Novovaro{animadve nagrade u akciji prijepoljskeTelevizije Forum

Najlep{aba{ta Sanje Matijevi}

Strana V

M. \

erle

k

PETAK, 8. septembar 2017, broj 7285/542, godina XXI, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Savo Derikonji}

Po~inju aarheolo{ka iskopavanja JJagata

Strana V

Amela Terzi}

Posle Tajpeja ni{ta nije isto Strana VII

Jeste li u poslednje vreme"pro~itali" neki dobar zid

„Tvojaslatkost je moja slabost“

Strana V

Rezultati male maturetradicionalno sumnjivi:Novi Pazar

Novi Pazar - Dolazak ministra pro-svete Srbije Mladena [ar~evi}a u NoviPazar, po~etkom ove sedmice, ponovoje u prvi plan izbacio pri~u o polaganjumale mature. Od 28 {kola u kojima jebilo nepravilnosti,11 je sa novopazar-ske teritorije. Zbog toga bi bez funkci-je moglo da ostane 11 direktora, uko-liko {kolski odbori poslu{aju ministro-vu preporuku.

- Sve je na savesti ~lanova odbora ko-ji }e analizirati rezultate. Mi smo godi-nama unazad imali na istim mestimaistu pojavu, {to je signaliziralo da tu tre-ba da proverimo {ta se de{ava. Na `a-

lost, mnogo toga nismo uspeli da doka-`emo, ali imamo dokaze gde se ispra-vljalo tokom pregleda testova, zato }e-mo to i promeniti naredne godine, na-glasio je [ar~evi}. Ministar prosvete jeposlao dopis {kolskim odborima u ko-jem tra`i da primene zakonske propiseprema direktorima i nastavnicima kojinisu po{tovali stru~no upustvo za spro-vo|enje zavr{nog ispita. Nepravilnostiprilikom polaganja male mature utvr-|ene su u novopazarskim osnovnim{kolama: „Bratstvo“, Jovan Jovanovi}Zmaj“, „Rifat Burd`ovi} Tr{o“, „StefanNemanja“, „Vuk Karad`i}“, „Me{a Se-

limovi}“, „Jo{anica“, „Avdo Me|edo-vi}“, „^amil Sijari}“, „Desanka Maksi-movi}“ i „Halifa bin Zaid al Nahjan“.

Ministar [ar~evi} i ambasador Nor-ve{ke u Srbiji Arne Sanes Bjornstadprisustvovali su po~etku nove {kolskegodine u renoviranoj novopazarskojO[ „Stefan Nemanja“.Ova, jedna odnajstarijih {kola potpuno je rekonstru-isana sredstvima Kraljevine Nore-{ke,Vlade Srbije i grada Novog Pazara.Rekonstrukcija je ko{tala pola milionaevra, od ~ega je Norve{ka ulo`ila 360hiljada evra. S.N.

StranaIII

Nova Varo{ - Brojni poku{aji Srpskenapredne stanke da se vrati na vlast uNovoj Varo{i, intezivirani letos i pogu-rani „sa vrha“, kona~no su nakon go-dinu dana urodili plodom i to zahva-ljuju}i dogovoru sa Grupom gra|ana„Novi ljudi za Novu Varo{„. Partner-stvo donedavno ljutih politi~kih pro-

tivnika obelodanjeno je na zajedni~kojkonferenciji za medije, kojoj su prisu-stvovali i predsednik Izvr{nog odboraSNS Darko Gli{i} i narodni poslanikKrsto Janju{evi}. Ovim ~inom stavlje-na je ta~ka na vi{emese~na strana~kaprepucavanja i pregrupisavanja, a epi-log je da }e, ve} nakon prve naredne

sednice lokalnog parlamenta, planira-ne najkasnije za petnaestak dana, no-va vladaju}a koalicija imati 21 odukupno 27 odbornika. Pored SNS iGG, u njenom sastavu bi}e i SPS, PS,NS, PUPS i SDP. U opozicione klupesele se demokrate i Dveri. R.P.

Strana II

Od 15 osnovnih {kola u Novom Pazaru u 11 bilo propusta na maloj maturi

Direktori na savesti{kolskih odbora

Ozvani~ena nova vladaju}a koalicija SNS i Grupe gra|ana „Novi ljudi za Novu Varo{“

Saradnja u interesu gra|ana

U prvih {est meseci u sand`a~kim op{tinama11.302 registrovanih preduzetnika

Polovina preduze}a u Novom Pazaru

Strana II

Foto:

Bran

islav

Be{e

vi}

petak, 8. septembar 2017.II

Nova Varo{ - Brojni poku{aji Srpskenapredne stanke da se vrati na vlast uNovoj Varo{i, intezivirani letos i pogu-rani „sa vrha“, kona~no su nakon godi-nu dana urodili plodom i to zahvaljuju-}i dogovoru sa Grupom gra|ana „Noviljudi za Novu Varo{„. Partnerstvo done-davno ljutih politi~kih protivnika obelo-danjeno je na zajedni~koj konferenciji zamedije, kojoj su prisustvovali i predsed-nik Izvr{nog odbora SNS Darko Gli{i} inarodni poslanik Krsto Janju{evi}.Ovim ~inom stavljena je ta~ka na vi{e-mese~na strana~ka prepucavanja i pre-grupisavanja, a epilog je da }e, ve} nakonprve naredne sednice lokalnog parla-menta, planirane najkasnije za petnae-stak dana, nova vladaju}a koalicija ima-ti 21 od ukupno 27 odbornika. PoredSNS i GG, u njenom sastavu bi}e i SPS,PS, NS, PUPS i SDP. U opozicione klupesele se demokrate i Dveri .

-Saradnja je uspostavljenja u intere-su gra|ana i prosperiteta op{tine jernam je potrebna bolja i ~vr{}a kop~a sadr`avom i njenim predsednikom Alek-sandrom Vu~i}em. Partnerstvo sa na-prednjacima done}e nove investicije odpreko 200 miliona dinara. Polovinu tihsredstava opredeli}emo za rekonstruk-ciju puta od naselja Brano{evac premahotelu „Panorama“, koji je klju~ni pro-

jekat za razvoj turizma, a na ~iju realiza-ciju ~ekamo godinama. Republika }enam pomo}i i da kona~no naplatimotaksu od „Drinsko-Limskih“, koja nagodi{njem nivou iznosi preko 100 mili-ona dinara i zna~ajno „krpi rupe“ u lo-kalnom bud`etu. O~ekujemo podr{ku iza za druge kapitalne poduhvate, presvega u oblasti vodosnabdevanja i infra-strukture, kazao je u svom obra}anjunovinarima Radosav Vasiljevi}, pred-sednik op{tine Nova Varo{.

Aktuelni predsednik je obelodanioda }e u novoj „podeli karata“ ostati naovoj funkciji, dok }e mesta zamenikapredsednika op{tine i predsednika lo-kalnog parlamenta pripasti naprednja-cima. Tako }e demokratu Slavi{u Puri-}a zameniti biv{i predsednik op{tineBranko Bjeli}, dok }e za predsednika SO

biti izabran Goran Kola{inac umesto Ni-kole Jeli}a, koji je nedavno imenovan zav.d. direktora [umskog gazdinstva Pri-jepolje za tri op{tine. Zamenik predsed-nika Skup{tine ostaje Gordana Khoui-tar, zahvaljuju}i ~ijem glasu su napred-njaci pro{le jeseni smenjeni sa vlasti. Lo-kalni SNS }e mo}i da ra~una i na tri me-sta u Op{tinskom ve}u, a po reciprocite-tu i na funkcije u razli~itim op{tinskim iskup{tinskim odborima i komisijama.

- Podela funkcija i puko u~e{}e u vla-sti zarad partijskih interesa nisu, me|u-ti, razlog ulaska SNS u vlast. U NovojVaro{i se u prethodnom periodu nago-milo dosta problema jer se vlast njimanije u dovoljnoj meri bavila zbog uzavre-le politi~ke situacije, strana~kih razmiri-ca i za|evica. Pre~i je bio „lov“ na odbor-nike nego da li }e se graditi putevi. Vre-me je za novi po~etak i da se u interesugra|ana na sve sukobe stavi ta~ka. Po-

ku{a}emo da u narednom periodu za-jedno sa Grupom gra|ana i ostalim ko-alicionim partnerima ostvarimo rezul-tate koji }e doneti potreban mir i bolji-tak op{tini i njenim iteljima, naglasio jeDarko Gli{i}, prvi ~ovek IO SNS.

Koordinator za Zlatiborski okrugSNS Krsto Janju{evi} izneo je o~ekivanjada }e godovor GG i naprednjaka, kaodva najzna~ajnija politi~ka aktera u No-voj Varo{i, doneti najpre pomirenje, a

potom i plodonosnu saradnju u intere-su gra|ana. -Da su izre~ene te{ke re~i, je-su, ali je isto tako ~injenica da se pro-blem moraju re{avati zajedni~ki. Nekasve {to je ru`no ostane iza nas, a br`iekonomski napredak i krupni investici-oni projekti na{i zajedni~ki ciljevi. Poku-{a}emo da strategiju Aleksandra Vu}i~ao stabilnosti i ekonomskog napretka im-plementiramo i u novovaro{koj op{tini -kazao je Janju{evi}. R. Popovi}

Novi Pazar - Na sednici Koordinacijenacionalnih ve}a nacionalnih manjina,koja je odr`ana u Beogradu, predstav-nici Bo{nja~kog nacionalnog ve}a(BNV) inicirali su raspravu o radupredstavnika Koordinacije u radnimgrupama za izmenu Zakona o za{titi

prava i sloboda nacionalnih manjina iZakona o nacionalnim savetima. BNVje saop{tilo da je, na sednici, izra`enprotest zbog odnosa dr`avnih organaprema manjinskim predstavnicima uradnim grupama i „neuva`avanja nji-hovih predloga, pa ovakvi zakoni ne

mogu imati manjinski legitimitet“ Dabi se otklonile ove prepreke, od mini-stra dr`avne uprave i lokalne samou-prave i predsednice republi~kog parla-menta, bi}e zatra`en hitan sastanak sapredstavnicima Koordinacije nacional-nih ve}a nacionalnih manjina. S.N.

