Jovan F. Trifunoski - Krivopalanacka Oblast

8/19/2019 Jovan F. Trifunoski - Krivopalanacka Oblast

1/154

Jovan F. Trifunoski, Skopje

K R I V O P A L A N A Č K A O B L A S T

Ovo delo posvećeno je akademiku Branimiru Gušiću)

Krivopalanačka ob las t , veoma karak ter i s t ičan deo jugosloven-

skog Šopluka, u an t ropogeografskom pogledu n i je p roučavana. Ni

J. Cvij ić ni je se u njoj zadržavao. To je bio razlog što sam resio da

u pom enu to j ob las t i p re duz m em te renska i st r až ivan ja tok om le t a

1973. i 197 5. g.

1

Pa ipak ovaj rad nema pretenzi je da dade konačnu obradu č i ta

ve m ate r i je . Im a p i ta n ja ko ja su o tvorena i ko ja svak ako zas lu

žu ju dal ja p roučavanja . To u nauci b iva . Po ter i to r i j i rad obuhva

ta određ en u geo grafsku cel inu . Zato se u n jem u naš lo i osa m sela

sa današn je ter i to r i je opšt ine Kratovo .


2/154


3/154

Na zapadno j s t r an i Kr ivopa l anačka ob l as t ima r e l a t i vno dobru

vezu sa Ku m ano vsk om ko t l i nom . Na to j s t r an i su kose : Uš i S t r ac ini Visoki r id. Visina pomenut ih kosa iznosi 972 811 i 844 m.

Osnovnu ka rak t e r i s t i ku r e l j e f a p roučenog p ros to ra č ine ve l ike

vis inske raz l ike između kot l inskog dna i rečnih dol ina s j edne s t ra

ne i pomenut ih p laninskih vrhova koj ima je oblas t ograničena s

druge s t rane. Dok najniža tačka kod sela Kri lat ice iznosi 415 m

dot le se na jv i š i vrh ovi p la nin e Đe rm ana Devebai ra i Osogova izdižu

od 1.580 do 2.252 m. Visinska razl ika između najnižeg i najvišeg

dela je 1.837 m.

Zbog svog jasno ograničenog položaja Kr ivopalanačka oblas t j e

tokom č i tave poznate i s tor i je sač in javala uglavnom celovi tu admi

n i s t r a t i vnu j ed in i cu : j ednu župu u s r edn jovekovno j d ržav i j edan

srez i l i opš t inu u novi je doba . Izuzeci su re tk i . U današnjoj uprav-

no-admin i s t r a t i vno j pode l i ob l as t p r ipada opš t i nama Kr iva Pa l an

ka i Kra tovo. U prvoj j e opš t in i 49 u drugoj 8 se la .

Tabela 1.

Današnja upravno administrativna pripadnost sela Krivopalanačke oblasti

Opšt ina Kriva Palanka

Naselje

1971.

g. do

mova

Naselje

1971.

g. do

mova

Opšt ina Kratovo

Naselje

1971

g. do-

mova


4/154

Stanovniš tvo navedenih seosk ih nasel ja najvećim delom je make

do nsk o popis od 1971. g .) Ono čini je dn u izraz i tu etn ičk u gru pu .

Stanovnici te g rupe zovu se Palančani . Međut im, s tanovnici iz su-

sedne Kumanovske ob las t i i i z d rugih zapadni j ih kra jeva n j ih zovu

Šopo vima ili Šopje) . Nave deno ime označava d a su to u ra zv i tku

zaostal i , s i rovi l judi .

2

2. Podela oblasti.

— Oblas t se sas to j i : od a luv i ja lne ravni Kr ive

reke u s red išnom delu pobrđa, levo i desno od a luv i ja lne ravni i

p lan insk ih padina. Te cel ine se jasno pokazuju skoro na sv ima pro

f i l ima pravca S—J.

Iz r az l ika u v i s in sk im odnos ima i pe t rog ra f sk im osob inama mor

fo lošk ih cel ina nužno pro is t iču n j ihove posebne k l imatske, h idro-

grafske i pedološke od l ike . A te p r i rodne od l ike u t iču na karak ter

pr ivr ede , nasel ja i na l judsk i ž ivo t .

Na taj način pomenute oblasne cel ine su u f izičko-geografskom i

an t ropogeograf skom pog ledu j asno i zd i fe renc i rane , p reds tav l j a ju

t r i posebna e lementa geografske sred ine . Te zone pružaju se u prav

cu I—Z kao i oblast .

3 .

Saobraćajne veze.

— Ono š to je najv iše u t icalo na saob raća jn i

značaj Kr ivopalanačke ob las t i č in jen ica je da ona leži između dva

g lavna long i tud ina lna pu ta Ba lkanskog po luos t rva — vardar sko -

-moravskog na zapadu i s t rumino-n i šavskog na i s toku . Saobraća jna

funkci ja ove naše ob las t i je u tome š to kroz n ju vodi s tar i poprečni

put . On povezuje pomenute važne saobraćajn ice .

P roučena ob las t , kako j e pomenu to , p r i rodno j e o tvo rena p rema


5/154

§

I I . P r i r o d n a s r e d i n a

1.

Ob lici reljefa

— U rel jefu K rivop alan ačk e oblast i izdvajaju

se ovi osnovni morfološki e lement i : a luvi ja lna ravan Kr ive reke u

središnom delu; pobrđe sas tavl jeno od jezerskih nas laga levo i de

sno od a luvi ja ln ih ravni ; p laninske padine sa severa , i s toka i juga;

sutesk a Proseče nica ; i na kra ju je k l i sura Kr ive reke u jugozapad

nom delu oblas t i .

a . Mal i deo oblas t i zauzima a luvi ja lna rava n. Ka ko je rečeno ,

pro s t i re se oko K r ive reke , pa je s toga izduž ena u prav cu I—Z. U

tom pravcu duga je oko 20 km, a š i roka 500 m i do 3 km. Vis ina


6/154

Aluv i j a lna r avan Kr ive r eke pos ta l a j e akumula t ivn im radom re

ke i n jen ih pr i toka. Sve je š i ra ukol iko se ide prema zapadu , jer se

n izvodno erozivna snaga Krive reke povećava. Pomenuta reka p lav i

delove aluvi jalne ravni pri izuzetno visokom stanju vode. Aluvijal

na ravan se na v iše mesta ug las to uv lači uz do l ine pr i toka Kr ive

reke .

b . U severnom, i s točno m i juž no m delu K r ivopalan ačke ob las t i

i s t iču se v isoke p lan ine — Đermanska, Devebai r i Osogovo. Na gre

benima t ih p lan ina najpre se v ide dve v isoke pros t rane površ i , ko je

su danas jače izmenjene. Visina površi kreće se od oko 1.000 do

1.300 m. Te dve pov rši ostaci su rel jefa sta r i j ih f luvi jamo -denuda-

cion ih faza . Ja sam ih v iše promatrao oko se la Mar t in ice i Basa na

Osogovu, i oko sela G. Crcori je i Krstovog dola na Đermarskoj pla

nini .

Na pad inama p lan ina ok renu t im Kr ivopa lanaeko j ko t l in i , na ro

či to na severnoj s t ran i , usečene su n iže terase abrazionog porek la .

S tar i ja terasa raspoređena je oko se la Otošn ice , Radibuša i Mi lu-

t inca. Na dugačkoj kosi između poslednja dva sela vide se jezer

ske terase visoke 600, 650 i 900 m.

Pr i toke Kr ive reke posebno su raščlan i le navedene p lan ine u do

l ine i us ke kose. Vide se i oso b i to du b ok o useče ne dol ine dol ina

D ura čk e rek e i dr .) . En ergi ja rel jefa, fakt or v aža n za erozi ju i denu-

daci ju , vrlo je vel ika u sl ivu svih pri toka Krive reke. Tako su me-

s t imično posta le p lav ine , ko je su sas tav l jene od grubog nanosa.

Da bi se spreči lo dal je taloženje takvog nanosa, sada se neke pla


7/154

Г 4527

^547 ;

Poprečan shematski presek oblasti na liniji Osogovo—Psača—Đerman


8/154

severu od su teske leži Glava viso ka 803 m a na jug u leži Gra dina

visoka 647 m . Gledajući tak av profi l m o ra se pos tavi t i p i ta nje za

što se Kriva reka ni je usekla u nižem zemlj ištu na jugu. Ova se ano

mal i ja može ob jasn i t i ako se pre tpostav i da je u doba kada se Kr i

va reka počela usecat i zemlj ište na jugu bi lo više. Pošto se Kriva

reka usek la u čvršćim s tenama denudaci ja je jače sn iz i la zeml j i

šte na jugu.

e . In teresan tna morfo loška po java je i dugačka Kri la t ičko-va-

kavska k l i su ra Kr ive r eke u jugozapadnom dek i ob las t i .

5

Kr iva re

ka pošto napust i ko t l insk i basen kod se la Opi le p robi ja se kroz

kl i suru izgrađenu u s tenovi tom masivu . Ta k l i sura završava kod

sela Šopskog Rudara u Kumanovskoj ko t l in i . Kl isura je duga 10

km. Njena šir ina je od 500 do 1000 m. Desna strana kl isure je st r

mi ja od leve pa je as imetr ična. Obe s t rane su izbrazdane po tocima.

U k l i sur i razv i jen i su dugački r tov i č i ja temena predstav l ja ju ero-

zivne nivoe.

2. Klima. — Za od ređ ivan je t empera tu re vazduha uze t i su poda

ci s tan ice Kr ive Palanke. Srednja godišn ja temperatura u pomenu-

to j va roš ic i iznosi 10 7 °C. Na jn ižu sred nju me sečnu tem pe rat ur u

ima ja nu ar sa vredn ošću — 0 2 °C a najv išu ju l i i avgust sa s red

n jom tem pe rat uro m od 21 0 °C. Am pl i tuda iznosi 21 2 °C . Takvo re

la t ivno malo temperaturno ko lebanje poglav i to je posled ica pozi

t ivn ih z imskih temperatura . I s to su tako top l i j i j esen j i meseci odpro lećn ih .


9/154

Reljef najnižeg dela Krivopalanačke oblasti u njenom zapadnom delu

noću to l iko rashladi . Otuda pojava da je le t i dnevna tempera tura

vazd uha u do l inam a viša nego na planin am a, a z imi je , nap rot iv , u

dol inama tempera tura n iža nego na planinama, š to č in i t zv . toplot

nu inverzi ju.

S obzi rom na znatnu ver t ika lnu razuđenos t oblas t i godišnje ko

l ič ine ta loga u njenim raznim vis inskim katovima su raz l ične: pre

ma kar t i H. Reni jera , na kojoj su preds tavl jene kol ič ine kiše u

Jugos lavi j i , Kr ivopalanačka oblas t dobi ja godišnje u n ižem delu

600 do 800, a u višem delu 1.000 do 1.200 mm padavina.

7

Količine

t a loga su toko m g odine ne j edna ko r asp oređen e . U tom pogledu

i s ti ču se dva m ak s im um a i dva min im um a: g lavn i m aks im um pa

da u ma j—juni , a spo redn i u ok tobar . G lavni m in im um pad a u

februar -—mart , a sporedni u avgus t—septembar . Takav raspored


10/154

Tabela 3.

rosečn

mesečn a i godišnja količina taloga u Krivoj Palanci

I.

