Kako Radi Internet

7/24/2019 Kako Radi Internet

1/13

Kako radi internet ?

Jedna od najlepih stvari vezanih za internet jeste da ga niko ne poseduje. To je globalniskup raunara , odnosno manjih mrea. Ove mree su na razliite naine spojene u jednuveliku koju mi nazivamo internetom.

Od ranih poetaka 199. godine, internet je porastao od etiri kompjuterska sistema nasistem od 1! miliona razliitih raunara i mrea.

Hijerarhija mrea

"vaki kompjuter koji je povezan na internet je deo mree, pa ak i onaj koji imate kodku#e. $oete koristiti modem i pozvati lokalni broj kako bi se povezali na internet prekosvog provajdera %engl. &nternet "ervi'e (rovider ili &"(). *a poslu moete biti deo lokalne

mree %+*), ali se i dalje povezujete na internet preko &"(-a ije usluge koristi vaakompanija. ada se poveete na broj &"(-a, postajete deo njihove mree. &"( dalje moea se povee na ve#u mreu pa time postajete deo i te ve#e mree. &nternet je

jednostavno reeno mrea sastavljena od mrea.

/e#ina komunika'ionih kompanija ima svoje glavne kanale kojima povezuje razne oblasti.0 svakoj oblasti, kompanija ima svoju Taku (ristupa %(O(). Taka (ristupa je mesto gdelokalni korisni'i pristupaju mrei kompanije, esto putem teleona ili posebne linije.*everovatna stvar ovde je da nema mree koja kontrolie 'elu strukturu. 0mesto toga,postoji nekoliko mrea na viem organiza'ionom nivou koje se me2usobno povezujupreko $renih Taaka (ristupa ili *( %*et3ork ''ess (oint).


2/13

Kada se poveete na internet, Va kompjuter postaje deo mree

Primer Mree

4amislite da je kompanija veliki &"( i da u svakom ve#em gradu ima Taku (ristupa %udaljem tekstu (O(). (O( je ste'ite gomile modema koje korisni'i pozivaju. ompanija zakupljuje optiki kabl od teleonske kompanije da bi povezala me2usobno (O(-ove.

4amislite da je kompanija 5 korporativni &"( koji poseduje vie zgrada u kojimakompanije postavljaju svoje servere. ompanija 5 je dovoljno velika da posedujesopstveni optiki kabl kojim povezuje svoje zgrade me2usobno.

0 ovakvom okruenju, svi korisni'i kompanije mogu me2usobno da komuni'iraju i svikorisni'i kompanije 5 mogu me2usobno da komuni'iraju, ali ne mogu me2usobno dakomuni'iraju korisni'i razliitih kompanija. 6a bi ovo omogu#ili, kompanije i 5 sedogovaraju da se obe prikljue na *( u raznim gradovima pa saobra#aj izme2u dve

kompanije, tj njihovih korisnika, se obavlja kroz *(.

0 stvarnom okruenju se desetine internet provajdera ukrtaju u *( u vie razliitihgradova i trilioni bajtova podataka se razmenjuju u ovim takama. &nternet je skupvelikih korporativnih mrea koje pristaju da razmenjuju inorma'ije tj da komuni'irajume2usobno kroz *(. *a taj nain je svaki raunar na internetu povezan na svaki drugi.

Premoavanje podela

"ve ove mree se oslanjaju na *(, glavne mrene kanale i rutereza me2usobnokomuni'iranje. Ono to je neverovatno u ovom pro'esu je da poruka moe da napusti

jedan kompjuter, putuje preko pola sveta kroz razliite mree i stigne u drugi kompjuter

za deli# sekunde.


3/13

7uteri odluuju gde treba poslati poruku od jednog do drugog raunara.7uteri suspe'ijalizovani raunari, odnosno ure2aji koji alju poruke svih korisnika kroz hiljadekanala. 7uteri imaju dve odvojene ali zavisne unk'ije8

obezbe2uju da inorma'ije ne idu tamo gde nisu porebne. Ovo je veoma bitno, jerspreava da velike koliine podataka zague kanal.

stara se da inorma'ija stigne do odredita.

Obavljaju#i ova dva posla, ruter komuni'ira sa dve razliite mree i veoma je koristan upogledu premo#avanja razlike izme2u dve razliite mree. Tako2e titi mree, jednu oddruge i spreava da saobra#aj koji ne treba da pre2e u drugu mreu i ne pre2e. 5ezobzira koliko je mrea prikljueno, unk'ija rutera ostaje ista, da povee dve mree.

