ДОКУМЕНТИ И ЧЛАНЦИ О ЈЕВРЕЈИМА

Приметио сам да се, у последње време, све више пласира прича о некаквој "јеврејској завери."Присталице теорије "јеврејске завере" се позивају на један документ под називом ПРОТОКОЛИ

СИОНСКИХ МУДРАЦА који је, наводно, саставила група Јевреја на једном састанку у Швајцарској 1897 године, на коме је скован јеврејски план за освајање света.

Да ли то значи да Јевреји нису имали никакав план све до 1897??На земаљској кугли су присутни више хиљада година, а састали су се тек 1897. да би

формулисали свој план???Човек који је пронашао овај документ тврди да он представља ВЕЛИКИ ПЛАН, али нам при

томе није понудио никакав доказ је такав састанак икада одржан. Није нам рекао ни како је дошао до овог плана, нити како зна да је он веродостојан.Једно је, ипак, сигурно. Ма ко да је написао ПРОТОКОЛЕ - ЗНАО ЈЕ ШТА ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ

У БУДУЋНОСТИ, јер када их читамо имамо утисак да читамо данашње новине.Стога ја сумњам да је ПРОТОКОЛЕ СИОНСКИХ МУДРАЦА написала сама Завера - она Завера

о којој, између осталих, говори и професор Керол Квигли у својој књизи ТРАГЕДИЈА И НАДА:"Постоји, и генерацијама је постојала међународна мрежа англофила, која, у извесној мери,

делује на такав начин да радикална десница мисли да то чине комунисити. У суштини, ова мрежа, коју можемо означити као Групу 'Округлог стола', нема одбојност према сарадњи с комунистима или са било ком групом, што често спроводи у дело.....Немам аверзију према њој или већини њених циљева и цео живот сам јој био близак као и многим њеним инструментима."

Дакле, професор Квигли нам је саопштио да ЗАВЕРА ПОСТОЈИ! Моје је уверење да је ова Завера објавила ПРОТОКОЛЕ из једног јединог разлога. Неопходно је

"навући" људе на причу у некаквој "јеврејској завери", а за то време наставити неометано деловање.Након обимних и дуготрајних истраживања које сам спровео, дошао сам до закључка да је ова

Завера СТАРИЈА ОД ЈЕВРЕЈА! Стара је око 6000 година, што значи да је настала барем 2 до 3000 година пре Јевреја.

Ако Јеврејин постане завереник, то онда значи да мора да се одрекне своје вере (јудаизма) јер вође ове Завере верују у ЛУЦИФЕРА. Ако се одрекне јудаизма, онда он, аутоматски, више није Јеврејин.

Они који тврде да постоји "јеврејска завера" пронашли су списак бољшевика који су владали Русијом од 1917. и уврстили га у ПРОТОКОЛЕ СИОНСКИХ МУДРАЦА. На том списку доминирају људи чије презиме звучи јеврејски.

Уууупс, размислите о овоме. То што неко има презиме које звучи јеврејски - НИЈЕ ДОКАЗ да је он Јеврејин. Према томе, НЕ ПОСТОЈЕ ДОКАЗИ да су ови људи јеврејске вере.

Прави проблем за присталице теорије о "јеврејској завери" настао је када је Стаљин 1929 године (мислим да је та година у питању) ИЗБАЦИО из Партије и ЛИКВИДИРАО СВЕ СТАРЕ БОЉШЕВИКЕ, и уједно започео стравичну АНТИ-ЈЕВРЕЈСКУ ХАЈКУ.

Да "јеврејска завера" заиста постоји, зашто би допустила тако нешто??Све ми ово говори да ако је Руска револуција заиста била јеврејско масло - није било баш

ефикасно.Након 1921. било је још стотинак комунистичких револуција али НИЈЕДНА НИЈЕ ПОВЕЗАНА

С ЈЕВРЕЈИМА.Зашто Јевреји нису испланирали ове револуције како би консолидовали своју моћ?????Моја дугогодишња истраживања доказала су да Завера постоји, али да њоме не руководе Јевреји

већ ВЕЛИКО БЕЛО БРАТСТВО (група од 9 чланова обожавалаца Луцифера) чији штаб се налази на Тибету.

1

Не звучи ми као да им је штаб у Израелу.Дакле, мој закључак је: Ово није никаква јеврејска завера, нити завера Масона, Ватикана, Савета

за међународне односе, Билдербергера, Трилатералне комисије, или било које групе или индивидуе.Ово је ЗАВЕРА која користи СВЕ ове групе, а датира још из периода када је грађена Пирамида у

Гизи (њена слика се налази и на новчаници од једног долара) која НИЈЕ БИЛА МРТВАЧНИЦА већ ХРАМ посвећен богу-Сунцу, то јест ЛУЦИФЕРУ.

Према томе, ова теорија о "јеврејској завери" је управо то...ТЕОРИЈА, и представља, заправо, једну ВЕЛИКУ ПРЕВАРУ!!!!!!

ANTISEMITIZAM DIZE GLAVU U SRBIJI Mada je veoma malobrojna, srpska jevrejska zajednica se sve cesce nalazi na udaru raznorodnih

ultranacionalistickih grupa. Pisu: Dragana Nikolic-Solomon i Ljubisa Ivanovic iz Beograda "Juden Raus", "Achtung Juden", "Jevreji – mars iz Srbije", "Smrt Jevrejima i Ciganima"... Ovi slogani

nagovestavaju neko buduce "svodjenje racuna" i predstavljaju uznemirujuce podsecanje na holokaust u kome su masovno stradali evropski Jevreji pre vise od pola veka.

Medjutim, malo je Jevreja u Srbiji koji bi mogli videti ove pretece slogane danas sto nepobitno ukazuje na cinjenicu da antisemitizmu Jevreji nisu potrebni da bi se sirio. Poslednji talas antisemitizma u Srbiji se obrusio na zajednicu koja je danas samo senka onoga sto je nekada bila.

Jevrejska zajednica broji tek nesto vise od 3.000 ljudi u Srbiji koja ima oko 8.5 miliona stanovnika. Na poslednjem popisu 2002. godine, samo se oko 1.200 ljudi izjasnilo kao Jevreji.

Vecina srpskih gradjana nikada nije ni imala direktnog kontakta sa Jevrejima, koji su pre Drugog svetskog rata cinili samo 0,45 odsto od ukupnog stanovnistva u Srbiji.

Posle holokausta i iseljavanja u Izrael tokom proteklih decenija, ostalo ih je samo 0,3 procenta.Jevreja gotovo i da nema, a antisemitizma je sve vise. U mnogim knjizarama u Beogradu se prodaju

ozloglaseni "Protokoli sionskih mudraca", knjiga koja se pojavila pocetkom dvadesetog veka u Rusiji i u kojoj se navodno raskrinkava jevrejska zavera protiv ne-Jevreja celog sveta, pogotovo hriscana.

Medjutim, ono sto jos vise uznemirava je objavljivanje spiska vidjenijih srpskih Jevreja na veb sajtu neonacisticke organizacije zajedno sa porukama posetilaca sajta u kojima se kaze da ih "sve treba pobiti".

Mada je "Stormfront" nemacka grupa, vecina komentatora u Srbiji zakljucuje da je ova neonacisticka organizacija ovaj spisak mogla dobiti jedino uz pomoc njihovih srpskih kolega.

Na ovoj listi se nalaze istaknuti aktivisti i umetnici kao sto su Sonja Liht, direktorka nevladine organizacije "Beogradski fond za politicku izuzetnost", glumac Predrag Ejdus, pevac Djordje David, strucnjak za marketing Srdjan Saper, predsednik Saveza jevrejskih opstina Aca Singer, i drugi.

U okviru ovog sajta, na veb stranici "Srpske nacionalsocijalisticke biblioteke", naveden je i spisak obimne antisemitske literature na srpskom jeziku koji "svaki nacionalsocijalista i rasno svesni nacionalista treba da procita".

Medju preporucenim tekstovima nalazi se clanak pod naslovom "Jevreji - neprijatelji balkanskih naroda".

Po misljenju sociologa, profesora Ratka Bozovica sa Fakulteta politickih nauka u Beogradu, ovi incidenti nisu izolovani incidenti, vec predstavljaju ozbiljnu i zabrinjavajucu pojavu u drustvu.

Drugi strucnjaci se slazu da Srbija postaje pogodno tle za pojavu ekstremnih rasistickih ideologija, sto je delom posledica ratova tokom prosle decenije pod vlascu Slobodana Milosevica kada su mediji prikazivali Hrvate, Muslimane i Albance kao demonske neprijatelje neduznih Srba.

Na pocetku ratova u Jugoslaviji, rezim je najpre pokusao da poveze Srbe i Jevreje kao neduzne zrtve fasizma za vreme Drugog svetskog rata, promovisuci aktivnosti organizacija kao sto su Drustvo srpsko-jevrejskog prijateljstva.

Medjutim, posto se ovom inicijativom nije postigao zeljeni rezultat na medjunarodnom planu, pojavila se antijevrejska propaganda, ukljucujuci tvrdnje da su Srbi zrtve jevrejskog lobija u Vasingtonu.

2

Ova propaganda je dozivela vrhunac tokom vazdusnih udara NATO-a 1999. godine zbog Kosova, kada su Jevreji u administraciji predsednika Bila Klintona optuzeni za planiranje bombardovanja Srbije.

Bozo Prelevic, beogradski advokat, kaze da verovanje u navodnu antisrpsku zaveru medju Jevrejima vuce korene iz Miloseviceve ere, kada su se na drzavnoj televiziji i drugim drzavnim medijima otvoreno prozivali Jevreji, masoni i drugi zaverenici za sve nedace srpskog naroda.

Ni po dolasku demokratskih vlasti u oktobru 2000. godine, srpsko drustvo se nije lako otrglo potrebi da za svoje probleme okrivljuje druge, kaze profesor Bozovic – bilo da su to Romi, Jevreji, Albanci, Amerikanci, Haski sud ili bogati investitori, koje mnogi dozivljavaju kao ekonomske kolonizatore.

Letimicni pregled internet sajtova desnicarskih organizacija u Srbiji otkriva obilje antisemitske literature i propagande.

Na veb sajtu organizacije pod nazivom "Serbian Defense League" [=Srpski odbrambeni savez], cija je misija da dokumentuje cionisticki genocid protiv Srba, kaze se da je "istrazivanje pokazalo kako su Jevreji na uticajnim polozajima u vlasti ucestvovali u zaveri s ciljem razbijanja Jugoslavije u nekoliko drzava koje bi imale prijateljske odnose sa Izraelom jer su Izraelu potrebni njihovi glasovi u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija".

Ova organizacija tvrdi da su Jevreji direktno odgovorni za bombardovanje Srbije od strane NATO-a krajem devedesetih. "Jevreji su usvojili rezolucije [u Ujedinjenim nacijama] da bi bombardovali Srbe, kao i da bi Srbi platili za ono sto Izrael cini Muslimanima".

"Srpski odbrambeni savez" optuzuje Jevreje za "kradju srpskog holokausta" jer je "najveci genocid za vreme Drugog svetskog rata pocinjen nad Srbima u nacistickoj Hrvatskoj, a ne nad Jevrejima u Nemackoj".

Aca Singer, dugogodisnji lider sve manje jevrejske zajednice u Srbiji, kaze da talas pretecih grafita i poruka na razlicitim veb sajtovima predstavlja razlog za ozbiljnu zabrinutost.

"Savez jevrejskih opstina podneo je sest krivicnih prijava srpskoj policiji, ali malo je nade da ce se nesto preduzeti po tom pitanju».

Ovi sajtovi postavljeni su u inostranstvu tako da policija i sudovi prakticno ne mogu nista da ucine jer nema zakona koji bi mogao da sankcionise javno ispoljavanje mrznje preko interneta.

Aca Singer kaze da je zanimljivo to sto su posle pada Milosevicevog rezima u oktobru 2000. godine antisemitski incidenti sve ucestaliji. On smatra da razlozi za ovakvo ponasanje pojedinaca i grupa verovatno leze u cinjenici da sa dolaskom prvih naznaka demokratije, neki ljude misle da je sve dozvoljeno, pa i otvoreno propagiranje antisemitizma.

"U poslednjih pet godina u Srbiji je objavljeno vise od stotinu antisemitskih knjiga", kaze Singer."Poslednje u nizu su 'Srbi u kandzama Jevreja' i 'Jevrejsko ritualno ubistvo'". U ovoj drugoj knjizi, koju

objavljuje izdavacka kuca "IHTUS – hriscanska knjiga", opisuje se kako Jevreji ubijaju hriscansku decu da bi njihovom krvlju zamesili svoj beskvasni hleb.

Na IHTUS-ovom veb sajtu nalazi se znacajna kolicina antisemitske literature i antijevrejskih kleveta. U clanku naslovljenom "Ritualno ubistvo kod Jevreja" ponavljaju se sve stare srednjovekovne optuzbe protiv Jevreja kao ubica neduznih hriscana.

"Kada se ritualno ubistvo pocini na Purim [jevrejski verski praznik]", pise u clanku, "onda je zrtva, obicno, odrasli hriscanin koji je ubijen zbog svoje krvi". "Kaze se da se ova krv susi i mesa sa praskom, od kojeg se prave trouglasti kolaci... Moguce je da se, ponekad, sasusena krv od ubistva pocinjenog na Purim, koristi i za dolazecu Pashu".

Izdavacka kuca "IHTUS", koja je stampala ovaj clanak, vlasnistvo je privatnog izdavaca iz Zablja u Vojvodini.

Izdavac Ratibor Djurdjevic je bivsi clan desnicarske organizacije Dimitrija Ljotica iz perioda pre Drugog svetskog rata. Djurdjevic je emigrirao u Sjedinjene Americke Drzave, ali se vratio u Srbiju 1990. godine.

Djurdjevic obrazlaze na sajtu da su njegove knjige vazne za Srbe i hriscane jer obelodanjuju informacije "o mocnim, a neprepoznatljivim i opakim vladarima ovog sveta, judeo-bankarima. Oni su najvazniji saradnici Satane u radu protiv Hrista".

3

On potom dodaje da su ovi "judeo bankari" naneli zla Srbima jer su "pokrenuli rat protiv Srba; pomogli sile raspada u Jugoslaviji; potpalili vatru u Bosni; stavili Srbiju i Crnu Goru pod surovi embargo; naoruzavali Hrvate i Muslimane... [i] svugde u svetu satanizovali Srbe".

Srbi stoje na putu "judeo-osvajacima koji hoce da stave Balkan pod svoju kontrolu", zakljucuje Djurdjevic. Na sajtu se najavljuju nova izdanja u slicnom stilu.

IWPR je pokusao sa stupi u vezu sa Djurdjevicem preko elektronske poste i telefona, ali bez uspeha. Medjutim, Branislav Jakovljevic, direktor IHTUS-a, rekao je za IWPR da njihove knjige ne optuzuju

sve Jevreje za zlocine protiv hriscana, vec samo neke. "Greh je optuzivati sve Jevreje", rekao je on. "Medju njima ima obicnih ljudi koji nisu zgresili prema

Bogu". Problem se javlja, dodaje on, sa "evropskim i americkim medijima koje vode jevrejski bankari i koji su odgovorni za stvaranje loseg imidza Srba".

Ipak, antisemitizam u Srbiji se ne ogranicava samo na rasprave na inostranim veb sajtovima i pretecim sloganima koji su anonimno ispisani po zidovima.

On dopire do mladih ljudi preko organizacija kao sto je "Obraz", koji svoje tvrdokorne nacionalisticke poruke upucuje studentima i drugim mladim ljudima.

"Obraz" je desnicarski pokret koji propoveda lojalnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpstvu uopste, potpirujuci strastvenu mrznju prema svemu sto nabraja kao neprijatelje nacije i crkve. Mladen Obradovic, predsednik "Obraza", rekao je za IWPR da su kljucne vrednosti "Obraza" ljubav prema Bogu i dobra volja prema svima ljudima, bez obzira odakle oni dolaze. Medjutim, njihov veb sajt ukazuje na jednu drugu pricu. U "Proglasu neprijateljima Obraza" na veb sajtu se kao neprijatelji navode "cionisti, poturice, ustase, demokrate, lazni mirovnjaci, sektasi, perverznjaci, kriminalci i narkomani".

"Oni ce biti pravedno kaznjeni jer ne mogu nesmetano da kvare zdravlje srpske omladine", preti se u proglasu "Obraza".

Obradovic je imao iznijansiraniji pristup opisujuci stav "Obraza" prema Jevrejima za IWPR. "Zato sto smo hriscani, mi ne mozemo i ne zelimo da krijemo istinu da su se mnogi evroatlantski mocni

ljudi jevrejskog porekla pokazali kao neskriveni neprijatelji srpskog naroda", kaze on. "Razlikovanje neprijatelja i prijatelja se ne moze nazvati antisemitizam", dodaje on. Prema Obradovicu,

jedini ljudi koji su u opasnosti u Srbiji danas su sami Srbi. U kojoj meri takvi stavovi dopiru do obicnih ljudi jos uvek je nejasno. Prema istrazivanju iz 2003. godine beogradskog Centra za proucavanje alternativa, antisemitizam je

rasprostranjeniji nego sto su to mnogi mislili. Devet odsto gradjana Srbije otvoreno se izjasnjava kao antisemiti, dok je neodlucno 31 odsto, kaze se u

istrazivanju. Cini se da mnogi obicni ljudi imaju konfuzno vidjenje istorije i spremni su da okrive Jevreje za

nedavne neuspehe i probleme njihove zemlje. Jedan vozac taksija izjavio je za IWPR da je "Hitler bio Jevrejin, a cinjenica da su oni [nacisti] pobili

milione sopstvenih ljudi je dokaz o tome koliko su zapravo losi".On je rekao da su Jevreji odgovorni za unistenje Jugoslavije jer je "Tito bio Jevrejin". Potom dodaje,

"Jevreji su zeleli da uniste Jugoslaviju zbog sopstvenih ekonomskih interesa". Jedna prolaznica na ulici rekla je da Jevreji preuvelicavaju opasnost od antisemitizma da bi imali koristi

od toga. "Jevreji koriste antisemitizam namerno da bi dosli do privilegija za sebe", kaze ona. Prema profesoru psihologije sa Beogradskog univerziteta Zarku Trebjesaninu, antisemitizam privlaci

mnoge gubitnike u srpskom drustvu opterecenom mnogim problemima. "Antisemiti su ljudi koji se osecaju neostvarenim, pa se cesto identifikuju sa svojom rasom, koja je,

prema njihovom sudu, iznad ostalih. Ti ljudi su iskompleksirani i svoj identitet traze u kolektivnom, povinujuci se ekstremnim teorijama".

On, pak, napominje da rasizam nikada u istoriji nije bio ukorenjen u Srbiji, te da su mnogi Srbi stradali spasavajuci Jevreje od holokausta, kao i da su Jevreji uvek ucestvovali u oslobodilackim ratovima u Srbiji. "Dobar primer je i podatak da je centar 'Jad Visem' iz Jerusalima, objavljujuci spisak 19.141 pravednika [ljudi koji su spasavali Jevreje], naveo i imena 113 pravednika iz Srbije", kaze Trebjesanin.

4

Dok veb sajtovi i dalje sire svoj otrov, vecina preostalih srpskih Jevreja kaze da se osecaju smireno, ali pozivaju vlasti da snaznije reaguju.

Aca Singer kaze da su postojece zakonske sankcije usmerene protiv sirenja mrznje isuvise slabe. "U krivicni zakon bi morala da udje odredba o antisemitizmu kao krivicnom delu", smatra on. Losa ekonomska situacija u Srbiji jedan je od faktora koji doprinosi porastu antisemitizma, dodaje on. "Jevreje su proganjale mnoge nacije tokom istorije. Pogotovo ako uzmete u obzir duboko ukorenjeno

uverenje da Jevreji kontrolisu globalni finansijski razvoj i politicke dogadjaje". Dragana Nikolic-Solomon je direktor IWPR projekta za Srbiju i Crnu Goru. Ljubisa Ivanovic radi za

beogradski dnevnik "Politika".

Antisemitizam - marginalna ili preteća pojava?

Omer KARABEG U poslednje vreme učestali su antisemitski ispadi u Srbiji. Ispisuju se grafiti i lepe plakati sa

anisemitskom sadržinom, šalju poruke da Jevreji treba da napuste Srbiju. O tome koliko je antisemitizam prisutan u Srbiji, ali i u Hrvatskoj, za naš program govore istoričar Ivo Goldštajn iz Zagreba i pisac Filip David iz Beograda.

RSE: U poslednje vreme učestali su antisemitski ispadi u Srbiji. Ispisuju se grafiti i lepe plakati sa anisemitskom sadržinom, šalju poruke da Jevreji treba da napuste Srbiju. Plakate potpisuje do sada nepoznata organizacija Nacionalni stroj. Gospodine David, mislite li da su to izolovani incidenti ili je to izraz jačanja anisemitizma u Srbiji?

DAVID: To je samo dijagnoza jedne bolesne situacije u čitavom društvu. Nije to samo taj Nacionalni stroj, koji se nedavno oglasio, tu su i druge organizacije - Obraz, Sveti Justin, Rasionalisti Srbije, itd. Medju njima su i neke grupe koje se direktno deklarišu kao nastavljači Hitlerovih nacističkih ideja. Medjutim, ne preduzimaju se mere protiv širenja rasne i etničke mržnje. Kad je reč o poslednjim incidentima, uhvaćena su tri momka koji su lepili plakate. Oni su kažnjeni kao da su na nedozvoljenom mestu lepili plakate za neki koncert. O onome šta stoji iza svega toga - ni reči. Karakteristično je da ovde antisemitizam služi da se kompromituju mediji, kao što je B-92, ili organizacije, kao što su Helsinški komitet i Fond za humanitarno pravo, upravo oni koji se zalažu za kažnjavanje zlocina i za suočavanje sa prošlosću. Kad se kaže da su oni pod uticajem jevrejskih krugova, da su plaćeni od Jevreja, onda to u ovom našem društvu dobija značaj neke stvarne opasnosti. Jer, ne zaboravimo, mi smo poslednjih 15-20 godina, posebno u vreme Miloševićevog režima, živeli pod opsesijom postojanja medjunarodne zavere protiv Srbije. A čim ima medjunarodne zavere, zna se ko mora da stoji iza toga - neki internacionalni element, a to su onda Jevreji.

RSE: Gospodine Goldštajn, ima li antisemitskih ispada u Hrvatskoj? Da li, recimo, u Hrvatskoj po fasadama ima kukastih krstova i antisemitskih parola?

GOLDŠTAJN: U Hrvatskoj nema takvih fenomena kao u Srbiji. Barem ne na prvi pogled. Nema antisemitizma u smislu direktnog napadanja Židova. U posljednje vrijeme dogodio se samo jedan incident koji nije ni zabilježen u medijima. Prije mjesec dana, baš u vrijeme kada je Hrvatska dobila odgodu pregovora sa Evropskom Unijom na faksove nekih ambasada u Zagrebu stigao je tekst do tada nepoznatog Hrvatskog radikalnog pokreta koji je ustvrdio da je Evropska unija jedno židovsko-masonsko stvorenje, da je Haški sud zapravo židovski marionetski sud, i tako dalje. Prijetilo se i nasiljem. Policija je, koliko znam, vodila istragu, ali ništa više od toga. Ja sam, čini mi se, prvi u javnosti nešto rekao o tome, mislim da do novinara te vijesti nisu niti došle. Ipak, čini mi se da je to jedan izolirani incident.

RSE: Gospodine David, kako se vlasti u Srbiji odnose prema antisemitskim ispadima? DAVID: U Srbiji prema poslednjem popisu ima 1.500 do 2.000 Jevreja, u Beogradu ih nema više od

500. Antisemitizam je zapravo izraz frustriranosti koja je ovde u Srbiji sve veća i veća. Hrvatska je dobila nezavisnost, ostvarila je neke ciljeve, Srbija nije dobila ništa, ne zna se čak ni kako izgleda njena država.

5

Više puta sam ovu situaciju uporedio sa onom u Vajmarskoj republici, mislim da je matrica ista - nacionalizam, militarizacija društva, veliko nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, mogućnost plaćanja ratne štete.

DAVID: Ne samo da se ti ispadi ne kažnjavaju, nego se vrlo blago gleda na tu vrstu incidenata. Oni se, medjutim, moraju posmatrati u sklopu ukupnog stanja. Ovde postoji jedan pokret za reviziju istorije. Pogledajte samo nove udžbenike. Recimo, u udžbeniku istorije za četvrti razred nema ni reči o holokaustu, nema ni reči o logorima koji su postojali ovde u Beogradu, na Sajmištu, nema ni reči o kamionima - dušegupkama kojima su prevoženi Jevreji kroz grad i onda gušeni u tim specijalno konstruisanim automobilima. To je bila neka vrsta pripreme za ono što će se kasnije dogadjati u koncentracionim logorima Aušvic i drugim. Uopšte, ukupna obaveštenost o onome što se ovde dešavalo u Drugom svetskom ratu je sve manja i manja. Treba znati da je Srbija bila prvo područje u Drugom svetskom ratu za koje su Nemci govorili da je očišćeno od Jevreja, i to već negde krajem 1941. i početkom 1942. godine. Na ovoj našoj teritoriji stradalo oko 90 procenata ukupnog jevrejskog stanovništva. To je, naravno, učinjeno po nacističkim zakonima, nacisti su u tome vodili glavnu reč, ali uz pomoć domaćih kolaboracionista, posebno ljotićevaca i Nedićeve žandarmerije. Medjutim, to se više uopšte ne spominje, zato što ovde dolazi ili je došlo do rehabilitacije upravo te vrste kolaboracije.

RSE: Koliko se u Hrvatskim školama uči o holokaustu, i ne samo holokaustu, nego i onome što se desilo u Jasenovcu?

GOLDŠTAJN: Činjenica je da hrvatski učenici poslednjih nekoliko godina mnogo uče o holokaustu, da je 27. sječnj, dan kad je oslobodjen Aušvic, postao Dan sjećanja na holokaust,. Mi smo, doduše, predlagali da to bude 22. april, to je dan proboja zatočenika iz Jasenovca, ali to se, nažalost, nije dogodilo. Hrvatska javnost u velikom postotku nema, čini mi se, velikih problema sa prihvaćanjem istine o genocidu nad Židovima u Drugom svjetskom ratu. Čak i desna javnost priznaje da se u NDH dogodilo nešto strašno Židovima. Vrlo rado bi izbjegli riječ genocid, ali mogu i taj genocid progutati, medjutim, cijela stvar se pokušava, apsolutno neprimjereno, objasniti da se to moralo napraviti zbog pritiska Njemaca, ili kao svojevrsni ustupak Njemcima. To je kao obrazloženje, naravno, besmisleno, ali to je, zapravo, povjesni revizionizam, a pod tim revizionizmom podrazumjevam i negiranje zločinačkog karaktera NDH. To je pravi problem Hrvatske danas. Taj povijesni revizionizma je, ustvari, jedna varijanta hrvatskog antisemitizma. Inače, antisemitizam danas u Hrvatskoj nije više problem, židovsko pitanje je apsolvirano. Problem je odnos prema Srbima i srpskoj manjini, pogotovu u kontekstu dogadjaja u Drugom svjetskom ratu, a čini mi se da se i to, kako dolaze drugačija vremena, u dijelu desne javnosti mjenja. Sada mjesto Srba zauzima Evropska unija. Masovnoj kulturi koja je nedemokratska, orijentirana na negaciju i netoleranciju, gotovo da i nije važno ko je na mjestu onog koga se mrzi - ovaj ili onaj etnikum, vjera ili kolektivitet. Ovisno o konkretnim društveno-političkim i povjesnim okolnostima mijenja se kolektivitet koga treba napadati.

RSE: Prema izvestaju State deprtmenta o globalnom antisemitiszmu, objavljenom u januaru ove godine, u periodu od jula 2003. godine do decembra 2004. u Srbiji i Crnoj Gori zabeleženo je više od 50 incidenata nad jevrejskim verskim objektima. Gospodine David, vi kažete da vlast nije reagovala na ove najnovije incidente. Da li je ikada iko u Srbiji osudjen za antisemitske ispade?

DAVID: Da se razumemo, bilo je ogradjivanja od tih incidenata, političke partije su se izjasnile, čak je i crkva izadala jedno saopštenje, ali to nisu mere koje bi sprečile jačanje antisemitizma. Antisemitizam treba posmatrati u realnom kontekstu. U Srbiji prema poslednjem popisu ima 1.500 do 2.000 Jevreja, u Beogradu ih nema više od 500. Antisemitizam je zapravo izraz frustriranosti koja je ovde u Srbiji sve veća i veća. Hrvatska je dobila nezavisnost, ostvarila je neke ciljeve, Srbija nije dobila ništa, ne zna se čak ni kako izgleda njena država. Više puta sam ovu situaciju uporedio sa onom u Vajmarskoj republici, mislim da je matrica ista - nacionalizam, militarizacija društva, veliko nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, mogućnost plaćanja ratne štete. Naravno, Srbija nije Nemačka, ne može se ta situacija ponoviti, ali tendencije u društvu su takve. Pogledajte, recimo, izdavačku delatnost. Postoji preko 150 naslova sa antisemitskom sadržinom. U uglednoj knjižari u centru Beograda može se naći 20 ili 30 takvih knjiga. Pomenuću samo nekoliko naslova da vidite o čemu se radi: "Jevrejska zavera protiv Srba", "Srpski narod u kandžama Jevreja", "Pod šestokrakom zvezdom", "Zašto se divim Adolfu Hitleru", "Mrtve krave protiv šest miliona mrtvih Jevreja", "Zašto je

6

rasizam ispravan", "Protokoli sionskih mudraca", "Vladika Nikolaj o Judejcima, neprijateljima hrišćana i hrišćanstva", "Zli i prokleti", "Zavera nad zaverama", "Zlotvori čovečanstva", "Satansko-judejsko porobljavanje čovečanstva", "Judejska zavera protiv Boga i čoveka", i , naravno, uz to ide uvek i "Mein Kampf". Kad čovek pročita jednu, dve ili tri takve knjige on počinje da veruje u neke "činjenice", neke "dokaze" da takva zavera postoji. Počinje da veruje da Jevreji stvarno vrše ritualna ubistva kao što piše na omotu jedne takve knjige. Pročitaću vam taj pasus: "Kada je ritualno ubistvo počinjeno na pashu, ubijeno je obično dete mladje od sedam godina, kao najsavršeniji mogući predstavnik svoje vrste. Ne samo što se proliva krv, već se ono i razapinje, ponekad se obrezuje, stavlja mu se kruna od trnja, ono se muči, udara, probada nožem, i ponekad se završna rana nanosi sa strane", i tako dalje, da ne čitam sve. Možete misliti kad neko nešto ovako pročita, šta će misliti o Jevrejima. To su knjige koje po zakonu ne bi smele da se ni štampaju, ni prodaju. Medjutim, one su prisutne svuda, apsolutno u svakoj knjižari, na svakom sajmu knjiga, i to su najprodavanije knjige.

RSE: Mogu li se u Hrvatskoj kupiti knjige sa antisemitskom sadržinom?GOLDŠTAJN: Mogu, nažalost. Hitlerov "Mein Kampf" imao je više izdanja i može se kupiti u

vodećim zagrebačkim knjižarama. Bilo je protesta protiv toga, ništa nije učineno, i ja osobno, i ljudi koji su meni bliski, pitali smo se šta napraviti. Ukoliko javno protestirate i dižete galamu, zapravo radite besplatnu propagandu tim knjigama i njihovim izdavačima. Ako o tome šutite, onda publiciteta nema, jer mediji o tome ne govore, ne reklamiraju ih ni izravno, ni neizravno. To se dogadja na polju alternativne kulture, negdje, kako bi Dalmatinci rekli, u škuribandi, na tamnoj strani ulice, gdje, doduše, ne zalazi malo ljudi, ali oni to rade potajno. To je nešto što prešutno postoji u javnosti i, nažalost, mi smo tu nemoćni.

RSE: Da li su u Hrvatskoj objavljeni "Protokoli sionskih mudraca", jedan od najstrašnijih antisemitskih pamfleta koji je ikada napisan?

GOLDŠTAJN: "Protokoli sionskih mudraca" objavljeni su i ovjde i bilo je nekoliko izdanja. Drugi antisemitski pamfleti, poput ovih o kojima govori gospodin David, u Hrvatskoj se nisu pojavljivali. Svi pokazatelji govore da to nije mainstream, niti u žiži interesa javnosti. To je nešto što postoji i što je neugodna činjenica, medjutim, mislim da bi jači pritisak protiv tih krugova mogao izazvati neželjeni efekt - jačanje desne radikalne scene što nikome nije u interesu.

RSE: Te knjige, očigledno, šire mržnju i to rasnu, a po zakonima i Srbije i Hrvatske, to je zabranjeno. Da li bi, po vama, gospodine David, trebalo zabraniti takve knjige?