Sednica Koordinacije nacionalnih ve}a nacionalnih manjina

Manjinski predstavnicinezadovoljni

Koordinacija nacionalnih ve}a nezadovoljna odnosomdr`ave prema manjinskim predstavnicima

Foto:

BNV

PREKINUTI RADOVE U CENTRU GRADABijelo Polje - Gra|anska alijansa (GA) zatra`ila je od nadle`nih organa u bje-

lopoljskoj op{tini da odmah prestanu sa radovima u centru grada, na mjestu gdjese nalazi muslimansko groblje. „Pozivamo Ministarstvo kulture i Upravu za za{ti-tu kulturnih dobara da odmah zabrane dalje radove na ovom prostoru i da pokre-nu arheolo{ka istra`ivanja. Kona~no dr`avni organi moraju sa fine retorike pre}ina djela kada su u pitanju odnosi sa vjerskim zajednicama. Posebna pa`nja i po-{tovanje je potrebno kada su u pitanju groblja“, navodi se u saop{tenju koordina-tora programa ljudskih prava u GA Milana Radovi}a. Prekopavanje groblja, kakoje rekao, doprinosi pove}anju me|unacionalne i me|ureligijske netrpeljivosti.

POSJETA POTOMAKA ITALIJANSKIH PARTIZANAPljevlja - U posjeti Udru`enju boraca NOR-a i antifa{ista Pljevlja boravila je

grupa od 14 Italijana, potomaka i po{tovalaca pripadnika divizije „Garibaldi“. Ovaposjeta ve} je tre}a po redu i polako prerasta u tradiciju. Grupa je pored Pljevaljaboravila i u drugim mjestima Crne Gore i obi{la niz spomenika NOR-a. Kao krunaobilaska i posjete bila je posjeta Pljevljima i spomenicima Stra`ica i diviziji „Garibal-di“. Divizija „Garibaldi“ formirana je 1943. godine, u selu Mrzovi}i kod Pljevalja, a~inili su je italijanski vojnici koji su pre{li na stranu partizana, nakon kapitulacijefa{isti~ke Italije.

U D

VE R

E^I

Beograd, Novi Pazar - Prema poda-cima Republi~kog zavoda za statistikuu {est lokalnih zajednica u Sand`aku(Novi Pazar,Tutin,Sjenica,Nova Va-ro{, Priboj i Prijepolje), u prvih {estovogodi{njih meseci, bilo je registro-vano 11.303 preduze}a i preduzetnika.Najvi{e ih je u Novom Pazaru. Skoroisto koliko u ostalih pet op{tina.

U prvih {est meseci ove godine, uovom gradu, bilo je 5.308 registrova-nih preduze}a. Od tog broja {est je bi-lo u ste~aju,131 u postupku likvidaci-je. U poslednjem kvartalu ove godineNovopazarci su osnovali novih 167 fir-mi, a ugasili 90. Na drugom mestu pobroju preduze}a i preduzetnika je op-{tina Prijepolje - 1.779. U tom perioduu prijepoljskoj op{tini osam firmi je bi-lo u ste~aju, a 44 u postupku likvidaci-je. Sledi tutinska op{tina sa 1.442 pred-

uze}a, od kojih su ~etiri bila u ste~aju i17 u likvidaciji. U poslednja tri mesecau toj op{tini je osnovano 101 novopreduze}e, a uga{eno je 77. Sjenica je,u prvom polugo|u, imala 1.106 regi-strovanih preduze}a, dva su bila u ste-~aju i 28 u likvidaciji. Kada je u pitanjuosnivanje novih firmi i ga{enje starih,u toj op{tini skoro da je polovina uga-{enih u odnosu na broj novoosnova-nih.Naime, u sjeni~koj op{tini suosnovana 52, a prestalo je da radi 28preduze}a.Statisti~ki podaci dalje po-kazuju da su Priboj i Nova Varo{, u pr-vih {est meseci ove godine, imali regi-strovanih 1.057, odnosno,700 predu-ze}a i preduzetnika. U pribojskoj op-{tini od 1.057 preduzetnika 8 je bilo uste~aju, a 12 u postupku likvidacije. I unovovaro{koj op{tini od 700 firmi 3 subila u ste~aju, a 11 u likvidaciji. S. N.

U prvih {est meseci u sand`a~kim op{tinama11.302 registrovanih preduzetnika

Polovina preduze}au Novom Pazaru

Ozvani~ena nova vladaju}a koalicija SNS i Grupe gra|ana „Novi ljudi za Novu Varo{“

Saradnja u interesu gra|anaRadosav Vasiljevi}ostaje predsednik op{tine Nova Varo{

Umesto Slavi{e Puri}a novi zamenikpredsednika op{tineBranko Bjeli}

SNS dobija i mestopredsednika SO

@al za demokratama Na konferenciji za novinare ~ulo se i da za sada ne}e biti smene direktora op-

{tinskih javnih preduze}a, ali i da }e o tome jo{ razgovarati u narednom periodu.Predsednik op{tine je izrazio i `al za demokratama jer, kako je rekao, nije imaopritiske naprednjaka da njih ili bilo koga drugog izbacuje iz koalicije i da mu je ao{to su doneli odluku da odu u opozicione redove.

Potrebna ~vr{}a kop~a sa dr`avom i predsednikomVu~i}em: Sa konferencije za novinare

petak, 8. septembar 2017. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

NO

VOPA

ZARS

KESL

IKE

I PRI

LIKE

MalomaturiranjeSa nekoliko dana zaka{njenja, u odnosu na svoje vr{njake u ostalim delo-

vima zemlje Srbije, i novopazarski |aci su seli u {kolske klupe. Za po~etak elj-ni novog susreta sa drugarima, a `elja za sticanjem novih znanja naknadnosti`e. Nekada je pod moranjem, nekada dobrovoljno. U {kolskim klupama sui oni {to su, ovako ili onako, stigli do eljenih {kola i zanimanja. Na polaganjemale mature ve} su zaboravili. Bilo pa pro{lo.

E, za njihove direktore i nastavnike u osnovnim {kolama nije pro{lo. Po-novo je vra}eno na po~etak pretresanja. Tu onomad dolazio ministar prosve-te da se divi renoviranoj {koli, ali i da „podseti“ da pri~a o direktorima krivci-ma jo{ traje. \acima je po`eleo sre}nu novu {kolsku godinu, a {kolskim od-borima uru~io „lektiru“. Obavezno da je pro~itaju. Nije obavezna da je prime-ne. Neka je polo`e na svoje savesti, ako nisu zaboravili kako je bilo (ako je uop-{te bilo) kad su oni polagali malu maturu. Direktori su se jo{ pre dva meseca„zaklinjali“ da je kod njih sve bilo ~isto i regularno. Niko nije prepisivao, nikomobilno telefonirao, a lo{i |aci ostvarivali skoro maksimalan broj poena. Ko tonama sada osporava prepisiva~ku pamet? Bi}e, kako je ve} uobi~ajeno, da oniiz prestonice imaju ne{to protiv nas u ovom delu dr`ave. S. N.

Po~ela {kola zamale migrante

Sjenica,Tutin - U osnovnim {kolama „12. decembar“ u Sje-nici i „Rifat Burd`ovi} Tr{o“ u Tutinu, od ove {kolske godine,organizuje se nastava za decu koja borave u centrima za tra`e-nje azila. Nastavu u sonovnoj {koli u Sjenici poha|a devet ma-li{ana, a u tutinskoj {koli ~etiri. Centar za za{titu i pomo} tra i-ocima azila, u minula dva meseca, za tu decu organizovao jepripreme za uklju~ivanje te dece u obrazovni sistem Srbije. Zasve polaznike obezbe|eni su torbe i {kolski pribor. Iz ove orga-nizacije je saop{teno da }e tridesetak mali{ana iz Sjenice „slede-}e sedmice pro}i dodatna testiranja u {koli, kako bi se odrediliadekvatni razredi u koje }e po}i prema svom uzrastu i znanju“.Uklju~ivanje dece migranata u obrazovni sistem Srbije poma-`e i Fondacija „Ana i Vlade Divac“, koja je jo{ u junu {kolama„12.decembar“ i „Rifat Burd`ovi} Tr{o“ donirala opremu zau~ionice vrednu desetak hiljada evra. S.N.

Obavljen tehni~kiprijem zgrade

Tutin - Predstavnici CRS i Fondacije „Ana i Vlade Divac“obavili su tehni~ki prijem jednog dela novoizgra|ene zgradeCentra za tra`ioce azila u tutinskom naselju Velje Polje. Kodtog dela ostalo je jo{ da se priklju~e struja i voda i uradi pri-stupni put. Novoizgra|eni deo zgrade je savremeno opre-mljen i sada mo`e da primi 148 migranata. Sve~ano otvaranjeovog objekta planirano je da se organizuje do kraja ovog me-seca. Ina~e u toku je izgradnja jo{ jednog dela Centra. Kadabude potpuno zavr{eno gra|enje, tutinski Centra za tra`ioceazila ima}e sme{tajne kapacitete od 250 mesta. Na hiljadukvadratnih metara bi}e sme{tena i savremeno opremljena ku-hinja, ambulanta i svi drugi sadr`aji neophodni za funkcioni-sanje ustanove ovakvog tipa. Ina~e, u Tutinu sada borave 22migranta iz Avganistana. Fondacija „Ana i Vlade Divac“ nateritoriji op{tine Tutin razne projekte realizuju od pro{le godi-ne i do sada su investirali 450 hiljada dolara. S. N.

