polo`aj dana{weg Beograda je nesumwivo imao izuzetan vojnizna~aj. Odbrambeni sistem na dunavskoj granici, a u okviru wegai Singidunum, bivao je ~esto izlo`en varvarskim napadima,osvajan i razaran, naj~e{}e pod naletima Avara i Huna. Sa do-laskom vizantijske vojske u {estom veku u grad i tvr|avu, ponovose pokre}e proces obnove, ali sa upadom prvo Avara, a potom, usedmom veku, i Slovena – ponovo biva razaran. Dana{we imeBeograd (Beli Grad) pojavquje se tek u devetom veku (878. godineu pismu pape Jovana VIII).

U SREDI[TU RATNIH ZBIVAWABeograd se nalazio u sredi{tu ratnih zbivawa na vizantij-

sko-ugarskoj granici, tako da u 9. veku prelazi iz ruke u ruku. Sapovla~ewem Vizantije ka jugu i nastajawem jake srpske dr`avesve ja~e se sukobqavaju interesi tih dveju dr`ava. U 13. veku Be-ograd se dugo nalazio u pozadini ju`ne ugarske granice i imao jeulogu pozadinskog utvr|ewa bez posebnog strate{kog zna~aja.Prema odluci ugarskog kraqa, 1284. godine mirnim putem je pre-dat na upravu Srbima pod kraqem Stefanom Dragutinom. NakonDragutinove smrti Ugarska preuzima kontrolu nad Beogradom, dabi tek 1403. godine postao prestonica srpske dr`ave pod despo-tom Stefanom Lazarevi}em. Turci opsedaju grad 1456, a zauzi-ma ga Sulejman Veli~anstveni 1521. godine. Tek 1688. osvaja gaMaksimilijan Bavarski, da bi ga Turci povratili 1690. godine.Stalne osmanlijske najezde sa juga teraju Austriju u pohod radiodbijawa pretwe od svojih ju`nih granica, pa Beograd, grad itvr|avu, Evgenije Savojski oduzima od Turaka 1717. godine. Kadasu Austrija i Turska sklopile mir 1739. godine, grad je ponovopripao Turcima. Osloba|aju ga Kara|or|evi ustanici 1806. go-dine u toku Prvog srpskog ustanka, ali ga ve} 1813. Turci ponovo

1. oktobar 2007.

zauzimaju, i stavqaju pod svoju kontrolu. Od 1821. godine, zavreme prve vlade Milo{a Obrenovi}a, Beograd postaje presto-nica Kne`evine Srbije. Zbog sukoba na ^ukur ~esmi, Turci gabombarduju 1862. godine, a 1867. turski komandant Beogradapredaje kqu~eve grada knezu Mihailu. Od tada se na tvr|avi, po-red turske zastave, vijorila i srpska trobojnica.

Sam prostor Beogradske tvr|ave nakon preuzimawa od Turakabio je uglavnom kasarna za sme{taj vojske i vojnih institucija. UPrvom svetskom ratu, grad Beograd i Tvr|ava, sa vojnim objektima ivojnim muzejom, bivaju vi{e puta bombardovani, a objekti na tvr|a-vi poru{eni (izme|u ostalih te{ko je stradao i Vojni muzej). Osva-jaju ih Austrougarska, potom i Nema~ka (1914. i 1915. godine).

I Drugi svetski rat doneo je razarawa grada, ali je deli-mi~no po{te|en prostor Kalemegdana. Upravo preko wega su vo-dili putevi oslobodioca Beograda 1944. godine, tako da se naplatou kod Pobednika, a ispred jedne od zgrada Vojnog muzeja na-lazila i osmatra~nica komandanta sovjetske avijacije u operaci-ji za oslobo|ewe Beograda (17. sovjetska vazduhoplovna armija).

Nakon Drugog svetskog rata prostor Kalemegdanske tvr|avesve vi{e postaje narodni park, a sama tvr|ava gubi vojnoodbram-beni zna~aj i postaje turisti~ka destinacija za mnoge zaqubqe-nike u istoriju i prirodu. Na prostoru Kalemegdana nalazi semno{tvo kulturno-istorijskih spomenika i institucija koje obo-ga}uju turisti~ku ponudu ne samo Beograda ve} i Srbije.

ARHITEKTURA KOJU JE ODREDILA SVRHATvr|ave su u raznim epohama imale i razli~itu namenu. Ka-

lemegdanska tvr|ava, u epohi hladnog oru`ja, zbog samog ograni-~enog dometa naoru`awa i postepenog oja~avawa ratne opsadnetehnike, razvijala se u skladu sa strategijskim zahtevima polo-`aja grada i opsadnim mogu}nostima potencijalnog napada~a. Pr-vu ja~u utvrdu u okviru odbrambenih polo`aja na Dunavu stvarajuRimqani. Rimski Singidunum razvija se i evoluira od legijskoglogora kao sredi{ta dru{tvenog `ivota, do grada sa lokalnomsamoupravom, garnizonom, vojskom.

