Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je najvanije telo Ujedinjenih nacija. Zaduena je za odravanje mira i bezbednosti meu narodima. Dok ostali organi Ujedinjenih nacija samo daju preporuke vladama zemalja lanica, Savet bezbednosti ima ovlaenja da donosi odluke koje vlade zemalja lanica moraju potovati, kako stoji u Povelji Ujedinjenih nacija. Odluke Saveta su poznate kao rezolucije Saveta bezbednosti. Predsedavanje Savetom bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.

Dvorana Saveta bezbednosti u Njujorku Sadraj/: 1. lanice 2. Pravo veta 3. Status nelanica 4. Uloga Saveta bezbednosti 5. Rezolucije 6. Reforma lanstva 7. U popularnoj kulturi 8. Vidi jo 9. Spoljanje veze

1. lanice

Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 2006 stalne lanice izabrane lanice Predstavnici lanica Saveta bezbednosti moraju uvek biti prisutni u seditu Organizacije u Njujorku kako bi bilo mogue odrati sastavak Saveta u svako doba. Ovaj zahtev je usvojen u povelji Ujedinjenih nacija, jer njen predhodnik, Liga naroda je esto bila u nemogunosti da odgovori na vreme u kriznim situacijama. Uloga predsedavajueg Saveta bezbednosti ukljuuje postavljanje dnevnog reda, predsedavanje sastancima i nadgledanje kriznih arita. Menja se prema alfabetskom redu imena lanica na engleskom. Postoje dve kategorije lanstva u Savetu bezbednosti UN: stalne lanice i izabrane lanice.

1. 1. Stalne laniceGlavni lanak: [[|]], Kina i Ujedinjene nacije, Izrael i Ujedinjene nacije, Sovjetski Savez i Ujedinjene nacije, i Sjedinjene Drave i Ujedinjene nacije Savet ima pet stalnih lanica koje potiu od pet sila pobednica posle Drugog svetskog rata: Republika Kina, Republika Francuska, Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Sjedinjene Amerike Drave. Dve izvorne lanice, Republika Kina i Sovjetski Savez, kasnije su zamenjene meunarodno priznatim zemljama naslednicama (Narodna Republika Kina, Ruska Federacija), iako lanu 23 povelje Ujedinjenih nacija nije izmenjen shodno tome. Tokom 1971, Narodna Republika Kina je dobila stolicu u Ujedinjnim nacijama prema Rezoluciji Generalne skuptine UN 2758, a Republika Kina je (koja je izgubila kopneni deo Kine i ograniena na Tajvan od 1949. godine) uskoro izgubila lanstvo u svim organima UN. Tokom

1991. godine, Rusija je dobila stolicu u Ujedinjenim nacijama na ijem se mestu originalno nalazio Sovjetski Savez, ukljuujui i stalno lanstvo u Savetu bezbednosti. Trenutnih pet stalnih lanica Saveta bezbednosti su jedine zemlje kojima je dozvoljeno posedovanje nuklearno naoruanje prema sporazumu o neirenju nuklearnog naoruanja, kome nedostaje univerzalna pravosnanost, poto nisu sve nuklerane sile potpisale ovaj sporazum. Ovakav nuklerani status nije posledica njihovog lanstva u Savetu bezbednosti, iako se ponekad koristi kao savremeno opravdanje za njihovo kontinuirano prisustvo u tom telu. Indija, Pakistan, a verovatno Severna Koreja i Izrael (iako Izrael nikada nije priznao posedovanje niklearnog naoruanja) poseduju nuklerano naoruanje van okvira sporazuma o neurenju tog naoruanja. od 2004. godine, etiri od pet stalnih lanica Saveta su su takoe i etiri najvea svetska izvoznika oruja mereno prema vrednosti naoruanja; Kina je na 7. mestu. Sve stalne lanice poseduju pravo veta, koje se moe iskoristiti kako bi se spreilo izglasavanje bilo koje rezolucije. Jedan glas veta stalne lanice nadjaava svaku veinu. Ovo u stvari tehniki i nije veto, ve samo u.neu. glas; meutim svaki u.neu. glas stalne lanice moe da dovede u pitanje izglasavanje rezolucije.

1. 2. Izabrane laniceGlavni lanak: Izabrane lanice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Ostalih deset lanica bira Generalna skuptina na period od 2 godine poevi od 1. januara, sa zamenom pet lanica svake godine. lanice se biraju prema regionima potvruju na zasedanju Skuptine. Afriki blok daje tri lana; Juna Amerika, Azija, Zapadna Evropa i ostali daju po dva lana; i Istona Evropa jednog lana. Takoe, jedna od lanica je iz Arapskih zemalja, iz Azijskog ili Afrikog bloka. [1] Trenutne (2006) izabrane lanice su: 1. Argentina (J. Amerika) 2. Republika Kongo (Afrika) 3. Danska (Z. Evropa) 4. Gana (Afrika) 5. Grka (Z. Evropa) 6. Japan (Azija) 7. Peru (J. Amerika) 8. Katar (Azija, Arabija) 9. Hrvatska (I. Evropa) 10. Tanzanija (Afrika)

2. Pravo vetaOdluke u petnaestolanom Savetu bezbednosti o svim znaajnim pitanjima, npr. odluka o sprovoenju direktnih mera vezanih za reavanje sukoba, zahteva potvrdan glas devet lanica. Negativan glas veto od strane stalne lanice spreava usvajanje predloga, ak iako ima

potreban broj potrvdnih glasova. Uzdranost se ne smatra za veto. Od osnivanja Saveta bezbednosti, Kina (RK/NRK) je 5 puta koristila veto; Francuska, 18; Rusija/SSSR, 122; Ujedinjeno Kraljevstvo, 32; i Sjedinjene Drave, 80. Veina veto glasova SSSR-a je priloena u prvih deset godina postojanja Saveta, a broj veta od 1984. godine je: Kina, 2; francuska, 3; Rusija, 4; Ujedinjeno Kraljevstvo, 10; i Sjedinjene Drave, 42.

3. Status nelanicadrava koja je lanica UN, ali ne i saveta bezbednosti, moe uestvovati u odlukama Saveta bezbednosti za koje se Savet sloi da delimino mogu uticati na interese te zemlje. U novije vreme, Savet je slobodnije se odnosio prema ovom pravu, omoguavajui mnogim zemljama da uzmu uee u njenom odluivanju. Nelanice se uobiajeno pozivaju da uzmu uee u odluivanju kada su one ve uesnice razmirica i sukoba o kojima razmatra Savet.

