КАЛЕМЉЕЊЕ ВОЋАКА

Постоји више начина калемљења на зрело, али се у расадничарској производњи највише примењује просто и енглеско спајање. Остали начини калемљења на зрело се најчешће примењују при прекалемљивању воћака. Просто спајање примењује се када су подлога и калем-гранчица приближно исте дебљине (сл.96). Прво се на подлози направи кос пресек, а затим се узме унапред припремљена исечена гранчица и направи се коси пресек са супротне стране добро развијеног пупољка.

Сл. 96. Калемљење простим спајањем Сл. 97. Калемљење енглеским спајањем

Код калемљења кајсије, узима се део калем-гранчице са 3–4 пупољка, а код осталих воћних врста обично са по 2 пупољка. Једино се орах, због великих интернодија, калеми са делом калем-гранчице који најчешће има само један пупољак. Када су пресеци направљени на подлози и калем-гранчици, они се спајају и вежу једним од напред наведених везива. После везивања врши се премазивање спојног места и врха калем гранчице калем воском или парафином. Овај начин калемљења се примењује ако се подлоге калемљене очењем на спавајући пупољак нису примиле и за подлоге које нису окалемљене очењем. Поред тога, може се користити за производњу садница и то претежно јабуке, тако што се врши директно спајање из руке, подлоге и калем-гранчице и онда се калемови држе у сандуцима са пиљевином на температури 3–5°Ц, док се не изврши потпуно калусирање спојног места. Такви калемови се износе и саде када се укажу повољни услови за садњу напољу. Овакво калемљење се обавља у фебруару месецу. Међутим, могуће је и калемљење из руке крајем марта или у априлу, када крену сокови у подлогама. Овакви калемови се не уносе у стратификалу већ се одмах саде напољу у добро припремљено земљиште.За калемљење на зрело мора се имати готов калем восак како би се спојно место калема заштитило од влаге, ваздуха, исушивања, инфекције итд. Може се користити хладни и топли калем восак.

Топли калем восак може да се припреми на један од следећих начина:• Истопи се и процеди 1 кг смоле од четинара, па се томе дода 100 г пчелињег воска и 400 г топљеног лоја. Загревањем се све то растопи у једном суду. Када се охлади он је тврд и мора се пре употребе загрејати.• Измере се једнаке количине колофонијума, пчелињег воска и смоле и уз загревање растопе. Уз мешање се додаје терпентин.• Хладни калем восак може да се припреми на један од следећих начина:• Потребно је узети 730 г колофонијума, 75 г пчелињег воска 75 г топљеног лоја и 120 мл шпиритуса. Прве три материје се растопе загревањем, затим се уз стално мешање дода шпиритус.• Измери се 1000 г колофонијума, 500 г пчелињег воска, 300 мл шпиритуса и 250 мл јестивог уља (по Кораћу). Прва два састојка се загревањем растопе и када смеша почне да се хлади уз мешање се додају шпиритус и уље.• За калемљење треба имати воћарске тестерице, воћарске маказе, нож кресач и калемарски нож. Сав алат треба да је оштар и чист. За калемљење треба имати материјал за везивање и калем восак за калемљење у пролеће. За везивање се користе специјалне гумице, пластичне траке, рафија итд. Битно је да је материјал који се користи довољно растегљив како би се избегло усецање везива у калем.Исти ефекат се постиже, а калеми се лакше везују, ако се уместо простог спајања примени енглеско спајање (сл. 97). Оно се масовно користи код производње лозних калемова и не примењује се везивање калемова, као и код ораха, док се код осталих воћних врста спојно место везује.