Glavni kanali%backbone)

*" %*ational "'ien'e oundation) je napravila prvi kanal velike brzine jo 19:;. *azvan

je *"*>$bps. &5$, $?& i $erit su rade#i sa *" kreirali T@ liniju koja je radila na =>$bps ve#naredne godine.

Alavni kanali su tipino skup optikih kablova. Taj skup ima vie optikih kablova koji supovezani radi pove#anja kapa'iteta. Tip optikog kabla O?-@ ima kapa'itet od 1== $bpsdok B?->: ima C>:: Abps, naspram = bps koliko ima najbri klasini teleonskimodem.

6anas vie kompanija poseduje svoje glavne kanale i svi se me2usobno povezuju kroz*(. *a taj nain je svako na internetu povezan sa svakim drugim, bez obira gde senalazi i kojoj mrei pripada. &nternet je ustvari gigantski, sveobuhvatni dogovor

kompanija da komuni'iraju me2usobno.


4/13

Internet protokol : IP adresa

"vaki raunar na &nternetu ima jedinstveni identiika'ioni broj, nazvan &( adresa. &( znai

&nternet (rotokol, to predstavlja jezik koji raunari koriste da komuni'iraju me2usoboputem interneta. (rotokol je ustvari unapred deinisan nain na koji neko ko eli dakoristi neke usluge, to radi. Taj neko moe da bude osoba ali je e#e raunarski programtipa &nternet bro3ser.

Tipina &( adresa izgleda8

C1.C;.1.1@;

6a bi je mi ljudi lake pamtili, adresa se pie u de'imalnom ormatu. $e2utim raunarikomuni'iraju u binarnom sistemu i ta adresa na binarnom jeziku izgleda8

1111!1111!11111!111

"vaki broj izme2u taaka se zove oktet, jer binarni ekvivalent ima najvie : 'iara.Obzirom da adresa ima > okteta koji mogu da imaju najve#u vrednost C== u de'imalnomobliku, to kad se prevede u binarni daje broj od maksimalnih > puta po : bitova pa se za&( adresu i koristi @C bita odnosno &( adresa je poznata kao @C-bitni broj koji moe dauzima vrednost od ! do >,C9>,9;,C9=.

*eke od ovih skoro >.@ milijarde kombina'ija nisu dozvoljene da se koriste kao tipine &(adrese. *a primer, adresa !.!.!.! je rezervisana za deaultnu mreu dok seC==.C==.C==.C== koristi za broad'ast.

Okteti imaju i drugu ulogu sem da odvajaju 'ire velikog broja. "lue za kreiranje klasa &(adresa koje se mogu dodeliti raznim oblastima8 poslovanje, vlada ili sl. Okteti supodeljeni u dva dela8 "eti Host. *et deo uvek sadri prvi oktet. oristi se da identiikujemreu kojoj raunar pripada. Dost %ponekd se zove i Evor) identiikuje konkretni raunaru mrei. Dost deo uvek sadri zadnji oktet. (ostoji = &( klasa plus odre2ene spe'ijalneadrese.

Internet Protokol: Domain Name System

Kada je Internet bio u povoju, sastojao se od malog broja raunara povezanih modemima prekotelefonskih linija. Veza se uspostavljala jedino navoenjem IP adrese raunara sa kojim se elela

konek!ija. "vaj nain je fino funk!ionisao kada je broj raunara bio mali ali je postaoneupotrebljiv kako se broj raunara na internetu pove#ao.

(rvo reenje problema bilo je postojanje jednostavnog tekstualnog ajla koji je kreirao iaurirao $reni &norma'ioni ?entar koji je jednostavno mapirao imena u &( adrese.0skoro je ovaj tekstualni ajl postao suvie veliki da se odrava. 19:@ je 0niverzitet uFis'onsinu kreirao #omain "ame $%stem%6*"), koji mapira tekstualna imena sa &(adresama automatski. *a taj nain je korisnik jednostavno pamtio opisno tekstualno imeumesto dugakog &( broja.

&ni'orm (esource )ocators


5/13

ada se koristi Feb ili se alje email, koristi se ime domena. *a primer, 0niorm 7esour'elo'ator %07+) Ghttp8HH333.pil-vb.netG sadri ime domena (&+-/5. Tako2e sadri iemail adresu pilIpil-vb.net

"vaki put kada se koristi ime domena, koristi se 6*" server da prevede ljudski itljivoime domena u mainski itljivu &( adresu.