4. Uloga Saveta bezbednostiPrema lanu VI Povelje UN, u.Reavanje sukoba mirnim putemu., Savet bezbednosti u.moe ispitati svaku razmiricu, ili situaciju koja moe dovesti do meunarodnih sukoba ili jo veih razmiricau.. Savet moe u.predloiti odgovarajuu proceduru ili metod usaglaavanja interesa svih stranau. ako ustanovi da data situacija moe ugroziti meunarodni mir i bezbednost. Ove preporuke nisu obavezujue na lanice UN. Prema lanu VII, Savet ima vea ovlaenja da odluuje koje mere treba preduzeti u situacijama u.pretnji miru, krenju mira, ili inova agresijeu.. U takvim situacijama, Savet se ne ograniava na davanje preporuka ve moe preduzeti odlunije mere, ukljuujui i upotrebu oruanih snaga u.kako bi se sauvao meunarodni mir i bezbednostu.. Ovo predstavlja osnovu za vojnu akciju UN preduzetu u Koreji tokom 1950. godine za vreme Korejskog rata kao i korienje koalicionih snaga u Iraku i Kuvajtu u 1991. Odluke donete prema lanu VII, kao to su ekonomske sankcije, su obavezujue za lanice UN. Uloga UN u meunarodnoj kolektivnoj bezbednosti je definisana u Povelji UN, ime se Savet bezbednosti ovlauje da:

ispita svaku situaciju koja preti meunarodnom miru; preporuuje proceduru za mirno reavanje razmirica; utie na ostale zemlje lanice da delimino ili u potpunosti prekinu ekonomske odnose kao i pomorske, vazdune, potanske, i radio-veze, ili da raskinu diplomatske odnose; i sprovodi svoje odluke vojnim putem, ako je potrebno.

Ujedinjene nacije su pomogle u spreavanju da mnogi sluajei izbijanja meunarodnog nasilja prerastu u ire konflikte. Otvorila je put za reavanje mnogih sporova postavljajui sebe u centar rasprave i pregovora, kao i preko mnogih misija za utvrivanje injenica sponzorisanih od strane UN, posrednika, i mirovnih posmatraa. Mirovne snage Ujedinjenih nacija, sainjavaju trupe i oprema koje obezbeuju zemlje lanice, obino su bile u mogunost da odranie ili spree dalje sukobe. Neki konflikti, meutim, su se pokazali da su izvan uticaja UN-a.

Savet moe optuiti graane zemalja koje nisu potpisnice statuta Meunarodnog krivinog suda na suenje pred sudom. Zimbabveanski presednik Robert Mugabe je primer mogueg sluaja, ije je suenje zatraila Australija i Novi Zeland.

5. RezolucijeGlavni lanak: Spisak rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Pravno obavezujua priroda rezolucija Saveta bezbednosti predstavljala je temu pojedinih kontraverzi. Generalno je dogovoreno da su rezolucije pravno obavezujue ako su nastale prema lanu VII (Akcije u skladu sa mirovnim sporazumima, krenjem mira, i aktima agresije) Povelje UN. Savet je takoe ovlaen da donosi rezolucije prema lanu VI (Reavanje sukoba mirnim putem); veina vlada ne smatra te rezolucije pravno obavezujue. Meunarodni sud pravde je predloio u sluaju Namibija da druge rezolucije osim one prema lanu VI mogu takoe biti obavezujue, ime su se neke zemlje lanice protivile. Izvan je svake sumnje meutim da rezolucije nastale prema drugim lanovima Povelje koje se bave meunarodnom upravom organizacije (kao to je prijem nove lanice) su pravno obavezujue, gde Povelja daje ovlaenje Savetu bezbednosti za njihovo donoenje.

6. Reforma lanstvaGlavni lanak: Reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

G4 nacije (Indija, Nemaka, Japan i Brazil) meusobno podravaju njihovih kandidatura za stalno mesto u Savetu bezbednosti. Javljale su se diskusije o uveanju broja stalnih lanica. Zemlje koje su najglasnije u zahtevima za stalno lanstvo su Japan, Nemaka, Brazil i Indija. Zaista, Japan i Nemaka su na drugom i treem mestu po finansiranju budeta UN, respektivno, dok su Brazil i Indija dva najvea doprinosioca vojnih trupa za mirovne misije UN. generalni sekretar UN Kofi Anan zatraio je od tima savetnika da saine preporuke za prepravljanje Ujedinjenih nacija do kraja 2004. Predloeno reenje je da se povea broj stalnih lanica na pet, koje, u veini predloga, inile Japan, Nemaka, Indija, Brazil (poznate u kao G4

nacije), jedno mesti iz Afrike (najverovatnije ili Nigerija ili Juna Afrika), i/ili jedna zemlja iz Arapske lige. Dana 21. septembra 2004, G4 nacije su izdale zajedniku izjavu kojom meusobno podravaju pravo svake od njih za stalnim lanstvom, zajedno sa Afrikom zemljom. Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su podrale ove zahteve. Predlog jo nije prihvaen dvotreinskom veinom Generalne skuptine UN; tj. sa 128 glasova.