ПРЕКАЛЕМЉИВАЊЕ ВОЋАКА

Прекалемљивање воћака се примењује у случају ако је извршен погрешан избор сорти за одређене агроеколошке услове, ако се жели унети нова сорта опрашивач, ако су већи захтеви тржишта за одређеном сортом, када треба да се обезбеди већа количина калем-гранчица, ако дивље воћне врсте желимо привести култури итд. У пракси се најчешће прекалемљују јабука, крушка и шљива, нешто ређе трешња, вишња, бресква и дуња. Узгред да напоменемо да се вишња може калемити на трешњу, а већина трешања на вишњу не могу. Кајсија се може калемити на шљиву, док шљива на кајсију не; затим већина сорти крушка на дуњу може, док дуња на крушку не може. У погледу старости, воћке се могу прекалемљивати до двадесете године старости, мада је боље ако су воћке млађе јер се тада постиже већи успех. Приликом прекалемљивања мора се водити рачуна да се сорте подударају у погледу бујности, времена цветања и завршетка вегетације. Прекалемљивање треба избегавати код слабо бујних, оболелих и повређених стабала.Пре прекалемљивања воћке треба на време припремити. Код старијих воћки треба скратити гране које ће се прекалемити и то обично крајем фебруара или почетком марта, док се код млађих стабала то мора урадити приликом прекалемљивања. Прекалемљивање се може урадити директно на деблу, првим раменим гранама и на гранама у круни. Пожељно је да гране нису дебље од 5 до 8 цм и да су доње дуже а горње краће. Обавезно приликом прекалемљивања треба оставити гране “хранитељице” и то 2–3 слабије развијене гранчице по грани које су положеније и у доњем делу круне. Њихова је улога да хране стабло док се не развију калем-окца, да спречавају појаву великог броја водопија и да штите дебло од сунчевих опеготина. Прекалемљивање воћака се изводи пре кретања вегетације, или што је боље, у време кретања вегетације. Прекалемљивање јабучастих воћних врста и шљиве врши се у другој половини марта. Поред тога, прекалемљивање се може урадити и у августу на спавајући пупољак. Ово калемљење се препоручује на старијим воћкама и за следеће воћне врсте: трешњу, вишњу, брескву и кајсију. У овом случају остави се на свакој грани 2–3 правилно распоређена младара и изврши се калемљење при њиховој основи на спавајући пупољак. Скраћивање младара врши се у пролеће изнад пупољака.При прекалемљивању у пролеће примењују се различити начини калемљења: спајањем, калемљење под кору (сл. 98), на исечак (сл. 99), са стране у процеп и др.

Сл. 98. Калемљење под кору Сл. 99. Калемљење на исечак

Према нашем искуству, најбоље резултате даје калемљење на исечак јер пресек пре калусира, мање је очењивање при дувању ветрова итд. Колико ћемо оставити гранчица зависи од дебљине гране и креће се од 1 до 4 калем-гранчице, ређе више. Пожељно је да пресек на гранчицама које се стављају под кору или на исечак буде што дужи. Калем-гранчице се стављају са унутрашње или на бочне стране грана. Калем-гранчица која се стави под кору или у исечак чврсто се завеже рафијом или специјалним тракама за ову намену и после везивања сви пресеци на месту калемљења се премажу калем-воском. Уколико се при овом калемљењу не приме неке калем-гранчице онда се у августу изврши калемљење на спавајући пупољак. У току године треба уклањати младаре старе сорте и наредних 2–3 године формирати жељени облик круне.

КАЛЕМЉЕЊЕ НА СПАВАЈУЋИ ПУПОЉАК

Калемљење на спавајући пупољак се обавља од средине јула до средине па и краја септембра, што зависи од воћне врсте. Ово је најбољи и најпогоднији начин калемљења у расадницима.

Редослед калемљења би требао да буде следећи: крушка на крушку, кајсија и шљива на домаће сорте шљива, јабука на вегетативне подлоге, јабука на јабуку, крушка, дуња и мушмула на дуњу, кајсија на кајсију, бресква на брескву, вишња и трешња на трешњу, шљива на џенарику и на крају трешња и вишња на магриви. Код нас се начешће обавља очење у облику слова "Т", а једино се у топлиим рејонима, код ораха примењује калемљење на прозор. За калемљење на спавајући пупољак калем-гранчице треба скидати непосредно пред калемљење. Са њих одмах треба скинути лишће и оставити једну трећину лисне дршке. Правило је да се калем-гранчице узимају са здравих уматичених воћних стабала. Ако се узимају из производних

засада, а по правилу не би требало, онда се скидају са стабала која су здравија и роднија. Приликом бирања калем-гранчица, треба бирати нормално зреле, а то су обично оне које се налазе на периферији круне. Вршни и основни део калем гранчице не треба користити за калемљење јер је вршни недовољно одрвенео, а базални нема добре пупољке па ће и пријем бити слаб. Код

коштичавих воћних врста треба узиматишто дуже калем гранчице јер оне садрже више вегетативних пупољака. Такође, код неких јабука и крушака које образујуродне постране пупољке, треба бирати дуже младаре. Сама техника калемљења се изводи на следећи начин. Прво треба припремити подлоге за калемљење. Оне се очисте од бочних гранчица и лишћа до висине 15-25 цм. Код коштичавих се то ради раније, а код јабучастих непосредно пред калемљење. Уколико није било падавина, на 10 до 15 дана пред калемљење треба извршити једно заливање да би се кора боље одвајала од дрвета. На очишћеном делу подлоге, 10-15 цм од земље, направи се уздужни пресек око 3 цм и попречни око 1 цм у виду слова "Т". Другом страном ножа се одвоји кора од дрвета. У леву руку се узме калем гранчица, врхом окренута ка телу, оштрим ножем се на 1,5 цм испод основе пупољка засече и полако скида пупољак са кором и једним тањим слојем дрвета до 1 цм изнад пупољка. Скинути пупољак се држи за петељку и брзо увлачи под кору. Уколико је дужина коре већа и не улази у направљени пресек на подлози, онда се вишак коре одсече да би пупољак добро налегао на дрво. Стављени пупољак се увеже 1 цм изнад и око 2 цм испод пупољка, најчешће специјалним гумицама за ту намену, а може и рафијом или најлонским петељкама. Након 10-15 дана може се установити да ли је калељење успело или није. Ако део лисне дршке при додиру прстом лако отпада, онда је то знак да је пупољак примљен, а ако је сасушена, жилава и тешко се одваја од пупољка, значи да се пупољак није примио. Ако пупољак није примљен треба поновити калемљење. Наредне године на пролеће се окалемљене подлоге скраћују изнад окалемљеног пупољка.Крушку можеш калемити на дуњи или сејанцу крушке.