Novi Pazar - @elim da poru~im u~eni-cima - najbolji ste, Koristite {kolu, u~itemnogo i stvarajte budu}nost. Znam ka-ko je {kola izgledala pre obnove, pa mi jedrago da je uz na{u pomo} do ivela pro-cvat, rekao je ambasador Norve{ke u Sr-biji Arne Sanes Bjornstad u novopazar-skoj O[ „Stefan Nemanja“ i dodao da senada da }e |aci koji sada poha|aju ovu{kolu „imati priliku da uskoro vide daljirazvoj Novog Pazara kroz dolazak novihinvesticija. Norve{ki diplomata i mini-star prosvete Srbije Mladen [ar~evi} pri-sustvovali su po~etku nove {kolske godi-ne u ovoj, jednoj od najstarijih {kola ugradu, koja je potpuno rekonstruisanasredstvima Kraljevine Nore{ke,Vlade Sr-bije i grada Novog Pazara.

Ministar [ar~evi} je ocenio da je „ovo

jedan od dobrih projekata u Srbiji, kojismo realizovali uz pomo} KraljevineNorve{ke“. Radovi na renoviranju {kole,koju poha|a 1.135 u~enika, obavljeni suu toku letnjeg raspusta.Vrednost ove in-vesticije je 500 hiljada evra. Tim sredstvi-ma rekonstruisan je krov, ura|ene novetoplovodne i elektro instalacije, ki{na ka-nalizacija, sanitarni ~vorovi, postavljenafasadna izolacija i opremljene u~ionice.Svi unutra{nji radovi su zavr{eni, a fa-sadna izolacija bi}e zavr{ena do krajaovog meseca.

Najvi{e sredstava, 360 hiljada evra,obezbedila je Vlada Norve{ke, koja jeprojekat finansirala preko KancelarijeUN za projektne usluge (UNOPS), a po70 hiljada evra ulo`ili su Vlada Srbije,preko Kancelarije za upravljanje javnim

ulaganjima i grad Novi Pazar. Zamenicadirektora Kancelarije za upravljanje jav-nim ulaganjima Sandra Nedeljkovi} na-glasila je da je projekat uspe{no zavr{en„zahvaljuju~i dobroj koordinaciji izme-|u republi~kih i lokalnih vlasti i finansi-ranju iz tri razli~ita izvora“.

Na teritoriji Novog Pazara ima 15osnovnih {kola - devet na gradskom i{est na prigradskom i seoskom podru~-ju. Ve}ina gradskih {kola ima vi{e |akaod projektovanih kapaciteta. Posebno te-{ka situacija je u osnovnim {kolama„Stefan Nemanja“, „Vuk Karad`i}“ i„Bratstvo“, koje i dalje rade u tri smene.Zbog velikog optere}enja, ministar [ar-~evi} je najavio izgradnju jo{ jedne {koleu ovom gradu. S. Novosel

Novi Pazar - Dolazak ministra prosve-te Srbije Mladena [ar~evi}a u Novi Pa-zar, po~etkom ove sedmice, ponovo je uprvi plan izbacio pri~u o polaganju ma-le mature. Od 28 {kola u kojima je bilonepravilnosti,11 je sa novopazarske te-ritorije. Ministar [ar~evi} je rekao da jenajvi{e neregularnosti, upravo, bilo uovda{njim {kolama. Zbog toga bi bezfunkcije moglo da ostane 11 direktora,ukoliko {kolski odbori poslu{aju mini-strovu preporuku.

- Sve je na savesti ~lanova odbora koji}e analizirati rezultate. Mi smo godinamaunazad imali na istim mestima istu poja-vu, {to je signaliziralo da tu treba da pro-verimo {ta se de{ava. Na `alost, mnogotoga nismo uspeli da doka`emo, ali ima-mo dokaze gde se ispravljalo tokom pre-gleda testova, zato }emo to i promenitinaredne godine, naglasio je [ar~evi} i do-dao da je „sam model zavr{nog ispita lo-{e koncipiran“ i da }e biti druga~ije kadaodgovornost bude snosio sam direktor satimom svojih nastavnika, ali i da „ne mo-ramo sebi da ulep{avamo stvarnost tako{to }emo decu od malena u~iti da je do-zvoljeno prepisivati i na taj na~in postiza-ti bolje rezultate“. „To vi{e niko pametanne radi, a ovo su lo{e pojave koje mora-mo otkloniti“, poru~io je ministar.

Ministar prosvete je poslao dopis{kolskim odborima u kojem tra`i daprimene zakonske propise prema direk-torima i nastavnicima koji nisu po{tova-li stru~no upustvo za sprovo|enje zavr-{nog ispita. Nepravilnosti prilikom po-laganja male mature utvr|ene su u no-

vopazarskim osnovnim {kolama: „Brat-stvo“, Jovan Jovanovi} Zmaj“, „RifatBurd`ovi} Tr{o“, „Stefan Nemanja“,„Vuk Karad i}“, „Me{a Selimovi}“, „Jo-{anica“, „Avdo Me|edovi}“, „^amil Si-jari}“, „Desanka Maksimovi}“ i „Halifabin Zaid al Nahjan“.

Kada je saop{teno da su se na spisku,zbog neregularnosti polaganja male ma-ture, na{le i novopazarske {kole, Aktivdirektora osnovnih {kola iz ovog grada,po~etkom jula, izdao je saop{tenje satvrdnjom da je „polaganje male maturebilo u skladu sa Stru~nim upustvom zasprovo|enje zavr{nog ispita“.“Za sadanemamo pouzdanih podataka da je to-kom sprovo|enja zavr{nog ispita bilokori{}enja nedozvoljenih tehni~kih sred-stava. De`urni nastavnici su se postaralida u~enici odlo`e svoje torbe, isklju~emobilne telefone, kalkulatore i drugatehni~ka pomagala i upoznali ih da nesmeju imati nikakav pribor osim propi-sanog, da se pona{aju disciplinovano, neprepisuju i konsultuju se, jer }e u suprot-nom biti udaljeni sa ispita. Odgovornotvrdimo i da niko od direktora {kola ni-je vr{io bilo kakav negativan uticaj na radde`urnih nastavnika i supervizora to-kom realizacije zavr{nog ispita, niti bilokoje drugo lice (zaposleni ili roditelji“, sa-op{tili su tada direktori novopazarskihosnovnih {kola.

Na~elnik [kolske uprave u NovomPazaru Mensur Memi}, tada je, rekao da}e podneti ostavku ukoliko se utvrde ne-pravilnosti u njegovom radu u roku po-laganja male mature. S. Novosel

„Pohod na Had`et“Novi Pazar - Nekoliko stotina pripadnika Islamske zajednice (IZ) u Srbiji i pristalica Bo-

{nja~ke demokratske zajednice Sand`aka (BDZS) u~estvovala je u {etnji „Pohod na Had`et“,koju je su predvodili narodni poslanik Muamer Zukorli} i predsednik Me{ihata IZ u Srbiji muf-tija Mevlud Dudi}. Ovo je sedma godina kako IZ u Srbiji, 4. septembra organizuje „Pohod naHad`et“. U tom delu grada su posle Drugog svetskog rata streljani ljudi iz ovog kraja pod op-tu`bom da su sara|ivali sa okupatorom. Me|u streljanima je bilo najvi{e Bo{njaka. S. N.

Od 15 osnovnih {kola u Novom Pazaru u 11bilo propusta na maloj maturi

Direktori na savesti {kolskih odbora

Tutin - Op{tinsko ve}e Tutina, naposlednjoj sednici, donelo je odluku dase od pla}anja komunalija oslobodeobjekti od turisti~kog zna~aja za tu op-{tinu. Predlogom odluke predvi|eno jeosloba|anje pla}anja i do 80 odsto.

Me|u zna~ajnijim ta~k ama bilo je

razmatranje finansijskog izve{taja op-{tine za prvih {est ovogodi{njih mese-ci, imenovanje javnog pravobraniocana osnovu koalicionog sporazuma ome|ustrana~koj saradnji. Po koalicio-nom sporazumu, koji su pre dvadese-tak dana potpisali ~elnici op{tinskih

odbora SDA Sand`aka, Sand`a~ke de-mokratske partije (SDP) i SNS, ovo me-sto pripda kadrovima SDP. Dat je pred-log i za imenovanje predsednika i ~la-nova Komisije za planove. O svim ovimpredlozima, na prvom zasedanju, izja-sni}e se op{tinski parlament. S. N.

Op{tinsko ve}e Tutina poma`e razvoj turizma

Za turisti~ke objekte 80 odsto manje komunalija

[ar~evi} na Dr`avnom univerzitetuMinistar prosvete [ar~evi} posetio je i Dr`avni univerzitet, gde je prisustvovao

konstitutivnoj sednici Studentskog parlamenta. Ocenio je da je ovaj univerzitet,iako me|u najmla|im u zemlji, „izrastao u ozbiljnu visoko{kolsku instituciju“.

- Studenti imaju pravo na kvalitetnu nastavu i po{to je to u visokom obrazova-nju pitanje svih pitanja, predvi|eno je da na najbolji na~in bude regulisano zakon-skim izmenama koje treba uskoro da usvoji Skup{tina Srbije, rekao je ministar pro-svete i pojasnio da je „novim Zakonom o visokom obrazovanju predvi|eno da pri-likom upisa starije godine, studenti koji ostvare najmanje 48 bodova mo}i da serangiraju za finansiranje iz bud`eta“.

Novi konceptobrazovanja

Srbijanski ministar prosvete o razvoju no-vog koncepta obrazovanja razgovarao sa pred-stavnicima Bo{nja~kog nacionalnog ve~a(BNV). Nacionalni savet Bo{njaka je saop{tioda je [ar~evi} prvi resorni ministar koji ih je po-setio i da je „tokom svog mandata otkloniomnoge prepreke za ostvarivanje prava manji-na za obrazovanje na maternjem jeziku“.

Foto:

Senk

o @up

ljanin

Ministar prosvete [ar{evi} i norve{kiambasador Bjornstad na prvom ~asu u O[ „Stefan Nemanja“

Rekonstruisana novopazarska O[ „Stefan Nemanja“

Koristite {kolu, stvarajte budu}nost

Nova Varo{ - Ba{ta Novovaro{ankeSanje Matijevi} progla{ena je za najlep-{u u okviru akcije Televizije Forum „Zacvetne oaze Prijepolja i Nove Varo{i“.Drugo mesto pripalo je Radu Kijanovi-}u iz Kamene Gore, a tre}e tako|e na{ojsugra|anki Stojanki Dilpari}. Tradicio-nalna manifestacija, deveta po redu, za-vr{ena je nedavno dodelom nagrada ipriznanja u hotelu „Zlatarski biseri“ naZlataru, a doma}ini doga|aja bili suVojko i Ljilja Puri}.