DAVID: Savez jevrejskih opština je u nekoliko navrata zahtevao zabranu tih knjiga, od kojih neke prevazilaze i "Protokole sionskih mudraca", medjutim, do sada nije izrečena nijedna zabrana. Čak je pre nekoliko godina stigao odgovor javnog tužioca - ne znam da li je bio ciničan, meni je tako delovao - da i Savez jevrejskih opština treba da ulaže neke pare da bi se takve knjige objavljivale, a narod neka kupuje, pa će videti kakve su to budalaštine. Slažem se sa gospodinom Goldštajnom da se to dešava na margini, te knjige izdaju manje poznata preduzeća i pojedinci, ali ih objavljuju u velikim količinama. Medjutim, taj diskurs se uvlači i u neke knjige sa ozbiljnijim pretenzijama. Pre neki dan, upravo u vreme obeležavanja 70 godišnjice rodjenja Danila Kiša, u uglednom izdavačkom preduzeću "Narodna knjiga", pojavila se knjiga koja ima izrazito antisemitski podtekst. U njoj se žestoko napada Danilo Kiš, kao čovek i pisac, i sugerira da su kulturnu politiku u Srbiji godinama odredjivali pisci kao što su Oto Bihalji-Merin, Eli Finci, Oskar Davičo, Erih Koš, a zna se kojeg su oni porekla. Za samog Danila Kiša se kaže da je svoj svetski uspeh postigao zahvaljujući medjunarodnim jevrejskim vezama, i da je od nekog medjunarodnog lobija bio odredjen da nadzire srpsku kulturu, da je bio neka vrsta daljinskog upravljača. Ova knjiga je, rekao bih, sa odobravanjem primljena u beogradskoj čaršiji, bilo je, istina, i odbrane Danila Kiša, ali je od mnogih bila i podržana. Imam utisak da se sve svodi na to da treba stvarati etnički čistu književnost, a da, recimo, Danila Kiša, koji je jedan od najznačajnijih pisaca na ovom jeziku, treba odstraniti iz srpske književnosti.

RSE: Gospodine Goldštajn, shvatio sam da vi niste za zabranjivanje tih knjiga?GOLDŠTAJN: Ja ne želim da se takve knjige zabranjuju iz puno razloga. Jedan od njih je svakako u

tome da bi pritisak da se to zabranjuje, koji bi, možda, čak polučio i djelomičan uspjeh, mogao rezultirati kontraefektom. Naime, ja ne želim da se židovsko pitanje, odnosno antisemitizam, kao iskaz mržnje prema Židovima, prenaglašava u situaciji kada druge nacionalne i vjerske skupine doživljavaju iste takve, još i žešće

7

udarce. Mislim da bi svako isticanje, odnosno izdvajanje Židova, i stavljanje židovskog pitanja, odnosno antisemitizma, na posebno mjesto, rezultirao kontraefektom, i onda bi se čak i dobronamjerni ljudi rekli: "Pa, dobro, sada se difamira Europska unija, govori o zavjeri protiv Hrvatske, konstantno se na neprimjeren način govori o Srbima, a Židovi dobivaju takvo mjesto".

DAVID: Slažem se sa gospodinom Goldštajnom da je velika dilema da li pričati o antisemitskim knjigama i time im praviti reklamu ili o tome ćutati. Karl Poper je govorio da se demokratija, ako nije u stanju da sama sebe odbrani, može izvrgnuti u nešto veoma loše. Pitanje je ko treba da reaguje na pojavu takvih knjiga. Najbolje bi bilo da to čini intelektualna javnost. Medjutim, u Srbiji je problem što dobar deo intelektualne javnosti koji je, izmedju ostalog podržao Miloševićeve ideje i njegov režim, nije spreman da reaguje na pojave antisemitizma, on je pre spreman da se tome priključi. Ostaje nekoliko stotina ljudi u jevrejskoj zajednici koji su, moram to da kažem, više Srbi nego Jevreji, jer govore tim jezikom, ovde su se rodili i žive, i koji su strašno zaplašeni onim što se dogodilo u Drugom svetskom ratu. Nema porodice koja nije izgubila 40-50 najbližih, rekao sam već da je 90 procenata Jevreja u Srbiji stradalo. Razumljivo je da oni osećaju strah i potrebu da se reaguje, kada odjedanput bivaju ponovo izdvojeni, ponovo obeleženi, na nekim sajtovima se objavljuju njihove adrese, i to sve liči na pripremu nekog novog obračuna. Rekao sam da ovde postoji velika frustriranost što stvara pogodno tle za antisemitizam. Mislim da je proglašavanje Nikolaja Velimirovića za svetca, to se dogodilo devedesetih godina, jako pogodovalo stvaranju takve atmosfere. Grupe mladih ekstremista se u svojim antisemitskim istupima vrlo često pozivaju na Nikolaja Velimirovića. Spremni su da se odreknu svakoga u crkvi, i patrijarha, ali se neće odreći Nikolaja Velimirovića koji je napisao neke od najžešćih antisemitskih tekstova. I ne samo to, Nikolaj Velimirović, koji je danas izuzetno čitan, koji je danas uzor mnogim mladima, i onim ekstremnim, i onima koji to nisu, ima jaku antievropsku i antikulturnu orijentaciju. Za kulturu kaže da je to "nula ispod jedinice, blato, mutljag, glupačka ništarija", a kad govori o Evropi piše da "to nisu narodi, nego jazavci, dvonogi majmuni, zverovi, neljudi" i opominje Srbiju da se ne sme povesti za Evropom, jer "Evropom vlada jeres". Sva tehnička dostignuća - mikroskop, voz, avion, telefon - za njega su "izumi Djavola i njihovog oca Židova". Kaže da su sva evropska gesla sastavili Židi "koji su i Hrista razapeli, i demokratiju su stvorili, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam", sve su to, kaže Nikolaj Velimirović, "izumi Židova, odnosno oca njihova, Djavola, sve u nameri da ponize Hrista". Vrlo je opasno kad takve poruke dolaze iz samoga srca crkve. Bilo je zahteva od strane srpskih Jevreja da se crkva ogradi od tih Velimirovićevih pogleda, ali nikada nikakva ograda nije došla, jer je Velimirovićev antievropski, antikulturni, i rekao bih, antisemitski duh, usadjen u ono što je danas suština dobrog dela ljudi iz crkve.

GOLDŠTAJN: Kada je moja knjiga "Holokaust u Zagrebu" izašla 2001. godine, prva dva mjeseca su novine bile pune vrlo pozitivnih recenzija, čak se išlo i do hvalospjeva, a onda je počeo, i u "Glasu koncila" i u nekim desnim novinama, napad zbog moje prezentacije uloge nadbiskupa Stepinca u Drugom svjetskom ratu. Istina, u "Glasu koncila" nitko se od crkvenih ljudi nije oglasio, te tekstove su pisali ljudi koji su laici, ali bliski katoličkim krugovima. Ja nikada nisam negirao da je nadbiskup Stepinac pokušavao zaštititi i zaštitio je i spasio neke Židove, medjutim, uloga Katoličke crkve u Drugom svjetskom ratu ipak je bila ponešto dvojbena. To, nažalost, crkva nije željela prihvatiti, niti uopće bilo kakvu diskusiju o tom pitanju.

RSE: Znači, vi vidite u svemu tome i odgovornost Pravoslavne crkve? DAVID: Apsolutno. Istina, crkva je, doduše, malo kasno, posle tri-četiri dana, osudila nedavne

incidente i govorila o sličnoj sudbini Srba i Jevreja, o situaciji na Kosovu i tako dalje, ali nije direktno osudila grupe, koje se pozivaju na crkvu, i nije spomenula Nikolaja Velimirovića. Naprotiv, svako ko dirne u Nikolaja Velimirovića proglašava se za nepatriotu, izdajnika i stranog plaćenika.

RSE: Gospodine Goldštajn, kakav je odnos Katoličke crkve prema antisemitizmu?GOLDŠTAJN: Rekao sam da antisemitizma nema. Medjutim, kada je moja knjiga "Holokaust u

Zagrebu" izašla 2001. godine, prva dva mjeseca su novine bile pune vrlo pozitivnih recenzija, čak se išlo i do hvalospjeva, a onda je počeo, i u "Glasu koncila" i u nekim desnim novinama, napad zbog moje prezentacije uloge nadbiskupa Stepinca u Drugom svjetskom ratu. Istina, u "Glasu koncila" nitko se od crkvenih ljudi nije oglasio, te tekstove su pisali ljudi koji su laici, ali bliski katoličkim krugovima. Ja nikada nisam negirao da je nadbiskup Stepinac pokušavao zaštititi i zaštitio je i spasio neke Židove, medjutim, uloga Katoličke crkve u

8

Drugom svjetskom ratu ipak je bila ponešto dvojbena. To, nažalost, crkva nije željela prihvatiti, niti uopće bilo kakvu diskusiju o tom pitanju. I tako je to ostalo. U posljednjih nekoliko mjeseci neki desni krugovi u crkvi, opet su haragirali, odnosno napadali Europu zbog njenog insistiranja na hapšenju i izručenju generala Gotovine Hagu. Govorili su da nećemo ići u Europsku uniju na koljenima, i tako dalje. Medjutim, nedavno je nadbiskup i kardinal Bozanić dao izjavu u kojoj je, koliko se to crkvenim jezikom može reći, osudio antievropske tendencije u crkvi i izrekao stav da Hrvatska mora pogledati istini u oči, da mora pogledati u oči i onim povijesnim činjenicama koje joj ne služe na čast. To je, na neki način, ja se nadam, apsolutni prijelom u odnosu crkve, jer su neki crkveni krugovi zatvarali Hrvatskoj put prema Europi. Čini mi se, iako nemam definitivnih dokaza, da je upravo premijer Sanader, prilikom posjete papi Ivanu Pavlu II - to je bio posljednji premijer ili predsjednik koji je uopće razgovarao sa papom - potakao papu, odnosno Vatikan, da utječe i pritisne neke krugove u Katoličkoj crkvi da krenu prema europeizaciji, odnosno da počnu da mijenjaju odnos prema europskim integracijama i uopće prema ukupnom političkom životu Hrvatske.

RSE: I na kraju, u zaključku, gospodine David, kako biste okarakterisali antisemitizam u Srbiji - kao marginalnu ili kao preteću pojavu?

DAVID: Mislim da je poslednjih 15-20 godina antisemitizam zapravo bio pratilac politike, trebalo je da pruži malo uverljivosti svim idejama koje su plasirane sa političkog vrha. I onda je to ušlo u svakodnevni pogled na svet. Plašim se da se time stvara palanački i populistički kulturni model koji može Srbiju vratiti opet tamo gde je bila i dovesti do nekih situacija za koje smo verovali da se nikada više neće ponoviti. Antisemitizam ne ugrožava fizički ovo malo Jevreja što je oštalo, ali može naneti veliku štetu ukupnoj politici koju sada Srbija pokušava na neki način da formuliše. Ako hoćemo da se oslobadimo od antisemitizma i od antievropeizma i od zabluda o kulturi, kao što je ona Nikolaja Velimirovića koju sam malopre pomenuo, moramo promeniti ukupni kulturni model. A to ide jako teško, zato što nije bilo neophodnog suočavanja sa svim onim što se desilo u poslednjih petnaestak godina. Mi se s tim moramo suočti, a ne brisati to i praviti reviziju istorije kao da će, ako to učinimo, te stvari nestati. Ne, one će, pre ili kasnije, ponovo isplivati, još složenije i još tragičnije.

RSE: Vi ste, gospodine Goldštajn, rekli da praktično u Hrvatskoj danas nema antisemitizma. Da li mislite da se Hrvatska definitivno oslobodila negativnih stereotipa o Jevrejima?

GOLDŠTAJN:Ovo što je gospodin David govorio jednim djelom vrijedi i za Hrvatsku. Suočavanje sa zločinom vrlo teško ide i u Hrvatskoj. Nešto više je učinjeno kad je riječ o zločinima počinjenim tokom Drugog svjetskog rata. Danas više niko neće reći da su ustaše bili dobri dečki, ili vrlo malo ljudi će to reći. Ali, teško će se odlučiti da vrlo jasno kažu tko je u Drugom svjetskom ratu bio na krivoj, a tko na pravoj strani. A što se tiče suočavanja sa zločinima koji su dogodili za vrijeme onoga što se u Hrvatskoj zove Domovinski rat, to ide još teže, i to je nešto na čemu se mora raditi. Mislim da je dosta napravljeno u posljednjih pet godina i da se matrice, koje su vladale do 2000. godine, više ne mogu ponoviti, ali ne mogu reći da je učinjeno mnogo. Napravljen je bitan pomak, medjutim, još je dalek put do onoga što bismo željeli

NASTANAK PROTOKOLA PROTOKOLI KAO VELIKI FALSIFIKAT Svako izdavanje Protokola Jevreji sirom sveta odlucno napadaju, (i rekli bi s pravom). Svako ko je

procitao tu knjigu razumece i zasto. Za njih je ovo falsifikat sacinjen od strane Ohrane (tajne policije carske Rusije). Napisana je da se za

sve nedace okrive Jevreji i prema njima izazove mrznja. Protokole je koristio i Adolf Hitler kada je hteo da izazove antisemitska osecanja medju Nemcima. Jevreji kazu da je besmislena tvrdnja o jevrejskoj zaveri da vladaju celim svetom. Po njihovoj verziji

nastanka protokola Ohrana je preradila pamflet Morisa Zolija » Razgovor u paklu izmedju Monteskijea i Makijavelija «. Napisan jos 1862.godine u Zenevi, a uperen protiv apsolutisticke vlasti Napoleona III u Francuskoj.

9

U spisu » Ka jednoj racionalnoj teoriji tradicije « Karl Poper (nemacki filozof jevrejskog porekla) kaze da se u drustvenom zivotu nista ne ne odigrava onako kako smo zamislili i da uvek ima nezeljenih posledica koje se nikako ne mogu eliminisati. Zato je odlucno protiv svih 'teorija zavere' koje bi globalozovale pokusaje manjih ili vecih grupa da uticu na svetsku politiku u smislu osvajanja opste vlasti (kako se obicno pripisuje Masonima).

Ovo su zastupale uvek levicarske snage i partije liberalne orijentacije. S druge strane oni koji veruju u 'teoriju zavere' dokazivali su da protokoli nisu pamflet i falsifikat, a

glavni argument im je to da cionizam svojim delovanjem potvrdjuje mnoge stavove iz ovog teksta. Za Protokole se tvrdilo da prestavljaju zapis toka Svetskog kongresa Jevreja odrzanog u Bazelu 1897,

na kome su doneti planovi za postizanje dominacije nad svetom. Od pozanatih knjiga takve prirode je i Viktora Marzdena pod nazivom » Sionski protokoli «. On je bio

dopisnik 'Morning posta' iz Rusije. Po njemu istorija protokola je ovakva: Ruski agent u Parizu g-dja Justina Glinka dobavljala je vazne informacije koje je prosledjivala

generalu Orgevskom u Sankt Petersburg. Na spisku njenih placenika nalazio se i jevrejin Jozef Sorst, clan Pariske masonske loze 'Mizraim'. Jednog dana 1884.godine Sorst je ponudio informacije od velike vaznosti za Rusiju, a za uzvrat je trazio 2500 franaka. Suma je stigla iz Rusije i predata je Sorstu koji je g-dji Glinki urucio izvesne dokumente. Sorst je kasnije otisao za Egipat gde je, po izvestaju francuske policije, bio misteriozno ubijen. Original zajedno sa prevodom poslat je Orgevskom koji je sve to urucio svom pretpostavljenom generalu Cerevinu. Ovaj je trebalo da dokument preda licno caru, ali buduci da je bio duznik ruskim Jevrejima, on je dokument jednostavno sklonio u arhivu. U medjuvremenu se u Parizu pojavio jedan pamflet koji govori lose o ruskom dvoru i posto se sumnjalo da je u to umesana i g-dja Glinka, njoj je naredjeno da se vrati u Rusiju. Tu je bila prognana na svoje imanje gde je zapovedniku okruga Alekseju Suhotinu dala kopiju dokumenta koji mi danas poznajemo kao » Protokoli sijonskih mudraca «. Suhotin dokumente pokazuje svojim prijateljima Stepanovu i Nilusu. Stepanov 1897.godine privatno izdaje Protokole, a profesor Sergej A Pilus prvi put ih objavljuje u Carskom selu 1901.godine. Nilusov prijatelj G. Butmi takodje je izdao Protokole i jedan primerak ovog izdanja nalazi se od 10.08.1906.godine u Britanskom muzeju.

Januara 1917.godine Sergej Nilus je pripremio drugo izdanje dopunjeno i 'dokumentovano'. Medjutim, pre nego sto je dosla na trzite, kniiga je zaplenjena i unistena po naredjenbju Arona Kirbiza, poznatijeg pod imenom Kerenski. Nekoliko primeraka ipak je sacuvano i prebaceno na zapad. Knjiga je izdavana 1919 u Nemackoj, 1920 u Engleskoj i Francuskoj, i iste godine i godinu kasnije i u SAD. U Jugoslaviji knjiga je izdata 1929 u Split, 1933 u Beogradu, zatim ponovo 1941 po dolasku nacista u okviru antimasonske izlozbe, a sada ima i svoje najnovije izdanje 1994.godine od strane kuce » Velvet « koje je zabranjeno, kao i druga.

I uglavnom ovaj stav i preovladjuje u savremenim naucnim krugovima - da su protokoli potpuni falsifikat, spis u celini sumnjiv, koji su nosioci antisemitskih interesa podmetnuli sa namerom da se ozloglasi judaizam.

Ali, dali bas smemo tako odbaciti protokole? Oni sami snazno svedoce protiv takvog zakljucka, jer sadrze jedan broj zagonetnih napomena - koje

sasvim ocigledno nisu judaisticke, tako da ih sigurno nije mogao smisliti neki lukavi prevarant. Nijedan antisemitnski falsifikator sa makar malo pameti nikako ne bi umesao takve napomene u nameri

da stvori nepoverenje u judaizam, jer niko ne bi verovao da su one jevrejskog porekla. Podjimo redom i iznesimo neke od njih na koje bi smo skrenuli paznju citaocima: - U tekstu se u vise navrata govori o dolasku masonskog kraljevtsva i kralja sionske krvi koji ce vladati

tim masonskim kraljevstvom. Izjavljuje se da ce buduci kralj biti izdanak dinastickog korena kralja Davida. Tvrdi se da ce kralj Jevreja biti stvarni papa i patrijarh medjunarodne crkve.

Kao izraz jevrejske misli, stvarne ili izmisljene, takve izjave su bukacki besmislene. Jos od biblijskih vremena ni jedan kralj nije imao mesta u jevrejskom predanju, a samo nacelo kraljevanja je postalo potpuno beznacajno.

10

Zamisao o kralju bila bi isto toliko besmislena jevrejima 1897,g, koliko i danas, a ni jedan falsifikator nije mogao biti neobavesten o toj cinjenici. Cini se zaista da su navedene napomene pre hriscanskog porekla nego judaistickog.

Tokom poslednja dva milenijuma jedini kralj Jevreja bio je sam ISUS - a on je prema jevandjeljima bio od dinastickog korena Davidovog.

Ako neko izmislja jedan spis i pripisuje ga jevrejskoj zaveri zasto bi unosio tako nesumnjivo hriscanke prizvuke. (Na ovome cemo se podrobnije zadrzati nesto kasnije).

- Tekst Protokola se zavrsava neobicnim iskazom: "Potpisano od strane predstavnika Siona 33 stepena".

Zasto jedan antisemitski falsifikator ne bi pokusao da okrivi sve Jevreje umesto samo nekolicinu onih koji sacinjavaju predstavnike Siona 33 stepena? Zasto ne bi objavio da su spis potpisali, recimo, predstavnici medjunarodne jevrejske skupstine? Tesko da predstavnici Siona 33 stepana uopste deluju kao da se odnose na judaizam ili na ma kakvu medjunarodnu jevrejsku zaveru. U najboljem slucaju izgledalo bi kao da je to samo masonski spis, a znamo da 33 stepen u masonstvu pripada takozvanoj strogoj pokornosti sistema slobodnog zidarstva kojeg je uveo Hunt na zapovest svojih nepoznatih predpostavljenih ciji je pripadnik bio Carls Redklif. Vazno je reci da gornje razrede ovog reda cine najnizi razredi tajnog reda Sionskog priorata.

Zasto i kako su se Protokoli pojavili u javnosti smatramo nebitnim i pored cinjenice da su bili velika i dobro cuvana tajna, kao i svaki plan o delovanju bilo koje organizacije koja drzi do sebe i ima iole ambicije da plan realizuje.

A dogodilo se i ono neminovno: sto je dokument tajniji, vazniji, za drugoga zanimljiviji, raste mu mogucnost da se banalno otkrije.

Masonerija pokusava na sve moguce nacine dokazati da su Protokoli anti-semitski pamflet i povezati ih sa satirom Morisa Zolija o Napoleonu III.

Protokole pobiti izuzetno je tesko, cak i ako ih proglasite i falsifikatom ne mozete ih odbaciti. Naime, neko je izgleda prigrlio taj "falsifikat" i sprovodi ga u delo.

Pored najcesce citiranog stampanog teksta Protokola do kojeg je dosao Sergej Aleksandrovic Nilus i objavio 1902.g, u izdanju IKP " Velvet" Beograd 1994.g, postoji tekst protokola do kojega je dosao i drugi Rus - Jurij Butmij i koji je objavljen 1901.godine.

Oba teksta su skoro potpuno ista - nije podudaran redosled i broj sednica, a javljaju se i recenicne razlike u tekstu pojedinih sednica.

Analizu razlike Butmijevoj i Nilusovog teksta dao je Mihajlo Popovski u knjizi Tajni svet masona i u zavrsnom komentaru samih Protokola M. Popovski napominje:

Butmijev tekst niko nije opovrgao. A kako i bi kada je najveci deo onoga sto se nalazi u njegovom stivu sadrzano u trima ranijim govorima ili spisima triju jevrejskih rabina:

Prvi je govor rabina Rajhorna (Reichhorn) u Pragu, tacnije na grobu rabina Simeona ben Juda. Bilo je to godine 1880.g, dakle sedamnest godina pre kongresa u Bazelu. O tome sta je i kako govorio saznajemo od Ser Dzon Redklifa u natpisu 'Izvestaj o istorijskim i politickim dogadjajima poslednjih deset godina'.

Drugi je 'Ein Rabbiner uber die Goim', brosura koja je 1901.g. dopala u ruke mladoceskom zastupniku Bresnovskom i radi koje je on interpelirao ministra rata, pa je tako izasla u javnost (austrijski nedeljnik 'Michel Wache auf' broj 7 i 8 od 2. i 3. marta 1901.godine).

Treci je govor nekog rabina na kongresu u Lavovu 1911.godine, a obelodanjen je u beckom 'Bauern - Bundler' od 1.novembra 1912.godine.

Autenticnost ovih spisa nikad nije poricana i ni sa koje strane. Za nase razmatranje od znacaja je to da ono sto je receno u ovim trima spisima, receno je i Butmijevom stivu. Ne odredjujuci se cvrsto u stavovima, zelja nam je bila da produzimo onamo gde su masoni stali."

Sve ovo govori u prilog autenticnosti teksta Protokola - ali ne u smislu cionisticke, judaisticke zavere vec kao spis nekog tajnog hriscansko - jevrejskog reda ili drustva.

III-3 I l u m i n a t i

11

U Nemackoj u XIX veku Adam Vajshaupt (1748 1830), jezuita, profesor kanonskog prava na Univerzitetu u Ingolstatu osniva 1. maja 1776 satanski red 'Drustvo bavarskih iluminata' cije je drugo ime Veliki templarski majstori'. Za njega istoricari i znalci masonerije i satanizma kazu da se 'Cudovisni Adam Vajshaupt' moze smatrati za jednog od najvecih zlocinaca sa najpaklenijim umom za koji zna istorija ljudske rase ... 'anarhista' ... covek koji kao i svi masoni najveceg stepena koristi satanizam u politicke svrhe. Na kongresu ovog satanskog reda u Frankfurtu 1876 odredjeni su karakter i ciljevi reda, a oni su: baciti narode u bedu, tiraniju, haos i svet dovesti do anarhije, posrestvom monstruozne organizacije crne internacionale satanista.

Treba napomenuti da u trenutku osnivanja ove sekte, ili reda - kako hocete - ona nije pripadala masoneriji. Sam Vajshaupt nije bio mason, ali u cilju daljeg jacanja i obezbedjivanja reda, pristupa masoneriji, kao i drugi iluminati posle njega.

Vrlo mocni iluminati ubrzo postaju interesantni za 'arhitekte svetske harmonije' i od tada pocinje njihov moralni pad, ali ubrzo postaju elita same masonerije jer su u svakom pogledu po svom ustrojstvu i elitizmu clanova - koji su bili za to vreme u samom intelektualnom svetskom vrhu.

Opsteobjavljeni ciljevi ovog jezuitskog reda prilikom njegovog osnivanja su bili i ostali vrlo napredni i to u svim vremenima i prostorima. Dalje, kosmopolitsko i vandrzavno ustrojstvo iluminata je zahtevalo piramidalno unutrasnje organizovanje reda.

Prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovica ciljevi iluminata su bili sledeci: - rimokatolicizam jezuitskog tipa jete predhodio redu, ali vise nije neophodna veroispovest

iluminata, - unapredjenje odnosa poverenja, te tolerancija izmedju pripadnika razhlicitih kofresija i na taj nacin

obezbedjuje preduslov za nastanak jedne svetske religije, - gradjanska i socijalna jednakost, - pravilna raspodela materijalnih dobara, - ravnomernije vrednovanje ljudskog rada, - racionalnije koriscenje prirodnih resusra, - ocuvanje zivotne sredine, - oslobadjanje ljudskih intelektualnih moci radi opste dobrobiti. Prema delu 'Novi svetski poredak' Per Robertsona, ciljevi iluminata uclanjenih u razne javne i tajne

organizacije bili su: - Ukidanje privatne svojine, - Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti, - Stvaranje svetske vladajuce elite, kao i - Broba protiv judeo-hriscanskog teizma. Pored Vajshaupta i njegovog portparola i maga reda - Kaliostra, ideoloski drugovi su im bili i knez

Meternih, Mirabo, Mesmer, veliki pesnik Gete i drugi. Nasavsi zajednicke interese vazno je napomenuti, da je Drustvu bavarskih iluminata ubrzo pristupila

elita tadasnjeg evropskog i svetskog bankarstva i masonerije: Majer Amsel Rotsild. Stern, Stajer, Vermajer i Suster, a kasnije i kolosi kao Rokfeler, Maknamara,

bivsi ministar odbrane SAD Tomas Votson, kao i mnogi drugi do Keri Granta. Oni su finansirali izgradnu hrama svetske crkve u Vasingtonu.

Obican svet verujuci da se iluminati bore za socijalne reforme i gradjansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno. Samo oni u najvisim redovima znali su kolika bogastva zgrcu i koliko brzo se osvaja politicka moc. Oni tako postaju medju prvim komercijalno verskim grupama - sektama (kako ih danas zovemo).

Pored ideologa i Vodje Francuske burzoaske revolucije njima su pripadali i velikani komunistickih revoluicija Lenjin, Trocki, Zinovjev, Tito ...

12

Zoran Nenezic u knjizi "Masoni u Jugoslaviji" kaze: "Nije sporno clanstvo Karla Marksa u njegovim mladickim danima u jednoj lozi iluminatskog reda, pobocnog masonskog sistema,... Ovaj ideolog komunizma, tipican jevrejin i mason, koji je ustao protiv svih svetinja, pokusao je satanski da pokrade Boga i vlastiti narod. Naime, mesijansku ideju, koja se odnosila na jevrejski narod kao izabrani Boziji narod, Karl Marks je preneo na jednu klasu, na proleterijat".

Ova isprepletenost interesa vladajucih krugova sveta, krupnog kapitala, politike sa ezotericnim i verskim redovima i sektama jos vise dovodi u sumnju sve pozate teorije o nastanku masonstva jer u toj prepletenosti tesko je sa sigurnoscu tvrditi ko je koga ustvari porodio. Pa se i postavlja pitanje nastanka samih Protokola da nije to jos jedna u nizu pakosti podmetnutih jevrejskom narodu, ili ne. Cinjenica da ima dosta jevreja u tim mracnim redovima ne moze se tumaciti stereotipom da su samo jevreji i krivi za sve to i ko ima pravo da tako generalizije nesto na jedan narod. Sa druge strane sami protokoli su genijalna tvorevina program za dalje osvajanje sveta. Da je Ruska obavestajna sluzba htela samo da napakosti jevrejima ne bi morala da izmislja jedan tako genijalan spis, vec bi bio dovoljan i neki bolji pamflet.

Masoni nastoje da ispolje samo izvesne simpatije za satanizam, priznavajuci ga jedino kao sebi paralelni ideoloski pravac. Ali usudili bi se dakazemo da se isto tako moze s pravom smatrati da je masonerija potekla iz satanizma, pre nego ovaj iz masonstva. Jer satanizam ne treba smatrati samo za tamo neku sektu to je vrlo ozbiljen pravac koji ne treba potcenjivati i treba znati da obozavaoca satane je bilo od vremena od kad je i nastao sto znaci od pocetka vremena, kao sto smo napred i izneli.

Zapadnoevropski pesnici (Igo, Bodler, Renan, Bajron, pa i Ljermontov) svi redom masoni, himnama i odama koje pisu cast Lucifera, pokusavahu da opravdaju svog patrona optuzujuci hriscanskog boga za 'nepravednu' osudu palog andjela, ( - jer to je andjeo koji se udaljio od ideje i znacenja ove reci, dakle, pali andjeo III Kor 22:21)

Iako je opste rasireno misljenje o antimasonskom stavu nacistickih vlasti, manje je poznato i precutkavano je ono sto su nemacki slobodni zidari ucinili nacistickoj Nemackoj. Rasisticki i nacionalisticki usmerena masonerija organizovana u organizaciji "Tule" umnogome je obezbedila podrsku krupnog kapitala Hitleru i omogucila mu dolazak na vlast.

Iluminati su tesno je povezani sa franscuskom lozom Veliki Orijent. Naziv prosvetljeni znaci da su clanovi upuceni u tajna ucenja mracne ezoterije Lucifera i tako su na neki poseban nacin 'progledali'.

Giovoreci o raznim predstavnicima vlada koje su iluminati osdredili kao metu svog podrivackog delovanja Vajshaupt je (prema knjizi Dz. Robinsonaa Dokazi zavere 1798) primetio: ' Stoga je nasa duznost da ih (vlade) okruzimo njihovim (iluministickim) clanovima, tako da oni profani, nemaju pristup njima,... Ako je neka osoba sklonija da slusa princeve nego red, onda ona nije dostojna toga i ne moze se vise uzdici. Moramo dati sve od sebe da omogucimo postavljanje iluminatra na sve vazne drzavne polozaje. Pomocu tog plana mi cemo upravljati celim covecanstvom… Polozaji moraju biti tako dodeljeni i vesto planirani, da mozemo tajno uticati na politicke poslove.

Neverica je najznacajniji faktor koji radi u korist masonerije. Pristojni ljudi tesko da mogu poverovati da postoje pojedinci po prirodi tako opaki da pokusaju da zavladaju svetom u ime Lucifera.

Da bi ostvarila svoje planove masonerija stvara druge organizacije, kao sto su bili iluminati, kojima dodeljuje posebne zadatke. Na taj nacin, ako stvari krenu naopako, ili ako se operacija otkrije, masonerija ostaje netaknuta, tvrdeci da sa svime time nema nikakavog posla.

Prvo veliko 'dostignuce' iluministicke masonerije bilo je podsticanje Velike francuske revolucije kroz Jakobisnko drustvo i Napoleona Bonapartu koji je bio njihov covek. Pomoc su dobili i od Voltera, Robespjera , Dantona i Maraa koji su bili istaknuti masoni.

'Kada je narod uvideo da mu se u ime slobode cine svakojaka ustupanja i popustanja, on je na mah uobrazio da postaje gospodar i gurnuo u vlast, ali je naravno, kao i svaki slepac, nabasao na masu prepreka, pojurio je da trazi rukovodioica, nije se dosetio da se vrati predjasnjem i polozio je svoja punomocja pred nase noge. Setite se francuske revolucije kojkoj smo mi dali ime velika. Tajne njene pripreme dobro su nam poznate, jer je ona delo nasih ruku.'

Iluministicki masoni, bice delimicno odgovorni i za postojanje Americkog gradjanskog rata sredinom XIX veka. Grad Carlston u drzavi Juzma Karolina, gde je secesionisticki pokret i otpoceo, bio jer u to vreme

13

i sediste masonerioje reda Skotskog rituala. To je malo poznata cinjenica koju je masonerija uspesno krila od javnosti.

Predsednik SAD Tomas Dzeferson svestan zavere protiv mlade americke nezavisnosti od strane evropskih masonskih krugova koji su svojim ogromnim kapitalom hteli da ekonomski preovladaju, govorio je: 'Ako americki narod ikad dopusti privatnim bankama da kontrolisu izdavanje njegovog novca, najpre inflacijom, a potom i deflacijom, banke i korporacijke koje ce se oko njih stvoriti, lisice ljude sve njihove imovine, tako da ce njihova deca osvanuti kao beskucnici na kontinentu koji su njihovui ocevi osvojili'.

Abraham Linkon se snazno suprostavljao snagama iluministickih masona da uspostave privatnu centralnu banku svestan opasnosti od mogucih zloupotreba, narocito, jer je bio svestan i masonskih namera u tom pogledu. Njegova moc predvidjanja i mudrost sprecili su to za jos cetrdesetak godina. Stvaranjem sistema savezne rezerve l913.g. koji je obezbedjivao evropskim iluministickim snagama stalnu ulogu u americkim finansijama, kao i Zakonom o osnivanju Banke savezne rezerve (privatne banke) koji je potpisao vudro Vilson strahovanja prvih americkih predsednika su se ostvarila.