&mena domena najvieg nivoa ukljuuju .?O$, .O7A, .*


6/13

ne mora opet pitati root server za nju. Ovo keiranje ubrzava saobra#aj.

&ako su 6*" serveri transparantni, oni obavljaju na milione prevo2enja dnevno iapsolutno su neophodni za unk'ionisanje interneta.

Klijenti i $erveri

&nternet serveri omogu#avaju internet. "vi raunari na internetu su ili serveri ili klijenti.7aunari koji pruaju uslugu drugima su serveri a raunari koji se povezuju na teraunare su klijenti. (ostoje Feb serveri, email serveri, T( serveri itd.

ada se poveete na neki Feb sajt vi ste korisnik koji radi na nekoj klientskoj maini tjraunaru. (ristupate serveru na kojem se nalazi Feb sajt kojem pristupate. "erver na2eFeb strani'u koju traite i poalje vam je. lijenti koji pristupaju serverima rade to sa

konkretnom namenom i upu#uju server na konkretan sotver koji se na njima izvrava.*a primer, ako klijent izvrava Feb bro3ser on #e da se povee sa Feb serverom a neemail serverom na serverskoj maini.

"erver ima statiku &( adresu koja se ne menja esto. lientska maina koja se povezujena server preko teleonske linije sa druge strane ima &( adresu koju joj u trenutkupovezivanja na internet dodeli &"(. &ako je ta adresa jedinstvena za datu sesiju, ona #enaredni put biti verovatna drugaija.

Portovi

"vaka serverska maina nudi svoje usluge koriste#i numerisane portove K jedan za svaku

uslugu koju server nudi. *a primer, ako serverska maina izvrava Feb server i T(server, Feb server bi tipino bio na portu :! a T( server na portu C1. lijenti sepovezuju na servis preko konkretnog porta na konkretnoj &( adresi.

Jednom kada se klijent povee na neki servis na dati port, on pristupa servisu koriste#ispe'iian protokol. (rotokol je esto tekstualni i opisuje kako #e klient i server obavljatikomunika'iju. "vaki Feb server na internetu podrava h%perte+t trans'er protokol,H--P.!

Lekcija 1 Uvod i osnovni pojmovi

Svakodnevno, stotine miliona korisnika racunara posecuje razlicite Web sajtove istranice kako bi se informisali, neto novo naucili, pregledali svoje omiljene forume, netokupili i uradili jo bezbroj drugih korisnih stvari.

tvaranjem !nternet pretraivaca i kucanjem adrese otvorili ste eljeni Web sajt sa sviminformativnim, multimedijalnim i drugim mogucnostima. !li ste jednostavno u potrazi zainformacijom otvorili neki od mnogobrojnih Web pretraivaca i dobili listu mesta koje vam

mogu biti interesantna.


7/13

"ta se tacno dogada kada u svom Web pretraivacu ukucate neku Web adresu idobijete sadraj sa nje# Kako da sami napravite svoj Web koji ce predstavljati vau kolu, vaslicno ili neko vae interesovanje# $ ovom serijalu cete, nadam se, naci odgovor na ova pitanja

i moci da krenete u realizaciju svog Web sajta.

Kako funkcionie Web

%ajjednostavnije receno, Web predstavlja veliki broj racunara koji su medusobnopovezani i koriste standardizovane nacine za komunikaciju i predstavljanje informacija.

&osledica ove jednostavne formulacija je da svi ljudi sveta dobijaju moc brze ijednostavne komunikacije i razmene informacija na nacin do sada neviden u ljudskoj istoriji.

'roj povezanih racunara je ogroman, a trenutno postoji preko () miliona razlicitihaktivnih javnih Web sajtova koji su konstantno u mrei. Svaki od ovih sajtova ima odnekoliko do nekoliko hiljada stranica informacija.

&re nastanka globalnog !nterneta kakvog ga poznajemo danas, u svetu je postojalo punonezavisnih, ponegde i medusobno povezanih grupa umreenih racunara, prvenstveno ukolskim, istraivackim i dravnim institucijama.

*a potrebe +merickog ministarstva odbrane kreiran je +&+%- koji se smatrapretecom !nterneta jer je postavio osnovne standarde za povezivanje i komunikaciju izmeduovako umreenih racunara. /0. oktobra 1020. godine su povezana prva dva cvorita, a neto

kasnije 3. decembra iste godine su dodata jo dva.