6. 1. JapanJapan je drugi najvei doprinosioc redovnom budetu UN-a. Njene isplate ak nadmauju one od Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Kine, i Rusije. Stoga, Japan se smatra za najverovatnijeg kandidata za stalno mesto u Savetu. Nestrpljivost Japana da postane stalni lan Saveta bezbednosti suoava se sa jakim protivljenjem mnogih Istonoazijskih zemalja, naroito Narodna Republika Kina, Juna Koreja, i Severna Koreja. Mongolija je, meutim, podrala japansku kandidaturu. Odravani su brojni protesti na kopnenom delu Kine i u Junoj Koreji posle odobrenja japanske vlade da se tampaju kolski udbenici u kojima se umanjuju japanski zloini pre i za vreme Drugog svetskog rata. Neki Japanci smatraju da ove zemlje, naroito Kina, motiviu drugi problemi kao to je neslaganje oko podele teritorija. Krajem aprila 2005, izbili su masovni anti-japanski protesti irom Kine. Razlozi za protest su razliiti, ukljuujui japansku revizionistiku itanku iz istorije koju je podrala vlada, poseta premijera Koizumija Jasukuni svetilitu u kome se nalaze 14 ratnih zloinaca, i teritorijalne razmirice oko ostrva koje zahtevaju i Kina i Tajvan. iako proteste nije zvanino sankcionisala NR Kina, neki analitiari smatraju da je vlada NRK dozvolila proteste kako bi poljuljala japansku kandidaturu za Savet bezbednosti. Drugi smatraju da kineska vlada nije htela da se bes demonstranata usmeri na njih, jer bi spreavanje ovih demonstracija bilo smatrano kao podrka Japanu. Meutim, vlada NRK je zabranila dalje proteste kada je postala zabrinuta dabi takve demonstracije mogla da se posvete i domaim problemima. neke azijske nacije su izrazile jaku podrku japanskoj kandidaturi, meu njima Kamboda, Indija, Indonezija, malezija, Singapur, Filipini, i Vijetnam - sve vei primaoci japanske ekonomske pomoi ili stranih investicija. Druge zemlje kao to je Australija, Brazil, Francuska, Nemaka, i Ujedinjeno Kraljevstvo su takoe podrale japansku kandidaturu. Iako Sjedinjene drave snano podravaju japansku kandidaturu za lanstvo u Savetu bezbednosti, i dalje odbijaju G4+jedan ponudu za lanstvo u selini, koja je Japanu potrebna da bi zadrala veliku podrku. Dok je Rusija zainteresovana da stvori protivteu Kini, takoe je svesna jakih veza Japana sa SAD-om.

6. 2. NemakaNemaka je trei najvei doprinosioc redovnom budetu UN-a, i kao takva, trai mesto u Savetu bezbednosti odmah pored Japana. francuska je izriito zahtevala stalno mesto u Savetu bezbednosti za Nemaku: u.Nemako angaovanje, njen poloaj velike sile, njen meunarodni uticajFrancuska bi volela da joj se

oda priznanje stalnim mestom u Savetu bezbednostiu., rekao je francuski predsednik ak irak na govoru u Berlinu 2000. godine. Bivi nemaki kancelar, Gerhard reder je takoe oznaio Rusiju, meu ostalim zemljama, kao zemlju koja podrava nemaku kandidaturu. Italija i Holandija sa druge strane, predlau zajedniko mesto EU u Savetu umesto da Nemaka postane trea evropska lanica pored Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Bivi nemaki ministar spoljnih poslova Joka Fier, izjavio je da bi Nemaka prihvatila i zajedniko evropsko lanstvo, ali sve dok postoje male naznake da bi se francuska i UK odrekle svojih mesta, Nemaka, mnogo vea zemlja, bi takoe trebalo da dobije stalno lanstvo. Postojali su i predlozi da bi Eu trebalo da u.deliu. postojea dva mesta koja ve ima, bez sticanja treeg - predloeno je da [2] Francska trebalo da deli svoje mesto sa Nemakom u skladu sa Franko-Nemakom integracionistikom tradicijom, a da bi UK trebalo da predstavlja manje integracionistike stavove EU. Stoga, je nemaka kampanja za stalnim lanstvom intenzivirana tokom 2004. Bivi kancelar Gerhard reder jasno je naznaio svoje stavove u avgustu, 2004: u.nemaka ima pravo na stalno lanstvou.. Njenu kandidaturu su podrali Japan, Indija, Brazil, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Rusija, izmeu ostalih. Trenutni nemaki kancelar, Angela Merkel se jo nije izjasnila po ovom pitanju.

IndijaIndija , jedna od nuklearnih sila, predstavlja otprilike estinu svetske populacije i najveu svetsku republiku. Takoe predstavlja i etvrtu svetsku ekonomiju u smislu jednakosti uvoza i izvoza i trea je na svetu po broju oruanih snaga. Indija je jedan od najveih doprinosioca oruanim snagama UN za mirovne misije. Njenu kandidaturu su nedvosmisleno podrale stalne lanice, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, i Rusija. G. ai Tarur, Generalni podsekretar Ujedinjenih nacija za odnose sa javnou u svojoj knjizi Nehru - Nastanak Indijeu., pie da je Davaharlal Nehru u.odbio ponudu Sjedinjenih Dravau. da Indija u.zauzme stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacijau. oko 1953. Nehru je odbio tu ponudu otprilike u isto vreme kada je u.sa podsmehomu. idbio podrku Don Forestera Dulisa za Indijsku Monro doktrinu. Nehru je predloio umesto toga da se mesto u Savetu bezbednosti koje je drao Tajvan ponudi Pekingu. Iako je u poetku postojalo protivljenje Narodne Republike Kine zbog geo-politikih razloga (Kina je bila saveznik sa Pakistanom, starim Indijskim suparnikom, a takoe je razmiljala o voenju rata sa Indijom tokom 1962), u skorije vreme kineska stav prema indijskoj kandidaturi se promenio od negativnog preko neutralnog do pozitivnog. Dana 11. aprila 2005. godine, kina je objavila da e podrati indijsku kandidaturu za stalnim lanstvom, ali bez veta. Pravo veta, meutim, je najznaajnija karakteristika stalne lanice i u oima G4 nacija, zabrana davanja prava veta je samo nain da 5 trenutnih stalnih lanica zadri svoju nadmonost. Iako SAD zvanino ne podrava indijsku kandidaturu - iz vie razloga, neke od njih ostaju krajnje nejasni nezvanino eli da radi sa Indijom i da je podri (ali bez veto prava). uzimajui u obzir njenu ogromnu populaciju i rastuu ekonomiju i politiki sistem, Indija predstavlja jakod takmiara za stalno mesto. Drugi faktor koji podupire indijsku kandidaturu je injenica da je ona jedna od osnivaa Saveta bezbednosti kao i da je uestvovala u vie navrata u njenim aktivnostima, ukljuujui operacije UN u DR Kongo, Kipru, Kambodi, Jemenu, Somaliji, Ruandi i Namibiji, izmeu ostalih.

ak do dana dananjeg, govor koji je Krina Menon (Indijski predstavnik u SBUN) odrao je najdui ikada predstavljen u Savetu bezbednosti (SBUN). dana 23. januara 1957. godine, odrao je govor bez presedana od 8 asova branei Indijska prava na Kamir [3].