Esencija masonskih odnosa prema nacionalnim drzavama, posebno nacionalnim monarhijama i nacionalnim crkvama, izrazena je u sizeu programa Adama Vajshaupta: » Udavite poslednjeg svestenika crevima poslednjeg kralja « .

Buduci da su nacionalne elite misleci i vodeci sloj svakog naroda i kao takve nezaobilana prepreka na putu ostvarenja masonskog cilja svetske imperije, slobodni zidari su ih gde su god mogli » pobili ili spletkama ocrnili ili ih proglasili nenaprednim i reakcionarnim «.

U pravoslavnoj Rusiji oni su na zivot drzave i drustva uticali jos od Petra Velkog, a odlucno se borili protiv monarhijskog drzavnog uredjenja. Njihova rusilacka delatnost omogucila je dolazak boljsevika i najstrasniji rat koji je poveden protiv Crkve Hristove jos od Dioklecijanovih vremena. Razaranje ruske monarhije masoni su pomagali i finansijski malo je poznata cinjenica da je bogati jevrejski bankar Jakob Sif dao Trockom 20.000.000 dolara (ili njegovih ili Rotsildovih, ili specijalnog ratnog fonda americke drzave) i poslao ga iz Njujorka da razbukti revoluciju koju je Lenjin vec bio otpoceo u carskoj Rusiji. Lenjinov prelaz iz Svajcarske u Rusiju, plombiranim diplomatskim vozom, preko Nemacke udesio je judejski bankar, major Maks Varburg, koji je igrao ulogu sefa Kajzerove obavestajne sluizbe. Mnogo je novca ispumpano i kasnije iz americke drzave da bi se pomogle nefunkcionalne socijalisticke drzave.

Prema Zbignjevu Bzezinskom, jednom od vodecih masona sveta, bivsem savetniku za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Dzimija Kartera i direktoru i ideologu Trilateralne komisije, uloga boljsevizma u Rusiji sastojala se u tome da ogranice posledice jednog nacioanlnog budjenja. Bez Staljina caristicka Rusija bi postala sovinisticka moderna diktatura, mnogo opasnija nego boljsevicka Rusija. Sa Sovjetskim savezom se moglo diskutovati, kao sa manjim zlom, jer je boljsevizam zauzdao ruski imperijalizam, ali prema nacionalnoj Rusiji ne treba imati milosti.

Bzezinski poslednju etapu svetske istoprije vidi kao » tehnokratsku eru « odnosno kao ideal » razumnog humanitarizma u svetskim razmerama «. A sto ustvari znaci: prema Vebsterovom recniku humanitarizam znaci 'princip koji negira bozansko bice Isusa Hrista'. To je doktrina da su obaveze coveka ogranicene na coveka i medjuljudske odnose i da proisticu iskljucivo od njega. Postepeno dolazi jedno drustvo (po Bzezinskom) koje ce sve vise biti kontrolisano i usmeravano. Takvim jedniom drustvom vladala bi jedna elita, neometana tradicionalnim vrednostima. Ta elita se ne bi ustezala da svoje politicke ciljeve ostvari uvodjenjem najmodernije tehnike kojom se moze uticati na ponasanje naroda i kojom se drustvo moze potpunije nadgledati i kontrolisati. U casopisu 'Encounter' (1-68) Bzezinski na istu temu izvodi sledece: » ... bice moguce vrsiti gotovo stalan nadzor nad svakim pojedinim gradjaninom ... «

(Des Grifin: Ko upravlja svetom).

PROTOKOLI KAO JEDAN OD DOKUMENATA SIONSKOG PRIORATA

14

VI-1 Sionski priorat Da bi mogli pravilno razumeti Protokole moramo spoznati sta je to Sionski priorat i u kojim uslovima i

zasto je stvoren ovaj drevni red. Koji su to politicki i istorijski uslovi koji su iznedrili ovako mocnu organizaciju koja se odrzala kroz vekove. Mislimo da je ovo vrlo vazno da bi se moglo pravilno razumeti cemu su namenjeni Protokoli i kome i sa kojom namenom. Pozabavicemo se malo i istorijom.

Sionski priorat je tajni red koji osnovao jos 1099.godine Godfri Bujonski - kralj Jerusalima. Glavni zadatak ovog reda bio je da cuva i brani pripadnike merovinske krvi i da stvara uslove za preuzimanje kraljevskog trona, oduzetog jos 679.g. ubistvom Dagoberta II, a u dosluhu sa Papom.

Najbolje odslikava ulogu sionskog priorata jedna recenica koju je navodno napisao jedan njegov clan: " Bez Merovinga, Sionski priorat ne bi postojao, a bez Sionskog priorata merovinska dinastija bi

izumrla". Prema izvorima koji su nam bili dostupni, nesporni istorijski podaci u vezi ovog reda bi bili sledeci: Tajni red koji je delovao pod mnostvom imena, najcesce je poznat kao Prieure de Sion (Sionski

priorat). Sionskim prioratom je upravljao niz velikih majstora cija se imena nalaze medju najsjajnijim u

zapadnoj istoriji i kulturi. Veliki fizicar Isak Njut bio je i veliki majstor Sionskog priorata. Na celu ove organizacije nalazuio se od 1691.g. do 1727.g. Bio je obuzet hermetickim tekstovima i vlastitim je stavovima podrzavao hermeticku trediciju. Verovao je da razmere i sklop Solomonovog hrama kriju alhemijske formule.

Tokom istorije ovaj red su vodili ljudi kao sto je Rene Anzujski, Sandro Filipepi poznatiji kao Boticeli, Leonardo da Vinci, Viktor Igo, Klod Debisi, Zak Kokto i drugi. Kroz skoro celu svoju istoriju Sionski red se nerazdvojivo vezivao za red svestenika - ratnika, za Templare (Hramovnike).

Ideja o osnivanju templarskog reda je pala na pamet Igu de Pajenu u Jerusalimu koji je, moguce je, bio inspirisan redom Ubica ili Isamailijahan Nizara koji je osnovao Hasan-i Sabah u planinama Elburca u Iranu.

Poznati pod imenom muharam, "crveni", >fedawa Isamav Vili Kalifata, nosili su crvene kape, pojasve i cizme, uz belu tuniku.

Templari su nosili crveni krst na beloj tunici, a vitezovi Bolnice Svetoga Jovana Jerusalimskog (poznati kao malteski vitezovi zmedju 1530. i 1798), koji su cesto obrtali simbolizam templara, najzad su prihvatili, na svojoj odeci ukrasenoj grbovima, beli krst na crvenoj osnovi. Godine 1118, uz podrsku mladoga Bernara od Klervoa koji je za njih, strogo Pravilo Svetoga Benedikta prilagodio uslovima vojnog zivota, templari su dobili zvanicno priznanje i pravo da nose oruzje kako bi branili hodocasnike u Svetoj zemlji. U stvari, oni ce postati specijalisti za odbranu Jerusalima.

Bila je to avanturisticka vojno-religiozna grupacija koja je obavljala funkciju policije, zastitnika hodocasnika koji su isli u Jerusalim. Templari su, bitisuci tamo, stupili u kontakt sa rabinima i hodzama i saznali su neke tajne Istoka, koje su poticale zapravo od Atlantidjana. Sa prosirenjem tog znanja red se pretvorio zapravo u verski, i onda vrlo ojacao, tako da je postao opasnost za vladare Zapadne Evrope.

Posto je papa podario templarima i bolnickim redovima privilegiju da direktno zavise od susreta sa papom cime je presecen beskrajni red crkvene birokratije, oni su postali uistinu pravi gospodati Svete zemlje. Ludo hrabre u borbi, ove hriscanske elitne jedinice su zadobile izvanredno vaznu ulogu i na Zapadu. Prvo je templarima poveren transfer novca hodocasnika u Svetu zemlju; onda su, kroz tesnu mrezu tvrdjava od skotske do Spanije, prenosili novac i kroz Evropu; najzad, postali su bankari i izdavali su sertifikate o razmeni koje je mogla otkupljivati (kao vrednosni papir), neka druga templarska agencija. Bankari kraljeva, koji su podnosili racune jedino papi, templari su neizbezno, zahvaljujuci svome bogatstvu i svojoj nezavisnosti, postali predmet zavisti, ljubomore, mrznje i zebnje medju snagama koje su u drzavi pocele da dizu glavu.

Gubitak Jerusalima 1187. godine n.e. nije jos izazvao nikakvu sumnju u korisnost templara; naprotiv, 1198.godine, novi vojni red pojavio se u Nemakoj, pod nazivom tevtonski vitezovi, koji ce ostati veran ekskomuniciranom caru Fridrihu II (1210-1250). Situacija se za templare promenila kada je poslednji hriscanski bastion u Svetoj zemlji pao u ruke Turaka Mameluka 1291. Godine 1307, zeleci da stavi tacku na

15

njihovu finansijsku moc, francuski kralj Filip Lepi uhapsio je templare u Francuskoj i izvrsio pritisak na papu (Klimenta V, izgnanog u Poatje a onda u Avinjon, izvan francuske jurisdikcije, pa ipak opasno blizu francuskoj teritoriji) da povuce svoju zastitu templara.

Red templara se raspao 1312, njegov veliki majstor Zak de Mole postao je, 1314, poslednja zrtva krvavog progona koji su smislili Filip Lepi i njegov svetnik Vilijem od Nogareta.

Uspeli su da ih sve uniste, kralj je spalio na lomaci majstora Zaka de Moleja... No na samoj lomaci on je prokleo kralja i prorekao obnovu reda kroz 600 godina, bilo je to 1314.godine. Sve se to i obistinilo - kralj je sa svojim pristalicama umro pod misterioznim okolnostima iste godine, a red je obnovljen, posle 600 godina u punom sjaju, sto ne znaci da nije tinjao sve vreme, u XIV veku se pojavio kao hermeticki red Ruzinih Krstasa. Red Templara se ponovo pojaviop kao red Iluminata, pod vodjstvom Zana Adama Vajshaupta u Bavarskoj. Oni su i masoni i Templari i Malteski vitezovi i komunisti i nacisti i gospodari novca, oni su vladari iz senke.

Iako su vitezovi templari bili unisteni i rastureni izmedju 1307 i 1314 godine, Sionski priorat ostao je nedirnut. Nastavio je da deluje kroz vekove i ako je i sam povremeno razdiran krvavim stranackim sukobima. Delujuci u senci, iza kulisa, upravljao je nekim od odsudnih dogadjaja u zapadnoj istoriji.

Zahvaljujuci dodiru sa islamskom i jevrejskom kulturom, templari su vec bili usvojili veliki broj prestava tudjih pravovernom rimskom hriscanstvu. Bliski odnosi su odrzavani sa jevrejskim zajednicama sa kojima su ih vezivali finansijski interesi i skolstvo. Tako su templari bili izlozeni mnogim stvarima koje Rim nije odobravao, sto je na kraju i rezultiralo njihovim unistenjem. Cesto je iznoseno da je templarima bila poznata neka vrsta tajne koja se odnosila na poreklo hriscanstva. Govoreno je da su oni bili gnostici, jeretici, da su bili prebezi u islam. Tezili su stvaralackom jedinstvu rodova, rasa i vera - doslednoj politici islamske, hriscanske i herbejske misli.

Od svih optuzbi protiv templara najozbiljnije su bile one za bogohuljenje i jeres - za poricanje, gazenje i pljuvanje po krstu. Da li su odbacivali Hrista ili su jednostavno odbacivali raspece? (U skladu sa katarskim verovanjem). Tesko je na ovo odgovoriti, ali izgleda jasno da se nesto odbacivalo i da je taj cin bio bitno nacelo reda. Templari su bili cuvari Svetog grala - sta god to bilo.

Od 1188.g. vitezovi templari su bili samostalni - nisu vise padali pod vlast Sionskog reda niti su delovali kao njegova vojna ili upravna ruka. To je trajalo sve do njihove strasne propasti 1307.g. Tvrdi se da su sionski i templarski red do 1188.g. imali zajednickog velikog majstora, a od tog datuma sionski red bira svoje velike majsore i iste godine sionski red je izmenio svoje ime usvajajuci ono koje je navodno zadrzao do danas - Sionski priorat.

Sionski priorat i danas postoji, i jos uvek je aktivan. Uticajan je i igra ulogu u medjunarodnim poslovima na visokom nivou, kao i u stvarima domace poslitike izvesnih evropskih zemalja. Do izvesne, znacajne, mere je odgovoran za veliki deo gradje o njemu rasejane od 1956.g. od kada pusta u opticaj izvesne podatke, razdrazujuce iscepkane na komadice, u tacno odmerenim kolicinama, dovoljno taman da zadovolji nagovestaje. "Vreme je u vrlo stvarnom smislu sazrelo da sionski priorat pokaze svoju ruku". ...Cinilo se, ukratko, da su Prioratski spisi narocito proracunati da utabaju staze nekom zapanjujucem otricu. Kakvim se god na kraju to otkrice moglo pokazati, ono je ocigledo iziskivalo poduzi postupak "omeksavanja" - pripremanja ljudi. I kakvim se god na kraju, to otkrice moglo pokazati, ono je nekako ukljucivalo merovinsku dinastiju, produzenje krvne linije te dinastije do danasnjeg dana i potajno kraljevanje.

Priznati i objavljeni cilj Sionskog priorata je ponovno vaspostavljanje merovinske dinastije i krvne loze - ne samo na prestolu Francuske vec i na prestolima drugih evropskih zemalja pa i sveta. Uspostavljanje ezotericnog geo-politickog i etnarhicnog svetskog poretka. Prevedeno na svetovni jezik to bi znacilo - ustanovljenje novog Svetog rimskog carstva svetovne drzave koja bi trebalo da ujedini sve narode, a da pociva na duhovnim, umesto na drustvenim, politickim ili ekonomskim temeljima. Takva drzava je trebalo da ostvari vekovni san o carstvu nebeskom na zemlji. Ostvarila bi se prastara hermeticka postavka - kako gore tako dole. A ona nije bila sasvim utopojska ili naivna, bila je naprotiv makar delimicno izvodljiva u okviru proilike Evrope kasnog XIX veka.

Ponovno vaspostavljanje merovinske dinastije je dozvoljeno i opravdano, po njima, i zakonski i moralno. Iako je bila zbacena u osmom stolecu, merovinska krvna loza se nije ugasila. Naprotiv, nastavila se

16

bez prekida, u pravoj liniji od Dagoberta II i njegovog sina Sigisberta IV. Uz pomoc dinastickih saveza i bracnih ukrstanja ta loza je obuhvatila Godfrija Bujonskog koji je osvojio Jerusalim 1099.g, (iste godine je osnovao i Sionski priorat) i razne druge vlastelinske i kraljevske porodice, prosle i sadasnje (Blansfor i Zizor, Sen - Kler - Sinkler,...)

Brakom Marije Terezije fon Habsburg - austrijske carice i Fransoa I od Lorene u XVIII veku, konacno Merovinzi dolaze - ali na austrijski presto. Iz ovog braka je rodjena Marija Antoaneta i udajom za Luja XVI trebalo je da njihov potomak uspostavi i u Francuskoj vladavinu Merovinga. Sledeci korak bi bilo objedinjavanje dva velika carstva u jedno evropsko carstvo sa velikim monarhom 'koji ce obnoviti krv iz velike svete zdele' (Sveti gral). Taj se plan nije ostvario jer francuska revolucija je ubila Luja XVI i Mariju Antoanetu 1793.godine i odgadja ujedinjenje Evrope za mnogo vremena.

Krajem XIX veka bili su gotovi planovi za stvaranje Svete lige koja bi ujedinila katolicku Evropu: Austriju, Francusku, Italiju i Spaniju i to pod Habsburzima.

Poslednji pokusaj ozivljavanje Svete lige propao je pucnjima u Sarajevu 1914.g. Veliko Habsbursko carstvo, svarano vekovima strpljivim tkanjem medjudinastickim brakovima, velikim i malim politickim spletkama i ratovima - raspalo se.

Uglavnom se svi slazu da je Sionski priorat najsnaznija tajna organizacija koju je svet ikad video, najbogatija i finansijski najuticajnija, siva eminencija iza zvanicnih vlada najmocnijih drzava sveta, organizacija koja postavlja i smenjuje drzavnike, organizuje drzavne udare, kreditima i finansijskim spekulacijama dovodi drzave u zavisan polozaj, prekraja granice, potpaljuje revolucije, zavodi sankcije, stvara medjunarodnu monetu, svetsku banku, svetsku vladu, jednom recju ustolicuje novi svetski poredak - priprema uslove za dolazak Velikog Monarha Davidove krvi. Kao takav on je bio i ostao ozbiljan pandan u istorijskim zbivanjima proteklih vekova jednoj drugoj mocnoj organizaciji - katolickoj crkvi. I samo ovakva organizacija je mogla iznedriti "Protokole sionskih mudraca".

PROTOKOLI SIONSKIH MUDRACA Ideja iz protokola sionskih mudraca, na neki nacin proizilazi iz Nostradamusovog, svakako jasnog

prorocanstva ali, koje nije bilo za siru upotrebu, pored poznatih katrena i ono je logican nastavak jednog saznanja, doduse, u nasim svakidasnjim shvatanjima ekstremnog i fantasticnog, tesko prihvatljivog, ali realnog i logocnog sleda dogadjaja:

Ako imate pretskazanje koje se stalno potvrdjuje, zaista je nerazumno i zaista bi bilo neverovatno da vlasnik prorocanstva ne poradi na korekciji nepovoljne informacije i podrsci povoljnog proricanja.

Protokoli su dokument koji govori osvajanju vlasti, ustolicenju svetog semena Davidovog i dugovecnom vladanju, a to se obrazlaze na potpuno ubedjen nacin, kao da ce se sve to sto je planirano zaista sigurno i ostvariti govori u prilog iznete hipoteze.

Donosilac plana je potpuno ubedjen da ce se plan ostvariti i da se mora ostvariti. Bas zbog takvog pisanja Protokoli mnogima izgledaju nebulozni i nestvarni i upravo to je masoneriji i

najveci adut u pokusajima opovrgavanja njihove verodostojnosti. I, zaista, program politickog osvajanja vrha svetske vlasti, rusenje katolicke crkve, unistenje ruskog

samodrzavlja, zavodjenje teokratije u kojoj narodi ne bi bili nista vise od pokraine, a njihove vodje nista vise od guvernera regije, uspostavljanje nove religije koju ce prihvatiti i hriscani i judejci i muslimani svi oni koji imaju Stari zavet za koren svoje religiozne misli, srtvaranje carstva nebeskog na zemlji sa harmonijom i hijerarhijom po hermetickoj postavci 'kako gore tako dole', a sve to treba da sprovede nekakva tajna, tesko dokuciva organizacija, kod obicnog, neupucenog sveta, takav program nije delovao posebno ozbiljno niti umno.

Protokoli su dobrim delom vec realizovani, sve sto se u njima zagovara, uglavnom je vec i ostvareno: Multinacionalne monopolisticke kompanije su nezaustavive i pored zakona o monopolu izglasanog u

SAD i drugim zemljama, a ogromna finansijska moc planete je skoncentrisana unekoliko mocnih finansijskih institucija.

17

Velike multi-medijske kompanije: stampe, radija i televizije nalaze se u par poznatih ruku. Liberali su u svakoj zemlji i u skoro svakoj vladi.

Rusko samodrzavlje ne postoji, a velika ruska nacija dovedena je u vlastitoj zemlji da se bori za opstanak i kulturni identitet.

Mnoge dinastije su zavrsile na » smetlistu istorije « ili su u muzejskim vitrinama, srednji kapitalisti pomeli su i poslednje ostatke aristokratije.

Masonerija je u svakom vecem gradu dok je u glavnim gradovima nezaobilazan faktor u bilo kakvom javnom zivotu kulturnom, obrazovnom, socijalnom ili politickom. Velike poslove, ako niste u ovom krugu, necete dobiti. Rotari internacional su biznis udruzenja koja se, navodno, ne bave politikom, ali principijelno podrzavaju politicki stav OUN.

Masonska asambleja u Ujedinjenim nacijama salje trupe, uvodi blokade, bombarduje, kontrolise i diktira uslove koji nemaju nikakve veze sa interesima nacija sveta.

Stvara se monetarni sistem sveta, uvodi se svetska moneta, stvorena je i svetska vojska koja vec dejstvuje u Iraku, Kuvajtu, Somaliji, Haitima, Bosni, a ovih dana se sprema da pokusa i kod nas da udje na silu.

Ateizam je zaveden na polovini planete, pokusala se iscupati i poslednja ilzuzija da postoji jos nesto od gole i strasne stvarnosti i preseci nit sto stvara kulturnu tradiciju i nacionalnu istoriju - crkve su porusene, manastiri pretvoreni u muzeje, a duhovno nasledje ismejano.

Nacije su zamenili kosmopolitizmom koji u biti i treba da bude ideja ka kojoj se stremi, ali ne i » livarski lonac « u kojem ce se u kosmopolitskoj opsesiji narodi topiti da bi na kraju dobili zig » made in ... «

Pa zar je sad uopste vazno ko ce doci na svetski tron. Sta uopste menja Klinton u odnosu na Busa, kada sve ide u jednom sasvim odredjenom i neprikosnovenom pravcu.

Veliki monarh vec ima sasvim pripremljen teren bice sigurno usrdnije docekan od bezbojnog politicara bez korena ili generala sa suncanim naocarima ili neke druge civilne protuve sto se uzdigla na vlast sumnjivo stecenim parama.

Nazalost pred sionskim mudracima nema vise nikakve realne prepreke na putu » na kome ne sme biti ni grancica, ni travcica « kako kazu Protokoli. (Arsenovic M Branko)

Bilo sta napisati o protokolima objektivno stvara nelagodu. Dobrim delom bili su povod stradanja Jevrejskog naroda, koji je ogromnim brojem zivota platio sprovodjenje u delo drugog programa koji je, takoze, zagovarao Novo carstvo i Novi poredak i koji nije dozvoljavao nikakve prepreke na putu, ali o tome smo vec napred opsirnije govorili.

Jevreji su stradali u srednjem veku i zbog krivog shvatanja hriscanske religije. Sigurno je da Jevreji zanatlije i trgovci pobijeni po logorima, nisu stvorili Protokole. Tesko da mogu ortodoksni Jevreji zagovarati kosmopolitizam i nekakvu mesavinu judeo-hriscanske religije.

Nije svojstveno malim, a povrh svega jos i starim narodima zelja za kulturnim, a kamoli etnickim mesanjem. Kosmopolitizam mogu zagovarati oni koji su po stvarnom poreklu kosmopolite, a Jevreji su zadnji narod koji bi prihvatio to preobracanje. No, njihova je nesreca, sto je doslo do, rekli bismo: Zloupotrebe jevrejske tradicije, istorije i religije. Sto se zeli instalisati kvzijevrejska filozofija i religija. Ali ko je i kada pitao male narode za njihove zelje?

Kamo srece da se Protokoli nikada nisu pojavili, kao i mnogi alpinisti sto osvajaju visove vlasti preko tela svojih podanika i neprijatelja.

Ali Protokoli sijonskih mudraca su tu medju nama, nezavisno od nasih gledista. Oni su vatreni krug kroz koji ce morati da prodju evropski narodi, a po svoj prilici i ceo svet.

"Института за напредне стратешке и политичке студије". У њему се позива на разматрење о евентуалном уклањању Садама Хусеина са власти у Ираку, што је важан стратешки циљ Изарела.

18

Аутори те студије били су, између осталих: Ричард Перле, Даглас Фејт, Дејвид Вурмсер. Сва

тројица су касније (2001. - 2004.) добили високе положаје у Бушовој администрацији: Перле као члан Одбора за националну одбрану, Фејт као Подсекретар за националну одбрану, и Вурмсер као Специјални помоћник подсекретара за државну и војну контролу.

Утицајни политички недељник "Нација" објавио је тада и занимљиву анализу у којој се виде блиске везе поменутих Бушових административаца са два најутицајнија проционистичка и неоконзервативна истраживачка центра - "Јеврејским институтом за националну безбедност (JINSA) и "Центром за безбедносну политику" (CSP). Аутор текста, Џејсон Вест, анализирао је и везе ове групе са разним политичарима, трговцима оружјем, утицајним војним структурама, богатим америчким Јеврејима који су произраелски оријантисани, те са Републиканском администрацијом председника Буша. Везе чланова ових центара ишле су до моћних места у Пентагону где су успели да створе утицајну мрежу и покрену питања у разним стратешким областима: подршци националној ракетној одбрани (штиту), супротстављању уговорима о контроли наоружања, подржавању опстанка разорних оружаних система, пружање оружане помоћи Турској и давање подршке политици Израела и његовој сопственој зони одбране…

СВЕТ МОРА БИТИ У СТАЛНОМ РАТУ Најупечатљивији је њихов утицај у немилосрдној кампањи за рат не само против Ирака, већ

за "тотални рат", како га они сами у студији називају. За то је неопходно свим средствима променити режиме у Ираку, Ирану, Сирији, Саудијској Арабији и Палестини.

Семјуел Френсис у тексту "Оружје за масовно уништавање", фебруара 2004. анализирао је и улогу "неконзервативаца" у сталном изазивању рата: "Мој одговор је да је лаж (о оружју за масовно уништавање) била исфабрикована у неоконзервативним круговима који су примарно лојални Израелу и његовим интересима. Они су желели да Америка уништи Ирак, највећа претњу Израелу у региону. Познато је да су хушкали на рат против Ирака још од 1996., али без већег ефекта све док се није догодио терористички напад на куле Светског Трговинског Центра у Њујорку."

По многим касније урађеним анализама, независних истраживача, и ова завера је дело истих произраелских лобистичких кругова, медијски савршено режирана и одмах приписана фамозној Ал Каиди и исламским фундаменталистима. Мистерија "Осама Бин Ладен" ни до данас није разјашњена.

За неке јеврејске лидере, ирачки рат је само део дугорочног плана да се у читавом региону поставе Израелу пријатељски режими.

А овако је септембра 2002. писао и Норман Подхорец, ватрени присталица израелске политике и дугогодишњи уредник у ционистичком магазину "Коментар": "Режими који треба да буду збачени нису само они који су сврстани као Осовина зла, а то су Ирак, Иран и Северна Кореја, већ се то мора проширити и на Сирију, Либан и Либију, као и земље "пријатеље Америке" као што је краљевска породица у Саудијској Арабији и Мубарак у Египту, заједно са палестинским властима без обзира да ли на челу још буде Арафат или његови следбеници."

Ури Анвери, награђени израелски новинар и три пута члан израелског парламента, у свом есеју објављеном неколико недеља након инвазије на Ирак види рат овако: "Ко су победници? То су такозвани неоконси или неокозервативци, врло компактна група и скори сви су Јевреји. Они држе кључне позиције у Бушовој администрацији као и у сваком утицајном трусту мозгова који формулише америчку спољну политику."

Анвери даље наводи да иста група држи под контролом све утицајне медије, а посебно је инфилтрирана у политичке рубрике многих гласила где се износе тобоже супростављени политички ставови. "Огроман утицај ова јеврејска лобистичка група црпи из блиског савезништва са екстремним десним крилом хришћанских фундаменталиста, који данас контролишу Бушову Републиканску

19

партију. Очито, све се ради у интересу Израела по принципу Америка контролише свет, ми контролишемо Америку . Никада Јевреји нису имали тако огроман утицај на светску политику".

Ипак, најотвореније је о овоме проговорио Патрик Џ. Бјукенен, бивши шеф за информисање Беле Куће, а сада писац и политички коментатор. Он је жестоко оптужио америчке политицаре, плаћене политичке аналитичаре, као и заверенике из прикрајка блиске америчкој влади да раде против интереса САД, увлачећи сопствену државу у конфликте и ратове са свим арапским земљама које нису по вољи Израелу.

Он се јавно запитао какав је интерес Америке да ратује са земљама које јој легално продају нафту и које само од тога и живе. Најзад, пита се Бјукенен: "Ко треба да профитира у опшетм рату у коме би се сукобили Запад и Ислам?"

Одговор на сва ова питања за Бјукенена је недвосмислен: "То је Израел, Шарон, Ликуд. Једна нација, једна партија, један лидер".

И у Великој Британији, стари члан британског парламента, Том Делајел, лабуриста, објавио је маја 2003. да су Јевреји преузели контролу над америчком спољном политиком и да је успешно гурају у рат: "Јеврејска завера је преузела под своју контролу САД и формирала безбожни савез са екстремним хришћанима. Превише је јеврејског утицаја у САД".

НЕКА СЕ ПРИПРЕМИ - АМЕРИКА Све ово за познаваоце главних политичких струјања у свету није ново, јер су годинама амерички

председници бринули о израелској безбедности. Али, данас ова брига постаје све тежи терет за САД, јер грех многих злочина преузела је Америка, а не Израел. Због тога, Америка је постала данас омражена и у срцу хришћанске Европе.

Тако и у Србији, први пут у историји, евидентно је антиамеричко расположење. Недавна изјаве америчког амбасадора, Мајкла Полта, да су односи САД и СЦГ пријатељски и јако добри, при чему се он позвао и на резултате анкете коју су урадиле управо агенције финансиране од стране Џорџа Сороса, представља управо потврду "слепе" америчке сервилности туђим интересима.

Зато је занимљиво размислити да ли је и у нашој југословеној кризи Америка имала стварне интересе за уплитање у локални међуетнички сукоб, у Крајни, у Босни, на Космету? Ко је довео Муџахедине у БиХ и коме треба у Европи исламска држава и трајна политичка нестабилност на Балкану? Да ли Америци? Да ли је минорни и полуписмени Албански народ баш толико способан да кроз амерички конгрес и европске институције тако вешто лобира за независно Косово? Ко их је научио да перфидним малтертирањем и шиканирањем српског становништва терају људе на исељавање? Ко им је дао огромне паре и научио их како се парама може све и свако купити? Како се Ветон Сурои обрео на састанку Билдерберг групе? Да ли је независно Косово заиста у интересу Албанаца који тамо живе? Или је и на Балкану воћена нека ропска и "слепачка" америчка политика за нечије туђе интересе?

Али шта о томе знају обични грађани Америке, убеђени да живе у "слободној и демократској земљи"?

Џон Камински зато свој есеј "Америка - империја зла" закључује управо поруком Американцима:

"Људи из других држава греше кад кажу како немају ништа против америчког народа, него да је америчка влада та коју они не воле или које се боје. Амерички народ је управо тај који је дозволио да до тога уопште дође, и он је тај који треба да сноси кривицу и који ће касније морати да бере плодове свог немара [...]

Само због тога што су Американци одустали од борбе за истинску слободу широм света, ускоро ће доћи и тај дан (много брже него што многи мисле) када ће и ОНИ морати да бране своју личну слободу од монструма којег су сами створили својом себичном индиферентношћу. Корпоративна звер која конзумира људску слободу широм света, ускоро ће усмерити своје гладне раље на саму Америку,

20

а Американци, који су у међувремену заборавили како се брани слобода у свету, сигурно су заборавили и како се брани своја властита.

А када остатак света дође да наплати за ову убилачку тиранију и репресију коју Америка сада спроводи, шта ћете им рећи када се ви лично нађете очи у очи с њима? Да нисте знали? "

Најзад, знају ли Срби уопште ко им је непријатељ и ко им кроји судбину?

ДА ЛИ ЗНАТЕ? - да израелски држављани који нису Јевреји, не могу куповати или изнајмљивати земљиште у

Израелу?-да су све палестинске пропуснице у Израелу обојене како би се разликовали Јевреји од

нејервреја.-да је све до 1988. израелским послодавцима било дозвољено да објављују огласе за посао са

назнаком "само Јевреји".- да је Израел распоредио 85% водних ресурса за Јевреје, а осталих 15 % свим Палестинцима. На

пример, у Хеброну је 85 % водених изворишта дато за 400 становника Јевреја, док је 15 % подељено измедју 120 000 Палестинаца.

- да Израел од Америке добија 4 милијарде долара помоћи сваке године. Та годишња помоћ премашује америчка давања читавој Африци.