43,8

II.

36,1

III .

36,2

IV.

55,6

V.

82,6

VI.

83,1

VII .

VIII .

47,7 39,7

IX.

41,9

X .

74,2

XI.

64,1

XII .

57,4

God.

662,4

Znača jn i su oni ve t rovi koj i su kara kte r is t ič n i za godišn ja dob a .

Severn i ve ta r donosi vedro vreme i h ladnoću. Naj jač i je z imi . Ovaj

hladni i suvi vetar postaje usled toga što su z imi znatne razl ike u

vazdušnom pr i t i sku između jege jske oblas t i na jednoj i unut ra

šn jost i po luost rva na drugoj s t ran i . Od osta l ih ve t rova meštani na

vode jug i zapadnjak. Ist iču i nj ihove sl ičnost i : oba vetra duvaju u

jese n i proleć e donoseći kišu il i sneg. P o d u t icajem jug a sneg se u

pro leće top i . Južni ve ta r predstav l ja gra nu on e vazdu šne s t ru je , ko

ja od jeseni pr ek o z ime do pro leća duv a k ao zapad ni ve ta r , a dol i

nom Varda ra uz ima p ravac J—S.

3. Vode. — Na te r i tor i j i Kr ivo pa lan ačk e oblas t i posto j i već i br o j

manj ih tokova . Pr ipada ju s l ivu Krive reke , leve pr i toke Pč in je . Te

kuć i prema zapadu, Kriva reka pr ima već i bro j pr i toka . Više vode

dono se n jene desne pr i toke , m eđ u koj im a se i s t iču Gaberska , Du~

bočička , Radib ušk a i Otošnička re ka . Sa leve s t ran e Kriva rek a pr i

m a t r i važni je pr i tok e — Du račku , M oždivnjačku i K ra tov sku rek u .

Od ušća poslednje pri toke Kriva reka teče kroz kl isuru iz koje iz la

z i u Kum anov sku ob las t . Ta m o se u l iva u Pč in ju kod se la Kle-


11/154

nos t zeml j i š ta : zeml j i š te se le t i to l iko osuš i da je s j eseni pot rebna

veća kol ič ina padavina da b i se ono zas i t i lo vodom i omogući lo o t i

canje koje b i se iz raz i lo u vodos ta ju . Poras t vode u novembru se

nas tavl ja .

Z imi decem bar , j an ua r , f eb rua r ) u r ekam a j e m an je vode i ona

po t i če ug l avnom od i zdan i . Ta j min imum pok lapa se sa na jn i ž im

sredn j im mesečn im t empera tu rama u ob l as t ima , t j . j av l j a s e u j a

nu a ru . — U m ar tu , s a p rv im top l i jim dan ima , nas t a j e o t ap an je

snega , t e dolaz i do brz ih povišavanja vodos ta ja , a l i se maks imalni

s rednj i mesečni vodos ta j j avl ja t ek u apr i lu . U maju počinju da

padaju jače prolećne k i še i to se zapaža na vodos ta ju reka .

Vel ike vode i l i poplave nas ta ju poglavi to u proleće . Nj ima j e

iz ložena a luvi ja lna ravan oko kor i ta . Pr i v i sokom vodos ta ju Kr iva

reka p lavi površ ine na ha tar ima se la Ginovca , Rankovea , Psače ,

Odrena i td . To iz l ivanje t ra je dese t do pe tnaes t dana . Ponekad se

j av l j a ju i znenadne pop lave l e t i . J av l j a ju se samo onda kada padnu

nagl i p l juskovi u jednom delu oblas t i .

P r i t oke Kr ive r eke p r i l i kom pop lave nanose ve l iku ko l i č inu ma

ter i ja la u g lavnu reku. Ti nanos i i zdižu dno rečnog kor i ta i voda

se p r i l i kom svake na redne povodn je r az l i j e po oko l in i . Smetn j a b r

že m pr o t i ca n j u su tako đe voden ičk i j azov i , kao i b r an e pozad i ko j ih

se voda izdiže . — Vel ik i pad Kr ive reke i n jenih pr i toka u p lanin

skom delu kao i zna tna kol ič ina vode nedovol jno su i skor i šćeni . U

ćelom s livu po s to j i s am o nekol iko vodenica i va l javica se lo Dugač

ka rek a) . M anja kol ič ina vod e i skor i šćuje se tokom, le ta za navod

njavanje pol jo pr iv red nih ku l tura . Veće energetsko i skor i šćav anje

vode i sani ranje e roz ivnih procesa g lavni su vodopr ivredni problem


12/154

Da su vode bi le značajan fa kto r po s ta nk a nasel ja doka z su i b ro j

na m esn a imena : I zvor Vodica S tub l ina i td . ka o i imen a da t a ponekom svoj s tvu vode : Dobra voda Ki se l a voda S lana ba ra .

4 .

Tlo i biljni svet

— Kr ivopa lanačka ob las t ima r azne vr s t e t l a

i raznol ik bi l jn i pokr ivač . Ova raznol ikos t je pos ledica dugot ra jnog

de lovanja p r i rodne s red ine i l j udskog druš tva .

Za pol jopr ivredne kul ture najbol ja t l a su na dnu pol ja oko Kr ive

r e ke .

To j e a luv i j a lna r avan pomenute r eke i n j en ih p r i t oka . Ta

mo se na l az i r ečna g l ina za zna tn im ude lom humusa ; ima mes t i

mično peska i š l j unka .

Zona pobrđa ko ja se p ruža severno i j užno od a luv i j a lne r avn i

ima dubl je t lo sas tavl jeno od jezerskih sedimenata To je t lo me-

s t imično boga to g l inom podesnom za s tva ran je k l i z i š t a kao kod

sela Osiča K onopnice Kuk l ice Trno vca itd .

Na planinskim padinama t lo je veoma razl ič i to . Najčešći je pod-

zol

mes tkn ično sa očuvanim šumskim pokr ivačem. Os ta l a t l a na

pad inama već inom su ske l e tna i ma le upot rebne vrednos t i .

Ćela površ ina ove oblas t i pokr ivena je vegetaci jom koja je u te-

snoj vezi sa kl imom re l jefom i t lom. Aluvi ja lna ravan Kr ive reke

usled pl i tke izdani obras la je raznovrsnim bi l jn im svetom. Delovi

ravn i na ko j ima j e r azv i j eno navodnjavan je su pod ku l tu rom ku

kuruza i povrćem. Us led povol jn ih p r i l i ka t e ku l tu re mes t imično

dopi ru do samih r ečn ih oba la . Os im toga po jed ina mes ta obras l a

su vrb am a žbunjem i t r avam a.

S obe s t rane a luvi ja lne ravni izdiže se nisko pobrđe koje se sa


13/154

l joradnički potes Gornja šir ina bio pod šumom još oko 1900. g .

Na. po tes u Dabje u se lu B orovu , ko j i je sada po tpu no go , tako đe

su

bile

šume. Sl ično je bi lo na potesu kod sela Kri lat ice i td .

Na Osogovu i Đermanskoj p lan in i najv iš i je t ravni kat . Uopšte

te dve p lan ine bez svake sumnje spadaju u red naš ih naj t ravni j ih

p lan ina .

1 1

To su sočne t rave, ko je omogućuju i shranu većeg bro ja

stoke — ovaca i goveda. Prostrani j i delovi sa pašom na Osogovu

zovu se: Kalin-kamen, Čatal-češma, Kostadinica, Lisac. Takav deo

na p lan in i Devebai ru je Sule jmanica , a na Đermanskoj p lan in i Bi -

l ino,

S t raža i Čupino brdo .

Usled rani je g ne pla nsk og gazdo van a sa šu m am a erozi ja t la u

oblas t i oko Krive Palanke je znatno napredovala . Kod sela Lozano-

va, Dren ja, Kr kl je , Grad eca , Kisel ice i drugih eroz i ja t la je dost igla

veće razmere . Na takvim teren ima sv i manj i vodotoci imaju karak

ter buj ica.

Od šume i mogućnost i za život zavisi divl jač ove oblast i . Zastup

l jeni su, kao i u okolnim krajevima, l is ica, zec, vuk, jazavac. Si tna

riba u Krivoj reci i u njenoj pri toci Duračkoj reci je malo zastup

l jena. Tokom leta r iba se povlači u dublje virove Krive reke.

ц ^ i |j ^ i i

5.

Rudno bogatstvo

— U ovoj oblas t i zas tupl jene su ru de m eta-

la . Uglavnom su vezane za masive planina Osogova i Đe r m a n s k e

plan ine .

1 2

Pomenut i masiv i sas to je se pored škr i l jaca i od erupt iv

n ih s tena. Teren i na dodi ru navedenih s tena bogat i su kor isn im

mineral ima. Kol ike su te rezerve metala , u tvrd iće se podrobni j im

isp i t ivan j ima. Danas je eksp loa taci ja rud a nezn atna samo kod se

la Krs tov do l u do l in i Kisel ičke reke) . — Sem pomenut ih rudnih


14/154

Na v iše me s ta , na p r im er , u dana šn j im se l ima S tancu , R ankov-

cu, Petral j ici , Duračkoj Reci , Gradecu, Kuklici kazival i su mi star i

j i meštani da su u zemlj i nalazi l i bruseve i l i toči la, bronzane griv-

n e ,

delove keramike. Verovatno je da se rad i lo o neo l i t sk im pred

met ima. U selu Kosturu pominja l i su mi ček ić od kamena. Te

predmete n isam imao pr i l ike da v id im jer su izgubl jen i . Pomenuta

prais tor i j ska nalaziš ta leže u razn im delovima oblas t i : n iz i j sk im

i p lan insk im. Ipak ta p rvobi tna nasel ja v iše su b i la vezana za do-

l inska proš i ren ja . Pr ivredni ž ivo t p ra is to r i j skog s tanovniš tva ka-

rak ter i sa l i su ug lavnom s točars tvo i lov .

Riml jan i su zagospodar i l i Kr ivopa lanačkom ob lašću u p rvom ve-

ku naše ere . U n jo j su zatek l i p r i pa dn ike t ra ča nsk ih p lem ena. Gra

n ica p ros t i r an ja Tračana na zapadu b i l e su r eke Morava i Vardar .

Rimska ko lonizaci ja imala je izvanredan značaj za ku l t ivaci ju pr i

rodne s red ine i o rgan izovanu p r iv rednu p ro izvodn ju . Ta ob las t po

stala je značajna za l judski život i zbog toga što je kroz nju prola

z io važan r imski pu t . Trasa tog pu ta u svom većem delu poklapa se

sa današn j im sav remen im pu te m . U naš im k ra j ev im a R iml jan i su

prv i g rad i l i kam ene m ostove. Tragovi t ih m osto va o čuvani su do da

našn j ih dana na nekol iko mesta na Kr ivo j reci — kod sela Konju-

ha, Psače, Židi lova i td . Rimljani su puteve gradi l i sol idno. Bile su

to saobraćajn ice sa postav l jen im mi l jokazima. Razvojem r imskih

koloni ja pu t u Kr ivopalanačkoj ob las t i dobio je veći t rgovački zna

ča j . Bio j e j edna od k rać ih veza Car ig rada sa zapadn im ba lkansk im

prov inc i j ama.