КАЛЕНДАР КАЛЕМЉЕЊА

Кад је у питању календар калемљења воћа он би отприлике био сљедећи:1. трешње и вишње - од краја јануара до почетка марта,2. крушке, шљиве, кајсије, брескве и мушмуле - од почетка марта до почетка априла,3. јабуке - од средине марта до средине априла мјесеца.Наравно, овај „календар“ је дат оквирно и исти треба ускладити с месном климом и временским приликама.

ВРСТЕ КАЛЕМЉЕЊА

Кад је у питању врста калемљења, има их више начина: под пуп, на конус, на процеп, итд. За расадничку производњу је најбоље калемљење „под пуп“. Међутим, ако човек врши калемљење "за властите потребе" и директно у воћњацима, калемљење „на процеп“ је најефикасније. Иако је калемљење „на пуп“ такођер ефикасно, с обзиром да се ради о "ниском калемљењу" (10-20 цм од земље) и ако се воћка "прими", постоји опасност да дође до оштећења "калема" од стране животиња и људи (приликом "кошења траве" и сл.).Тако да је за калемљење директно у воћњацима, најбоље калемљење "на процеп" и то на висини 1-1,5 м подлоге од земље, тако да су мање шансе да се калем "покоси" или на други начин оштети од стране људи или да га животиње (овце, краве, коњи итд.), сломе или "обрсте".Најбоље је воће садити у јесен (у 10-11 месецу, након што "лист опадне"). Ко није стигао у јесен, онда ни у фебруару није касно, али најкасније у месецу априлу, јер крајем априла и почеком маја, почиње "вегетација" воћа, воће почиње "пупити", тако да су шансе да се воћка посађена у касно пролеће "прими", знатно мање. И ако се "прими" воћка, зна дуго "боловати". Међутим, ако посадите воћку у јесен или у рано пролеће (под условом да не садите у смрзнуту земљу и да воћка није оштећена), шансе да се воћка прими су најмање 90%.Приликом садње воћа ископати јаму дубине неких пола метра и ширине 40x40 центиметара. Воћку пре садње "окресати", тако да на деблу не остане ни једна грана или гранчица, поткресати корен, а нарочито одстранити све оштећене деелове корена. Пре садње у јаму (уколико нема стајског ђубрива), насути црне површинске земље, односно „враћати“ земљу у јаму на начин, да ону земљу коју смо прву ископали, наносимо на дно јаме и око жила воћке. Око корена воћке, насипати ситну

земљу, а не крупне бусенове. Корен воћке не стављати превише дубоко, већ на дубини од максимално 30 цм. Након садње земљу око воћке мало угазити.Kалемљење воћака дивљих форми шљиве, крушке, јабуке и глога. Током рада извели су неколико врста калемљења: калемљење под кору, калемљење са стране, а током месеца маја изводи се и калемљење у облику Т. Од прибора користи се калемарски нож, рафије и калемарски восак.Теже је калемљење између врста, зато што је ботаничка сродност удаљенија; између родова је још тежа, али код неких врста ипак могућа (крушка на дуњу и обратно и дуња на мушмули и обрнуто), док је између представника појединих фамилија само изузетно могуће (калемљење крушке на лимун).

