Jugoslavija u organizaciji Ujedinjenih nacija

7/22/2019 Jugoslavija u organizaciji Ujedinjenih nacija

1/262

U Mr JADRANKA JOVANOVIC

TUCOSLAVI|AORGANIZACIIIU|EDINJENIHACIIA(1945-1955.)"*H#,t$ft-

ISIINSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJUBogmd, 1985.


2/262

P R E D G O V O R

Aktivnost Jugos),avije u Organizaciji ujedinjenih nacija {OUN) odsamih poietaka kJo dlanice-osnivaia i jedne od retkih manjih zemaljadiji je uticaj bio i ostao znaiajan, od interesa je ne samo za sagledava-ni! iriene spoljncpoliiidke koncepcije i orijentacije vei i za proudavanjerizvoja ptuvnog sistema i delatnosti ove svetske organizacije-,--Neiune Cetirl decenije jugoslovenskog udeBdau radu OUN svedocisu odnosa koji je delovao u polratnoj sprezi. Jugoslavija je u -mnog'o-brojnim prilikama dala doprinos unapredenju OUN, a1i je i OUN biladiniiac u -razradi njene spoljne politike u teoriji i praksi. Stoga istraZi-vanje ove veze ukazuje na trenutni ili dugotrajni uticaj koji je ima1a,odnosno moZe da ima OUN na medunarodni poloZaj Jugoslavije kao dla-nice. Istowemeno, ako se ovaj odnos sagleda sa stanovi5ta njegovih pos-ledica u samoj OUN, moglo bi se zakljuditi da papredna i principijelnapolitika drZavi u njoj ne samo da trenutno utide na reSavanje pojedinihiriza nego i u duZeni periodu, transformiSe strukturu medunarodne za-jednice odgovarajuiirn odlukama i delatno56u, dime priprema jedan novisistem uredenja odnosa na svetskom nivou.Opredeljenje za period od 1945. do 1953. godine ( s tim Eto ie ovaposlednja godini uzeta kao granidna jer u njoj prestaje pritisak drZavaI dlanica-Informbiroa i dolazi do prvih sagledavanja i razmi5ljanja omestu nezavisnih, antiblokovski opredeljenih drZava nastalih u procesudekolonizacije), uzeto je zbog toga Sto je red o wemenu koje je najma-nje proudeno, pa predstavlja svojewstan izazov, o iztzetno interesant-nim,- burnim i prbtin-rreenim, podetnim godinama nove jugoslovenskedriave, kada je ona izgradivala svoju politiku miroljubive koegzistencije'U istraZivanju je primenjena istorijsko-pral'na analiza jer ona omo-guiuje, sa stanovi5ta istorije, proudavanje uzroka i motiva razvoja dru-Stvenih s.raga ideja koje rukovode promenama u medunarodnoj zajednictu odredenoj istorijskoi konstelaciii i koje se odnose kako na organizacijutako i na datu drZavu, a sa stanovista prava takozvanu institucionalnuarnalizu sistema OUN koji je stvoren pravorn i podioZan njegovim pravi-lima. Ovakva analiza pogodna je za razumevanje kako delatnosti drZavei njenih stavova u pojedinim sporovima ili situacijama tako i same orga-nizacije, koja se neprestano obrada istoriji da bi mogla da nade reienjaza probleme na svom dnermom redu i da deluje u kontinuitetu.Politiku Jugoslavije u OUN bilo je moguie odrediti uprkos nepri-stupadnosti diplomatske arhive Saveznog sekretarijata za jnostrane po-slove za perind od 1945. godine pre svega zahvaljujudi oibimnoj doku-


3/262

T-..nt"gji organizasijg u kojof srr.r abeleZena sva istupanja jugoeloven_skih delegacija. Pregledani su stenografski zapisnici debata u -General_1gj__skup5tini i Savtu bezbednosti i odgovarajuie odluke, godi.snjaciOYN Fo i sazeti.pregledi istupanja u E[pnomiko-sociialnorn- savetu isvim glavnim komitetima Generalne skupstine. Znatnu pornoi u rekon-stxuisanju tekstova tih saZetih pregleda i govora koji nisu zabeleZeni ucelini u dokumentacij.i OUN, pruZila je dnevna itami:a iz tog perioda, uSoloJ su po pravriu, svi oni znadajniji i objavljeni. (Zbirka jugoslovens_\lh i:txp,rlj. u OUN potela je. da,ie iastavlja u Sstp-rl tek od'tStt. go_gmeJ 9d izvedtaja ugoslovenske elegacjjesa zasedanjaGeneralneskJp_Stine pisanih od podetka, nedostajah su oni iz 7946,7947. i 194g.godi_rie;medytir.n, izvedtaji sa IV, V i _VI zasedanja koji su na raspolaganlu nisuT.Cii q pruZe,rraZnije podatke s obziroin ni njihov *"it "n"t- "1oa i6do. ztj stTana). Izvesni podaci o dilemama jugoslovenskog rukovodstvapri zluzirnanju stavova za zasedanja ongan2a-ciie nadeni su u ArhivuCI(. SKJ i Arhivu Jugoslavije. Sagledanjir ciljeva i asnovjrih momenataaktimosti jug-oslovenske delegacije o pbieOinim pitanjima pomogli sutakoalemnogi dlanci u jugoslovenskim iasopisima, dok su sirana Iiteiaturai .perioditka-omoguiile pr.onalaZenje ,,okvira,, ovih prnblema i njihovosazerc odredivanie.

Pored prnbierna izvorA, .te3koie pri izradi ovog rad,a bile su u po-stojanju niza razliditih predmeta istraZivanja i u savladivanju mnoltvapodataka u pojedinirn oblastima delatnosti OUN. posebne pro. leme iza_zvala je njihova sistematizacija s obzirom na razliditost l nepovezanosrovih celina. Iz o'"og razloga rad ni1'e koncipiran strogo hronolodki, ve6poseduje dinamidnu strulh.rru koja omoguduje jasnoiu i izbegavanje po-navljanja u obradi raznorodnih podataka iz desetak obl,asti delatnosti Ju_goslavije u OUN.

Glava I posveiena je udeiiLr Jugoslavije u stvaranju medunarod-ne organizacije podev5i od doprinosa norodnooslobodiladkog pokreta no_vom posleratnom uredenju sveta do aktimosti na Konfdeiciji u SanrTanclsku s osnovnim stavovima prema osnivadkom dokr.rmentu _Povelji. Ujed-injenih !{ij9. U Glavi lI obradena su opita obeleZja jugo_slovenske po)itike u OIJN u godinama od 194b. do 19b'3,podeljena u d vapenooa s lednlrn meduperiodom, a sa zadatkom da se objasne jugoslo_venski stavovi u OUN u kontekstu glavnih spoljnopolitidkih aogidaia.U Glavi III prikazani su kao ilustraciJa ovifr olStifr tikova oni sliOaidvi(oase-studies)sa _dnermog reda OUN u kojima je bilo zapaZeno udeSiejugoslovenske delegacije tako 3to su razwsfoni na one koji su pokrenutiu vezi s . politikom Tpadnoewopskih drZava i SAD prema Jrigoslaviji,na jednoj strani, -i SSSR-u, na drugoj. s tim Sto su iZdvojeni iezavisiristavovi koje ie Jtrgoslavija za".,imali u istom vremenu, i po pnavilu,izvan neposrednih problema odnosa s blokovima u nastajanju-. Giava IVposvedera_e_ prcteZno pravnim prcblemima OUN u veli i oduvanjemmira i bezbednosti, a Glava V problemima mirnodopske wste - od pro-c.edure do humanitarne, kolonijalne i ekonomske -problematike. U ^Za-kljudku su saZeto_prikazani rzultati istraZivanja u vezi s jugoslovens-kom ulogom u OUN.

Auts,r koZili dragocenma i primedb(J. B. Duroseiveru i prod. Ima Instituta Ii priwedu, Svije i Arhivakom pronalaZBeograd,198


4/262

rpanja jugosloven-debata u General-odluke, godiinjaci)cijalnom savetu iu pornoCu rekon-nisu zabeleZeni ul iz tog perioda, uhirka jugoslovens-u tek od 1951.go-a GeneraLneskup-47. i 1948.godine;raspolaganj u nisumali obim (od 16xkog rukovodstvadeni su u Arhivuinovnih momenatanjima pomogli suiu strana ]iteratura:oblema i njihovoada bile su u po-tadivanju mnoltvabne probleme iza-)st i nepovezanostgo hronolodki, ve6i izbegavanje po'hsti delatnosti Ju-ranju medunarod-adkog pokreta no-onferenciji u Sann dokumentu -rita obeleZja jugo-3, podeljena u dvae objasne jugoslo-rlitiikih dogatlaja.kova oni sludajevil zapazeno udeiiekoji su pokrenutipIma Jugoslaviji,zdvo.jeni nezavisnimu, a po pravilu,rtajanju. Glava IVvezi s oduvanjeme wste - od pro-rblematike. U Za-ezi s jugoslovens-

Autor koristi ovu priliku da posebno zahvali svima koji su rnu pru-Zili dragocenupomoi prilikom pisanja rada svojim savetima,n]illjenj.i-ma i primedbama:prof. S. Avramov, mentoru rada, prot L B D]rozeru(J. B.'Duroselle),pfo. M.Milojevidu, pro{. M. Mirkovicu, pr9f, V. Jina-veru i prof, M. .Viraliju (Virally), kao i dokumentatorima bibliotekari-ma Insiituta za savre-menu sto,riju, tnstituta za medunanodnu politikui priwedu, Saveznog sekretarijata za inostrane poslove,-Arhiva Jugosla-vije i Arhiva CK SkJ na razumevanju i strpljenju koje su imali prili-kom pronalaZenja raznowsnih izr,"ora.Beograd,1982.godine


5/262

G L A V A P R V A

JUGOSLAVIJA I STVABANJE OUN

1. Kratak osvrt na stav narodnooslobodilaikog pokreta Jugoslavijeprema posleratnom ureilenju svetaKoalicija Ujedinjeni,tr nacija, stvorena u toku II svetskog rata kao

savez demo,kratski opredeljenih driata, a protiv poku5aja nacizma i fa-Sizna da izgrade novi poredak na totalitaristidkim premisama, lmala jepoJ,itidko i etiiko opredeljenje prema posleratnom uredenju sveta kojeje svojim naprednim sadrZajem Izrai,avalo teZnje ve6ine nanoda u nje-nim redovima.Jedan od najinspirativnijih pobornika ovih sveobuhvahaih ideja iideala bio je narodnooslobo.diladki polcet Jugoslavije. U redovirna par-tizanske vojske i Kornunistiike partije Jugoslavije od podetka se udvr-stilo ur."erenje da se radi o odludnorn dasu u kome se zajedno sa sopst-venom strdbinorn re$ava i sudbina celog sveta. Odluka o dizaniu ustanka(4. jula 1941). njeno spr\ovodenje.edinstveni po svom zariahu, ali iizolovanosti u ce1o1' wopi, govorili su ne samo o hrabnosti njegovih no-silaca vei i o sagledavanju Sansiza sopstveno osloboilenje u sklopu op5tihna.pora. U ovoj bonbi, povezanoj s uspostavljanjem pravidniieg dluitve-nog i drZarmog uredenja, stvorene su osnove jugoslovenske spoljne poli-tike i njene koncepcije o uredenju medunarodnih odnosa po okonianjnrII svetskog rata.rSvest o visoki,rn ciljevlma borbe protiv faiizrna na medunarodnomplanu izraZena je ved na samorn podetku rata u pojedinim izjavama vo-da jugoslovenske revolucije. Pr.oglasima CK KPJ od 12. i 25. avgusta1941. pozvane su sve antifadistidke snage u zemlji da se uldjude u je-dinstveni front svih demolcatskih i progresivnih snaga u borbi protivfaSi-zna.' Edvard Kardelj je u leto 1941. godine pisao kako nema sum-nje da je rei o dogattajima od ogrnmaog svetskoistorijskog znadaja:,,Borba koju dovedanstvo vodi protiv faSistidkog varvarsfva treba da bu-de borba za istinsku slobodu i ravnopravnost naroda, za samoopredelje-nje svitr nar.oda, za istinsku nar.odnu demokratiju, za uniitenj rasistid-kih, Sovinistidkih i drugih sliinih imperijalistidkih teorija, za bratstwmedtr narodi,rna i ljudima, za uni5tenje osno'"nih uzroka koji vode irnpe-

rJ, B. Tltoi Jugoslapiia u borbi za nezaltisnost i, nesurstanost, Saraiey')19??,str. 385.J, B. Tito istakao Je vezu,slededim redima: ,,Miroljubiva $poljna politika Jugo-slavije - njeno pootojano i konstruktilmo zalaganje za pravedan i traja.n mir naprirncipima nezavisnosti i ravnopravnosti, njeno opredeljenje za nesvrstanoGt - ima.da,kle, svoje duboke korijene, ona je neraskidivo povezana s nasom narodnooslobodi-ladkom borbom i socijalistidkom revoh.rcijom, To je u skladu s interesima i strem-ljenjima rniroljubivog doveiaDstva i Poveljom Ujedinjenih nacija."2 B, PetranoviC, Lstoii id, Jugoslaoije 1918-1978, Beograal1980,221.