Rimske tv rđave nalazi le su se u razn im delovima oblas t i : kod

današn j ih se la Trnovca, Moždivnjaka, Gradeca, Kostura , Konopni-


15/154

2 .

Srednji vek

— Pr i ro da i p r iv redno- saobraća jne pogod nos t i

pružaju dovol jno us lova za ž ivot l judi u to j oblas t i . S toga je ona

i u s rednjem veku bi la dobro nase l jena . Arheološki i i s tor i j ski po

daci to jasno pokazuju . Najviše je podataka vezano za S lovene , š to

je razum l j ivo jer j e n j ihovo nase l javanje uglavn om k ra jem VI . i

poč e tkom V I I . vek a b i lo ma sovn o . To j e v reme kru pn ih e tn i čk ih

p r o m e n a .

1 4

Od dose l javanja S lovena do pa da pod tur sk u vlas t kra

jem XIV. veka) naša oblas t v i še je puta menja la pol i t i čke gospo

da re .

M eđut im, n i s r edn joveko vno r azdob l je i s t a n j e ove ob las t i n i j e

mnogo osvet l jeno da bi se mogla dobi t i povezana s l ika zbivanja i

razvoja ž ivota i nase l ja . To spominjemo zbog toga da bi se razu-

melo zaš to se umesto kont inui rane i s tor i je oblas t i na s ledećim s t ra

na m a s reću sam o od lomci iz n j ene p roš los t i .

S loveni su u da na šn ju K r ivop alana čku ob las t doš l i ka o s to čar i

i ra tar i . Teško je us tanovi t i koje je pr ivređivanje imalo veći zna

ča j .

K. J i reček smat ra da je s točars tvo bi lo razvi jeni ja , a ra tars tvo

pr imi t ivn i j a p r iv redna g rana .

1 5

Posle nasel javanja Sloveni su pr i

mi l i hr i šćans tvo od vizant i j skih mis ionara . To je , t ačni je , b i lo za

vre m e vizant i j skog ca ra Vas i l i ja I . — u drugoj polov ini IX. veka .

Al i i pos le pokrš tavanja još su se dugo zadrža l i razni os tac i mno-

gobožačke vere . Verske s tareš ine s tekle su znatan ugled .

Današn ja Kr ivopa lanačka ob las t u s r edn jem veku b i l a j e pozna

t a pod imenom S lav i s t e . Pod t im imenom prv i pu t s e pomin je 1321 .

g . u povel j i s rpsk og kr a l ja M i lut ina izdatoj ma na s t i ru Gračanic i .

1 6

To ob lasno ime svakako j e zna tno s t a r i j e od p i sanog pomena . Ono

jas no i lu s t ru e i e tn ič ke pr i l ik e u o blas t i : b i lo je u tesno j vezi sa


16/154

koja je na te r i tor i j i i s točnog de la današnje SR Makedoni je obuhva-

ta la sedam gradova . Jedan je b io grad Slavis te .

20

Nalazio se u za

padnom de lu Krivopa lanačke oblas t i b l izu prevoja St rac in . Tvr

đava je b i la na grebenu kupastog obl ika , v isokog 673 m. Zove se

»Gradište«. To nasel je tvrđava imalo je i podgrađe.

2 1

U XII . veku, za vreme v ladavine v izant i j skog impera tora Manoj-

l a Komnena

1143—1180.

g.) u i s to čno m de lu Krivo pa lanač ke obla

s t i sag rađe n je m ana st i r Sv . Jo ak im O sogov ski -Sarand oporski . Ma

nast i r je kasni je porušen , a današnj i i s to imeni hram je iz 1847—

1851.

g.

22

Druga važni ja nase l ja u basenu Slavis te u srednjem veku b i la su

Gradec i Psača . Između n j ih je su teska Krive reke , zvana Proseče-

nica . Grad ec kaže se i Grad ac) na ulaz u je u sute sk u sa istočn e

st ran e , a Psača na u lazu u su te sku sa zap adn e s t r ane . Prvo nase l je

imalo je važnost u s t ra teško-upravnom pogledu, drugo u c rkvenom.

Kako između Gradeca i Psače lež i duga su teska , n i jedno od nase

l ja n i je b i lo pogodno za sred iš te će le kot l inske oblas t i .

Kr ivopa lanačka oblas t , kako je i s t icano , idužena je u pravcu Z—I.

U vezi s to m izduženošću ona je mo ra la im ati t r i važnija nas el ja :

Slavis te u zapadn om de lu, Psač u u sre d išn om de lu i Grad ec u is toč

no m de lu . Ipak se ne može dob i t i sasv im jas na s l ika srednjovekov-

nog razvoja t ih nasel ja .

Poje dini se pisci slažu da je glavno sr edi šte obla st i bi lo dana

šnje selo Gradec.

23

Leži desno od Krive reke, a nedaleko od dana

šn je mlađe varošice Krive Pa lanke . Tamo se izd iže jedno brdo u

gornjem de lu Gradečke reč ice , desne pr i toke Krive reke . Na temenu

2 4


17/154

nas .

2 6

Zidovi stubovi i svodovi pokriveni su vel ikim brojem rel igi

ozn ih f resaka i i s tor i skim por t re t ima izuzetno vel ike umetn ičke

vrednos t i .

2 7

U Vlatkov oj zadu žbin i značajna je f reska sa s l ikam a

ćele k t i torske porodice . Tu je i s l ika n jegovog oca kneza Paskača .

2 8

Sl ičnost imena Psača i Paskač ne može bi t i s lučajna . Možda je knez

Pa ska č bio na s ta n je n u to m nase l ju . B io je v iđen i j i s tanovn ik pred

s tavn ik svoga se la g lava r — pa se n jegovo ime u ma lo izme njenom

obl iku očuvalo kao ime nase l ja .

Severo i s točno od današn je va roš i ce Kr ive Pa l anke j e napred na

vedeni Osogovsk i m an as t i r . P rvi pu t se pom in je kra jem X II . ve-

ka .

29

Njega su obna vl ja l i kra l j M i lut in i Ko nsta n t in Dejanović . Go

din e 1330. po se t io ga je k ra l j D ečanski .

3 0

M eđut im t a j m ana s t i r

kasn i j e j e po rušen pa za to današn j a ma n ja ma na s t i r sk a c rkva n i

je s ta r i j a od X V I . vek a do k je d rug a veća i g lavna crkva iz 1851. g .

Pod izan je s r edn jov ekov n ih c rkv en ih i m ana s t i r sk ih h ram ov a —

Osogovskog m an as t i r a P sače Lesnova S t a rog Na gor i č ina — ubed-

l j ivo govori o to m e kol iki se značaj toj oblas t i t j . s l ivu Kriv e reke

pr idav ao u s r edn jem veku .

U po jedin im na š im o bla s t im a nalaze se se la č i ja su im ena i s ta

kao i imena i prez imena sredn jovekovnih ve l ikaša . Možda i se la

sredn jov ekov nog S lavis ta M i lutince Ljubince Ra nko vce i još neka

druga t ako đe čuva ju usp om enu na v las t e li n ske rodove . Na pred smo

pom enul i ka ko j e ime Pa ska č imalo veze sa imenom današn jeg se la

Psače .

Naža los t m alo j e po drob n i j i h pod a t ak a o s t anovn i š tvu S l av i s t a

u to doba a j oš man je o n j egov im e tn i čk im os ob ina ma . Mogućno

je da su S loveni u početku imal i i zvesno plemensko uređen je . Dokaz


18/154

. U sred njem veku Slaviste je bi lo najvažnij i kr aj u sl ivu Krive re-

k e . B ilo je re la t ivno gus to nasel jen o i p re neg o što će se po javit i

prve p isane vest i o n jemu. Na takav zakl jučak upućuju ovi podac i :

godine

1355.

v las te l in V la tko je , po red svoje b ašt in ske c rkv e i nase l ja

Psače Psačam), poklo nio H i lan da ru neko l iko drug ih se la u Slavi-

stu, koja i danas postoje sa ist im i l i s l ičnim imenom. Sela se navode

ovim redom: Globoč ica , Radibužda , Otrš t ica , Vetunica , Tmovac , Kri -

la t ica . Među poklonima pominje se i Nikodimova c rkva sv . Pe tke

iznad pomenutog Trnovca

3 3

o to m e će još bi t i govora). Ne ka su

s re dn jo v ek ov n a s ela s v r em e n o m iščezla M o š t a n i c a ) .

Usled položa ja na važnoj poprečnoj komunikac i j i p reko Slavis ta

u srednjem veku išl i su dubrovački t rgovci kada su posećival i is toč-

ne de love Balkanskog poluost rva . Pojedine s tan ice t rgovačkih ka-

ravana nalazi le su se u toj oblast i . Slaviškim putem, koji je povre-

m en o im ao vojnički zna čaj , pr oš ao j e 1330. g . Stev an D ečanski , ka-

da je učestvovao u pozna to j b ic i pro t iv Bugara kod Velbužda .

3 4

O ž ivotu nar odn ih s lo jeva u obla s t i u srednjem veku ne zn am o

gotovo n iš ta neposredno. Tu je svakako b i lo v las te l insk ih porodica

sa svojom zemljom i ro db ino m . A ka ko je bi lo vlaste le , bi lo je i

zavisnih sel jaka, a l i ne znam o kak vih sve vr sta , ni kakv e su bi le

nj iho ve obaveze i nač in ž ivota .

Slaviste obiluje groblj ima iz srednjeg veka. Nalaze se oko seoskih

crkava i l i c rkviš ta , pa se na i s t im mest ima i sada sahranju je . Jedno

vel iko srednjovekovno grobl je sa grobovima u obl iku sa rkofaga

nalazi se u selu Psači kraj crkve sv. Nikole . Drugo takvo groblje je

u selu Radibušu, t reće u selu Petra l j ic i , četvrto u selu Rankovcu,


19/154

3 . Tursko doba — Krivo pa lanačk a oblas t je po d tur sk u v las t pa

la kra jem XI V. vek a. Ta da je zbog geografskog položaja ta o blas t

počela igrat i vel iku ulogu: leži na važnom putu kojim su se Turci

kre ta l i sa i s toka na zapad . Tim putem na jpre je i šao su l tan Mura t

1389.

g . ka da je išao na Kosovo.

3 6

Za t im je su l tan Mehmed I I . t im

putem išao 1454. i 1464. g.

37

U na red no m XV. veku po red za tečenih bro jn ih hr išćana u obla

s t i je svakako b i lo i neš to musl imana . Oni su regru tovani od pra

v ih Tu raka a m ožd a su nek i pot ica l i iz redova pois laml jenih me-

š tana . Ipak u ovoj oblas t i Turc i n isu n ikada č in i l i zna tn i ju e tn ič

ku masu nego samo tanak s lo j v lada juće k lase . S toga č is to musl i

manskih nase l ja ovde n i je n ikada b i lo .