Dele}i sudbinu rimske imperije, od 4. veka po~iwe stagni-rawe u razvoju grada. Vekovima je polo`aj Beograda, i tvr|ave nau{}u dveju reka, diktirao i arhitekturu samog utvr|ewa. Oslawa-

ju}i se na rimske zidine, naslawaju}i se na Savu i Dunav, grad iutvr|ewe se tokom sredweg veka, prelaze}i pod upravu razli~itihdr`ava, razvijaju sa osetnim uticajem vojne arhitekture. ^iweni-ca da su u to vreme protiv neprijateqa koji opseda tvr|avu najbo-qi odbrambeni mehanizmi bili jake i visoke zidine sa oja~animkulama, sa kojih se branilo strelama, kamewem i u`arenim (vre-lim) uqem, te da se te`ilo da distanca sa neprijateqem bude {tove}a, te su iskopavani duboki rovovi ispred zidina, umnogome jeodredila arhitekturu same tvr|ave. Oru`ja napada~a za opsadu iosvajawe gradova uglavnom su bile sprave za bacawe te{kog ka-mewa, kojima su se probijali zidovi, kapije i ru{ile odbrambenekule, a zidovi su potkopavani i dovla~ene lestvica za pewawe.

Sa pojavom vatrenog oru`ja i topova ve}ih kalibara mewalase i arhitektura tvr|ava. U prvo vreme su gra|ene visoke kule, dabi se boqe osmotrio napada~, ali se kasnije, zbog rizika ru{ewa,upadqivosti i izlo`enosti, ponovo vratilo ni`im utvrdama, samnogobrojnim otvorima za odbrambene topove. Kako je rasla va-trena mo} topova, tako su i tvr|ave modifikovane, smawivani suwihovi gabariti, a zidovi oja~avani zemqanim nasipima.

SREDI[TE VOJNE ISTORIJEKalemegdan je, dakle, prelaze}i iz ruke u ruku, tokom niza

vekova mewao svoj spoqni izgled u skladu sa razvojem naoru`a-wa i tradicijom vojnih arhitekata. Naime, u vreme srpske i tur-ske kontrole razvijao se kao klasi~ni zapadnoevropski tip tvr-|ave sa pravougaonim oblikom, oslowen na dve reke. Naravnoda je vidqiv bio i uticaj turskog na~ina gradwe tvr|ave. Sa sveve}im rivalitetom Turske i Ugarske, a kasnije i Austrije, pod di-

rektnim uticajem tih dr`ava, preplitali su se i wihovi stilovi uizgledu Beogradske tvr|ave. Danas je najprepoznatqiviji turskiuticaj na arhitekturu Tvr|ave, jer su od svih osvaja~a Turci za-pravo i najdu`e wome vladali. Ne mo`e se zanemariti ni au-strijski uticaj, jer je u periodu vladavine Beogradom, u 18. veku,nastavqen proces obnove i rekonstrukcije tvr|ave po austrij-skim vojnim arhitektonskim re{ewima (Kornarov projekat).

U vojni~kom pogledu Beogradska tvr|ava je imala i za Turkei za Austrijance, u zavisnosti od toga ko je dr`ao pod svojom kon-trolom, veoma veliki zna~aj. U prvom odbrambenom redu osnovnizadatak posade tvr|ave bio je da izdr`i opsadu do dolaska glav-nih snaga u pomo} iz dubine teritorije. U 19. veku gubi se takavzna~aj tvr|ave, a wena posledwa opsada bila je 1806. godine,kada je i osvojen Kalemegdan pod naletom Kara|or|evih ustani-ka, ali je ubrzo, sa slomom ustanka 1813, vra}ena pod turskukontrolu. U periodu od 1813. godine do zavr{etka Drugog svet-skog rata, Kalemegdanska tvr|ava je samo simboli~no tvr|ava, aprakti~no kasarna, do 1867. godine turska, a nakon toga srpska.

U periodu posle Drugog svetskog rata Tvr|ava je, naro~itoposle preseqewa kasarne, izgubila odlike vojnog objekta. O voj-ni~koj tradiciji i slavi koju je na svojim ple}ima nosila svedo~ebrojni spomenici podignuti u ~ast vojnika i vojskovo|a (Karlovakapija, Kara|or|eva kapija, Spomenik zahvalnosti Francuskoj,Spomen-obele`je predaje kqu~eva Tvr|ave, i dr.). Na prostoruKalemegdana, od samog osnivawa nalazi se i Vojni muzej, koji ar-hitektonski podse}a na sredwovekovne dvorce, a u svojim zbir-kama i stalnoj postavci ~uva tragove srpske vojne istorije u kojojje nezaobilazan sastojak i Kalemegdanska tvr|ava.

Ivan MIJATOVI]

S

U svom zavr{nom izdawu to je bio gradoblika nepravilnog trougla, po ugleduna Carigrad, sa 25 kula, a prostiraose na povr{ini ne{to ve}oj od desethektara. Zbog veli~ine prostora nakojem se nalazi, Smederevska tvr|avase smatra jednim od najve}ihsredwovekovnih utvr|ewa ravni~arskogtipa, ne samo kod nas – ve} i u celoj Evropi.

JERININGRAD

Smederevska tvr|ava

43

mederevski grad, kao svoju prestonicu, podigao je srpski de-spot \ura|, sin Vuka Brankovi}a. Nakon smrti despota Ste-fana Lazarevi}a 1427. godine, wegov sestri} \ura| Bran-kovi} preuzeo je vlast u Despotovini. Kad je novi despot po-

~eo da vlada Srbijom, nije imao prestonicu, jer su Ugri poseliBeograd, dotada{wu prestonicu despota Stefana. Mesto zidawagrada odre|ivao je tada{wi polo`aj srpske sredwovekovne dr-`ave, koji se, zbog naleta Turaka, preme{tao na sever. Kao po-voqno mesto za zidawe grada odabrano je u{}e reke Jezave u Du-nav, na samom severu Despotovine.