Dobitnica ovogodi{nje nagrade pri-znanje je dobila za dve prelepo ure|eneba{te oplemenjene raznovrsnim cve}em,me|u kojem dominiraju ru`e, razli~itimvrstama zelenog ukrasnog rastinja, kao izanimljivim cvetnim aba`urima i saksi-jama napravljenim od prirodnih materi-jala, u najve}oj meri od drveta. Jednacvetna oaza nalazi se ispred porodi~neku}e Matijevi}a u naselju Brano{evac, adruga na imanju u Vilovima u zaseokuBrajkovica. Za kreativnost, marljivost ioriginalnost, kao i doprinos u o~uvanju`ivotnog okru`enja, Sanji su uru~enevredne nagrade (umetni~ka slika deloakademskog slikara Du{ana Mandi}a),

petak, 8. septIV

KULTURA

Nova Varo{ - lanovi kulturno-umetni~kog dru{tva Do-ma kulture „Jovan Tomi}“ iz Nove Varo{i uspe{no su pro-movisali bogato narodno stvarala{tvo i kulturnu ba{tinuSrbije i zlatarskog kraja na turneji po Francuskoj. Lokalnifolklorci su od 6. do 14. avgusta odr`ali niz koncerata {iromfrancuske pokrajine Avejon, a najzna~ajnije predstavljanjebilo je u~e{}e na 62. Internacionalnom festivalu folklora ugradu Rodezu.

U okviru ove turneje u Francuskoj je boravila delegaci-ja od ~etrdesetak ~lanova KUD-a Doma kulture, od kojihsu njih 29 igra~i prvog ansambla. Oni su u pratnji orkestra,koreografa i rukovodstava dru{tva i Doma kulture, imalibrojne nastupe u dvadesetak gradova i pitoresknih varo{i-ca u ovom poznatom departmanu na jugu Francuske, ~u-venom po turisti~kim i kulturno-istorijskim znamenitosti-

ma. Igra~ko ume}e, lepota srpskog folklora i bogatstvo na-rodnih no{nji plenili su simpatije tamo{njeg stanovni{tva,kao i brojnih posetilaca ove regije, posebno gostiju tradici-onalnog me|unarodnog festivala u Rodezu, na kome seove godine okupilo vi{e stotina folkloraca iz 11 zemalja (Ko-lumbija, Paragvaj, Martinik, Belgija, [panija, Italija, Gruzi-ja, dr`ave regiona i zemlja doma}ina). Novovaro{ko Kul-turno-umetni~ko dru{tvo bili je jedini predstavnik Srbije.

- Kvalitetnim nastupima i koncertima, na kojima smoizvodili i do 11 koreografija, dostojno smo promovisali gradi dr avu iz koje dolazimo. Publika je igra~e i po nekoliko pu-ta vra}ala na bis, a veliku pa`nju plenili smo i na defileimakoji organizatori festivala tradicionalno prire|uju po cen-tralnim ulicama gradova u kojima smo gostovali. Posebnopriznanje dobili smo u Rodezu gde smo imali ~ast da svo-

jim nastupom otvorimo festival, ka`e koreograf MilivojeMi{o Stoji} i nagla{ava da je lokalni Folklorni ansambl do-bio poziv za ponovno gostovanje na ovom i nekoliko sli~nihmanifestacija u razli~itim zemljama Evrope. Tako se usko-ro o~ekuju pregovori sa predstavnicima Gruzije i Belgije ko-ji prire|uju sli~ne svetkovine u svojim dr`avama. Novova-ro{ani su, prema tvrdnjama Stoji}a, ostavili sjajan utisakkako na publiku, tako i na organizatore jer su ispo{tovalikompletan festivalski protokol.

Ovo je, ina~e, bila 13 inostrana turneja lokalnog KUD-a, koji ve} gotovo deceniju i po nastavlja tradiciju nekada-{njeg „Ineks-napretka“. Dru{tvo trenutno ima 190 ~lano-va raspore|enih u tri ansambla i dve {kole folklora. PriKUD-u aktivno radi narodni orkestar, kao i enska peva~-ka grupa. R. P.

Bijelo Polje - U Bijelom Polju su odr-`ane Ratkovi}eve ve~eri poezije, jedna odnajzna~ajnijih pjesni~kih manifestacija uregionu. Ova, 47. pjesni~ka manifestaci-ja okupila je pjesnike i pisce iz Evrope isvijeta, a ove godine su u~estvovali i gostiiz Kine. Ovogodi{nji dobitnici presti`nenagrade Risto Ratkovi} su pjesnikinjaTanja Kragujevi} iz Beograda i Bal{a Br-kovi} iz Podgorice.

Kragujevi} je nagradu osvojila za knji-gu „Efekat leptira“, a Brkovi} za „Crnoigrali{te“. Specijalni gost ovogodi{njihpjesni~kih susreta bio je Abdulah Sidran,knji`evnik, scenarista i akademik iz BiH.Na manifestaciji je predstavljen izbor po-ezije od 33 pjesme, naslovljen „Antologi-ja Sidran“, u izdanju Javne ustanove Rat-

kovi}eve ve~eri poezije. Raznovrsni knji-`evni sadr`aji realizovani su na razli~itimlokacijama u gradu i okolnim selima.

Otvorena je i izlo`ba slika AldemaraIbrahimovi}a, u galeriji Centra za kultu-ru. Organizovan je knji`evni ~as posve-}en Du{anu Kosti}u i nedavno preminu-lom pjesniku Mladenu Lomparu, biv-{em predsjedniku Savjeta Javne ustano-ve Ratkovi}eve ve~eri poezije. Izvedenaje pozori{na predstava „Malo o du{i“ uizvo|enju glumaca Centra za kulturu izTivta i Kraljevskog pozori{ta „Zetskidom“ po knjizi poezije „Trenutak“ nobe-lovke Vislave [imborske, koju je adapti-rala Varja \uki}. Ratkovi}eve ve~eri po-ezije podr`avaju Ministarstvo kultureCrne Gore i op{tina Bijelo Polje. C. D.

Festival dokumentarnogfilma u Novom Pazaru

„Nije jo{mrak“

Novi Pazar - Projekcijom doku-mentarnog filma „Mr. Gaga“ u no-vopazarskom Kulturnom centru usredu uve~e je po~eo deseti Me|u-narodni festival dokumentarnog fil-ma pod sloganom „Nije jo{ mrak“.Na festivalu }e biti prikazano pet fil-mova, po oceni publike i `irija Bel-docsa, najbolja dokumentarnaostvarenja koja su prikazana naovom presti`nom festivalu u Beo-gradu. U ~etvrtak je na programubio film ‘’Ne opiri se’’ o ameri~kimpolicijskim snagama, a ve~eras seo~ekuje dugometra`ni dokumenta-rac „Nije jo{ mrak“ koji govori oSajmonu Ficmorisu, talentovanomirskom filmskom stvaraocu koji `i-vi sa oboljenjem motornih neurona.

Dokumentarac ‘’Poslednji ljudi uAlepu’’ bi}e prikazan sutra, a festi-val }e zatvoriti film o ‘’Ingrid Berg-man - njenim re~ima’’ {vedskog re-ditelja Stiga Bjorkmana. Sve projek-cije po~inju od 20.30h, a ulaz je slo-bodan. S. D.

Prijepolje - Obi~no osvanu. Po hausto-rima, tarabama, mostovima, fasadamazgrada, {kola, bogomolja. Pi{u se spre-jom, lakom ili farbom. Jedni su pamfleti,izrazi vandalizma, kreativne nemo}i, iz-opa~ene svesti, dru{tvene patologije, li~-ne frustracije i duhovne bede. Drugi suremek dela, duhovito koncipirane dijag-noze stanja u dru{tvu, trijumf kreativno-sti i poetike, o~ajni~ki poku{aj da se ras-krinkaju kolektivne iluzije. Grafiti.

Istorija grafitaSmatra se da su nastali ~ak u anti~ko

vreme. Ipak o njima se po~inje govoritikao o ozbiljnom fenomenu sedamdese-tih godina pro{log veka kada su se poja-vili u gradovima Amerike. Bili su pokli~usmeren prema za{titi ljudskih i gra|an-skih prava. Kasnije se vi{e usmeravaju nasocijalne i politi~ke teme. Procvat do`i-vljavaju sa hip-hop kulturom mladih.Danas u Bronksu (Njujork) postoji i jedi-ni Muzej grafita u svetu.

Kod nas ozbiljnije o njima se pi{e u„Almanahu novog talasa u SFRJ“(1983)i Petar Janjatovi}, rok kriti~ar, tada navo-di da im je inspiracija - pank. Bio je to po-kli~ sa zidova s kraja sedamdesetih, ali su

tada najagresivniji bili grafiti:“Smrt hipi-cima“ ili „Hipici na {i{anje“. Sociolog izNi{a Radomir \or|evi} objavio je prvustudiju pod nazivom „Re~nik grafi-ta“.“[irok je raspon grafita - od lucidno-sti do najni`eg nivoa trivijalnosti. Nisuuvek izrazi slobode i stvarala{tva. Lakoprelaze u nekulturu i vandalizam“.

Dr Ratko Bo`ovi}, sociolog kulture,ka`e da grafiti kod nas variraju od ki~er-ske prizemnosti do neosporne lucidno-sti. Oni mogu biti i provokacija kontra-kulture, ali i alternativno mi{ljenje.

Devedesete godine kod nas donele sudominaciju politi~kih grafita. Izra`avalisu gnev, bili su duhovite, ironi~ne i zaje-dljive poruke koje su ukazivale na ma-njak javnosti. („Omladina je oti{la prekograne, zato {to neki jo{ nisu si{li s grane“,„Gospode ne opra{taj im jer dobro zna-ju {ta rade“, „U stvarnosti realnost je sa-svim druga~ija“).