КАЛЕМЉЕЊЕ

То је изузетно осетљива операција у којој треба да су између осталог испуњени и ови услови: — да постоји љубав калемара према калемљењу — да га обавља добро увежбано лице— да се на време изврши— да прибор за калемљење буде чист и оштар— да постоји биолошка подударност (афинитет) између подлоге и племке- питомине. Сигурно већ знате да се кајсија не може примити на јабуци. Наш народ обично каже да се успешно може калемити коштица на коштицу, односно семенка на семенку, ту је он у праву. — да се оствари присан додир калем гранчице са подлогом. Само ботанички сродне биљке се могу успешно калемити. На пример бресква се успешно може накалемити на бадем, шљиву и кајсију а крушка на дуњу и мушмулу... и тако даље за све врсте воћа се поуздано данас зна на шта све могу да се накалеме. Запамтите и ово да се свака воћна врста може накалемити на својим дивљакама — самониклом изданку. На пример шљива пушта безброј добро развијених изданака, односно дивљачица на које успешно можемо накалемити и најелитније сорте шљива. О томе шта се подразумева под појмом врста и сорта воћа биће речи у наредном излагању. Прибор за калемљење Да би цела операција калемљења ишла како треба неопходно је имати следећи приручни материјал:— воћарска тестерица— воћарске маказице а то су уједно и виноградарске— нож звани » к р е с а ч «— калемарски нож, по могућству од бољег материјала— материјал за везивање калема, а то је углавном рафија (лика) и гумице куповне или исечене од унутрашње гуме на бициклу. - калемарски восак да се њиме рана премаже, о њему је било речи у претходном излагању. Калемарски восак Сваком добром воћару неће бити нарочито тешко да сам за своје потребе направи калемарски восак. Калемарски восак у првом реду служи за премазивање калемова а затим за премазивање рана насталих на разноразне начине. Озлеђено место се једноставно премаже овом воштаном смесом која има за циљ да заштити рану од напада разних штетних гљивица, бактерија или пак вируса. За ваше потребе

направите врло једноставно добар калемарски восак. Ево вам тог рецепта: За справљање 1кг хладног калемарског воска треба— 730 г калафонијума, који се у апотеци може набавити;— 75 г пчеларског воска, кога имају пчелари, а и апотека;— 75 г говеђег лоја, набавите га у месници-касапници; и— 120 г шпиритуса кога има свака апотека.Кад је овај материјал прибављен приступа се самом справљању кал. воска. У већу шерпу се прво ставља калафонијум, говеђи лој и пчеларски восак. Та смеша се на тихој ватри, уз стално мешање да

не загори, загрева све дотле док не постане кашаста маса. Након тога шерпу скидамо са штедњака, односно шпорета, да се охлади па се сипа помало шпиритуса уз стално мешање. Ако се при сипању пширитуса чује неко шуштање то је знак да нам се смеша није довољно охладила, па ћемо још мало причекати да се охлади и поново сипати шпиритус уз обавезно мешање неким дрвеним предметом, Кад смо изручили сав шпиритус, онда сву ту смешу, односно калемарски восак сипамо у припремљену конзерву или неки други за то погодан суд у коме ће се чувати све до употребе. На овакав начин спремљен калемарски восак је за употребу најмање 2 до 3 године. Ако га случајно не потрошимо благовремено он ће да се стврдне и није за употребу у таквом стању. Зато се он поново ставља на тиху ватру и загрева уз додавање мање количине пширитуса док се не размекша, а у том стању је и даље употребљив. Као што се види није тако тешко доћи до калемарског воска који успешно зацељује сваку рану на воћки. Куповни калемавски восак је још бољи, али знатно и скупљи. — пролеће непосредно пред кретање вегетације »рано окулирање«— месецу мају и јуну које се зове »на будни пуп«— месецу августу и септембру зову га »на спавајући пуп«.За рано окулирање калем гранчице се у току зиме припреме и држе у трапу или подруму све до момента калемљења. Док за калемљење на будни и спавајући пуп се калем гранчица узима непосредно пред калемљење. Рано калемљење и калемљење у мају и јуну ће дати новоизбили младар — младицу у истој години, док ће калемљење у августу и септембру дати изданак на пролеће идуће године, то јест око пола године након калемљења. За који од ових начина да се одлучите зависи од вас самих, а сваки вам гарантује приближно исти успех.За успешно окулирање је потребено да се кора добро одваја од дрвета. Да би то одвајање побољшали 2 до 3 недеље пре калемљења се припрема подлога на тај начин што се у основи отсеку све бочне гране, а по потреби се врпш чешће заливање да биљка буде што сочнија. Најбоље је да подлога буде један до један и по сантиметар дебела.Калем гранчица треба да је приближно исте дебљине као и подлога. Са ње не треба узимати ни доње ни горње пупове већ оне средње. На ово обратите пажњу. А како се вади тај пупољак који треба да накалемимо? Калем гранчица се окрене својим врхом ка калемару па се оштрим ножем око 2 сантиметра испод одабраног пупа засеца кора и полако вуче нож ка себи пролазећи испод самог пупа док не стигне око један сантиметар изнад пупољка. Тада се нож полако извлачи напоље отсече под правим углом тај засечени део. Тако извађени пуп који је са доње стране засечен а са горње отсечен има дужину око три сантиметра.Ако се наш пупољак налази у пазуху лисне дршке, онда није препоручљиво да одстранимо целу лисну дршку већ је прекратимо тако да уз пуп остаје око један и по сантиметар. Поред осталог то ће нам врло добро послужити и за придржавање и уметање самог пупољка под кору а да га не дирамо нашом руком јер постоји могућност да га упрљамо и да нам се због тога не прими.

