Јован Миодраговић (1854-1926) био је српски педагог. Радио је крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Вишевековно робовање под Турцима, чести ратови, немаштина, недостатак школа и образованих људи оставили су дубок траг у културном развитку српског народа.Крајем 19. века 85 одсто становника Краљевине Србије било је неписмено. Закон о обавезном основном образовању донет је 1882. године. Ипак, велики број деце, нарочито женске, и даље није похађао школу. У тадашњој Србији школовало се четири пута мање деце него у Великој Британији, Немачкој или Француској. У почетку ни држава није била у стању да обезбеди неопходне услове – образоване наставнике и школске зграде. Ипак, с временом, стање се полако поправљало. Све више су се отварале сеоске и градске школе, гимназије и стручне школе. Године 1905. отворен је Београдски универзитет, највиша образовна институција у држави. Јован Миодраговић веома је допринео развоју школства и образовања у заосталој српској средини. Још као млад учитељ настојао је да реализује наставу према тадашњим најновим педагошким принципима: кроз игру, без батина, поштујући личност ученика. То је било револуционарно за оно доба, јер су до тада у настави владали принуда, батине и строг режим.

Основна школа у Србији у 19. веку

• Упореди школу на слици са школом у коју ти идеш. Какве су разлике?

Краљевина Србија од 1878. до 1912. године