Zidawe grada po~elo je 1428. godine i, uz kra}e prekide u iz-gradwi, okon~ano je turskim fortifikacionim radovima oko

1480. godine. Nema nikakve sumwe da je planom graditeqa predvi-|eno zidawe celog gra|evinskog objekta, kakvog ga mi danas vidi-mo, ali prvo je zidan mawi deo dana{we tvr|ave, poznatiji kaoMali grad, odnosno despotov zamak. Od daqe izgradwe se mogloodustati samo u slu~aju nevoqe, pre svega rata. Zato je Mali gradpredvi|en kao posebna celina, koja se mogla braniti i u slu~aju dabude zauzet Veliki grad. Me|utim, u isto vreme, Mali grad je biodeo Velikog, i zajedno su ~inili jedan gra|evinski kompleks.

DESPOTOVA KULANajzna~ajniji dokument o zidawu grada nalazi se na jednoj od

kula Malog grada, ta~nije na Despotovoj (Krstatoj) kuli, i to je kti-torski natpis graditeqa tog monumentalnog zdawa, izveden crve-nom opekom, a prema kome je zavr{etak zidawa Malog grada dati-ran u 1430. godini. ^im je zavr{ena izgradwa, Smederevski gradje postao upravno, vojno, privredno, kulturno i crkveno sedi{tesrpske despotovine za vladavine despota \ur|a Brankovi}a i we-govih naslednika.

U Malom gradu su se nalazile prostorije za stanovawe de-spotove porodice i posluge, a reprezentativni deo despotovog zam-ka bila je Velika sala za prijeme, koja se u mleta~kim izvorimapomiwe kao „sala magna audientiae”. Taj deo grada je naro~ito ukra-{en sa tri goti~ke i jednom romani~kom biforom, sa kojih se pru-`a pogled na Dunav.

Mali grad je imao {est kula, od kojih je ona najtvr|a, Don-`on, bila namewena posledwoj odbrani. Prema kopnu je prokopan

tara. Zbog veli~ine prostora na kojem se prostire, Smederevskatvr|ava se smatra jednom od najve}ih sredwovekovnih tvr|avaravni~arskog tipa, ne samo kod nas ve} u celoj Evropi.

U okviru Velikog grada, u jugozapadnom uglu Tvr|ave, nalaziose sakralni objekat, ~iji se ostaci i danas mogu videti. Na osnovudosada{wih otkri}a i saznawa ne mo`e se ta~no utvrditi da li jeta crkva bila pridvorna ili dvorska, ili su to ostaci sabornecrkve Blagove{tewa, koja je bila sedi{te mitropolita i mestogde su se jedno vreme ~uvale mo{ti jevan|eliste Sv. Luke, i danasza{titnika Smedereva. Veruje se da je u Velikom gradu postojalajo{ jedna crkva ve}ih dimenzija i da bi ona mogla biti crkva Bla-gove{tewa. Nakon pada grada u ruke osmanskih zavojeva~a, te cr-kve su poru{ene, a fragmenti crkava su prona|eni uzidani u tur-sko kupatilo – hamam, kao i u jednu od poligonalnih kula, poznati-ju pod nazivom Vodena, koju su Turci podigli na u{}u Jezave u Du-nav, u~vr{}uju}i odbranu grada.

SUDBINA NEZAVISNE SRPSKE SREDWOVEKOVNE DR@AVEDo pada pod tursku vlast Turci su Smederevo nekoliko puta

opsedali. Prva opsada zabele`ena je ve} 1439. godine, kada je sul-tan Murat II, posle tri meseca opsade, zauzeo grad. Tek posle neko-liko godina ratovawa i pregovora sa Turcima, 1444. godine, sklo-pqen je sporazum izme|u despota \ur|a i Turaka. Tim mirovnim spo-razumom, potpisanim u Segedinu, u Ugarskoj, despotu su vra}ene te-ritorije sa 20 gradova i najzna~ajnijim me|u wima – Smederevom.

Period mira nije dugo potrajao. Sa dolaskom novog sultanana presto, `eqnog osvajawa, Smederevo postaje popri{te te{kihborbi sa Turcima. Mehmed II, poznatiji kao Osvaja~, 1453. godinepreduzima napad na grad, ali tom prilikom {est hiqada Srbauspeva da odbrani prestonicu. Ponovni napad je usledio ve} 1456.godine i bio je, tako|e, neuspe{an po Turke. Me|utim, tek u tre}empohodu sultana Mehmeda II, po{to je prethodno cela teritorija De-

vodeni rov, podignuta eskarpa, a glavni ulaz u Mali grad imao jedvostruku kapiju. Unutra{wa se nalazila na glavnom platnu tvr|a-ve, dok je na spoqnoj kapiji postojao pokretni deo mosta koji se po-dizao lancima. Kapija je brawena kulom, poznatijom pod nazivomJerinina kula. Prostor Malog grada arheolo{ki je istra`en i re-staurisan.

Veliki grad Smederevske tvr|ave zavr{en je oko 1439. godi-ne. [to zna~i da je dozidano jo{ 19 kula. Neke su bile vi{e od20 metara, sa bedemima {irine i do ~etiri metra, a sa kopnenestrane prokopan je vodeni rov koji je spajao reke Dunav i Jezavu.Za odbrambeni sistem Smederevskog grada svojstven je za{titnipojas u vidu ni`eg spoqnog zida – eskarpa, zid uz unutra{wu ivicuvodenih rovova i kontreskarpa, zid uz spoqnu ivicu rovova. Kon-treskarpa je podignuta uz rovove, dok je prema rekama postojalasamo eskarpa.