ПОСТУПАК ПРИ САМОМ КАЛЕМЉЕЊУ

Кад је све претходно добро урађено онда се на подлози на око десетак сантиметара од површине земљишта, или десетак сантиметара од основе младара на стаблу, са равније стране водоравно засеца око један сантиметар али до самог дрвета. Са средине овог пресека се прави уздужан вертикалан рез дужине око три сантиметра. Тако смо добили рез у облику великог слова Т. Затим се другом страном калемарског ножа пажљиво одваја засечена кора да можемо комотно сместити на горе наведени начин припремљен пупољак. Кад смо га лепо сместили морамо га мало и причврстити да се што је могуће боље приљуби за дрво. Ово постижемо везивањем гумицом или рафијом. И овде желимо нашем добром калемару и још бољем оплеменитељу природе скренути пажњу да везивање почне на један и по сантиметар изнад пупољка и да иде полако на ниже све до три сантиметра испод пупољка, а намотаји рафије или гумице да не буду један уз други у размаку отприлике за онолико колика је ширина саме рафије или гумице. Не сме се ни сувише стезати ни да буде лабаво него средње јер то најбоље одговара пупољку. Кад је све ово готово онда се по могућству спојне ивице премажу калемарским воском, за чије спремање смо вам у овој књизи дали рецепт. Са овим би се завршило калемљење и чекамо само да видимо да је пуп почео да креће. Чим је он кренуо можемо комотно да

одсечемо све оно што се налази издан њега тако да остане само накалемљени изданак који ће још брже расти ако га заливамо. Да вам још напоменемо да је најбоље време у току дана за калемљење до 10 часова пре подне и од 17 часова по подне а то је оно време када нам сувише топло време неће спалити пупољак. Отсецање пупољка за рано калемљење и калемљење на спавајући пупољак треба да има врло мали део дрвета испод самог пупољка, а код калемљења у мају и јуну може и без тог малог танког слоја дрвета. На горе изнети начин се данас најчешће калеме брескве, јабуке и руже у воћњацима и вртовима наших индивидуалних произвођача. Али и свако друго дрво се на овај начин врло успешно калеми. Ко жели да овлада и другим начинима калемљења, рецимо виноградари простим и енглеским спајањем, нека купе било какав приручник за калемљење, новије или старије издање то је свеједно. Још и ово на крају да напоменемо да се добар калемар не постаје преко ноћи, већ за то треба бити стрпљив, упоран и редовно вежбати све док се потауно не овлада техником и тек тада калемар може рећи да је мајстор свог заната. РОКОВНИК РАДОВА У ВОЋАРСТВУ

ЈАНУАРУ јануару се класирају и продају плодови јабуке и крушке. Орезују се јабучасте воћне врсте и набавља минерално ђубриво за прихрањивање, као и пестициди.ФЕБРУАРТоком фебруара изводи се резидба јабучастих и коштичавих воћних врста. Обавља се зимско прскање воћњака, те површинска обрада земљишта за пролећну садњу и садњу воћака. Ваде се и класирају вегетативне и генеративне подлоге и саднице воћака.МАРТУ марту се подижу матишњаци вегетативних и генеративних подлога, растила и засади воћака. Завршава се резидба јабучастих и коштичавих воћних врста. Сузбијају се корови у воћњацима и обавља међуредна обрада орањем. Обавља се скраћивање окуланата у растилу, те подмлађивање и прекалемљењивање воћака. Орезују се купина и малина и изводи плаво прскање брескве и кајсије. У расаднику и воћњацима обавља се прихрањивање. Посађене саднице се прекраћују.АПРИЛУ априлу се обрађује земљиште у матичњацима, семеништима, растилу и воћњацима. У засаде се, ради бољег опрашивања уносе пчелиња друштва. У растилу се обавија чишћење подлога, а у воћњацима изводи заштита против проузроковача болести и штеточина према упуству службе прогнозе.МАЈНаставља се обрада земљишта у воћњацима, матичњацима, растилима и семеништвима. Проређују се плодови воћака. Уклањају се сувишни младари у младим засадима у циљу формирања узгојних облика. Обавља се калемљење очењем на будни пупољак. Заоравају се биљке за заленишно ђубрење. Беру се плодови сорти јагода, трешања и вишања. Обавља се чишћење подлога у растињу.ЈУНУ јуну се земљиште у воћњаку и расаднику површински обрађује. Беру се плодови трешње, малине, вишње, ране сорте јабуке, крушке, брескве, шИјиве и кајсије. Воћке се штите од проузроковача болести и штеточина. Изводи се зелена резидба младих бресака.ЈУЛУ јулу почиње калемљење подлога неких воћних врста очењем на спавајући пупољак. Припремају се подлоге за ово калемљење, изводи зелена резидба воћака, обрађује земљиште и обавља заливање. Беру се плодови малине, кајсије, брескве, шљиве и раних сорти јабуке и крушке. Воћке које пристижу касније, штите се од проузроковача болести и штеточина према упутству службе прогнозе. У младим засадима јабуке и крушке обавља се развођење младара, изводи се прстеновање и полупрстеновање воћака. Земљиште се припрема за садњу јагоде.АВГУСТУ августу се наставља припрема подлога и калемљење очењем на спавајући пупољак. Саде се јагоде. Обавља се хемијска анализа земљишта, те ђубрење и припремање тла за садњу воћака. Набавља се