6. 4. BrazilBrazilska kandidatura za stalno lanstvo u Savetu bezbednosti ilma nekoliko jakih razloga:

Brazil je slao trupe u borbi protiv Sila osovine tokom Drugog svetskog rata i trebalo je da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti pri osnivanju Ujedinjenih nacija. Svaki kontinent bi dobio po 2 stalna lana (iako Amerika dobila samo jednog a Evropa i Azija po 2), a Brazil je najvea zemlja u Junoj Americi po broju stanovnika, ekonomiji i povrini. sjedinjene Drave podravaju kandidaturu Brazila za stalnim lanstvom; ali ipak, bez prava veta. Brazil je dobio podrku i drugih zemalja kao to je Rusija. lan je alijanse G4 nacije (koju ine jo Nemaka, Indija i Japan). Svaka G4 zemlja podrava kandidaturu ostale tri za stalnim lanstvom. Ima tradiciju voenja UN trupa u mirovne misije, npr. Haiti. Brazil predstavlja znaajnog politikog lidera meu zemljama u razvoju, naroito u komercijalnim pregovorima u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

6. 5. Islamsko lanstvoOd raspada Otomanskog carstva predominantni islamski Bliski Istok je bio oblast stalnih meunarodnih konflikta, i ti periodini sukobi su bili tema mnogih debata i rezolucija Saveta bezbednosti. Stoga, mogunost uvoenja stalnog Islamskog lana u Savet bezbednosti je veoma osetljivo pitanje, naroito ako se tom lanu dozvoli pravo veta. Van muslimanskog sveta, komentatori uglavnom iz Sjedinjenih Drava, su zabrinuti da bi Islamski lan sa pravom veta mogao ograniiti sposobnost UN da deluje prisilno na Bliskom Istoku ili u granicama Islamskog sveta (npr. Kamir i eenija), predoavajui nesposobnost UN u tim regionima. Usled nedostatka demokratije u bliskoistonim dravama koje uglavnom ine Muslimani je drugi razlog koje koriste zapadni komentatori koji se protive ideji ukljuivanja ovih zemalja u klub stalnih lanica, sa pravom veta. U isto vreme, nacrt predloga G4 reforme moe ostaviti preko 1.2 milijarde Muslimana irom sveta bez stalnog predstavnika u Savetu bezbednosti UN. Ovo je veoma kontraverzno pitanje u Islamskom svetu i nepovoljno e uticati na kredibilitet UN u tim kriznim aritima na Bliskom Istoku i u Islamskom svetu. U junu 2005, ministar spoljnih poslova Organizacije islamske konferencije (OIK), apelovao je na dobijanje stalnog Islamskog predstavnika u Savetu bezbednosti. Skoranjim otporima predlogu nacrta reformi koji proistie od G4 zemalja moe koristiti ovako osetljivo pitanje, naroito Sjedinjenim Dravama. SAD i nekoliko drugih Zapadnih zemalja protive se bilo kakvom predlogu koji daje novim lanicama pravo veta, a u okviru Afrike unije, Egipat se protivi predlogu Nigerije za usvajanje G4 predloga kojim se ukida pravo veta novim

lanicama, to bi omoguilo stvaranje reformisanog Saveta koji ne poseduje stalnog lana sa veinskim muslimanskim stanovnitvom.

6. 6. AfrikaTrenutno, nijedna zemlja iz Afrike ima stalno mesto u Savetu bezbednosti pa je ovo jedan od veih razloga za pokretanje reformi, kako bi jedna od Afrikih nacija dobila to mesto. Postoji nekoliko znaajnih razloga zato Afrika ima dobre anse za sticanje stalnog lana u Savetu bezbednosti:

Afrika je drugi po veliini i naseljenosti kontinent, odmah iza Azije (u ijem sluaju, Kina ve poseduje stalno lanstvo, a Japan i Indija konkuriu za mesto). Afrika ima vie lanova u Ujedinjenim nacijama nego bilo koji drugi kontinent. Afrika, u celini, se nesmatra pretnjom meunarodnom miru i bezbednosti. Trenutno ima podrku veeg dela June Amerike i Indije (Alijansa Jug-Jug) i Japana od G4 nacija. Takoe postoji jaka podrka Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske za vie politikih predstavnika iz Afrike.

Iako nijedna drava iz Afrike nije jo formalno predstavljena kao kandidat za lanstvo u Savetu bezbednosti, Juna Afrika i Nigerija se ve smatraju za jake kandidate. Juna Afrika je najvea i najrazvijenija ekonomija na kontinentu, a Nigerija je najnaseljenija zemlja i veliki doprinosioc trupama UN za mirovne operacije.

Meunarodni sud pravdeIz Vikipedije, slobodne enciklopedije Skoi na: navigacija, pretraga Ne poistoveivati sa Meunarodnim krivinim sudom.

Palata mira, sedite MSP-a.

Meunarodni sud pravde (obino nazivan Svetski sud ili MSP; engleski: International Court of Justice; francuski: Cour internationale de justice) je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija. Sedite suda je u Palati mira u Hagu, Holandija. Osnovan je 1945. godine prema odredbama Povelje Ujedinjenih nacija, a poeo je sa radom 1946. kao naslednik Stalnog suda za meunarodno pravo. Statut Meunarodnog suda pravde, slian statutu njegovog prethodnika, je glavni konstitutivni dokument koji ustanovljava i regulie rad Suda. MSP ne treba meati sa Meunarodnim krivinim sudom, koji takoe potencijalno ima globalnu nadlenost. Engleski i francuski su dva zvanina jezika suda. Rad Suda karakterie irok opseg sudskih aktivnosti. Glavna funkcija je reavanje pravnih parnica podnetih od strane drava i davanje i davanje pravnih saveta podnetih od strane ovlaenih meunarodnih organa i agencija. Broj parnica pred MSP-om je bio relativno mali, ali od 1980ih je oito jaala volja da se koristi Sud, naroito meu zemljama u razvoju, iako su se Sjedinjene Drave povukle od prisilnog sudstva 1986, to znai da priznaju nadlenost suda od sluaja do sluaja.