RU[UILA^KI I STVARALA^KI PORIVIIzgradwa je iziskivala velike napore graditeqa, jer se zida-

lo veoma brzo. Radovi su zahtevali velike koli~ine gra|evinskogmaterijala, koga na licu mesta nije bilo, pa je gotov kamen za zida-we uglavnom dono{en i iz starih rimskih gradova u blizini Smede-reva – iz Viminacijuma, Marguma, Mons Aureusa i Vinceje. Poredgra|evinskog materijala obezbe|enog iz anti~kih utvr|ewa, kori-{}eni su brojni anti~ki i sredwovekovni nadgrobni spomenici. Otome nam svedo~e spomenici uzidani u kule i bedeme Tvr|ave, a ko-ji se i danas mogu videti. Ta ~iwenica izazvala je u narodu verova-we da je za sve kriva strankiwa na dvoru despotina Irena Branko-vi}, narod je prozvao Jerina, ro|ena Kantakuzina, {to se vidi i izna~ina na koji se pomiwe u literaturi – prokleta Jerina.

U svom kona~nom izdawu to je bio grad oblika nepravilnogtrougla, sa 25 kula, i prostirao se na povr{ini ve}oj od 10 hek-

1. oktobar 2007.

45

godine ga|ano artiqerijskim naoru`awem sa dunavske strane. UDrugom svetskom ratu Tvr|avu su nema~ke okupacione vlasti pre-tvorili u depo za skladi{tewe municije i eksploziva. Godine1941, 5. juna, ~ula se veoma jaka eksplozija, koja je nanela velike{tete i Tvr|avi i celom gradu. Tada su paotpuno uni{teni delovizida kod glavnog ulaza sa kulom, jer su se na{li u sredi{tu eks-plozije. Posledwi put Tvr|ava je stradala tokom savezni~kog bom-bardovawa 1944. godine.

Trag vremena je ostavio svoj beleg na zidnim platnima i ku-lama Tvr|ave, svedo~e}i nam o nepredvidivosti istorije. Smede-revska tvr|ava kao vojni objekat vi{e nije od zna~aja. Ipak, onaje kulturno nasle|e od neprocewive vrednosti. Weni bedemi susimbol po`rtvovawa neimara, graditeqske ume{nosti i umetni~-ke lepote. Danas je ona mnogo vi{e od vojnog utvr|ewa – spomenikkulture koji nastavqa da `ivi i nadahwuje nove generacije.

Miroslav LAZI]

spotovine ve} bila pokorena, Smederevo pada u ruke osmanskihzavojeva~a 20. juna 1459. godine. Grad je pao bez borbe, kao po-sledica unutra{wih razdora na srpskom dvoru posle smrti despo-ta \ur|a 1456. godine. Ujedno, pad grada 1459. godine ozna~ava iprestanak postojawa nezavisne srpske sredwovekovne dr`ave.

KQU^EVI GRADANakon 1459. godine Smederevo je dugo bilo pograni~na tur-

ska tvr|ava prema Ugarskoj, iz koje su pokretani brojni vojni po-hodi na sever. Stoga Smederevski grad nije bio poru{en. Napro-tiv, dodatno utvr|ivan, naro~ito nakon upada koji je izveo Vuk Gr-gurevi}, poznatiji kao Zmaj Ogweni Vuk, 1476. godine. Tom je pri-likom grad dodatno opasan ni`im pojasom zida, sa topovskimotvorima i poligonalnim kulama na uglovima Tvr|ave i jednomkod glavne kapije. Kule su bile prilago|ene odbrani vatrenimoru`jem, a na onoj uz Jezavu uzidana je mermerna plo~a sa turskimnatpisom i svedo~i o vremenu kada su ti radovi izvo|eni. Ujednosu to bili i posledwi ve}i radovi na utvr|ivawu Smedereva.

Posle pada Beograda u ruke Turaka 1521. godine, Smederev-ski grad gubi na zna~aju. Tokom austrijsko-turskih ratova u 17. i18. veku, u vi{e navrata Smederevo su posedali Austrijanci, a zavreme Prvog srpskog ustanka 1805. godine grad osloba|a Kara-|or|e Petrovi}. Ali ve} posle 1813. godine grad je ponovo u tur-skim rukama, sve do kona~ne predaje Tvr|ave srpskom knezu Miha-ilu Obrenovi}u. Kqu~evi grada predati su ispred glavne kapijeprema varo{i, 12. aprila 1867. godine.

Sve do kraja XIX veka Smederevski grad je bio najo~uvanijasredwovekovna tvr|ava kod nas. Do prvih promena na Tvr|avi do-{lo je zbog neminovnog uticaja vremena, ali i ~oveka. Prilikomizgradwe `elezni~ke pruge, posle 1880. godine, poru{ena suspoqna utvr|ewa sa strane prema varo{i, gde je bio glavni ulazu Tvr|avu, a vodeni rov je zasut. Te`a o{te}ewa nastala su u vre-me svetskih ratova. U Prvom svetskom ratu Smederevo je 1915.

T v r | a v a u R a m u THRAMVELIKOGSULTANA

vr|ava se nalazi u istoimenom selu, sme{tenom na obaliDunava, izme|u Kostolca i Velikog Gradi{ta, nedaleko odanti~kog utvr|ewa Lederata. Tvr|avu Ram su sagradili Turci 1483. godine da bi osna`i-

li odbranu granice izme|u Smedereva i Golupca od ugarskih upa-da. Strate{ku va`nost utvr|ewe je imalo samo do 1521. godine,kada su se pro{irile granice turske imperije na sever, pa jeono izgubilo svoj zna~aj kao pograni~na prepreka. Tokom 18. ve-ka, u austro-ugarskim ratovima, ono je ponovo bilo strate{kizna~ajno upori{te, a zatim je `ivot u wemu lagano zamirao, svedo prve polovine 19. veka, kada su ga Turci napustili.