6/262

rijalistidkim ratovima, za sreiniju buduinost dovedanstva."3Slidno tome,Vladimir Dedijer je u jedno'm uvodniku ratnog izdanja ,,Borbe', pisao:,,Svest naroda da vode pravedni odbrambeni rat za svoje ognjiSte i pra-vo da se iivi kako se hoie, pokazala se i u ovom ratu kao faktor odprvenstvenog znadaja... Samo svest o pravednosti ovog rata omogu-6ila je na5em narodu da izade na kraj, gotovo goloruk, s modernom hit-lerovskom maSinom."a

Spremnost naprednih snaga u NOB-u, kao i u svetu, na herojskuborbu i ogromne Zrtve, bila je moguia i usled uverenja da je red o pos-lednjem od svih svetskih ratova koji ie po svom okondanju doneti novouredenje Zivota na planetarnom nivou i radikalnu izmenu srrema me-dunarodnih odncsa. Tome u prilog govorili su svi znaiajnlji dokumentiantihillerovske koalici e._Posebn'Lr logu medu njima imala je Aflantska povelja, deklaracijazajednidkih ciljeva predstavnika SAD i Velike Britanije. iJ weme kojeje,zahtevalo isticanje i_postovanje moralnih nadeLa,dometi i uticaj i ovogooKumenla prevazltazili su njegove realne okvire: mada on niie imaopralrroobavezujuii karakter, njegove ideje su imale veiu snagu od naj-strozih norrni. Insistiranjem na progresivnirn demokratskim t6kovinama,Kao r.na univerzalnosti primene (obraiala se ,,svim drZavama,velikimi malim", ,,svim narodima,' i ,,svim nacijamat', ,,svim ljudima i svim

zemljama"). Atlantska povelja je postala kamen temeljac Organizacijeujedinjenih. nacija. Ciljevi narodnooslobodiladkog pokre{a u l-ugoslaviibili su motivisani na slidan nadin, tako da su iz-medu odredaba -ove po-velje i osno,lreih ideja jugoslovenske revolucije postojale nesumnjivelqelne paralele.. ,^Hrabrost j9lnog malog naroda da odbije put pokornosti i paktira-nja (27. marta 1941),da ne prizna podelu i'raipar8avanje Jugoslavije ida se_digne la ustanak u okupiranoj Ewopi u tienutku "kada s,u svi ra-cionalni razlozi govorili pr"otiv toga- ,,preiu.dicirala,, je odredbu 1. ovogdokumenla._u_kojoj e svim drZavama udesnicamau ratu negiraro pra_yo.qa.bilo kakvo teritorijalno ili neko dr-ugo poveianje (u sliladu s'do_tadasnlrm tokovima medunarodnoprawre regulative) uz implicitno ob_jainjenje da se savezni6ke zemlje u borbi "protiv iaSizma moraju pri-drZiv_ali :Tesnih. ideoloikih principa iza kojih ne bi smeli da stoje prag-malrcnl drzawli interesj. J. B. Tito je protumadio smisao ove ofuedbe usklo'p,r.r-ogled_a a celu Atlanhsku pove4u kao pravo na ,,slobodno samo_opredeljenje" s, smatrajuii. da ie ono obezbediti poitovanje prava na ne-zavisnost i- teritorijalni integritet i prekinuti s praksom-pr.odirenja gra-niea na radun porobljavanja druqilr naroda. Ova koncepciia dosl; jt dorzraiaia u odluci II zasedanja AVNOJ-a o izgradnji Jugoslavije ni fe-deratirmom principu: ,,Narodi Jugoslavije nikada nisu priznali i ne pri-znaju koladanje Jugoslavije sa strane fasistidkih imperijalista i doka-

3 E. Kardet j, Put nove Jugoslaaije, Beograd 1946,201.i Borba. 11. decembar 1944.5 Ndcionalno pitanje u Jugostavi,ji u sDeflosti NOB, p7slB1p7, al,ecenbat 1942.(cit. prema: J. B. T i t o, JugoslaTlija u bo1.bi zd nezaoisiost i, nesDrstatuost", siglta-jevo 1977, 0).

zali su u zajednidkoj onuiujedinjeni u Jugoslaviji.,ske povelje (zabrana wserslobodnoi volj i zainteresoNajve6i odjek u smibom naroda Jugoslavije iproklamovano podtovanjejem 6e Ziveti, kao i wadaji su ih bili l iSeni.8OvakKPJ, koja je. bonbu za ozujuei socijalno s naeionaOdustajanje od upolvelje moglo je sarno naii6e u II svetskom ratu izgmiliona mrtvih). Dodatnopostaviti siri, stalni sistepu zajednidkih istupa velibeda delovali jedinstvfiideolo6ki razliiitih drZavanjeno je u nekim izjavafidiladke borbe kao cond,i,tinog uIdenja sveta) pa jrata iz saveznidkih dokunna ,,samu saveznidku koaljU tom kontekstu, n'NOP-a kao element spajlobodilaika borba uzimaniroda Balkana i Ewope. Inistiike partije i polcetaoloiki uticaj na veiinu p0internacionalistidke solida

je moglo da u tadainjimlobodiladkih pokreta u Italle, ciljevi NOP-a nisu bilsavez progresivnih snagasvesti stvoreno u ovoj borenje da ie na isti nadinsveta: ,,Mi hoiemo da bugdje ce se re3avati sudbiri mi iemo pri njemu i os6 Slu,,beni ltst, br. 7, l.' vrq. na prlmer, oott lKiloLumendta i pod.ataka o na.grad 1953,1.2, br, 1, str, 13 .' Vid. na p(imer, izjaved.ilddke borbe nd.roila Jugoslau' Bo rba , V. Ded i j e f , ,'o Vid.i za, Kto A)ri6e i24. februar 1944.[ V i d


7/262

rva. '- Jllcno r.ome,rja ,,Borbe" pisao:oje ognji3te i pra-atu kao faktor odlvog rata omogu-, s modernom hit-;vetu, na herojskua da je red o pos-.danju doneti novonnu sFtema me-rtajniji dokumentiovelja, deklaracijai.je. U weme kojeneti i uticaji ovogada on nije irnao:6u snagu od naj-tskim tekovinama,irZavama, velikimn ljudima i svimeljac Organizacijereta u Jugoslavijiodredaba ove Po-tojale nesumnjiverornosti i paktira-anje Jugoslavije iu kada su svi ra-odredbu 1. ovog'atu negtano pra-e (u skladu s do-uz implicitno ob-izma moraju pri-reli da stoje prag-eo ove odredbe ur ,,slobodno samo-anje prava na ne-m pro6irenja gra-epcija doila je doIugoslavije na fe-priznali i ne pri-:erijaiista i doka-

ete", ilecembdr 7942.neslrrstanost", Sara-

zali su u zajednidkoj ofluZanoj borbi svoju ivrstu volju da ostanu i daljeujedinjeni u Jugoslaviji."6Ona je takode potwdena u odrodbi 2. Atlant-ske povelje (zabrana w5enja bilo kakvih teritorijalnih promena suprotnihslobodnojvolji zainteresovanih aroda).7Najveii odjek u smislu podudarnosti ciljeva s revolucionarnom bor-bom naroda Jug:slavije imala je odredba 3. Atlantskc povelje. Njom jeproklamovano podtovanjd prava svih da izaberu oblik vladavine u ko-jem ie Ziveti, kao i vraianje suverenih i samo'u.pravnih prava onima ko-ii su ih bili l iseni.sOvakva definicija odgovarala e, nesumnjivo, politicike.l, koia je. bonbu za oslobodenje posmatrala u Sirem kcntekstu, pove-zujuii socijalno s nacionalnim oslobodenjem.Odustajanje od upotrebe sile iaeieno u 8. odredbi Atlantske po-velje moglo je sarno naiii na naj5ire moguie odobravanje naroda ktji6e u II svetskom ratu izgubiti svakog desetog dlana svoie zajednice (1,?miliona mrtvih). Dodatno oibjainjenje da ie se po zar.'r5etku borbi us-postaviti Si.ri, statni sistem kotektivne bezbednosti, sagledavano e u sklo-pu zajedniikih isturpa velikih saveznika, koji su sve do prvih velikih po-beda delovali jedinstveno pruZajuii nadu u moguinost koegzistencijeideolodki raztiiitih drZava i dru6tvenih sistema. Njihovo jedinstvo oce-njeno je u nekim izjavarna i dlanicama iz jugoslovenske narodnooslobo-diladke borbe kao cond,iti.osi.nequa non borfu protiv faBizma i poslerat-nog urdenja sveta) pa je svaki nasrtaj na osnovne principe vodenjarata iz savezrr-idkihdokumenata srnatran za ,,udar na milione mrtvih" ina ,,samu saveznidku koaliciju".eU tom kontekstu, nova Jugosl,avija sagledavana je u rukovodstl"uNOP-a kao element spajanja, a ne razdvajanja saveznika.loNarodnoos-lobodiladka borba uzimana je za primer buduceg otpora ugnjetenih na-roda Balkana i Ewope. Iz till.' razloga, delatnost iugoslovenske Komu-nistiike partije i pokreta pod njenim rukovodstvom imala je vidan ide-oloSki uticaj na veiinu pokreta okupirane Ewope. U skladu s principimainternacionalistidke solidarnosti, rukovodstvo NOP-a udinilo je sve Stoje moglo da u tada5njim veorna te5kim uslovima pomogne jadanju os-lobodiladkih pokreta u Italiji, Bugarskoj, Grdkoj i nanotito Albaniji. Dak-le, ciljevi NOP-a nisu bili usko nacionaiistidki, vei usmereni na Sirokisavez progresirmih snaga u okviru saveznidke koalicije.lr Ose6anje samo-svesti stvoreno u ovoi borbi uslovilo je kod jugoslovenskih naroda uve-renje da 6e ne isti nadin rarmoprarmo udestvovati i u izgradnji novogsveta: ,,Mi hoiemo da budemo zaiedno sa nasim saveznicimaza stolomgdje ce se re5avati sudbina Ewop'e, pa i na5e zemJje. To je naie pravoi mi iemo pri njemu i ostati. ., jer su to na5i narodi zasluiili, dokazav-

6 Stutbenl, Iist, br. 1. 1. mart 1935.7 vid. na primer, odluke Majskog savetovanja KPJ u zagrcbu 1941, zbonikd"okurnenata i podataka o natod.no$lobod,ilatkon'L tatu Jugoslooenskih nd,roil,o,,Beo-grad 1953,1.2, br. 1, str. 13.'vid. na primer, izjave zAvNOH i SNOO iz jeseni 1943, Hronologiid oslobo-dilal.ke borbe na,rod,aJTtgoslapiie 1941-1945, Beograd, 1961, 560." Bo rba , V . Ded i j e r , 11 . decem bar 1944 .'o Yid.: Za Eto Ear'ee i srddiniie oilnose aa Engleskoln i Atlerikon'|, Bol'ba,24. februar 1944.1'vid o il no si B eo r ad


8/262

jti;i,f":,1F1"?'""ffFflui:ffts:t*H"l;:'iol"11llT,i"u*in,"nflii"'o'b;;;i; ;-*.h*':stili,',:':rll*f:tii**riit ^|JIOJ:" od.29.novembra1943. rnalesu pre_:off ::f,""';JJt j:;;i:d",u,"'ovenskih""*"'r:ilitt*,Wr;ffiq"":,'lx*:ft!:'n*:;:lllin,[tf$:,;r?mru+##"#:Tt ilxl *.ffi ,?iff :;*TTll,?iHi:# ^11T."i",Tsam.i zgradenu ,.,o.,irn"m6ljin'vjropravnosti naroda,,.ra^jtt:,!: teiko. postiii ne samo na unutrasnjemorn phnu. Posle okupaci.ie i

1{*qfp:[l;d,fnffi: j*i:rS.'T- ur"kT3y3"jestareJugoslavije obe;bede_!trJi'".-ff:'*:ff*rHffl:"n,"Xln"*ilfradao nastavljanju borbe p.oti" ""_atte -i"i'ti_$:'q:'"'1'ffi:'fii:?:5H'ilruflf *:;' '#';ffi:; ' lT;#f?j:l;-".*;;h:lf.ilil:."i3FT1ililxfu-:,.]s."LJ,"",1:'J'#: i5;f"k"t::L'*ul',TJll" onaepolpisiail:*#ldl;'f#tritlfr#3ff'yffi; I!il,:"e?:!#,w:#;#,:Hh;,::;:#i:;::r",[,$?d#tftH"ilili:1T".t"+iig:!$:rui{;,{:'f""iE:it#fui#ivra7:li,,!: ##, o.,e uno,r

*ijil*_fr,"J,f',o#lj:'f#"l"o:"x"ffi"\ #izacie^Uedineniir riait;a.za \ry;,i. i r;l]op;ffnuara 19442r, porazumo(uNRRA)', od g. novembraYpravl ruredlnJenihnaciir"r.oni""",,"i"1;1"g;;i""iri.,i";,ffi:'JHr'JiTnetarnog fonda i Metlunarodne banke za razvni .\_ ,Legitimj1et,, predsravljanja -na""a" jrg.!h]verxke izbeg)idke vlade osporen je na II "aJeia]r;o oduzimanju prava vladi u izUujhstvu d";;;d"i;Iunkciju v.lade.kao i zabrarom kralju pehu-ii;;ti u- zemJu. SLvaranjem privremen"lh "";;;- ;#na delu s Nacionahim kohjterom o"lob;8;;r'Jr;grglnom..do5lo je do uporednog postojan.i6 dvai.,iI :lu?-*"ju .p*b]:-i priznanjaledne "O '"jil,.'6jr:]:I:.,1,., r .preispitivanje ugovora izbegJiike v1d1-,_la rv.tr, usxoro posle toga doilo je do meNoP-a. njegovog prizranja I -p"vt m",iun""oaniti'Komtrera os.lobodenjaJugoslavije (NKOJ).rs

. {u3ne uslovc za priznanje NKOJ_a kao nova tmprrcltno i svih tckovina narodnooslobodijaekIrazumTito-Suba(i6 od 16. una I Zt. .tt"-U"""'i9konferenciie d 4. do lt. feinuira i945.-E;;;;,Jita i dr Suba6icazritito je ".Sf"S"" -"dui";Bi,J.ugoslavije_.o_zakonjenuatitet u -"a""""".i".r:ri'UevsKa-zbeg.lickavlada nastavila je da vodi soolinnln _redova u bilj uJ


9/262

veznidkoj stvari."t2su okupiranim na-u borbu protiv fa-/ i PO. U ovoj po-mija nosi slobodurimo da bismo bilit943. irnale su pre-tovenskih naroda irferencije na kojojizacije, one su de-o i ostalih zaklju-pravo da sami, pog drZarmog urede-Iugoslavije koji surju volju i sprem-novim temeljimao na unutrainjemrspardavanja Jugo-lstavliala je legal-nu. I mada je nje-slavije i obezbetle-:o okondanju rata,rta, medu kojima:tiv nemadke i ita-. u cilju postizanja, Rezolucije o pri-.dkom sastanku odrcija od 1. janluraakode u opseZnimrganizacije, gde je:. Ona je potpisalaLcaod 13. januaramovine nacistidko-Konferencije Uje-ja Prue dd,Imatinsketorbi zq, nezapbnost i.tevala da se iz niega.ih ispravlni nije doz-d. i. ieta, Josip, Broz'oJ.Lkdts. oil med,urta.rotl-ad 1968,2?.