- да је Израел једина земља на Средњем Истоку која поседује нуклеарно оружје.- да је Израел једина земља на Средњем Истоку која одбија да потпише Уговор о забрани

пролиферације нуклераног оружја и забрањује међународне инспекције на својој територији.-да Израел тренутно окупира територију две суверене земље: Либана и Сирије, ниподаштавајући

резолуцију Савета безбедности УН.- да Израел деценијама шаље атентаторе на територије других земаља како би убијали њихове

политичке противнике.- да је високо рангирани војни официр израелских одбрамбених снага јавно признао да је

извршио егзекуцију над ненаоружаним ратним затвореником. -да Израел одбија да суди својим војницима који су признали да су извршили ратни злочин.-да је Израел дигао у ваздух један амерички дипломатски објекат у Египту и напао амерички

брод у међународним водама, убивши при том 33 и ранивши 177 америчка морнара.-да су четири премијера Израела (Бегин, Шарон, Рабин и Шамир) учествовали или у бамбашким

нападима или маскарима цивила или у насилном истеривању цивила из њихових села.-да је Израел имао поштанску марку посвећену човеку који је извршио напад на цивилни

аутобус и убио неколико људи.-да Израел вешто конфискује (присваја) банковне рачуне и послове нејевреја и одбија да плати

надокнаду за оне који су тиме оштећени.-да је други најмоћнији лоби у САД, према недавним истраживањима међу вашингтонским

инсајдерима магазина "Фортјун", Америчко- израелски Политички Комитет (AIPAC)-да израелско министарство иностраних послова плаћа чак три америчке агенције за формирање

јавног мњења како би се промовисао Израел.-да је одбрана Израела зајамчена у 70 резолуција Савета безбедности У Н.-да данашњи Израел почива на местима где је нестало више од 400 палестинских села и да су

Израелци преименовали скоро сва места у земљи како би прекрили трагове палестинских насеобина.- да је Шаронова коалициона влада укључује и партију "Молодет" која заговара протеривање

Палестинаца са окупиране територије. Извор: Ал-Хевар Центар, Палестина

21

SVEUČILIŠTE U ZAGREBUFILOZOFSKI FAKULTETODSJEK ZA SOCIOLOGIJU Metode istraživanja II prof. dr. sc. Vjekoslav Afrić

ZRINKA KOLARIĆ povijest/sociologija, II. godina IZVORI IZRAELSKO-ARAPSKIH SUKOBA SAŽETAK Kako bi osigurala prevlast na Bliskom Istoku, Velika Britanija je za Prvog svjetskog rata podržavala,

te indirektno financirala naseljavanje velikog broja Židova u Palestini. Ubrzo nakon kraja rata pokazalo se da je Velika Britanija vodila tajnu politiku i ista obećanja davala Arapima i Židovima. Kako su napetosti između ta dva naroda jačale, a sukobi bivali sve češći, Velika Britanija je shvatila da zbog jačanja nezadovoljstva Arapa u Palestini i susjednim državama više ne može voditi procionističku politiku, te se od nje ogradila. Kako bi smirila napetosti, podijelila je prvotni prostor Mandata na arapski Transjordan i Palestinu. Taj potez izazvao je buru nezadovoljstva među Židovima kojima je bilo zabranjeno useljavanje na prostor Transjordana. Dolazi do jačanja disidentskih židovskih pokreta i započinje židovski otpor britanskoj kontroli u Palestini. Terorističke akcije obiju strana i sve žešći sukobi doveli su do toga da je 1947. Velika Britanija prepustila Mandat novoosnovanom UN-u. Kao rješenje sukoba, UN je predložio plan podjele palestinskog teritorija na židovsku i arapsku državu. Židovi su taj plan prihvatili, no Arapi su ga kategorički odbili proglasivši ga nepravednim i nezakonitim. U to vrijeme Arapi su u Palestini i dalje bili većinsko stanovništvo. 14. svibnja 1948. Židovi su proglasili nacionalnu državu Izrael na području koje im je dodijeljeno planom UN-a. Kao reakcija na to, susjedne arapske države izvršile su invaziju na Izrael .

KLJUČNE RIJEČI - Bliski Istok, Palestina, britanski mandat, cionizam, Izrael UVOD Teritorij Izraela i Palestine poprište je stalnih sukoba koji funkcioniraju po principu odmazde i čine

zatvoren krug nasilja. Kako oba naroda polažu pravo na isti komad zemlje pri tom se pozivajući na vjerske argumente, te kako niti jedna strana ne pokazuje spremnost na kompromis, danas je malo onih koji u bliskoj budućnosti vide mogućnost mirnog rješenja. Eskalacija sukoba u zadnjih nekoliko godina pridonosi tom stajalištu. No, ograničavajući faktor u postizanju mirnog rješenja ne predstavlja samo 'tvrdoglavost' sukobljenih strana, nego i kontraproduktivni pristup rješavanju sukoba - betonski zidovi, geta, vojne odmazde na civilnim područjima, ali s druge strane i ekstremizam, bombaški napadi sa brojnim civilnim žrtvama, i sl. dovode samo do zaoštravanja već ionako teške situacije - bombaški napadi rezultiraju vojnom odmazdom, koja pak generira nove naraštaje samoubojica.

Danas je vrlo jednostavno prikloniti se jednoj ili drugoj strani; okriviti Židove za otimanje palestinske zemlje, ili s druge strane proglasiti Palestince ekstremistima i fundamentalistima s kojima nema drugog načina komunikacije nego oružjem. Ovakvi simplificirani stavovi su na prvi pogled vrlo logični i privlačni, ali ne vode nikakvom rješenju. No, vratimo li se malo unatrag i promotrimo li ovaj problem iz šire

22

perspektive, nameće nam se zaključak da sukob Izraela i Palestine nije samo lokalni problem, već predstavlja samo jednu od mnogih neugodnih posljedica opće poznate međunarodne politike Velikih Sila.

1. CionizamPojam cionizam dolazi od riječi Sion koja se često koristi kao sinonim za Jeruzalem i Eretz Yisrael.

Kao ideologija, on izražava težnju Židova razasutih diljem svijeta za njihovom zajedničkom državom Izraelom (Sionom). Kao termin, on predstavlja međunarodni pokret za povratak Židova u njihovu domovinu i osnivanje suverene židovske države na teritoriju koji je nekad obuhvaćala Zemlja Izraela.

Čovjek koji je skupio različite struje cionizma i napravio od njih jedinstveni politički pokret bio je Theodor Herzl (1860.-1904.), mađarski Židov koji se u osamnaestoj godini preselio iz Budimpešte u Beč kako bi studirao pravo. Nakon što je otkrio da se zbog svog židovskog porijekla ne može baviti pravom, postao je civilni službenik. 1891.g. seli se u Pariz i postaje dopisnik jednih bečkih novina. 1894.g. detaljno ja izvješćivao o suđenju Alfredu Dreyfusu, francuskom Židovu lažno optuženom za izdaju i odavanje vojnih tajni njemačkoj vladi. Herzl je bio svjedokom Dreyfusove degradacije u čiju krivicu u ono doba nitko nije sumnjao, pa tako ni sam Herzl. No, intenzitet antisemitizma s kojim se tamo susreo zapanjio ga je.

U svojoj prvoj knjizi ''Židovska država: Pokušaj modernog rješenja židovskog pitanja'', napisanoj neposredno nakon Dreyfusove afere i objavljenoj 1896.g., Herzl pokušava skicirati političko rješenje problema s kojima se suočavaju židovske zajednice diljem Europe.

Godine 1897., Herzl saziva prvi Svjetski Cionistički Kongres u Baselu, na kojem su se skupile mnoge cionističke frakcije u jedan pokret. Sam termin cionizam, iskovao je 1893.g. Nathan Birnbaum jedan od utjecajnih sudionika Kongresa u Baselu.

Na Kongresu je sudjelovalo preko dvije stotine Židova iz cijele Europe i baselski program je formalno prihvaćen:

''Cionizam teži uspostavi javno i zakonski sigurnog doma za židovski narod u Palestini.'' (Chapman, C: 61/2002)Za postizanje tog cilja, Kongres razmatra slijedeće: 1. Odgovarajuću promociju kolonizacije židovskih poljoprivrednika, obrtnika i trgovaca. 2. Organiziranje i okupljanje svih Židova kroz prikladne lokalne i sveobuhvatne institucije, u skladu sa zakonima različitih zemalja. 3. Promoviranje židovskog nacionalnog osjećaja i svijesti. 4. Pripremne korake za postizanje takva vladinog odobrenja kakvo je prijeko potrebno za postizanje cilja cionizma.Poput većine ostalih vođa cionističkog pokreta onoga vremena, Herzl se više brinuo za probleme

europskih Židova nego za moguće posljedice njegovih snova po narod koji je živio u Palestini. U svojem dnevniku predlaže ovakvo rješenje 'arapskog pitanja':

''Trebali bismo potajno odvesti siromašno stanovništvo preko granice pribavljajući mu zaposlenje u tranzitnim zemljama, istodobno mu onemogućujući bilo kakvo zaposlenje u našoj (op.a.) zemlji…Proces izvlačenja i uklanjanja (op.a.) siromašnih mora se provesti diskretno i oprezno.'' (Chapman, C: 63/2002)

Protiv političkog cionizma bili su ljudi poput Chaima Weizmanna. Weizmann je bio ruski Židov, koji se u Englesku doselio 1904.g. Nakon što je nekoliko godina podučavao kemiju na sveučilištu u Manchesteru, preselio se 1916.g. u London, gdje je počeo raditi u Admiralitetu pod upravom lorda Balfoura. Tijekom tog vremena uvelike je utjecao na službenike u britanskoj vladi i jedan je od glavnih aktera u sastavljanju Balfourove deklaracije (vidjeti: 3. Engleski tajni rat na istoku ).

Weizmann je bio veoma kritičan prema Herzlovom naglašavanju vanjskih oblika diplomacije kao oblika realizacije cionističkih ideja. Takva nastojanja nazvao je ''naivnima i osuđenima na propast''. Prema njemu, cionizam ne može počivati samo na osobnom zalaganju nekoliko figura u europskim sudovima, nego mora biti utemeljen na razvijanju kulturnih, obrazovnih i socijalnih institucija u židovskoj domovini – na konkretnoj izgradnji moderne države.

Za razliku od Herzla, Weizmann je bio puno oprezniji u svojim izjavama o 'arapskom pitanju'.

23

''Nije nam namjera zadobiti kontrolu visoke politike pokrajine Palestine. Niti nam je ikad bio cilj istjerati bilo koga s njegova vlasništva.'' (Chapman, C: 64/2002)

''Palestina se mora izgraditi bez kršenja legitimnih prava Arapa – ne smije im pasti ni vlas s glave.'' (Chapman, C: 64/2002)

2. Aliyah – židovska imigracija Uz pomoć lorda Rotschilda i ''Židovskog udruženja za naseljavanje'' (čiji je doživotni predsjednik bio

on sam), prvi useljenici kupovali su zemlju od turskih zemljoposjednika. Lokalnom arapskom stanovništvu to u početku nije smetalo jer Židova nije bilo puno, zapošljavali su Arape kao radnu snagu i kultivirali su zemlju koja je većinom bila zapuštena.

Velika količina zemlje koju su cionisti stekli bila je vlasništvo krupnih, najčešće odsutnih veleposjednika. Kako je pritisak rastao, zemlje su se odricali i mali farmeri, kojih je između 1891. i 1900. bilo ukupno 42,7%, a između 1900. i 1914. tek 4,3%.

Dijelove najbogatije palestinske zemlje posjedovala je levantinska obitelj Sursock. U nizu transakcija između 1891. i 1920. sve su prodali cionistima, nepokolebani snažnim apeliranjem na njihov osjećaj za arapsku povijest.

Do 1920.g. prodali su sve svoje posjede, zajedno sa 8000 seljaka u dvadeset i jednom selu, koji su kod njih zarađivali za život. Cijelo to područje stekli su 1872.g. od korumpiranih otomanskih službenika za samo 20 000 funti. Donosilo im je prihod od 12 000 - 40 000 funti godišnje. Zemlju su prodali za deset puta veću svotu od one za koju su je kupili.

Sudbina 8000 seljaka nikad nije utvrđena; zakupci među njima – ne i radnici – primili su naknadu od 28 000 funti – točno 3,5 funte po čovjeku za parcelu . Prodaja zemljišta obitelji Sursock bila je nadaleko poznata i neodobravana transakcija. Ali, bilo je i mnogih drugih. Oko devet desetina zemlje što su je Židovi stekli do 1929. prodali su im odsutni zemljoposjednici. Ali, osim njih, glavni krivac bili su domaći zemljoposjednici. U to su vrijeme arapski maloposjednici bili prisiljeni uzimati zajam s kamatom većom od 50%. Očajnički bi se držali svojih malih parcela, ali bi na kraju, pod preteškim teretom duga, bili prisiljeni prepustiti ih Židovima gladnim zemlje. Službeno su posrednike i prodavatelje zemlje – ''rasipnike arapskog naslijeđa'' – javno prezirali. U palestinskom se jeziku riječ simsar, tj. posrednik, od tada ustalila u smislu zlostavljanja.

Iako su posrednici i prodavatelji zemlje trpjeli sve oblike verbalnog zlostavljanja, malokad su pretrpjeli štogod gorega. Ljudi koji su bučno osuđivali prodaju zemlje, nerijetko su i sami bili upleteni u nju.

Godine 1935., kada su imigracija i prodaja zemlje prešli sve granice, muftija Haj Amin Husseini okupio je oko četiri stotine imama, kadija, muftija, propovjednika i učitelja, te su izglasali fatwu kojom se stavlja izvan zakona prodaja zemlje židovskim naseljenicima, a počinitelje se proglašava otpadnicima.

Do 1948. 6,6% fizičke Palestine pripadalo je Židovima. To se možda i ne čini puno, no tih 6,6% predstavlja puno veći udio njezine obradive površine.

3. Engleski tajni rat na istokuIzmeđu 1914., kad je Prvi svjetski rat počeo, i 1918., kada je završio, nafta se definitivno pokazala

ključem za uspjeh. Jedna studija o najvećim ratnim poprištima iz Prvog svjetskog rata otkriva do koje je mjere osiguranje izvora nafte već tada bilo u središtu vojnih planova. Primarni je zadatak njemačkog prodora u Rumunjsku bio reorganiziranje njenih, nekad francuskih, engleskih, nizozemskih i rumunjskih naftnih postrojenja u jedinstveno poduzeće. Tijekom rata Rumunjska je bila jedini siguran izvor nafte za sve njemačke zračne snage, tenkove i brodove. Britanski je prodor u Dardanele (katastrofalan poraz u Gallipolju) izveden s ciljem da se zauzmu zalihe nafte u ruskom Bakuu koje su osiguravale opskrbu engleske i francuske vojske. Naime, osmanlijski je sultan zabranio prijevoz ruske nafte kroz Dardanele.

Sporazum Sykes-Picot – Dok je Francuska bila zaokupljena Njemačkom u krvavom i beskorisnom pokolju duž linije Maginot, Britanija je premjestila strahovito velik broj svojih vojnika, više od 1 400 000, na Istočno bojište.

Javno objašnjenje koje je Britanija dala za to neobično gomilanje dragocjenog i nedostatnog ljudstva na istočnim obalama Mediterana i u Perzijskom zaljevu, bilo je da će se time osigurati učinkovitije ratne

24

operacije Rusije protiv Centralnih sila i omogućiti prolaz ruskom žitu kroz Dardanele na putu do Zapadne Europe, kojoj je žito bilo prijeko potrebno.

Međutim, u stvarnosti nije bilo tako. Nakon 1918. Engleska je i dalje držala skoro milijun svojih vojnika po cijelome Srednjem istoku. U studenom 1917., nakon što su boljševici u Rusiji preuzeli vlast, među dokumentima Carskoga Ministarstva vanjskih poslova otkriven je jedan tajni dokument i odmah objavljen. Detalji tog plana razrađeni su u veljači 1916., i tajno ratificirani od Britanije, Francuske, a kasnije Italije i Rusije.

S britanske strane taj je dokument sastavljao Sir Mark Sykes. Dokument je imao za cilj osigurati privolu Francuske za ogromno prebacivanje britanskih snaga s europskog bojišta na Srednji istok. Za dobivanje tog ustupka Sykes je imao ovlasti ponuditi francuskom pregovaraču, Georgesu Picotu, velike poslijeratne ustupke u arapskom dijelu Osmanlijskog Carstva.

Francuska je trebala dobiti potpunu kontrolu nad područjem pod nazivom ''Zona A'', koje je obuhvaćalo Siriju i Libanon, uključujući veće gradove u unutrašnjosti: Aleppo, Hama, Homs i Damask, kao i naftom bogati Mosul.

Britanija je trebala dobit kontrolu nad ''Zonom B'', na području današnjeg Jordana, istočnog i većeg dijela ostalog područja Iraka i Kuvajta s Basrom i Bagdadom.

Od tih je tajnih paragrafa Britanija napravila proizvoljnu raspodjelu koja je uglavnom prisutna i danas, uključujući stvaranje Sirije i Libanona kao francuskih ''protektorata'', kao i Trans-Jordana, Palestine (Izraela), Iraka i Kuvajta kao engleskih dijelova.

Obećanja dana Arapima - Kada su pojedinosti sporazuma Sykes-Picot objavljene, najveća je neugodnost Britancima bila istovremena i proturječna obećanja koja je Britanija dala arapskim poglavarima radi postizanja arapske pobune protiv turske vlasti tijekom rata.

Britanija je zadobila neprocjenjivu vojnu potporu arapskih snaga kojima je zapovijedao šarif Husein ibn Ali, hašemitski emir Meke i čuvar svetih muslimanskih mjesta Meke i Medine. Britanija je uvjerila arapske snage, koje su služile pod zapovjedništvom

T.E. Lawrencea (''Lawrencea od Arabije''), da će za njihovu pomoć u poražavanju Turaka, Engleska poslije rata osigurati puni suverenitet i neovisnost Arapa.

Lawrence je bio potpuno svjestan britanske prijevare Arapa:''Riskirao sam prijevaru zbog uvjerenja da je pomoć Arapa bila neophodno potrebna za našu jeftinu i

brzu pobjedu na Istoku, i da je bolje da pogazimo svoju riječ i pobijedimo, nago da izgubimo.'' (Engdahl, W.F: 78/2000)

Kada je objavljeni sporazum pokazao kako su obećanja dana Arapima i Francuzima međusobno proturječna, 7. studenoga 1918.g.,Velika Britanija i Francuska izdale su novu englesko-francusku deklaraciju koja proklamira da se Engleska i Francuska bore za ''potpuno i konačno oslobođenje naroda tako dugo obespravljenih od strane Turaka i za uspostavu nacionalnih vlada i organa vlasti čija će vlast proizlaziti iz volje i slobodnog izbora domaćeg stanovništva.'' (Engdahl, W.F: 76/2000)

Taj se plemeniti cilj nikada nije ostvario. Nakon potpisivanja Versailleskog sporazuma, Britanija je sa svojih milijun vojnika uspostavila kontrolu i nad francuskom zonom, svjesna činjenice da Francuska nakon iscrpljujućeg rata u Europi nije u stanju prebaciti značajniji broj vojnika na Srednji istok.

Dana 30. rujna 1918. Francuska je već pristala na britanske uvjete za stvaranje onoga što se zvalo ''zonama privremene vojne okupacije''. Po tom će sporazumu Britanija okupirati tursku Palestinu , a taj će se ustroj zvati Upravljanje okupiranim neprijateljskim teritorijem, zajedno s ostalim dijelovima britanske sfere.

U prosincu 1918. britanski premijer Lloyd George rekao je francuskom premijeru Clemenceauu da Britanija želi da Francuska pripoji ''Mosul Iraku, i Palestinu od Dana do Beer Šebe pod britansku upravu''.

Balfourova deklaracija – U najtežim vremenima rata, 2. studenog 1917., britanski ministar vanjskih poslova Arthur Balfour, poslao je Walteru lordu Rotschildu , predstavniku engleske federacije cionista, slijedeće pismo:

''Dragi lorde Rotschilde, veliko mi je zadovoljstvo prenijeti Vam u ime Vlade Njegova Veličanstva, slijedeću izjavu potpore židovskim cionističkim stremljenjima, koja je podnesena Kabinetu i odobrena od Kabineta:

25

'Vlada Njegova Veličanstva povoljno gleda na uspostavu nacionalne domovine židovskog naroda u Palestini i nastojat će poduzeti sve što je u njezinoj moći da postignu taj cilj, uz jasno podrazumijevanje da se ne smije učiniti ništa što bi oskvrnulo građanska i vjerska prava postojećih nežidovskih zajednica u Palestini ili prava i politički status koji Židovi uživaju u bilo kojoj drugoj zemlji.'

Bit ću Vam zahvalan ako s ovom izjavom upoznate Cionističku federaciju. Iskreno vas pozdravljam. Arthur James Balfour''(Engdahl, W.F: 78/2000)To je pismo bilo osnovom na kojoj je nakon 1919. uspostavljen mandat Lige naroda nad Palestinom.

Skoro usputno spominjanje ''postojećih nežidovskih zajednica u Palestini'' odnosilo se na više od 85% tadašnjih stanovnika, koji su bili palestinski Arapi. 1917.godine Židovi su u Palestini činili 1% stanovnika.

Balfour se preko Rotschilda obraća Engleskoj federaciji cionista, čiji je predsjednik u to vrijeme bio Chiam Weizmann. Tu je organizaciju u osnovi stvorio Rotschildov novac, koji je do 1900. godine također potpomagao iseljavanje stotina Židova koji su bježali iz Poljske i Rusije u Palestinu, putem Židovskog udruženja za naseljavanje, čiji je doživotni predsjednik bio engleski lord Rotschild. Engleska je velikodušno ponudila zemlju koja je bila daleko od njezinih obala, dok u istom tom razdoblju progonjene židovske izbjeglice nije dočekivala nimalo raširenih ruku na svojim obalama.

Nije nevažno da je nova židovska domovina pod pokroviteljstvom Britanije bila geografski smještena na jednom od strateški najvažnijih dijelova duž glavne arterije proširenog Britanskog Carstva iz razdoblja nakon 1914., na osjetljivom položaju na putu za Indiju i u odnosu na novoosvojena arapska naftna područja osmanlijske Turske. Naseljavanje manjine u Palestini, pod britanskim protektoratom dat će Londonu stratešku mogućnost od ogromnog značaja.

'Sueskim kanalom prolazi veliki promet između Indije i Europe na puškometu vojsci stacioniranoj u Palestini.''

Halford J. Mackinder , Londonski ekonomski fakultet(Engdahl, W.F: 81/2000)

4. BRITANSKI MANDAT U PALESTINI (1922.-1948.) 9. prosinca 1917., pred kraj rata, Jeruzalem se predao britanskim snagama. Dva dana kasnije, na čelu

pobjedničke procesije, general Allenby ušao je u grad. To je označilo kraj četiri stoljeća turske vladavine i početak tridesetogodišnje britanske uprave.

Sistem mandata uspostavljen je prema članku 22, ugovora Lige Naroda, koji je formuliran na Pariškoj mirovnoj konferenciji (siječanj – lipanj 1919.). U članku stoji da će teritoriji nastanjeni narodima koji nisu 'zreli' za samostalnost biti povjereni 'naprednijim' narodima do vremena kada će lokalna populacija biti u stanju samostalno rješavati svoje probleme. Ovaj koncept bio je pripojen Versailleskom sporazumu, 28. lipnja 1919.

Paralelno s Versailleskim sporazumom, u Damasku je održan Opći Sirijski Kongres na kojem je zatraženo od Saveznika da priznaju nezavisnu Siriju (u čiji sastav je trebala biti uključena i Palestina) sa kraljem Faisalom (sinom Huseina ibn Alija) na čelu. Kako nisu dobili nikakav odgovor od strane zapadnih sila, Kongres je u ožujku 1920. jednoglasno proglasio Siriju nezavisnom i potvrdio Faisala za kralja. Irački predstavnici također su proglasili svoju neovisnost kao monarhija pod kraljem Abdullahom. Naravno, Vijeće Lige Naroda odbacilo je oba proglasa.

Predstavnici Velike Britanije, Francuske, Italije, Japana, Grčke i Belgije sastali su se u San Remu, u Italiji, u travnju 1920., da bi raspravili metode provedbe Versailleskog sporazuma. Članovi Vrhovnog Vijeća saveznika imali su vodeću ulogu. Osnovne odrednice mirovnog sporazuma sa Turskom (sporazum iz Sevresa) prihvaćene su i mandati na Srednjem Istoku su dodijeljeni silama pobjednicama. U srpnju 1920. Francuzi su osvojili Damask i tako potvrdili svoj mandat nad Sirijom. Kralj Faisal bio je prisiljen na egzil.

U slučaju Palestine, administrativna kontrola, u obliku mandata, povjerena je Britaniji. Područje tadašnje Palestine obuhvaćalo je teritorij današnjeg Izraela i Jordana. ( slika 1.)

26

U srpnju 1920. mandat je od vojne preuzela civilna uprava. Uvjeti britanskog mandata preuzeli su tekst Balfourove deklaracije i odobrilo ih je Vijeće Lige Naroda 24. srpnja 1922. Sjedinjene Države, iako nisu bile članicom Lige Naroda, zajedničkom rezolucijom američkog Kongresa 30. lipnja 1922. prihvatile su koncept židovske nacionalne domovine.

Kao i Balfourova deklaracija, Mandat je priznavao 'povijesnu povezanost židovskog naroda sa Palestinom', te obećavao da će 'osigurati uspostavljanje židovske nacionalne domovine', sa 'odgovarajućom Židovskom Agencijom'. Agencija bi trebala djelovati paralelno sa mandatornim vlastima, te s vremenom preuzeti upravu nad budućim teritorijem Židovske države. (Svjetska Cionistička Organizacija formalno je osnovala Židovsku Agenciju 1929.) Židovska imigracija trebala je biti 'olakšana što je više moguće', dok su paralelno s time trebala biti osigurana 'prava i pozicija ostalih stanovnika'. Engleski, arapski i hebrejski postali su službeni jezici.

Tijekom 1920. i 1921., diljem Palestine dolazi do velikih arapskih ustanaka (a kasnije i otvorenih sukoba između Židova i Arapa) zbog intenzivnog i nekontroliranog useljavanja Židova.

U ožujku 1921. Winston Churchill, tada britanski ministar vanjskih poslova za kolonijalne odnose, sazvao je konferenciju na visokoj razini kako bi se razmotrila politika na Bliskom Istoku. Rezultat toga vijećanja bila je podjela Palestine duž linije 'rijeka Jordan-Akabski zaljev'. Istočni dio –Transjordan – trebao je imati odvojenu arapsku administraciju, koju bi nadgledao povjerenik za Palestinu, sa Abdullahom postavljenim za emira. Na slijedećem sastanku u Jeruzalemu sa Churchillom, visokim povjerenikom Herbertom Samuelom i T. E. Lawrenceom, Abdullah je odustao od 'sirijskog projekta'. Potvrđen mu je emirat i značajna novčana pomoć. Također, za iračkog kralja postavljen je Faisal.

Da smiri arapsko nezadovoljstvo i dovede situaciju ponovno pod kontrolu, britanska je vlada u rujnu 1922. donijela memorandum (tzv. ''Churchillova Bijela Knjiga''), kojim se zabranjuje naseljavanje Židova na područje Transjordana. ( slika 1.)

5. Arapsko-židovski sukobi i arapski nacionalizam - razdoblje pred Drugi svjetski ratPrvi židovski naseljenici zapošljavali su Arape kao radnu snagu. Kako su njihova naselja bila

nepovezana i raštrkana diljem zemlje, bili su česta meta lokalnih pljačkaških skupina. Da bi se zaštitili, osnivali su prve 'zaštitne jedinice'. U početku je to bilo samo nekoliko slabo naoružanih i nevještih ljudi, bilo Arapa, bilo Židova. No, kasnije su te zaštitne jedinice prerasle u organizirane dobrovoljačke jedinice. Jedna od prvih takvih organizacija bila je Bar Giora. Njezin osnivač bio je Yizhak Ben-Zvi, kasnije drugi izraelski predsjednik.

Iz organizacija poput Bar Giore 1909. proizašao je Hashomer, organizacija koja je pružala usluge osiguranja židovskim naseljima diljem zemlje. Jedini uvjet je bio da zajednica ne zapošljava arapske radnike. Objašnjenje je bilo da bi arapski radnici lako mogli biti u dosluhu sa pljačkašima, a posljedica to da su arapski radnici masovno bili otpuštani. Kako je Palestina još uvijek bila dio Otomanskog Carstva, zemlja je bila vlasništvo veleposjednika koji su ju na veliko prodavali židovskim useljenicima. Tisuće arapskih radnika, bez vlastite zemlje, ostajalo je bez posla. Za njih, to je značilo propast.

Kako je broj židovskih useljenika rastao, raslo je i nezadovoljstvo lokalnog arapskog stanovništva. U periodu između 1920. i 1921. došlo je do prvog velikog arapskog ustanka i prvih otvorenih sukoba sa Židovima.

Kao reakcija na arapske napade i britansku pasivnost, Židovi su 15. lipnja 1920. oformili pokret Haganah. Njen osnivač bio je Vladimir Jabotinsky, jedan od časnika koje je obučavala britanska vojska tijekom Prvog svjetskog rata. (Jabotinsky je bio član posebne vojne jedinice, tzv. Židovske Legije, koja je bila sastavljena od židovskih dobrovoljaca iz cijelog svijeta spremnih da se bore za, kako su to oni zvali, 'oslobođenje Palestine'.)

Iako ilegalan, pokret Haganah djelovao je diljem Palestine kao nacionalne oružane snage ovlaštene od židovskog vodstva da upotrijebe vojnu snagu u obrani cionističkih interesa. Iz Haganaha je proizašla ekstremistička organizacija Irgun, kasnije poznata po bombaškom napadu na hotel 'Kralj David'.

27

U travnju 1936. u Jaffi su ponovno izbili arapski ustanci koji su rezultirali trogodišnjim periodom obostranog nasilja i civilnih žrtava. Ustanak je predvodilo Visoko Arapsko Povjerenstvo na čelu sa muftijom Haj Aminom al-Husseinijem.

Haj Muhammed Amin al-Husseini bio je jedan od inicijatora ustanka 1920.g. poznat po fanatičnom anticionizmu i nasilnosti zbog čega je bio uhićen i zatvoren. Kada je na položaj prvog visokog povjerenika za Palestinu došao Sir Herbert Samuel, pod utjecajem antižidovskog lobija, al-Husseini biva oslobođen i postavljen na mjesto predsjednika novoosnovanog Vrhovnog Muslimanskog Vijeća. Dobivši titulu Velikog Muftije, postao je vjerski i politički vođa Arapa.

Dolaskom na vlast započinje borbu ne samo protiv Židova, već i protiv onih arapskih struja koje su zagovarale arapsko-židovsku suradnju u razvoju Palestine. Iskorištava nove ideje nacionalizma i panarabizma, pretvorivši ih u militantnu ideologiju usmjerenu prvenstveno protiv cionista. 1937. izrazio je svoju solidarnost sa Njemačkom, tražeći od nacista da se usprotive uspostavi židovske nacionalne domovine u Palestini, te da osiguraju naoružanje arapskim militaristima.

Nakon neuspjelog atentata na britanskog Generalnog Inspektora Palestinskih policijskih snaga, Visoko Arapsko Povjerenstvo proglašeno je ilegalnim. Al-Husseini je izgubio mjesto predsjednika Vrhovnog Muslimanskog Vijeća i 1937. bježi iz zemlje.

Peelova Komisija, 1936-1937 - Razmjeri nasilja za vrijeme arapskog ustanka 1936. naveli su Britance da osnuju novu Kraljevsku komisiju zaduženu da istraži uzroke sukoba između Arapa i Židova. Javila se potreba za dugoročnijim rješenjem političke budućnosti Palestine.

U svom izvještaju u srpnju 1937. Peelova Komisija zaključila je da Mandat više ne funkcionira i preporučila podjelu teritorija Palestine na dvije države. Države bi bile ustrojene kao samostalne, kao federativne ili kao jedna dvonacionalna teritorijalna država, ovisno o dogovoru. Kao uzrok nasilju, Komisija je navela želju Arapa za nacionalnom neovisnošću, te njihovu mržnju i strah prema uspostavi nacionalne židovske države.

Komisija je preporučila ograničavanje židovske imigracije na 12 000 ljudi godišnje u slijedećih pet godina i razvoj plana o razdvajanju. U osvrtu na pitanje o razdvajanju, Komisija je predložila da ''se ulože veliki napori u postizanju dogovora o zamjeni zemlje i populacije'' nadovezujući se tako na Churchillov komentar da ostvarivanje cionističkih ciljeva automatski podrazumijeva politiku 'populacijskog transfera'.

Britanska vlada odbacila je preporuke Peelove Komisije i nije bilo daljnjih razmatranja ideje 'populacijskog transfera'.

Nakon izvještaja Peelove Komisije, u listopadu 1937. nasilje ponovno započinje. Woodheadova Komisija, 1938 – Woodheadova Komisija osnovana je da preispita preporuke Peelove

Komisije o podjeli Palestine, te da nađe rješenje za suzbijanje sve jačih arapskih ustanaka protiv Britanske vlasti u Palestini i široj regiji. Službeni London se nadao da će odluke Woodheadove Komisije biti prilika da pokažu svoju podršku arapskim težnjama i tako smanje tenzije.

Komisija je na teren izašla u travnju 1938. i zadržala se do kolovoza. Njihov izvještaj, objavljen u studenom, tvrdio je da ne postoji mogućnost razvijanja plana o razdvajanju koji bi mogao ponuditi imalo nade za uspjeh. Plan Peelove Komisije je odbačen.

Britanska je vlada , prema izvješću Woodheadove Komisije, odbacila ideju podjele kao neizvedivu, ali je naglasila kako je dogovor između Arapa i Židova još uvijek moguć.

Arapski ustanak ugušen je vojno, Visoko Arapsko Povjerenstvo je ukinuto, a mnogi palestinski Arapi deportirani.

Okrugli stol 1939 (St. James Conference) – 1939. Britanci su sazvali konferenciju na kojoj su Arapi i Židovi trebali raspraviti različite scenarije za rješenje sukoba. Židovsku delegaciju predvodio je Chaim Weizmann, a sačinjavale su ju cionističke i necionističke skupine unutar Židovske Agencije. Arapsku stranu predstavljao je Haj Amin al-Husseini, zajedno sa palestinskim, egipatskim, iračkim, saudijskim, transjordanskim i jemenskim predstavnicima.