Kao izrazito vojni~ka gra|evina, Ram je sazidan u vremepune primene vatrenog oru`ja i nosi odlike artiqerijske tvr-|ave. I pored toga, u wemu se prepoznaju oblici starijih forti-fikacija.

Tvr|ava je nepravilne petostrane osnove, sa kulama nauglovima. Kule su razli~itog oblika, ali su istovetne po ukup-nom odbrambenom i arhitektonskom re{ewu. Imaju prizemqe,dva sprata i platformu oivi~enu zupcima. Na svakom spratu na-laze se po tri zasvedene topovske ni{e i jedno zidano lo`i{te.Po svojoj veli~ini i izgledu izdvaja se ulazna kula, koja ima trisprata i dve platforme sa zupcima.

Kule povezuju bedemi u kojima se nalazi po jedan topovskiotvor. Na bedeme se izlazilo zidanim stepeni{tem, odakle semoglo u}i u kule. Oko tvr|ave je postojao i ni`i spoqni bedemsa skrivenim putem, ali i rov, preko koga se mostom stupalo dokapije.

Tvr|ava u Ramu jeste jedan od prvih primera ranoartiqe-rijskih utvr|ewa u Srbiji. Po na~inu gradwe ona se ne razliku-je bitno od starijih ostvarewa vojne arhitekture, a spoqnomobradom zidova odslikava vizantijske tradicije. Glavnu inova-ciju predstavqaju oblici bedema i kula, koji ukazuju na aktivnuprimenu artiqerije u sistemu odbrane.

U razdobqu turske vlasti oko tvr|ave se razvilo civilnonaseqe, o ~emu danas svedo~e ostaci jednog amama i karavansa-raja. Iako je relativno dobro o~uvana, tvr|ava u Ramu je izlo-`ena tihom propadawu u o~ekivawu otpo~iwawa konzervator-skih radova.

Gordana SIMI]

Izgradwa tvr|ave mo`e se pripisatisultanu Bajazitu II. Turski putopisacEvlija ^elebi, koji je tokom drugepolovine 17. stole}a putovao timkrajevima, zabele`io je narodnopredawe o imenu i gradwi tvr|ave. On ka`e da je sultan Bajazit Svetido{ao na to mesto, seo na prostira~(ihram) i rekao: „Na mestu ovogihrama podignite mi jednu tvr|avu“.Svojom „~asnom rukom“ on je na rubovepostavio kamewe „pa su zato tojtvr|avi dali ime Ihram (Hram)“.

Ba~ je veoma va`an vi{eslojni lokalitet i istorijsko mesto,koje pripada podunavskom pojasu. Tvr|ava sa podgra|em sme-{tena je na o{trom i dubokom biv{em re~nom meandru Mo-stonge (pritoke Dunava), na izdignutom terenu koji je nekada

bio okru`en vodom, u neposrednoj blizini drevnog Ba~a, po kojemje cela Ba~ka dobila ime.

Na prostoru pod temeqima vidqivih zidova postojalo je nase-qe iz perioda mla|eg neolita – pre {est hiqada godina, koje je `i-velo i u bronzanom, starijem gvozdenom dobu i latenu, a postoje in-dicije da je ̀ ivelo i u periodu kasne antike tokom 3. i 4. veka. Prvafaza izgradwe sada{weg utvr|enog zamka vezuje se za vreme vlada-vine ugarskog kraqa Karla Roberta, za period od 1338. do 1342.godine. Dogra|ivawe i oja~avawa trajalo je dva veka. Obimni rado-vi preduzeti su u drugoj polovini 15. i po~etkom 16. veka, posebnoza vreme arhiepiskopa Petera Varadija (1490–1495) i Pavla Tomo-rija, kada je oja~avan sistem odbrane od turskih napada. Tvr|ava ni-je pretrpela ve}a razarawa ni prilikom turskih osvajawa 1529. go-dine, ni prilikom oslobo|ewa 1687. godine, {to jasno potvr|ujepredstava tvr|ave na graviri iz 1698. godine, ali fatalnih raza-rawa dogodila su se 1704. godine, tokom pobune Rakocijevih kurukaprotiv carske ku}e, nakon ~ega tvr|ava nikad nije obnavqana.

Osnovu tvr|ave ~ini nepravilni petougaonik sa ~etiri istu-rene kule na uglovima, gra|ene opekom, koje su me|usobno bile po-vezane obimnim zidom. Tri ugaone kule imaju kru`nu osnovu, od ko-jih se izdvaja ona sa goti~kom kapelom na spratu, dok severozapad-na ima ~etvorougaonu osnovu. Jedini slobodnostoje}i i obnovqeniobjekat unutar tvr|ave jeste kula Brani~ (ili Don`on, {to je fran-cuski naziv za kulu), kvadratne osnove, sme{tena u isto~nom delutvr|ave. Sa ju`ne strane nalaze se ostaci izdvojene odbrambenekule – Barbakane. Tokom arheolo{kih iskopavawa 2004 –2006.godine istra`en je objekat prislowen uz severoisto~ni bedem, de-finisan kao palata, ali i cisterna kru`ne osnove na prostoru iz-me|u Don`ona i jugoisto~nog bedema.