Stevan Karanovi} je predsednik prvogGrafit udru`enja crta~a po zidu u Srbiji.On smatra da grafiti mogu biti obi~ne`vrljotine i brljotine ali i istinski biseri la-ko}e i nadahnu}a. Mogu sadr`ati ma{to-vite izjave ljubavi („Dobro jutro, Irina“)ili ~uveni grafit osamdesetih: „Sunce je, ati si ra{~upana“ koji je poslu`io Zoranu

Turneja novovaro{kog Folklornog ansambla

Uspe{ni nastupi u Francuskoj

Jeste li u poslednje vreme

„Tvoja slatkost j

Novovaro{anima dve nag

Najlep{a b

Zna~aj manifestacijeOtvaraju}i sve~anost ministar kulture Janko Ljumovi} je naglasio zna~aj manifesta-

cije Ratkovi}evih ve~eri poezije u vrijeme kada se mnoge druge pjesni~ke manifestaci-je gase. Direktor Ratkovi}evih ve~eri poezije, Kemal Musi} je kazao da ova manifesta-cija ide proevropskim i svjetskim putem, na {ta je posebno ponosan.

Zajedni~ki u misiji o~uvanja `ivotne sredinesponzori, stru~ni `iri i doma}ini ispred hote

Dobili pozive za nova gostovanja:KUD Doma kulture „Jovan Tomi}“

U Bijelom Polju odr`ane 47. Ratkovi}eve ve~eri poezije

Laureati Kragujevi} i Brkovi}

vau~er od 3.000 dinara za rasadnik, bu-ket cve}a i ba{tenska saksija), ina~e, po-kloni mnogobrojnih sponzora akcije.

Rade Kijanovi} je za cvetnu oazu na

Kamenoj gori dobio vikend za dve osobeu „Zlatarskim biserima“, pumpom za pr-skanje cve}a, doma}om rakijom, poklonvau~erom od 2.000 dinara za nabavkumaterijala u rasadniku, kao i kerami~kusaksiju za cve}e. Tre}enagra|ena Stojan-ka Dilpari} je za prelepu cvetnu terasudobila vikend za dve osobe u hotelu „Pa-norama“, pamu~nu posteljinu i vau~errasadnika „Taba{evi}“ u vrednosti od1.000 dinara.

Odluku o najlep{im ba{tama i terasa-ma ove godine doneo je `iri u sastavu:pro{logodi{nji pobednici akcije „Za cvet-ne oaze Prijepolja i Nove Varo{i“, na{isugra|ani Bisera i Milan Rvovi}, prije-poljski in`enjer hortikulture Mirsad Sa-dikovi} Zec i direktorka JKP „3. septem-bar“ Suzana [uljagi}.

Manifestacija je zavr{ena dodelomzahvalnice porodici Puri} jer su se poka-zali kao odli~ni doma}ini ugostiv{i tride-setak u~esnika akcije, kao i {to prelepimcvetnim aran`manima u okviru i ispred„Zlatarskih bisera“ pru`aju doprinos uoplemenjivanju `ivotne sredine, {to je icilj ove skoro decenijske aktivnosti Tele-vizije Forum. R. Popovi}

tembar 2017. V

Ovaj prilog sufinansira op{tina PribojPRIBOJ DANAS

Priboj - Arheolo{ka iskopavanja sred-njovekovnog utvr|enog grada Jagat, naplanini Bi} iznad Priboja, po~inju danas.Istra ivanja koja sprovodi Zavi~ajni muzejPriboj u okviru javnih radova uz finansij-sku pomo} op{tine trebalo bi da daju od-govore i na pitanja o nastanku Priboja. Zata istra`ivanja pribojska op{tina je ove go-dine namenila dva miliona dinara.

- Planirano je da se istra`ivanja zavr{eza tri godine Ove godine iskopavanja }etrajati dva meseca. Idu}e godine je planira-

na konzervacija zidina i delimi~na rehabi-litacija prostora, a zavr{ne godine smo pla-nirali rehabilitaciju i prezentaciju, tako daovaj lokalitet, sa ura|enim svetlosnim par-kom i prilaznim putem, mo`e da se uvrstiu turisti~ku ponudu. Zato smo konkurisa-li za sredstva i kod Ministarstva turizma,ka`e za na{ list direktor pribojskog muzejaSavo Derikonji}. Na osnovu vidljivih osta-taka zidina koje se nalaze na 906 metaranadmorske visine, na planini Bi} koja seuzdi e iznad leve obale Lima, mo`e se za-

klju~iti da je utvr|eni grad Jagat, koji seprostire na hektar i po zemlji{ta imao trou-gaonu osnovu sa izba~enom odbrambe-nom, don`on kulom. Naziv Jagat poti~e izstaroslovenske re~i koja zna~i crni dud.

- U istorijskim pisanim izvorima utvr-|eni grad, u ~ijem podno ju je bio trg, ko-ji je direktno vezan za istoriju i nastanakPriboja, pominje se u Povelji kralja Fridri-ha III iz 1448. godine, a zatim 1463. godi-ne u jednom putopisu pominje se i nazivPriboj u nahiji Dobrun. Pretpostavlja se daje grad nastao i znatno ranije u prednema-nji}kom periodu, ali se sa sigurno{}u nezna ko ga je i kada ta~no podigao, kada jekasnije ru{en i obnavljan, ko ga je sve kori-stio kao utvr|enje, pa se ra~una da }e naj-novija arheolo{ka istra`ivanja dati odgo-vore i na ta pitanja .

Zavod za za{titu spomenika kulture izKraljeva za{titio je 1982. godine ovaj loka-litet ka nepokretno kulturno dobro.

S. Bjeli}

Predinu da nastane kultna pesma kult-nog benda „La~ni Franc“.

Grafiti mogu odra`avati sjajan duh,kao legendarni grafit:“ Kad ja tamo a onome|utim“! Mogu biti filosofski:“ Ni{tanije sigurno“. Kulturolo{ki:“Ne slu{aj na-rodnjake - umri prirodnom smr}u“! Ve-rski:“Stalno idem u d`amiju ali nikakoda na|em moj broj cipela“.

Dragan Antonijevi}, istra`iva~ Etno-lo{kog instituta, smatra da je mogu}e od-rediti autora, odnosno njegov sociokul-turni, starosni i polni identitet. Pi{uuglavnom mladi ljudi (mada ima i pen-zionera!), oni koji imaju nagla{enu po-trebu za potvr|ivanjem grupnog identi-teta i koji su u potrazi za sopstvenim. Daih ve}inom pi{u mu{karci upu}uje spe-cifi~na komunikativna konvencija tipi~-na za kulturne kodove mu{karaca kao{to su: potvrda mo}i, degradiranje i pod-vrgavanje ruglu grupa, pojedinaca i po-java koje se do`ivljavaju kao prete}e pomu{ku seksualnost, kulturnu i ideolo{kudominaciju i identitet.

Na`alost, poslednjih godina, grafiti sumahom usmereni na izra`avanje stavaprema strankama, politi~kim liderima, aneretko su izraz {ovinisti~ke netrpeljivo-sti prema manjinskim grupama. Tako

postaju instrument mr`nje i destrukcije.To je na~in da mi{ljenje anonimnih bo-lesnika, koji su svoje ludilo proglasili zapatriotizam, dobije promociju i publici-tet. No, neki sadr`e i vrhunsku sociolo-{ku analizu: „Mi smo oni na koje su nasupozoravali na{i roditelji“!

Prijepolje i grafitiDugo su u Prijepolju jedini grafiti bi-

li oni napisani posle rata, ali ne podokriljem no}i ve} za dana - Smrt fa{i-zmu. Posle se tu i tamo ne{to pisalo zau~eni~kih dana (on i ona se vole). U de-vedesete smo u{li sa jednim jedinimgrafitom, sa neta~nom konstatacijom(„Plod ru`e je {ipak“). Dugo, stajao je je-dan divan grafit u Parku heroja - Mari-jana, volim te! Posle Petog oktobra seti-}emo se poruka ispisanih na zgradi Op-{tinske uprave i zgradi nekada{njeg Ko-miteta. Onda, nekako posle ubistva pre-mijera \in|i}a, grad je osvanuo sa gra-fitima : [ilerova, Ovo je na{ grad... Pisa-la su se za izbornih vremena i imena li-dera politi~kih stranaka...

Prijepolje nema grafita i neko bi rekao- i dobro je da je tako, ako ve} nema ne-{to kreativno da se poru~i. A i niko ne bi

da mu se vrljeka po fasadi - skupo do|eprekre~avati! Svojevremeno je objavlje-na i knjiga grafita pod nazivom „D`abaste kre~ili“. U njoj jedan grafit:“Jeste li uposlednje vreme pro~itali neki dobarzid“. Eto, jesam i to u Prijepolju!

Ali, eto, nedavno je jedna poruka ispi-sana na sasvim diskretnom mestu, iakoje {kolski objekat, zaista zavredila da seprokomentari{e. Svakako je onaj ko je pi-sao pun unutra{njeg ivota i ne`nosti ne-tipi~ne za ove prostore. Tako suptilna

igra re~ima, tako ne`ni pojmovi, takvaizjava simpatije - pa reko se mo`e pro~i-tati. Poezija. Nepatvorena. Podseti naskako je divno voleti, kako je uzvi{enoose}ati, kako je dobro umeti se izraziti,kako je neophodno imati nadahnu}e. Tosve zajedno ~oveku daje smisao, daje po-let, daje volju, razbija apatiju, dosadu, is-tost provincije, zluradost rezigniranih.

U jeku agresije, nemarnosti, pretera-nog prisustva, nametljivosti, poleta pro-se~nosti, isticanja gluposti, u jeku ekspo-

niranja preko dru{tvenih mre`a, u jekuomalova`avanja i samoomalova`avanja,u jeku „pu}enja“ po fotografijama, nekonekome ka`e da je - sladak! Ne lep, nezgodan, ne neodoljiv, ne otka~en, ve}jednostavno „sladak“. To je tako dobro.U vreme raspojasanog ma~izma i „{ire-nja“ u prazno, neko priznaje da ima sla-bosti.

