Kako to obicno biva kada se putuje sa Nazanin,smandic/Letters/2002-2006_Hiking/2006... · Naravno, sve je to lepo osmisljeno tako da mozete uzeti ... rekosmo da oprobamo jos malo

Planinarenje u Rokijima – Leto 2006 Jasper National Park – The Skyline Trail (July 15-16, 2006)

Alberta, KANADA

22

Planinarenje – The Skyline Trail (Jasper National Park) Svega 5 dana po povratku iz zemlje dinosaurusa vec smo opet bile na putu (stigao je sledeci petak ☺). Ovoga puta smo Daca i ja sa Nazanin krenule prema Jasperu na veliko planinarenje tog vikenda: 47 km po Skyline Trail sa velikim ruksacima i kompletnom kamperskom opremom. Luda i nezaboravna avantura… Presretna sam sto smo Nazanin i ja uspele povesti Dacu na jedno od nasih putovanja. Putovanje sa Nazanin je uvek vrlo interesantno i donosi brdo neocekivanih zapleta i ludih trenutaka – i obicno na kraju se sve svede na brdo uzbudljivih i nezaboravnih uspomena. Iako je ovo pismo napisano da docara Dacina iskustva na Skyline Trail i iako ne spominjem tako cesto Nazaninove dozivljaje, ja sam veoma zahvalna sto za fenomenalno Nazaninovo drustvo na ovom izletu. Skyline Trail (u prevodu “nebeska staza”) je jedna od najpopularnijih backcountry staza (sa spavanjem u divljini) u Jasper National Park. Ja sam vec neke 3 godine sanjala da je prepesacim, ali nekako mi se nije dalo (bice da nisam imala pored sebe Nazanin koja donosi mnogo srece sa sobom na putovanja ☺). Prosle godine sam skupila grupu od 8 drugara (4 iz Edmontona: I-Griega, Daniel i Sonja, i 4 iz Calgary-ja: Giorgio i troje njegovih prijatelja) za ovo planinarenje za Dan Kanade. Medjutim, dan pre nego sto smo krenuli prema Jasperu, proverili smo stanje staze pa nam je receno da je najvisi deo staze prekriven snegom i ledom i da za taj deo planinarenja su bile potrebne sekire za led… ☺ Suvisno je spominjati da smo u momentu otkazali nas put. Edmontonska grupa se tog vikenda uputila u Waterton National Park da se malko druzimo sa medvedima. Ove godine smo Nazanin i ja zacrtale da je Skyline Trail jedno od planinarenja koje zelimo da uradimo ovog leta. I tako smo opet sa vise srece neg’ pameti uspeli naci prazno mesto u kampu na pola puta da bi mogli da predjemo celu turu za vikend. Skoro da nisam mogla da spavam noc pre naseg pesacenja od uzbudjenja… ☺ I tako petkom uvece stigosmo u Jasper, prespavasmo i subotom ujutro krenusmo na put…


Alberta, KANADA

23

Kako to obicno biva kada se putuje sa Nazanin, na samom pocetku smo imali vise srece neg’ pameti… Ova planinarska staza pocinje na jednom kraju ceste a zavrsava se 40-tak kilometara dalje. Znaci mi smo morali ostaviti auto na zavrsetku staze a onda se nekako prebaciti na pocetak. Naravno, sve je to lepo osmisljeno tako da mozete uzeti shuttle bus (autobus) da vas prebaci u jednom pravcu – za prilicno mnogo para jer obicno nemate drugog izbora. Mi smo bili spremni na tu varijantu, ali rekosmo da oprobamo jos malo tu Nazanin-srecu pa da se bacimo na autostop. Imali smo citavih 15 minuta za stopiranje subotom u 7:45 ujutro na sporednoj cesti koja vodi samo u jednom pravcu – do naseg odredista i tamo se zavrsava... Ostavih cure sa rusacima na putu a ja odvezoh auto do obliznjeg parkiralista nekih 300 m udaljenog da ga tamo ostavimo za vikend. Bilo je tesko poverovati da kada sam se vracala prema cesti par minuta kasnije Nazanin je vec trcala prema meni da me pozuri a Danijela je stajala pored zaustavljenog mini-kombija. One su vec uspele i ustopirati nekog i ubaciti nase rusake u auto za samo par minuta… ☺ Tako smo mi stigli na pocetak staze u 8:15 ujutro… I onda je krenulo planinarenje sa pesmom da preplasimo sve medvede u okolini. Prvih 2 sata pesacili smo kroz sumu a onda su poceli pucati pogledi… U nedostatku reci da opise ove prizore, stranice pred vama bice zatrpane slikama koje vam mogu docarati daleko vise. Ipak, to velicanstvo prirode deluje jos mnogo magicnije vidjeno sopstvenim ocima…