dinjenih nacija o principima i preporukarna u pogledu posleratne ishra-ne stanovni6tva i poljoprilrede od 10. maja 1944D,Ustav Stalne orga-nizacije Ujedinjeni.h nacija za ishranu i poljopriwedu (FAO) od 26. ja-nuara 19442r, porazurno Upravi Ujedinienih nacija za pomoi i obnovu(UNRRA)" od 9. novembra 194323,ao,i Zawini akt monetarne i finansij-ske konferencije Ujedinjenih nacija je sa statutima Metlunarudnog mo-netarnog fonda i Medunarodne banke za razvoj od 22. jula 1944.' 4,,Legitimitet" predstavljanja naroda Jugoslavije od strane jugoslo-verxke izbeglidke vlade osporen je na II zasedanju AVNOJ-a Odlukomo oduzimanju prava vladi u izbegli5tl'u da predstavlja Jugoslaviju i wiifunkciju vlade, kao i zabranom icalju Pebu II Karadortlevidu da se wa-ti u zemlju. Stvaranjem privremenih organa narodne vlasti, AVNOJ-ana delu s Nacionalnim komitetom oslobodenja Jugosiavije kao izvr5nimorganom, do3lo je do uporednog postojanja dvaju jugoslovenskih vladai otvaranja pr.oblema priananja jedne od njih. Odlukama AVNOJ-a po-krnnuto je i preispitivanje ugovora izbeglidke vlade preuzetih posle 6.aprila 1941. Uskom posle tnga do5lo je do medunarodne afirmacijeNOP-a, njegovog priznanja i prvih medunarodnih ugovora Nacionalnogkomiteta oslobotlenj a Jugoslavije (NKOJ).'sNmZne uslove za priznanje NKOJ-a kao nove jugoslovenske vladea implicitno i svih tekovirna narodnooslobodiladke bonbe stvorili su spo-razum Tito-Subadii od 16. iuna i 21. oktobra 1944. i odluke Krimskekonferencije od 4. do 11. febnuara 1945. U drugom sporazurnu zmeduTita i dr Suba3i6a izridito je nagla3en medunarodno-pravni kontinuitetJugoslavije i ozakonjen duaDtet u medunarodnom predstavljanju: kra-ljevska izbeglidka vlada nastavila je da vodi spoljnu politilru, ali iz nje-nih rsdova su bili uklonjeni ljudi neprijateljski raspoloZeni prema NOB--u. Uskor''o je od shane NKOJ-a ispunjen uslov postavljen na Jalti dase AVNOJ pl'tr5iri onim ilanovima poslednje jugoslovenske Narodneskupitine koji se nisu komprornitovali saradnjom s neprijateljem, a za-konodar"ni akti AVNOJ-a podnesu na nalcradno odobrenje Ustavotvor-noj skupitini.Novu jugoslovensku vladu, tzv. Priwemenu vladu, formirao jemar6al Tito 7. marta 1945. godine. Ubrzo je dGlo do zvanidnog prizna-nX'a od triju velikih siia i veiine saveanidkih i neutralnih drZava. Svaprava i duZnosti biv5e jugoslovenske vlade preSli su na vladu DFJ. U

'o Isto, 35.n Isto- 35.2 I s t o . 3 6 .! Isto, 36,Odredbeovog spof,azuma redstavljale su melanje u unutrasnje poslovezemllejer Eu predvidale raspodelu i kontrolu robe putem saveznidkogapara'ta.Nacionalnlhomiiet oslobodenja JugGlavije je zato objavio da ie se pod tim uslovima Jugo-6la\r'ij6 odre6i porno,CiUNRRA. Novd ugovor, pod ravnopravni,rnuslovima. zatrazenje 24.marta 1945,a Isto. 36.! Sporazum o bekarnatnomzajmu od 2 000000 dolara i 10OO 00 rubalja saqladom SSSR-a potpisan u Moskvi 16. juna 1944, Sporazum NKOJ-a i VrhovnogStaba NOVJ sa sovjetskom konarndom od septembra 1944.kao prvi izraz mealuna-rodnog priznanja nove jugKrislovenske1ade.Pnirnere navordi dtr S. Dordevii u:,,O korrtirutitetu ill'Zaaa,"s posebrritn osartotrr nd ,tueAunaroil,nopraoni kontinuitet Kto,-ljeotne JTtgoslaoite rNRJ", dohtorska disertacija, Beograd 196?,99.


10/262

edstarrniitvirna izwiene su promen iskljuiivo perso-r. Delegati nove Jugoslavije istupali su na medunarod-kao predstar,nici saveznidke vlade s neosporivim puno-(kasnije FNRJ) primala je sve vi5estrane akte Kralje-. Po pralrr kontinuiteta, Demokratska Federatir.nra Ju-je osnivad Organizacije ujedinjenih nacija.to Status nje-ie nijednog henutka doveden u pitanje, naprotiv - ju-lstamik i"fbran je za jednog od Sest dlanova Komisije'unomodja.27Sledeii taj medunarodnoprarmi kontinuitet,J potpisali su Povelju UN u ime ,,Jugoslavije". poslevembra 1945. na kojima je lista Narodnog fronta dobilana prvorn zasedanju Ustavotvorne skup5tine 29. decemb-:na je FNRJ.

predstavnika Demokratske Federativne Jugoslavijena Konferenciji u San Franciskunatsko istupanje nove jugoslovenske vlade na multila-bilo je simbolidno vezano za Organizaciju ujedinjenihza_o-nu-stvarnost i viziju sveta za koje se samopregornor. UCeSie delegacije DFJ na Konferenciji u Sin Fran-punopravnog dlana i osnivada medunarodne organiza-amo prva ne samo po wemenu vei i po znaia.iuspolj-a rukovodstva Jugoslavije u periodu konstituisanjJ no-dana pre obrazovanja Priwemene vlade ameridki Stejtte Depgrtment) ie na osnovu odlul


11/262

e iskljudivo perso-su na medunarod-neosporivim puno-strane akte Kralje-ra Federati'"na Ju-nacija.%Status nje-rje, naprotiv - ju-t ClanovaKomisijerpral'ni kontinuitet,Jugoslavije". Poslednog fronta dobilarpltine 29. decemb-

e Jugoslavije

vlade na multila-.izaaiju ujedinjenihje se samoprgorno:nciji u San Fran-unarodne organiza-i po znadaju spolj-konstituisanja no-lade ameridki Steitr iz Jaltea pozvaojedinjenih nacija ina konferenciju orvije, koja se me-stavnik novog dru-lno bili ,,priueme-poslova dr Suba-sador u SAD Sta-: bio je prividan.E'zJeli iz Sturih iz-u odnosu na posle-L na nedostatak re-tan istupanja jugo-rmo u pogledu po-ralTre i opelativne

945) saopstena je d-,rade i usvajanja Po-tsa), u Sarr Francisku

delatnosti u izradi Povelje UN. Izgleda da se polazilo od pretpostavkeda je dogovor velikih sila vei postignut i da se kao takav ne srne do-l"oditi u pitanje.Podrika idejama proisteklim iz ratne saradnje shvaiena je u ju-goslovenskom sludaju kao i!?sta obaveza i u periodu po zawietku rata,kada je vec postajalo jasno da izmedu saveznika postoje znatna nesla-ganja i razrnirice.' e ,,NaSi rliki saveznici - Sovjetski Savez, Velika Bri-tanlja i SAD - dali su i joi uvek daju ozbi-ljnu podriku i pomod na5ojvoJsci i na5im narndima. Naia ratna zajednica s njima nerazoriva je iona ie se jos viSe udvrstiti i razviti u zavrsnoj fazi tata... te prijatelj-ske odnose sa saveznicima vlada ie nastaviti d.a razvija i u izgradnji po-sleratnog mira. Na,iim narodima . . . lebdi pred oiima veliki cilj jednognovog iivota koji ce izgraditi svojim sopstvenim rukama, kao Sto su sa-mi stvonili i uslove za svoju srdcniju budu6nost i blagostanje." sUspeh oiniva6ke konferencije OUN bio je; zato, za jugoslovenskruvladu, pitanje od izuzetne vaZnosti. Na ovoj konferenciji dato je pravoude3ca i odluiivanja predstavnicima malih naroda. U prisustvu pred-stavnika s ravnoprarmi,rn statusom, Jugosloveni su videii ostvarenje svo-jih aspiracija i pokazatelj nacionalnog prestiZa,3lSvest o postojanju raz-mimoilazenja u pobednickoi koaliciji neuhalisana je apelima o potrebipronalaZenja novog idejnog jedinstva izmedu biviih ratnih saveznika.U tom smislu bio je sastavljen Proglas s Titovim potpisorn i upudenKonferenciji u San FYancisku na sam dan pobede u Ewopi (9, maja1945) nad fiBistidkom Nemadkom. ,,Uvjeren sam da tumadim lelju svihna5ih naroda kad kaZem da bi se narodi Jugoslavije osjetili sr"e6nimdai poslije ove velike pobjede na bojnorn polju vladaju medu Ujedinje-nim nacijama ista jednodu5nost i razumijevanje u mim kao Sto su vla-dali i u ratu. Zelimo da ovaj veliki dan bude dan nadahnuca i teZnjisvih ujedinjenih naroda ka trajnom miru i meclusobnom razumiieva-nlu. --

PodrSka uspeinom radu Konferencije, uz izaZavanje priwZenostiJ,ugoslavije najviiim ciljevirna savemidkog jedinstva, izra,eni su t iz-javi Sefa jugocloveaske delegacije u San Francisku33 dr Ivana Suba5iiaod 2. maja 1945. godine. Ovaj malo poznati govor zasluZuje painju iz-vesnih sawemenih konotacija koje svedode o kontinuiletu i dostednostijugoslovenske spoljne politike. Glavna preokupacija ovog govora jeste

" CAOR, 1946/t , rr 200-1204.ovor E. Kardelja-" Deklaracija vlade DFJ koju je J. B. Tito proditao neposred,no osle pota-ganja zakletvepred PredsedniStvom VNOJ-a i namesnicima, id. D. plendai,,Medunafod,ni odnosl Jugosl,aurieu tobu drugog spetskog rata, Beog,rad 1962,391-392.I Jugoslovenskadelegacija kao predstavnik naroda koji je vodio poirtvova-nu bolbu plotiv faiizrna dobi.la je na osnlvadkoj konferenciji zapaient podasti ibirana je u nekoliko najvarntjih organa. Jugosloveni su izabrant u tli od detiripostojeda komiteta: Koritrohi (po prar,'u predstavnika svih delegaciia); Izvrlni(sarstavljen.od 14 predsednika delegacija); za punomodja (sa jos pet delegaaija).Doc. 42-P/10 (a) h[[1., 4. Podatak z: Lazar Kopelm aiasi L'organisation ,eI'OUN", t. I, Paris, 194?,36. Pored toga, po potpisivanju Povelje jugqslovenskipred-stavnik Stojan Gavrilovid bio je i.zabran u Privremeni komitet za pripremu I zase-danja Generalne skupitiare UN u Londonu.' ,Forba", 10. maj 1945.! UNCIO, VIII pl. meeting, doc- 65, 8/16, 2. V 1945.


12/262

klanjanje rata kao sredstva rnetlunarodne politike,.ja sWorena je u borbi Narodnooslobodiladke armijenar5ala Tita tokom ovog rata i zasnovana je upravorincipirna koji su neophodni minu i bezbednosti uh, njena nova narodna armija i njena sveukupna sa-raz su nove koncepcije jedinstva... Jugoslavije...o tako dobro znaju kakvu su uZasnu centr morali daeve kqje su ostvarili u sv,ojoj novoj demolcatskojrve i bratske urutra5nje odnose, narodi Jugoslavijerene slobodu, nezavisnost i mir medu narodima. Istofii da se bore za mir oni ce takode zrati kako ga usvim raspoloiivim sredstvirna... Mislim da ne pre-n da Jugoslavija zahvaljujuii dalekovidosti njenihiih prijatelja danas predstavlja deo Ewope u korne:itih gledista inieresa vladaju harmonija i saradnjar.edstar,ncima Ujedinjenih nacija."srorbu, stradanja i Zrtve jugoslovenskih naroda bilorensko,j delegaciji u San Francusku kao osnova zarove jugoslovenske drZave najkraoe odredenog re-xl,avljanjem ..pravednog mLa".3s U ovoi prspektivi,gbslovenslru driavu predstavljale najboiju garanciju,ednost su meduzavisni i nedeljivi, ali se nijedno oditi bez materijaLre snage koja je u stanju, kad god,ti red i garantuje ispunjenje prcuzetih obaveza. Me-organizaciia treba da s zasniva i na moralnim ide-itosti, slobode i demokratije. Jedino spregom moral-rijalne snage modi iemo da os'tvarimo uspeino funk-,dnog sistema".36 Irstistiranje na nuZnorn jedinstvu,p na etidke l'rednosti, bilo .je u skladu s naporomaja kakvog je preduzela Demokratska Federitivna: Federativna Nar,odna Republil