U osvojenim zemljama Turc i su u poče tku pre težno vrš i l i p rome-

ne zatečenog poli t ičkog uređenja . To je bi lo nužno zbog učvršćiva

nja vlas t i . Iza toga su usk lađiva l i zatečeno stanje sa svojim por et

kom. Tako je b i lo i u Krivopa lanačkoj oblas t i . Među ra jom bi lo

je i po ne što ug ledn i ihi l judi: važi li su kao s tareš ine u rod ov im a

ili selima.

Kao š to je za vreme srpske srednjovekovne države uglavnom u

drugoj p olovin i X II I . i to ko m ce log XIV. veka sva zemlja pr ip ada la

v ladaocu c rkv am a i man as t i r ima

3 8

t ako je i s to u tursko doba zem

l ja pr ip ad a la s u l ta nu . On je zemlju de l io pojedinc im a zas lužnim za

novu državu — Turc ima vojn ic ima raznog ranga džamijama i l ju

d ima drugih narodnost i ko j i su se pokaza l i odani turskom gospo

daru . U sušt in i ekonomski s i s tem pod Turc ima ostao je u prvo vre

m e is t i ka o i u ran i jo j hr išć ansk oj s rednjovekovnoj držav i .

3 9 - 4 0

Ta

ko je b i lo i u K rivopa lan ačko j oblas t i . U toku XV XV I. i X V II .


20/154

za saobraćaj . Bio je uglavnom karavanski , a l i ponegde i kolski . Će

la oblas t b i la je upućena na tu saobraćajnicu.

4 3

S toga j e pohod

M ehm eda I I . na Srb i ju 1454. g . b io pre ko K r ivo pala nač ke ob las t i

i n jenog zapadnog prevoja S t rac ina . Odat le se turska vojska uput i

l a p reko Nagor i č ina ka Novom Brdu , ve l ikom i boga tom s rpskom

gradu. Tim putem kor i s t i l i su se i dubrovački t rgovci .

44

U seoskim nasel j ima pojedini naš i s tanovnic i imal i su dužnost

vojnika , derbendži ja , sokolara i drugih speci ja lnih s lužbi . S tanov

nici su se ukl jučival i u te s lužbe radi snošl j ivi j ih životnih uslova.

Osim toga užival i su određene povlas t ice .

Vojnic i — »pr ivi legovana ra ja« — kao š to je poznato, inkorpo-

r i san i su u tu r sk i vo jn i mehanizam odmah nakon osva jan ja ove

oblas t i . Zadržal i su druš tveni položaj koj i su imal i pre dolaska Tu

raka, položaj s lobodnih se l jaka sa vojnim obavezama. Nj ihove ba

š t ine , nas ledne u porodic i , os ta le su s lobodne. Vojnic i su bi l i i voj

nici i sel jaci . Živel i su na bašt inama i izdržaval i se od sopstvenog

rada, baveći se zeml joradnjom i s točars tvom. Vojnic i su imal i s ta-r eš ine , ko je po prav i lu n i su dobi j a l e od Tu rak a t im are kao nag rad u

za vreme s lužbe. Turska vlas t ih ni je smat ra la vlas te lom jer to nisu

bi l i ni u s tar i joj srpskoj državi .

Od dužnos t i t og s t anovni š tva i z p rve pe r iode tu r ske v l adav ine ,

koje na ro d pon egde naziva »bara t l ic ima« od tur sk e rec i be ra ja —

privi legovano s tanovniš tvo) ,

4 5

u pojedinim se l ima sačuvala se s laba

t radic i ja . Tako su za l jude iz se la Dubrovnice u severois točnom de-

lu oblas t i kaže da su bi l i »saradnic i« sa Turcima pa su zbog toga

pr imal i nagrade od n j ih . Makedonsk ih rodova zvan ih Bara t l i c i da


21/154

venđži j ska se la u XVL veku bi la su i neka druga nase l ja Kr ivopala-

načke oblas t i : Đerman, Konopnica , Krkl ja , Kukl ica , Pe t ra l ica i Po

drž i

Konj .

4 7

Poznat j e br oj dom ova kuća) nave denih dervendži j -

skih sela:

Tabela 4.

Veličina nekih sela u XVI. veku

Selo

1.

Đerman

2. Konopnica

3. Krilatica

4. Krkl ja

5.

Kuklica

6. Petralica

7. Podrži Konj

S.

Stracin

9. Užem

1519.

g.

31

131

—

35

41

160

38

74

29

1530—1531.

g. domova

133

—

25

—

—

32

99

16

1573.

g.

domova

•

—

52

40

61

139

50

168

30

Posebnu ka tegor i ju s tanovniš tva sač in javal i su tzv . sokolar i i j a -

s t rebar i . Nalaz i l i su gnezda u p laninskim delovima i i z n j ih uz imal i

mlade sokolove i j as t rebove . Obučaval i su ih za lov , pa nos i l i u pre-

s ton i cu , u ca r sku soko lanu .

4 8

Sokolar i i j as t rebar i t akođe su b i l is lobodni l judi — bera t l i j e .


22/154

razbojn ika . Oko n je se razv i lo nasel je ko je je b rzo napredovalo .

Ime nasel ja Palanka tu rskog je porek la . Zvala je još Baj ram-pašinaPalanka i Kr ivorečka Palanka.

Od pomenute godine ob las t oko varoš ice počela se po n jenom

imenu nazivat i Palanečko . To i rne je p reovladalo : danas s taro ime

Slav is te u narodu n i je u upot reb i .

5 1

U vezi s t im treba istaći da je

u našo j zeml j i veoma raš i rena po java da se po jed ine ob las t i zovu

po većim mest ima, ko ja su n j ihovi g lavni cen t r i . Ukol iko je cen tar

veći , u tol iko je i n jegov ut icaj na okolinu snažnij i , pa ime toga cen

t r a p reov lađu je nad p ređeon im imenom.

Godine 1652. p rv i pu t se navo di mi t r op ol i t M ihai lo : kao m i t ropo

l i t ba n jsk i đustendi l sk i ) , rad om irsk i , k ra tov sk i , pala nač ki , š t ipsk i

i radovišk i .

5 3

Navedeni d ruš tveno-geografsk i razv i tak Kr ivopalanačke ob las t i

pod Turcima zaustav l jen je tek kra jem XVII . veka. Tada se des io

p o z n a t i

austro turski

r a t

1689—1690.

g . Hr išćansko s lovensko s ta

novniš tvo ak t ivno je učes tvovalo pomažući aus t r i j sku vo jsku . Me

đut im, kada su zaredal i aus t r i j sk i porazi i us led bo jazn i od tu r

skih represal i ja, ustanici su bi l i pr inuđeni da izbegnu iz svoje obla

st i . Izg leda da su ta i se l javanja iz Kr ivopalanačke ob las t i i uopšte

iz sl iva Krive reke i s l iva Pčinje imala masovni karakter .

5 4

To je

b i lo vreme sudbonosnih zb ivanja . Kr iva Palanka je b i la takođe te

ško oš tećena. Na mestu seosk ih nasel ja i n j iva šuma je bu ja la na

sve s t rane.

Narodna t r ad ic i j a navod i kako j e s red i š t e j edne t adašn je pobune

bi lo u današn jem selu Pet ra l j ic i na Đermanskoj p lan in i . I t a se po


23/154

Zbog svega toga pr i rodna je vegetac i ja u to vreme jače osvaja la

nekadašn j e ku l tu rne povr š ine , i ob l a s t j e zna tn im de lom za ras t a l a

u šume. Ovdeonde leža la su i mala i re tka se la . Takvo s tanje za te

čeno je kra jem pomenutog veka . Stočars tvo je b i lo g lavna pr ivred

na g rana , a zeml jo radn ja ogran i čena na manje povr š ine . Šume su

bi le pune raznovrsne d iv l jač i . Kuće s tanovnika građene su na krče

vinama. Za prve n j ive se l jak je morao da počis t i od šume veći pro

s tor no š to mu je t rebalo . Oruđa za krčenje šume bi la su pr imi t iv

na i s laba . Za borbu prot ivu šume čovek se s luž io i va t rom. Loka

l i t e t i zvani »gar ine« u a tar ima raznih se la jesu t rag krčenja šume

pal jenjem i n jenog pre tvaranja u z i ra tno zeml j i š te . Pogled na po

seban deo ovog rada sasvim nas u to uverava .

Č im se povećao b ro j s t anovn ika , ruda r sk i r adov i u Kr ivopa l anač -

koj oblas t i su unekol iko obnovl jeni . Pot rošnja gvožđa za razne po

t r ebe podmi r ivana j e domaćom pro i zvodn jom. Gvožđe se p re rađ i

va lo mahom u varoš ic i Kr ivoj Pa lanci i u susednim se l ima — Du-

račkoj Reci i S tancu. Po kval i te tu odgovara lo je bosanskom gvoz

du. Proizvod nja ko jom su se bavi l i s i roma šni j i d ruš tv eni s lo jevi

bi la j e s lobodna od bi lo kakvih ograničenja . Gvožđe se dobi ja lo pr i

l i čno lako, poš to se na laz i lo i u površ inskim s lo jevima zeml je .

Gvozdena ruda topl jena je u s ta r inskim topionicama že leza . Al i od

oko 1830. g . proizvodnja gvožđa mora la je da izdržava konkurenci

ju gvozdenih iz rađevina iz Aust r i j e i Engleske . Neš to kasni je —

oko 1878. g . — t a proizv odn ja je pres ta la .

5 5

U prv oj polov ini X IX . vek a u okol in i Kr ive Palan ke pojavio se jošj edan p rob lem: baš ibozučke g rupe Arbanasa oda l e su se p l j ačkan ju

hr i šćana . Jedan od re jona n j ihovih operac i ja na laz io se i u ovoj


24/154

duci su imal i po ovdašnj im se l ima ja ta ke . Hajduc i su pon ekad p l jač

ka l i i imućni je hr išćanske kuće .

5 6

Tu rsko -bug arsk a gra nica od 1878. g . po stav ljen a je na planin i De-

veba i r u i s točnom de lu oblas t i . Gran ica je od m ah po sta la ve l ika

prepreka , koja je sek la pomenut i pu t Skopl je—Sofi ja i ometa la

saob raća j u prav cu Z—I, kao i su pro tno . Zbog s lab ljen ja tur sk e

imp er i je , kao i zbog jačanja kom itsko-če tn ičke ak t ivnost i ta je

gran ica za pojed ine stano vnik e bi la sp aso no sn a: počinivši »greške«

prema tursk im vlas t ima , oni b i naš l i spas bežanjem preko gra

nice.

5 7

Brojn i je s tanovniš tvo desno od Krive reke v iše je gravi t i ra lo

prema Srbij i , a stanovništvo iz manjeg broja sela levo od Krive re

ke održavalo je češće veze sa Bugarskom. Ta je č injenica bi la od

izvesnog u t ica ja na formiranje izvesnih e tn ičk ih osobina u per iodu

1878—1912. g.

Od pom enu te 1878. g . o jačao j e proc es izm ene imov inskih od

nos a u K rivopa lanačkoj oblas t i . Tu rsk e spahi je i č i t luk-sahib ije

nap ušt a ju zemlju u susedno j B ug arsk oj okol ina Đustendi la ) i p re

laze mahom u varošicu Krivu Pa lanku. Tada zauz imaju imanja u

plod ni j im se l ima , dok su naši s tanov nic i b i l i po t i sk iva ni u m anje

plodna nase l ja .