Alberta, KANADA

24

Po izlasku iz ove prve doline sa alpskim cvecem stigli smo na prvi planinski prevoj Little Showel gled se otvorio na dolinu ispod nas… Tu smo

da deluje blesavo, ali juci i smece) onda stvarno razmisljate sta je

promenama svakih 10-tak minuta. Tokom

Pass (2200 m nadmorske visine). Fantastican popredahnuli da rucamo salatu sa makaronima spakovanu u vrecice (znamkada nosite sve sa sobom na ledjima (ukljucunajlaksa ambalaza ☺). Vreme je bilo pravo alpsko sa naseg 30-minutnog rucka imali smo i sunca, i oblaka, i leda…

Posle rucka i leda krenuli smo dalje uz potocic u predivne poljane prepune alpskog cveca…


Alberta, KANADA

25

Put se nastavljao nekoliko kilometara kroz predivnu dolinu sa neverovatnim pogledima na okolne planine. Prizori su prosto prizivali fotografije…


Alberta, KANADA

26

Dolina se zavrsavala usponom prema Mt. Curator i Big Showel Pass (2286 m nadmorske i i sledecem prevoju (The Notch) na koji smo se visine). Pogled je puknuo prema sledecoj dolin

trebali penjati narednog dana. Ako kazem da je bilo fantasticno, necu reci dovoljno… Nas kamp za tu noc je bio negde u toj dolini nekih 4 km dalje…

Planinarenje se nastavilo po ogoljenim planinskim padinama. Planinarska staza se gubila negde u daljini. Opet smo malko bili zasuti kisom i ledom i povremeno okretali ledja izuzetno snaznom vetru. No, sve je to bio deo nase Skyline avanture…


Alberta, KANADA

27

Nas kamp je bio oko 1 km nizbrdo od glavnog puta. Kada smo se poceli spustatvec je sijalo sunce svojih par minuta. Evo jos par prizora. Iakopanorame, ako se bolje zagledate na njima cete videti neku Daca i Nazanin sa njihovim rusacima u prostranstvu Rockija… ☺

po

tchewan. Iako je ju sliku nas

ovakva planinarenja da bi

anje oko 19 h a Daca i ja iz

vu satora… Noc je bila relativno topla. Ipak ujutro nas je docekao led na satoru…

i prema kampu, ove slike deluju samo kao

crvenu i plavu tacku. To su vam

U kasno popodne stigosmo u nas kamp. Bilo je vreme za postavljanje satora, veceranje, kratku setnjicu okolini i spavanjac. U kampu upoznasmo i grupu veselih starijih planinara iz susedne kanadske provincije Saskaprijalo sresti neku zivu dusu na putu (barem da uslika3 zajedno ☺), manje vise ljudi idu napobegli od civilizacije tako da se nismo nesto previse druzili.Nazanin se odlucila za vrlo rano spavsmo otisle u setnju da obidjemo obliznji slap koji smo slusali satora te noci i obliznju recicu nesto nize u dolini. Oko 21 h i nas dve smo se sa zadovoljstvom ispruzile u satoru… Zaspala sam ko' topic. Nocu me je probudio jak pljusak. Bilo je predivno slusati topot kise po kro