13/262

rdularodne politike.oslobo,ililadke armijezasnovana Je upravoiru i bezbednrosti urjena sveukupna sa-' a . . , Ju g o s l a v i j e . . .)snu ceniu morali danovoj demokratskoj, narodi Jugoslavijenetlu narodima. Isto)de zrati kako ga u, Mislim da ne pre-ialekovidosti njenihdeo Errrope u kornergynonija i saradnjavenskih nar.oda bilorsku kao osnova zarate odreclenog re-U ovoj perspektivi,najbolju garanciju,zi, ali se nijedno odl u stanju, kad goduzetih obaveza. Me-i na moralnim ide-.ino spregom moral-rrimo uspe3no funk-nuZnorn jedinstvu,r sldadu s naporomkratska Fede!:atimaa Jugoslavija.:bu oduvanja jedin-: ,,solidarnost medut priznavanja i pri-:o malih tako i ve-] suvelniteta mozeju oduvanja mira ioiituje se posebnob" kao kamenu te-rtlunarodnoj solidar-ana uporedo s Kon-legacije na poEtova-omalo disonantno u

nizu optimistidkih izjava. Sa stanoviita budu6nosti, bilo je to upozore-ij;.li O"*. se oditovao realan pogled na svet nilnao iz tek zaq{enogIz Suba5idevog govora pxoizlazi da je jugoslovenska delegacija do-51a u San Franci.sko sa svedCu o potrebi podtovanja i oiuvanja jedinstvamonalnih i materijalnih wednosti kao osnovA za funkcionisanje budu6emetlunarodne organizacije, jedinstva i nedeljivosti kolektivne bezbed-nosti i oduvanja svetskog mira, s medunarodnorn procedurom za mirnoroiavanje s,pomval saradnj medu velikim silama, uz prizranje i poBto-vanje suverene jednakosti svih dlanica OUN, kao i nuZnosti daVanja po-dr5ke svakoj ini,cijativi i akciji koje bl imale za cilj organizovanje me-dunarodne saradnje.S obzinom na ovakav stav prema medunarodno,j organizacijl u Ju-goslaviji nije bilo dvoumljenja oko potpisivanja Povelje UN. Ona je toudinila 29. juna 1945. godine, uz Akt o obrazovanju Pripremne komisije.Torn prilikom ambasad.onSimii je odrZao govor sledeieg sadrZaja: ,,pred-stavnici Jugoslavije i nova demokratska Jugoslavija, Imja se rodila ukrvavoj i poZrtvov.noj detvorogodi$njo,i borbi svih naroda zemlje pro-tiv mradnih faiistidkih sila, stavljaju danas potpise na Povelju Ujidi-njenih,nacija. Ova Povelja je no'ii' istorilski -doprinos teZnji r;rirolj'ubi-vl.h i slobodoljubivih narpda sveta da se obezbede mir, sloboda i ljudskaprava. Ostvanenje cilja-koji su sebi postavile Ujedinl'ene nacije u ovojPovelji zavisiie sada od dobre volje svakog pojedinca da izlrduje njenipropise kao i od gotovosti da se poput jugoslovenskih i drugih boiacaspredi svaki eventualni novi napad. Ta dobra volja i gotovost za borbupredstavljaie duBu ovog novog tela Ujedinjenih nacija.,,o

3. Ratifikacija Povelje Ujedinjenih nacijaJugoslavija je ratifikovala Povelju UN sa Statutom Medr_rnarodnoqsuda pralrle 24. avgusta 1945, i deponovala ratifikacione instr',umente 1gloktobra 1945. (pre SSSR-a I Velike Britanije) kao jedan od pedeset i ied-

nog osnivada svetske organizacije.arU poruci Josi'pa Broza Tita, Predsed-nika Ministarskog saveta Zakonodavnom odboru priwemene narodneslrup3tine 24. avgusta 1945. o hibrorn ozakonjenju Povelje UN i StatutaMeduna,nodnogsuda ravde kaZe se ,,... ciljevi kojima Organizacijaujedinjenih nacija teZi jesu citjevi za koje su i naii narodi tofiom ov6g:: svega ri nedeljepo potplsivanjuPoveljeuN." Nije ostalo zabelezenoa se jugoslovenskaelegacija natnlje angazovalau resavanju.bitnih..pravnlhproblemapovelje. poznato e jedino d; je u deba.tipodrzavala,.jaltsku" or,rnuluo principu jednoglasnostiel,ikihsila i ila je svaklpoKusalnlenqgprerormu[saniasmatralanapadomna temeljemealuna-rodnerga_

n-iz6oije-.No konf-ercnciii San Fru.ncisku ostignutsporazim po pitanju prcle-dure glasalriau Savetubezbednosti.,ez potpisa,Borb;, BO, 14J45,-. x, b;. 130,sfr. 2). Isto tukg pq7".tg je da je gta.satarotiv udeidaArgentine ia-konierenciji,a za pozivan.ie Poljske. Politikd. 2?. maj f945. (Ministat Steter.Zulooit o rad.u koi-Ierencije u San Fra,nci,sku.). a Polilika,30. jun 1945. JligosloDenska d.elegd.cijd bild ,e oduseotjeno pozd.rd,u-ljena pdlikon potpisivatujd. Pooel,je U ed,inietuik nacija.'t Vld. u: Pregled, tdzooia neAunaroilnop&,otuih od,nosa iugosloDeflskih zena-lia od, 1800. l,o ilanas, sv. UI, 49.


14/262

i svoje najbolje snage i u kojima oni gldaju najbolju garan-Zanje mira i bezbednosti i izgradnju boije i sre6nij.epriwed-,lne bu.dudnosti, svoje, i cjelokupnog dovedanstva"."'je Zakonodarmi odbor jednoglasno i bez diskusije prihvatiorehte, na IX redormoj sednici Priwemene narodne skup5tineusta 1945. MoBa Pi:jade je objasnio osnorme razloge usvojenja{ redima koje su istowemeno predstavljale i opite ciljeve i'u-: spo ne politike: ,... nb ito je ona stvorena slobodnomnih naroda i njihovom zajednidkom borborn, nada nova drZa-a primi na sebe sve obaveze w ove Povelje i zato, mogu i svelinjene nacije poldoniti punu veru i pouzdanje da iemo bitia ispunjavamo medunarrodne obaveze koje postavlja Povelja.Sto je DFJ izrasla u borbi protiv fa5istidkih agresora, moguone puur vera i pouzdanje u naSu zemlju, u nin potpis zaredunarodno,g mira i bezbednosti i da ie udestvovati u kolek-:ama za spreiavanie svih opasnosti za mir i suzbijanje akatalmo zato 6to je naia zernlja ostvarila bxatstvo i jedinstvo svo-moZe se u nju pouzdati ceo svt da ie s pr.rnorn snagorn ude-u razvijanju prijateljskih odnosa medu nacijama. Sarno zato:okratska Federati:rma Jugoslavija izgradena na principu rav-i i sarnoopredljenja svojih naroda, ona moZe poitovati ta na-:dunanodnim odnosiirna. Samo zato Sto u njoj vlada ravnoprav-bez raztrike na !r!u, rasu i naciju ona moZe osigwati medu-rradn 'r.r na istim nadelima koja su proklamovana u ovoj Po-o 6to srno se kao narod, svestan vrednosti svo;'e nezavisnosti,ne moZemo ni zamisliti Organizaciju ujedinjenih nacija druk-ito ie tu redeno; to jest da ona podiva na nadelirna suverereswih svojih dlanova.. . narodito podvladimo naielo iz tadkegde se kaZe da ova Povelja ne daje pravo Organizaciji uje-lcija da se meia u pitanja koja u su5tini spadaju u unutraS-nost svake drZave . . . iz svih tih razloga -jer smo aista na-va, rodena u antifaiistidkoj borbi, mi iemo odgovoriti svimai pruZiti pornod Organizaciji ujedinjenih nacija u svakoj ak-na preduzme."a3 Sktrrp5tina je istog dana ratifikovala Poveljun ,

S t a v p r e m a P o v e l j i U Nlavija se od samog osnivanja OUN strikbro pridrZavala cilje-i odredaba Povelje kao nedvosmjslenih obaveza za sve drZave-, Ovaj konstitutivni dokument i organizacija stvorena na os-r predstavljaii su prerna jugoslovenskoi tadki gledinta os,igu-rta, garanciju metlunarodnog prava nad prcizvoljnom upotre-ajedniitva nad sebiino66u i iskljudivoi6u, blagostanja nad si-i nepra!'dorn. Uslovi za ostvarenje ovih ciljeva u buduino-za Jugoslavij'u vladavina prava umesto nasilja i demokratskoredunanodnih odnosa.ogrdtske bele\ke sa zdse(lania Priorernene Ndtotl'ne skupitine, Beo'13 .2' 1-

U prvom merodawrom dlanlru{ u irje iznet jugoslovenski stav prema poveli'io Zelji i nuinosti svih slobodoljubivih nirn!zuju ,,pravi i pofpuni, trajni" mir. porminologijom stavove jugoslovenske deleistakao: ,,Politidki instrument prlrcg redalste ostvarenje teksta naiih medunarodnisamoopredeljenje svih delova naiih narosvih dlanova naSih narnda, to je. rad kozajedaica. da ie svi dlanovi Ujedinjenihsve narode, pa i na nas. U torn uvereniutorijski dc_kument svesno i radosno irirpr.oistiiu."as Ovo miiljenje u kome se odrjnar.odnoj organizaciji bilo je karakteristibnog mnenja prerna OUN.{Potwrdujudi jednu drugu definiciiu lza usagladavanje dejstva naroda na putuciljeva"aT dr Barbod je takode prvi put rvxeme jasno izneo postojanje razmimoil,aZfinlsanju osnova njihorre saradnie. PremaFrancisku izazvale su razlike ,,drZavnihi ,,neiednakosti politi kog uredenja"aE,daltih ideoloSkih postavki i druitvenih wetlerodne teikode", dr Bartoi ie istakao da jshvatanje metlunarodne pravde u danainosnovica buduieg medunarodnog wedenja'Vrhorme wednosti Povelje, a pre supolrebe sile uz obavezu re5avanja sporomovanje principa suvrene jednakosti dr)o.predelienje za sve narode sveta, uz zaititdunarodnom pravu, predstavljali su za jumisao izraz najviseg dometa medunarodrtrenutku. U Povelji UN svt je progladendinatnih dttava - interesima celog dovedZa Jugoslaviju je ovaj cilj izgledaopri potpisivaniu Povelje nisu pretpostavljmedunarodne organizacije i principa medlja ni1'e proklamovala oduvanje pravde it"ru..89 ito ie to udinio Pakt Druitva ru4 Pol i t iLa.,5.ul 1945. r Bartog, M.:"' Isto._. '" Jugoslovenskaavnost e veoma obroutanci o svetskojorganizacijizauzimallsu, poralne skupitine svakodnevnoaalovne tranendinjenim nacijama dozivela je tr i izdanja u vi ldatak kod V. Simi6 ,,JugoslauiJd. UN", 30bar 1949. 11)i B o t b a ,U . m a j 1 9 4 5 ,S r e t e n Z u i o v i'" Kao nalc- 44." Isto.s Vid,sti t


15/262

rdaju najbolju garan-ie i sreinfie priwed-'edanstva".a2z diskusije prihvatioL narodne skupitinene razloge usvojenjale i op5te ciljeve ju-stvorena slobodnomorn, nada nova drZa-tje i zato' mogu i sverzdanje da iemo bitije postavlja Povelja.idkih agresora, moguju, u njn potpis zauiestvovati u kolek-ir i s'uzbijanje akataistvo i jedinstvo svo-punom snagorn ude-nacijama. Sarno zato:na na principu rav-ooie postovati ta na-Ljoj vlada ravnoprav-noZe osigurati meclu-amovana u ovoj Po-ti svoje nezavisnosti,linjenih nacija druk-ra naielirna suverenelimo naielo iz tadkelvo Organizaciji uie-i spadaju u unutras--jer srno zaista na-mo odgovoriti svimanacija u svakoj ak-ratifikovala Povelju

tno pridrZavala cilje-Eveza za sve dnZave-rcija sworena na os-taCki gledidta osigu-proizvoljnom upotre-, blagostanja nad si-I ciljeva u bududno-rasilja i demokratskoatroilne skuplt rl4, Beo-

U prvom merodarrnom dlankus u jugoslovenskoj jarmosti u korneje iznet jugoslovenski stav prema Povelji UN, dr Milan'Bartos je pisaoo Zelji i nuZnosti svih strobodoljubivih nar,oda sveta da osiguraju i orga-nlzuju ,,pravi i potpuni, trajni" mir, Ponavljajuii neito drukdijom ter-minologijom stavove jugoslovenske delegacije iz San Franciska, on jeistakao: ,,Politidki irnstrument prvog reda, Povelja Ujedinjenih nacija je.ste ostvarenje teksta naSih medunarodnih stremljenja. Mir, pravo nasamoopredeljenje svih delova na5ih naroda, podtovanja ljudskih pravawih dlanova nadih naroda, to je rad koji dekamo da ie medunarodnazajednica, da ce svi dlanovi Ujedinjenih narroda sprovoditi u odnosu nasve narode, pa i na nas. U tcrm uverenju treba pozdraviti ovaj veliki is-t rijski dokument i svesno i radosno primiti sve obaveze koje iz njegapnoistidu."4sgllo miiljenje u korne se odrZavalo poverenje prema medu-naxodnoj organizaciji bilo je karakberistidno za stav jugoslovenskog jav-nog mnenja prerna OUN.4Potwtlujudi jednu dlagu definiciiu Ujedinjenih nacija kao ,,centraza usagladavanje dejsf,va nar,oda na putu postizanja op5tih postavlienihciljeva"aT dr Banto6 je takode prvi put u jugoslovenskoi jal'nosti u tDvreme jasno izneo postojanje razmimoilaZenja izmedu velikih sila u de-finisanju osnova njihove saradnje. Prema njegovoi oceni, te6koie u SanFrancisku izazval.e su razlike ,drZavnih struktura", ,,socijahih sjstema',i ,,nejednakosti politidkog uredenja"as, dakle suprotnosti izmedu razlidi-tih ideoloikih postavki i druitvenih u,retlenja. Oznadavajruii ih kao ,,pri-nodne teikode", dr Barboi je istakao da je ipak postignuto ,,zaiednidkoshvatanje medunarodne pravde u danaSniim moguinostima i obaveznaosnovica buduieg medunarodnog uredenja".aeVrhovne vrednosti Povelje, a pre svega pravna norma o zabraniupotrebe sile uz obavezu resavanja sporova mirnim putem kao i prokla-mcvanje principa suverene jednakosti drZava i prava naroda na samo-opredelienje za sve narode sveta, uz zaititu doveka kao poiedinca u me-dunarodnom pravr.r, pre stavljali su za jugoslovensku politidku i nauinumitsao Draz najviseg dometa medunarodnog pravnog poretka u datomtrenutku. U Povelji UN svet je pnoglaSen edinstvenim, a interesi poje-dina{nih dfi,ava - interesiirna celog dovedanstva.s0 'Za Jugoslawiju je ovaj cilj izgledao utoliko bliZi i potpuniji 5to sepri potpisi'yanju Povelje nisu pretpostavljali sukobi izmetlu osnova novemedunarodne organizacije i prirrcipa medunarodnog prava. Mada Pove-lja nije proklamovala oduvanje pravde i po5tovanje medunarodnih oba-veza -kao Sto je to udinio Pakt Dru5tva naroda, vei samo uspostavljanje4 Polltiko., . ul 1945. r Bartos, M; Poueliq Jjed,inlenihacijd." Isto.^. '" Jugoslgvenskaavnot e veomadobro obavegtavana dogadajima OUN.ul-ancl 0 svetslrot organizaciji zauzimall su, po pravilu, za vreme zasedanja Cene-ralne srkupstine svakodnevno naslovne strane novina, a zbirka dokumenat; o Uje-dinjenim nacijama dozivela je tli izdarja u vi3e desetina hiljada primeraka (po-datak kod V. Simi6 ,,Jugoslaoiia i UN", 30 dono, Beograd, novirnbar-decem-bar 1949,11).a1 -Bo t bo '3 l ,m a j 1945 , S re t en Zu jov i t , O ko t u t e renc i j i San F ranc i sku .'" Kao nal]. 44.n' Isto.s V,idti llod dr M. Bartosa. Odli,ke no'i,h tendenciicL u meilunaroalnorrtIttatou, tr Nooe tend,encite u razooju lnedutudroilnog praoa, Beograd 1961, 14.