Nema dalje. To nije hit jednog leta. Toje smisao ivota.

Indira Had`agi} Durakovi}

Po~inju arheolo{ka iskopavanja Jagata

e „pro~itali“ neki dobar zid

e moja slabost“

grade u ekolo{koj akciji prijepoljske Televizije Forum

ba{ta Sanje Matijevi}

Zna~ajan geografski i strategijski polo`aj

Grad Jagat je imao zna~ajan geografski i strategijski polo`aj. Kontrolisao je put du`reke Lima, {titio prilaz manastiru Banji i nekoliko puta bio grani~no utvr|enje. Polovi-nom XV veka nalazio se u pograni~noj zoni izme|u Hercegovine i Srbije, a po~etkomXIX, prema turskim dokumentima iz 1808. godine, kori{}en je kao tursko upori{te uborbama sa Srbima za vreme Prvog srpskog ustanka.

Prvo pominjanje u Povelji kraljaFridriha III 1448. godine: Jagat

e: Nagra|eni, la „Zlatarski biseri“

Prva nagrada: Deo cvetne oazeporodice Matijevi} u Vilovima

Kona~no grafit i u Prijepolju

petak, 8. septembar 2017.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Ishrana i napajanje ovaca

U selu Jasenovo odr`ana Seoska olimpijada

Pehar sportistima iz Bo`eti}aNova Varo{ - Na tradicionalnim sport-

skim susretima mladih iz 12 mesnih za-jednica na podru~ju novovaro{ke op{tine,poznatim kao Seoska olimpijada, koja jeovog puta odr`ana u Jasenovu, najboljerezultate ostvarile su ekipe iz Bo`eti}a.Mladima iz Akma~i}a, pro{logodi{njimpobednicima, u generalnom plasmanupripalo je drugo mesto i pehar za fer-plej,dok su bronzu podelili Bela Reka i Ruto{i.

I na ovoj jubilarnoj manifestaciji, upri-li~enoj 15 put za redom, mladi iz sela zla-tarskog kraja nadmetali su se u tradicio-nalnim sportskim disciplinama i ~oban-skim ve{tinama, a takmi~enja su se odvi-jala na sportskim terenima i fudbalskomstadionu u centru Jasenova.

- Takmi~enje se odvijalo u 13 discipli-na. Bo`eti}i su osvojili deset medalja od~ega pet zlatnih u malom fudbalu, nadvla-~enju konopca, obaranju ruke, bacanjukamena s ramena i nadvla~enju kli~ka.Pojedina~no, dominirao je Nemanja Lo-jani~i} iz Akma~i}a koji je u dalj iz mestasko~io 2,89 metara, a u vis 120 centimeta-ra i u obe discipline osvojio prvo mesto.Kamen je najdalje bacio Bo`o Popovi} izBo`eti}a koji je sa hicem od 13,15 metara

postavio novi rekord igara, a osvojio je pr-vo mesto i u sportskom obaranju ruke.Najbolji u nadvla~enju kli~ka bio je NenadIvezi}. U pikadu je pobedila Ljubica Sin-d irevi} iz Amzi}a, ka`e Du{ka ]irkovi},generalni sekretar Sportskog saveza op{ti-ne Nova Varo{.

Na ovogodi{njoj Seoskoj olimpijadiu~estvovalo je manje sportista nego lani,{to je najbolji pokazatelj organizatorima -TSC „Zlatar“ i lokalnom Sportskom save-zu da se u perspektivi ne{to mora menja-ti. Na igrama je prvo mesto u odbojciosvojila Bela Reka, dok su u basketu i pi-kadu, jedinoj disciplini za devojke, domi-nirali Amzi}i. Sportisti iz Bistrice bili sunajbolji u stonom tenisu, u {ahu Dra`evi-}i, a u skoku u vis i skoku u dalj Akma~i}i.U sportskom ribolovu takmi~enje je bilona Zlatarskom jezeru, a prvo mesto pripa-lo je Ruto{ima. R. P.

Prijepolje - U osam prijepoljskihosnovnih {kola nastavu }e ove godinepoha|ati 392 u~enika prvog razreda,{to je 14 vi{e nego prethodne {kolskegodine. Najvi{e prvaka upisala je i naj-ve}a Osnovna {kola „Vladimir Peri}Valter“ . Sa tri izdvojena odeljenja uovoj {koli u klupe je prvi put selo 118|aka. Osnovnu {kolu „Milosav Stiko-vi}“ upisalo je ukupno 90 prvaka, dokOsnovna {kola „Svetozar Markovi}“ uBrodarevu ove godine ima 75 u~enikaprvog razreda. Izdvojeno odeljenje ove{kole u selu Komaran upisalo je ~ak 13prvaka, a ima i 17 pred{kolaca. Na`alostu izdvojenim odeljenjima u selima Go-stun i Slatina upisana su samo dva, od-nosno jedan u~enik.

Prvaka u Osnovnoj {koli „Sveti Sa-va“ ove godine je 36. Kada je re~ o iz-dvojenim odeljenjima, najvi{e ih je (10)u selu u Hisard`ik. Osnovna {kola „Mi-hailo Bakovi}“ upisala je devet prvaka,a isti je broj u~enika i u izdvojenomodeljenju na Jabuci. Po jedan |ak prvaknastavu }e poha|ati u izdvojenim ode-ljenjima na Zvijezdu i Karo{evinama. UOsnovnoj {koli „Bo{ko Buha“ u prvirazred su upisana 33 u~enika . Zna~aj-niji broj, njih 15, u izdvojenom odelje-nju u selu Lu~ice. Osnovna {kola „Du-{an Toma{evi} ]irko“ ove {kolske go-dine ima 31 prvaka. Osnovna {kola „10oktobar“ u planinskom selu u Babineupisala je 15 u~enika u prvi razred, aima i dva pred{kolca. I. H. D.

Berane, Strazbur - Evropski sud zaljudska prava u Strazburu je, u sporufirme Sinex i dr`ave Crne Gore zbogfabrike Beranka, nekada{nje fabrikepapira u Beranama, presudio u koristbeogradskog preduze}a jer je utvrdio,kako je navedeno u odluci, povreduprava na pravi~no su|enje i djelotvor-ni pravni lijek.

- Podnosilac tu`be, privatna kom-panija Sinex osnovana 1989. godine iregistrovana u Beogradu, podnijela jeprigovor u vezi sa registracijom fidu-cijarnih prava. Podnosilac zahtjevatako|e se `alio na nedostatak djelo-tvornog doma}eg pravnog lijeka, po-

zivaju}i se na ~lan 3 Konvencije o za-{titi ljudskih prava i osnovnih slobo-da, kao i na kr{enje njegovih vlasni~-kih prava zajam~enih ~lanom 1 Pro-tokola br. 1 Konvencije. Sud je utvr-dio povredu ~lana 6 - prava na pra-vi~no su|enje i povredu ~lana 13 -pravo na djelotvorni pravni lijek, na-vedeno je u odluci suda. Crna Gora}e, kako prenose podgori~ke Vijesti,prema presudi Suda u Strazburu,Sinexu u roku od tri mjeseca moratida isplati 5.500 evra za nematerijalnu{tetu, uz sve poreze koji bi mogli bitizara~unati, kao i 500 evra za tro{ko-ve sudskog postupka. C. D.

Pljevlja - Pljevaljski Rudnik uglja je jo{ u aprilu podniotu`bu protiv podgori~ke firme „Cijevna komerc“ jer nije za-vr{ila sve radove na stambenoj zgradi koja je izgra|ena zapotrebe rudara, a prvo ro~i{te o~ekuje se ovog mjeseca. Zapodgori~ki Dan su u rukovodstvu Rudnika uglja rekli davjeruju da }e sud presuditi u njihovu korist, ali ne otkrivajuu kom iznosu je tra`eno obe{te}enje.

Isti~u da je du`e vremena ra|eno na tome da do|e dodogovora sa kompanijom „Cijevna komerc“, ali da su nakraju bili prisiljeni da na sudu tra`e pravdu. „Cijevna ko-merc“, ~iji je vlasnik Danilo Petrovi}, uporno je izbjegavala

da po{tuje dogovoreno. Izgradnja stambene zgrade za po-trebe radnika Rudnika uglja po~ela je 2010. godine u vrije-me kada je predsjednik borda direktora Rudnika uglja bioPredrag Bo{kovi}. Tom prilikom je dato obe}anje da }ezgrada biti zavr{ena za godinu, ali je osamdeset stanova, ko-liko zgrada ima, bilo useljeno tek u prolje}e 2015. godine.Po useljenju radnika u stanove, od 80 vlasnika stanova, njih72 su podnijela tu`be protiv Rudnika uglja jer stanovi ima-ju brojne mane. Po tom pitanju odr`ano je ve} prvo ro~i{te,a sud je odredio vje{take koji }e utvrditi u kojoj su mjeri vla-snici stanova zakinuti. C. D.

Podru~ja Pe{terske visoravni i sela u podno`ju Kopaoni-ka, Rogozne i Golije, oduvek su bila jedna od najboljihpodru~ja za uzgoj ovaca u Republici Srbiji. Njihovo me-sto u sto~arskoj proizvodnji je uslovljeno time {to u ishra-ni mogu da koriste pa{njake koji su drugim `ivotinjamanedostupni, kao i hraniva koje druge vrste ne mogu dakoriste. Osnovnu hranu za ovce ~ine voluminozna hrani-va, pre svega pa{a.

Borave}i na pa{njacima ovce koriste i mnoge korovskebiljke i na taj na~in veoma uspe{no spre~avaju zakorovlje-nost zemlji{ta. One se mogu napasati i na pa{njacima nakojim su se napasala goveda. Prilagodljive su razli~itimuslovima dr`anja i ishrane zahvaljuju}i tome njihovo ga-jenje mo`e da varira od vrlo intenzivnog do vrlo eksteziv-nog. Na ovim prostorima ovce se gaje ekstezivno, u veo-ma oskudnim uslovima dr`anja i ishrane pre svega zahva-ljuju}i autohtonoj rasi koja je zastupljena na ovom pod-ru~ju - sjeni~koj pramenki.