Alberta, KANADA

28

Jutro je osvanulo suncano, bez oblacka na nebu. Za bolje vreme nismo mogli ni pitati… Pakovanje satora, dorucak i vec oko 8:30 smo krenule na put. Staza je vodila uzbrdo, uzbrdo i jos malko uzbrdo naredna 3 kilometra do ranije pominjanog planinskog prevoja the Notch. Penjanje uzbrdo je nagradjivalo sa sve neverovatnijim pogledima…


Alberta, KANADA

29

Kada smo se uspeli na Notch (2480 m nadmorske visine), prizori su nas ostavili bez daha. Tu ostadosmo punih sat vremena. Nazanin i Daca su se popele na obliznji vrh, a ja sam ostala “da cuvam stvari”. ☺ Osecale smo kao da smo na vrhu sveta (ili barem jako blizu njega ☺). Pogled je pucao na dolinu iz koje smo upravo dosli i na drugu stranu prema Athabasca River dolini sa Mt. Edith Cavell i Marmot Basin skijalistem u pozadini. Na horizontu se video i 80-km udaljen vrh Mt. Robson (najvisi vrh u kanadskim Rockijima, ~4000 m nadmorske visine). Jednom recju: spektakularno…


Alberta, KANADA

30

Narednih 10-tak kilometara planinarske stazkamenitim padinama planina sa pogledom na ogromnu Athau pozadini. Par kilometara kasnije staza je vodilana doline na drugoj strani. Bili su daleko najlepsi ocima… Ova planinarska staza je i dobila

e islo je na oko 2400 m nadmorske visine po basca River dolinu i venac planina

na sam planinski greben pa je pogled pukao i pogledi koje sam ikada do sada videla svojim

ime Skyline po ovih 10-tak kilometara…


Alberta, KANADA

31

Jos malko prizora sa tih neverovatnih 10-tak kilometara…


Alberta, KANADA

32

I jos malko velicanstva prHimalajama je bila odusevljena pogledima i rece namona videla u Himalajama – sa malom razlikom danadmorske visine a ovi pred nasim

irode sa Skyline Trail… Nazanin koja je pre par godina planinarila u da su ovi prizori vrlo slicni onima koje je

svi vrhovi u okolini tamo bili preko 6000 m ocima “samo” 2500 m do 3000 m...


Alberta, KANADA

33

I onda se staza pocela polako spustati prema dolini u podnnizbrdo prema recici. Kasnije se staza nastavljala uz recicu alpskim cvecem. Iako je bilo suncano, nije nam bas bilo nesto pretoplo…

sle toga kruznu dugu nismo videle ranije pa je to bio vise nego

izvalimo se na zemlju, i – naravno – fotografisemo. ☺

ozju planine Tekkarra vijugajuci prolazeci kroz poljane prosarane

Tu nedge su Nazanin i Daca primetili oblak u obliku kruga… i trenutak pona nebu. Odusevili smo se… Nikada tako nesto odlican izgovor da skinemo ruksake,


Alberta, KANADA

34

Nase uzivanje u nebu je malko potrajalo tako da smo nesto kasnije zakljucili da nam je trebalo 7.5 sati da predjemo prvih 12 km toga dana. Bilo je vec oko 4 popodne. Sa malko matematike skontali smo da ako nastavimo skoro istim tempom narednih 15 km sto nam je preostalo do kraja staze da ima sanse da stignemo negde do ponoci. ☺ Dakle bilo je vreme da krenemo dalje na put…

Put nas je vodio dalje pored Tekkarra kampa, preko recice, pa malko uzbrdo kroz alpske pasnjake i sumice prema Signal Mountain. Predeli su malko promenili boju od sive prema bezbrojnim nijansama zelene. Nesto drugacije a jos uvek prelepo…