амбалажа за бербу и припрему тла за садњу воћака. Воћке се штите, заливају и земљиште површински обрађује. Наставља се разводење младара у младим засадима.СЕПТЕМБАРУ првој декади септембра завршава се калемљење воћака очењем на спавајући пупољак. Одређује се прави моменат и обавља берба плодова јабуке и крушке зимске епохе зрења. Плодови се складиште. Наставља се основно ђубрење и припрема површина за семениште и растило у расаднику и за подизање воћњака.ОКТОБАРУ октобру се завршава берба плодова зимских сорти јабуке и крушке. У семеништу се обавља сетва семена. Саднице се припремају за вађење. Врши се основно ђубрење и јесења обрада.НОВЕМБАРУ новембру се ваде, класирају, испоручују вегетативне и генеративне подлоге и саднице воћака. Подижу се воћњаци, матичњаци вегетативних подлога и обавља садња подлога у растилу. Попуњавају се празна места у воћњаку. Наставља се ђубрење и основна обрада у засаду. Изводи се плаво прскање брескве и кајсије, а младе воћке штите се од глодара.ДЕЦЕМБАРАко временске прилике дозволе наставља се садња воћака. Контролише се садни материјал, као и ускладиштење плодова. Поправљају се машине и амбалажа.

КОМПАТИБИЛНОСТ ПОДЛОГЕ И КАЛЕМА ЗА ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ВОЋА

Да би се воћка "примила", мора подлога бити "компатибилна" (подударна, тј. сродна) с калемом. Најбоље је калемити исту врсту воћа на исту (дивљу) врсту воћа као подлогу, односно јабуку на дивљу јабуку, крушку на дивљу крушку, итд. Дакле, у принципу, подлога би требала бити од исте врсте као и калем, међутим, могуће је калемљење воћа и на друге сродне врсте:- крушка се може калемити на дивљу (и питому) крушку, јабуку, дуњу и трн (глог),- кајсија на домаће сорте питомих и дивљих шљива,.- шљива на домаће и дивље сорте шљива ,- јабука на дивље (и питоме) врсте јабуке, на крушку, дуњу и на трн (глог),- дуња на дивљу дуњу,- мушмула на дуњу, дивљу крушку, трн (глог), оскорушу и брекињу,- бресква и нектарина на дивљу брескву, шљиву, бадем ,- вишња на дивљу трешњу и дивљу вишњу ,- трешња на дивљу трешњу или дивљу вишњу,- џанарика-резделија на шљиву,- бадем на брескву, кајсију ,- орах на орах,- питоми лешник на дивљи лешник, и то калемљењем методом на „енглески спој“, док се не може успешно калемити лешник на дивљи калемљењем методама на процеп и под кору,- киви на дивљу винову лозу, итд.На једном те истом стаблу, тј. на истој подлози може се окалемити и више врста воћа, нпр. вишња, трешња на (исту) дивљу трешњу; кајсија, шљива и бресква на стабло исте дивље шљиве; мушмула и крушка на дуњу или дивљу крушку, итд. Такође, могуће је окалемити и више различитих врста нпр. шљиве на истом стаблу дивље шљиве.

РАДОВИ НАКОН КАЛЕМЉЕЊА ВОЋА

Након што окалемите воћку, уколико је подлога ниска потребно је онда забости један колац дужине најмање 40 цм веће од калема и привезати калем уз колац, који би служио као заштита калема од птица, животиња и ветра. Најлон кесе стављене преко калема приликом калемљења воћа потребно је уклонити око 1. маја исте године, али обавезно по облачном (кишовитом дану), а након што се калем прими. Не треба скидати кесе по сунчаном дану, јер ће сунце "спржити" већ примљени калем и осушити га. Уколико је калемљење извршено изолир траком, онда је потребно у току вегетације

(јули-аугуст месец) уклонити изолир траке које су превише урасле у калем, а на осталим (мање ураслим) тракама повући један уздужан рез скалпелом тако да се калем може постепено сам ослободити траке.Најбоље, је за калемљење користити изолир (електро) траку из више разлога: најбрже је њом калемити, "најчишће" и најефисикасније, јер "херметички" затвори и попуни простор између подлоге и калема, тако да уопште не дозвољава улазак ваздуха, воде или инсеката. С друге стране изолир трака има ту ману што се након "примања" калема неће лако сама "распасти", па ако се не уклони на врееме, зна се десити да како калем расте и дебља да се изолир трака не "шири" већ се "уреже" у калем, па није онда реткост да се за јачег ветра баш они најбоље израсли калеми једноставно поломе због изолир траке која их је дословно "пресекла". Значи, изолир трака захтева додатни посао њиховог уклањања након примања калема (у вегетацији, кад калеми већ почну дебљати - јуни/аугуст) или барем наношења једног или два уздужна "уреза" скалпелом или оштрим ножем дуж траком покривеног калема, како би се калем постепено дебљајући сам решио изолир траке.