Na tvr|avi su u vi{e navrata obavqani istra`iva~ki i kon-zervatorsko-restauratorski radovi, a sada se obavqaju u okvirurazvojnog projekta integrativne za{tite nasle|a op{tine Ba~ „Ve-kovi Ba~a“. Obavqaju se sistematska arheolo{ka iskopavawa, na-u~na istra`ivawa u oblasti istorijskih materijala, etnolo{ka iarhitektonska istra`ivawa podgra|a, gde se planira osnivawecentra za negovawe tradicionalnih vrednosti, a obavqaju se ikonzervatorski radovi sa ciqem stati~ke sanacije i revitaliza-cije kula. Planira se povratak vode u rovove oko tvr|ave, ~ime bise rehabilitovao kulturni pejza` i uveli potrebni sadr`aji zaboravak posetilaca i razvoj kulturnog turizma. Projekat je oslo-wen na lokalnu zajednicu i nizom aktivnosti, kao {to su manife-stacije, radionice, volonterski kampovi, poku{ava se ista}i danasle|e predstavqa razvojni faktor te op{tine sa jedinstvenimkulturnim dobrima, sme{tenim u podunavskom pojasu.

Slavica VUJOVI]

47

T v r | a v a u B a ~ u

VODENIGRADTvr|ava u Ba~u je najboqe o~uvani

sredwovekovni fortifikacioni

kompleks u Vojvodini, koji pripada

tipu „vodenog grada“, namewenog

odbrani u mo~varnim,

ravnim terenima

1. oktobar 2007.

G o l u b a ~ k a t v r | a v a

GOVORKAMENASredwovekovno utvr|ewe u Golupcu

podignuto je po~etkom 14. veka kao

va`no upori{te za odbranu granice

i pograni~nih oblasti. Polo`aj na

ulazu u \erdapsku klisuru, na strmim

liticama Ridana, bio je za to

najpodesniji.

Najvi{im delovima utvr|ewa u Golupcu gotovo da i nije mogu}epri}i, a stenoviti teren je onemogu}avao potkopavawe bede-ma i kula. Jedini pristup tvr|avi je sa zapada, pa su svi ele-menti odbrane istureni ka toj strani.Tvr|ava je prvobitno gra|ena za odbranu hladnim oru`jem,

{to se ogleda u visokim ~etvorougaonim kulama i masivnim bede-mima sa zupcima i strelnicama. Pronalazak baruta i razvoj rat-ne tehnike uslovili su naknadno utvr|ivawe Golupca, obzi|ivawe~etvorougaonih kula i izgradwu topovske kule na obali Dunava.

U planu utvr|ewa jasno se uo~avaju dve celine – unutra{we ispoqno utvr|ewe, ~ije se kule i bedemi lepezasto spu{taju od naj-vi{e ta~ke na kojoj je Don`on, sve do obale Dunava. Ispred najni-`eg dela utvr|ewa je vodeni rov, preko koga se mostom stizalo dokapije. Kapija je, na`alost, uni{tena probijawem bedema i izgrad-wom savremenog puta kroz tvr|avu.

Gorwi prostor unutra{weg utvr|ewa sa Don`onom i tri kulepredstavqa zasebnu fortifikacionu celinu. U wemu su o~uvaniostaci ve}e stambene gra|evine uz glavnu kulu – Don`on, zatim`itnice i, verovatno, cisterne. U dowoj ~etvorouganoj kuli, na pr-voj eta`i, nalazila se kapela. Pretpostavqa se da je ovaj utvr|enikompleks najstariji deo goluba~kih fortifikacija.

Drugu fazu razvoja utvr|ewa predstavqa priobalni prostoru kome je izgra|ena monumentalna palata. Gra|evina je imala po-drum, gde su bile ostave, i prizemqe koje je, verovatno, slu`ilokao stan zapovednika tvr|ave. Tavanski prostor je kori{}en za od-branu palate. Uz gra|evinu je podignuta ~etvorougaona zatvorena{estospratna kula, koja je pored osnovne funkcije odbrane slu`i-la i za stanovawe.

Spoqno, ili predwe utvr|ewe izdvaja se svojom veli~inom iono je bilo tako|e podeqeno na dve celine. U priobalnom prosto-ru nalazilo se pristani{te. Tu je bilo vi{e gra|evina, o ~emu da-nas svedo~e preostali, ali nedovoqno istra`eni tragovi. U po-sledwoj etapi radi za{tite pristani{ta bila je izgra|ena poligo-nalna topovska kula.

Ispred tvr|ave se s vremenom razvilo civilno naseqe, o ko-me ima najvi{e podataka iz vremena kada se Golubac nalazio u tur-skom posedu. Pomiwe se da su u predgra|u tada postojale tri maha-le, zatim Haxi-Alijina xamija, dva mesxida, medresa, dervi{ka te-kija i amam pa{e Koxa-Mahmuda, ~iji se ostaci i danas vide.

Vreme nastanka i etape razvoja tvr|ave nije mogu}e preciznoodrediti, jer sistematska istra`ivawa nisu nikada preduzeta.Istorijski izvori pomiwu Golubac kao izgra|enu tvr|avu 1335.godine, {to se verovatno odnosi samo na gorwi prostor unutra-{weg utvr|ewa. Priobalni deo sagra|en je, pretpostavqa se, kra-jem 14 ili po~etkom 15. veka.

Izgradwa spoqweg utvr|ewa svakako je usledila u prvim de-cenijama 15. veka, a posledwu etapu, kao {to je ve} istaknuto,predstavqa turska topovska kula, ~ija se izgradwa mo`e vezati zaosmu deceniju tog istog veka. Tada su, najverovatnije, obzidane ~e-tvorougaone kule spoqnog utvr|ewa, kako bi se oja~ale i prilago-dile za{titi od razornog dejstva opsadne artiqerije.