Alberta, KANADA

35

Pogled sa Signal Mountain se pruzao na drugi deo Athabasca River doline prosarane jezercima i autoputom kojim smo dosli iz Edmontona. Istina, moram priznati da nismo vise bili nesto u raspolozenju za slikanje i uzivanje u pogledima. Tih sat vremena pesacenja po obroncima Signal Mountain smo sve tri bile vrlo tihe i u nekim svojim svetovima. Videlo se nadaleko pa nismo morali plasiti medvede svojom pesmom. ☺ I onda smo napokon stigli do nekadasnjeg puta za vatrogasce kojim smo se trebali spustiti poslednjih 8-9 kilometara – kroz duboku sumu. Tu je opet pocela pesma. ☺ Iako smo se zezale i smijale celim putem, moram priznati da nam je svima sad vec bilo dosta pesacenja. Duse su bile prepune pogleda i utisaka. Sve sto smo zelele u tom trenutku je da stignemo do auta. A pesacenje se bas oduzilo… Na kraju smo vec zeljno iscekivali civilizaciju iza svakog ugla. Neki od nas su poceli da haluciniraju (ne zelim da

imenujem ☺) pa su od cveca videli bele stene

Trebalo nam je punih 2.5 sata da sidjemo tih 8-9 kilometara starim vatrogasnim putem – verovatno najduzih 8-9 kilometara u mom zivotu do sada. ☺ Ne znam zasto, ali nismo se slikali na tom delu puta (nisam sigurna da je ijedna od nas uopste pomislila na slikanje). Umesto nas, evo vam slika alpskog cveca. ☺ Presretne smo stigle do auta oko 21 h. Sedenje je bila najbolja stvar na svetu u tom trenutku. Cini mi se da mi 4-satna voznja od Jaspera do Edmontona nije nikada vise prijala. ☺ Stigosmo u dome, slatki dome oko 1:30 ujutro – odusevljene, prezadovoljne i umorne… Narednih par dana sam dobrovoljno izbegavala fizicke aktivnosti… A Daca, kao i obicno, nije se ni najmanje zalila… ☺

kao znak da se priblizavamo civilizaciji. Moram priznati da je bas bilo zabavno – i napokon sasvim dovoljno fizicke aktivnosti po mojim merilima. Iz zezancije sam ponela moj pedometer (za merenje broja koraka) sa nama na ovo planinarenje. U ova dva dana smo dobacili cifru od 60,000 koraka – sa teretom na ledjima (a 10,000 koraka dnevno je u Kanadi prihvaceno kao norma za aktivan zivot). Bice da smo zasluzili da sledecih 5 dana samo sedimo pored televizora … ☺ Evo vam i slica sa leve strane koja pokazuje nasu rutu kroz planine ovog vikenda.

Mt. Robson Provincial Park (BC, Canada) August 13-14, 2006

1

Dragi prijatelji, Evo malko slikica i par slova sa jos jednog planinarskog pohoda ovog leta u kanadskim Rockijima: 42 km u 2 dana sa punom kamperskom opremom. Ovoga puta smo izabrali svetski poznatu planinarsku stazu Berg Lake Trail koju smo, ako se secate, Louise i ja prepesacile pre 2 godine potpuno neocekivano i ne bas najbolje pripremljene za taj put. I pored toga sto je mnogo bolje da nam se lica nisu mogla videti na poslednjom i verovatno najlepsoj slici sa toga izleta, ova staza mi je ostala u prelepom secanju na velicanstvo prirode koje nas je docekalo usput. Jos prosle godine na povratku sa Pacifika Nazanin i ja smo zastale da se divimo pogledu na Mt. Robson. Nije nam trebalo mnogo da odlucimo da je to jedan od izleta sledeceg leta. I eto stiglo je to sledece leto… Neki pogledi ce vam se verovatno uciniti poznatim…

Pored Nazanin i mene, naslo se tu i jos par avanturista da nam se pridruze na ovom putu: Danijela, Sherwyn i Brian – neki iskusni, neki malko manje iskusni, ali uglavnom svi spremni na avanturu. Duga voznja iz Edmontona petkom uvece (nesto vise od 450 km) do odredista, predivna i relativno topla vece sa zvezdanim nebom i mesecinom, i odlicno drustvo.