Konferencija je od početka bila obilježena poteškoćama. Arapski delegati odbili su susresti se direktno i službeno sa židovskim predstavnicima jer nisu priznavali legitimnost Židovske Agencije. Tako su Britanci

28

bili prisiljeni pregovarati sa svakom delegacijom individualno. Britanski prijedlozi odbijeni su od obiju strana.

Kako niti jedan od predloženih sporazuma nije prihvaćen, Britanci su formirali vlastitu politiku rješavanja problema, tzv. McDonaldovu Bijelu Knjigu.

McDonaldova Bijela Knjiga – Ovim dokumentom ograničenje židovske imigracije postalo je stalno. Odlučeno je da će se dopustiti useljavanje samo 75 000 Židova u slijedećih pet godina. Svako prekoračenje ovog broja moralo bi biti odobreno od strane Arapa. Židove je ova odluka posebno pogodila jer je donesena u vrijeme kada je zbog nacističkih progona diljem Europe tisuće Židova krenulo prema Palestini u potrazi za utočištem.

Iako je ovom odlukom Britanija prekršila obećanje dano Balfourovom deklaracijom i obvezu preuzetu pred Ligom Naroda, osim židovskih, nije bilo nikakvih značajnijih zahtjeva za poništenjem te odluke.

Ipak, u jednom od izvještaja Komisija za privremene mandate Lige Naroda stoji:''…politika predstavljena u Bijeloj Knjizi 1939. proturječna je interpretaciji koju je, u dogovoru sa

Mandatornom Silom i Vijećem, Povjerenstvo stavilo pred Palestinski Mandat.''(http://www.palestinefacts.org)No, sa krajem Drugog svjetskog rata, izvještaj i sama Liga Naroda postaju irelevantni i Bijela Knjiga

ostaje kao osnova britanske politike u Palestini do kraja Mandata:Britanska namjera nije Palestinu pretvoriti u židovsku državu.Britanska namjera je cijelu Palestinu zapadno od Jordana isključiti iz obećanja dana u McMahonovim

prepiskama (obećanja dana Arapima tijekom Prvog svjetskog rata; potpora za osnivanje nacionalne domovine na području Palestine – op.a.); stoga, britanska namjera nije pretvoriti Palestinu u arapsku državu.

Nakon prijelaznog perioda, Britanija se nada osnivanju Palestinske države u kojoj će Arapi i Židovi dijeliti vlast na način koji će osigurati da bitni interesi obiju zajednica budu ostvareni.

Zbog snažne arapske zabrinutosti oko židovske imigracije, buduća primanja židovskih imigranata biti će ograničena na 75 000 (10 000 na godinu, plus 25 000 izbjeglica) tijekom slijedećih pet godina kako broj Židova u zemlji ne bi premašio jednu trećinu ukupnog broja stanovništva.

Transferi zemlje od Arapa Židovima biti će strogo zabranjeni u većini područja.

6. Palestina u vrijeme Drugog svjetskog rata – židovski otpor Britancima Židovska Agencija odbila je priznati Bijelu Knjigu iz 1939., proglasivši ju apsolutnim kršenjem

obaveza koje su preuzete zajedno s mandatom. U svibnju 1940., kada je Churchill postao premijer, započeo je kratkotrajni period britansko-židovske

vojne suradnje. Britanci su trenirali židovske jedinice komandosa i pružili židovskim dobrovoljcima intenzivne treninge iz sabotaže, rukovanja eksplozivima i partizanskog ratovanja. Ironično, ovi treninzi pokazali su se veoma učinkoviti u kasnijim židovskim nastojanjima da istisnu Britance iz Palestine.

Ulazak Italije u rat 1940. približio je rat Srednjem Istoku i uvjerio Churchilla i njegove vojne savjetnike u važnost dobrih odnosa sa Arapima. Zbog toga su još strože provodili politiku Bijele Knjige iz '39.

Tijekom rata, palestinske židovske organizacije koncentrirale su se na spašavanje Židova iz okupirane Europe. Mali broj imigranata iz tog perioda ušao je u Palestinu legalno, dobivši vizu prema strogo određenoj kvoti iz '39.; većina je ušla ilegalno. Ova imigracija, zvana Aliyah Bet, stizala je preko mora i kopna, iz Europe i Bliskog Istoka. Užasni uvjeti prekomorske plovidbe i velike poteškoće u pronalaženju adekvatnih brodova za prijevoz ilegalnih imigranata predstavljali su velike poteškoće za Aliyah Bet. Većina brodova prepunih imigranata koji su uspjeli doći do Palestine, bili su poslani natrag od strane Britanaca. Većina ih je pomrla putem, dok su mnoge pobili nacisti. Unatoč napetim odnosima s Britancima, tisuće židovskih dobrovoljaca služilo je u britanskoj vojsci.

Nakon rata, pod upravom Davida Ben Guriona, Židovska Agencija se u listopadu 1945. odlučila ujediniti sa židovskim disidentskim skupinama (Haganah, Irgun, Lehi, Etzel) u jednu organizaciju – Ujedinjeni Pokret Otpora.

29

Tijekom tridesetih godina, fašistički režimi koji su se razvijali u Italiji i Njemačkoj imali su veliki utjecaj na arapsko stanovništvo potičući arapske vođe na ustanke protiv britanskih i francuskih vlasti. Sve veće širenje panarabizma našlo je svoju potvrdu u nacističkoj ideologiji superiorne rase.

Ubrzo nakon Hitlerovog preuzimanja vlasti, diljem arapskog svijeta osnivaju se nacional - socijalističke stranke i kopiraju nacistički simboli (Nacional-socijalistička stranka u Siriji (PPS) na svojoj zastavi imala je svastiku; Mladi Egipat, osnovan u listopadu 1933. doslovno je kopirao naciste – imali su jurišnike, procesije s bakljama i doslovne prijevode nacističkih slogana Jedan narod, jedna stranka, jedan vođa! ) Britanija je imala gorka iskustva s pronacističkim raspoloženjem diljem Bliskog Istoka.

Jedan od najvećih zagovornika pronacističkih ustanaka bio je Haj Amin al-Husseini. Nakon bijega iz Palestine, otišao je u Irak i tamo sudjelovao u pronacističkom prevratu 1941. Ustanak u Bagdadu bio je dio Hitlerove strategije, isplaniran kako bi 'stisnuo' regiju između Rommelovih trupa u Sjevernoj Africi i pronacističkih snaga u Iraku. Ipak, u lipnju 1941. Britanske trupe ugušile su pobunu u Iraku. Al-Husseini je pobjegao u Teheran, nakon toga u Italiju i na kraju u Berlin gdje je bio specijalni Hitlerov gost zagovarajući 'istrebljenje' Židova.

Nakon rata, između listopada 1945. i početka Rata za nezavisnost u prosincu 1947., Haganah je bila najveća i najvažnija židovska vojna organizacija koja se suprotstavila Britancima. Izvodila je antibritanske akcije diljem zemlje; oslobađanje pritvorenih imigranata, uništavanje željezničke mreže (Noć vlakova), uništavala je radarske instalacije i baze britanskih pokretnih snaga, izvršavala sabotaže na brodovima za deportaciju imigranata, uništavala mostove (Noć mostova), organizirala masovne, tajne, ilegalne imigracije iz Europe i Sjeverne Afrike,…

U koordinaciji sa Haganahom djelovale su i manji ekstremistički pokreti kao što su Irgun i Lehi. Oni su se više koncentrirali na individualne terorističke i gerilske napade. Jedna od najpoznatijih akcija koje su izveli bilo je postavljanje bombe u južnom krilu hotela 'Kralj David', 1946., gdje je bila smještena Britanska vojna uprava. Poginula je 91 osoba.

7. Država Izrael Plan Ujedinjenih Naroda 1947. - Godine 1947. britanska je vlada obznanila da namjerava odustati od

mandata i prepustiti mandat Palestine Ujedinjenim Narodima (organizaciji nasljednici Lige Naroda). Židovi su tada posjedovali 6% zemlje (više od 20% ukupne obradive površine) i činili su 31% ukupnog stanovništva.

Posebna komisija pri Ujedinjenim Narodima načinila je detaljne preporuke za stvaranje dviju odvojenih država

Židovske države, koja bi obuhvaćala 55% zemlje, s 509 780 Arapa i 499 020 ŽidovaArapske države, koja bi obuhvaćala preostalih 45% zemlje, sa 749 101 Arapa i 9 520 ŽidovaJeruzalem i područje oko njega postalo bi ''međunarodnom zonom''Opća skupština odobrila je plan, uvelike pod utjecajem Sjedinjenih Država. I dok su Židovi u Palestini

prihvatili plan, palestinski Arapi su ga potpuno odbacili, djelomice zato što su smatrali da je nametnut bez konzultacije, a djelomice i stoga što su smatrali da je zemlja podijeljena nepravedno i na korist Židovima. Izbio je građanski rat jer su obje strane pojačale terorističke aktivnosti.

9. travnja 1948. Irgun je pobio između 100 i 250 osoba (arapskih muškaraca, žena i djece) u selu Deir Yassin, jugozapadno od Jeruzalema.

12. travnja 1948. Arapi su, zbog odmazde za Deir Yassin, napali konvoj koji je putovao u bolnicu Hadassah sjeveroistočno od Jeruzalema i pobili sedamdeset dvoje židovskih liječnika, medicinskih sestara, sveučilišnih profesora i studenata.

Osnutak države Izrael 1948. (''Rat za nezavisnost'') - Kada je 14. svibnja 1948. završen britanski mandat, dr. Chaim Weizmann podigao je Davidovu zastavu proglasivši državu Izrael. Weizmann je postao prvi predsjednik, a David Ben Gurion prvi premijer nove države.

Američki predsjednik Harry Truman, unatoč žestokom protivljenju državnog tajnika Geogea Marshala, priznao je Izrael samo 11 minuta nakon Weizmannovog proglašenja. Marshal se snažno opirao toj odluci jer

30

bi, po njemu, to moglo izgledati kao da privlači židovske glasače, a što je još važnije, moglo bi zaoštriti odnose s Arapima i otežati pristup arapskoj nafti.

Nakon američkog priznanja uslijedila su priznanja Sovjetskog Saveza, Gvatemale, Bjelorusije, Ukrajine, Poljske, Čehoslovačke, Urugvaja i Jugoslavije.

Opći izbori održani su 25. siječnja 1949.; provizorno Državno Vijeće zamijenio je Knesset (parlament), a provizornu vladu, regularna parlamentarna vlada.

29. siječnja, Velika Britanija priznala je Izrael, što je označilo kraj britanskog i početak američkog utjecaja u regiji.

Kako Arapi nisu imali planova za uspostavu arapske države na koju je pozivao Plan Ujedinjenih Naroda, odlučili su uništiti novu židovsku državu. Nekoliko sati nakon stvaranja Izraela, arapske su snage iz Jordana, Sirije, Egipta, Libanona i Iraka pokrenule napad. U borbi koja je potrajala slijedećih sedam mjeseci, židovske su snage porazile arapske vojske i preuzele velika područja na sjeveru (Galileju) i jugu (Negeb) koja su, prema Planu UN-a, trebala formirati dio arapske države. Između 700 000 i 800 000 palestinskih Arapa napustilo je svoje domove ili je istjerano iz njih ( oko 60% prijeratnog arapskog stanovništva u Palestini).

Jeruzalem je bio podijeljen; stari obzidani grad uključujući i sveta mjesta, potpala su pod arapsku kontrolu, a zapadni Jeruzalem držali su Židovi.

Do trenutka prekida vatre u siječnju 1949., Izrael je okupirao 77% zemlje (trećinu više nego što bi dobio da su Arapi prihvatili UN-ovu rezoluciju). Teritorij na Zapadnoj obali, uključujući i istočni Jeruzalem, koji je trebao biti dijelom arapske države, pripojio je Jordan.

Sve arapske države koje su sudjelovale u invaziji potpisale su primirje s Izraelom. Linija primirja iz 1949. postala je poznata kao ''Zelena Linija''. ( slika 3.)

Zaključak''Kad kažemo da su Arapi agresori, a da se mi branimo – to je tek pola istine. S obzirom na našu

sigurnost i život, mi se branimo… Ali borba je samo jedan oblik sukoba, koji je u svojoj biti politički. A politički gledano, mi smo agresori, a oni se brane.''

David Ben Gurion(Chapman, C: 24/2002)Sam problem izraelsko-palestinskog sukoba i njegovo rješenje političkog su karaktera. Vjerski

argumenti koji mu se pridodaju jesu važni, ali ne i relevantni. Činjenica je da je Bliski Istok, kao strateški neprocjenjivo važno područje, u prošlom stoljeću bio poprište direktnih i indirektnih sukoba svjetskih velesila. Nafta, 'zlato 20. stoljeća', bila je glavni pokretač svih sukoba na tom području. Stari tip kolonijalizma kojeg je osiguravala vojna prisutnost postao je neprikladan i što je najvažnije neprofitabilan. Sve jače širenje nacionalnih ideja diljem kolonija, te jačanje ideja o samostalnosti, iziskivali su od matične države sve jaču vojnu prisutnost što je predstavljalo preveliki trošak. Stoga je stari i sve neučinkovitiji tip zamijenjen novim – neokolonijalizmom. To je bio puno suptilniji i 'finiji' način iskorištavanja, da ne kažem izrabljivanja, 'bivših' kolonija. Stvaranje ekonomskih vazala kreditnim 'injekcijama' pokazalo se 'čistim' i profitabilnim biznisom.

Već pred Prvi svjetski rat nafta je postala simbol razvitka i moći. Plan o izgradnji željeznice Berlin-Bagdad pokazao je oslabjeloj Velikoj Britaniji da joj je nova Njemačka, koja se u samo 30 godina rapidno razvila, postala ozbiljna prijetnja. Pitanje je kako bi taj rat završio da se SAD nisu umiješale na strani Britanaca. Amerika, koja je dugo godina vodila politiku ne miješanja u europske ratove, shvatila je da se ovaj rat ne vodi samo za prevlast u kolonijama. Rat se vodio za prevlast u svijetu.

Britanija je iz Prvog svjetskog rata izašla kao pobjednica samo nominalno. U stvarnosti, ona je bila u financijskom rasulu i u ogromnim dugovima Americi koja ju je za vrijeme rata darežljivo opskrbljivala kreditima. Prevlast Britanije na Bliskom Istoku otvorila je pristup polaganom ali sigurnom jačanju američkog utjecaja.

Prodor cionističkih ideja u britanske političke krugove nije imao nikakve veze sa 'potporom židovskim cionističkim stremljenjima'. Britanci su u Židovima vidjeli priliku za proširenje i osiguranje svog utjecaja u regiji, a također su bili svjesni važne uloge židovskog lobija u Americi čiju su potporu očajnički trebali.

31

Proturječnosti u obećanjima danim Arapima, Židovima i Francuzima pokazuju da su se Britanci povodili jedino za vlastitim interesima. Nažalost, tom politikom zasijano je sjeme sukoba koji će narušiti mir u cijeloj regiji.

LITERATURA: Keller W., Povijest Židova, Naprijed, Zagreb, 1992. Chapman C., Čija je Obećana zemlja?, STEPress, Zagreb, 2002. Engdahl F. W., Stoljeće rata, AGM, Zagreb, 2000. http://www.palestinefacts.org , ''Jewish Internet Association'' http://www.israelinsider.com SUMMARY To ensure control over the Middle East, Great Britain supported and indirectly financed immigration

of great number of Jews in Palestine during World War I. Soon after the end of the war, it was clear that Great Britain led secret policy and had given the same promises to both Arabs and Jews. As tensions between the two nations grew, and conflicts became more frequent, Great Britain realized that prozionism policy in Palestine was no longer possible, because of growing discontent of Arabs in Palestine and neighboring states, so they abandoned it. To calm the tensions, Britain divided original Mandate territory to Arabian Transjordan and Palestine. This move caused protests from Jews, because they were forbidden from immigrating Transjordan territory. This caused strengthening of Jewish dissident movements and Jewish resistance to British control over Palestine begun. Terrorist actions on both sides and emerging conflicts led to British decision of giving up the Mandate to the newly founded UN. As a solution to this conflict, UN suggested a plan of dividing Palestinian territory into a Jewish and an Arab state. Jews accepted the plan, but Arabs categorically refused it proclaiming it unfair and illegal. During this period Arabs still made majority in Palestine. On May 14th 1948. Jews proclaimed founding of their national state of Israel on territory that had been given to them according to the UN plan. As a reaction, neighbor Arab states invaded Israel.

KEYWORDS - Middle East, Palestine, British Mandate, zionism, Israel Dodaci:

(Chapman, C: 32/2002)

Cionizam I Prvi Svjetski Rat

U drugoj polovini 19-tog vijeka u Evropi je nastao pokret poznat kao Cionizam. Cionizam je prvobitno imao za svoj cilj osnivanje jevrejske države na području Palestine. Danas se ovaj pojam odnosi na one Jevreje koji žele da prošire sadašnju državu i na okolne prostore koji su trenutno vlasništvo Palestinaca. U svom širem značenju, pojam “Cionist” se odnosi i na određene elemente iz jevrejske zajednice koji vjeruju u tzv. jevrejsku superiornost nad ostalim narodima, tako stavljajući svoje vlastite interese ispred interesa naroda države u kojoj borave. Velika je greška vjerovati da su svi Jevreji pobornici “Cionističke mafije” ili zagovornici jevrejske superiornosti. U stvari, neke od najačih osuda Cionizma upravo dolaze od strane pojedinih Jevreja.

Postoji mnogo anti-cionističkih knjiga i rukopisa pisanih od strane značajnih jevrejskih pisaca, istoričara i novinara kao što su John Sack,Alfred Lilienthal, Noam Chomsky,Israel Shahak,Benjamin Freedman, Jack Bernstein,Henry Makow i Victor Ostovsky , samo par njih ovdje navodimo. Postoji takođe jevrejska vjerska grupa koja se naziva “Neturei Karta, Jews United Against Zionism” (Ujedinjeni Jevreji Protiv Cionizma). Zbog svojih hrabrih istupa, ovi ljudi su morali da podnesu mnoge žestoke udarce

32

cionističkih klevetničkih grupa kao što su the Anti Defamation League (ADL) – organizacija koja se specijalizovala u blaćenju, klevetanju i špijuniranju. Pisac Jack Bernstein najbolje je opisao prljavu prirodu ADL-a ovako:

“Meni je veoma poznata vaša taktika, draga moja cionistička braćo, kojom se služite da ušutkate one koji pokušavaju da objelodane vaše subverzivne radnje. Ako ta osoba nije jevrejske nacionalnosti, vi ju odmah proglasite “anti-semitom” što je samo jedna dimna zavjesa koja vam služi za sakrivanje vaših prljavih rabota. Međutim, ako je osoba koja vas razotkriva Jevrej, onda se služite drugom taktikom:

* Prvo, ignorišete optužbe nadajući se da se informacija o tome neće daleko proširiti * Ako se informacija proširi, onda ju vi pokušate da ismijete kao i osobu koja ju promoviše. *Ako ni ovo ne radi, onda je vas idući korak – atentat na ličnost. Ako čovjek nije imao skandala iza

sebe, onda ćete se vi potruditi da već izmislite neki. *Ako ništa od ovoga ne donese željeni efekat, vi se onda nećete libiti ni fizičkog napada na tu osobu. Vi nikada niste pokušali da dokažete da je sama informacija netačna. Tako, prije nego što započnete

svoje napore da me ušutkate, ja vam nudim jedan izazov: Vi kao cionisti skupite određen broj jevreja Cionista i svjedoka koji će zastupati vaše stavove; a ja ću skupiti isti broj osoba koji su anti-cionisti, pro-američki nastrojeni jevreji i svjedoci.

Onda će Cionisti i Anti-Cionisti objasniti i obrazložiti svoje stavove, a onda mogu da raspravljaju o ovoj knjizi i svom materijalu u vezi sa njom – a ova debata će se održati u televizijskom studiju. Hajde da prezentiramo sve informacije obeju strana i da pustimo američku publiku da sama odluči sta je istina a šta ne. Zar ovo nije pošten prijedlog? Vi ćete svakako rado prihvatiti ovaj prijedlog, ako ono što sam ja napisao nije istina. Ali ako se ponovo vratite na staro zapomaganje “Laži, sve su ovo laži!”, vi ćete onda time samo da potvrdite američkoj publici da je u stvari sve ovo što sam napisao- istina.

Ne moramo ni da kažemo, da Bernstein-ov izazov nikada nije bio prihvaćen. Međutim, cionistima skraja 19 – vijeka jedna od prepreka u šemi preuzimanja Palestine bila je ta što je

Palestina u to vrijeme bila pod Turskom Otomanskom Imperijom, i u to vrijeme Turcima nije ni na pamet padalo da se odreknu tog komada teritorije, koju su smatrali svojim vlasništvom, u korist evropskih cionista. Veoma malo jevreja je u to doba živjelo na području Palestine, i Jevreji inače nisu ni imali kontrolu nad tim prostorima sve od vremena Rimske Imperije. To ujedno i potire mit kako se “Arapi i Jevreji vijekovima bore oko ove teritorije”. Šačica arapskih Jevreja koja je u to vrijeme živjela u Palestini vrlo se lijepo slagala sa Muslimanima i nije izražavala nikakvu želju da zbaci s vlasti otomanske vladare i osniva izraelsku državu. Inicijativa odvajanja Palestine od Otomanske Imperije došla je direktno od strane evropskih cionista, koji su postali veoma uticajni u mnogim evropskim zemljama

Nekim “slučajem” cionističkoj mafiji se uskoro ukazala i jedna velika prilika. Došla je 1914-ta godina i počeo je veliki rat izmedu Njemačke, Austro-Ugarske i Turske, sa jedne strane, protiv Engleske, Francuske i Rusije, sa druge strane. Da bi se zadržali na temi septembarskog događaja i “Rata Protiv Terorizma”, nećemo ulaziti u analizu razloga i podloge za Prvi Svetski Rat. Ono što moramo da razumijemo je da su cionisti odigrali veoma vaznu ulogu u uvlačenju USA u ovaj krvavi evropski sukob - rat u kome USA nisu imale apsolutno nikakvog vitalnog interesa da učestvuju.

Situacija je bila ovakva. Do 1916-te godine Njemci, Austrijanci i Turci su skoro dobili taj rat. Rusija je bila u haosu i skoro da bude kompletno progutana komunističkom revolucijom. Francuska je imale strašne gubitke a Britanija je bila opkoljena njemačkim podmornicama. Njemačka je ponudila Britaniji prekid rata uz uslove koji su tada odgovarali Britaniji. Ali su Britanci kao i internacionalni cionisti imali još jednu igraču kartu.

Britanska vlada i cionistički lideri napravili su jedan prljav dogovor. Cioniste je vodio Chaim Weizmann, čovjek koji će kasnije postati prvim predsjednikom Izraela. Cionisti su obečali da ce uvući u rat moćnu USA na strani Britanije, koristeći svoje uticajne veze, tako da će onda ovi moći da slome Njemačku i Tursku, a zauzvrat Britanija će njih nagraditi preuzimanjem Palestine od poraženih Turaka, kad se rat završi. Britanci su prethodno htjeli da daju cionistima neka područja u Africi, za formiranje jevrejske države, ali Cionisti su bili ustrajni u svom zahtjevu za Palestinom. Tako, kad se Palestina nađe pod britanskom kontrolom, evropskim jevrejima će biti dozvoljeno da je nasele u velikom broju, i tako osnuju svoju državu.

33

Cionistički moćnici kao Bernard Baruch, Louis Brandeis, Paul Warburg (osnivač Američke Banke Federalnih Rezervi), Jacob Schiff, i drugi odmah su počeli sa obradom američkog presjednika Woodrow Wilson-a. Preko noći je američka stampa, većinom kontrolisana od strane cionista, pretvorila njemačkog kajzera i njegov narod u “krvožedne Hune”, odlučne da po svaku cijenu unište zapadnu civilizaciju. Tako su USA 1916-te godine, uz pomoć režiranog incidenta sa američkim brodom “Lusitania” (potopljen od strane Britanije, a optužili Njemačku) ušli u rat na strani Britanije, sa parolom “osiguravanja demokratije u cijelom svijetu”.

“Potprašimo Hune!” glasio je poznati propagandni poster Freda Strothman-a, - taj slogan je postao i ratni poklič svih američkih patriota. Woodrow Wilson je bio zatečen jakom i čudnom silom koja je bila izvan njegove kontrole – silom koju je on sam već pokušao da opiše u svojoj knjizi “Nova Sloboda” intrigirajućim riječima:

"Otkako sam ušao u političke vode, mnogi ljudi su mi privatno povjeravali svoje tajne i stavove. Neke od najvećih ličnosti USA na poljima trgovine i industrije se plaše nečega. Oni vjeruju da postoji jedna tako moćna, tako organizovana, prepredena, sveobuhvatna i ubjedljiva sila, da samo sa šapatom mogu o njoj da govore”

U međuvremenu u Njemačkoj, - gdje su cionističke snage takođe imale strahovito veliki uticaj na štampu i industriju – ratni entuzijazam je odjednom splasnuo, razvodnjen pomoću medija, čiji su vlasnici mahom bili Jevreji. Takođe, marksističke i jevrejske vođe radničkih sindikata počeli su organizovati radničke štrajkove u njemačkim fabrikama oružja. Tako sa njemačkim odjeljenjem internacionalne cionističke mafije koje je podrivalo Njemačku iznutra, i engleskim i američkim odjeljenjima koja su uspjela da uvuku Ameriku u rat, nije prošlo dugo dok Njemačka, Austrija i Turska nisu poražene i njihove mape prekrojene od strane pobjedničkih sila, Versajskim Paktom (Treaty of Versailles), 1918-te godine. Uz mnoge cionističke bankare koji su prisustvovali i uticali na Versajski Sporazum, Cionisti su imali i svoju vlastitu delegaciju tamo, koju je predvodio Chaim Weizmann.

Velika Britanija je izdala Balfour-ovu Deklaraciju u Novemberu 1917-te godine, godinu dana prije njemačke kapitulacije, mada je ona bila pripremljena jos 20 mjeseci prije, uz Weizmann-ovu inicijativu. Deklaracijom se dozvoljavala masovna imigracija Jevreja u Palestinu, uz obećanje zaštite prava Arapa. Arapi koji su živjeli u Palestini, nisu povjerovali u ova obećanja. Mada su žestoko protestovali, nisu mogli ništa da učine kako bi zaustavili talas jevreskih imigranata. To je bio prvi korak kreiranja onoga što će postati izraelska država, 20 godina kasnije.

Nekoliko godina nakon rata, jedan američki cionista, milioner, po imenu Benjamin Freedman prekinuo je sve svoje veze sa ovom organizacijom, i okrenuo se protiv nje. Freedman je bio vlasnik kompanije the Woodbury Soap Company i jedan od monogih cionista koji su prisustvovali Versajskom Sporazumu. Imao je vrlo dobre veze uključujući i nekoliko američkih predsjednika. Freedman-u se smučilo kriminalno ponašanje cionističke mafije I tako je posvetio veći dio svog bogatstva, i života, razotkrivanju istina u vezi oba svjetska rata, kao i cionističkih manipulacija u Americi. Prema Freedman-u, Wilson-a su Cionisti ucijenili javnom objavom jedne njegove vanbračne veze za vrijeme dok je bio predsjednik Princeton Universiteta. Freedman-ova opsežni (I sakriveni) rukopisi, govori, i knjige na ovu temu, predstavljaju obaveznu literaturu (ukoliko ih uspijete pronaći!). Jedan od lidera Anti Defamation League - Arnold Forster - okarakterisao je Freedman-a kao “Jevreja koji mrzi samog sebe” Ovdje je jedan kratak izvod iz govora kojeg je Freedman održao 1961-ve godine u Willard Hotel-u, u Washington DC, u kome je opisao ove sile i pozadinu ulaska Amerike u Prvi svjetski Rat :

“Njemački cionisti, koji su predstavljali cioniste istočne Evrope, otišli su u Britanski Ratni Kabinet i – biću kratak pošto je ovo dugačka priča, ali imam dokumente kojima mogu da dokažem sve što tvrdim – i rekli su: “Slušajte. Još uvijek možete da dobijete ovaj rat. Ne morate da se predate. Ne morate da prihvatite mirovne uslove koji su vam ponuđeni od strane Njemačke. Vi ćete dobiti ovaj rat ukoliko Sjedinjene Američke Države uđu u njega, kao vaš saveznik. USA nisu bile u ratu u to vrijeme. Mi smo tada bili svježi, mladi, bogati i moćni. Rekli su Englezima: "Mi vam garantujemo da ćemo uvući USA u rat kao vašeg saveznika, ako nam vi obećate Palestinu nakon što pobjedite u ratu”. Drugim rječima, dogovorili su se.

34

Engleska je imala toliko prava da obećava Palestinu bilo kome, isto koliko bi imale prava USA da obećaju npr. Japan – Irskoj, iz bilo kog razloga. Apsolutno je apsurdno da velika Britanija, koja nikad nije imala interese niti bilo kakva prava na području palestinske teritorije, da nudi Palestinu kao zalog kojim će platiti Cionistima uvlačenje Amerike u rat. Međutim, oni su dali to obećanje, u oktobru 1916.-te godine. Vrlo kratko nakon toga, ne znam koliko vas se toga sjeća, USA koja je bila totalno pro-njemački nastrojena u to vrijeme, ulazi u rat kao britanski saveznik.

Mi možemo samo raspravljati u kojoj mjeri je ovaj prljavi dogovor između Britanaca i Cionista doprinjeo uvlačenju i pogibiji američke djece u ovom krvavom evropskom sukobu. Mnogi, kao i Freedman, vjeruju da je to bio i jedini razlog za ulazak Amerike u taj rat. Drugi, kao i ja, pisac ovog teksta, misle da je to bio samo glavni dodatni faktor. Međutim, ono oko čega se možemo složiti je činjenica da – Cionistima nije ni malo smetalo da Amerikanci ginu zbog njihovih sebicnih interesa. Čak i u Enciklopediji Britanici, kao i u MS Encarta ( traži pod: "Balfour Declaration) potvrđuje se ova činjenica. Ovdje je jedan izvod:

BALFOROVA DEKLARACIJA. "Balforova deklaracija je dokumenat sačinjen u martu 1916 – te godine, a objavljen u novembru 1917.-te godine, za vrijeme Prvog Svjetskog Rata, od strane Arthur-a James-a Balfour-a, tadašnjeg ministra inostranih poslova Britanije…dokumanat je specifično izrazio podršku britanske vlade cionistima za osnivanje nacionalne države Jevreja na području Palestine.” Dokumenat je obavezao britansku vladu da učini sve napore u ostvarenju ovog zadatka” uz dodatak da se mora jasno da razumije da se ne smije ništa učiniti što bi narušilo prava postojeće ne-jevrejske zajednice u Palestini.”

"Svrha ovog dokumenta je bila da se zadobije podrška Jevreja kako iz zaraćenih država, tako i

Amerike. Kao rezultat ove deklaracije, 1948.-me godine došlo je do osnivanja Izraela kao nezavisne države, na naznaćenoj teritoriji”.

Takođe je vrijedno pomena da je Britanija nakon 1-og Svjetskog Rata rascjepkala Otomansku Imperiju u mnogo manjih država. Kuvajt, marionetska kraljevina bogata naftom, formiran je odsjecanjem južnog obalnog dijela od države koja je danas poznata kao Irak. Kao rezultat tog akta prekrajanja mape ovog regiona, kreiran je stalni konflikt izmedu Iraka I Kuvajta. Irak je oduvijek smatrao Kuvajt svojom južnom pokrajinom. To je na kraju dovelo i do iračke invazije na Kuvajt 1991-ve godine, i Golfskog Rata.

WEIZMANN ------ BRANDEIS ------ BARUCH --------- WARBURG ČETVORICA CIONISTA KOJA SU NAGOVORILA WOODROW WILSON-a na 1-vi Svjetski Rat

Nazi Lauck NSDAP/AO Dvadeset činjenica o Jevrejima u istoriji Činjenica prva : kroz istoriju , zbog svog pogubnog uticaja , Jevreji su bili proterani iz :

1. Poljske - 1124.godine2. Engleske - 1290. Od Kralja Edvarda I . Ponovo se vratili 1655.godine.3. Francuske - 1306.god. proterivanje započeo Kralj Filip Pravedni , i trajalo je sve do 1682.god.4. Mađarske - od 1360.g. Sve do 1582.god.5. Belgije - 1370-1700.g.6. Slovačke - 1380.g. pa sve do posle 1744 god.god.7. Austrije - 1420.g. od strane Alberta V8. Kelna - 1424.g.9. Saske - 1432.g.10. Majnca - 1438.g.11. Augsburga - 1439.g.12. Holandije - 1444.god.13. Španije - 1492.god.14. Litvanije - 1495.g. po naredbi velikog Vojvode Aleksandra.15. Portugala - 1498.g.

35

16. Pruske - 1510.g.17. Italije - 1540.g.18. Bavarije - 1551.g.19. Beča - 1600.g.

Danas je samo mala grupica Jevreja ostala u Švedskoj , Danskoj , Norveškoj , isto ih je malo ostalo na srpskoj zemlji.