Gordana SIMI]

Od izvora u Nema~koj do u{}a u Crno more, na krajwem od-se~ku svog sredweg toka, u du`ini od oko 120 km, Dunav se pro-bija kroz stenovite masive rumunskih Karpata (srpskog Miro-~a), stvaraju}i na granici izme|u dana{we Srbije i Rumunije

klisuru Gvozdena vrata ili \erdap, jednu od najve}ih i svakako naj-lep{ih re~nih klisura Evrope.

Na tim prostorima izrastale su kulture. Iz wih je, u brojnimsimbiozama, nastala i evropska civilizacija. Istros, Danuviusili Danubius jesu nazivi anti~kog Dunava, o kome je rimski pisacPlinije Mla|i u panegiriku rimskom imperatoru Trajanu zabele-`io: Magnum est stare in Danubii ripae ili, u slobodnom prevodu, Ve-li~anstveno je stajati na obali Dunava. ̂ udesnu prirodu, impresi-onirani vidqivim tragovima slavne pro{losti, opisivali su imnogi kasniji pisci i istra`iva~i od kraja 17. do 20. veka, osta-vqaju}i dragocene skice, slike i bele{ke koje imaju vrednost izvo-ra (L. F. Marsigli, Felix Kaniz, i dr.).

POD UTICAJEM RIMAPosle sredwovekovnog Goluba~kog grada tvr|ave, podignutog

na samom ulazu u Gorwu Klisuru \erdapa, i ~uvenog praistorijskoglokaliteta Lepenski vir kod Doweg Milanovca, na teritoriji de-sne obale Dunava, koja je obuhva}ena op{tinom Kladovo, koncen-trisana je danas najzanimqivija – jedinstvena prirodna i kulturnaba{tina ~itave regije, koja je, zbog svoje posebnosti, potencijalnona listi Uneska kao deo svetske kulturne ba{tine (World HeritageSite): Trajanova tabla, Trajanov most i tvr|ave Pontes i Dijana –Zanes. Ta reprezentativna celina, podignuta na desnoj obali rim-skog dunavskog limesa pre ta~no devetnaest vekova, dobro je istra-`ena i za{ti}ena od potapawa merama za{tite i radovima u okvi-ru programa velikog Projekta \erdap, koji su se odvijali tokomposledwih decenija 20. veka, uporedo sa izgradwom akumulacijaza potrebe Hidroelektrane \erdap.

Izuzetno zanimqiva spomeni~ka celina stvorena u jedinstve-nom predelu Dunava, pored najmla|e institucije za za{titu ba{ti-ne, Arheolo{kog muzeja \erdapa u Kladovu, u kome se danas ~uvajui artefakti arheolo{ke Zbirke \erdap, koji poti~u sa prethodnoistra`enih, danas potopqenih i nestalih obalskih naseqa, starihi vi{e od deset milenija, zatim, iz poznate sredwovekovne Kla-dovske tvr|ave Fetislam, uz Hidroelektranu \erdap I, graditeq-skog ~uda 20. veka, svedo~e zajedno o milenijumskom kontinuitetuqudskog stvarala{tva, nastalog u okviru jedinstvenog geostrate-{kog predela u fascinantno lepom i milionima godina nepromen-

P u t i m p e r a t o r a Tr a j a n a

NA OBALIDUNAVA

Na teritoriji desne obale Dunava,

koja je obuhva}ena op{tinom Kladovo,

koncentrisana je danas najzanimqivija

– jedinstvena prirodna i kulturna

ba{tina ~itave regije, koja je, zbog

svoje posebnosti, potencijalno na

listi Uneska kao deo svetske kulturne

ba{tine: Trajanova tabla,

Trajanov most i tvr|ave Pontes i

Dijana – Zanes, deo ~uvenog

Trajanovog puta.

O

qivom prirodnom okru`ewu reke Dunav, u klisurama regije Gvozde-nih vrata.

Reka Dunav, u prvih {est vekova nove ere, bila je granica izme-|u Rimske imperije i Varvara, koji su nastawivali predele severnoi isto~no od Dunava. Jo{ u ranom prvom veku, odmah nakon osvajawa,radi za{tite strate{kih interesa, na obalama se postavqaju mawiili ve}i vojni pola`aji i tehni~ke instalacije, putevi, pristani{ta.Zahvaquju}i polo`aju u vojnostrate{kom smislu, ali i prirodnim re-sursima, ~itavo Podunavqe do`ivqava brz uspon koji dovodi do na-gle urbanizacije, romanizacije i nastanka velikih gradova, a ~itavpredeo se ure|uje prema rimskom modelu. Dela nastala i prona|enana teritoriji regije Gvozdenih vrata ubrajaju se u jedinstvena ostva-rewa rimskog graditeqstva i arhitekture, ili umetnosti.

TRAJANOVA TABLA I MOST Trajanova tabla nalazi se i danas u najnepristupa~nijem delu

Dowe klisure \erdapa, desetak kilometara uzvodno od dana{weTekije. Na prirodnoj, gotovo vertikalnoj steni, visoko iznad nivoaDunava, rimski imperator Trajan, 100. godine na{e ere, postavqakomemorativni natpis na latinskom jeziku, u {est redova (danas suvidqiva ~etiri), kojim je obele`io zavr{etak radova na izgradwineprekidnog rimskog vojnog puta kroz klisure Dunava, u najte`ojdeonici dunavskog toka. Natpis nose dva krilata bi}a, a iznad supredstavqeni delfini. U vrhu reqefne plo~e je ispust, ukra{enrozetama, sa orlom ra{irenih krila u sredini.