U na ro du s u zapam ćeni ovi posl jedn j i Tu rc i iz Krive Pa lank e

koji su imali zemlju — čifl ike u okolnim sel ima: Bari-beg u selu

Rankovcu; Asan-efendija u selu Radibušu; Kurt iš-aga u selu К о

nop nici ; Liman beg u selu M oždiv njaku; Asan-aga u selu Tlamin cu;

Jusl i-beg u selu Dlabočici ; Jašar-beg, Jumer-beg i Sulejman-aga u


25/154

Na jpre pom injem o proda va nje tu rsk e zeml je u č i fl ičkim se l ima.

Turc i su sami nud i l i zeml ju na p roda ju . Makedonska domać ins tva

najviše su otk up l j iva la on a zeml j iš ta koja su ob rađ ival i na č i flic i

ma. Ne samo č i fč i j ske seoske porodice , već i s tanovnic i drugih se

la , pa i pojedini Makedonci iz varoš ice Kr ive Palanke kupoval i su

tut fska imanja . Od Turaka su otkupl jene i pojedine vodenice ( se lo

Opi l a ) . Mus l imanska imanja uz imana su uz min imaln i o tkup . Po

j ed inc i su nez na tn om sum om novca doš l i do zna tn ih poseda . Uko

l iko su Turc i ekonomski opadal i , u to l iko su Makedonci jača l i . Po

j ed ina se l a o tkup l j i va l a su od Turak a i p ro s t r an e p l an inske su va t i

(sela Petral j ioa, Meteževo i dr . ) .

Po okončan ju tu r sk e upra ve nas t a j e ž iva emigrac i j a t u r sko g s ta

novniš tva iz varoš ice Kr ive Palanke . Ono se pos tepeno i se l i lo u

Tu rsku , do k su se na njegova m esta dose l javali M akedo nci . Tako

je ovo nase l j e p re t rp e lo ve l ike p rom ene i u s t ru k tu r i s t anovni š tva .

K ad a su zav ršen i rato vi 1912—1918. g., pla nin a D eveba ir is točn o

od Kr ive Palanke i da l je je os ta la granica — sada između naše dr

žave i Bu ga rsk e . Ne dov ol jno razvi jeno t rž iš te u po m en uto j varo

š ic i t ada je imalo još manj i značaj . P r ivreda na se lu sporo se ra

zvi ja la je r j e počivala na eks tenzivnoj proizvodnj i . Se l jak prodaje

svo je p ro i zvode na g ra dsk om t r ž i š tu po cen i ko ja j edva pod mi ru j e

novčane obaveze i pot rebe . Te okolnos t i u t ica le su da se održe u

u p o t r e b i i s t a r a t r a n s p o r t n a s r e d s t v a .

U tok u drug og svet skog ra ta s tan ovniš tvo Kr iv opa lanač ke obla

s t i b i lo je iz loženo s t radanj ima. S tanovnic i pojedinih se la su ma

sovno učes tvova l i u na rodnoos lobodi l ačko j borb i p ro t ivu okupa


26/154

Nasta ju i d ruge promene koje dovode do jačanja Krive Pa lanke

kao gradskog nase l ja . U n jo j je osn ova no nekol iko indu st r i j sk ih

preduzeća .

Dinamičan razvoj Krive Pa lanke izaz ivao je jača saobraća jna kre

tan ja . Veze sa Kumanovom i Skopl jem kao i veze između Krive

Palan ke i okoln ih n iž ih sela po sta le su mn og os t ran e . Svakog dan a

između Krive Palanke i Skoplja , kao i između Krive Palanke i poje

dinih sela saobraća veći broj autobusa. Razvoj saobraćaja izaziva

duboke promene u kul tur i , nač inu odevanja i opšto j ž ivotnoj or i

jen tac i j i .

5. Tragovi ranijih naselja — Posto je raznovrsni os tac i s ta r ina ,

koj i su od in te resa za nase l ja Krivopa lanačke oblas t i . To su : se l i

š ta , g robl ja , c rkviš ta , manast i r i š ta , g radiš ta i d r .

S e l i š t a p o s t o j e k o d v e ći ne n a se lj a o v e o b l a s t i. S a m o j e n e

kol iko se la kod koj ih nema se l i š ta . Ta se l i š ta su dvojaka — sta ra

i nova . S ta r ih se l i š ta ima u većem broju , i to u ovim se l ima: Kuk

lici^

Vakavu , Užemu, Trnovu, M. Crcor i j i , Lu kam a, K rs tovo m Dolu ,

Osiču, Kosturu, Stanci , Kisel ic i , Dlabočici , Petra l j ic i , Ginovcu i td .

Novih se l i š ta ima u manjem broju se la , na pr imer u Krkl j i , Psač i i

još nekim drugim. Na se l i š t ima danas je zemlja obrađena . Rede se

mogu v ide t i raznovrsni t ragovi s ta r i jeg ž ivota — duvar ine , s ta r in

ske pare , ćupovi i td . Za mnoge s ta r ine posto j i t rad ic i ja o n j ihovom

uniš tav anju . Po na rod no m kaz ivanju sa t im s ta r im se l i š tima nem a

ju veze stanov nici današ njih sela . M eđu tim , na nov im sel išt im a sela

su b i la do ne tako davnog vremena . Na n j ima su b i la neka dana


27/154

D r u g e s t a r i n e . V rčv e s u s tan ov nic i is ko pa va li u m n o gim

se l ima: Gradecu M ilu t incu Ginovou R ankovcu Psač i O pi li Odre-

nu i d rugim mest ima. One su gdegde dobro očuvane . To su ve l ik i

zem ljani ćupovi pr i dn u ši ljasti. U nj im a je po na ro dn om shvata-

n ju držan o po oko 300 kg pro sa .

I V . N a s e l j a

1. Položa j sela. •— U Krivopa lan ačkoj oblas t i se la su razno vrsn a

po polož aju. Jed an niz sela leži na brežuljk asto m zem jlištu desn o

i levo od Krive reke. To su tzv. nasel ja na pobrđu. Nalaze se na

visini oko 685 m . Njihovi stanov nici iskorišćuju ra va n oko K rive

reke za zem ljoradnju a brežu l jkasto zemlj i š te za s to čars tvo . Poje

d ine b laže s t rane zasađene su voćkama. U takvom položa ju leže

se la: Rank ovce Kri la t ica Ketenovo Ljubince Ginovce T lamince

i još neka druga . Se lo Rankovce je manj i reg iona ln i centa r .

M eđut im m no go bro jna su i na jveća potp lanin ska se la na v is in i

od 700 do 800 m . Leže na do dir u brežu ljkastog zem lj išta i p ad ina

plan ina. Stano vnic i t ih sela isko rišću ju niže zemlj ište gde su nj ive

i p lan inske padine sa pašom i šumom. Al i su se la ove grupe i na

mest ima gde reč ice pre laze sa oboda u ravan . Dol inama t ih reč ica

održava ju se veze između se la i p lan ine . U Krivopa lanačkoj kot l in i

jed na se la leže n a južn oj a drug a n a severnoj po tp la nin sko j l in ij i .

U pr vu gr up u spa da ju se la : Opi la Odre no Psača M oždivnjak Ko-

nopn ica Krk l ja i td . U dru gu gru pu spada ju se la : Otošnica Radi-


28/154

učin i l i po os lobođenju od tu rske v las t i , kupujući zeml ju od Tura

ka koj i su se isel javal i . Takav je slučaj kod sela Rankovca, Psače,

Moždivnjaka, Konopnice i Židi lova.

Svako selo ima hatar tačno ogran ičen prema susednim nasel j i

ma. Oko t ih gran ica ponekad su izb i ja l i međusobni sporovi . Seosk i

hatar ima pre svega taj značaj š to od njegove vel ičine zavisi kol iko

će se imat i o ran ica , pašn jaka, šuma, izvora . A to je u ovom kraju

predstav l ja lo osnovicu č i tavog ž ivo ta . Hatar je imao izves tan zna

čaj i u odnosu na ran i ju tu rsku v las t , j er je tada se lo ko lek t ivno

odgovaralo za red, snosi lo odgovornost za ubistvo i s l ična dela.

Pom enim o i ovo . Seosk i ha ta r i ve ćinom su tak vi da obu hva ta ju

površ ine razl ič i t ih pr i rodnih od l ika . Retka su se la č i j i b i hatar b io

potpuno u ravnic i , i l i se la č i j i b i hatar b io po tpuno u »p lan in i« .

Mnoga sela imaju u svom hataru nešto »polja« i »planine«. Da bi

imala takve povol jnost i , po jed ina susedna se la spaja la su se u jed

no nasel je , na pr imer , Opi la i Kavakl i ja , Kr i la t ica i Sv . Petka .

Pojed ina razv i jena seoska nasel ja , sa povol jn im geografsk im po

ložajem posta la su cen t r i p rosvetnog i ekonomskog ž ivo ta svo je

bl iže okoline. Takva sela su: Rankovce, Stracin, Dubrovnica i Pe-

t ra l j ica .

2. Tip sela

— Sela su u Kr ivopalanačkoj ob las t i , zbog ran i j ih

i s to r i j sko -po l i t i čk ih p r i l i ka , k ra j em XVII I . i poče tkom XIX. veka

bi la ug lavnom mala i zb i jenog t ipa . Zemlj i š te je tada b i lo re tko na

sel jeno . Iza toga poras tao je b ro j s tanovniš tva u se l ima. Sel jaci su

se moral i p resel javat i tamo gde su imal i t r la i imanja . Tako je u

prvoj po lovin i p roš log veka nas tao n j ihov današn j i razb i jen i t ip .


29/154

Mahale se ug lavnom zovu po imenima rodova i topografsk im ime

nima. Selo G. Crcori ja del i se u osam mahala — Golupci , Čepinci ,

Barat l ici , Padina, Rupje, Banjište, Slat ina i Klinčov dol . U selu Po

drži Konj su m ah ale : Sre dnja , Pr i so j arska , Š inda rska, S tevanov-

ska i Mišinska. Selo Krstov Dol ima ove mahale: Rečka, Goločukin-

ska, Ma slar sk a i Vrgins ka. U selu Ljubincu su m ah ale : Čivlačka,

Sedlarska, Srednja i Spro t ivna. Na mahale sa s l ičn im imenima de

le se i druga sela.

Posebno pominjemo i ovaj s lučaj . Pod p lan inom Osogovom u

dubok im rečn im do l inama na laze se nekadašn ja rudar sko -kovačka

nasel ja — Kostur i S tanci . U n j ima su u proš los t i b i la t rž i š ta za

rudarsko-kovačke pro izvode pa se po tome u n j ima danas po jedna

m a h a l a z ov e k a r a k t e r i st i č n im im e n o m V a r o š.

G1

Može se po uz dan o u tvr d i t i da su po jed ine današ n je seoske ma

hale nekada b i le samo nasel ja jedne porodice , odnosno jednog do

maćins tva . Te mahale su s v remenom ras le delen jem zadruga. Zbog

toga je čest s lučaj da sela broje onoliko mahala kol iko i rodova,

na pr imer , Lozanovo, Drenje , Bas , Trnovac i d r .