16/262

l. kojima bi to bi-lo moguie, udesnici Konferencije u San Fran_ili su se obav-eznim da implicitno spomenu_vrednost prirr"rpulnog prava.sr ebnice OUN irisu se mogle "U*ei pr""rit"*.n"_:.:t_1,liy'r :^",,,p:d-wgnu rincipima_lra vde i -,i"a"""r"a".gvorcr. r.ovetJe lzdvojili su samo u dl. 1, 1.1. kolektivne mere;_-9"r"To"t organrzaciie u kojoj ona nije duZna da se rukovo iLnlm pravom.) U tom posledu, odredbe-povelje kao ,.ustavnognedunar.odnog. rava bilJ bi !r neKu rul(u ne samo na wh hi_:e lestvice vei i imad celokupnog medunarodnog pravai:'1t3,-J^lg"lhyti" nije .prihvatila odSgdbe povelie -kao .rep,.r_-wed-nostkoJase ne bi mogla usavrdjti. Za nju.-jedna od dra_lika. Povelje biJa je elastiiriost: u kenulku faaa"su se'meau_nosi nala-ziliu punoj transformaciji. Uito_;e "epoZelinopoLr_ndit.l evoluciju i6te u dwstim oKvU na. urugtm .riima. Juon_prihvatala statlino posmatran;" -oO""r-J?o! ;;;: M:5;:av: je,livot ono se svakogdana razv.ija ukoliki iu viSe srva_r roverJe da se napo,ri nacija harmoniSuu OUN utoliko viSepostaje sredi5te -razr,,oja ne samo pravne forme nego- i"sadr_:Tg":C .pravg.'v Ili . ... ,.pravo nije samo seUt citi- nego ;eo za postizanje osnovnih dru5tvenih ciljeva... " il""ii-iog,n: :llemo da zaboravimo da.postoje osnovne ideje, osnovnro kojih su se sakupiJe Ujedi-njene nacije i zadatail prawrlta..da se te ideje sputavaju ili Limrtvljujrl p;t"*-;;":;;;'""_1ih pravnihodtuka,,.s5iziavama"!r.rl"L".r.il, -"iil1?"a"Lksi ihovogmedunarodnogist"p""$i-,"dr""""?i. irliiJ' "r_kao instrument obezbedenlja st(Ltusquo vee kao viritn; eini_e medunarodnih odncxa-s "lvelja je istowemeno saZelau sebi ne samo svest o moii vecmedunarodnog prava i .datom istorijsiqom trenutku. ;iZbog po_iLbEl"I.-Oi_I:I gtaj termin nije spomellut. zelji vtadadlanicaOUN",)ri?8:"r:ffiffu principi me'lunarodnog.u'ri goro"" -""g"*r-;"r^"]i:",-1h" La:D.^oJ--t-he- nited,Nati,ons,ondon,19b1. ?.oI ".lT.+ n a s,_ZOUN.J, parjs,194?,Sr_rg8. ' ----. "ucoKolJica u UI komitetu l , decembra f95l, ztr irka SIF . Gooori pred_J na I d.elu. tr zased.anja,eneru.tnek"tir;;'ouir; ;"j.;;";i;"u.ernu upotrebu, tr. l1Z.3iT.:I3,,g:t:e*jl" suprotsravtjalae svim pokusajjma oli su ponJu vodit i ogranidenom tumateni


17/262

nferencije u San Fran-renu vrednost pxincipaLeodreii preuzete oba-ravde i medunarodnogt, t.1. kolektivne merer duZna da se rukovodiPovelje kao ,,ustavnog(u ne samo na wh hi-unarodnog prava.53be Povelje kao nepri-Za nju, jedna od dra-ttku kada su se medu-lo je nepoZeljno poku-Dr-ugim reiima, Jugo-rarodnog prava. Medu-i ukoliko se vi5e ostva-ru u OUN utoliko viiene forme nego i sadr-amo sebi ci1j, nego jei l jeva. . . u izadi togaosnovne ideje, osnovniije i zadatak prarmikau putem oduvanja ne-goslovenskih rukovodi-nedunarodno pravo ni-.o ved kao vitalni dini-samo svest o moci vecrm trenutku. ,Bbog po-) Zelji vlada dlanica OUNprava govore mnogobrojniondon, 1951,1? ..198.zhirka SIP. Gooori pred-:t i,ne OUN, dokumentacijaL pokusqiima koji su pouha Povelje UN ili odva-ritki nadin, Kao jedan odI o prosirenju nadlezlostiistoimenih organa OUNcstali njeni komiteti upu-nadajnim pravnim aspek-:u odluku kojom se traziavlja neko pilanje J


18/262

e,prihvatio owu ,1:onuduuz saglasnostobeju strana i uputioJugoslavi.jda ie u Sibenik pdshti komis{u ;k$;;u;.6r"Jlij9.lT"" sldnog, ni u njegovoj kasnijoi $raksi.h"r.io U-i "naroqnt6ud pravdestvorio time.jedan presedan oji je omo_rmo utwdivanje materijalne rsLrnena osnovu saradnie tre_,.ec.lzasrrlu nteresa vih poslcdnjih pravozahvaliuruii ae-ranju_ injenidnogslanja.e zvestaj etosie"ata.r lus';i-; ;;"_;a zakljudkom i jzwiena istragJniiJ;;;t ;;;;ii ;";_a.za..kojibi govorili u prilog odlovorirosti jrg.i"r:" ,, Si"_;britanskimbrodovima.6z obzira na donekle rezervisan_stav-prema Sudu, FNR.I ;ekupni mehanizam OUN za vai,an Gtrument "r'_G" t"__!g::t\?. Drukiije . edeno, .,ujedinj""; -;;;;j; "i, "ll_"":,T:j _,_".p1?*", ati.su sbvoriteokvir oko vei poslojecihor_flure za podwgavanje ponasanjau medunarod.ilmotnosima.o'sliva__nadefinisanirrnciljevima i principima,,.ut ug;i;;;"_ja trudita se da maksima"tnop"*iii ffi_o;; ""-"f#i; "tendencijarnamedunarodnog rava.5::l?Yii",prema Povelji UN i razvoju sistemasvetskeor-u' Je lzuzeranu -praksi edne male, nerazvijene do pocetkaclrr.zavtsnezemlje.Raskidaju,?lTll" svetskim.ritidki-":j"3.1XT3:rffiffi"T*:i:'f::azaa "ne.tost',,samostalnost i svest o istorij-skom ireiutku.belezja ovog kvalitetno novql odnosa prema metlunarod-pravu u ouN u odnosuna orlksu_stare' "s*ri;U";i]i ;,.samosrtalnolst zrelost. Soci;a[szrcxa,Jt]goslavijaposmat_i sistem oUN kao stvar od-visokog .ps?"S "j*d""il"-i"i rurZno-.odrZav ti ztng sustinsked.g;-;;;*j;;s#-"Ti,_iskljudivanja pojedinaEnogh!"**- fi;"-;it;;lj;;;;.goslavija je istup,ila s millienjem d" u "bl;t;;L;;"""rnblemakoji se ne bi Ucalt"svjjr,"fti d; ";-;jf; L*"*';-ravo da na osnolu nadmoino"fi -ospooav- L"gucrro"iiota_d,u Detroit d,e Corfou, AnAt (Fond), 152_162.

) d r i c h & A . S i m o n s . ? h e Iand sec:nit lJ, .washington o". ,nurf l anl' the Maintcndnce o! Intet ':"9'_{:l",i,it}"'iglli#"ai,Jf}.if:i1,:i.#ii"i+'frpartizarskihi::tnarx:{:::*';itr::E#l'ifr:E;;it:rffi:":"'#"civanja.lajanja redovnihzasedanja "ie;alne sfip6t*", ;;";tU;:lv3lrll,._jlqo,slov3ns.Faelegacijazjasnitase na vlI 'zasedariris-arrio,{au.#,:{"i,,:{:i"""r:"IJ"iJffiiX';:ae,""::l"iil**|,:ffi':;y&:';,i lii?.;":fi':' srpcouort iia"ii,iiii Fiaiili.'ff:il.*,ll:i1,'"i"t:J:t""ui;llYi{.:H",gl*.*iT*?iffT#;,llt':Hil*",.',ff1;"1'.1"X"?""S";SX"f.nl

daSnjih objekata kakvi su iesto biie male dna medtrnanodne odnose.?t U skladu s ovakvgosloverxka delegacija se odnosil,a veotna olateralnim konvencirjama donesenim u okvinvanih ustanova u posmatranorn periodu. VeratiJikovala.Jug'oslavija je u priodu od 1945. do Ila vise od dvadeset ugovora vezanih za OUNvelju UN sa Statutom Medunarodaog sudazatim Privremeni E)orazum zakljuden izmekonferenciji UN o stvaranju medunarodneSporazum o gonjenju i kaznjavanju rah:ih zvine sa Statutorn Medunarodnog suda prvadtav Organizacije ujedinjenih nacija za ishrazima (16. oktobra 1945), Zaw5n{ akt [onfertu zadatak da obrazuje s,ganizaciju ujedinjeulru i kulturu (UNESCO), s prirpadajudirn antanovljenju Organizacije ujedinjenj,h nac.ijaru i Priwemenim spo{razumom o usbojstvusvetu, nauku i kultuu (31. marta 1950);tarnog fonda i Statut Meduna,rodne banke jcrmbra 1945. i 18. maja 1949), Konvencijuma Ujedinjenih nacija (30. jtma 1950), Zawistvene konferencije s Ustavom Svetske zdrrazum koji su zakljudile vlade predstavljenevenoj konferencij'i i Protokolom koji se odnjarmu higljenu (19. noyembra 1947), Sporafonda UN za pomod deci i vlade Jugoslavijelaviji (20. novemtbra 1947). Konvenciju os ecijalizovatrrih us,tanova (15. novernbra 19nju i kaZnjavanju zlodina genocida (29. avograniienje proizvodnje i regulisanje raspo{kol kojim se stavljajrLrpod medunarodnu konvaiene Kornrencijom od 13. jula 1931. o ogulisanju raspodele opojnih drnga, izmenjenLejk Saseksu (30. aprila 1949), Sporazum zprometa vizuelnog i auditivnog matedjala pInog karaktera (30. juna 1950), Sporazum o (za ribarstvo Sredozemlja, pnihva6en na ko:tembra 1949. i odobren na V konferenciji

7r vid. tekst u: Dr M,i I a n 5 ah o vi C, Juzbirci radova TitoDd rnisao i d,elo, Beogr:.d,L982,34',,Istorijskt znadaj Tl,tovog odnosa i delovanjlu spetu i u okvdru Udedinjenirh nacija sastoii seupravo one fu,nkoije svetske organizacije lto naitkoji su iniclrali potrbu da se foffnira jedna dem(ravnopravnih naroda". Prerna tome, iugoslovnski !verovanja u vrodnosti ciltrjeva i prinsipa antihitlerorkratskih tekovina II svetskog rata koje su uvelikovode6.ih sila i na llojim je, a pre svega na borbi pr(i kolonijaliznra, svebka odganizaoija zabelezila svo


19/262

obejtr strana i uputiormisiju eksperata. Ovajijoj praksi. Rklo bi sepresedan koji je omo-l osnovu saradnje tre-pravo zahvaljuiuii tad-perata6suSao je u pre-r mogla dovesti do po-osti Jugoslavije za ite-prema S'udu, FNRI jerstrument razvoja me-:Ie nacije nirsu namet-oko vei postojedih or-edunarrodnim odnosimanc!pima".67 Jugosloven-ovaj okvjr u skladu s

ju sistema svetshe or-)razvijene i do poietJ


20/262

**r"**rt'*+*effi

*A**f-'mk'it,*;a'*f*,,,',ffi

G L A V A D R U G

,,.39*Y'j.^1"9Y8f,f. pertbdizaclja jugoslovenskog ui

, .,.^_OiT"ij" ideoloSke praktiine razrade iuroKog koncepla zahteva razlikovan;e izveiniil"nJgove zrelosti, originalrosti i "d.r".t"i;;'i:y1I.,*?. l*L-1jeJ pravcimap.jj"lp"Tiu?penodu do 195J.odredeno i9 Sodin#n ir4li:;j:stojanja su5tinskitr neslagarila Jugoslovenske iI Koncepta razvoja socijalizma. z:jedno s bruidwstih. veza od strane sovjetskog j ".ii:rl,I i'fi.i:;1"ry.t! zematja. tom'pogre"ouL;ln4s.'oDJavrJtvanJem 'ripartitne deklaracije od stranc u.ske i SAD kao mere prltist


21/262

rih nacija o progla5e-akt Konferencije UNra 1950), Sporazum okaraktera s prilozimajednakosti nagradiva-wednosti (30. aprilaanju tehnidke pomoii

oslovenskih zemalja odoora i d.rugih akata od,1965. godine", 46-229.ko do nje nije doilo -vori orga{ra ili agencije

G L A V A D R U G A

OUN U PROCESU STVABANJAJUGOSLOVENSKE SPOLJNE POLITIKE1. Perlodizacifu jugoslovenskog ufe5da u OUN

Praienje ideolodke i praktidne razrade jugoslovenskog spoljnopoli-titkog koncepta zahteva razlikovanje izvesnih etapa koie iu-dovele donjegove aelosti, originalnosti i samostalnog kvaliteta. U tom pogledusvako. razmiiJjanje _o pravcima spoljnopolitidke aktivnosti Jugoslarile uperiodu do -1953..odrerteno e godinorn 1S+a,q. izlaZenjem ,r"nid.lo p*stojanja suStinskih neslaganja jugoslovenske i sovjetske spoljne polifikei koncepta razvoja socijalizma, zajedno s brutalnim ,askidom do tadadwstih veza od strane sovjelskog i njemu bliskih r"ukovodstava istodno-ewopskih zemalia, U torn ogledu mart 1948. godine bio je, zajedno sobjavljivanjem_ Tnipartitne deklaracije od strane Velike Britanije, Fran-cuske i SAD kao mere priliska sa Zapada, trenutak druStvene i ideo-lo3ke prekrehrice jugoslovenske teorije i prakse.9d_ tog mo'menta jugoslovenski druitveno-politidki razvoj moguieje sagledati u kontinuitetu, kome svaka periodizacija samo moZe da sme-ta. Medutim, iz praktidnih razloga potrebno je poitavifi pojedine uslov-ne granice. S obzirom na to da je predmet ovog istrazivanja delatnostJugoslavija u Organizaciji ujedinienih nacija, jeJna od tak;ih moguiih9,1tedq31_l"1te 1952/53. godina, odnosno VII zasedanje Generalne s"kup-stine OUN.. Za nj_egasu vezani opadanje pritiska SSSR-a i istodnoewo!-Ytn ,:Trljl na.Jugos)aviju posle Slaljinove smrti i p.roklamovanjem-o_gucnosti. miroljubive koegzistencije izmedu socijalistiEkog i kapitalistid_liog..svela od strane sovjetskog predsta.wrika u svetskoj organizaciji. Ot_priliko jstovremeno.u Organlzaciji ujedinjenih nacija'slvoreno je jezg-ro -buduceg pokreta nesrTstanih i podeli su okupljanja nerazvijenili ze_malja i njihove periodidne konsultacije. Oval' proces"pratilo je sve sla-olJe-delovanje .,glasadkemasine,,, odnosno grube podele medu drZavama: r^yr^r^", .,veiinu', koia je glasala za SAD i ,,manjinu,, koja se, na delusa rJbr(-om po pravilu. opredeljivala proLiv.u.oval(o -odredenom razdoblju moglo bi se reii da se jugnsloven-8Ka spoljna politika delila na dva perioda s jednim medupeiio;om. Os_llT?