Фото инструкция:

1. Сделайте срез на привое 2. Сделайте срез на подвое 3. Соедините привой и подвой 4. Укрепите лентой

КАЛЕМАРСКИ ВОСАК се у последње време, тешко налази у трговини.Међутим може се направити према следећем рецепту:-калофонија 60 гр.-терпентина 60 гр.-воска 30 гр. .-прополис 20 гр Пажљиво се растопи на ватри, затим измеша и излије у форме,били од лима или папира.Калафонијум је дериват смоле четинара, користити калафонијум или смолу у рецептурама калем воска је готово свеједно.Златни восак за депилацију. Течнији је од осталих.Тачка топљења 37 Ц.Састав: калафонијум,плус додаци борова смола, парафинска , глицеринска, рицинусова уља..Узму се жељене гранчице(племке) и утрапе у влажну земљу. Ставе се на неко мрачније и хладније место. Битно да се не исуше. Време узимања гранчица игра важан моменат јер је везано са кретањем сокова у биљкама. У сваком случају струка препоручује: боље у јануару него у фебруару, боље у фебруару него у марту. Ако сте у ситуацији да нешто морате накалемити а немате калем восак, у трговини се може наћи козметички восак и то је то. не узбуђујте се превише јер неко и незна састав калем воска а козметички восак за депилацију му је врло сличан. Уколико немате калемарског воска слободно употребите восак од свеће ( успело је сваки пут јер никако да се "наканим" да купим калемарски восак).Исећи садницу на висини од 1 м, накалеми у процеп и вежи ,врх калема парафиниси са свећом.Везивање калем-гранчице и подлоге код каламљења врши се искључиво да се учврсти племка и подлога на спојном месту. Заштита спојева обично се обавља калемарским воском. Поједини произвођачи садница користе обичну изолир-траку као везиво подлоге и племке, па тако не користе восак или друга средства за заштиту од евентуалне заразе, а и да спрeче, евентуалнe озледе голих делова подлоге.

Производња садница окулирањем

Калемљење окулирањем је најбољи, најрационалнији, брз и најчешће коришћен начинкалемљења. Предности окулирања у односу на друге начине калемљења су следеће:највећи проценат пријема, преко 95%, добијене саднице су праве и уједначеног квалитета,ране на подлози су минималне, некористи се калемарски восак и у случају ако пријем не успе могуће је поновити калемљење одмах или у току наредне године. Непосредно пре калемљења треба пробати да ли се кора подлоге одваја. На основу броја подлога планирати број калем гранчица односно пупољака по сортама, потребан број калемара и помоћних радника, потребан прибор и помоћни материјал. Обезбеђивање и допремање калем гранчица треба да буде брзо и постепена. чистота сорте калем гранчица мора да је испуњена и оне се морају чувати у влажној средини на ниској емператури.Калемљење се врши у прописаним роковима. Број калемара утврђује се на основу броја подлога за калемљење, рачунајући при томе да је дневни учинак једног калемара 800-1000 подлога. За помоћ при калемљењу (давање калем гранчица, квашење калем гранчица,доношење везива, воде и итд.) треба обезбедити једног радника на десет калемара. За време калемљења сваки ред обележитиетикетом на којој мора да буде написано која је врста, сорта, подлога број реда, број окалемљених подлога и име калемара. Калем гранчице морају да буду зреле, здраве и свеже. Ако су дуже транспортоване пре калемљења их треба потопити у воду неколико сати. Оне се скидају у јутарњим часовима само са стабала која су уматичена. Одмах треба одстранити лишће, тако да остане 1/3 лисне дршке. Базани део калем гранчице са недовољно развијеним пупољцима, као и и недозрели врх одстрањују се. Очишћене и припремљене калем гранчице везују се у снопиће, етикетирају, умотавају у влажне крпе и чувају у хладној просторији до калемљења. Окулирање на спавајући пупољак треба обавити у периоду од 25. јула до 10.септембра. Висина калемљења је на 10-15 см изнад земље, ако није другачије планирано. У последње време окулирање јабуке обавља се често на 25-30 см изнад земље. Крушку на посреднику треба калемити на 10-15см изнад дуње.