3 . Starost sela — U Krivopalanačkoj ob las t i ima t ragova pra-

i s to r i j sk ih , r imskih i s rednjovekovnih nasel ja . I s to tako je mnogo

tragova i od stanovništva iz rani jeg turskog doba. Osobito je zna

čajno da su svi t i t ragovi na mest ima današnj ih sela i l i u nj ihovoj

neposrednoj b l iz in i .

U odel jku o i s to r i j sk im pr i l ik am a po m en uta su se la ko ja se na

vode u ovoj ob las t i u s rednjem veku: Psaea, Globočica , Radibužda,


30/154

Ali n i u jednom našem južnom kraju n isu se des i le tako nagle

is tor i j ske promene u se l ima kao š to je to b io s lučaj ovde krajem

XVII . veka: sasv im su se rasel i la č i tava se la . Tek u XVIII . veku u

takv a opuste la se la do laze novi dosel jen ic i. Pr i l ikom nasel javanja

novog s tanovniš tva n isu nas ta le izmene u imenima ran i j ih se la .

U Krivopalanačkoj ob las t i , kako su pokazal i rezu l ta t i t erensk ih

proučavanja , mlađa su ova seoska nasel ja : Tlamince, Košare i

B a s . Po t iču iz X IX . vek a. O snova li su ih pre ci da na šnj ih dosel je

n ih rodova. Selo Tlamince dobi lo je ime po se lu n jegovih osn ivača

— to je Tlamino u okol in i Bosi l j g ra da SR Srb i ja) .

Pr em a tom e, b ro j nasel ja u K r ivop alan ačk oj ob las t i n i je uvek

bio jednak . Nai lazi la su vremena kada se bro j smanj ivao . Jedno

takvo v reme b i lo j e i za r azaran ja u pozna tom i pomenu tom aus t ro -

- tu rskom ratu kra jem XVII . veka. Ipak prek id i u ž ivo tu se la n isu

dugo t ra ja l i : zeml ja je p r imala novo s tanovniš tvo i tako su nasel ja

obnav l j ana pod s t a r im imen ima, r ede i pod nov im.

4 .

Veličina i imena sela

—Većina se l a Kr ivopa ianačke ob las t i su

re la t ivno mala: 22 nasel ja su sa manje od 50 domaćins tava; 16 na

sel ja ima ju od 51 do 100 dom aćin s tava ; tak ođ e 16 nasel ja ima ju od

101 do 200 domaćinstava; samo 3 sela imaju više od 200 domaćin

stava — to su Stracin sa 203, Rankovce sa 205 i Konopnica sa 302

do m a stan je 1971. g.).

Bro j domova u po jed in im sel ima prvenstveno zav is i od vel ič ine

hatara , nadmorske v is ine i od kval i te ta obrad ive zeml je . Sela na

p lan insk im pad inama redovno su mala . Tamo ima i neko l iko v r lo


31/154

Na pomenuto kretanje broja domova — kuća u selima uglavnom

su uticala dva činioca: prirod ni p riraštaj stanovništva i iseljava-

nja

u

Krivu Palanku

ili

izvan oblasti Podaci

o

bro ju domaćinstava

za pojedina sela u periodu 1921—1971 g izloženi su na idućoj

tabeli

Tabela 5

retanje broja domova

—

kuća

I m e s e l a

1 Užem

2 Žid i lovo

3 T r n o v o

4 M C r c o r i j a

5 G C r c o r i j a

6 Luke

7 P o d r ž i K o n j

8 K r s t o v

Dol

9 D u b r o v n i c a

10

Osiče

11

Kise l i ca

12 D r e n j e

13 L o z a n o v o

14 G r a d e c

15

M e t e ž e v o

16 G a b e r

17

T l a m i n c e

18 D l a b o č i c a

19 B a š t e v o

1921

g

59

123

153

54

77

136

121

39

77

68

82

15

18

173

63

117

27

73

39

1948

g

79

139

149

81

75

136

123

29

92

76

64

24

20

181

64

99

26

61

3 0

1961

g

87

146

140

73

70

137

126

28

98

70

66

23

20

185

58

92

27

62

32

1971

g

87

120

118

70

72

151

136

28

90

71

65

24

22

195

60

101

34

76

32


32/154

Ime sela

44.

Stanci

45. Dugačka Reka

46. Martinica

47. Konopnica

48. Borovo

49. Moždivnjak

50. Psača

51 .

Odrerto

52. Opila

53 .

Krilatica

54.

Tališmance

55 . Ketenovo

56. Topolović

57. Vakuf

S v e g a

1921. g. -

69

86

30

192

24

92

188

52

163

67

45

23

25

22

4.052

1948.

g.

99

147

46

222

50

91

163

48

162

65

50

23

37

49

4.501

1961.

g

79

130

52

248

51

93

179

45

164

72

65

29

41

,55

4.717

1971 g.

83

132

69

302

53

108

175

45

170

71

73

32

45

66

4.804

Imena se l a Rr ivopa lanačke ob las t i ogromnom već inom su s lo

venska , a to je s iguran znak da su nj ih S loveni i osnoval i . Neka

imena se la da ta su po geografskim objekt ima i osobinama: Dlabo-

čica, K rsto v Dol , Lu ke, Krivi K am en , D ur ač ka Re ka, Stanc i leži na

sastavu dveju rečica) , Kuklica i td.

Druga grupa se la dobi la je imena po organskom svetu , i to

bilj

nom: Borovo, Gaber , Topolović , Drenje , Drenak, Dubrovnica , Trno


33/154

vni put , pravca Z—I, izbi ja ju sporednij i putevi sa severa i juga.

Indust r i j sk i razvoj Pa lanke je skorašnjeg da tuma. Al i on je po bro

ju zaposlenih uspeo da premaši sve druge akt ivnost i .

Kr iva Pa lanka je iz raz i to drumskog t ipa . Njena g lavna u l ica ra

zvi la se oko puta pravca Z—I. Druga u l ica je oko osogovskog puta

u dolini Du račk e Reke na jug u, a t reć a oko pu ta za Gradec i Gorn ju

Pčinju na severu. Na mestu gde se putevi , odnosno glavne ul ice

ukršta ju leži dolkisko proširenje i tu je glavni deo varošice . To je

oko sas tava Duračke i Kr ive reke .

Zapadni deo varošice u ravni kraj Krive reke ima tr i fabrike. Oko

nj ih su sp ored ne zgrade i post ro jen ja . Imu ćni j i l jud i podig l i su

vile i voćnjake na levoj padini doline koja je u zapadnom delu

varošice .

V. S t a n o v n i š t v o

Sada u Ki ivopa lanačkoj oblas t i , pored varošice Krive Pa lanke

(4.950 st. 1971 g.) , im a i 57 seoskih nasel ja . Oko 9 5 stano vniš tva

u nase l j ima j e makedonsko . Samo u ponek im nase l j ima ima ma l ih

g rupa Roma .

Isp i t ivanj ima na te renu obuhvat i l i smo sva seoska nase l ja Kri -

vopa lanačke oblas t i . Tako smo na osnovu pr ikupl jen ih poda taka iz

1973 i 1975 g. utvrdi l i da u sel ima ima: Makedonaca — 549 rodo

va sa 3 .571 dom aćins tvom , Rom a — 68 dom aćinstava . M akedo nsko

i romsko s tanovniš tvo po ver i je pravoslavno.

Proučavanjem porekla s tanovniš tva u se l ima Krivopa lanaeke ob

las t i obuhvaćena su ona domaćinstva koja su s ta lno nase l jena . U


34/154

Tabela 6.

Pregled starinaca po selima

Im e s e l a

1. Osiče

2. G a b e r

3 .

D laboč ica

4. B a š t e v o

5.

B a r a t l i j a

6 . Pe t ra l i ca

7 . Ginovce

8. Ljubince

9 . Rad ibuš

10. O t o š n i c a

11 . D r e n a k

12 . S t r a o i n

13 .

K o s t u r

14.

K rk l j a

15. S t a n c i

16. D u g a č k a R e k a

17. K o n o p n i c a

18.

M o ž d i v n j a k

19. P sača

20. Op i la

21.

K r i l a t i c a

22. T a l i š m a n c e

23 . K e t e n o v o

24.

Topo lov ić

25 .

Vaka f

B r o j r o d o v a

2

10

4

1

10

6

1

1

11

5

2

12

2

6

5

8

15

, 11

2

15

3

3

4

6

7

B ro j

d o m o v a — k u ć a

26

43

43

3

3 0

117

20

4

42

30

42

67

18

65

54

46

250

67

5

99

14

38

18

33

34


35/154

vom po rek lu t i rodo vi su izgubili usled sel jak an a i l i zato što bi

rod spao na malo le tn ike ko j i ne znaju t rad ic i ju . Većina je došla u

XIX. veku a l i je mogućno da ima i s tar i j ih rodova — iz XVIII .

veka. Sem toga ja sa m se u nek im sel ima bavio dosta kra tko pa

je to nedovol jno da se dozna v iše o pore k lu . D oseljen ika nepo znatog

porek la ima u ov im sel ima:

Tabela 7.

regled stanovnika

nepozn tog

porekla

I m e s e l a

1.

U ž e m

2 . Ž id i lovo

3 . T r n o v o

4. G . Crcor i j a

5. K r s t o v D o l

6 . D u b r o v n i c a

7. Os iče

8. Kise l ica

9 . Dren je

10 . L o z a n o v o

11 .

G r a d e c

12 . M e t e ž e v o

13 .

G a b e r

14 . T l a m i n c e

15 . D l a b o č i c a

16. B a š t e v o

17 .

P e t r a l j i c a

18. G i n o v c e

B r o j r o d o v a

9

13

13

1

6

7

6

5

6

5

7

2

11

3

1

5

2

2

B r o j

d o m o v a — k u ć a

58

80

78

8

21

25

25

33

23

18

164

5

43

5

7

11

24

30


36/154

3 .

Doseljenici poznatog porekla —

Go din e 1973. i 1975. u K rivd-

pa lan ačk oj ob last i je bi lo 128 ro do va sa 806 do m ova dosel jeničko g

stanovniš tva pozna tog porekla . Kada se uzmu u obz i r i dose l jen ic i

nepozna tog porekla , onda jasno pro iz i laz i da u proučenoj oblas t i ,

kao i u oko ln im k ra jev ima — Gorn ja Pč in ja , Kumanovska ob la s t ,

Ko čanska kot l ina — u bro ju ro dov a preovla duju dose l jen ic i. Meta-

nastaz ičke puteve i p ro laze , uzroke i v reme dose l javanja pamti zna

t a n b r o j , a dosta se zna i o načinu dosel javanja .

Pregled oblasti i mesta doseljenika u selima

Krivopalanačke oblasti

I . Pregled oblast i

Ob last i u SR Srb ij i rodov a dom ova

1. O ko lina V ran ja . . 15 172

2.

G orn ja Pčin ja deo u Srbiji) 18 119

3 . Oko lina Bo sil jgrada 20 49

4.

Oko lina Su rdulice 1 6

5.