Da bi se lak{e organizovala ishrana ovaca neophodnoje sagledati njihov proizvodni ciklus. Osnovne faze proiz-vodnog ciklusa su: jagnjenje, laktacija, period pauze, pri-prema za oplodnju, oplodnja i bremenitost. Sa stanovi{taishrane, potrebe ovaca su najni`e u periodu pauze i na po-~etku bremenitosti a najvi{e na kraju bremenitosti i to-kom laktacije. Za svaki deo proizvodnog ciklusa postojioptimalan nivo ishrane koji obezbe|uje odr`avanje nje-nih produktivnih funkcija i omogu}ava proizvodnju. Za-hvaljuju}i obliku usta i usana mogu da pasu bli`e zemljiod goveda i da bolje iskoriste pa{njak. Pasu obi~no osam

do devet sati na dan, ali mo`e biti produ`eno i do 13 satiukoliko je pa{a slaba.

Ishrana se sastoji od devet intervala od 20-90 minutanakon ~ega ovce imaju periode od 45 - 90 minuta za od-mor i pre`ivanje. Za iskori{}avanje hrane od izuzetnogzna~aja je stanje . Jaganjci u~e od svojih majki koja hrani-va treba da jedu. Potrebno im je dve-tri nedelje da se na-viknu na ne{to novo u ishrani. Ve}ina njih prihvate pro-mene u obroku posmatraju}i {ta jedu ostale ovce. U zim-skom periodu ishrana ovaca zasniva se na obrocima sa-stavljenim od kvalitetnih kabastih hraniva, kvalitetnog se-na trava i sena lucerke kao i sila`e uz dodatak 150 -250 grkoncentrata. U zavisnosti od koli~ine suve materije uobroku, temperature vazduha, fiziolo{kog stanja organi-zma, potrebe u koli~ini vode kod ovaca su razli~ite. U pro-seku, jedna ovca u toku dana zahteva 2,5 l vode za pi}e zasvaki kilogram unete suve materije obroka.

Potrebe u vodi u toku dana zavise i od godi{njeg doba.U prole}e ovcama je neophodno obezbediti 3,5 l - 4 l, a uletnjim mesecima 5 l - 6 l, dok u jesen ovce zahtevaju 3 l -3,5 l vode. Zimi bi ovcama trebalo obezbediti 1,7 l - 2,3 lvode po grlu. Ne bi trebalo da oskudevaju u vodi, poseb-no grla u laktaciji. @edne ovce slabije konzumiraju hrane,~ime se direktno uti~e na proizvodnju. U zimskim mese-cima, mo`e se dogoditi da umesto da piju vodu, jedu sneg,a leti da piju iz ustajalih bara ~iji kvalitet je neodgovaraju-}i. Ovakav na~in napajanja ovaca je nepo`eljan i treba gaizbegavati jer su mogu}e prehlade i infekcije.

Safet Vesni}, dipl. in`. poljoprivrede

Beogra|anin „dobio“Crnu Goru u Strazburu

Rudnik uglja tu`i podgori~kogra|evinsko preduze}e

Po~etak {kolske godine u Prijepolju

Broj prvaka malo pove}anPo~etak {kolske godine u Prijepolju

Broj prvaka malo pove}an

Najvi{e prvaka: O[ „Vladimir Peri} Valter“

Izgubili u finalu: Ekipa Ruto{au nadvla~enju konopca

Takmi~enje od 2002. godinePrva Seoska olimpijada odr`ana je 2002. godine. Od tada pa do danas sve me-

sne zajednice su imale priliku da se poka`u kao doma}ini.

Novi Pazar - Dugo ~ekana velika me-dalja sa velikog seniorskog takmi~enjanajzad je u rukama Amele Terzi}. Daima mnogo onih koji bi Univerzijadida ospore atribut - velika, ima. Nemani potrebe trubiti na sva zvona i trpatije u najvi{u kategoriju planetarnihsportskih takmi~enja, ali minimizirati

je, to je ve} greh. Okrenemo li ugao gle-danja i iz tog kuta postavimo pitanje,{ta bi bilo da Amela nije osvojila zlato,ili jo{ bolje, da se nije domogla pobed-ni~kog postolja, koliko bi dobili novih,ionako ve} brojnih kriti~ara Terzi}evai njen trener Rifat Zilki}? Zato je zlatnamedalja sa Univerzijadi ogroman us-peh, jer ni{ta osim nje ne bi se smatra-lo za veliko delo, a svaki drugi rezultat

i bilo koja medalja osim najsjajnije bilibi podvedeni pod jo{ jedan manji ilive}i poraz.

Dostignu}a juniorke Amele Terzi}svrstala su je u onu grupu svetskih atle-ti~arki za koje se predvi|alo da }e i uzrelom dobu ariti i paliti me|unarod-nim atletskim stazama. Svako ko iolerazume sr` atletike, zna da je po lepoti,sport broj jedan, verovatno i po kvali-tetu, {to zna~i porediti je sa bilo kojim

drugim individualnim sportom vi{e jenego izli{no. Kad to znamo, ne trebamnogo pameti da bi se shvatilo kako seu njoj do velikih rezultata i medalja nedolazi lako, a kad se do|e onda ih valjavisoko vrednovati. Mo`da u nekimdrugim sportovima postoje male i ma-nje zlatne medalje, u atletici niti ih jebilo niti }e ih ikad biti. Bila bi greotaupore|ivati zlata iz nekih drugih spor-

tova sa atletskim zlatima, ali da ima ionih za koja je zlato osvojeno u kraljicisportova 24 - karatno i te kako ima.

Do pobede na Univerzijadi u trci na1.500 metara Amela je stigla u konku-renciji koja nije bila najja~a. Me|utim,ve}ina rivalki koja je u njoj u~estvova-la u stanju je da iznenadi, dakle i pobe-di i bolje atleti~arke nego {to je to Ter-zi}eva. Da je, ne daj bo`e, osvojila „sa-mo srebro ili bronzu“, sigurno bi se na-

gomilao ionako bogati kontingent kri-tizera i njihovi slo`ni povici u stilu:„Eto, ni na Univerzijadi ne mo`e dapobedi, nije za velike trke i velika tak-mi~enja...“ Zato ovo zlato iz Tajpejaima jo{ jednu vrednost, odbila je novulavinu kritika i bar za jedno vremeoslobodila se nesuvislih komentara.

Nema dileme, njena odluka da tr~ina Univerzijadi bila je hrabra. U situa-ciji kad se nisu slegli komentari na na-stup u Londonu na Prvenstvu sveta, uTajpeju osim zlatne medalje ni{ta se nebi smatralo za uspeh. U Engleskoj Ter-zi}eva nije razo~arala, kao {to je to bioslu~aj sa skoro svim pre|a{njim u~e-{}ima na velikim takmi~enjima, tr~alaje u skladu sa svojim ovogodi{njimgrani~nim vrednostima (4:08,55), aliutisak koji je ostavila nije bio najbolji.Bilo je to ubita~no brzo polufinale ukojem je vrlo rano ispala iz konkuren-cije za finale. Satisfakcija u odnosu naranija velika takmi~enja postoji, bila jebr`a od u~esnica druge polufinalne tr-ke i kasnijih finalistkinja - Dibabe,Simpson, Mjuir, Akaui i Klajn. Pro-blem je {to se od Amele, u skladu sanjenom reputacijom, uvek o~ekuje dana Evropskom prvenstvu obaveznou|e u finale, osvoji medalju ili u najgo-rem slu~aju do poslednjeg metra trkeda bude u krugu kandidatkinja za me-dalju. Na Prvenstvu sveta ulazak u fi-nale je vrh rezultat. Ni~ega od toga unjenoj seniorskoj karijeri, koja traje ~e-tiri godine nije bilo, a o~ekivalo se barna jednom takmi~enju, posebno uAmsterdamu na Evropskom {ampio-natu pro{le godine.

Reference je imala. Pre pet godina uBarseloni na Svetskom prvenstvu zajuniore bila je druga na 1.500 metara,ispred nje samo Fejt Kipjegon iz Keni-je, ista ona koja je onomad u Londonu

postala prvakinja planete me|u seni-orkama. Amela ima samo jedno najve-}e finale na otvorenom - Evropsko pr-venstvo u Cirihu 2014 (12. - poslednjemesto). Mnoge od njenih ispisnica, ko-je je kao juniorka pobe|ivala na najve-}im takmi~enjima, imaju seniorska fi-nala, pa i medalje... ima istine, ali... Po-gledajmo, redosled 12 najboljih na1.500 u Londonu. Peto mesto SifanHasan i 12. Hane Klajn, kao i i titula pr-

vakinje Kipjegon, sva ostala mesta zau-zele su devojke starije od Terzi}eve, oddve do sedam godina. Jesu Amelina,,prolazna“ vremena na najve}im tak-mi~enjima slabija od o~ekivanih, alivremena da se na njima u cilj u|e nana~in kako je to bilo na Univerzijadiima jo{ dovoljno.

Po zavr{etku svetskog prvenstva,selektor reprezentacije Srbije Slobo-dan Popovi} po prvi put bio je direk-tan i poprili~no o{tar u komentaruAmelinog nastupa, nikako i zlurad.Rekao je, izme|u ostalog: „Ne odgo-varaju joj trke na 1.500 m koje se ubr-zavaju od starta ka cilju. To ona nemo`e da prati i zajedno sa treneromkroz sistem treninga moraju da pro-

na|u re{enje. Bez sumnje da je ona ta-lentovana trka~ica, ali mora da pove-de vi{e ra~una o tome da se ne tr~euvek trke kakve odgovaraju AmeliTerzi}. Mislim da njoj i njenom trene-ru nedostaje malo vi{e hrabrosti, daposlu{aju savet da i u trkama sa zvu~-nim imenima poku{a da nametne ri-tam kakav njoj odgovara i da ga na-metne drugima. Mora to da proba, jerovo nije re{enje“.

