Jezika tipologija

Jezika tipologijaJezika tipologija empirijski nauni pristup

Sastoji se iz tri faze:Tipoloka klasifikacijaTipoloka generalizacijaFunkcionalno-tipoloka eksplanacija

Tipoloka klasifikacijaOpisivanje razliitih jezikih tipova prema odreenom parametru. Red rei (broj i imenica)

Vrsta meujezikog poreenja

Prosta deskripcija varijacije

Klasifikacija jezikaParcijalnaholistika

Tipoloka generalizacijaJezike univerzalijeobrasci koji se dosledno pojavljuju meu jezicimaogranienja moguih jezikih tipova

Grinberg ezdesetih godina uticao na razvoj tipologije u ovom smislu.

Tipoloka generalizacija tipovi jezikih univerzalijaUniverzalije:Nerestriktivne Restriktivne (implikativne)

Nerestriktivne: svi jezici pripadaju odreenom gramatikom tipu prema odreenom parametru. Drugi tipovi nepotvreni, ali mogui.

Tipoloka generalizacija tipovi jezikih univerzalija

Nerestriktivna univerzalija: Svi jezici imaju oralne vokale.

Oralni vokali +Oralni vokali -PotvrenNepotvren

Tipoloka generalizacija tipovi jezikih univerzalijaRestriktivne (implikativne) univerzalije (proste i sloene dominiraju u jezikoj tipologijiNekoliko koraka u ovoj fazi tipoloke analize:Pobrojavanje logiki moguih jezikih tipovaOtkrivanje distribucije potvrenih i nepotvrenih tipova jezika.Utvrivanje generalizacije kojom se uzimaju u obzir samo potvreni tipovi. Formulisanje implikativne univerzalije

Tipoloka generalizacija tipovi jezikih univerzalijaImplikativna univerzalija: Ako jezik ima imenicu ispred demonstrativa, onda ima imenicu ispred relativne klauze. 4 mogua logika tipa:NRel, NDem (potvren)RelN, NDem (nepotvren ili vrlo redak tip)NRel, DemN (potvren)RelN, DemN (potvren)Implikativna univerzalija ograniava jeziku varijaciju na tipove 1, 3 i 4, a iskljuuje 2.

Tipoloka generalizacija tipovi jezikih univerzalijaTetrakorika tabela prikazivanje dva parametra u dve dimenzijeTabelarno prikazivanje 4 mogua logika tipa jezika

DemNNDemRelNpotvrennepotvren (vrlo redak)NRelpotvrenpotvren

Deskripcija i eksplanacijaTeorija: Deskriptivna - KAKVI SU JEZICIEskplanatorna ZATO SU JEZICI TAKVI KAKVI JESU

Funkcionalno-tipoloka eksplanacijaTipologija predstavlja i teorijski okvir za prouavanje jezika.

Funkcionalno zahteva se objanjenje u pogledu kognitivnih, perceptivnih i socio-interaktivnih sposobnosti.

ta je mogui ljudski jezik? Koji su logiki mogui tipovi jezika i kako moemo objasniti postojanje tipova jezika.

Eksplanatorni modeli (teorijski okviri): kompetitivne motivacije, ekonominost, ikoninosti, semantike mape i dr.

Kompetitivne motivacijeKompetitivne motivacije dominantnosti i harmoninosti.

Implikativna univerzalija: Ako jezik ima red rei pridev-imenica (AN), onda ima i red rei demonstrativ-imenica (DemN).

Kompetitivne motivacijeDistribucija jezikih tipova:

Dominantna i recesivna vrednost

Dominantnost motvacija koja se posmatra kao relacija izmeu dve dominatne vrednsotiHarmoninost zavisna relacija izmeu jednog reda rei od drugog, donos izmeu dominantne i recesivne rednosti.

DemNNDemNApotvrenpotvrenANpotvrenNepotvren

Kompetitivne motivacijeOve dve motivacije se takmie jedna sa drugom: Dominantan se redosled moe uvek javiti, dok se njegov opozit, recesivan redosled, moe javiti samo kada je harmonian redosled takoe prisutan.Ne mogu se pojaviti obe motivacije u jednom jeziku.

Kompetitivne motivacije ekonominosti i ikoninostiEkonominost: Princip po kojem se iskazi svode na minimumfrekventniji oblici se izraavaju upotrebom manjeg broja morfema.

Ikoninost: motivie simetriju u jezikom izrazu.

Kompetitivne motivacije ekonominosti i ikoninostiImplikativna univerzalija: Ukoliko jedan jezik ima nastavak za jedninu, takoe e imati i nastavak za mnoinu.

Ikoninost motivie izraavanje svih vrednosti.

Nastavak za mnoinu +Nastavak za mnoinu -Nastavak za jedninu -potvrenopotvrenoNastavak za jedninu +potvrenoNepotvreno (veoma retko)

Problem korpusaProblem kvaliteta korpusa Znaaj deskriptivnog rada (gramatike, tekstovi, elicitacija, vreme provedeno ne terenu, inforamtori, lingvisti)

Problem kvantiteta korpusa broj jezika na osnovu kojih se dolazi do tipoloke generalizacije)