При калемљењу окулирањем пупољак се скида оштрим и чистим калемарским ножем. Величина скинутог пупољка са кором треба да буде 2-3 см и то 0,5-1 см изнад пупољка и 1,5-2 см испод пупољка. Препоручује се да скинути пупољак има врло мало дрвета. Пупољак се онда брзо увлачи у већ припремљени урез на подлози, мало притисне прстом и потом везује. Везивање мора да обезбеди да цео пупољак добро прилегне уз подлогу. Оно почиње изнад пупољка, иде испод пупољка и после 4-5 омотавања подвије се везиво испод последњег омотавања и затегне се. Везивање мора да има спиралан ток. За дебље подлоге треба узимати пупољке са калем гранчице у умерено влажним крпама. Калемар не сме да узима калем гранчице из снопова, већ му их доноси помоћни радник и он мора да има чисту крпу за брисање калемарског ножа.Оријентациони редослед при калемљењу појединих воћака окулирањем на спавајући пупољак био би следећи: шљива и кајсија на шљиви, орах на сејанцу ораха, крушка на сејанцу крушке, трешња и вишња на сејанцу трешње, кајсија на кајсији, крушка на дуњи, дуња и мушмула на дуњи, јабука на вегетативним подлогама, бресква на сејанцу виноградарске брескве, бадем на сејанцу бадема, шљива на сејанцу џанарике, јабука на сејанцу јабуке, трешња и вишња на сејанцу магриве.Руже - убирање квалитетних резницаРано ујутро, пре врућине, оштрим ножем или маказама, са здравих, добро развијених биљака узимамо резнице величине 7,5-15 центиметара. Резнице се узимају са овогодишњих, здравих и добро развијених избоја који на себи немају трагова болести, нити су оштећени од штетника. Имати на уму како су избоји према врху биљке најквалитетнији. Рез правимо испод најдоњег листа. С доње половине резнице уклонимо све листове, а ако је резница бујна део горњих листова прикратимо на један. Код црногорице (туја, на пример, и слично) резнице не режемо, већ откидамо заједно с

комадићем старог дрва (такозвана резница с петом). Ако узимамо резнице са ружа, онда оне морају имати најмање три до четири окца, и бити дуге око 20 центиметара. Код ружа резницу узимамо у августу, с још недозрелог једногодишњег избоја. Код узимања резница рез мора бити раван и чист. Зато је врло важно резнице узимати оштрим и чистим оруђем. Идеалан је оштар нож, а маказе треба избегавати будући да оне, уколико нису довољно оштре, гњече ткиво, чиме је омогућен лакши продор патогених организама. Како би резнице одржале добру виталност, потребно их је одмах након брања - а до садње - ставити у пластичну кесу. Врло је важно резнице што је могуће пре ставити у супстрат, како се због врућина не би оштетиле. Код ожиљавања ружа важе правила као и за ожиљавање из резнице за сваку биљку... исече се са одрасле руже овогодишњи избојак, који није баш сувише млад. Доњи део, који ће ићи у земљу одсече се тачно испод колена (места са ког тера лист) укосо, нечим оштрим. Скину се ти листови и још један пар изнад њих, тако да на врху остане два пара листова... било би најбоље да се доњи чланак умочи у неки прах за закорењивања, али није обавезно, успева и без тога. Нађе се неко згодно место где нема баш цели дан сунца. Онда се у земљи направи рупа неким штапом да се неби оштетила резница гурањем је у тврду земљу, убаци се резница тако да уђе мало преко другог колена и добро набије земља... Најбоље време за закорењивање, тј. највише резница се примало, када се забоду у мају или јуну. Преживело је и пар комада забодених у августу... Увек исећи грану на којој је цвет. Значи да су листови већ формирани, тј. није она скроз млада... Цвет се одсече са петељком и остави се најмање два пара одраслих листова, али не смета и ако има који више.Руже такође размножавам помоћу резница. Када се у пролеће орежу руже положе се резнице у неко полусеновито место у земљу и увек се неколико резница ожили. Грожђе (Винова лоза) се такође веома лако размножава помоћу резница.

Ево какав треба да буде редослед калемљења очењем на спавајући пупољак различитих врста воћних подлога: крушка на крушку, шљива на домаће сорте шљива (“петровача”, “црвена ранка”, “плавара”, “црношљива”), кајсија на шљиву (“белошљиву” и “црвену ранку”), јабука на све вегетативне подлоге јабуке, јабука на сејанце дивље јабуке, крушка на дуњу, дуња и мушмула на дуњу, кајсија на кајсију, бресква на брескву, вишња на трешњу, трешња на трешњу, шљива на џанарику, трешња и вишња на рашењку (магриву, дивљу вишњу).Рашељка (латински Prunus mahaleb) је грм или ниско стабло из породице ружа. Цвате белим цветовима из којих настају црне ситне коштунице. Плод је јестив.Распрострањена је на подручју јужне Еуропе и северне Африке.

дивља вишња

глог