"bd"zjq.prvog od njih, koji je trajao'od 194b.do 1948.godine,::'o*Je. opredeLjivanjeza SSSR i drZave narodne demokratije Ll borbi:: _Tclonalle. granice i izgradnju socijalistidkog drustvenog uredenja;,1:_mduperiod.,koji je trajao od 1948. do srediie 1949. god-ine,bilo"je::?.o ltu-C^1!u -za.l9yim spoljnopolitidkim konceptom; ,, dr,rgom p6_::o".9d.194Q, do_1953.godine, doSto e do otvaranja Jugostaiile p're_1a s.vetu i podetnih ideja i istupanja u pravcu stvaranja teorije i piak_se pokreta nestrstanih_


22/262

;#::"fHL fi?:.:ff':,;L' to.weme.aosebnoo-uzu 'i*,"",u,i,u,iJi1,]1iiffjllj i-""d::l;ugoclavije u medunarodnimodnosima i ;r*rdir"r;*Iom yr_edenju a globalnornnivou. U orrorn o"r_,udiplomatskabitka za nezavirilffi*ffffi*,T,,"#.ffHfrffi#' rjodu" delat nost .Jugosjavije. odnosno njcnc delogaciie+jl'T"$+h:.3i'TLfi.H##:'l*t*"_::,:*il' ui,"Hil",3"io#::Y;;l,T^.1"1.';.;;;;;;^:,;;:-:,ii "" yi.";;j"l;"i.; .'i",fir,i"f,ii,"iir;'f:hJ'l]i{ 'q*i:]!H$:ffi:%l,lf,",B'"il"H:*",'"'ri:l]lf,- noSotovo onimaod manje n"p*".an"- rruzlio"lT;i:'fu!:fiff;-i poseban't"u""'6lG*i; ;ft;i:ll"h,#:l,i_Ii::i:iiffi :?:t:ii?":;"j"ft'#,3*: prrorrtet unutra.Snjepolitidkiri+-"+$:*;tiT:ffr.#,:i:?xi,rt,,"x[bifr;"i,l"":"i-i'#;"t':9.:_""?',?ij#*#;:t#";,:trffli l"$ili:*?1frffiH, .H"lj:"#f;i:sa SSSR-om u toku IV zasedanja G"".rrl".-:k";iLa podr6ka od strane ve6ine drZava i pr"d"tu;lj;;;XJffi;'?';#ffi;;ffffi'l'ffi;,tri?lfrilo malo rar,rr,ih u dotad-aSnjoj,a I t


23/262

;o weme a posebno po-:ije jugoslovenske spolj-nti stvaranja i odbranednosima i razratlivanjenivou. U ovom forumu)st, teritorjjalni integ?i-,snorme etape poklapalem diplornatskom planu.lnosno njene delegacijerm angaZovanoddu i ne-dicama kadrovske pro-interesovanjem Jugos-jima su pre svega, biliu Parizu (1947). Na I,ugoslovenska delegaci ani pitanja od globalnogrje neposredne vaZnosti' u problemima za kojebeleZja udeida Jugosla-rt delegacije neito sma-dogadaja u zemlji. Je-na opitem politidkomdebati na III zasodanjuda se ublaZe razlike u:5i na miran nadin.

tcija ujedinjenih nacijanaiaj - na njenoj tri-danja Generalne skup5-drZava i predstavljenargoslovenske delegacijeleiia i dinamiCne inici-oj, a i kasnijoj istorij islovenskog doprinosa ula i izjava predstavnikaod nacionalaog tako iL deiatnost uoCi II svet-L antihitlerovskoj koali-rbilnijeg medunarnodnog:oda i narodnosti novesile i pritjiska, imperi-su morali jaeati ulbgur postojanju metlus,obnesaradnje, nezavisno od

oblika druitvenog uredenjq, i o neophodrosti mimog i sporazumnog re-Savanja spolo'va na demokratskoj i rarmopravnoj osnovi formirali su ju-goslovensko poverenje u OUN i obraianje ovom glavnom forumu vise-strane diplomatije".t3Interesantno je da se porast uloge Jugoslavije u OUN nije pokla-pao s uieliem njenih predstarrnika u rukovodeiim onganima u svetskojorganizaciji. Posle I zasedanjaGeneralne skup5tine, na kome je.FNRJbila zastupljena na relatrirrno zadovoljavajuii nadrn u organima OUN,Jugoslavija sve do V zasedanja nije dobila ona prava i duZnosti koje jeodekivala s o,bzirom na njene zasluge u stvari Ujedinjenih nacija.?aNa I zasedanju jugoslovenska delegacija zabeleZila je madajnijuaktirmost u Ekonomsko-sc,cijab:rom savetu, u koji je izabrana s jedno-godiinjim mandatom, od 12. januara do 12. decembra 1946. godine, po-6to se Novi Zeland odrekao mesta u njenu korist. (Jugoslovenski pred-stavnik dr Andrija Stampar bio je potpredsednik ovog tela.) Pored toga,jugoslovenski deJegati udestvovali su takode u: Komitetu za pnogresirmirazvoj medunar.odnog prava i njegovu kodifikaciju (dr Milan Barto5), uSpecljaLnom koa'nritetu za Palestinu (dr JoZa Brilej), u Komitetu za kont-rlbucifu (dr Pavle l-rukin), dok je u V komitetu za predsednika bio iza-bran dr AleS Bebler, a u Sudu medunarodne pravde za su.diju dr PavleZoriti(.

Na II zasedanju Generalne skupdtine udeBie FNRJ, pored vei po-stojeiih mandata, bi1'o e upotpunjeno izborima dr JoZe Brileja za pot-predsednika V komjtetq i jugoslovenskih predstavnika u pojedine orga-ne Ekonomsko-socijalnog saveta: u Privremeni komitet za socijalno bla-gcstanje (preilsednik Krista Eordevie - na 3 godjne), u Kornisiju zaljudska prava (Vladislav Ribnikar - na 4 godine), u Komisiju za nar-kotike (predsednik Stene KraSovec - na 4 godine), u Komitet za sta-normiitvo (Dolfe Vogelnik - na 4 godine), u Komitet za transport i ko-munikacije (Slavko Pezelj - na 4 godiae), i kcnadno, u Savetodarmi ko-mitet za sediSte OUN (Miio Levi). Takode, na II specijalnom zasedanjuGeneralne sku,pdtine OUN jug:slovenski delegat JoZe ViUan bio je pred-sednik V komiteta.Na III zasedanju, osim postojeiih mandata, Jugoslavija nije imalanovih rukovodedih funkcija u on'ganima svetske organizacije.Na IV zasedanju jugoslovenska delegacija dobila je samo joS jed-no novo mesto - u Po,tJ


24/262

#'52,,;*T*[;i,,:'ffit,1:]:]ilktdf:i"ttn-r*":,.'.;p lt{Jsff{,#:i;{#'"di;ifl"?;$:.rr.zasedanju. porrd postoieins;l;l'i#*:i#,fit"r*?*',!ffiTiY:'i#,"3::i:;"li1ill*n,Jfl'-*ffi::'il1"'":1-{:'litffi6:n:*lf.,Jff ii"",5,Hf .#i*t:ff ^r'$HJ,X*,T*i;'i:'i,:x'JJi,1i?,:;*:**"n*j]{.lt:iqlt*:"1';.i"-ffi"slr::"^.i""p--il"r#.itfif i'd.{n'ffffii,#*.XXl:$*:,!,":;liif#i"Hiif;"',*Tii,*"nk"g.h.,tx:i#'f T*1?1""*:ln,U*:,:l,;3fi::Xiltii#'J=XJ,lo"2. prvi period od 1945.do 1948,

,;:iifiT:':HftJi".;;:::i::lri,yi"o,:.ridea,izovanom*=fi,f-",ryirr*e"l;s:i:,*ijx*ful"iLT:*HIf*fufi#:ii''i:tf :'#lx::i:ulr'-#;"ll**ll'"#: It, n*'f?i,,fd:"ffi5;i:.ff;iftm'::m-{i""."*, |,','u"-o*"*o dapotpunoro-*;#u*ffi-",w ug.-#,*ffiudelde Jugoslavije u radu OUN j

i ;li;!iiiir*lj"'"'aro se sredecirnroikama:t i;iiiiiii;lrii iitvi,, Ii'#;ffifi; tiili

bodno wede 2ivor u svojoj zemlji onak3HfiL.'H1$H::Hi a"usii';;loq.gil,r",r*,piii"kirii".:.ff""t,,",5l:"lj:,H ?:s_Ri ocenjivarH.Je_,ored o;:'[:l,"'.Iy"'::"1iT']"0iu-ov.ih tinilaca nalazio s,:111T,t'*"id;ji;;"i,'fiI"l X"iil1"il3:;ff.ffi'tr"Tlmuion"'oTg:1{l-99 ,k"" .,,,rj""ujlt:'*;fi..;ff:T'ifr*:*ilfll,,iflj'n,d";;l\l{ i" ti r" a""j.jii'.p*Lr,f#,fT:-5oT-"- ",to bile ewopike dr;"u;;;;,ilz_r^,:y:Cogiomnog poverenjapogyesnoKazaLe,lJr a-visnos i j slepog kopir;ja isk;"..,dsgHlll'Ail;,il,,,s"i""iJahu i vojnu pomoi, posebnou zavrsniYlt"u Ylggu u procesupriznanja nove vl#lit.'"li$'jiir


25/262

Lemene (dr AleS Beb-dalje: res.l 496(V) -o slobodi informacijarlenje i razvoj (dr Ri-u Kornisiju za ljudskaum (Milan Ristii).Jugoslavija je dobila:upStini (Sef delegacijeuglarmom samo njeniine i Ekonornsko-soci-predstavnik FNRJ po-tr - RatJ


26/262

enja ovih ciljeva."sr) Istina, iugoslovenska strana jela ovo ,,udesie": s njene strane je tokom 1946. 1947,varanje regi,onalnog sistema bezbednosti u Istodnoj.ra ugovor sa SSSR-om, FNRJ je sklopila slidne ugo-ehoslovatkorn i Albanijom maja i jula 1946. godine,.ovemrbra decembra 1947.godine, s Bugarskom, Ma-orn ftao s biv5im neprijateljskim silama). Ovim ugo-r konvenciia o kulturnoj, ekonomskoj i tehniikoj sa-je uspostavila raznovrsne oblike razmene i komuni-io on] onijentaciju na V kongresu KPJ sledeii,rn re-CK KPJ ,i paSe vlade poslije oslobodenja naie zem-e politike bila je bai u tome da se Jugoslavija Stoekonomski tako i politidki i kulturno sa Sovietskimra narodne demokratije. Stvaranje paktova o prija-j pomodi, svestrana saradnja i stvaranje raznih eko-lovora - bilo je na naiu inicijativu i na to nas nikopravo zalo Sto su ovi ugovori potpisani bez saglas-rvo skla4ranje nije znadilo i pr"etvaranje Jugoslavijeitaciju sovjetskog iskustva. Jugoslavija je ostala ono-itnim pitanjima spoljne i unutra5nje politike kolikola za potre no. Interesantno je da je u Ekspozeu o;oslavije J. B. Tito istakao u Narodnoj skup5tini ovudljeva kao 3to su bili udw5ienje mira u svetu (vrhov-i obezbedenjeostvarenja jugoslovanskihnacionalnihvanjem pre svega kulturnih, pa tek onda poLitidkihs ,,bratskim nam slovenskim narodima na delu sar, a i ostalim zemljama"83,dok ved sledeie godine, u:polititkih principa nije bilo eksplicitnog pozivanjaro: ,,Jugoslavija ie ostati dosljedna dana5njoj liniji utici, vjerna borbi za uivriiivanje mira i tijesne su-ljama koje tu saradnju prihvataju."&r nezavisnosti, samostalnosti, s.rverenoj jednakosti,{ji za saradnjom sa svim zemljama sveta dinili sule politike u celokupnom posmatranorn periodu, bezi ideoloiko-politiiku vezanost Jugoslavije za SSSR) o'r'aj ugovor kao ,,akt koji smo potpisali da ibismo se osi-;ualnosti u budiudnosti", Vid. govor u Zagrebu od 21. majaCooori i, alanci, t, l, Zagreb 1959,str. 2?1, a za tekst ugovoraFNRJ, Zbirkd. DSIP-o, 1945. br. 6.zveltaja CK KPJ na V Longresu KPJ, J. B. Tilo, GoDori118.1946.Ekspoze o spoljnoj polit i . i ] i 'NnJ od 31. marto, 1947 godine,reb 1959, 28.Lju o periodu ,,vezanosti" za SSSR ne bi se trebalo rukovo-nacijarna iti pisaniem itampe. Naime. iugoslovenska ltarnpa1949. godine dzgledala je kao naglaseno vezana za SSSR naom planu. Na prvim stranicama Sta,mpe donosili su se go-dilaca. pazlj,ivo su beletena zbivanja u SSSR-u, kulturni do-e. S druge strane, svi relevantni dokumenti od vedeg zna-CK KPJ, Politbiroa) govore o nezavisnom, samostalnom, a