( PODACI IZ ” BEHIND COMMUNISM “, FRANK BRITON ) Činjenica druga : napad na hrišćanstvo : 1899-1900.g. Jevreji su pokušali da reč HRIŠĆANIN uklone iz povelje prava (ustava) države

Virdžinije (SAD) 1909 - 1910.g. - Na zahtev Jevreja , školski odbor iz Bridge porta , Pensilvanija , izlgasao je

prestanak recitovanja molitve “ Oče naš “ u školi.( UZETO IZ “ INTERNACIONALNI JEVREJ” HENRY FORD )Činjenica treća:”To postignuće - ruska-jevrejska revolucija , suddbinski je predodre|ena da figurira u

istoriji kao rezultat senke u Prvom svetskom ratu , ona je u velikoj meri proizašla iz jevrejskog razmišljanja, iz jevrejskog nezadovoljstva , od jevrejskog napora ka rekonstrukciji”.

(IZ “AMERICAN HEBREW” 10.09.1920.GOD.)Činjenica četvrta : “ Postoji mnogo toga u samom Boljševizmu , i u tome da se mnogi ideali

Boljševizma podudaraju sa najvećim idealima Judeizma.”( IZ “LONDON JEWISH CHRONICLE” 04.04.1919.GOD.Činjenica peta : Pravo ime oca komunizma Karl Marxa je bilo MOSES MORDICI LEVI , i bio je sin

jevrejskog rabina .(“WHO CAUSES WAR’S ? “ vol. VII,1981.god.)Činjenica šesta : Vladimir Ilič Lenjin , je bio Jevrejin po majci , i posmrtna želja mu je bila da bude

sahranjen po jevrejskom obredu. Ima podataka da mu je prezime bilo LEVINOVITCH.(“RULERS OF RUSSIA”, rev. Denis Fahey, 1938)Činjenica sedma : Od 556 glavnih funkcionera u prvoj Sovjetskoj komunističkoj vladi , preko 400 su

bili Jevreji.(“LIBERTY BELL”,vol.8 ; No.1 septembar ’80)Činjenica osma: Od prvih 119 članova komunističkog Ruskog saveta koji je vlada Rusijom , 81 su bili

Jevreji. ( IZ “RULERS OF RUSSIA”, rev. D.Fahey , 1938.god.)Činjenica deveta : Kritikovanje Jevreja u Sovjetskoj Rusiji je bio najteži prekršaj . Posedovanje ilegalne

knjige “ Protokol sionskih mudraca “ sve do sedamdesetih godina povlačio je smrtnu kaznu.(“ JEWISH WAR ON SURVIVAL “ , Arnold Leese,1945.god.)Činjenica deseta : “Ta moćna revolucija koja se u ovome momentu priprema u Nemačkoj, i koja će biti

u suštini , druga još veća revolucija , a kojoj se tako malo zna u Engleskoj. . . i . . . svaka sledeća generacija će postati još opasnija za društvo koje je njihov taoc.”

(JEVREJIN - BENJAMIN DISRAELI , BRITANSKI PRREMIJER, 1844.god.)Činjenica jedanaesta : U 1936.god. , za vreme vladavine Staljina , 98% vodećih pozicija u Rusiji bilo je

okupirano od Jevreja.( “ JEVREJSKI RAT ZA OPSTANAK “ ,1945.g)Činjenica dvanaesta : “ Drugi svetski rat se vodi radi odbrane interesa fundamentalnog Jevrejstva .”(“CHICAGO JEWISH SENTINEL , 8.10.1942)Činjenica trinaesta : Jevrejin JULIUS HAMMER ( otac ARMAND HAMMER-a ) bio je koosnivač

američke komunističke partije , SAD.36

( “LIBERY BEEL” vol.8#1 , SEPT.1980.G.)Činjenica četrnaesta : Prema podacima J.EDGAR HOOVER-a Jevrejin Herbert Eugene Aptheker je

“mozak” američke komunisričke partije, čovek iza Gus Hall-a , i koji objavljuje partijsku literaturu kao POLITICAL AFFAIRS.

( J.EDGAR HOOVER ON COMUNISM” st.5.1970.god.)Činjenica petnaesta : Jevrjin Gus Halberg (GUS HALL) je glavešina sadašnje US COMUNIST

PARTY i Jevrejin Eugene Aptheker objavljuje partijsku štampu .(“LIBERTY BELL” vol.8 , 1980.god.)Činjenica šesnaesta : Senator Joseph McCarthyeb “ RED SCARE “ komunizma je u stvari bio

protiv Jevreja. Skoro 100% imena koja je objavio McCarthyeb komitet subverzivne aktivnosti su bila jevrejska.

(JEVREJSKA MASONSKA LOŽA “ B’NAI B’RITH MESSENGER 26.03.1954.g.) Činjenica sedamnaest : Skoro svi osu|eni komunisti u SAD su bili Jevreji - Philip Jeffe , Andrew Roth ,

Mark Gayn , Judith Coplin , Gerhart Eisler , Klaus Fuchs , Harry Gold , Abraham Brothman , David Greenglas , Robert Oppenheimer , Israel Weinbaum , Miriam Moscowitz , Rozenborgovi , Sobel , Hollywodska desetorka . . .

(“ LIBERTY BELL “, vol.8#1,SEPT.1980.god.)Činjenica osamnaesta : Manachem Begin , predsednik Izraela , bio je Jevrejski terorista : 22.jula

1946.g. postavio je bombu u hotelu “ King David “ . U toj strašnoj eksploziji poginulo je 97 ljudi , dok ih je preko 100 bilo ranjeno i povre|eno . U 1947 godini Begin je mučio i obio dva mlada engleska vojnika . Ni to mu nije bilo dovoljno pa je njihova izmrcvarena tela obesio o drvo i postavio takozvanu “ BOOBYTRAPP” zamku tj. minirao je njihova mrtva tela . Kada su engleski vojnici pokušali da ih skinu , eksploziv je detonirao . 26.septembra 1947.god. Begin je opljačkao banku i opet ubio nekoliko vojnika.

( “THE TORCH” , vol.12#9 , JULI 1981.GOD.)Činjenica devetnaesta : Pravo prezime američkog predsednika za vreme II svetskog rata Frankil D.

Roosevelt-a je bilo Roosenvelt , i bio je Jevrejin . U svojoj predsedničkoj administraciji na najvišim mestima imao je 34 Jevrejina.

( “WORLD CONQUERORS” , LOUIS MARSALKO , 1958.g.)Činjenica dvadeseta : Uzdignuta i stegnuta pesnica komunizma je u stvari jevrejski revolucionarni

pozdrav.( “WORLD CONQUERORS “ , LOUIS MARSHALKO , 1958NSDAP/AO - PO Box 6414 - Lincoln NE 68506 - USA http://www.nazi-lauck-nsdapao.com

Strogo Povjerljivo" Dokument poslan nasoj vladi odmah nakon sjednice americkog kongresa o Jugoslaviji 5.februara

1992. koji je posjedovala cjelokupna vladajuca elita Srbije i tadasnja vlada Krajine. Dokument koji objelodanjuje prevaru, lazi, izdaju i prodaju Republike Srpske Krajine i krajiskog

naroda te svjedoci o internacionalnim igrama na Balkanu, ruletu zivotima i zemljom, tajnim americko-evropskim igrama i nasilnim nametanjima nacionalnih rjesenja.

Direktno sa sjednice americkog kongresa o podzemnoj diplomatiji, politickim marionetama i internacionalnim dirigovanjem krizom na Balkanu, umjetno izazvanim incidentima cije su nam posljedice svima poznate. Procitajte kako je sijana mrznja, kako je planiran medijski rat protiv srpskog naroda, kako je planiran raspad SFRJ, kako su planirane izbjeglicke kolone, kako je slaman srpski narod, budite gost u svjetskom kazalistu svireposti ciju smo predstavu gledali poslednjih 11 godina. Dokument tako brizantan da do danas nije pusten u javnost.

(Dokument se nalazi u prilozima na kraju: PRILOG br.1)05-13-2003, 07:26 PM Pa ovo me podseca na zavrsetak " Tarasa Buljbe " kad Taras Buljba kaze sinu - "Ja sam te stvorio , ja

cu te i unistiti "37

Ne samo da je SHS/Jugoslavija fakticka tvorevina masona 1918-te godine vec je i sama ideja Jugoslovenstva ustvari primenjena masonska ideja na podrucje Slovenije , Hrvatske i Dalmacije a onda i na Srbiju i CG .Koreni ideologije jugoslovenstva nalaze se u tkz. Ilirskim pokrajinama koje je formirao Napoleon a ciji je glavni ideolog za podrucje Slovenije i Dalmacije bio slovenacki mason Valentin Vodnik . Dalji tok dogagjaja Ilirski pokret, Ljudevit Gaj , Vuk Karadzic pa sve do 1918 nije nishta drugo do svesno usmerena akcija ka stvaranju masonske tvorevine koja bi drzala Srbe pod kontolom a sprecavala Nemce i Ruse u ostvarivanju odregjenih prirodnih geopolitichkih interesa .

Doshao je trenutak kad je dalje postojanje ove tvorevine potpuno nepotrebno i krenulo se sa rushenjem.

Ovde je vazhno da imamo u vidu da pored postojecih Amrickog,Nemackog, Ruskog da postoji i Jevrejski imperilajizam a da su njegovi interesi potpuno suprotstavljeni svim ostalim . Razmislimo samo kome je odgovarao gragjanski rat 1941-45 u Jugoslaviji ? Americkom i Engleskom imperijalizmu ? mozda delimicno , ali dali bi im odgovaralo stvaranje komunisticke Jugoslavije , potencijalnog Sovjetskog saveznika ? Svakako ne . Zatim . Nemcima sigurno nije odgovaralo . A ako je postojala odregjena patriotska grupa u okviru od jevreja dominiranog SSSR onda njima sigurno nije odgovaralo shirenje jevrejsko-komunistichkog ustanka u Jugoslaviji jer bi to znachilo jachanje moci Jevreja u samoj Rusiji .

Zatim progje rat dogje 1948 i zemlja koja je trabalo da bude najverniji Sovjetski savznik na Balkanu okrece ladja Moskvi i priblizava se SAD i NATO paktu . Ovde bi logichno obrazlozhenje bilo da Englezi nusu u stvari podrzavali partizane vec Tita , jer je on navodno bio njihov chovek . I sve bi bilo u redu da se najednom Tito ne sukobi 50-tih kodina sa SAD oko pitanja Trsta da bi sasvim okrenuo svoju politiku i prishao Afro-Azijatskom bloku-nesvrstanih . Stizhe novi odgovor : da je jugoslovenska komunistichka revolucija unutrashnja , da je imala svoj tok , da nije stigla na sovjetskim tenkovima kao u Istocnoj Evropi itd- shto znachi da je Tito kao samostalna politicka figura bio samostalniji od ostalih komunistichkih vogja . Shto se tiche samostalnosti revolucije uloga sovjetskih tenkova u Jugoslaviji nije bila manja nego u Bugarskoj i Rumuniji . Ipak ostaje chinjenica da su partizani imali organizovanu vojsku i da su 4 godine vodili rat . Postavlja se pitanje kako je jedna KPJ koja je bila totalno razbijena 1929-33 i bila jedna od najslabijih partija u Evropi uspela da okupi vojsku i podigne revoluciju uzme li se u obzir potpuna suprotstavljenost njihovoh ideala sa tradicijama recimo patrijahalnog shumadijskog sela . Zashto nisu Komunistichke partije Italije , Francuske ili Bugarske recimo koje su bile organizovanije od KPJ ,zashto one nisu uspele da podignu revoluciju i izazovu gragjanski rat u njihovim zemljama ?

Dakla ponovo se vracamo na temu jevrejskog imperijalizma . Ako je Tito ( a sad znam cijeg je on porekla) uspeo da izigra i Moskvu i NATO ,a da Srbiju drzi pod kontrolom ,onda je jasno da on nije bio covek Anglo-Americkog ili Ruskog imperijalizma . Mozda su oni polagali neke nade , ali on sigurno nije bio predhodnica i predstavnik njihovih interesa na Balkanu . Bio je pretstavnik Jevrejskog imperijalizma .

Zashto je jevrejskom imperijalizmu bilo potrebno izazivanje rata 1941-45 izmegju partizana/chetnika/ustasha etc , zashto je jevrejskom imperijalizmu bilo potrebno donoshenje ustava 1974-donesenog po uzorima francusko-shvajcarskih ustava iz XIX veka chiji su autori bez izuzetka slobodni zidari i na kraju zashto je Jevrejima bilo potrebno izazivanje rata 1991 /1999 itd .

Da bi rasturili SFRJ ? Ona bi se i bez toga raspala posle pada komunizma , verovatno dogovorom Srba i Hrvata poput Chekoslovachke . Ali nekom je odgovarao drugachiji rasplet .

Da bi SAD dobili baze ? Zar nisu mogli da zatraze od SFRJ ili zemalja naslednica ko shto su zatrazhili i naravno dobili od Rumunije i Bugarske ?

Da bi dobili rude ? ( navodno istocna slavonija i kosmet plivalu u nafti ) Ali to bi i bez toga dobili integracijom Jugoslavije ili drzava naslednica u svetsku ekonomiju i njihovim podregjivanjem multinacionalnim kompanijama .]

Da bi srushili komunizam u Srbiji ? Mogli su to i 1989 i 1991 ali umesto tkz. opozicije pomagali su vlast ?

Da bi rasturili Jugoslaviju i Srbiju na shto vishe delova kako bi mogli lakshe da vladaju ? Mozhe biti , ali zashto bash SFRJ a ne recimo Rumuniju ili Ukrajinu koje su vishe izmeshane no bivsha Jugoslavija . Da bi videli kako ide eksperiment ovde , pa onda nastavili dalje na istok i zapad ? Moguce ,a u tom pogledu

38

mogli bi da posmatramo celokupni proces stvaranja Jugoslavije u zadnjih 200 godina koji je bio odbelezen i jednim drugim paralelnim procesom : stvaranjem mrznje izmegju Srba i Hrvata .

Uzmemo li u obzir sve ovo dolazi se do ispostave racuna u vidu rata 1991-95-99. Njihova (jevrejska) igra je slozena . Istovremeno podrzavaju i Srbe i Hrvate i chetnike i partizane i

SPS i SPO . Komunisticha revolucija i gragjanski rat 1941-45 planirani su decenijama unazad , kao i sve ovo shto se zatim deshavalo.

Što se tiche JNA , kao posledica ovog donegde samostalnog razvitka drzave stvorena je jaka vojska . U cemu je problem ? Jevreji mogu da kontrolishu SKJ , Predsednishvo, Diplomatiju itd ali sa vojskom je malo tezhe . Ne da nisu imali partijske komitete i generale - izdajnike ali vojska je vojska ne mozhesh je jednostavno raspustiti . Ustvari njima je VJ i dalje trn u oku . 1999 je zapravo pochetak njenog razbijanja . Sad Amerikanci traze baze u okolini Krusevca i u Kotoru , mozda ce uskoro izmisliti neke mirovne snage za Srbiju , a ako ih Beograd ne prihvati sledila bi neka nova iracka varijanta na balkanski nacin.

Oni iskoristavaju US-NATO imperijalizam , shto ne znachi da se u svemu slazhu . Ukoliko uspeju da u Beogradu formiraju vladu sastavljenu iskljuchivo od cionista i masona nije iskljuceno da obnove neku prividno- nezavisnu politiku u odnosu na SAD . Ali u unutrshnjem pogledu to bi znachilo dalje slabljenje Srbije . Evo kako :

Nagde 1998 pre napada na SRJ , americke novine pisale su o planu za bivshu SFRJ takozvanom 1974 + . Shta ovo znachi ? Ovo znachi da sve oblasti koje su ustavom od 1974 -te imali status subjekta federacije ( republike i pokrajine ) dobijaju automatski status nezavisne drzave - znaci nezavisno Kosovo ali ne i Republika Srpska . 2000-te godine u organizaciji shefa CIA Teneta i njegovih beograskih slugu is "OTPORA" odrzana je konferencija na kojoj je predlozena podela Srbije na shest federativnih drzava : Shumadiju , Vojvodinu, Sandjak, Kosovo,Juznu Srbiju i Beograd . Dolaskom Jevrejina Koshtunice na vlasti njegova DSS formira ustavnu komisiju na chelu sa njegovom zhenom koja usvaja projekat " regionalizacije" Srbije koji je 99% isti sa ovim Sofijskim iz 2000-te.

Dakle igra je ista . Stvori iluzilu kod Srba da si njihov saveznik , da ih podrzavash , moralno ih slabi, politichki zbuni,razjedini, suprotstavi jedne drugima, razoruzhaj, potchini i duhovno unishti.

SS_Soldier 05-14-2003, 01:31 PM Ako je ovo originalni dokument, onda je stvarno sokantan..... zapravo......nemam rijeci. Omarska 05-14-2003, 04:47 PM Pa zar bi te mi lagali SS Soldier? Ovo je informacija iz prve ruke vjeruj mi. Mene zapravo i nije toliko zacudilo posto smo svi znali, vecina nas, da je svijet iscenirao ovaj nesrecni

rat od pocetka do samog kraja. Jedino pitanje koje ljude zbunjava je zapravo ko to nama namece ovo zlo i zbog kojeg razloga......

E tu mi upadamo da im objasnimo ;) SS_Soldier 05-15-2003, 07:49 AM Normalno, kroz citavu povjest vecine naroda svijeta ista je stvar. Mali ginu, dok veliki iscrtavaju karte i govore da je to dobro za njih. SAD je policajac svjeta i svi

moraju da rade onako kako oni zasviraju. Jedne narode "uniste" ekonomski i tako da oni ovise o S.A.D.-u i bez njihove pomoci jednostavno bi umrli od gladi, dok oni koji im se unatoc svemu odluce oduprijeti, zavrsavaju kao Srbija, Afganistan, Irak........u rusevinama i krvi.

Uspostavljanje svjetske dominacije od strane SAD-a svakim danom je sve vise i vise vidljivo, a njihove izjave da to rade u korist svih nas naprosto postaju smijesne. Bez cvrste i ujedinjene Europe, kao protubalans SAD-u, svi cemo potpasti pod njihovu cizmu na ovaj ili onaj nacin a onda ce biti kasno da recemo:

" Zasto nismo bili skupa kad nas je napao daleko jaci neprijatelj ". Racial Socialist 05-18-2003, 06:24 PM

39

A ne ne. Evropa koja pušta crnce, arape i ostali sljam da zasmrde nekadašnji ponos svih Arijaca nam netreba. Ali trebaju nam ljudi iz tih zemalja koji su voljni da se protive ovom genocidu. Jedino Arijska Evropa može da se suprostavi ovom a kad Evropa ponovo postane Arijska, neæe brzo proæ pa æe je sledit i Amerika i ostali.

SS_Soldier 05-19-2003, 04:34 AM Ma dobro, tako sam i ja mislio. Oni koji vladaju drzavom obicno su takvi kako si i ti napisao zidovi,

cigani, slabici... Mislim da je najbolji primjer "samoubojstva" nacije Njemacka. Njemacka, bogata zemlja, uvela je

poticaj za natalitet, tj. za svako sljedece dijete koje ti se rodi dobijes vise poticaja od strane drzave, npr. za prvo dijete 250 eura, za drugo 700 itd. (neznam tocne brojke, ali svakako u ovom smislu). E sad, oni su dopustili turcima, siptarima i ciganima ulazak u svoju zemlju, te im dali svoje drzavljanstvo. Turci, siptari i cigani su doznali za taj poticaj za koji oni imaju prava kao drzavljani Njemacke, tako da sad jedna prosjecna Turska obitelj u Njemackoj ima 8-10 djece, dok prosjecna Njemacka obitelj ima

2-3 djeteta. Pitanje koje se postavlja jest: "Hoce li Njemci svojom politikom popustanja potpuno izumrijeti kao europski narod, tj. hoce li ih Turci preteci u natalitetu i tako ih potpuno satrti."

Meffisto 05-20-2005, 04:06 PM Ma dobro, tako sam i ja mislio. Oni koji vladaju drzavom obicno su takvi kako si i ti napisao zidovi,

cigani, slabici... Mislim da je najbolji primjer "samoubojstva" nacije Njemacka. Njemacka, bogata zemlja, uvela je

poticaj za natalitet, tj. za svako sljedece dijete koje ti se rodi dobijes vise poticaja od strane drzave, npr. za prvo dijete 250 eura, za drugo 700 itd. (neznam tocne brojke, ali svakako u ovom smislu). E sad, oni su dopustili turcima, siptarima i ciganima ulazak u svoju zemlju, te im dali svoje drzavljanstvo. Turci, siptari i cigani su doznali za taj poticaj za koji oni imaju prava kao drzavljani Njemacke, tako da sad jedna prosjecna Turska obitelj u Njemackoj ima 8-10 djece, dok prosjecna Njemacka obitelj ima

2-3 djeteta. Pitanje koje se postavlja jest: "Hoce li Njemci svojom politikom popustanja potpuno izumrijeti kao europski narod, tj. hoce li ih Turci preteci u natalitetu i tako ih potpuno satrti."

Ево одговора на твоје питање Germany Facts and Figures Basic Facts Official name Federal Republic of Germany Capital Berlin Area 356,970 sq km 137,827 sq mi People Population 82,398,326 (2003 estimate) Population growth Population growth rate 0.04 percent (2003 estimate) Projected population in 2025 80,637,451 (2025 estimate) Projected population in 2050 73,607,121 (2050 estimate)

40

Population density 231 persons per sq km (2003 estimate) 598 persons per sq mi (2003 estimate) Urban/rural distribution Share urban 88 percent (2001 estimate) Share rural 12 percent (2001 estimate) Largest cities, with population Berlin 3,382,200 (2001 estimate) Hamburg 1,715,400 (2001 estimate) Munich 1,210,200 (2001 estimate) Cologne 962,900 (2001 estimate) Frankfurt 646,600 (2001 estimate) Ethnic groups ин Germany German 91.5 percent Turkish 2.3 percent Italian 0.7 percent Greek 0.4 percent Polish 0.4 percent Other 4.7 percent

A ево наших података Ethnic groups in Serbia Serb 63 percent Albanian 17 percent Montenegrin 5 percent Hungarian 3 percent Muslim 3 percent Yugoslav 3 percent Other 6 percent Тако да ће мо ми пре изумрети од било ког народа у Европи ако се овако настави :mad:

Nazi Lauck NSDAP/AO 40 PITANJA O HOLOKAUST 1. KOJI DOKAZ POSTOJI DA SU NACISTI PRAKTIKOVALI GENOCID ILI

HLADNOKRVNO POBILI ŠEST MILIONA JEVREJA? 41

Nijedan. Jedini dokaz je kontradiktorno svedocenje "prezivelih", i "preziveli" tvrde da su prisustvovali

ubijanjem gasom. Ne postoji nijedan cvrst dokaz uopste. Nema tone pepela, paljenih odeca, nema krematorijuma sposobnog da obavi posao, nema sapuna, lampi od ljudske koze, nista nije zabelezeno, nema demografskih statistika.

Na drugoj strani postoje dokazi medicinskim, demografskim, analitickim, dokumentarnim, anegdotalnim podacima i

komparativnu prirodu koja jasno dokazuje da je nemogice sest miliona mrtvih Jevreja, mogucnost preuvelicavanja 1000%.

2. KOLIKO SE NEMACKI KONCENTRACIONI LOGORI RAZLIKUJU OD AMERICKIH PRESELJIVIH LOGORA U KOME SE BILI SMEŠTENI JAPANCI I NEMCI-AMERIKANCI TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA?

Osim imena, jedina razlika je bila da su Nemci zatvarali osobe koje su predstavljale pravu pretnju po

Nemacke ratne napore, dok su Amerikanci zatvarali osobe na osnovu njihovog rasnog i nacionalnog porekla. 3. ZBOG CEGA SU NEMACKE VLASTI SMESTILE JEVREJEU KONCENTRACIONE

LOGORE? Zato sto su Nemacke vlasti smatrale Jevreje opasne po nacionalni suverenitet i opstanak. Jevreji su

podrzavali u Nemackoj kapitulantsku vladu tokom Vajmarskog perioda i finansirali Komunisticke subverzije. Na glavnoj osnovi, Jevreji su bili visoko zastupljeni u vladi, trgovini, i medijskim pozicijama. Kako god bilo, SVI osumnjiceni po bezbedonosni rizik, ne samo Jevreji, bili su u opasnosti kada je rat izbio.

24 Marta, 1933 godine, Internacionalno Jevrejstvo objavilo je rat Nemackoj i naredilo sirom sveta bojkot Nemackih dobara jednostavno zato sto je Nemacka vlada uklonila Jevreje sa uticajnih pozicija i vlada vratila vlast Nemackom narodu. Naredba o bojkotu i Jevrejski rat protiv Nemacke bio je objavljen preko svetske medijske mreze tog vremena. Lazne price o "logorima smrti" su cirkulisale pre nego sto je Drugi Svetski Rat izbio. Prema tome Nemacki pogledi na Jevrejski narod kao neprijataljsku stranu bili su pravedni.

4. DA LI JE SIMON VISENTAL PRIZNAO DA NIKADA NIJE BILO KAMPOVA SMRTI NA

NEMACKOM TLU? Da. U casopisu *Books and Bookmen*, Aprilsko izdanje iz 1975 godine. On tvrdi da je ubijanje

gasom svih Jevreja zauzelo mesto samo u Poljskoj, 5. DAHAU JE U NEMACKOJ. AKO CAK SIMON VISENTAL SADA PRIZNAJE DA NIJE

BILO LOGORA SMRTI, ZAŠTO ONDA HILJADE AMERICKIH VETERANA TVRDI DA JESTE?

Zato sto je nakon Saveznickog zauzeca Dahaua brutalno pobijeno hiljadu SS strzara bez ikakvog

sudenja, logorasi su vodili Saveznicke vojnike kroz logor pokazujuci im zgrade koje su navodno bile gasne komore. Prica je kasnije preinacena iz zvanicne Holokaust jazbine zato sto je bilo pretesko priznati cinjenice i zato sto je Dahau bio pod Saveznickom okupacijom gde je pristup previse lak i nezasticen.

Nece proci, izvestaj za citav vek "Dahau logor smrti" verzija daje prvo podizanje kritickog pitanja Hlokaust mita od istoricara i nekih Saveznickih veterana koji su zabelezili opise onoga sto je procitano u zvanicnom izvestaju. Proci ce mnogo godina muka, pre pojave ranog Holokaust Revizionizma koja ce dobiti na znacenju.

6. AUŠVIC JE U POLJSKOJ, A NE U NEMACKOJ. POSTOJI LI NEKI DOKAZ DA SU

KORIŠCENE GASNE KOMORE ZA SVRHU UBIJANJA LJUDI POSTOJALE U AUŠVICU?42

Ne. "Gasne komore" napravljene su za turiste koji dolaze u Ausvic nemoguce ih je bilo koristi za

masovnu egzekuciju, suvise su male i tesne. 1980 godine Americki strucnjak Fred Leukter, koji je konstruisao Americki sistem kaznjavanja, uzeo je gvozde sa zidova od Ausvica "gasne komore" za hemijsku analizu. Nije nasao ni traga od ostataka ubijanja. Ausvic izlozba je lazna, cisto i jednostavno, klimava turisticka zamka.

7. AKO AUŠVIC NIJE BIO LOGOR SMRTI, KOJA JE BILA NJEGOVA PRAVA SVRHA? To je bio veliki manufakturalni kompleks Sintetickih guma (Buna) je tamo pravljena i stanari su bili

korisceni kao radna snaga, isti nacin u kome se broj radnika povecavao i smanjivao koriscen je ispravni sistem koji i danas postoji u Americi.

8. ŠTA JE SA CUVENIM GASOM CIKLON-B? CIKLON-B je komercijalni manufakturalni slozen hidraulicni gas. To je brojno rasprostranjena

industrijska upotreba, ukljucujuci dezinsekciju inace svrha za koj se primenjivao. CIKLON-B je jos uvek rasprostranjen i koristi se danas.

9. AKO AUŠVIC NIJE BIO ISTREBLJIVACKI LOGOR, ZAŠTO BIVŠI KOMANDANT

RUDOLF HES PRIZNAJE DA JESTE? Rudolf Hes je bio zarobljen od strane Ruskih i Poljskih Komunista i brutalno mucen. On je potpisao

svoje priznanje kao JEDINSTVEN IZVOR za saznanje od sest miliona mrtvih Jevreja, na engleskom jeziku koji nije umeo da cita. Neke stranice su pisane okaljanom Hesovom krvlju.Hes je onda pogodno pogubljen kako ne bi morao da bude unakrsno ispitan.

10. POSLE KOLIKO DUGO VREMENA TREBA PROVERITI MESTO GDE JE

OBEVLJENA DEZINSEKCIJA CIKLONOM-B? Oko dvadeset casova. Cela procedura je strogo obuhvatna i tehnicka. Gas maske koriste samo odlicno

obuceni tehnicari koji su zaposleni. 11. RUDOLF HES JE U SVOM PRIZNANJU REKAO DA NJEGOVI LJUDI MOGU UCI U

GASNU KOMORU DESET MINUTA NAKON ŠTO SU JEVREJI UMRLI, DA BI UKLONILI TELA. KAKO OVO OBJAŠNJAVATE?

To ne moze biti objasnjeno zato sto se tako nesto nikada nije desilo. Da su Nemci ovo uradili patili bi

od iste sudbine kao navodno istrebljeni Jevreji. 12. HES JE REKAO U SVOM PRIZNANJU DA NJEGOVI LJUDI MOGU PUŠITI

CIGARETE DOK, ONI VUKU MRTVE JEVREJE IZVAN KOMORE KOJA JE DESET MINUTA RANIJE BILA NAPUNJENA SA GASOM. ZAR NIJE CIKON-B EKSPLOZIVAN?

Tacno tako. Hesovo priznanje je ocigledno lazno kao i dobro poznato sest miliona mrtvih Jevreja. 13. KAKO JE MOGUCE TAKAV PROGRAM MASOVNOG UBIJANJA CUVATI U

TAJNOSTI OD JEVREJA KOJI CEKAJU NA SVOJU EGZEKUCIJU? KAKO TO DA NI PAPA, NI VATIKAN, NI INTERNACIONALNI CRVENI KRST, NI SAVEZNICKA VOJNO OBAVEŠTAJNA SLUŽBA NISU ZA TO ZNALI?

43

Dajuci potvrdu delotvornosti i prodiranje OSS, Britanskog M15, i Sovijetskog NKVD u Treci Rajh,

nije se mogla sakriti takva tajna. Niko ne može da zamisli bilo kakav razlog zbog cega Saveznici, koji su se borili da unište Nemacku nisu koristilitakvo potencijalno mocno propagandno oružije, kad su tamo bili sveži dokazi tokom celog rata da se takvi dogadaji dešavaju.

14. KOLIKO JE ZAPRAVO JEVREJE UMRLO U NEMACKIM KONCENTRACIONIM

LOGORIMA TOKOM CELOG RATA? Oko 300,000. 15. KAKO SU UMRLI? Mnogi su umrli od epidemije tifusa koja se sirila Evropom zbog rata tokom tog perioda. Tifus je zaraza

koja se pojavljuje kada mnogo ljudi boravi na jednom mestu bez higijenskih uslova. To je nosenje vasi koje zaraze kosu i odecu. Ironicno, da su Nemci koristili CIKLON-B za dezinfekciju, vise Jevreja bi imalo sanse da prezivi u logoru. Jevrejski zatvorenici (kao i mnogi drugi) takode su umrli od strajka gladu i nedostatka medicinske paznje pred kraj rata kada su prakticno svi zeleznicki transporti zastali tokom intenzivne Saveznicke kampanje bombardovanja.

16. KAKVA JE RAZLIKA IZMEÐU KAKO GOD BILO ŠEST MILIONA ILI 300,000

UMRLIH JEVREJA? 5,700,000. Kljucno pitanje je kako god bilo ili nije bilo razmatranja, sistematskog pokusaja Treceg

Rajha da istrebi Jevreje u Evropi. Dokaz jasno pokazuje da nije bilo, i ziza svetske paznje sada treba da preokrene indentitet, aktiviste, i finansijski i politicki motivisane one koji su zarazeni na svu humanost za poslednih pedeset godinagroteske, klevete, i zle lazi da je bilo "HOLOKAUSTA".

17. MNOGI PREŽIVELI JEVREJI “LOGORA SMRTI” KAŽU DA SU VIDELI KAKO TELA

STAVLJAJU U JAME I SPALJUJU. KOLIKO JE MNOGO BENZINA KORIŠCENO DA BI SE IZVELA TAKVA AKCIJA?

Mnogo vise nego sto su Nemci imali pristup ili su mogli da priuste toliko tracenje benzina tokom

Drugog Svetskog Rata, to je zasigurno. 18. MOGU LI TELA DA SAGORE U JAMI? Ne. Nemoguce je da ljudsko telo totalno sagori konzumirajuci plamen na ovaj nacin, kao sto nije ni

dovoljna vrucina koja moze biti proizvedena u otvorenoj jami. [ Beleska Harolda Kovingtona: Ja mogu da licno da potvrdim svoja sopstvena zapazanja od Komunista i Americke svireposti u obe Americke i Rodezijanske oruzane snage da je nemoguce kompletno unistenje ljudskog tela u masi sa jednim ili drugim gasolinom, napalom, ili bilo kojim drugim nacinom u

otvorenoj jami. Holokaust "eksperti" koji tvrde drugacije su ili jedan ili drugi ponavljaju kao papagaji

ono sto im je receno bez maltretiranja da sami provere cinjenice, ili drugim recima oni lazu.] 19. HOLOKAUST AUTORI TVRDE DA SU NACISTI SPOSOBNI KREMIRATI TELA U

ROKU OD DESET MINUTA. KOLIKO DUGO TREBA PRETVORITI U PEPEO TELO PREMA STRUCNOJ OPERACIJI PRILIKOM SAHRANE?