Na~in na koji je do{la do zlata u Taj-peju kao da sugeri{e da su Popovi}evere~i stigle do onih kojima su upu}ene,bez obzira {to na Univerzijadi nije bilasvetska elita kilometra i po. Pre ulaskau poslednji krug finalne trke, Amela jekrenula u svoju trku. Za ovu disciplinuto je duga~ak i nimalo lak na~in da sedo|e do pobede. U poslednjih 30-akmetara ~inilo se da ne}e izdr`ati ura-ganski napad Ugan|anke Ajok, aliTerzi}eva je na{la na~in da na uraganodgovori jo{ ja~im uraganom i u ciljuse isprsi ispred Ajokove. Rezultat kojije postigla daleko je od svetski vrednogvremena (4:18,19), ali na~in na koji jepobedila, a samo pobeda je bila va`na,bio je svetski vredan.

petak, 8. septembar 2017. VII

Lepo dru{tvoKolika je vrednost zlatne medalje Amele Terzi} pravi pokazatelj je i slede}i

podatak. Srbiju je u Tajpeju predstavljalo 87 sportista, a osvojene su ~etiri me-dalje, sve zlatne. Da na Univerzijadi samo najbolji dolaze do najsjajnijih meda-lja da se videti i kroz spisak onih koji su do njih do{li. Najuspe{niji sportisti Sr-bije sa Olimpijskih igara u Rio de @aneiru, Tijana Bogdanovi}, tekvondo tim i va-terpolisti, plus Amela Terzi}. Lepo dru{tvo, nema {ta!

Prijem kod gradona~elnikaGradona~elnik Novog Pazara, Nihat Bi{evac primio je Amelu Terzi} po povratku

sa Univerzijade, zahvaliv{i joj se na sjajnom prezentovanju grada i zemlje, rekao jei: „Ponosni smo na tebe i tvoju prvu seniorsku zlatnu medalju.“ Terzi}eva je na overe~i gradona~elnika uzvratili: Najlep{i ose}aj je kad se sa velikog takmi~enja vra-ti{ ku}i, pa jo{ sa zlatom“.

SPORTAmela Terzi} zasijala i u seniorskoj konkurenciji

Posle Tajpeja ni{ta nije istoPrvoslav Le{evi}

PRVA POBEDA FUDBALERANovi Pazar - Po prikazanoj igri Novi Pazar je mogao i morao da postigne ubedljivi-

ju pobedu u me~u 3. kola Prve lige nad Jagodinom od krajnjih 2:1 (1:0). Prva tri bodaNovopazarci su upisali golovima Ristova u 14. i Vukomanovi}a u 72. minutu, strelacza goste bio je Stojcev u 57. minutu. Rival Pazarcima u slede}em kolu je vode}i tim ligeSin|eli}. Utakmica se igra sutra (16.30) u Beogradu.

USPE[NI I KADETINovi Pazar - Do prve pobede u Kadetskoj ligi Srbije stigao je i tim Novog Pazara.

Na terenu u [utenovcu visoko je sa 5:0 (1:0) pora`en Dinamo 1945 iz Pan~eva. Goloveza doma}ina postigli su Brun~evi} 2, Ajdinovi} (iz jedanaesterca), [krijelj i M. Sadovi}.

JO[ANICA NE ZNA ZA PORAZNovi Pazar - Jo{anica ni posle 3. kola zonske lige ,,Morava" ne zna za poraz. Sastav

trenera Kenana Kola{ica odigrao je bez golova u Kova~ima sa Radni~kim.

USPE[NI KAJAKA[I Novi Pazar - Kajaka{i Starog grada iz Novog Pazara osvojili su deset medalja, od

toga zlatnu, tri srebrne i {est bronzanih, na Prvenstvu Srbije na divljim vodama u spus-tu za juniore, ~ime su u ekipnoj konkurenciji na tom takmi~enju u U{}u zauzeli prvomesto. Alen Tahirovi}, koji je sa pet medalja bio najtrofejniji takmi~ar, pobedio je u dis-ciplini klasik kajaka jednoseda (K1), dok je sa Amelom Tuti}em u kanuu dvosedu (C2)do{ao do srebra u sprintu.

VEST

I IZ S

PORT

A

Uspeh na Univerzijadi: Finalna trka i na pobedni~kom postolju

Foto

: R. Z

ilki}

petak, 8. septembar 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Berane - Ako Vlada ne ubrza radova na sana-ciji najve}e divlje deponije na sjeveru - Vasovihvoda, mje{tani Beransela ponovo }e ustati, naja-vio je predsjednik Mjesne zajednice (MZ) Beran-selo Slobodan Lon~ar, ocijeniv{i da se projekature|enja sanacije realizuje sporo i da mje{tanizbog toga trpe negativne posljedice.

Lon~ar tvrdi da je zbog postojanja smetli{ta naVasovim vodama posljednjih godina u Beranseluevidentiran porast broja oboljelih od plu}nih idrugih opasnih bolesti. Dodaje da su podaci o to-me vi{e nego zabrinjavaju}i i da su mje{tani, i po-red toga {to se na Vasovim vodama vi{e ne odla-`e sme}e, izlo`eni te{ko sagledivim {tetnim po-sljedicama. Isti~e da po ko zna koji put mje{taniBeransela zahtijevaju od Vlade i resornog Mini-

starstva da ubrzaju radove na Vasovim vodama,jer je to „najve}a planina sme}a u Crnoj Gori“.„Ukoliko to ne urade, odnosno ne ubrzaju, Beran-selo ponovo ustaje na noge. Vi{e nemamo vreme-na za ~ekanje“, izjavio je Lon~ar Vijestima.

Nadle`ni su u martu 2014. saop{tili da na Va-sovim vodama vi{e ne}e istovariti sme}e, {to je is-po{tovano i najavljena kompletna sanacija depo-nije. Mje{tani tvrde da je od obe}anog malo togaura|eno i da predvi|ena sredstva od milion evraza sanaciju smetli{ta jo{ nijesu stavljena u odgo-varaju}u funkciju. Od svega obe}anog, tvrde, dosada su izvedeni samo odre|eni poslovi na kana-lisanju takozvanog Lu~kog potoka. Imaju pri-mjedbe i na te radove. „Prvi porast vodostaja Lu~-kog potoka, na isteku protekle zime, pokazao je

da izvo|a~ radova, podgori~ko preduze}e Tehno-put, nije uradilo odgovaraju}i betonski ulaz zaprihvatanje vode koja treba da se sprovede u po-stavljene cijevi, {to je izazvalo ozbiljne probleme.Tako voda umjesto u cijevi i dalje te~e rubom de-ponije, odnose}i znatne koli~ine sme}a pravo uLim“, tvrdi Lon~ar.

Mje{tani Beransela godinama su protestovalizbog deponije u Vasovim vodama, u kojoj je odla-gano sme}e iz Berana. Vi{e puta su blokirali de-poniju, sukobljavali se sa policijom i bili privo|e-ni. Situacija je posebno bila napeta tokom 2013.godine kada je u Beranama izbila epidemija sto-ma~nih infekcija koju su mnogi povezali sa tada-{njom blokadom deponije, grad se gu{io u sme-}u, a voda za pi}e bila neispravna. C. D.

Mje{tani Beransela nezadovoljni tempom sanacije deponije

Ponovo prete protestima

Mogu}i novi problemi zbogVasovih voda: Berane

Pljevlja - Pljevaljski odbor Saveza boraca Narod-nooslobodila~kog rata 1941-1945. pokrenu}e inicija-tivu da se ulica u Pljevljima ili neka institucija, nazo-ve imenom Josipa Broza Tita, do`ivotnog predsjed-nika biv{e SFRJ. To je najavio predsjednik pljevalj-skog odbora Vidoje Despotovi}, isti~u}i da se olakozaboravljaju Titove zasluge u borbi protiv fa{izma, apoku{avaju rehabilitovati doma}i izdajnici kojima sepodi`u spomenici.

- Povodom 80 godina od dolaska Tita na ~elo KPJ(1937), te zasluga u rukovo|enju Narodnooslobo-dila~kom borbom u Drugom svjetskom ratu u bor-bi protiv fa{izma i oslobo|enja na{e zemlje, posta-

vlja se pitanje kako se desilo da u na{em gradu ne-ma ni ulica sa Titovim imenom. Na`alost, to je sta-nje i u drugim op{tinama. Kakav apsurd i u kakvese krajnosti znalo oti}i, pa da je u pitanju i manje za-slu`an ~ovjek, isti~e Despotovi}. Glavna ulica u Plje-vljima nosila je ime mar{ala Tita, ali je preimenova-na u Kralja Petra I, po~etkom devedesetih godinapro{log vijeka, u vrijeme kada je u Pljevljima na vla-sti bio jedinstveni DPS. Pljevaljski odbor Socijalde-mokratske partije lani je pokrenuo prikupljanje pot-pisa za pokretanje inicijative da se ulici Kralja PetraI vrati nekada{nje ime, ali javnost nikada nije upo-znata sa njenim ishodom. C. D.

Sumnje u datekoncesije

Berane - Predstavnici Novog udru`enja drvopre-ra|iva~a, konzorcijuma DOO „Berkom“, zatra`ili suod Vrhovnog dr`avnog tu`ila{tva da preispita kakosu odgovorni u Upravi za {ume donijeli odluku o do-djeli koncesija u dijelu gazdinske jedinice „Kaludar-sko-dapsi}ke {ume“. Njihova reakcija je uslijedila na-kon saznanja da ni ove godine, kao vlasnici pogona zadrvopreradu, od Uprave za {ume nijesu dobili neop-hodnu sirovinu za rad. Onu ka`u kako opravdanosumnjaju da je prilikom dodjele koncesija na {ume napomenutom lokalitetu bilo koruptivnih radnji i dazbog toga neko mora da odgovara. Tvrde da je tenderza dodjelu koncesija „namje{ten i da privilegovani po-nu|a~ nije prilo`io valjanu dokumentaciju“. S. D.

Borci NOR u Pljevljima

Vratiti Titovo ime