Kako to obicno biva, jutro je osvanulo malko prebrzo. Opet smo malko imali srece da je Nazanin sa nama na ovom izletu pa smo ugrabili 2 poslednja mesta za kampiranje kod Berg Lake (Berg jezera), nekih 2 km pre kampa koji smo zapravo hteli. Ipak, nakon 19 km pesacenja do kampa toga dana cini mi se da smo svi bili prilicno sretni da ne moramo ici jos 2 km. ☺ Krenusmo negde oko 11:30 ujutro. Prvih 5 km je vodilo kroz gustu zelenu sumu koja je na momente potsecala na prasumu sa pacificke obale Kanade. Uz raznolikost prirode, i vreme nas je zabavljalo. Pljusak je poceo nepunih 10-tak minuta nakon sto smo krenuli na pesacenje. Kisa, oblaci i sunce su se smenjivali svakih 10-15 minuta pa smo se neverovatno dobro utrenirali sa cestim presvlacenjima. Jedini je problem sto je svako presvlacenje zahtevalo i skidanje velikih i poprilicno teskih rusaka sa ledja. No, sve je to bio deo nase avanture. ☺


2

Evo par slikica iz pominjane sume na putu do prve doline sa Kinney Lake (Kinney Jezero)…

Kinney Lake nas je odusevilo pogledom… Tu je bilo vreme za kratak predah na kamenoj plazi, pravljenje zabica na vodi i uzivanje u prirodi.

Nas put se nastavio kroz dolinu sa novim predivnim pogleda…


3

A onda je staza krenula blago uzbrdo. Ovo je bilo samo zagrevanje za jedan strmi uspon par kilometara kasnije. Srecom, samo ja sam znala sta nas ceka… ☺

Posle par sati pesacenja predosmo prvih 12 km to Whitehorn kampa na ulazu u dolinu Hiljade Slapova (Valley of Thousand Falls) – tacno na vreme za rucak i istezanje. Pogledi su i dalje odusevljavali, ali neki od nas (ne bih da pominjem imena) nesto i nisu vise preterano primecivali prirodu – barem ne dok se nije zavrsio rucak… ☺


4

A onda je krenula zabava. Iako smo po kilometrazi vec presli vise od pola puta do kampa, pred nama je bio 5 km dug uspon – istina, sa predivnim pogledima i slapovima. Istina, na ovom delu staze neki su zabavljali manje, neki vise... ☺


5

Emperor Falls (Carski slapovi) Kao nagrada za ulozeni trud, tu negde pred kraj ovog dugog uspona su nas docekali Carski slapovi. Kao i pre 2 godine, velicanstvo ovoga slapa me je ostavilo bez daha. Ni ostatak grupe nije ostao ravnodusan… Kakva kreacija prirode… Zaista je nemoguce i pokusati to opisati. Evo par slikica da vam barem malko docaraju magiju tog mesta.

Posle ovog dugog uspona pogled je pukao na predivnu dolinu zasticenu sneznim liticama Mt. Robson i rekom Robson (Robson River) u podnozju. Jos jedan od onih tesko opisivih prizora… Tu negde smo izgubili muski deo nase grupe koji je malko pozurio u velikoj zelji

da sto pre stigne do mesta gde ce spustiti poprilicno teske rusake i napokon sesti. A nas tri i da smo htele da pozurimo ne bi nesto uspele s obzirom na kolicinu slika koje smo usput uslikale. ☺ Evo par prizora…


6

I onda par kilometara dalje docekalo nas je Berg jezero (Berg Lake) sa predivnim pogledom na Mt. Robson i Berg Glecer (Berg Glacier). Berg glecer se zavrsava na samoj obali jezera pa se sa obliznjih kampova pored jezera moze cuti i videti kako glecer puca i pada u vodu. Cesto se na samom jezeru mogu videti sante leda. Prizor je bio fenomenalan. Nakon 19 prepesacenih kilometara i skoro 800 metara uspona, odmor na klupici pored Berg jezera je jako prijao. A bogami i vecera. ☺