44

Oko dva sata. 20. ZAŠTO SU KONCENTRACIONI LOGORI IMALI KREMATORIJUME I PECI? Da efikasno otkone i sanitarisu leseve umrlih od tifusa i drugih bolesti. 21. DAJUCI 100% DUŽNOSTI CIKLUSA OD SVIH ZNANIH KREMATORIJUMA U SVIM

LOGORIMA NA NEMACKOM TLU, ŠTA JE MAKSIMALAN BROJ LEŠEVA KOJI SE MOGAO PRETVORITI U PEPEO TOKOM CELOG VREMENA POSTOJANJA LOGORA?

Oko 430,000. 22. MOGU LI KREMATORIJUMI RADITI 100% OD VREMENA? Ne. 50% od vremena je velikodusna procena, ili 12 sati prema danu. Krematorijumske peci treba cistiti

temeljno i regularno kada radepunom parom. 23. U PROSEKU, KOLIKO MNOGO PEPELA OSTANE OD SPALJENOG LEŠA? Nakon sto se kosti poloze u prah, u odvojenom vremenu konzumirajuceg procesa, oko kutije za cipele. 24. AKO JE ŠEST MILIONA LJUDI PRETVORENO U PEPEO OD NACISTA, ŠTA SE

DESILO SA TOLIKIM PEPELOM? To tek treba da bude "objasnjeno". Sest miliona tela podrazumevalo bi planine i tone od pepela. Jos

treba da se otkrije bilo kakva ogromna deponija pepela u Ausvicu ili bilo gde drugde u Evropi. 25. DA LI SU SAVEZNICI ZA VREME RATA SLIKALI AUŠVIC IZ VAZDUHA,

POKAZAVŠI BILO KAKVE ZNAKE KREMATORIJUMA U ZONI OPERACIJA? Ne. Te fotografije nisu relevantan trag neizmernog dima koji konstantno vitla nad logorom, niti

pokazuje bilo koji dokaz od navodne otvorene jame gde su spaljena tela. 26. ŠTA JE INTERNACIONALNI CRVENI KRST IMAO DA KAŽE O CELOM

”HOLOKAUST” IZDANJU? Izvestaj o poseti ICK Ausvicu u Septembru 1944 godine ukazuje da je internistima bilo dozvoljeno da

primaju pakete i sire glasine o gasnim komorama koje nisu bile proveravane. Puni zvanicni izvestaj Internacionalnog Crvenog Krsta na Drugi Svetski Rat ne ne pominje nista od celog takozvanog Holokausta, niti bilo kakvo divljastvo vezano za takozvani Holokaust.

Zanimljivo, u 1996-stoj godini, pedeset godina nakon sto se rat zavrsio, slobodni mediji u Americi i Evropi pocinju sa serijom clanaka koji tvrde da je Crveni Krst bio pun "Nacistickih simpatizera". Citava optuzba je lazna i moze biti zabelezena kao zakasneli Jevrejski pokusaj kod stete kontrole kao krivice stabilnog Holokaust mita u svetlost cinjenicnog ispitivanja i kriticke analize.

27. DA LI JE DNEVNIK ANE FRANK ISTINSKI? Ne kao objavljen, ne. Dokaz izradivanja od Ditliba Feldera iz Svedske i Dr. Roberta Faurisona

dokazuje zakljucak da je objavljena verzija cuvenog dnevnika literalna prevara. Postojala je devojka po

45

imenu Ana Frank i odeljci tog dnevnika pojavljuju se da budu istinski, ukljucujuci nekoliko njih gde je u njima ona opisala svoja adolescentna lezbejska iskustva koja su kasnije isecena od objavljenog teksta.

Godine 1950 otac Ane Frank tuzio je autora Majera Levin, inace stvarnog pisca dnevnika, jer je uzeo

honorar od knjige. Jevrejski sud u Nju Jorku je zapecatio sudski slucaj za narednih hiljadu godina. Kada je originalni dnevnik izlozen nekoliko godina kasnije, to je bilo zabelezeno kao najdirljiviji odeljci dnevnika gde umetnost rucnog pisanja falsifikata u pronalasku LOPTA TACKA PERO, instrumentikoji nisu izmisljeni do1950 godine. Originalni dnevnik je bio brzo uklonjen od izlozbe i zbrisan daleko u bezbedonosne depozitne kutije u Izraelu. Nikada nije bio proizveden za ispitivanje od tada uprkos dozvoljenim pokusajima naucnih pogleda.

28. ŠTA O SVIM BROJNIM FOTOGRAFIJAMA I FILMSKIM TRAKAMA NAVODNO

UZETIH IZ NEMACKIH LOGORA POKAZUJU OMRŠAVLJENI LEŠEVI? ZAR SU LAŽNI? Neki jesu, ali vecina od falsifikovanih lazi u naslovu. Lesevi od Nemaca pobijenih iz vazduha, za

primer, su prikazani kao mrtvi Jevreji. Jedna cuvena i montirana fotografija toboze prikazuje "Esesovca" kako puca u majku dok drzi svoje dete, na blizem

ispitivanju od zamagljenog stampanja sa uvelicavajucim staklom, to je jasno da vojni istoricari prepoznaju uniformu i oruzije od perioda da je ubica vojnik Crvene Armije koji drzi pusku karabin.

(Eksterminacionisti navikli da krive Nemce za svirepost zapravo iznose Sovjetskog diktatora Jozefa Staljina stavljajuci ih u isti kos, cak otvoreno neke otvorene primere kao Ketrin Forest masakr Poljskih zatvorenika pravo vode do vrata Kremlja. Takve prevare

nastavljaju krivicna dela Holokaust "strucnjaci" je ne iznenadujuce u zalaganja Marksista ili pogleda ekstremnog levog-krila su kao brza izvinjavanja za objacnjenja puta Staljinovog kasapljena kao oni su izmisljeni zlocini koji se pripisuju Adolfu Hitleru. Skoro svi univerzalni levicari i socijalisticki opredeljeni branioca Holokausta treba uvek biti rodeni u mislima kada iznose svoje tvrdnje skidajuci sa kuke Staljina je njima najvaznije kao i otkloniti i klevati uspomene na Adolfa Hitlera i Nemacki narod. Dobar primer za ovo je voda grupe Nikzor Ken Mek Vaj odbio je da prihvati bilo koji N.S.W.P.P.

e-mail nakon sto ga je zamolio Generalni Sekretar Harold Kovington da osudi Staljinova masovna ubistva.)

29. KAKVA JE BILA ULOGA VATIKANA TOKOM VREMENA U KOJEM JE ŠEST

MILIONA JEVREJA NAVODNO BIVALO ISTREBLJIVANO? Da je postojao neki plan za istrebljivanje iznesen u predominantnoj Katolickoj zemlji kakva je Poljska,

Vatikan bi sigurno bio u poziciji da sazna nesto o tome. Posto takav plan nikada nije postojao, Vatikan nema potrebu da govori o tome.

30. KOJI DOKAZ POSTOJI DA JE ADOLF HITLER IZDAO NAREÐENJE DA SE POBIJU

JEVREJI? Nijedan. Nema dokumentarnih dokaza bilo koje vrste pokazanog razmatranog istrebljivackog plana

koji su Nacisti izneli na svetlo. Nema potpisanog naredenja od Adolfa Hitlera, od SS-Rajhsfirera Hajnira Himlera, ili bilo kog funkcionera Treceg Rajha koji je

izdao naredbu da se potamane Jevreji. Nacisti su precizno cuvali beleske i literalne tonove dokumenata koji su konfiskovali

Saveznici pred kraj rata, toliko toga puno su uzeli Saveznicki arhivisti i naucno godinama pretrazivali dosje, i kataloge i nista

nije pronadeno sto bi ukazalo na to da je izdato naredenje sa namerom istrebljivanja Jevreja.

46

31. DA LI SU NEMCI I CIONISTI SARAÐIVALI PRE I ZA VREME RATA? Apsolutno. Obe strane su bile zainteresovane u preseljenju Jevreja iz Evrope (Cionisti su hteli da

otpreme Jevreje u Palestinu) i oni su odrzavali prijateljske odnose kroz rat. Nemacki zvanicnici zaduzeni za otpremanje hiljade Jevreja kada su Britanci okupirali Palestinu (ukljucujuci Izraelskog premijera Mecema Begina) jedan od njih je bio Adolf Ajhman. Nakon zavrsetka rata Holokaust industrija smatrala je ovu tajnu tako isparljivom i opasnom da je Ajhman bio otet od Izraelskog Mosada i zatim bio pogubljen u teznji da ga zauvek ucutkaju.

32. KOLIKO MNOGO JE JEVREJA BILO U TERITORIJAMA KOJE SU KONTROLISALI

NEMCI? Vise od cetiri miliona. 33. KOLIKO MNOGO JEVREJA JE POBEGLO U SOVIJETSKI SAVEZ U STRAHU OD

NACISTA? Preko dva miliona. Nemci nisu imali pristup da ih pobiju. 34. AKO JEVREJI NISU ISTRBLJENI OD NACISTA, ŠTA IM SE DESILO? Nakon rata vecina Jevreja je emigriralo u Palestinu, Sjedinjene Drzave, Argentinu i Veliku Britaniju.

Osim njih oko 3000,000 kojinisu tu ubrojani. 35. OD KAKVE JE KORISTI HOLOKAUST PRICA JEVREJSKOM NARODU DANAS? To je njihov stit od bilo koje kritike nad njihovim politickim, ekonomskim, i drustvenim ponasanjem.

To je orude u podizanju neizmerne sume "novcane krivice", posebno od Nemacke vlade. To zadovaljava dodatno drzavu Izrael skoro $10 biliona dolara godisnje od raznovrsnih izvora. Izrael

prima skoro $70 biliona dolara u asortiranom "Holokaust obestecenju" i svake godine se povecava. To je jasno uinteresu Izraela

i Jevrejskog naroda da odrzavaju takvu praksu. 36. DA LI SU FILMOVI “HOLOKAUST”, “ŠINDLEROVA LISTA” I “VETROVI RATA”

DOKUMENTARCI? Holivudski filmovi nisu istorijski, niti napravljeni da budu. Likovi u filmovima su glumci, a ne stvarni

ljudi, koji su vrlo visoko placeni za njihovo portretisanje i dogadaji nisu stvarne cinjenice. Oni citaju njihove redove iz scenarija Holivudskih tekstopisaca, profesija gde su Jevreji vrlo visoko zastupljeni, kao i u studijima, stvaralastvu, kreativnim, i finansijskim sektorom filmskog stvaranja.

Holivud je ekstremno nepouzdan izvor istorije da u skorasnjim godinama cak maticni osvetljavaci i komentatori pocinju da sumnjaju preko nekih filmova. Za primer, lik Oskara Sindlera kao portretisanog od Liama Nisona u Spilbergovoj produkciji "Sindlerova lista" je bio sa tacke gledista neprepoznatljiv. Sindler je bio portretisan skoro kao svetac, i jos niko od zivih osoba ga se seca kao coveka i imaju da kazu neku lepu rec o njemu. Stvarni Sindler je bio samopouzdani umetnik, lopov, slobodnjak i kockar koji je zavodio i seksualno primoravao mlade stanarke logora, koji je kasnije napustio svoju zenu i otisao u Brazil sa svojom ljubavnicom maznuvsi pri tome veliku sumu novca. Drugi glavni reziser kao sto je Oliver Stoun dosao je pod udar zato sto je portretisao njihove istorijske likove kao Niksona i dogadaje vezane za ubistvo J.F.K odraz paranoicne opsesije sa najbizarnijim teorijama zavere od strane levog krila.

47

37. KOLIKO MNOGO KNJIGA JE OBJAVLJENO KOJE ODBACUJU NEKE ASPEKTE

NEKE JEVREJSKE TVRDNJE O HOLOKAUSTU? Preko 100, sa vise njih u pripremi. 38. ALI ZAR NISU SVI KOJI DOVODE U PITANJE HOLOKAUST ANTI-SEMITE ILI NEO-

NACISTI? Neki jesu, mada zasto tako mnogo ljudi treba poricati, ista prava u napredovanju njihovih pogleda koje

liberal demokrati odobravaju tako slobodno da Jevreji i liberali u ovom znacenju slobodnog drustva nikada nije objasnjeno. N.S.W.P.P. je Nacional Socijalisticka

organizacija, mada za razliku od Jevreja mi dajemo do znanja nas indentitet i nase ideoloske pozicije. Vecina Revizionista su akademci, naucni geniji, koji traze istinu. Mnogi drze liberalne poglede, mada se njihovi pogledi cesto menjaju kao oni su subjekti da intenzivno posreduju koja prati bilo koju devijaciju od zvanicnog Holokausta.

39. ŠTA SE DEŠAVA SA ISTORICARIMA KOJI OPOVRGAVAJU ZVANICNU VERZIJU

HOLOKAUSTA? Raznolikost neprijatnih stvari. Jevreji uvek odbijaju da raspravljaju o Holokaust cinjenicama otvoreno

sa Revizionistima. Internet grupa navodno namestena za ovu svrhu NIKZOR u stvari ne raspravlja saRevizionistima, ali prednjaci u histericnoj kampanji protiv svakoga ko se usudi da izrazi sumnju u

Holokaust. Internet grupa tako umeda privuce puno ljudi, vecina Jevreji ali i neki levicarski liberali koji nisu Jevreji, ali su motivisani

ideoloskom mrznjom prema svakome ko se ne slaze sa njima, i koji su mentalno u nekim slucajevima i emotivno slabi.

Jevreji odgovaraju na svako pitanje o Holokaustu sa mrznjom, sto sami sebe dovode u pitanje jer izgleda kao da nesto kriju. U mnogim zemljama oni koji postavljaju politicki neispravna pitanja o Holokaustu bivaju hapseni, muceni, i zatvartani.

Dr. Robert Faurison je bio napadnut od Jevrejske bande koja ga je gadno pretukla da je ovaj skoro umro.

U Kaliforniji, glavna Revizionisticka knjizara je bila spaljena, i uTorontu autora Revizionista kuca Ernesta Zundela je skoro unistena. Zundel je tematski opisao

poslednjih deset godina seriju bizarnih sudenja, i posle konacne osude on je izbacen iz Kanadskog drzavljanstva i jos traju pokusaji da ga posalju na mucenje u

Nemacki zatvor.Americki gradanin Gerhard Lauk od Linkolna, iz Nebraske je kidnapovan od Nemacke vlade i poslat u

zatvor zbog "zlocina" pisanja pro-Nacional Socijalistickih komentara U SJEDINJENIM AMERICKIM DRZAVAMA gde je to legalno.

Drugi Americki gradjanin, Hans Shmidt od Floride, je takode bio otet, zadrzan u Nemackom zatvoru za skoro godinu dana, i oaloboden nakon inaternacionalne povike. Shmidtov "zlocin" je bio pisanje u pro-Revizionistickih clanaka, na Engleskom, u novinama koje objavljuju Sjedinjene Drzave.

Nemacki nacionalista Manfred Roeder je bio mnogo puta zatvaran i priniden da placa racun. Revizionisti bivaju otpusteni sa posla i ostaju bez akademskih titula, primaju bombu u posti, pod konstantnom su pretnjom zivota od Jevreja i Marksista.

TO NISU REAKCIJE OD NEDUZNIH LJUDI. Neduzni ljudi koji su osudili zlocin ili prevaru ne odgovaraju pokusajima ubistvom, utamnicenjem, ili nasilnim ucutkuvaju njihove tuzitelje. Vise od svega,

48

ponasanje Jevreja i vlasti oni uticu tako snazno dokazujuci da je Holokaust prevara. Ako je prica o Holokaustu istinita, niti Jevreji ni bilo koji drugi uticajni faktor drzavne vlasti ne bi trebao da koristi

silu protiv ljudi koji veruju da je zemlja okrugla. Hapsenja, zatvaranja, napadi i mucenja su univerzalni moral od punog priznanja na delu Jevrejskog naroda da su oni podli lazovi koji prednjace u najmasovnijoj i najnemoralnijoj prevari u istoriji celog covecanstva, i koriste tu prevaru kao izgovor da nas zaslepljuju, i onda porobljavaju zemlju domacina po volji, kao sto je zabelezio Nacional Public Radio oni to cine cak i dok ja ovo pisem, u gradu Ramalah.

40. DA LI SU TE TAKTIKE USPEŠNE U UCUTKIVANJU REVIZIONISTA? Ne. One su samo napravile revizioniste jos posvecenije nego ikada, da istina izlazi na videlo i da nacije

rzumeju kako ih Jevrejski narod laze, vara, i pljacka vise od pola veka, sada sa Holokaust lazima. Postoji mala sumnja u uspeh da ce buduce generacije Holokaust prica biti prihvacena kao zvanicna istorija i veliki deo javnosti znace

NSDAP/AO - PO Box 6414 - Lincoln NE 68506 - USA http://www.nazi-lauck-nsdapao.com Nazi Lauck NSDAP/AO

Jevrejski posmatrač Pažljivo posmatrajte svetske jevrejske zajednice i organizacijeJevrejske vođe: Bendžamin Fridman, jevrejski zaverenik koji je obelodanio tajneJevrejski dezerter upozorava Ameriku – Reči Bendžamina FridmanaOtkrivanje skrivene tiranije – Jevreji i komunizam protiv Amerike, po Bendžaminu Fridmanu Bendžamin Fridman govori:Jevrejski izdajnik upozorava Amerikuod Bendžamina H. FridmanaUvodna beleška: Bendžamin H. Fridman je bio jedan od najinteresantnijih i najfascinantnijih ljudi 20-tog veka. G-din

Fridman, rođen 1890. godine, je bio uspešni njujorški jevrejski poslovni čovek i, u jednom trenutku, glavni vlasnik “Vudberi Soup Kompani”. Posle judeo-komunističke pobede 1945. godine, prekinuo je sve veze sa postojećim jevrejskim organizacijama i proveo ostatak života ulažući najveći deo svog, nikako zanemarljivog bogatstva od bar 2.5 miliona dolara, u posao razotkrivanja jevrejske tiranije koja je progutala Sjedinjene Države. G-din Fridman je dobro poznavao ono šta je govorio pošto se ranije nalazio na najvišim položajima u jevrejskim organizacijama i njihovim mahinacijama uz pomoć kojih su ovladali našom nacijom. Bio je prijatelj Bernarda Baruha, Semjuela Untermajera, Vudrou Vilsona, Frenklina Ruzvelta, Džozefa Kenedija i Džona F. Kenedija, kao i mnogih drugih

ljudi koji su oblikovali naše vreme. Ovaj govor je održan pred patriotskom publikom, 1961. godine, u hotelu Vilard u Vašingtonu, u organizaciji Konde MekGinlijevog patriotskog časopisa iz tog vremena, “Komn Sens”. Mada se ovaj dalekosežni i improvizovani govor u vezi nekih detalja odnosi pre svega na vremenski period u kojem je dat, suštinska poruka g-dina Fridmana – njegovo upozoravanje Zapada – je sada za nas važnija nego ikada ranije. --

K.A.S. BENDŽAMIN FRIDMAN ...

49

Ovde, u Sjedinjenim Državama, imamo situaciju da Cionisti i njihovi religiozni istomišljenici u potpunosti kontrolišu našu vladu. Iz mnogih razloga, kojih je previše i koji su previše složeni da bi sada u njih ulazili, Cionisti i njihovi religiozni istomišljenici vladaju ovim Sjedinjenim Državama kao da je ova zemlja apsolutna monarhija, a oni njieni vladari. Možete reći da je ovo prenaglašena izjava, ipak, dopustite mi da vam pokažem šta se dogodilo dok ste vi spavali.

Šta se dogodilo? U leto 1914. godine je izbio I Svetski rat. Ovde je prisutno nekoliko ljudi mojih godina, koji se toga sećaju. U tom ratu su se na jednoj strani nalazili Velika Britanija, Francuska i Rusija, i na drugoj Nemačka, Austro-Ugarska i Turska.

Nemačka je za dve godine pobedila u tom ratu, ne samo formalno, već i stvarno. Nemačke podmornice, koje su iznenadile svet, su počistile ratne brodove sa Atlantskog Okeana. Vojnici Velike Britanije su ostali bez municije, sa zalihama hrane za nedelju dana – posle čega je usledila glad. U to vreme je došlo do pobune u francuskoj vojsci. Pri odbrani Verdena na Somi je poginulo 600.000 Francuza u cvetu mladosti. Ruski vojnici su kupili svoje igračke i zaputili se kući, bez želje da se dalje igraju rata, i bez simpatije prema caru. Italijanska vojska je takođe napuštala rat.

Na nemačkom tlu nije ispaljen nijedan metak. Nijedan neprijateljski vojnik nije prešao granicu i ušao u Nemačku. Ipak, Nemačka je ponudila Engleskoj mirovne pregovore. Ponudila je Engleskoj mirovne uslove koje su pravnici nazvali “status kvo ante bazis”. Ovo je značilo: “Nazovimo rat završenim, i neka sve bude kao što je bilo pre nego što je rat počeo”. Engleska je u leto 1916. godine ozbiljno razmatrala ovu mogućnost. Nije imala izbora. Morala je ili da prihvati ovaj uslovni mir koji joj je Nemačka velikodušno nudila ili da nastavi rat i doživi potpuni poraz.

Dok se ovo događalo, Cionisti u Nemačkoj, koji su predstavljali Cioniste iz Istočne Evrope, su otišli u britanski ratni kabinet i – biću kratak pošto je ovo duga priča, mada bih hteo da kažem da posedujem sve dokumente koji mogu da dokažu svaku rečenicu koju iznosim – rekli: “Poslušajte nas. Još možete dobiti ovaj rat. Ne morate da odustanete. Ne morate da prihvatite mirovne uslove koje vam Nemačka sada nudi. Možete dobiti ovaj rat ako u njega uđu Sjedinjene Države kao vaš saveznik”. Sjedinjene Države u to vreme nisu bile u ratu. Bili smo odmorni; bili smo mladi; bili smo bogati; bili smo moćni. Engleskoj je rečeno: “Daćemo vam garancije da će Sjedinjene Države ući u rat kao vaš saveznik, da će se sa vama boriti na vašoj strani, ako nam obećate da će posle vas i Palestina pobediti u ratu”. Drugim rečima, Cionisti su izneli sledeću ponudu: “Uredićemo da Sjedinjene Države uđu u rat kao vaš saveznik. Palestina je cena koju morate platiti pošto pobedite u ratu i porazite Nemačku, Austro-Ugarsku i Tursku.” Engleska je imala isto toliko prava da nekome obeća Palestinu, koliko bi Sjedinjene Države imale pravo da u ime nekakvog razloga obećaju Irskoj Japan. Potpuno je besmisleno da Velika Britanija, koja nikada nije imala nikakve veze, nikakve interese i nikakva prava na ono što je poznato kao Palestina, time plati Cionistima za to što će oni omogućiti da Sjedinjene Države uđu u rat. Ipak, Velika Britanija je u oktobru 1916. godine dala takvo obećanje. Ubrzo posle toga – ne znam koliko mnogo ljudi ovde se toga seća – Sjedinjene Države, koje su bile gotovo u potpunosti pro-nemački orijentisane, su ušle u rat kao britanski saveznik.

Kažem da su Sjedinjene Države bile gotovo potpuno pro-nemački orijentisane zato što su ovdašnje novine kontrolisali Jevreji, bankari su bili Jevreji, sva sredstva masovne komunikacije u ovoj zemlji su kontrolisali Jevreji; a oni, Jevreji, su bili pro-nemački orijentisani. Oni su bili tako orijentisani zato što su mnogi od njih došli iz Nemačke, i isto tako su želeli da vide da Nemačka pobedi Cara. Jevreji nisu voleli Cara, i nisu želeli da Rusija pobedi u ovom ratu. Ovi nemačko-jevrejski bankari, poput Kuna Leba i drugih velikih bankarskih firmi u Sjedinjenim Državama, su odbili da daju Francuskoj i Engleskoj i jedan dolar. Stali su sa strane i rekli: “Dok god su Francuska i Engleska povezane sa Rusijom, ni jednog centa!” Oni su, zato, sipali novac u Nemačku, borili su se na nemačkoj strani protiv Rusije, pokušavajući da poraze carski režim.

Ovi isti Jevreji su sada, kada su uvideli mogućnost da dobiju Palestinu, otišli u Englesku i skllopili spomenuti sporazum. Tada se sve promenilo, kao kada se svetlo na semaforu promeni iz crvenog u zeleno. Tamo gde su sve novine bile pro-nemačke, gde je ljudima govoreno o trgovinskim i svim drugim teškoćama koje Nemačka ima boreći se protiv Velike Britanije, Nemci iznenada više nisu bili dobri momci. Oni su bili

50

nitkovi. Oni su bili Huni. Oni su ubijali medicinske sestre iz Crvenog Krsta. Oni su odsecali ruke bebama. Nisu bili dobri momci. Ubrzo posle toga, g-din Vilson je objavio rat Nemačkoj.

Cionisti u Londonu su poslali depeše u Sjedinjene Države, sudiji Brandaisu, sa porukom: “Obavite posao sa predsednikom Vilsonom. Mi dobijamo od Engleske ono što želimo. Sada vi obavite posao sa predsednikom Vilsonom i omogućite da Sjedinjene Države uđu u rat.” Eto kako su Sjedinjene Države ušle u rat. Mi u tome nismo imali nikakvog drugog interesa; nismo imali više prava da budemo u ratu nego što bi imali da večeras budemo na mesecu umesto u ovoj sobi. Apsolutno nema nikakvog razloga da I Svetski rat bude naš rat. Mi smo uvedeni u njega – ako mogu da budem vulgaran, mi smo usisani u njega – taj rat je služio samo zato da bi međunarodni Cionisti mogli dobiti Palestinu. To je nešto što nikada nije rečeno ljudima u Sjedinjenim Državama. Oni nikada nisu znali zašto smo ušli u I Svetski rat.

Pošto smo ušli u rat, Cionisti su otišli u Veliku Britaniju i rekli: “Evo, ispunili smo naš deo dogovora. Trebalo bi da imamo nešto napismeno na osnovu ćega će se znati da ćete ispuniti vaš deo dogovora i dati nam Palestinu kada pobedite u ratu.” Oni nisu znali da li će rat trajati još jednu ili deset godina. Zato su počeli da rade na nekoj vrsti potvrde dogovora. Ta potvrda je dobila oblik pisma, koje je bilo napisano šifrovanim tekstom (koji je bio težak za odgonetanje), tako da niko ne bi znao o čemu se tu radi. Ovaj tekst je nazvan Balfurovom Deklaracijom.

Ta Balfurova Deklaracija nije bila ništa drugo nego obećanje Velike Britanije da će platiti Cionistima ono što je dogovoreno za omogućivanje ulaska Sjedinjenih Država u rat. Tako je ova velika Balfurova Deklaracija, o kojoj ste čuli toliko mnogo toga, ustvari falsifikat koliko i novčanica od tri dolara. Mislim da njoj ne bi trebalo davati veći značaj od pomenutog.

Tako su počeli svi problemi. Sjedinjene Države su ušle u rat. Porazile su Nemačku. Znate šta se desilo. Kada se rat završio, i Nemci otišli u Pariz na Parisku mirovnu konferenciju 1919. godine, tamo je bilo 117 Jevreja, u vidu jevrejske delegacije koju je predvodio Bernard Baruh. Bio sam tamo: trebalo bi da mi je to poznato. Šta se onda dogodilo? Jevreji su na toj mirovnoj konferenciji, kada je Nemačka isečena i kada je cela Evropa izdeljena, da bi svakoj naciji koja je tako tražila, bio dat izvesan deo evropske teritorije, rekli: “Da li bi mogli da dobijemo Palestinu?” I oni su tada prvi put pokazali Nemcima ovu Balfurovu Deklaraciju. Nemci su tako po prvi put shvatili: “Oh, znači, u tome je bila igra! Zbog toga su Sjedinjene Države ušle u rat.” Nemci su po prvi put shvatili da su poraženi, natovarene su im užasne ratne odštete, zato što su Cionisti želeli Palestinu i bili spremni da dođu do nje po svaku cenu.

Ovo nas dovodi do sledećeg interesantnog momenta. Kada su Nemci shvatili pomenuto, oni su se, prirodno, pobunili. Oni do tada nikada ni u jednoj svetskoj zemlji nisu imali veću slobodu nego što su je imali u Nemačkoj. Vi ste tamo imali g-dina Ratenaua, koji je na polju industrije i finansija bio možda 100 puta važniji od Bernarda Baruha u ovoj zemlji. Imali ste g-dina Balina, koji je posedovao dve velike parobrodske linije, “Nort Džerman Lojd” i “Hamburg-Amerikan Lajns”. Imali ste g-dina Blajhrodera, koji je bio bankar porodice Hoencolern. U Hamburgu ste imali Varburge, velike trgovačke bankare – najveće na svetu. Jevrejima je bilo sasvim dobro u Nemačkoj. U to nema nikakve sumnje. Nemci su ovo osećali kao pravu rasprodaju.

To je bila rasprodaja koja je mogla da se poredi sa sledećom hipotetičkom situacijom: Pretpostavimo da su Sjedinjene Države bile u ratu sa Sovjetskim Savezom, i da smo mi pobedili, i da smo onda rekli Sovjetskom Savezu: “Napustimo sve ovo. Nudimo vam mirovne pregovore. Zaboravimo celu tu stvar;” I onda iznenada Crvena Kina uđe u rat kao saveznik Sovjetskog Saveza; i sa njima umešanim u rat mi doživimo poraz; potpuni poraz, sa ratnim odštetama kakve ljudska mašta nije u stanju da zamisli. Zamislite zatim da posle tog poraza mi shvatimo da su to bili Kinezi u ovoj zemlji, naši kineski državljani, za koje smo mi sve vreme mislili da su lojalni građani koji sarađuju sa nama, da su nas oni prodali Sovjetskom Savezu i da je Crvena Kina zbog toga ušla u rat sa nama. Šta bi onda mi u Sjedinjenim Državama osećali prema Kinezima? Mislim da niko od njih ne bi smeo ni da proviri na ulicu. Ne bi bilo dovoljno odgovarajućih uličnih svetiljki da se pobrinu za njih. Zamislite samo kako bi se mi osećali.

Nemci su tada upravo tako doživljavali ove Jevreje. Oni su bili tako ljubazni prema njima: od 1905. godine, kada je propala prva komunistička revolucija u Rusiji, i Jevreji morali da beže iz Rusije, svi oni su otišli u Nemačku. Nemačka im je ponudila utočište i imala sasvim pristojan tretman prema njima. Oni su,

51

kao odgovor na to, pustili Nemačku niz reku, bez ikakvog razloga osim činjenice da su želeli Palestinu kao takozvanu “jevrejsku državu”.

Nahum Sokolov, i svi drugi veliki lideri i velika imena o kojima danas možete čitati u vezi sa Cionizmom, su 1919., 1920., 1921., 1922. i 1923. godine u svim svojim člancima pisali – i štampa je bila puna njihovih izjava – da su osećanja koja Nemci imaju prema Jevrejima takva zahvaljujući činjenici da su Nemci shvatili da je do pomenutog velikog poraza došlo zbog jevrejskog nastojanja da uključe Sjedinjene Države u rat. To su priznali i sami Jevreji. Nije bilo u pitanju to da su Nemci 1919. godine otkrili da je čaša jevrejske krvi ukusnija od “Koka-Kole” ili “Minhenskog Piva”. Nije bilo u pitanju nikakvo religiozno osećanje. Nije postojao nikakav osećaj usmeren protiv ovih ljudi samo zbog njihovog religioznog uverenja. U pitanju su bili potpuno politički razlozi. Reč je bila i o ekonomiji, i o svemu drugom, jedino ne o religiji. Nikoga u Nemačkoj nije bila briga za to da li je neki Jevrej otišao svojoj kući i stavio zavese preko prozora i rekao: “Šema Izrael”, odnosno, “Oče Naš”. Niko se u Nemačkoj nije više brinuo za to nego što bi bio slučaj u Sjedinjenim Državama. Ovo osećanje koje se kasnije razvilo u Nemačkoj je nastalo zbog jedne stvari: Nemci su smatrali Jevreje odgovornim za svoj težak poraz.

Razlog zbog kojeg se u I Svetskom ratu borilo protiv Nemačke takođe nije nešto za šta je Nemačka odgovorna. Nemci nisu bili krivi nizašta, osim za to što su bili uspešni. Oni su izgradili veliku mornaricu. Izgradili su trgovinu sa svetom. Morate se setiti da se Nemačka u vreme Francuske revolucije sastojala od 300 malih gradova-država, kneževina, vojvodstava, i tome slično. Tri stotine malih izdvojenih političkih entiteta. Od tada, od vremena Napoleona i Bizmarka, oni su se ujedinili u jednu državu. Zatim su za 50 godina postali jedna od vodećih svetskih sila. Njihova mornarica je konkurisala mornarici Velike Britanije, oni su imali svoje poslovne operacije u celom svetu, oni su mogli ostvariti bolju cenu od bilo koga, bili su u stanju da naprave bolje proizvode. Šta se dogodilo kao rezultat toga?