4etaljnije o istoriji i nastanku !nterneta moete procitati na Web lokacijihttp566777.let.leidenuniv.nl6histor86ivh6chap/.htm

Standardni protokol pomocu kojeg je moguce prici i pregledati sadraj bilo kog Websajta je dizajniran 10(0. godine u istraivackoj instituciji 9-% u :enevi ;$$$.cern.!h%."vaj protokol pod nazivom &'perte(t )ransfer proto!ol ili skra!eno &))P je postaviokamen temelja! za dalji eksplozivni razvoj javnog Interneta *http+info.!ern.!h% .-igurno ste primetili da svaka Internet adresa i po!inje sa upravo ovim prefiksom http+

IP adrese

IP je skra!eni!a od Internet Proto!ol i predstavlja na!in jedinstveneidentifika!ije svakog ra!unara u bilo kojoj mrei uklju!uju!i i Internet. Veoma sli!noobi!noj po/tanskoj adresi, IP adresa se sastoji od !etiri broja od kojih svaki moe bitiu opsegu od 0 do 122. 3 stvari u pitanju je jedan 415bitni broj podeljen na !etiri delakoji su medusobno razdvojeni ta!kama. 6a primer validna IP adresa ra!unara bimogla biti 781.79:.7.70.

Poku/ajte da saznate IP adresu va/eg ra!unara. ;ovoljno je da je va/ra!unar povezan u lokalnu mreu ili na Internet da bi ovo uradili. Kliknite na Start
http://www.let.leidenuniv.nl/history/ivh/chap2.htmhttp://www.cern.ch/http://www.cern.ch/http://www.cern.ch/http://www.cern.ch/http://info.cern.ch/http://www.let.leidenuniv.nl/history/ivh/chap2.htmhttp://www.cern.ch/http://info.cern.ch/


8/13

meni i potom na stavku Run. " otvorenom dijalogu otku!ajte cmdi kliknite na dugmeOK. 6a ovaj na!in ste otvorili komandni prozor.

3 njemu otku!ajte IPCONFIGi pritisnite Entertaster na tastaturi. 6a ekranu jeprikazana konfigura!ija mrenog adaptera *ili vi/e njih ako postoje u ra!unaru% ,izmedu ostalog i linija IP Addresskao /to je prikazano na sli!i+

,189 razli!itihkombina!ija. Preko = milijarde jedinstvenih adresa izgleda vi/e nego dovoljno u ovommomentu. Medutim nije tako, jer postoje takozvane klase koje zna!ajno ograni!avajuraspoloiv opseg.

Vi/e o IP klasama i njihovom zna!enju moete pogledati na loka!ijihttp+$$$.ho$stuff$orks.!om?uestion2=8.htm.

-ve do sada re!eno vai za verziju IP protokola pod nazivom IPv. "dnedavno je uvedena nova verzija IPv!koja umesto sada/njih 41 bita daje !ak 71:bitova odnosno 171:raspoloivih adresa. "vo je stvarno veliki broj, *broj ve!i od broja4 iza koga ide 4: nula%, koji se predstavlja sa : grupa 79 bitnih brojeva koji suprikazani u heksade!imalnom formatu.

@indo$s Vista podrava IPv9 protokol i na slede!oj sli!i je prikazan dijalog za

njegovu konfigura!iju.
http://www.howstuffworks.com/question549.htmhttp://www.howstuffworks.com/question549.htm


9/13

Vi/e o IPv9 protokolu moete pro!itati na loka!ijihttp+$$$.mi!rosoft.!omte!hnetnet$orkipv9default.msp(

;o sada smo videli da svaki ra!unar povezan u Internet mreu ima svojujedinstvenu IP adresu. Medutim, kada elimo da otvorimo neki @eb sajt, nikada uadresnoj liniji Internet pretraiva!a ne unosimo IP adresu, ve! neki smisleni naziv.

"!igledno na Internetu mora postojati mehanizam koji smislene nazive @ebsajtova prevodi u njihove numeri!ke stvarne IP adrese. "vaj sistem predstavljaju;6- *;omain 6ame -'stem% serveri. ;6- predstavlja distribuiranu listu*direktorijum% svih Internet adresa i imena. Aahvaljuju!i ovom servisu moemo ku!atina primer http+$$$.mi!rosoft.!om, a on !e ovo prevesti u pravu IP adresu ipreusmeriti nas na nju.

6apravimo mali eksperiment. Kako saznati numeri!ku IP adresu @eb sajta.Kao i u predhodnom primeru, kliknite na dugme Start, potom na op!iju Run,otku!ajte cmdi kliknite na dugme OKkako bi dobili komandni prozor.