Sadraj[sakrij]

1 Sastav Suda o 1.1 Ad hoc sudije o 1.2 Sudska veda o 1.3 Trenutni sastav 2 Primena prava 3 Vidi jo 4 Spoljanje veze

[uredi] Sastav SudaMSP ine petnaest stalnih sudija izabranih od strane Generalne skuptine i Saveta bezbednosti sa spiska osoba nominovanih od strane nacionalnih grupa u okviru Stalnog arbitracionog suda. Izborni proces je ureen u lanovima 4-12 statuta MSP-a. Sudije slue termin od devet godina i mogu biti ponovo izabrani. Izbori se odravaju svake tree godine, uz penzionisanje treine sudija svaki put, kako bi se osigurao kuntinuitet u okviru suda. Ako sudija umre za vreme mandata, praksa je da se izabere sudija iste nacionalnosti koji bi zavrio mandat. Ne mogu biti izabrana dva sudije iste nacionalnosti. Prema lanu 9, lanstvo Suda treba da predstavlja glavne oblike civilizacije i najvie pravne sisteme sveta. U sutini, ovo predstavlja opte pravo, civilno pravo i socijalistiko pravo (danas postkomunistiko pravo). Od 1960ih svaka od pet stalnih lanica Saveta bezbednosti (Francuska, Kina, Rusija, Velika Britanija, i Sjedinjene Drave) su uvek imale sudiju u MSP-u. Izuzetak je Kina (republika Kina do 1971, narodna Republika Kina od 1971 pa nadalje), koja nije imala svog sudiju u Sudu od 1967. do 1985, zato to nije predloila kandidata. Pravilo o geopolitikom sastavu radnog stola postoji uprkos injenici da ne postoji odredba o tome u statutu Meunarodnog suda pravde. lan 2 statuta obezbeuje da sve sudije treba da budu izabrane bez obzira na njihovu nacionalnost meu osobama visokog moralnog karaktera, koji su ili kvalifikovani za za najviu sudsku dunost u svojim zemljama ili poznati kao pravnici sa odgovarajuim poznavanjem meunarodnog prava. Nezavisnost suda je opisana u lanovima 16-18. Sudija MSP-a ne mogu da budu ni na jednom drugom poloaju, niti da radi kao savetnik. Sudija moe biti razreen dunosti jedino anonimnim glasanjem ostalih lanova Suda. Uprkos ovim pravilima, nezavisnost sudija MSP-a je esto dovoena u pitanje. Na primer, tokom procesa Nikaragva protiv Sjedinjenih Drava, Sjedinjene Drave su izdale zvanino saoptenje kojim je reeno da ne mogu da izdaju osetljive materijale pred Sudom zbog prisustva Sudija iz drava Istonog bloka. Sudije mogu izdati zajedniku presudu ili dati zasebna miljenja. Odluke i savetodavna miljenja donose se veinom, a u sluaju podjednake podele miljenja, odluka predsednika je odluujua. Sudije mogu dati i zasebna miljenja u suprotnosti sa ostalima.

[uredi] Ad hoc sudije

lan 31 statuta utvruje proceduru po kojoj ad hoc sudije zasedaju na teim parnicama pred Sudom. Ovaj sistem omoguava svakoj od strana u tim parnicama da imenuje sudiju po svom izboru (obino njihove nacionalnosti), ako se sudija njihove nacionalnosti ve ne nalazi u procesu. Ad hoc sudije u potpunosti uestvuju u odluivanju, pored stalnih sudija. Stoga, mogue je da ak sedamnaest sudija uestvuje u nekoj parnici. Ovaj sistem moe izgledati udno kada se uporedi sa domaim sudovima, ali njegova svrha je da ohrabri zemlje da podnose parnice pred Sud. Na primer, ako drava zna da e imati sudskog slubenika koji moe uestvovati u razmatranjima sluaja i ponuditi ostalim sudijama miljenje iz perspektive te drave, ta zemlja onda moe biti voljnija da se obrati nadlenosti Suda. Iako ovakav sistem ne odgovara u porpunosti prirodi ovok Suda, obino ima male praktine posledice. Ad hoc sudije obino (ali ne i uvek) glasaju u korist drave koja ih je imenovala i stoga anuliraju sopstvene glasove.

[uredi] Sudska veaUobiajeno, Sud zaseda u punom sastavu, ali u poslednjih petnaest godina u odreenim prilikama je zasedao po sudskim veima. lanovi 26-29 Statuta dozvoljavaju Sudu da formira manja vea, obino od tri ili pet sudija, koji bi razmatrali sluaj. Dva tipa vea su predvieni prema lanu 26: prvi, vea specijalne kategorije sluajeva, i drugi, formiranje ad hoc vea za sasluavanje pojedinanih sluajeva. Godine 1993. uspostavljeno je specijalno vee, prema lanu 26(1) Statuta MSP-a, kako bi se bavilo pitanjima ivotne sredine (iako ovo vee nikada nije korieno). Ad hoc vea su mnogo ee sastavljana. Na primer, vee je korieno pri sasluanju Sluaj Majnski zaliv (Sjedinjene Drave protiv Kanade). U tom sluaju, strane su jasno dale do znanja da e povui sluaj ukoliko Sud ne imenuje sudije u vee koji su prihvatljivi za obe strane. Presude vea imaju manji znaaj nego presude celog suda.

[uredi] Trenutni sastavSudijski sastav je sledei:

Predsednik: Hisai Ovada (Japan) Potpredsednik: Peter Tomka (Slovaka)

Pored predsednika i potpredsednika, sudije MSP-a su:

Abdul G. Koroma (Sijera Leone) Un avkat Al-Khasavneh (Jordan) Tomas Burgental (Sjedinjene Amerike Drave) Bruno Sima (Nemaka) Roni Abraham (Francuska) Ser Kenet Kejt (Novi Zeland) Bernardo Sepulveda Amor (Meksiko) Mohamed Benouna (Maroko)

Antonio Augusto Kansado Trindade (Brazil) Abdulkavi Jusuf (Somalija) Ser Kristofer Don Grinvud (Ujedinjeno Kraljevstvo) Leonid Skotnikov (Ruska Federacija)

