MORFOLOŠKATIPOLOGIJA

⇓⇓⇓⇓

1) MORFOLOŠKI TIPOVI JEZIKA

2) TIPOVI MORFOLOŠKE VEZE IZMEĐU KONSTITUENATAIZMEĐU KONSTITUENATA

MORFOLOŠKI TIPOVI JEZIKA

→ Friedrich von Schlegel (19. vek):→ Friedrich von Schlegel (19. vek):

► korenski (izolativni, analitički) jezici

► aglutinativni jezici

► flektivni (sintetički, fuzioni) jezici

► polisintetički (inkorporativni) jezici

→ Edward Sapir (1921) - jezici morfološki variraju po dva parametra:

1) Indeks sinteze

⇨

1) Indeks sinteze

⇨Količina afiksacije (morfologije) u određenom jeziku

2) Indeks fuzije

⇨

2) Indeks fuzije

⇨Lakoća segmentiranja morfema

⇛ Indeks sinteze

- Kontinuum sa (idealnim) izolativnim jezikom na jednom i (idealnim) sintetičkim jezikom na drugom jednom i (idealnim) sintetičkim jezikom na drugom kraju:

IZOLATIVNI < ---X-----X--------------------------X--------> SINTETIČKIKineski Engleski TiviKineski Engleski Tivi

IZOLATIVNI

↓

Kineski:

Wŏ măi júzi chī.Ja kupiti pomorandža jesti.“Kupio sam pomorandže da jedem.”

Međutim:

péngyoǔ-menprijatelj-i

túshūguǎn (biblioteka)> túshū (knjiga) + guǎn (kafana) ...

→ Karakteristike izolativnih jezika:

1) Često imaju složen tonski sistem

yī (visok) "odeća"yí (rastući) "sumnjati"yĭ (rastući pa opadajući) "stolica"yĭ (rastući pa opadajući) "stolica"yì (opadajući) "značenje"

2) Upotreba "serijskih" glagola (sekvenca glagola bez označivača veze među njima)

may faay koŋ ma rop caw ham kubambus saviti doći pomilovati glava dati ja"Bambus se savija da bi me pomilovao."

3) Rigidan red reči

SINTETIČKI

↓

Tivi (polisintetički):Tivi (polisintetički):

Ngirruunthingapukani.ngi -rru -unthing -apu -kanija pr. vr. neko vreme jesti ponavljajućiNastavio sam da jedem.”

Međutim:

I u polisintetičkim jezicima rečenice se obično sastoje od više reči.

→ Karakteristike sintetičkih jezika:

1) Imenička inkorporacija (dva korena u reči)

Ti-khwian-mu-banja-pas-videti-prošl.ja-pas-videti-prošl.Video sam psa.

2) Složeni sistemi kongruencije

′U-ide tow-keuap-wia-bandete-A 1jed:C:A-cipela-dati-prošl.Dao sam cipele detetu.

′U-ide tam-musa-wia-bandete-A 1jed:B:A-mačka-dati-prošl.dete-A 1jed:B:A-mačka-dati-prošl.Dao sam mačke detetu.

⇛ Indeks fuzije

- Kontinuum sa (idealnim) aglutinativnim jezikom na jednom i (idealnim) fuzionim jezikom na drugom jednom i (idealnim) fuzionim jezikom na drugom kraju:

AGLUTINATIVNI< ---X-------------------------------X-------->FUZIONIKirundi Srpski

AGLUTINATIVNI

↓

Kirundi:

Y-a-bi-gur-i-ye abana.V1-perf.-V8.njih-kupiti-apl.-asp. V2.deca“Kupio ih je za decu.”

Nahuatl:

no-kali moja kuća no-pelo moj pasno-kali-mes moje kuće mo-pelo tvoj pasmo-kali tvoja kuća mo-pelo-mes tvoji psii-kali njegova kuća i-pelo njegov pas

FUZIONI

↓

Srpski:

Čita-m.1. l. jedn. prez. akt. potvr. oblik

Starogrčki:

lu-ō otpuštamlu-ōmai trebalo bi da otpustimlu-ōmai trebalo bi da otpustimlu-omai bivam otpuštenlu-oimi mogao bih otpustitilu-etai on biva otpušten

→ Supletivizam kao fuziona krajnost

→ Ukrštanje dva indeksa:

Aglutinativni׀׀

⇨⇨⇨⇨

׀׀ ⇨⇨⇨⇨

׀Izolativni ׀ Sintetički

---------------------------------- ------------------------------------׀׀׀

⇨

׀׀ ⇨

׀׀׀

Fuzioni

→ Istorijske promene u morfološkom tipu jezika?

MORFOLOŠKA VEZA IZMEĐU KONSTITUENATA

→ Upravljanje:

iz Beograda priBeogradukaBeogradu sBeogradom

→ Kongruencija:→ Kongruencija:

plavi slon bela mačkaplavi slonovi bele mačke

RAZLIKA?

→ U oba slučaja dopuna/odredba zavisi od centra

MEĐUTIM:

→ U slučaju upravljanja prisutne morfološke karakteristike su relevantne samo za dopunu/odredbu, ali ne i za centar

→ U slučaju kongruencije prisutne morfološke karakteristike su relevantne i za dopunu/odredbu i za centar!

→ Označavanje centra vs. označavanje dopune (odredbe):

1) Označavanje dopune (odredbe):

man’s house

(= upravljanje)

2) Označavanje centra:

az ember h’az-ačlan čovek kuća-3jed.

(≠ upravljanje≠ kongruencija)

3) Duplo označavanje (i centra i dopune (odredbe)):

ev-in kapi-sikuća-GEN vrata-3jed."vrata kuće" (Turski) "vrata kuće" (Turski)

LINKER:

abs-e-mardabs-e-mardkonj-LINKER-čovek"čovekov konj" (Persijski)

→ Četiri tipa jezika (Nichols 1986):

1) Sa dominantnim označavanjem centra

2) Sa dominantnim označavanjem dopune (odredbe)

3) Sa dominantnim duplim označavanjem

4) Podjednako dominantno i označavanje centra i označavanje dopune (odredbe)