SR Sr bi ja . . . 28 145

Svega 82 491

Oblast i u SR Makedonij i


37/154

I I Pregled mesta

SR Srbi ja

1. Okol ina Vran ja : rodova dom ova

selo Lu kov o 11 141

ok ol i na V ran ja uo pš te . . . . . . . 4 31

Svega 15 172

2. Gornja Pčinja :

selo Su rl ica 3 19

selo Crven i G rad 1 10

se lo Ba bin a Po l jana 1 7

G or nja Pč inja u o p št e . . . . . . . 13 83

Svega 18. 119

3.

Okol ina Bos i l jgrada:

se lo Ka ram anic a 7 26

se lo T la m in o . . . . . . . . . . 13 23

Svega 20 49

4. Okol ina Su rdu l ice 1 6

5.

Iz SR S rb ije u op šte . . . . . . . . . 28 145


38/154

3 . Oko l ina Kumanova :

selo Beljakovce

selo Koćino

selo Čelopek .

Svega

4 . Okol ina Kočana:

selo Kal imance

selo Dragi Del

okol ina Kočana uopšte

Svega

5.

Oblas t Ba bun e . . .

Svega iz SR Makedoni je

Druge zeml je

1 . Iz Bugarske — okol ina Đustendi la :

selo Crešnevo

okol ina Đustendi la

Svega

rodova

3

1

1

1

1

7

1

1

1

3

1

27

1

1

2

domova

21

15

17

13

1

67

10

4

2

16

10

194

10

6

16


39/154

lo je najglavnije. To pokazuje ne samo broj rodova čija se starina

zna; sa severne strane došlo je i dosta stanovnika iz grupe doselje

nika nepoznatog porekla. Iza te struje po broju dolaze doseljenicisa zapada. Međutim, doseljenici sa juga i istoka po učešću su ne

znatni. Doseljenika iz krajeva u SR Srbiji, u Krivopalanačkoj

oblasti ima u oko 19 seoskih naselja. Naročito su brojni u ovim

selima: M. Crcoriji, G. Crcoriji, Lukama, Podrži Konju, Dubrovnici,

Meteževu, Tlamincu, Baštevu, Krivom Kamenu, Radibušu, Kostu

ru, Basu, M artinici v. opise tih sela).

Doseljenika iz krajeva u SR Makedoniji u Krivopalanačkoj obla

sti ima u oko 12 seoskih naselja. Brojniji su u ovim selima: Du

brovnici, Rankovc u, D renku , Moždivnjaku, Opili, K rilatici v. opi

se tih sela).

Doseljenika iz krajeva u Bugarskoj u Krivopalanačkoj oblasti

ima samo u 3 seoska naselja. Ta sela su: Kuklica, Varovište i Psača

v. opise tih sela).

Doseljenika iz krajeva u drugim zemljama — »od Besarabija« i

»od Grcija« — ima samo u 2 sela Krivopalanačke oblasti. Ta sela

su: Kuklica i Ra dibuš v. opise tih sela).

U svima selima porodice koje nose isto prezime i čiji su stanov

nici među sobom rođaci pripadnici su istog roda. Za rod ovde če

sto kažu »familija« ili »maala«. To su srodnici po muškoj liniji.

Porodice svakog roda u selima imaju nadimke po kojima ih u se

lu svi znaju. Neki nadimci su nastali po zanimanju, telesnoj mani

nekog pretka, mestu porekla i dr. Takvi su primeri ovi: Gologlavci

u selu Krivom Kamenu, Gldbarci i selu Ljubimcu, Stambolici u se


40/154

Mlađi sloj dosel jeničkog stanovništva potiče iz druge polovine

X IX . veka . Njemu pr ipad a manj i b ro j uč esnika . Predeo odakle su

dolazi l i dosel jenici ove grup e ug lavn om je b io B osil j gra dsk i

k ra j .

Neki dose ljen ic i ove na jm lađe m igrac i je su u današ nj im se l ima:

Basu , Kosturu , Borovu, Tlamineu, Košaru i Mart in ic i .

Kasn i je u Krivop a lanačku o blas t (sem u varošicu Krivu Pa lanku )

nisu dolazi l i novi dosel jenici iz drugih oblast i . Bilo je samo po-

negde unu trašn je g m igr i ran ja . S toga od po če tk a XX . veka do da

nas s tanovniš tvo ove oblas t i ras lo je pr i ro dn im p r i raš ta jem . Osim

toga tad a su se iz oblas t i poč ela jav l ja t i i po vre m en a isel javanja

— između dva svetska ra ta i iza drugog svetskog rata (najviše) . Ta

kre tan ja i sada t ra ju .

5. Načini i uzroci doseljavanja — Dose l jen ičko s tanovniš tvo u

Krivo pa lanačk oj ob las t i dose l java lo se u tzv . m al im m igrac i jam a:

s tanovnic i su dolaz i l i po jedinačno i l i u manj im grupama. Neki su

dolazi l i zajedno sa ćelom famil i jom, dok su drugi najpre dolazi l i

sam i , pa b i za t im pr is t iza l i n j ihovi uk uć an i .

I uzroci dosel javanja su razl ič i t i . Najvaž nij i su eko no m ski uzro

c i .Krivopa lanačka oblas t u XVIII . i XIX. veku pr iv lač i la je dose l je

nike svojom slabom nasel jenošću. Mnogi dosel jenici znaju da su

im pr ec i došli na zem lju k oja j e bila ničija il i » pustinjak«. T aka v

je s luča j sa sv ima dose l jen ic ima naroč i to p lan inskih i nekih polu-

p laninskih se la — Bas, Borovo, Kukl ica , Kriv i Kamen, Bara t l i ja i

drugi .

U n iž im i p lodn i j im se l ima Krivop a lana čke oblas t i p r iča se da


41/154

koja su tada ležala kra j pomenute gran ice . Zbog toga je , na pr imer ,

došao rod Varošani sada nasel jen i u se lu Kosturu .

Isp i tu jući s tanovniš tvo Krivopalanačke ob las t i , redovno sam b io

iznenađen brzinom kojom je vršeno pr i lagođavanje dosel jen ika , pa

brzim iz jednačavanjem između s tar inaca i dosel jen ika . Već u . d ru

goj generaci j i nestale su vidl j ive razl ike između jednih i drugih.

Jedni su na druge ut ical i i potpuno su se izjednači l i . Izuzetak

čine samo s tanovnici se la Luke, u kra jn jem severo is točnom delu

oblast i (oko 130 dom). Namnožil i su se od dosel jenika iz sela Lu

kova kod Vranja , pa je jed ino u tom kr ivopalanačkom selu očuvangovor V ranjsko g kra ja .

Najsvečanije pri l ike za okupljanje i igru stanovništva iz više se

la uvesk su bi l i seoski sabori . Njihov društveni značaj bio je vel ik .

N ešto je os la b io tek iza posl jednjeg ra ta . Ali on i i danas okup l ja ju

masu sveta iz či tave okoline. Veliki sabori su u sel ima Psači , Ran-

kovcu , Dubrovnici , kod manast i ra sv . Joakima Osogovskog i td .

6.

Unutrašnja preseljavanja

— U u n u t r a š n j e m k r e t a n j u s t a no

vniš tva značajno je postepeno spuštan je iz v iš ih u n iža se la . Ta

ko u okoln im p lan insk im sel ima na Osogovu, Devebai ru i Đerman-

skoj p lan in i s tanovniš tvo se brzo množi p r i raš ta jem. S toga se je

dan deo t ih p lan ina ca sp uš ta u po tp lan in ska se la ove ob las t i . Zbog

toga »donja« se la b rz o na pre du ju po bro ju dom aćins tav a.

Plan insko spuštan je u n iz i ju je ob ična s tvar . Takvog s i lažen ja

b i lo je i ran i je , a l i j e najzapaženi je iza tu rske v ladavine: u per ioduizmeđu dva sve t ska r a t a i dana s . Navod imo neko l iko pod a tak a .


42/154

Najs tar i ja i osobi to značajna emigraciona e tapa iz ove i iz okol

n ih ob las t i je i se l javanje sa kra ja XVII . veka u poznato j i t ako

zvanoj vel ikoj seobi . Godine 1690. izbeglo je mnogobrojno sloven

sko hr i šćansko s tanovniš tvo ug lavnom iz sv ih nasel ja Kr ivopala-

načke ob las t i .

Druga emigraciona e tapa izvršena je tek dvesta godina kasn i je :

iza ra ta 1878. g . Ta da je je da n d eo naš eg s tan ovn ištva izbegao u

susednu t ada o s lobođenu Bugarsku — pog lav i to u oko l inu Đus ten -

dila.

65

Bi lo je isel javanja i prema Srbi j i .

Za kratko vreme iza pada tu rske v ladavine 1912 . g . iz Kr ivopa-lanačke oblast i isel i l i su se i svi Turci . Bil i su uglavnom nasel jeni

samo u varoš ic i Kr ivo j Palanci . To je b i lo poslednje grupno i se

l javanje.

Pr ivreda ove naše ob las t i ne može da pr ihvat i sve s tanovniš tvo

odras lo za rad pa je zato iz n je znatna migraci ja i u novi je v reme.

Jedni i se l jen ic i napust i l i su Kr ivopalanačku oblas t između dva

svetska ra ta d rugi u poslera tnom per iodu . I se l jen ic i su od lazi l i u

druge naše ob las t i poglav i to u okol inu Kumanova na Ovce po l je

u Gorn ju Pč in ju Skopsku ko t l inu Ko čans ku ko t l inu S t ra m ičk u

kot l inu i u Ban at . U koja su se nas el ja p om en ut ih ob las t i nasel ja

val i isel jenici vidi se iz iduće g p reg led a.

Ku ma novsk a ob las t : nase l ja Kum anov o D. Kon j

a r e

Rečica Lo

p a t e Novo Selo Um in Dol Bi l janovce Pro jevce Tro me đa Šupl j i

Kamen Dobrošane Makreš Os iče Kanarevo Ob lavce Vo jn ik Ru-

đ ince Skačkovce Ko l i cko Kuekarevo Grad i š t e Kašane Kosn ia -

t ac Novose l jane Krečovce Jač ince Kon j uh Ru dare .


43/154

Posleratna iseljavanja iz svih sela Krivopalanačke oblasti su

znatna. Stoga se u mnogim selima tokom terenskih ispitivanja 1973.

i 1975. g. mo glo videti da svaka treć a ku ća im a sam o po jednog

starca ili staricu. Bilo je kuća koje su sasvim prazne, napuštene.

8. Romi — Koliko je Roma u Krivopalanačkoj oblasti, to se ne

može pouzdano kazati na osnovu službenih statističkih podataka.

Za 1953. g. ti podaci navode svega 451 stanovnika Roma, dok su

1971.

g. Rom i u ovoj ob lasti brojali 383 stanovnika oko 64 doma

ćinstva).

Pom enute 1953. g., prem a navedenim po dacima , Romi su bili

ovako raspoređeni: u Krivoj Palanci 336 i u selima — Petralici 64,

Radibuždi 13, Otošnici 8, Dlabočici 7, Đermanu 7, Opili 4, Ljubincu

3,

Vetunici 3, Bara tliji 2 i Ginovcu 1 stanov nik. M eđutim , 1971. g.