Ovakav politldki istup bio je moguC, kao Stosebnosti.unutra5njeg razvitka na novirn osnovag)a:zahvaljujuii origina nosti jugoslovenske revolucije.sto je prema marksistidkorn shvatanju spoljna politproizr.rcd unutra6nje, tako je i ova druga bila uslorriodu do raskida sa SSSR-om, kada su mnogi aspebili modelirani prema sovjetskom uzorku, borbaprava na spolj nopolitiikorn planu pruZila je mnoporudila da se treba osloniti pre svega na sopstverkoju je Jugcslavija pokazala u borbi za priznanjelobodiladke borbe na drZatrnom, nacionalnom i teritoguiila joj je da se ioB odl,udnije suprotstavi svakoj pnositi i samostalnosti.Ili, kao Sto je nekao Kardelj: ,,Uobidajeno je rlitika odraz unutrainje. Medutim, i obrnuto je taiirna odredene posledice i na unutralnji druitveni isludaju Jugoslavije povezanost s istoinoerrm6rskimsa SSSR-om, nesumnjivo je imala znatnih negatirmuntrtrainji razvitak, dok su raskid s jednostranom,ranje prema svetu poziliwro delovali na razvoj devota i na razradu humanistidkog koncepta socijalizrprwo je odredilo uii, zatvoreniji i nedovoljno elastilitidkog ponadanja, dok je drugi omoguiio rethu idinstvenu ulogu Jugoslax/ije u procesu stvaxanJa ti uop5te u medunarodnim odnosima, kreirajuii u trtiva, dinilaca i tokova koji se zovu ,,dva perioda" sltacije FNRJ.Josi,p Broz Tiio je viSe puta isticao nezavisnvije, insistirajuii na poselbnosti razvitka pojedinihsamostalnost. U govol"u u oslobodenom Beograd,udine rekao je: ,,Ne6ernoviSe da budemo djetja loplkusurivanje", i ,,Nedemo viie da budemo zavisni nipisalo."8? I dok srl s na ideolodkom, kulturnom i 'ivakom prilikom naglaiavali jedinstvo, saradnja iu stvarnost i .pr i r . 'Savanjuunutrasni ih problemaponel(ad i krit i tki intoniranom stavu jugoslovenskog lukoritet izmedu ideja polit ickog vrha i Slampe u naeinu lruolcelokupnoj istori j i socijalist iake Jugoslavije. Razlog tome-bSSSR-a prema Jugoslaviji, odnosno razni oblici vrlo ialrilideolo$kog i kultumog povezivanja istoinoevropskih diavaSSsR-om. Razne sovjetske sluibe u zemlji, a posebno p!e(torrnativnog biroa nastojau su veoma uporno da nameln!Ito vedi broj ilanaka sovietskih autora ili sovjetskih videnje iugoslove;sko mkovoditvo popustalo sovjetskim pritiscifio!rcm planu, smatrajudi ga opravdano manje znadainim od.kog pritiska, mada posledice obavestavanja u duhu nagla!v skog prijateljstva niju bile za potcen.i ivanje. ove dinJevidu kada se, posmatrajuai jugoslovensku Stampu iz tog !slovenskoi sDolinoi i unur"asnio: i polit jci i izvlade pojedini36E: Ka;d; l j , sociializan' i ror. Beograd 1960. ?" J. B. Tito, Jltgoskloii a u borbi za nezdoisrlost19?7.13-14.


27/262

ugoslovenska strana jeje tolrorn 1946. 1947.:ezbednosti u Istodnojje sklopila slidne ugo-ja i jula 1946.godine,ine, s Bugarskom, Ma-im silama). Ovim ugo-,omskoj i tehnidkoj sa-ke razmene i komuni-resu KPJ sledeii,rn re-oslobodenja nade zem-da se Jugoslavija Sto


28/262

etnim zadacimaobnove, kolektivizacije, izgradnje priwede, kao irpanjima na medunarodnomplanu, slzreviia 1e siest o nuznosticanja od sovjetskog modela ocijaliz".,u " .f.i"a"' ." i,prr.rur,,_rama.Ta svest e izraZenau Titovom aa"t" ,g"m"qi dielokratijetipa" iz 1946. odine: ,, ,. put za postignuie og"""lti"',,"

^o"rozebiti u svim zemliama sti -onakavkak;; j; ffieleli u ver*o;T:J


29/262

;gradnje privrede, kao iala je svest o nuZnostir skladu sa sops,tvenim


30/262

rajednitkim istupanjima jugoslovenske delegaeije 6a sovjetskomdelegacijama zemalja narodne demokratije (Poljska, Cehoslo-krajinska i Bjeloruska SSR), posebno krajem 1947. i potetkomine, bilo je svojevrsne ,,refleksne zakonitosti". Naime, isto ona-je sovjetsko-ameridki antagonizam u hladnorn ratu zahvatio,ekt medunarodnih odnosa, tako ni OUN nisu mogle biti po5te-rbzirom na to da su se iza svakog sukoba ili spora autornatski: supersile i da je ovo podvajanje imalo tendenciju proiirivanjadrZava zavisnih ili prijateljski raspoloZenih prema nekoj odska organizacija je takode podela da odraZava polarizaciju kodojedinadnog pr,oiblemana svom dnermorn redu. Red je bila orem problemu, od tzv. ,,automatske" vedine SAD ili zlourpotre-' od strane SSSR-a. OUN su u hladnom ratu postale bstru-ruzdav,anja" komunizma za SAD, a propagandna triLrina zarko je uspeh ovih razliditih poLitika doveo do slabljenja orga-:be velike sile su se trudi-Ie da ivrtce poveZu svoje sledbenike'N. Osim manjih izuzetaka, medu kojima je jugoslovenski po-1ljiv, nezavisne snage u OUN praktidno nisu postojale pre ko-rta.esOvo je na slidan nadin objasnio JoZe Vilfan u govoru utu Generalne skup5ti,ne od 11. oktobra 1949. godine: ,,Jugoslo-rverenje u SSSR bilo je ogrornno i neizrnerno, Jugoslovenskavi odalTro oseiala mnoge te5koie u jugoslovensko-sovjetskimmnoge nepravilnosti SSSR-a u odnosu na Jugoslaviju. Me-venenie Jug,oslavije u sssR bilo je tako veliko da smo mi napravilnosti gledali kao na priwemeno, prolazno stanje. U duhuenog poverenja Jugoslavije prema SSSR-u, mi srno se nadahsve tSkode u jugoslovensko-sovjetskim odnosima i nepravilno-a re5iti i zato ta pitanja nismo iznosili pred meelunanodni fo-

(os torne, u veiini bitnih nadel::rih pitanja od dalekoseZnog zna-edunarodnu politiku, kao Sto su bili, na primer, problem izbeg-;tinsko pitanje, tehnidka pomoi i finansiranje nerazvijenih ze-loslovenska delegacija je zauzimala one stavove koje ie Fmat-bnim distancturajudise od mGljenja SSSR-a. Tribina OUN bilaa ,,laboratorija" za definisanje, razradu i primenu spoljnopoli-eva i isticanj svesti o polozaju u svetskoj zajednici. U njoj jemka s4roljna politlka ima),a najveii manevarski pr"ostoa:: uode-n problemima i jo6 nerazradenim sistemom, ona je bila slobod-luje bez unaprod priprernljenih stavova i dvrstih instrukcija.,rspeini spoljnopolitiiki potezi mogli da neposredno i brzo do-raZaja, 6to se i pokazalo u svim pitanjima oko kojih nije bioprethodni dogolor ili unapred zauzet stav driava narodne de-:vom od posrnatranih perioda - u weme poverenja u,,prvucijalirna", svetsl


31/262

delegacije sa sovjetskomrkratije (Poljska, Cehoslo-krajem 1947. i podetkomrnitosti". Naime, isto ona-.l hladnom ratu zahvatioJN njsu mogle biti po5te-.koba ili spora autornatskiLlo tendenciju proiirlvaljaoloZenih prema nekoj ododraZava polarizaciju kodnom redu. Rei je bila oveiine SAD ili zloupotre-lnom ratu postale irstru-prr:rpagandna hibina zadoveo do slabljenja orga-: poveZu svoje sledhenikejima je jugoslovenski po-no nisu postojale pre ko-r Joie Vilfan u govoru ua 1949.godine: ,,Jugoslo-neizrnerno. Jugoslovenskajugoslovensko-sovjetskimrosu na Jugoslaviju. Me-ako veliko da smo mi na, prolazno stanje. U duhuSSR-u, mi srno se nadahm odnosima i nepravilno-rili pred medunarodni fo-rnja od dalekose nag zr:a.-ra primer, problem izbeg-ursiranje nerazvijenih ze-ne stavove koje je pmat-ISSR-a. Tribina OUN bitraIu i primenu spoljnopoli-rtskoj zajednici. U njoj je.anevarski prostor: suode-3mom, orul je bila slobod-ova i dvrstih instrukcija.la nepoeredno i brzo do-mjima oko kojih nije biostav drZava narodne de-rreme poverenja u ,,prvurdavana je u FNRJ kaoma, a1i i s izvesnim ne-Orga.ni4ation and, the CoId.ternational Aff,airs',, vol IV,

doatacima. Oy.l *li proizlazil,a je iz uverenja da OUN, po samom svomsas$fir i naiinu odludivania, neposredno odraZava podelu na ,,demok_Ials\u m:njilu" . . ,.dmperiatis' idku_ veiinu,,. Manjina. oa"o."o' ,"*1i"narodne demottratij-e na eelu sa SSSR-om, izgledale str kao nosioci pro!_resi'l,rre struje - tj. konoepcija o demokratJkom ureden;u sveta i osi_guranju mina na osno\.'u ra.rnopnarmosti svih drZava dakle, onog najbo_ljeg Sto moZe du,.u.p:lygi na planu medunarodnih odnosa, dof, je"ve_cma. ugta\.nom kapitalistiikih drZava, predstavljala konzervati i,rri ele_ment ,,imprijalistidke,, orijentacije, osnovan na nejednakosti i nerav_nop-rawtosti slabijih i siromaSnijih zemalja. Medutim, jugoslovensko tu_ma enje ove Seme, karakterjstidne za sovjelsku teoriju "i "publicistiku togvrmena, imalo je daleko blaZi smisao. Termiin ,,iirperilat:sfieka veellna" upotreb-ljav_ane od strane jt.rgoslovenskog ut


32/262

rm sastanku Informbiroa septembra 1947. godine. (Tom prilikomie podelio svet na dva,,lagera" - antiimperijalistidki i demok-oilnoitto imperijalistiCki i antidemokratski tabor') Moglo bi se re-e sve do tat


33/262

. godine. (Tom prilikomimperijalistidki i demok-i tabor.) Moglo bi se re-rgoslovenska spoljna po-razdvajanja sveta, (PosleL utoliko ito je birokrat-,,reakcionarne snage",)koj organizacij i u ovomup5tinom na I zasedanjuje rekao da je Poveljase u skladu ,,sa jednimmoraju ,,naii i one tad-avisan samo od moralnihrbjektivnih odnosa medui ekonomskim i politid-Larodnoj organizaciji og-ne moZe da odstrani sverakse u borbi za mir, iz-n svih elemenata od ko-lja iznesenom na samomr imala je da se vodiLtaka faiizma, drtrgi -sovanih drZava po svimd stvarnih i orpravdaniha stanoviSta medusobnogizmetlu malih i velikih:u zabria-utost u jugoslo-r drZava u svetu iza.Blomdogovaranja o njihovojh drZava koja je tokomsledi,o mala poverenja uunarodnih odnosa po po-oru u Ljubljani 27 majaprotiv faSistidkih zavoje-rda ni za najmanju sum-resti do takve situacije urm savezniEkom narodu,nnoklamovaniprincip pu-nlitike Jugoslavije doBlornaju da se izgratluju poja je uprkos insistiranjugarhijsku s'hukturu. Ovanja svakog radnog zasedanjaLnju treaeg utorka septembra

tema postala je druga velika teorijska preokupacija spoljne politike Ju-qoslavije i neprestano se provlaEila laoz izjave u spoljnoj politici, Stam-pi i publicistici. Nju je posebno razradio Edvard Kardelj u govoru naPariskoj konferenciji kao Sef jugoslovenske delegacijel ,,Doilo je wemekada se s malin'n narodima vi5e neie moii raflurati kao sa sferama uti-caja, kao s predmetorn za eksploataciju, kao s nedijirn bazama ili kao snedijom glasadkom armijorn na medunarodnim konferencijama. DoBlo'ie l'reme da se shvati da mali narodi stvarno hode da budu slobodni inezavisni. Do51o je weme kada se na prava malih narroda nede moci vi-5 gledati sa stanovidta jedne ili druge imperije, sa stanovi5ta diju su-permatiju ugrnZava prar,'o jednog malog naroda" (. . .) ,,Narcdi Jugos-iavije su u proilosti desto bili igradke u rukama raa.''ih tudih sila. NovaJr;,goslavija vodi samo taicrru politiku koja je u interesu nanoda Jugosla-viie, u interesu uivr*ienja demokratije u svetu, mira i saradnje medunarodi.rna... MoZda je za sada na medunarodnim konferencijama joSredak otvoren, slobodan, smeo glas malog naroda, ali ie se ti glasovi ne-izbeZno umnoZavati."ls