Za vie informacija pogledajte Koreni meunarodnog prava

Pri odluivanju o sluaju, Sud konsultuje meunarodno pravo kao to je predvieno lanom 38. lan 38 statuta MSP predvia da pri donoenju odluke Sud mora uzeti u obzir meunarodne konvencije, meunarodne obiaje, i civilne pravne principe priznate od strane civilizovanih nacija. Takoe se moe pozvati na akademska pisanja i prethodne sudske odluke kako bi se pomoglo tumaenje zakona, iako Sud nije formalno obavezan na svoje prethodne odluke prema doktrini iznenadnog odluivanja. Odluke Suda obavezuju samo strane u pojedinanim parnicama, a ne sve zemlje. Prema lanu 38(1)(d), meutim, Sud moe ponovo razmatrati prethodno donesene odluke. U stvarnosti, MSP retko ponitava svoje prethodno donete doluke i tretira ih kao presedan na slian nain kao i vrhovni sud u civilnom pravnom sistemu. Pored toga, meunarodni pravnici esto se rukovode presudama MSP-a kao presudama od najvie vrednosti. Ako se strane sloe, mogu dat Sudu slobodu da odluuje ex aequo et bono (fer i pravino), dajui slobodu MSP-u da donese nepristrasnu odluku zasnovanu na tome ta je pravino pod datim okolnostima. Sud koji se rukovodi principom ex aequo et bono na neki nain deluje slino posredniku. Meutim, ova odredba jo nije koriena u sudskoj istoriji.

Evropska unija u 800 rei

Formiranje ove stranice pomogla je Ambasada Velike Britanije u Beogradu/Srbija Kako je stvorena Evropska Unija? an Mone, otac ideje ujedinjene Evrope, saznajte vie ... Uei istoriju evropskog kontinenta najvie ste morali da pamtite datume i godine vezane za mnogobrojne ratove i bitke, zar ne? Poslednji i najstraniji, Drugi svetski rat i pedeset miliona rtava suludog pohoda Adolfa Hitlera naterao je evropske drave da se, po prvi put, okrenu saradnji koja nije imala veze sa ratnim savezima ve je sluila iskljuivo unapreenju ivota Evropljana. Prvi ovakav savez bio je Savet Evrope, osnovan 1949. godine. saznajte vie ... Na inicijativu Roberta umana, 1951. osnovana je prva (od 3) evropske zajednice Evropska zajednica za ugalj i elik. Ko je bio Robert uman, zato ba ugalj i elik ... saznajte vie... Dva ugovora potpisana u Rimu, predstavljaju posle Evropske zajednice za ugalj i elik, prve ugovore zasnovane na supranacionalnom nivou zato to je donoenje odluka povereno organu viem nego to su vlade drava lanica. Ugovorima u Rimu (1957) pod zajedniku kontrolu i u slubu mira i napretka stavljena je potencijalno najdestruktivnija i najopasnija sila, atomska bomba, koju ovek poznaje i osnovana Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM) i, drugim ugovorom, Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Njome su, za potpisnice, stvoreni zajedniko evropsko trite, carinska unija, ukinuta su ogranienja uvoza i izvoza i omogueno slobodno kretanje ljudi i kapitala. Videvi veliku korist od ovakve saradnje, EEZ se proiruje na 12 lanica. Saznajte vie... Ovih dvanaest drava Ugovorom u Mastrihtu (1992) stvara Evropsku uniju. Od tada je bilo jo 3 proirenja EU. Proces je zaokruen 2000. godine Ugovorom u Nici po kome Unija i njenih 27 lanica danas funkcionie. Saznajte vie ... ta je Evropska unija? Evropska unija nije drava, ali nije ni meunarodna organizacija poput Ujedinjenih nacija ili Saveta Evrope. To je zajednica ureenih (a ne bogatih) drava posveenih demokratiji, miru i dobrobiti graana. Tri stuba Evropske unije su: - Ekonomska politika, saznajte vie ... - Zajednika bezbednosna i spoljna politika, saznajte vie ... - Saradnja u oblasti pravosua i unutranjih. poslova saznajte vie ... Pored teritorije, stanovnitva, institucija i valute, Evropska unija ima jo neka obeleja prave drave: - zastavu

- himnu - dravni praznik Dan Evrope

Organi Evropske unije Osnovni organi EU, ustanovljeni 1992. Ugovorom iz Mastrihta, su: - Evropski parlament saznajte vie .. - Savet Evropske unije saznajte vie ... - Evropska komisija saznajte vie ... - Evropski sud pravde saznajte vie ... - Raunski (finansijski) sud saznajte vie ... Ostale institucije EU saznajte vie ...

Evropska unija i ljudska prava Evropska unija nije organizacija ija je prvenstvena svrha zatita ljudskih prava; u Evropi tu ulogu ima Savet Evrope (u okviru kojeg je doneta i Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda - tekst Konvencije). Meutim, Evropska unija, kao i njene drave lanice, spadaju u najvee pobornike ljudskih prava u svetskoj politici. Uslov da EU sklopi sporazum o ekonomskoj saradnji sa nekom dravom je da ta zemlja potuje ljudska prava svojih graana. Drave lanice Evropske Unije njihova prava i obaveze Danas Evropska unija ima 27 drava lanica. Na teritoriji Unije ivi blizu pola milijarde ljudi. Status kandidata imaju Turska, Hrvatska i Makedonija. Bez obzira na veliinu, prava i obaveze drava lanica su jednaki. Graani EU predstavljeni su u Evropskom parlamentu, a drave lanice u Savetu ministara. Sve drave alju jednak broj ministara na Savet, ali njihovi glasovi nose razliit broj poena mada ta razlika ni priblino ne odgovara razlikama u teritoriji i broju stanovnika. Na primer, Nemaka ima 1 poen na svakih skoro 3 miliona stanovnika, a Luksemburg na svakih 100 000 (tabela poena ). esto ete uti kako male drave nemaju nikakve anse da ostvare svoje namere i interese. Zato to nije tako saznajte link ... Ako neka drava prekri obavezujua pravila ili deluje suprotno interesima EU, protiv nje se moe povesti postupak pred Evropskim sudom pravde. Ukoliko je u pitanju neka teka i trajna povreda temeljnih principa Unije (slobode, demokratije, ljudskih prava, vladavine prava) Evropski sud pravde i Evropski savet mogu privremeno obustaviti prava te drave.