Belimo da utvrdimo IP adresu @eb sajta http+$$$.google.!om.
http://www.microsoft.com/technet/network/ipv6/default.mspxhttp://www.microsoft.com/technet/network/ipv6/default.mspxhttp://www.microsoft.com/http://www.google.com/http://www.microsoft.com/technet/network/ipv6/default.mspxhttp://www.microsoft.com/http://www.google.com/


10/13

3 komadnom prozoru uku!ajte slede!e+

"in# $$$%#oo#le%com

i pritisnite Entertaster na tastaturi. -istemska naredba "in#CprozivaC zadatuadresu i ispisuje statistike brzine pristupa, ali i stvarnu IP adresu domena kao /to jeprikazano na sli!i+

-ada znamo da je IP adresa domena $$$.google.!omzapravo108.:2.718.88

"tvorite internet pretraiva! i u adresnoj liniji otku!ajte http+108.:2.718.88i

naravno otvori!e se po!etna strana Doogle Internet pretraiva!a.
http://www.google.com/http://209.85.129.99/http://www.google.com/http://209.85.129.99/


11/13

"!igledno ;6- servis na Internetu ima veliki zna!aj i nije ograni!en samo na

http protokol ve! vodi ra!una i o elektronskoj po/ti i drugim servisima.

;etaljnije informa!ija o ;6- servisu moete videti na Internet loka!ijihttp+en.$ikipedia.org$iki;omainE6ameE-'stem

Kada zatraite odredeni @eb sajt, na njega ne odlazite direktno ve! prekonekoliko ;6- servera koji se medusobno CdogovarajuC i prave put *routing% od va/egra!unara do traene IP adrese odnosno ra!unara u Internet mrei. "vaj put moe upraksi angaovati vi/e !vori/ta, /to zavisi od dosta faktora i trenutnog zauze!aglobalne mree. Interesantno je pogledati kojim putem se kre!u poda!i kada naprimer zahtevamo mati!nu stranu Mi!rosoft @eb sajta.

Po!etna loka!ija je ra!unar u Feogradu koji je preko G;-H5a povezan na Internet.Krajnja ta!ka je server $$$.mi!rosoft.!omkoji se nalazi u Kaliforniji.

6a slede!oj sli!i je prikazan prolazak kroz sva !vori/ta *10 njih% od po!etne dokrajnje ta!ke.
http://en.wikipedia.org/wiki/Domain_Name_Systemhttp://en.wikipedia.org/wiki/Domain_Name_Systemhttp://www.microsoft.com/http://en.wikipedia.org/wiki/Domain_Name_Systemhttp://www.microsoft.com/


12/13

Deografski prikaz je jednostavniji+

&e' server

@eb server je spe!ijalizovani program koji opsluuje zahteve @eb klijenata.@eb server moe biti lokalni i tada je vidljiv samo u lokalnoj mrei /kole ili kompanijei tada se ustanovljena mrea zove Intranet unutra/nji Internet.

Gko je ra!unar gde se nalazi @eb server javni vidljiv na globalnomInternetu, on mora da ima svoju javnu IP adresu i da bude registrovan u IG66organiza!iji. IG66 *Internet orporation for Gssigned 6ames and 6umbers,http+$$$.i!ann.org% je neprofitabilna organiza!ija koja je zaduena za dodelu ikoordina!iju javnih Internet domena. ;o 788: godine ovu funk!iju je imalaorganiza!ija Inter6I *Internet 6et$ork Information enter%.

@eb server, kao /to !emo videti kasnije u ovom serijalu, moe imatijednostavnu ulogu isporu!ivanja fiksnog sadraja *$eb strani!e%, ali i sloenu

aplikativnu ulogu kreiranja i isporu!ivanja sloenih $eb sadraja baziranih na
http://www.icann.org/http://www.icann.org/


13/13

poda!ima iz baza podataka, multimedijalnih materijala i ostalog.

3z @indo$s JP operativni sistem se distribuira i @eb server koji je idealan za

razvoj i testiranje @eb sajtova. "va Mi!rosoft verzija @eb servera se zove InternetInformation -erver *skra!eno II-% i veoma je zastupljena na Internetu.

Kasnije !e biti govora o ovom @eb serveru, njegovoj instala!iji i konfigura!iji.

3 slede!em nastavku ovog serijala !e biti govora o jeziku &)MH kao osnovnomjeziku @eba, i njegovim klju!nim elementima.

Documents

Kako Radi Internet