Mir i tisina divljine Rockija su neverovatno prijali. Vece je bila fenomenalna, istina malko prohladna – idealna za setnju. Kada sam predlozila posle vecere da odemo da se prosetamo, Sherwyn me je samo pogledao u cudu i prokomentarisao “Pa sta si radila ceo dan nego setala!?”. Kad bolje razmislim, pa bio je u pravu… ☺ Tako su neki ostali da sede na klupi pored jezera, neki se ipak usudili da jos malko protegnu noge, a neki otisli na spavanjac. Danijela, Nazanin i ja cemo pamtiti ovu noc i

po zurki u nasem satoru koja je pocela negde oko 03 h ujutro - sasvim nenadano. ☺ Pocelo je nekako sa mojim budjem i proveravanjem da nije vec svanulo jer od ushicenja nisam mogla da docekam caroliju jutra na tom mestu. U odlicnom drustvu nije trebalo mnogo da se i u ranim satima pocne dobro zabavljati. Srecom, ostali satori su bili dovoljno daleko inace bi probudile ceo kamp… ☺ Cim su se promolili prvi zraci svetlosti negde oko 05 h, vec sam bila na nogama. Dok je ostatak drustva cvrsto spavao, ja sam uzivala u magiji svitanja u podnozju Mt. Robson. Dozivljaj je bio vredan ranog ustajanja…


7

Toga jutra dok su nasi momci jos cvrsto spavali (ili mozda samo nisu hteli da se ustaju iz svog satora ☺), nas tri smo otisle u jednosatnu setnju do Berg Lake kampa na drugoj strani jezera – taman da se zagrijemo za 19 km pesacenja za povratak do auta tog dana. ☺ Jutro je bilo fenomenalno –

suncano i prilicno toplo. Staza je vodila kroz sumicu pored jezera sa pogledom na Berg glecer. Kada smo stigli na nase odrediste, usledila je nezaobilazna foto-seansa. ☺ Evo par slikica.


8

Nasim momcima se kanda nije ustajalo tog jutra. ☺ A nama se bas i nije nesto zurilo da napustimo Berg jezero. Dan je bio fantazija sa mnogo sunca, a prizori oko nas su ostavljali bez daha. Ko bi bio lud zuriti sa takvog mesta!? Zato smo mi “mudro” propustili ispred nas sve one “iskusne” planinare koji su poranili tog jutra da

se vrate do svojih automobila – taman da nam poplase mede usput. ☺ Iako smo se vracali istim putem, povratak nije bio nista manje interesantan. Fantasticni prizori su nas pratili celim putem…


9

Usput smo jos jednom stali da se divimo velicanstvu slapova i pogleda uz put. Neki od nas su jos nalazili energije i motivacije da se saginju i beru sumske jagode. ☺ A staza je samo krivudala nizbrdo i odusevljavala prizorima…


10

Kako smo se blizili nasem cilju nakon 40-tak prepesacenih kilometara u poslednja 2 dana, nekako je celo drustvo postajalo raspolozenije za pricu. Pitam se zasto... ☺

I eto nas na kraju staze: srecom, svi nasmijani (neki verovatno od srece sto su se napokon dokopali civilizacije i motorizovanog prevoza, al’ necemo ici u detalje ☺). Koliko je ko uzivao u ovoj avanturi pokazace se u danima sto dolaze kada budem trazila drustvo za slicne pohode. ☺ Ovo planinarenje je za mene bilo zatvaranje ove planinarske sezone a samim tim i poslednje planinarenje sa Dacom u Rockijima ovog leta. Koliko neverovatnih slika i planinarskih uspomena ostaje iza nas… Al’ nista ne bi vredelo bez odlicnog drustva… Hvala svima vama koji ste nam se prikljucili na planinarskim pohodima ovog leta kao i onima sto su nas bodrili iz fotelja. Ma nista bez svih vas… Od srca, Sandra

Documents

Kako to obicno biva kada se putuje sa Nazanin,smandic/Letters/2002-2006_Hiking/2006... · Naravno, sve je to lepo osmisljeno tako da mozete uzeti ... rekosmo da oprobamo jos malo