Ekonomija i uslovi za prijem u Evropsku uniju

Koristi koje prua uee u jedinstvenom evropskom tritu, uz kvalitet ivota graana u zemljama lanicama EU, osnovni su razlozi koji Evropsku uniju ine izuzetno privlanom za zemlje nelanice. Saznajte vie ... Meutim, pre nego to zemlja postane lan EU, potrebno je da ispuni odreene uslove, tj. Kriterijume iz Kopenhagena (usvojene na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu, 1993) koji su dodatno ojaani na sastanku Saveta u Madridu 1995. godine. Ukratko, za lanstvo u EU, drava treba da ispuni ove kriterijume: 1. Politike uslove: da ima stabilne institucije koje su garancija demokratije, vladavine prave i potovanja ljudskih prava i prava manjina; 2. Ekonomske uslove: da ima funkcionalnu trinu privredu sa preduzeima koji se uspeno mogu nositi sa konkurencijom koju donosi uee u jedinstvenom evropskom tritu; 3. Da prihvati zajednicki acquis, tj. da prihvati i obezbedi primenu propisa EU koji reguliu razliite oblasti ekonomske i monetarne unije i politikog ivota. Put ka lanstvu u Evropskoj Uniji saznajte vie ...

Mladi i obrazovanje Od 2000. godine politika EU u oblasti obrazovanja definie se kao deo evropske strategije zapoljavanja. Evropski aci i studenti slobodni su da ue u bilo kojoj zemlji lanici. Ovim se dodatno unapreuju kulturna saradnja i meusobno poznavanje razliitih kultura. Aktivnosti Evropske unije u oblasti razmene studenata i profesora, kao i medjusobnog priznavanja diploma i drugih kvalifikacija, vrlo su raznovrsne i odnose se na sve uzraste od osnovaca do odraslih. Saznajte vie o Bolonjskom i drugim programima i mogunostima obrazovanja u Evropskoj Uniji Evropska unija i njene lanice posebnu panju posveuju poveanju uloge i ueu mladih u drutvu i javnom ivotu saznajte vie ... I za kraj ovog kratkog pregleda jo nekoliko tema koje izazivaju posebnu panju ili se smatraju najkontroverznijim - Evropski ustav, Lisabonski sporazum, Irski referendum saznajte vie ... - mogunosti putovanja, Bela engenska lista saznajte vie ... - brakovi osoba istog pola saznajte vie ... - vai vrnjaci su putovali po Evropi ko, kad, kako ... proitajte njihova iskustva

Evropska unija (skraeno: EU) je unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih drava. Unija je oformljena pod sadanjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i prije potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih '50. godina dvadesetog vijeka. Politike aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u razliitim oblastima. EU je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, agrokulturi, trgovini i zatiti ivotne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj politici; i kao meunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU poiva je jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 lanica), zajednikoj agrokulturnoj politici i zajednikoj politici u sferi ribarstva. 29. oktobra 2004, predsjednici i premijeri evropskih drava donijeli su prvi ustav Evropske unije, koji trenutno eka ratifikaciju pojedinano svake zemlje potpisnice.

Status [uredi]Evropska unija je najmonija regionalna organizacija koja trenutno u svijetu postoji. Kao to se iz prethodnog moe vidjeti, u nekim oblastima gdje su drave lanice svoj suverenitet prepustile Evropskoj uniji, moe se rei da je Evropska unija federacija ili konfederacija. Unija nema pravo da premjesti dodatna ovlaenja drugih lanica na sebe bez doputenja odreene lanice. Isto tako, odreeni broj lanica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao to su inostrani poslovi, odbrana, valuta. Zahvaljujui ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne moe definisati ni kao internacionalna organizacija ni kao konfederacija ili federacija. Moglo bi se rei da je sui generis cjelina. Trenutni i budui status Evropske Unije je predmet velike politike panje unutar nekih lanica EU.

Pravna osnova [uredi]Pravna osnova Evropske unije su ugovori izmeu njenih lanica. Oni su donoeni tokom godina. Prvi takav ugovor je Ugovor u Parizu (1951) kojim je oformljena Evropska zajednica za ugalj i elik izmeu est evropskih zemalja. Ovaj ugovor je istekao prije donoenja docnijih ugovora. Sa druge strane, Rimski ugovor (1957) i dalje traje, poslije njega je donesen Mastrihtski ugovor (1992), koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. Najvie amandmana na Rimski ugovor se ticalo pristupa 10 novih lanica 1. maja 2004. lanice EU su se nedavno dogovorile oko teksta Evropskog Ustava koji e, ako se ratifikuje od strane lanica, postati prvi zvanini ustav EU zamjenjujui sve dotadanje ugovore. Ako Ustav ne proe prilikom ratifikacije svih lanica, onda bi bilo neophodno ponovo otvoriti pregovore u vezi njegovog donoenja.[citat potreban] Veina politiara i dravnih zvaninika se slau

oko toga da je sadanji pred-ustav nije odgovarajui za trenutnih 27 drava lanica (kao i za budue). Stariji politiari (naroito u Francuskoj) imaju stav da ako ustav ne ratifikuje nekoliko lanica treba "nastaviti bez njih".

Sjedita institucija Evropske unije [uredi]

Evropska unija nema zvanini glavni grad, a sjedita njenih institucija se nalaze u nekoliko razliitih gradova. Brisel je sjedite Evropske komisije i Savjeta Evropske unije (Savjet ministara), kao i domadin sastanaka i plenarnih zasjedanja Evropskog parlamenta. Brisel se upravo zbog ovoga smatra de fakto glavnim gradom EU. Strazbur je sjedite Evropskog parlamenta i domadin je vedine plenarnih zasjedanja. Evropski sud pravde i sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. Evropska centralna banka je smjetena u Frankfurtu.

Trenutna pitanja [uredi]Glavna pitanja s kojima se Evropska unija u ovom trenutku bavi jesu njeno proirenje na jug i istok, odnosi sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, revizija pravila Pakta za stabilnost i ratifikacija Ustava Evropske unije od drava lanica.