Romi su, prema statističkim podacima, bili ovako raspoređeni: Kri

va Palanka 369 i u selima — Peklištu 8 i Ranfcovcu 6 stanovnika.

Prem a gra đi koju sam p rikup io na ispitivanjima 1973. i 1975.

g. K rivopalanač ka obla st im a oko 140 naseljenih rom skih doma

ćinstava. Pošto se na jedno domaćinstvo može prosečno računati

šest duša, izlazi da pomenuta oblast u svima naseljima ima oko 840

romskih stanovnika.

Romi se među sobom dele na dve grupe. Jedni su muslimanski

Romi, koji broje oko 71 domaćinstvo. Drugi su pravoslavni Romi,

i na njih dolazi oko 68 domaćinstava.

M uslimanski Rom i žive, pore d drugih stanovnika M akedonaca),

u 2 naselja Krivopalanačke oblasti. Ta naselja su: Kriva Palanka


44/154

đevinsk i radnic i . Na osnovu ovih po java može se zak l juči t i da su

današn j i Makedonci u nek im takvim nasel j ima pro iz iš l i i z meša-

v ine Slovena i Vlaha. Takav je s lučaj poglav i to u se l ima St racinu ,

Đermanu , Psač i .

B i lo j e i e tn i čkog mešan ja i zmeđu Makedonaca i Roma. Ima ro -

dova za ko je b i svaki onaj ko nezna da govore makedonski morao

po f iz ičk im odl ikama smatra t i da su Romi . Takaj je s lučaj u se lu

Kdkl ic i .

Najzad , u ovoj ob las t i b i lo je i d rug ih pre tapanja : p reko žena se

u Slovena unosi la tu rska i arbanaška krv i za to se nai lazi na tu rske

i arbanaške f izičke t ipove.

10. Meke odlike stanovništva — Porod ičn i mora l u se l ima Kr i -

vopalanačke ob las t i v isoko se cen i . Pazi se mnogo na srodstvo po

krv i . S toga se oš t ro osuđuju čak i dalek i rođaci ako sk lope među

s o b o m b r a k .

Poštovanje kumstva je v r lo vel iko . Neki rodovi d rže kumstva i

po stot inu godina. I oni koj i se isele iz svoj ih sela nastoje da ne

p rek inu veze sa s t a r im kumov ima.

Narod je pobožan , a l i ne u vel iko j mer i . Žene su pobožni je od

muškaraca . Narod poš tu je današn je c rkve , a na roč i to poš tu je po

znat i Osogovski manast i r . Pobožnost se izražava u držan ju po jed i

n ih pos tova kod s tar i jeg sveta) , u p ra zn ov anj u značajn i j ih praz n i

ka , davanju pr i loga crkvama i d r .

Gos top r ims tvo se dob ro od rža lo sko ro u sv im nase l j ima . Imao

sam pr i l ike da se uver im kako je domaćinu čas t da u kući ima go


45/154

V I . Z a n i m a n j a

1. Zemljoradnja — S obzi rom na to da je a luv i ja lna ravan Kr ive

reke v lažn i ja i pokr ivena p lodni j im, nanosima nego kose i v i še po-

vrši severn o i juž no od nje , t re ba lo bi očekivat i da je ona pod nj i

vam a sa kuk uruz om , ba š t a m a sa pov rćem i l i vadama . Me đu t im,

to ovde n i je s luča j . Izuzev aluvi jalne ravni kod sela Rankovca, koja

je znatn im delom pod baš tama i l ivadama, os ta l i delov i ravni su

pod kukuruzom, p šen icom i j ečmom. Iduć i uz pad ine kosa i p reko

površ i pok r iven ih smo nico m tak ođe se v id i go tovo i s t i ras po red

ku l tu ra : p šen ica , j ečam, kukuruz .

Sejan je pšen ice i kukuruza na zeml j i š tu pogodni jem samo za

jednu od t ih ku l tu ra do laz i o tud a š to mno ga domać ins tva ima ju

nj ive i l i samo u aluvi jalnoj ravni , i l i samo na kosama i površina

ma . Da b i t a domaćins tva imala p šen icu i kukuruz se ju ih j edno

por ed drugo g . Sem toga , da se zeml ja ne b i i spos t i la jedn om is tom

ku l tu ro m , se l jac i m ora ju se j a t i na red ne godine d rug u k u l tu ru .

U pog ledu pr in os a m og u se izdvoji ti n iža i v iša sela. Prino si ja

ko zavise, ka ko s e u n ar od u kaže, i »od godine«, al i is to . to l iko od

obr ade zem l j i š ta , na roč i to od đu bre ta . Godine 1972. kuk uruz i su

b i l i t ak o dob ro rod i l i da to n i je zapamć eno za pos led nje dve do t r i

deceni je . Veći b ro j seosk ih domaćins tava sada nema zaprežnu s to

ku , pa zbog toga ona ne uzoru n i t i poseju zeml ju na vreme.

Od povrć a , p r em a vel ič in i zasejan ih površ ina , raš i r en e su ove

ku l tu re : k rompi r , kupus , pap r ika , pa rada jz . Pov rće se naroč i to ga

j i na desnoj s t ran i Kr ive reke oko sela Rankovca i Ginovca. Zat im


46/154

od 2.000 ovaca. Ta stoka le t i boravi na planini Osogovu. U planu

po m en ute zadruge je da izvrši još veće pro ši re n je društv enog zem

l j i šnog fonda o tkupom indiv idua ln ih zemlj i šn ih parce la .

Na drugo j s t ran i bro j ak t ivn ih s tan ovn ika koj i se bave zemljo

radnjom ose tno se smanju je u sv ima se l ima . Prvo — što se ak t iv

no spo sobn i s tanovnic i ne pre kid no ise l java ju i zapošl java ju u ne-

po l jop r iv redn im g ranam a . I d rug o — š to se zeml jo radn ja već du

ž i n iz godina na laz i u nerav nop rav no m položa ju u odn osu na dru ge

pr iv redne g rane .

2. Stočarstvo — Opšte je predanje da su s tanovnic i Krivopa la -

načke oblas t i do kra ja turske v ladavine imal i mnogo v iše s toke

nego dan as . Bro j s tok e b io je re la t ivn o zn a tan i izm eđu dva svet -

ska ra ta . Tada se društveni pres t iž seoskih domaćinstava mer io

po broju goveda, koza, ovaca i konja .

Iznad mnogih ovdašnj ih se la d ižu se p lan inske padine koje s lu

že za po t reb e s toč ars tva . Tam o se s toka drž i i p re ko ce log dan a .

Planinske padine su komplesi s lab i je zemlje obras l i t ravom i re t

kom šumom i l i š ikarom. Tamo je g lavna seoska paša sve do kra ja

že tve . A od že tve s tok a se sp ušt a u po l je do k ta m o ima h ra ne za n ju .

Za z im sku ish ranu s to ke s luže : s lam a, seno , ku ku ru zn a šaša i d ru go.

Danas su glavne vrste stoke ovce i goveda. Ovce se drže zbog ra

z l ič i t ih kor is t i — vune , mesa , mleka . Skoro svako seosko domaćin

stvo ima po nekoliko ovaca, najčešće 10 do 20. Mali je broj doma

ćinstava sa po 50 do 80 ovaca.

Im ućn i ja d om aćinstva ran i je s u drža la 10 do 15 volova i k r ava .


47/154

o dolasku pojedin ih s točara »Arnauta« . Uspomena na n j ih očuvana je

u toponimu Arnautske kol ibe u šumi se la St rac ina , za t im na Đer-

m ans ko j p lan in i deo zvan Bi l ino) .

Odnosi između domaćih i s t ran ih s točara ponekad n isu b i l i p r i

ja te l j sk i . To pokazuju grobovi ubi jen ih s točara , na pr imer , u se lu

Krkl j i , Mart in ic i , Basu i td .

3 .

Dopunska privreda.

— Veom a je ja ka težnja za sezonsk im za

pošl javanjem seoskog s tanov niš tva u vanp ol jopr ivred nim zanima

n j ima . Znatan broj mlađih l judi iz seoskih nasel ja nalazi zaposle

nje u varošic i Krivoj Palanci i izvan oblast i , većinom u Skoplju.

Oni koji rade u Skoplju, a nj ih ima oko 300, od kuće idu u ponede-

l jak iz ju t ra , a pe tko m dolaze ku ć i . Tam o su građevinski rad nic i .

Seoski zanati u Krivopalanačkoj oblast i su slabo razvijeni . Ovde-

-onde im a p o nek i kro ja č , po tk iva č , kačar . Rani je je b ilo v iše kova

ča Roma. Sada sam po jednog kovača v ideo u t r i se la — Rankovcu,

Psači i Stracinu. Glavnije središte zanata je varošica Kriva Pa

lanka .

Skupl jan je je dobi lo pr ivredni znača j tek u novi je vreme, o tkako

zadružne prodavnice organizuju o tkup kupina , l ipovog cve ta , š ip

ka , lekovi t ih t rava i puževa . Mnogima je to izvor zna tn ih pr ihoda

u gotovom novcu. Zadružne prodavnice pojedin ih se la svake godi

ne o tkupe po v i še dese t ina tona pomenu t ih p r i rodn ih p ro izvoda .

Lov ne m a pr i vre dn i znača j u tom smislu da b i ne ko živeo sa m o

od tog zanim anja . Al i lov im a po sred an pr ivr edni znača j j e r se na

razne nač ine uniš tava ju š te toč ine — zverovi i p t ice . Nagrade koje


48/154

Prema varoš ic i Kr ivo j Palanci g rav i t i ra ju se la u i s točnom i s re

d išn jem delu ob las t i . Takvih je se la ok o 47 . M eđu t im, m alo bro jna

sela — oko 10 — u zapad nom delu ob las t i g rav i t i ra ju drug im grad

sk im nase l j ima — Kra tovu i Kumanovu .

U tu r i zm u Kr iva Pa lanka im a u logu t r anz i tnog s red i š t a . Među

t im, b l iža okol ina varoš ice bogata je ku l tu rnois tor i j sk im nasleđem,

pa da b i tu r izam davao odgovarajuću f inansisku kor is t , neophodno

je s tvor i t i ho te lske ob jek te , ko j ih sada ovde nema.

B. P O S E B N I D E O

opis pojedinih sela)

Ovde se iznose samo posebne osobine po jed in ih se la , ko je su

u jedno podaci za napred iz ložene opšte od l ike Kr ivopalanačke ob

las t i . U opis ivan ju uzećemo ovaj red : najpre se la desno od Krivere ke 38), zatim sela levo od nje 19).

I . S e l a d e s n o o d K r i v e r e k e

1. UŽEM

Položaj i tip

— Kuće ovog sela većim delom leže na desnoj pa

d in i do l ine Kr ive reke, u neposrednoj b l iz in i jugoslovensko-bugar-


49/154

reklo iz okoline Vranja u Srbi j i . To je najveći seoski rod Stravinci .

Došli su oko 1830. g. Tada su doseljeni i preci

Documents

Jovan F. Trifunoski - Krivopalanacka Oblast