Na slidan nadin isticao je i J. B. Tito: ,,Mali narodi mogu odigratiogromnu ulogu u spredavanju no'vog svjetskog rata ako se budu jedirut-r.,eno borili za rawropravne odnose izmedu velikih i malih, Jer, ba5 sutu elementi koji obidno prouz:okuju ratne poiane. Mali narodi mogurnnogo doprinijeti da se mir oduva i da se donesu rje3enja kakva danasdovjedanstvo Zeli."ror Govore6i o ,,specifidnoj ulozi malih drZava", Kar-delj se u OUN zaloiio za njihovo pravo glasa i govora, smatrajuii daone doprinose ravnopravnosti i slobodnom i nezavisnom donodenju od-luka, a tirne, posebno, obezbetlenju svetskog mha i saradnje' Ovaj go-vor sadrZao je tipidno jwo,slovensko uverenie u potrebu potwdivanjaravnoprarmosti izrnedu malih i velikih, slabih i jakih, i poltovanja ne-zavisnosti jedne zemlje bez o,bzira na njenu politidku i ekonomsku sna-gu. U svojewsnim kontradikcijama koje su u njemu sadrZane (pokuiajpomirenja ideje o dogovoru velikih sila s idejom o rar"nopravnosti drZa-va), oditovala se osnovna dilema jugoslovenske spoljne politike tog pe-rioda: ako je ve6 pohebno opredeliti se i swstati u skladu s ideoloS-kim uverenfirna, kako je onda moguie pomiriti taj status sa Zeljom ?aneometanina i posebnim konceptom razvoja socijalistidkog dru3tva? Ili,jasnije redeno, kako u odnosirna s jednom veLikom silom (SSSR-om)obezbediti maksimurn slobode? Ova dilema postojala je jo5 odranije iobjavljena je u javnosti tek po3to je FNRJ bila podwgnuta najveiemisku5enju u svojoj posleratueoj storiji,U skladu s ovakvim shvatanjem medunarodnih odnosa, Jugoslavijanije prilvatila podretlenu ulogu malih drZava u svetskoj or,ganizaciji inije se smatrala pratiocem bilo koje velike sile. Za nju istorijska ulogaOUN bila je u onemogudavanju neravnopravnih odnosa kakvi str posto-jali metlu drZavama pre II svetskog rata. Joi od 1945. godine ona je te-Zila ostvarivanju politike rarrropravnosti suverenih drZava i nedeljivostimira. Govoredi o ufuSiu Jugoslavije na I zasedanju Generalne skupS-tirre OUN, J. B. Tito je u Ekspozeu o spoljnoj politici. Jugoslavije u Na-

r@E. Ka rde l j , SeCdn ia .Beograd 1980 .208 .rorJ. B. T i t o, Jugoslavita { bo rbi zd tueaa.ois' r,ost neslttstdrlost, 27


34/262

rp6tinj 1. aprila 1946. godine rekao: ,,Jugoslavija je dvr.sto od-ubudude sprovodi miroljubivu politiku u duhu pravila Orga-edinjenih nacija koja baziraju na ravnopravnosti i jednakostir dlanova. Takva politika Jugoslavije ne rezultira samo iz nje-za mirom, za mirnim razvitkorn, za potrebom lijedenja ranam ratom i okupacijom, vei takva njena politika mira i sarad-ira njenoj strukturi, unutrainjem uredenju kao Federativneleputrlike... ona rezultfa iz duboke teZnie nadih naroda za's1im_mi-rom k3ji bi im omogutlo nesmelani rad na stvaran.;ubuduinosti-"r02

3. Metluperiod 1948-1949.dka samostalnost na spoljnopolitidkom planu koja se posebno: u teZnji jugoslovenskog ru-kovo stva da donosi pojedlne bit-e odluke bez stalnih konsultacija sa SSSR-om i u skladu s ose-ve-renja u so.pstvenesnage, posebno u smirsl,ustvaranja poli-u komunistidkom pokretu (o demu su svedodili bilateraini lpo-sto.dnoewopskim zemljama), i u nizu opitepotitidkih problemarciji ujedinjenih nacija, izazvala ie nezadovol.istvo f nepove-ra :ukovodstr,'u FNRJ u sovjetskoj vladi. Novi dokaz o' ,,ne-' Jugoslovena pruZio je jugoslovenski stav prema federacijim. Po5to su odstupanja od sovjetskog modela postojala i nan planu, uz neprihvatanje modela prilr.ednog razvitka po na-;-a (Jugoslavija kao agrarno-sirovinska zemlja), ekonomskih:Sovita druEtva, neravnopravni ugovori i cene), ovi postupcir od strane SSSR-a kao akti ozbiljne nepokornosti u -perioduIo potrebno ud\,Tstiti veze i okupiti sve raspoloZive soase ,"sukob sa Za,padom.Stoga ie E. Kardelj bio pozvan u Mo"skvuUgovor o uzajamnom konsultovanju o svim problemimaitike sa SSSR-orn, Sto ie uradio 10. februara 1948.103a sed-.J od 1. m,arta 1948.raspravljalo se o odnosima sa SSSR i kon-e da su oni dospeli u 6orsokak po5to Sovjetski Savez Zeli dargoslaviji zavirsanpolozaj. Odludeno je da se Jugoslavi,jaoduprereravnopralTrosti koji joj se pokiu5avaju nametnuti.ts Tin'ne ;easkidanju anticipirana u odnosu na prve korake sa sovjetsliertu 1948. godine u Jugoslaviju su stigla upozorenja sa obei 19. marta - dva pisma sovjetske vlade o opozivanju voj-ih sta'udnjaka,a dan kasnije Tiipartitna deklaricija u vezi iarsta. Sludajnorn koncidencijom, Jugoslavija se na5la pod dvo-)a,2. april 1946.,lvrst mir" podrazumeva sistem kolektivne bezbednosti ustanovljenI, O tome vid. pofuobnije u poglavlju rada o jugoslovenskom shvata-re bezbedno6ti.t i kod E . Ka rde l j a . Se ian jd . Beograd f 960 , 119 .C. Strbac, JugoslaDija i oilnosi izn&du socijal, iat iZkih zemd.I ja,

strukim pritiskom iz supnohrih tabora. Niimenidko da su je oba ,,gurala" prema SSSR-u: kle za sukob sa sovjetskim rukovodstvom. niih.jedan iinilac pritlska prema Istoku, poiio iekuje.da ie se SSSR. jedina od veliki[ sih, "sus ltalijom.Pisma CK -SKP(b) od 26. marta, 4. i ZZ.stavljala su dodatna sredstva pritiska bez ormedupartijskom karakteru. bili su io dokumuprlrcenas pozicija siie i hegernonizma. Odmskog r-ukovodslva usmefeni na rEsavanje spo.nisu mogli da zadovolje poslavljeni ci]i sa sopaftijgkog i,{rZin'nog rukovodstva FNIiJ, dovoprl'vrZenih SSSR-u i pr"etvaranje Jugoslavije uPismima CK SKP(b) je sledila Rezolucii1948.godine. Ovim dokumentom, potpisanimliikih.pafli ja istoinoelTopskih i nekih zapadsrvo rlHJ le otvoreno pozvano da zbaci svojeleti u Jugoslaviji driarmi udar. S prarme stmeianja u unutraSnje poslove jedne drZaver,gd.noj plaksi Pratila ga je obimna i agresiqrptomatsl


35/262

,Jugoslavijh je dwsto od-ku u duhu praviJa Orga-vnoprarmosti i jednakostine rezultira samo iz nje-potreborn lijedenja ranana potritika mira i sarad-redenju kao Federativne: teZnje nadih naroda zasmetani rad na stvaranju

t9 .n planu koja se posebnor da donosi pojedine bit-SSR-o mi u sk l a d u so se -u smirsl'r.l tvaranja poli-svedodili bilateralni spo-op5tepolitidkih problemanezadovoljstvo i nepove-rladi. Novi dokaz o ,,ne-ki stav prema federacijiog modela postojala i na:ivrednog razvitka po na-ska zemlja), ekonomskihori i cene), ovi postupci: nepokornosti u periodusve raspoloZive snage zalelj bio pozvan u MoskvuLu o svim problernimafebruara 1948.103a sed-odnosima sa SSSR i kon-o Sovjetski Savez Zeli dar da se Jugoslavi'ja odupreraju nametnuti.lB Tirne jeprve korake sa sovjetskestigla upozorenja sa obevlade o opozivanju voj-itna deJrlaracija u vezi saslavija se na5la pod dvo-vne bezbedmosti ustanovljenda o jugoslovenskom shvata-d 1960, 119.rcd,u socijalistiakik zemd,Iia,

strukim pritiskom iz suprorLnih tabora. Njima je, medutim, bilo zajed-nidko da iu je oba ,,gu.rala" prema SSSR-u: kako zapadne sjle nisu zna-le za s,ukob sa sovjetslrirn rukovodstvom, njihova deklaracija je bila joiiedan dinilac pritiska prema Istoku, poito je Jugoslavija mogla da ode'i


36/262

:goslovensko rukovodstvo, KPJ i 6itav na,rod nisu pr hvatili uce-a je irnala za ulog nfihovu te5ko izvojevanu nezavirsnost.Oni s,r.rldelili za neizvesnu borbu na dva fronta. Svesni velikih nolitid-criwednih teBkoCa,a ne Zeleii ni po koju cenu da se oireknuih driavnih wednositi, dobrovoljno su prihvatili izolaciju. ,,Tak-fta, koja je daleko od rutiaske, u stvari pred,stavlja izuietan po-i te. wlo rijetko moZe naii u historiji.,,'07-Upravo na spoljnopoliokriajima bez preseda'nas kojima se FNRJ- sr.lodila nekoliko go-sle oslobodenja, razvila se na teorijskom i praktidnom planu svestrj ulozi, kao i o ulozi niza malih zemalja tek izadlih ii kolonijal-lstva i nerazvijenosti u ekonomskirn i neravnopravnosti u pbti_odnosima.toktr 1948. i prwe polovine 1949. godine osmi5lieni su novo me-toga Jugoslavije u medunarodnim odnosima kao iedine elropske-tog doba*bez o_slonca a pod-1sku edne velike siie. U Kardalje-teralu s. Petog kongresa KPJ16 jmeseni su osnovnj principi jugo-re spoljne n9litik9 u meduperiodu konsolidacije, medu- toliiranvom mestu bili: borba za mir i miroljubir,,u saradnju drZavi naravnoprvnosti, ekonomska saradnja sa svim zemljama na bazisti i po6tovanja ugovorenih obaveza i potitika podiEke snagamaborre za mir, slobodu i nezavisnost, dimokratiiu i sociializam./e tadke qokgzujy da je sadrZina povelje Ujedinjenih naiija po-a'"'rri inspirator jugoslovenskog spoljnopolitilkog programa.,ti kongres

-KPJ oznadio je podetak prelaznog periodat@,koji jelo jese.ni 1949, odnosno do jugoslovenskih istip-anja na iV iase-ieneralne ,slrupStine OUN. Postojanje meeluperioda'bilo je neop-re.samo zbog ra9e u pokuEaj pomirenja sa SSSR-om vei i zbognJa pnncrprJe.hrh stavova u novoj siluaciji. pa ipak, 1949. go_u, pry.-*".+u jugosiovensku spoljnu politiku u doslowrom smisl r,rsEvrla nrJe rrnara razloga da preispituje svoje prethodne diplo_poteze. Bilo je po'tretrno samo raaaditi one 'tendenciie kote su)ile izvorne i zbog kojih je i nastupjo dramat.idni raskld sa"Sov-savpTorn. O- postojanju takvih tendencija najbolje svedode bru-rapada SSSR-a i istodnoewopskih zemalja, s jedne strane, i brzi-jom je jugoslovensko rukovodstvo uspeio da-ih konceptualizuie.strane. Period traganja bio je pracen, uporedo sa materijalnfi:a, snaZnim intelektualnim naponom bez pnemca u dotada5njojo,ve drZave.dina 7948/49. pro5la je takode u nadi da se rascep moZe resiti ur prijateljskim i do rosusedskim principima. Jugoslavija je bez-pokuiavala da na sve rudine koji nisu- wedali ileno nacionahostvo postign $porazu,mno miroljubivo re5enje.lroEdvard Kandeljzasedanju Generalne skupitine OUN iziavio u ime vlade FNRJ:

Jugoslavije bnanili su u pro5losti i braniie u budu6nosti svojul fU"t"", Nesutstonost, teot i ja d saotemena praksa, Beograd 19?0, Z1J.torba,20, avCrst 1948.E. Kardeli, KPJ u borbi za noou Jugoslaoiju,ru olost i soci.jalizam,iel,a lanjiga o dgrcsioLiltu postupcima ltlad,e SSSR, polis,ke, Cehoslooatke,, RumurNi.le, BugLtske i Albaniie prema Jugosldvili, BgT-408.ito.

nezavisnost i integritet svoje zemlje odkuSaja.da -seugxozi njihovo pravo da uoni. neie da ueestl'uju u bilo kakvom'aitrajnom miru i miroljubivoj saradnji jsvolrm susedrma.U duhu ovog doslednoizjavljuje cia_e spremna Aa sktopi spor!danju sa svakom od susednih zeriat3j.;ni. Kerdelj j: u svoj.im .,Seianji"ma,,ctm, rectma: ,.Kazume se, u prvom planrjelskog priliska. Ali i ovde je za nas bi losuditl sovjelsku politiku protiv Jugoslava treDa oa bude na6a spoljna politika rtakvim uslovima ne moZemo vi6e sleditpojedinostima, ne samo jto se tide odnoi u drugim odnosima u svetu uoglte.nas je bi.la jod nejasna.Nismo moEli zito su nas drugi problemj vise okupiralinove spoljne politike u novim uslovima.,spoljne politifi


37/262

rarod nisu prihvatili uce-vanu nezavisnost. Oni sua. Svesni velikih politid-io u cenu da se odreknucrihvatili izolaciju.,,Tak-i predstavlja izuzetarnpo-ro7Upravo na spoljnopoli-NRJ suodila nekoliko go-i praktidnom planu svesta tek izadlih iz kolonijal-nerarmopravnosti u poli-e osrniiljeni su novo me-;ima kao jedine evropsker velike sile. U Kardelje-su osno'!'ni princi,pi jugo-nsolidacije, medu kojimaabivu saradnju drZava naI svim zemljama na bazipolitika podrEke snagamalernokratiju i socijalizam.je Ujedinjenih nacija po-rolitidkog pr,ograma.:laznog periodalD, koji je:ih istupanja na IV zase-Leduperioda bilo je neop-r sa SSSR-om vei i zbogLaoiji. Pa ipak, 1948. go-tiku u doslorrrom smisl.u,ie svoje prethodne diplo-i one tendencije koje sulramatidni raskid sa Sov-ija najbolje svedode bru-ija, s jedne strane, i brzi-rlo da ih konceptualizuje,uporedo sa materijalnimez lxmca u dotada5njojla se rascep moze res

Documents

Jugoslavija u organizaciji Ujedinjenih nacija