Historija [uredi]Glavni lanak: Historija Evropske unije

Pokuaji da se ujedine disparatne nacije Evrope prethode nacionalnoj dravi. Oni su se deavali konstantno kroz historiju kontinenta jo od propasti Rimskog carstva. Franako carstvo arlemanja, Sveto Rimsko carstvo i Poljsko-Litvanski Komonvelt ujedinili su velika prostranstva. Mnogo kasnije, tokom 19. vijeka - carinske unije pod Napoleonom i osvajanja nacistike Njemake '40. godina dvadesetog vijeka su imala samo trenutno postojanje. S obzirom na izvorne jezike i kulturne razliitosti u Evropi, ovi pokuaji obino su podrazumjevali vojno potinjavanje nevoljnih i neposlunih nacija, to bi potom dovelo do nestabilnosti i konanog neuspjeha. Jedan od prvih prijedloga za mirno ujedinjenje kroz saradnju i jednakost lanstva dao je zaetnik pacifizma Viktor Igo (1851). Nakon katastrofa Prvog, a zatim i Drugog svjetskog rata, pokretaka snaga za osnivanje Evropske unije (odnosno onoga iz ega e se ona potom razviti) znaajno je porasla, voena eljom da se Evropa obnovi i sprijei mogunost da se takvi uasi rata ikada ponove. Evropska zajednica za ugalj i elik (oformljena

1951, a koju su inile: Zapadna Njemaka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) je bila inicijalna kapsula za dalje ujedinjenje Evrope. Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promjenila u Evropsku zajednicu, koja je sada "prvi stub" Evropske unije. EU se razvila od trgovakog sistema do ekonomskog i politikog partnerstva.

Metode [uredi]Da bi postigla svoj cilj, Evropska unija eli da oformi infrastrukturu koja prelazi preko dravnih granica. Harmonizovani standardi prave vee i produktivnije trite; a drave lanice mogu da oforme svoju carinsku uniju bez gubitaka. Na primjer, drave iji graani nikad ne bi pristali da jedu istu hranu mogu i dalje da se dogovore oko standarda. U skorije vrijeme, EU nastavlja da iri svoj uticaj na istok. Primila je nekoliko (12) novih lanica, a planira da primi jo nekoliko novih u skorijoj budunosti.[citat potreban] Nada je da e to uticati na njihove ekonomije, i politiku stabilnost, kao to je to svojevremeno bio sluaj sa panijom, Portugalom i Grkom. Dalje proirenje na istok donijelo bi na duge staze znaajnu korist u ekonomiji, ali zemlje jo dalje ka istoku Evrope jo nisu podobne za ulazak u Uniju[citat potreban], naroito zbog njihovih ekonomija. Proirenje Evropske unije bi mnogo znailo za razrjeenje poslijeratne krize na podruju bive Jugoslavije, kao i na Kipru.

Drave lanice i proirenja [uredi]Od 1. januara 2007. EU ima 27 zemalja lanica. Ukupna povrina tih 27 zemalja je 3.892.685 km. Da je jedinstvena zemlja, bila bi sedma po redu drava u svijetu po povrini. Broj graana EU (pod uslovima Mastrihtskog sporazuma) u 27 zemalja je otprilike 485,5 miliona (2007). Bila bi dakle trea po redu poslije Kine i Indije, da se radi o pravoj dravi. U periodu od 1952/1958. est osnivakih zemalja EU bile su: Belgija, Francuska, Zapadna Njemaka, Italija, Luksemburg i Holandija. Dvadeset i jedna budua zemlja su im se pridruile u "talasima proirenja" koji su dati u slijedeoj tabeli: Godina Drave

1973. Danska, Republika Irska i Velika Britanija 1981. Grka 1986. Portugal i panija 1995. Austrija, Finska i vedska 2004. Kipar, eka Republika, Estonija, Maarska, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija 2007. Rumunija i Bugarska

Napomene:

Grenland, koji je sastavni dio Danske je na referendumu (1979) napustio sve evropske institucije 1985. godine. 1990. godine teritorija i stanovnitvo Evropske Zajednice su uvedani kada se Istona Njemaka ponovo ujedinila sa Zapadnom Njemakom.

Prvo proirenje bilo je najproblematinije od svih, kada su u tadanju Evropsku Zajednicu trebale biti primljene Velika Britanija, Danska i Irska. Velika Britanija je za prijem aplicirala jo 1961, no na prijem je morala ekati do 1973. Razlog za to predstavljalo je protivljenje francuskog predsjednika De Gola prijemu Velike Britanije zbog straha da e prijemom ove zemlje koja je odravala veoma bliske veze sa SAD, SAD imati uticaja na oblikovanje EZ. Ostale zemlje lanice se nisu u toj mjeri odupirale prijemu Velike Britanije te su smatrale da e njenim ulaskom u EZ oslabiti dominantan uticaj Francuske. No, ni Francuzi nisu dovijeka mogli zaustavljati proirenje, pa je tako u Hagu De Golov nasljednik Pompidu 1969. glasao za nastavak pregovora o proirenju. Od izuzetnog je znaaja package deal EZ koji kao protivuslugu Francuskoj za dozvolu proirenja EZ nudi da sama zavri nacrt i strukturu zajednike agrarne politike. Inae, ni Velika Britanija ni Danska nisu EZ vidjeli kao politiku integraciju nego iskljuivo kao ekonomsku u kojoj e profitirati, a pitanje ogranienja nacionalnih suvereniteta se nije postavljalo.

Budue lanice, ostale zemlje [uredi]Hrvatska, Turska i Makedonija su zvanini kandidati. Evropska unija s Hrvatskom i Turskom pregovara od 2005. godine. Makedonija jo eka zvanini poetak pregovora. Drave, kao to su npr. Norveka, vicarska i Island ne ele pristupiti EU. Norveka to ne eli uiniti jer je narodnim referendumom odbaeno njeno prikljuenje, ponajvie zbog euroskepticizma, dok npr. vicarski razlozi lee u tradiciji te drave koja je vjekovima uvala neutralnost. Norveka, vicarska i Island imaju posebne bilateralne sporazume sa EU, to im omoguava bescarinsku zonu, te na taj nain njihova izolovanost od EU ne predstavlja probleme sa ekonomskog aspekta.

Status prekomorskih teritorija [uredi]Neke teritorije imaju zvanine odnose sa lanicama EU zahvaljujui kolonijalnoj prolosti, kulturnim vezama ili geografskom poloaju. Tu se prije svega misli na prekomorske teritorije Francuske, panije, Holandije i Velike Britanije.