Ukupna povr{ina reqefa je impozantnih dimenzija, 5 h 1,75metar. Natpis Tabula Traiana iznad reqefa, postavqen je u vremeizvo|ewa prvih mera za{tite u Srbiji, 1891. godine. Trajanovatabla se od 1969. nalazi 20 metara iznad prvobitne lokacije, jerje prema Projektu \erdap i zahvaquju}i merama za{tite od pota-

1. oktobar 2007.

pawa zbog podizawa nivoa Dunava, izme{tena isecawem auten-ti~nog le`i{ta Table, zajedno sa delom originalnog rimskog puta –kamenog monolita te{kog vi{e od 250 tona!

Trajanov most preko Dunava, veli~anstveni spomenik anti~koggraditeqstva, projektovao je ~uveni arhitekta Apolodor iz Dama-ska, koji je projektovao i Trajanov forum u Rimu. Od mosta koji jepre 1.900 godina povezivao dve naspramne obale rimskih provin-cija Gorwe Mezije (Moesia Superior) i Dakije (Dacia), kod dana{wegKladova (Kostol/Pontes) i Turn Severina (Drobeta), na obe obale susa~uvani, i dobro istra`eni, masivni temeqi ~etiri obalska stubakojima se stupalo na most, impozantne visine i monumentalnosti,danas za{ti}eni od potapawa izgradwom odbrambenog zagata. Izrimskih literarnih izvora saznajemo da je wihova visina iznosila150 rimskih stopa (45 m, bez temeqa!). Najboqe je o~uvan prviobalski stub na desnoj – srpskoj obali. Sa {irokom platformom zakonstrukciju prvog luka mosta nad rekom i o~uvanom visinom od 10m, odoleva svim udarima ve} vekovima! Svi stubovi mosta su ra|e-ni od dobro pe~ene rimske opeke i kamenih tesanika, postavqenihna jake betonske temeqe od ~vrste cementne mase (rimski beton). Uvelikoj reci, ovde izuzetne {irine, bilo je 20 stubova, sa temeqi-ma koji su, kako to bele`e izvori i kako je potvr|eno interdisci-plinarnim istra`ivawima, ra|eni primenom specijalne tehnike,uz pomo} drvenih sanduka, oplata za temeqe (kesoni).

Na Trajanovom stubu u Rimu, podignutom 113. godine na Traja-novom forumu u ~ast wegovog trijumfalnog pohoda na Da~ane, vernoje predstavqen veli~anstveni kameni most preko Dunava, ispred ko-ga veliki rimski imperator i strateg Trajan prinosi `rtvu. Most jezavr{en 105. godine (kopija, poklon Italije iz 1969. godine, mo`ese danas videti u Arheolo{kom muzeju \erdapa, u Kladovu).

Uz most je istovremeno podignuta kamena tvr|ava klasi~nogtipa, poznata kao Pontes, delom konzervisana.

DIJANA NA DUNAVSKIM KATARAKTAMADijana se, zahvaquju}i prirodnom polo`aju, ubraja u najve}e

i najboqe o~uvane i istra`ene rimske vojne objekte. Sa tvr|avomPontes kraj Trajanovog mosta predstavqa jedine dve nepotopqenegra|evine tog tipa na liniji od Golupca do Prahova. Podignuta jena visokoj stenovitoj litici obale Dunava (Karata{, osam kilo-metara uzvodno od Kladova), na mestu ukr{tawa glavnih re~no-kopnenih rimskih komunikacija (Via Traiana), sa pristani{tem, kojeje imalo va`nu ulogu za normalno odvijawe re~nog saobra}aja, teza pretovar robe i qudi pre ulaska u najopasnije prirodne du-navske prepreke – Dijanine katarakte i tesnace, poznate pod ime-nom Gvozdena vrata, koje su premo{}ene izgradwom poznatog Tra-janovog, Sipskog kanala, 101. godine, u vreme Trajanovog forsi-rawa tog dela Dunava. Slu`ila je za sme{taj me{ovitih pomo}nihtrupa, sastavqenih od pe{adije, kowice i mornarice, zatim in-`iwerije i tehni~kih slu`bi za odbranu i regulaciju plovidbe ka-nalom. Oko tvr|ave se razvilo veliko i zna~ajno naseqe, koje iz-vori {estog veka nazivaju gradi}, polichnion Zanes. Arheolo{kaistra`ivawima otkrivene su do sada najzna~ajnije ta~ke tvr|ave,definisan je gabarit i ustanovqene su najzna~ajnije gra|evinsko-stratigrafske etape, hronolo{ki razgrani~ene i dokumentovanedobro o~uvane arhitektonske strukture podignute jo{ u ranom Iveku, neprekidno obnavqane do sredine sedmog veka. Predstavqa,kao i tvr|ava Pontes, tipi~no trajanovsku kamenu tvr|avu, sa kla-si~nom, tripartitnom podelom unutra{weg prostora, sa ~etiriglavne kapije, povezane ulicama koje su vodile na sve ~etiri stra-ne sveta i u ~ijem se centru nalazila glavnokomanduju}a, najve}azgrada tvr|ave (principium). Sna`ni kameni bedemi bili su oja~a-ni sa 22 kule (do sada je otkriveno 18) i uokvireni dvojnim ro-vom. Zbog zna~aja koji ima, tvr|ava se neprekidno istra`uje, save}im ili mawim intenzitetom. Obuhva}ena je programima revi-talizacije i prezentovawa kao deo rimskog limesa i reprezenta-tivne sa~uvane celine koja predstavqa svetsku ba{tinu.

Jelena RANKOV-KONDI]Fotografije: Branko JOVANOVI]