Postojala je zavera između Engleske, Francuske i Rusije da se udari na Nemačku. Ne postoji nijedan svetski istoričar koji bi mogao pronaći valjan razlog zbog kojeg su ove tri zemlje odlučile da izbrišu Nemačku sa političke karte.

Kada je Nemačka shvatila da su Jevreji odgovorni za njen poraz, prirodno je da se pobunila. Ipak, nijednom Jevreju nije falila ni jedan dlaka na glavi. Ni jedna jedina. Profesor Tansil, sa Džordžtaun Univerziteta, koji je imao pristup svim tajnim dokumentima Ministarstva inostranih poslova S.A.D., je u svojoj knjizi citirao dokument pomenutog ministarstva čiji je autor Hugo Šenfelt, Jevrej kojeg je Kordel Hal 1933. godine poslao u Evropu da istraži takozvane logore za političke zatvorenike. Šenfelt je iz Evrope odgovorio da je ove zatvorenike zatekao u sasvim dobrim uslovima. Oni su odlično izgledali, i sa svima je dobro postupano. Imajmo u vidu da su ovi logori bili puni komunista. Dobro, mnogi od njih su bili Jevreji, zato što se dogodilo da Jevreji u to vreme čine oko 98 procenata evropskih komunista. U tim logorima su bili i neki sveštenici, i neke radničke vođe, i Masoni, kao i drugi ljudi sa internacionalnim uverenjem.

Da vam pružim izvesnu uređenu osnovu za dalju priču: 1918-1919. godine, komunisti su, na nekoliko dana, zauzeli Bavarsku. Roza Luksemburg i Karl Libkneht su, sa grupom drugih Jevreja, preuzeli vlast u toku tri dana. Ustvari, kada je Kajzer završio rat, pobegao je u Holandiju pošto je mislio da će komunisti zauzeti Nemačku na isti način kao što su zauzeli i Rusiju i da će on doživeti istu sudbinu kao i ruski car. Zbog toga je pobegao u Holandiju, u sigurnost. Posle gušenja komunističke pretnje u Nemačkoj, Jevreji su i dalje delovali, pokušavajući da ponovo zadobiju svoj raniji položaj, i Nemci su se sa njima borili na sve moguće načine koji, ipak, ne bi doveli do ugrožavanja nikog od Jevreja. Borili su se sa njima na isti način na koji su se, u ovoj zemlji, pristalice prohibicije borile protiv svakog ko je bio zainteresovan za alkohol. Ova borba se nije vodila pištoljima. Ni borba protiv Jevreja u Nemačkoj se nije vodila na takav način. U to vreme je, da vas podsetim, Nemaca bilo oko 80 do 90 miliona, a Jevreja samo 460.000. Jevreji su činili oko polovine jednog procenta ukupnog stanovništva Nemačke. Ipak, oni su kontrolisali celokupnu štampu, kao i veći deo ekonomije, pošto su se pojavili sa novcem koji je imao malu stvarnu vrednost, u vreme kada je nemačka marka bila devalvirana, i kupili praktično sve.

Jevreji su pokušali da sakriju ovu činjenicu. Nisu želeli da svet odistinski shvati da su oni prodali Nemačku, i da su Nemci bili povređeni zbog toga.

52

Nemci su preuzeli odgovarajuću akciju protiv Jevreja. Oni su, trebam li to reći, sproveli diskriminaciju Jevreja gde god su to mogli. Klonili su ih se, na isti način na koji bi se u ovoj zemlji klonili Kineza, ili crnaca, ili katolika, ili bilo koga ko bi nas prodao neprijatelju i doveo do našeg poraza.

Posle nekog vremena, svetski Jevreji su sazvali sastanak u Amsterdamu. Jula 1933. godine, na ovaj sastanak su došli Jevreji iz svih zamalja sveta. Oni su rekli Nemačkoj: “Oterajte Hitlera, i vratite svakog Jevreja na njegov raniji položaj, bez obzira na to da li je on komunista ili bilo šta drugo. Ne možete postupati sa nama na taj način. Mi, svetski Jevreji, vam postavljamo ultimatum.” Možete zamisliti šta su im Nemci rekli. Šta su Jevreji potom učinili?

1933. godine, kada je Nemačka odbila da se pokori volji svetske jevrejske konferencije u Amsterdamu, ta konferencija je prestala sa radom, i g-din Semjuel Untermejer, koji je bio šef američke delegacije i predsednik cele konferencije, je došao u Sjedinjene Države i direktno sa broda otišao u studija “Kolumbija Broudkasting Sistema” i napravio radio-emisiju koja se mogla čuti u celim Sjedinjenim Državama, u kojoj je, kao glavno, rekao sledeće: “Jevreji sveta sada proglašavaju Sveti Rat protiv Nemačke. Mi smo sada uključeni u sveti sukob protiv Nemaca. Iznurićemo ih glađu, sve dok se ne predaju. Sprovešćemoi svetski bojkot protiv njih. To će ih uništiti, pošto su zavisni od svog inostranog poslovanja.” Činjenica je da je dve trećine nemačkih zaliha hrana moralo da bude uvezeno, i da je moglo da bude uvezeno samo na osnovu dobitka od onog što je izvezeno. Tako, ako Nemačka ne bi mogla da izvozi, dve trećine njenog stanovništva bi moralo da gladuje. U Nemačkoj jednostavno nije bilo dovoljno hrane za više od jedne trećine stanovništva. U ovom proglasu, koji sam pomenuo, i koji je 7. avgusta 1933. godine objavljen u “Njujork Tajmsu”, g-din Semjuel Untermejer je drsko izjavio da je “ovaj ekonomski bojkot naše sredstvo samo-odbrane. Predsednik Ruzvelt se založio za njegovu upotrebu u Vladi Nacionalne Obnove”, koje se neki od vas možda sećaju, i u kojoj je bojkotovan svako ko ne bi sledio pravila "Nju Dila", i koju je tadašnji Vrhovni Sud proglasio neustavnim. Ipak, svetski Jevreji su proglasili bojkot Nemačke, i on je bio tako efikasan da ni u jednoj svetskoj radnji niste mogli da pronađete ništa na čemu bi bilo napisano “proizvedeno u Nemačkoj”. Rukovodilac “Vulvort Kompani” mi je rekao da je njegova kompanija morala da baci u reku grnčariju i posuđe vredne više miliona dolara; da bi njihove radnje bile bojkotovane ako bi neko došao i našao posuđe sa oznakom “proizvedeno u Nemačkoj”, pred njih bi bili postavljeni znaci na kojim bi pisalo: “Hitler”, “ubica” i tome slično, slično protestima koji su se dešavali na Jugu. U prodavnici koja pripada prodajnom lancu R.H. Mejsi, koji je bio pod kontrolom (slučajno jevrejske) porodice Štraus, jedna žena je našla čarape iz Čemnica, koje su imale oznaku “proizvedeno u Nemačkoj”. To su bile pamučne čarape i one su mogle biti tu i 20 godina, jer ja sam posmatrao ženske noge već mnogo godina i prošlo je dosta vremena otkako sam na njima video neke pamučne čarape. Video sam da je “Mejsi” bojkotovan, sa stotinama ljudi koji šetaju unaokolo sa znacima na kojima piše: “ubice”, “Hitlerovci”, i slično. Do tada, ni jednom Jevreju u Nemačkoj nije zafalila ni jedna dlaka na glavi. Nije bilo patnji, nije bilo gladovanja, nije bilo zločina, nije bilo ničega.

Prirodno, Nemci su rekli: “Ko su ovi ljudi da proglašavaju bojkot protiv nas i izbacuju sve naše ljude sa posla, i koče našu industriju? Ko su oni da nam to rade?” Prirodno je da su se oni pobunili. Izvesno je da su na jevrejskim radnjama crtali svastike. Zašto bi neki Nemac trebalo da dođe i da novac prodavcu koji je bio deo bojkota koji će izgladniti Nemačku, kako bi se ova predala svetskim Jevrejima, koji bi diktirali ko bi trebao da bude Nemački premijer ili kancelar? To bi bilo smešno.

Bojkot je nastavljen još neko vreme, ali se sve do 1938. godine, kada je jedan mladi Jevrej iz Poljske ušetao u nemačku ambasadu u Parizu i ubio nemačkog zvaničnika, nije dogodilo da su Nemci zaista počeli da se na grublji način ponašaju prema Jevrejima u svojoj zemlji. Vi ste tada mogli zateći Nemce kako razbijaju prozore i tuku se na ulicama, ...

Ja ne volim da koristim reč “anti-semitizam”, pošto je ona besmislena, ipak, ona i dalje nosi neko značenje, tako da ću morati da je upotrebim. Jedini razlog zbog kojeg je u Nemačkoj postojalo neko osećanje usmereno protiv Jevreja je bilo to što su oni bili odgovorni za I Svetski rat i za pomenuti svetski bojkot. Oni su kasnije bili odgovorni i za II Svetski rat, pošto su posle pomenutih događaja stvari izmakle kontroli i bilo je apsolutno neophodno da Jevreji i Nemačka zaduvaju u ratne trube kako bi se videlo ko će od njih preživeti. Ja sam u to vreme živeo u Nemačkoj i znao sam da su Nemci morali da odluče da li će Evropa biti hrišćanska ili komunistička: nije postojalo ništa između. Nemci su odlučili da sačuvaju hrišćansku Evropu, ako to bude

53

bilo moguće. Oni su počeli da se, još jednom, naoružavaju. U novembru 1933. godine, Sjedinjene Države su priznale Sovjetski Savez. Sovjetski Savez je postajao sve moćniji, i Nemci su shvatili da “će uskoro doći naš red, ako ne budemo jaki”. Potpuno isto kao što mi danas u ovoj zemlji kažemo: “Uskoro će doći naš red, ao ne budemo jaki”. Naša vlada troši 83 ili 84 biliona dolara za odbranu. Odbranu od koga? Odbranu od 40.000 malih Jevreja u Moskvi koji su preuzeli vlast u Rusiji, i zatim, na svoj prepredeni način, ostvarili kontrolu i nad mnogim drugim zemljama sveta.

Ono što napreže moju maštu je to što je ova zemlja sada na ivici Trećeg Svetskog rata, iz kojeg ne možemo izaći kao pobednici. Znam da se snaga nuklearnih bombi meri u megatonima. Megaton je termin kojim se opisuje milion tona TNT-a. Naše nuklearne bombe su, kada su prvi put proizvedene, imale kapacitet od 10 megatona, ili 10 miliona tona TNT-a. Nuklearne bombe koje se sada prave imaju kapacitet od 200 megatona, i sam Bog zna koliko megatona imaju nuklearne bombe Sovjetskog Saveza.

Sa čim se mi sada suočavamo? Ako pokrenemo svetski rat koji se može razviti u nuklearni rat, onda je sa ljudskom vrstom gotovo. Zašto bi trebalo doći do takvog rata? On bi se dogodio u vidu puštanja zavese sa trećim činom: Čin 1 je bio I Svetski rat, Čin 2 je bio II Svetski rat, Čin 3 će biti III Svetski rat. Svetski Jevreji, Cionisti i njihovi religiozni istomišljenici svuda po svetu su odlučni da ponovo iskoriste Sjedinjene Države, kako bi im one pomogle da trajno zadrže Palestinu u vidu baze za njihovu svetsku vladu. To je činjenica koliko i to da ja sada stojim ovde, pred vama. Ovo nisam samo ja pročitao, već i mnogi drugi ovde prisutni, i to je poznato u celom svetu.

Šta ćemo uraditi? Život koji spašavate može pripadati vašim sinovima. Vaša deca večeras mogu biti na putu prema tom ratu; i vi o ovome ne znate ništa više nego o tome da su 1916. godine u Londonu Cionisti sklopili sporazum sa Britanskim Ratnim kabinetom, prema kojem se vaši sinovi šalju u rat u Evropi. Da li vam je to tada bilo poznato? Nijedna osoba u Sjedinjenim Državama nije ovo znala. Vama nije dozvoljeno da to znate. Ko je to znao? Znao je predsednik Vilson. Znao je pukovnik Haus. Znali su to i drugi zaverenici.

Da li sam ja ovo znao? Imao sam poprilično dobru ideju o tome šta se događalo: bio sam saradnik Henrija Morgentaua, starijeg, u toku kampanje 1912. godine, kada je izabran predsednik Vilson, i ljudi iz tog kruga su govorili o pomenutom. Ja sam bio “poverljivi čovek” Henrija Morgentaua, starijeg, koji je bio predsedni komiteta za finansije, i ja sam bio posrednik između njega i Rolo Velsa, ministra za državnu blagajnu. Tako sam sedeo na ovim sastancima sa predsednikom Vilsonom na čelu stola, i svim drugima,i slušao sam ih kako udaraju u predsednikov mozak sa porezom na prihod i onim što je postalo Državne Rezerve, i čuo sam ih kako ga indoktriniraju sa idejom cionističkog pokreta. Sudija Brandais i predsednik Vilson su bili bliski kao dva prsta ove ruke. Kada dođe do toga da o nečemu treba da se odluči, predsednik Vilson je bio nekompetentan koliko i novorođena beba. Eto kako su nas uvukli u I Svetski rat, dok smo svi mi spavali. Poslali su tamo naše momke, da bi bili ubijeni. Zbog čega? Zato da bi Jevreji imali Palestinu kao svoju “državu”. Do te mere su vas zaglupljivali da niste znali da li negde stižete ili odatle dolazite.

Danas svaki sudija kaže poroti: “Gospodo, za svakog svedoka za kojeg nađete da je izrekao bar jednu laž, nećete uzimati u obzir celo njegovo svedočenje”. Ne znam iz koje države vi dolazite, ali to je način na koji se sudija obraća poroti u saveznoj državi Njujork. Ako taj svedok kaže jednu laž, ne obraćajte pažnju na njegovo svedočenje.

Kakve činjenice znamo o Jevrejima? (Ja ih pred vama nazivam Jevrejima, pošto su oni poznati kao Jevreji. Ja ih sam ne nazivam Jevrejima. Ja o njima govorim kao o takozvanim Jevrejima, pošto znam ko su oni.) Istočno-evropski Jevreji, koji čine 92 procenta od ukupnog svetskog broja ovih ljudi koji sebe nazivaju Jevrejima, su po svom poreklu Hazari. Oni su ratno pleme koje je živelo duboko u srcu Azije. Njihova priroda je bila toliko ratoborna da su ih čak i Azijati isterali iz Azije u Istočnu Evropu. Oni su na 800.000 kvadratnih milja uspostavili veliko Hazarsko kraljevstvo. Rusija u to vreme nije postojala, kao ni mnoge druge evropske zemlje. Hazarsko kraljevstvo je bilo najveća zenmlja u celoj Evropi – tako velika i tako moćna da bi, kada bi dsrugi monarsi hteli da uđu u rat, Hazari njima pozajmljivali 40.000 ratnika. Eto kako su veliki i moćni oni bili.

Oni su bili obožavaoci falusa, što je dostojno prezira i ja sada ne želim da detaljnije pričam o tome. Ipak, takva je bila njihova religija, i to je bila i religija mnogih drugih pagana i varvara u drugim delovima sveta. Hazarski kralj je postao tako zgađen nad degeneracijom njegovog kraljevstva da je odlučio da prihvati

54

neku od takozvanih monoteističkih religija – ili Hrišćanstvo, ili Islam, ili ono što je danas poznato kao Judaizam (mada je to ustvari Talmudizam). Zavrtivši čigru, i izgovarajući reči “ini, mini, mini, mo”, on se odlučio da pokupi takozvani Judaizam, koji je na taj način postao državna religija. On se obratio talmudskim školama Pumbedita i Sura i odatle je došlo hiljade rabina, i otvorilo sinagoge i škole, i njegov narod je postao ono što nazivamo Jevreji. Među njima nije bilo nikoga ko je imao pretka čiji bi bar nožni prst provirio u Svetu Zemlju. Ne samo u staro-zavetnoj istoriji, već i od početka vremena. Nikoga od njih! Oni su, ipak, došli do Hrišćana i pitali nas da podržimo njihove oružane ustanke u Palestini, ovim rečima: “Vi želite da pomognete povratak Božjeg Odabranog Naroda u njegovu Obećanu Zemlju, njihov prastari dom, zar ne? To je vaša hrišćanska dužnost. Mi smo vam dali jednog od naših momaka kao vašeg Gospoda i Spasitelja. Vi sada idete u crkvu nedeljom, i klečite i obožavate jednog Jevreja, a mi smo Jevreji.” Oni su ipak paganski Hazari koji su se preobratili na isti način na koji su to učinili Irci. Nazvsti njih “narod Svete Zemlje” je isto toliko smešno kao što bi bilo nazvati 54 miliona kineskih muslimana "Arapima". Muhamed je umro 620. godine nove ere, i od tada je 54 miliona Kineza prihvatilo Islam kao svoje religiozno uverenje. Zamislite da sada u Kini, 2.000 milja daleko od Arabije, od Meke i Muhamedovog rodnog mesta, 54 miliona Kineza odluči da sebe nazove “Arapima”. Smatrali bi ih ludima. Svako ko veruje da su tih 54 miliona Kineza Arapi mora biti lud. Sve što su oni uradili je bilo to da su kao religioznu ispovest prihvatili veru koja ima svoje korene u Meki, u Arabiji. Isto kao kod Iraca. Kada su Irci postali Hrišćani, niko ih nije istovario u okean i uvezao u Svetu Zemlju novi rod stanovnika. Oni nisu postali drugačiji narod. Bili su isti ljudi, ali su prihvatili Hrišćanstvo kao svoju religiju.

Ovi Hazari, ovi pagani, ovi Azijati, ovi Turko-Finci, su pripadali mongolskoj rasi koja je isterana iz Azije u Istočnu Evropu. Pošto je njihov kralj prihvatio talmudsku veru, oni po tom pitanju nisu imali nikakav izbor. Potpuno isto je bilo i u Španiji: ako je kralj bio katolik, svi su morali da budu katolici. Ako ne, morali biste da idete iz Španije. Na isti način su Hazari postali ono što danas nazivamo Jevrejima. Zamislite sada koliko je glupo bilo da velike svetske hrišćanske zemlje kažu: “Iskoristićemo našu snagu i prestiž da vratimo Božji Odabrani Narod u njihovu prastaru domovinu, njihovu Obećanu Zemlju.” Da li je od ove mogla postojati veća laž? Pošto su oni kontrolisali novine, časopise, radio, televiziju, izdavačke kuće, i pošto su posedovali sveštenike za propovedničkom govornicom, kao i političare koji govore istim jezikom, nije previše iznenađujuće što vi verujete u tu laž. Poverovali bi i da je crno belo kada bi to čuli dovoljno često. Ne biste više nazivali crno crnim – počeli bi da nazivate crno belim, i niko vas za to ne bi krivio.

To je jedna od velikih laži istorije. To je osnova sve nesreće koja je zadesila svet. Da li znate šta Jevreji rade za Dan Pomirenja, za koji mislite da je toliko svet za njih? Ja sam bio jedan

od njih. Ovo nisu glasine. Nisam ovde da bih širio tračeve. Ovde sam da bi vam pružio činjenice. Kada, za Dan Pomirenja, uđete u sinagogu, vi stojite kod prve molitve koju izgovarate. To je jedina miolitva pri kojoj stojite. Tri puta ponavljate kratku molitvu koja je nazvana Kol Nidre. Sa tom molitvom, ulazite u sporazum sa Svemoćnim Bogom prema kojem će svaka zakletvu, zavet ili obećanje koje date u toku sledećih dvanaest meseci biti nevažeća i ništavna. Ta zakletva neće biti zakletva; zavet neće biti zavet; obećanje neće biti obećanje. Oni neće imati nikakvu snagu, nikakav efekat. Dalje, Talmud uči da se svaki put kada date zakletvu, zavet, obećanje, setite molitve Kol Nidre koju ste izgovorili na Dan Pomirenja, i time ćete biti slobodni, nećete morati da je ispunite. Koliko možete zavisiti od vaše lojalnosti? Možete zavisiti od vaše lojalnosti u onj meri u kojoj su Nemci od nje zavisili 1916. godine. Zadesiće nas ista zla sudbina koja je zadesila Nemačku, i iz istog razloga.

Otkrivanje skrivene tiranije UVOD G-DINU FRIDMANU IZ NACIONALNE PREDSTRAŽE ... Bendžamin H. Fridman je rođen 1890. godine i, ironičnom igrom sudbine, lekar koji je bio prisutan pri

njegovom rođenju je bio Dr Simon Baruh, otac arhi-zaverenika protiv Amerike, špekulanta sa Vol Strita, i savetnika predsednika S.A.D. (koje je držao u šaci) od I Svetskog rata do 1965. godine, g-dina Bernarda M. Baruha. Po Fridmanovim sopstvenim rečima, napisanim kada je Nikson bio na predsedničkom položaju:

55

G-din Bernard Baruh je bio dobar porodični prijatelj ovog autora i vrlo često bi se posavetovao sa njim ... (1) od 1912. godine je bio na položaju sa kojeg je mogao da svedoči o tome šta se događalo iza scene. Ovaj autor je služio u Nacionalnom Demokratskom Komitetu u toku predsedničke izborne kampanje 1912. godine, kada je predsednik Vilson izabran za svoj prvi mandat. Od tada, za ovog autora nijedna vrata nisu bila zatvorena.

Bendžamin Fridman je odrastao u jevrejskoj porodici i vaspitan je u duhu jevrejske religije. Živeo je u Njujorku, i bio je bogat i vrlo uspešan poslovni čovek, da bi na kraju postao glavni vlasnik “Vudberi Soup Kompani”. Bio je svedok i, u izvesnoj meri, i učesnik u političkim i finansijskim manipulacijama koje su dovele do uspona komunizma, formiranja Izraela kao cionističke države i jevrejske dominacije nad američkom politikom i američkim medijima. Kao agent jevrejskih interesa, održavao je duge sastanke sa sedam predsednika Sjedinjenih Država.

Pošto je 1945. godine, po završetku rata, nametnut Novi Svetski Poredak, g-din Fridman je osećao da je njegova dužnost da govori o onome što je znao. Bio je agent i tajni član saveta judeo-komunističkog aparata koji je u to vreme započeo dva svoja najveća projekta: stvaranje svetske vlade pod imenom Ujedinjenih Nacija, i formiranje Izraela kao cionističke države, izgrađene na leševima hiljada Palestinaca. U jednom periodu je bio zabrinut zbog sve veće moći svojih religioznih istomišljenika, i njihovog neodgovornog korišćenja te moći. Raskinuo je sa judaizmom i preobratio se u katoličanstvo. Njegovo obrazovanje i istraživanje u oblasti jevrejskog porekla su ga vodili ka uverenju da su popularna shvatanja o Jevrejima i judaizmu toliko jasno pogrešna da bi i same ove reči trebalo odbaciti. U njegovim radovima ćete ga često zateći kako govori o takozvanim ili samo-proglašenim Jevrejima, ili o Talmudistima, što označava sledbenike Talmuda, svete knjige modernog Judaizma.

1946. godine, on je u Palestini osnovao Ligu pravde i mira. Arnold Foster, visoki zvaničnik Anti-klevetničke lige Bne Brita, poznate i pod skraćenicom “ADL”, je u svojoj autobiografiji “Kare Jedan” (objavljenoj 1988. godine), nazvao Bendžamina Fridmana bogatim Jevrejem otpadnikom koji mrzi sam sebe. Magazin “Komentar” (koji izdaje Američki Jevrejski Komitet), u svom broju od februara 1955. godine, o njemu govori kao o jevrejskom anti-semiti Bendžaminu Fridmanu. Sam Fridman je 1954. godine izjavio:

Reč anti-semitizam je još jedna reč koja bi trebalo da bude izbačena iz engleskog jezika. (Reč) anti-semitizam danas služi samo jednom cilju. Ona se neiskreno koristi. Kada takozvani ili samo-proglašeni Jevreji osete da se neko opire ostvarenju nekog od njihovih ciljeva, oni diskredituju svoje žrtve koristeći reči anti-Semita ili anti-semitski preko svih kanala koje imaju pod svojom komandom i svojom kontrolom. Ja sa velikim autoritetom mogu govoriti o ovom pitanju. Pošto takozvani, samoproglašeni Jevreji nisu mogli da opovrgnu istinitost mojih izjava u vezi situacije u Palestini izrečenih na mojim javnim nastupima 1946. godine, potrošili su milione dolara kako bi me označili kao anti-Semitu, nadajući se da će me tako diskreditovati u očima javnosti, koja je bila vrlo zainteresovana za ono što sam imao da kažem. Ja sam od 1946. godine kod svih takozvanih, samoproglašenih Jevreja, predstavljao malog sveca. Kada sam u javnosti izrazio neslaganje sa njima u vezi cionističkih namera u Palestini, odjednom sam postao anti-semita br. 1.

Bendžamin Fridman se, suštinski gledano, ogrešio o sile koje su delovale na rušenju naše Republike i naše civilizacije. Pogledajmo šta je imao da kaže. Danas ćemo istražiti zadivljujuću Fridmanovu knjigu “Skrivena tiranija”, koja je objavljena početkom 70-tih godina. Slede reči g-dina Fridmana:

Imena predsednika Vudrou Vilsona, Frenklina D. Ruzvelta, Harija S. Trumana, Dvajta D. Ajzenhauera, Džona F. Kenedija, Lindona B. Džonsona i Ričarda M. Niksona će sigurno jednog dana biti velikim crvenim slovima ispisana u zvaničnim analima uspona i pada Sjedinjenih Američkih Država. Ovih sedam gospodara prevare su na sebe navukli krivicu ponižavanjem svete zakletve date stupanjem na predsedničku dužnost radi koristi neraskrinkanih domaćih i stranih naredbodavaca, ne iskazujući nikakvo vidljivo kolebanje u ono što rade, i uvećavajući svoje političko bogatstvo potpuno zaboravljajući na sigurnost i preživljavanje Sjedinjenih Država.

... Raskrinkavanja koja ovde slede nisu bila predočena nigde i nikada ranije. Ovde se sada prvi put pred domaćim stanovništvom Sjedinjenih Država otkriva tajna ne-američka i anti-američka strategija sa kojom su se ovih sedam gospodara prevare svesno složili.

56

... Vrlo rano u svojim političkim karijerama, ovih sedam gospodara prevare ... su stekla svoju značajnu veštinu u pogledu otkrivanja toga na kojoj strani njihovog političkog hleba je namazan puter ... Kroz svoje političke karijere, pokazali su da ih njihova politička prepredenost jasno povezuje sa nemoralnom dogmom političara 20-tog veka koji propovedaju i praktikuju bilo šta uz pomoć ćega mogu ostvariti svoje ciljeve. Prema tome, buduće domaće stanovništvo Sjedinjenih Država će jednog dana u okviru istorije uspona i pada Sjedinjenih Država naći ispisanu presudu po kojoj su sredstva ... koja su sedam gospodara prevare branili najvećim delom bila odgovorna za kraj Sjedinjenih Država.

Danas je u političkim krugovima Sjedinjenih Država sasvim priznata životna činjenica to da se cenzurom koju Cionisti primenjuju nad sredstvima masovnog informisanja postiže potpun monopol nad njima. Druga sasvim priznata života činjenica u političkim krugovima Sjedinjenih Država je to da se, otkako je predsednik Vilson 1912. godine osvojio svoje prve izbore za predsednika Sjedinjenih Država, izbori u ovoj zemlji retko dobijaju ili gube u zavisnosti od kvalifikacije kandidata za predsednički položaj. Izbori u Sjedinjenim Državama se od 1912. godine dobijaju ili gube na bojnom polju sredstava masovnog informisanja ...

Cionističkim vlasništvom nad medijima, odnosno, cionističkom kontrolom koja se postiže preko izvesnih korporacijskih mehanizama se, suštinski gledano, cenzurišu vesti i uredničke politike svih vodećih dnevnih i nedeljnih novina, svih nedeljenih i mesečnih časopisa, svih vodećih radio i televizijskih stanica i mreža, cele filmske industrije, celog sveta zabave i celokupne industrije književnog izdavaštva, ustvari, ceo kompleks sredstava za masovno informisanje u Sjedinjenim Državama, što predstavlja istinski monopol na ispiranje mozga.

Kao rezultat takve situacije u Sjedinjenim Državama, u toku proteklog perioda od približno pedeset godina, domaće stanovništvo Sjedinjenih Država je pročitalo, čulo i videlo jedino ono što je prošlo kroz cionističku cenzuru i što će najbolje služiti cionističkim ciljevima ...

Sredstava za masovno informisanje u Sjedinjenim Državama pod cionističkom kontrolom nikada nisu obavestila domaće stanovništvo ... o tome kako je i zašto predsednik Vudrou Vilson lagao Sjedinjene Države u vezi užasne prognoze događaja u kojima se Sjedinjene Države sada zatiču na Srednjem Istoku.

... Sjedinjene Države su proglasile rat protiv Nemačke 6. aprila 1917. godine. 2. aprila 1917. godine, predsednik Vilson je govorio pred oba Kongresna doma tražeći da se proglasi rat protiv Nemačke. Ono što je predsednik Vilson izjavio pred Kongresom ... je pre svega bio njegovo likvidiranje svoje dužnosti, u ime onoga što su ucenjivači tražili od njega. Sledeće neoborive činjenice potvrđuju taj zaključak, ne ostavljajući nikakvu sumnju.

Ruka predsednika Vilsona je drhtala dok je čitao ovaj svoj govor. Prisutni članovi Kongresa nisu sumnjali zbog čega je njegova ruka drhtala. ... U vreme kada je predsednik Vilson završio sa čitanjem svog obraćanja Kongresu, mnogi njegovi slušaoci su bili u suzama, ali ne iz istog razloga zbog kojeg će danas domaće stanovništvo Sjedinjenih Država biti u suzama po završetku čitanja ovog rukopisa.

... Kongres je objavio rat protiv Nemačke jedino iz razloga što je predsednik Vilson obavestio Kongres da je jedna nemačka podmornica potopila parobrod “Saseks” u Engleskom kanalu, time narušavajući međunarodne zakone, i da su se na “Saseksu” u trenutku potapanja nalazili i američki državljani.

Pošto su se trupe generala Peršinga borile u Evropi, ovo lukavstvo je bilo otkriveno. ... Parobrod “Saseks” nije potonuo i nijedan državljanin Sjedinjenih Država nije izgubio život. Sjedinjene Države su sada ušle u rat u Evropi kao saveznik Velike Britanije. To je bio razlog zbog kojeg su Velika Britanija i svetski talmudski Jevreji skovali zaveru koja je trebalo da dovede do rezultata u njihovom lopovskom diplomatskom podzemlju.

Otkrivanje zavere u kojoj je učestvovala Britanska Mornarica je šokiralo mnoge poštene Engleze. ... Svako je za to bio zainteresovan je mogao da poseti “Saseks” i svojim sopstvenim očima se uveri da nije potonuo. U ovom ratu, Sjedinjene Države su mobilisale 4.734.991 čoveka za službu u oružanim snagama, od kojih je ubijeno njih 115.516, i njih 202.002 je bilo ili povređeno ili su postali invalidi.

Ovaj autor je mnogo puta prešao Engleski Kanal parobrodom “Saseks”. Njegovo navodno potapanje je bilo plod preuveličane cionističke mašte.

57

Ubrzo posle prve inauguracije predsednika Vilsona, on je u Beloj Kući primio posetioca po imenu Semjuel Untermejer. G-din Untermejer je bio istaknuti njujorški advokat koji je dao darežljivi doprinos Nacionalnom Demokratskom Komitetu koji je doveo predsednika Vilsona u Belu Kuću ...

G-din Untermejer je iznenadio predsednika Vilsona kada je na kraju rekao šta ga je dovelo u Belu Kuću. Obavestio ga je da je bio unajmljen da započne brakorazvodnu parnicu predsednika Vilsona. Informisao ga je da bi njegov klijent bio voljan da prihvati 40.000 dolara umesto otvaranja slučaja koji bi doveo predsednika do brakorazvodne parnice. Klijent g-dina Untermejera je bila bivša žena jednog profesora sa Prinston Univerziteta u vreme kada je i sadašnji predsednik Vilson bio profesor na istom univerzitetu.

G-din Untermejer je izvadio iz svog džepa pregršt pisama, koje je predsednik Vilson napisao ženi svog kolege u vreme kada su obojica bili profesori na Prinston Univerzitetu. Ova pisma su jasno ukazala da je između Vilsona i žene njegovog kolege postojala nezakonita veza. Vilson je ženi svog kolege napisao mnoga ljubavna pisma, od kojih ona nije uništila njih veliki broj. Pošto je pogledao ova pisma, predsednik Vilson je priznao da ih je on napisao.

Vilson je napustio Prinston Univerzitet da bi postao guverner Nju Džersija. 1912. godine je, u svom prvom mandatu, izabran za predsednika Sjedinjenih Država. U međuvremenu, njegova ranija draga se razvela od svog muža i ponovo udala. Njen drugi muž je ostao u Vašingtonu sa odraslim sinom koji je bio zaposlen u jednoj od vodećih vašingtonskih banaka.

G-din Untermejer je objasnio predsedniku Vilsonu da je njegova nekadašnja draga veoma volela sina njenog muža. Objasnio je da se on sad nalazi u finansijskim problemima. Iznenada mu je bilo potrebno 40.000 dolara da bi likvidirao neodložne dugove banci za koju je radio. Ovde nisu značajni detalji te priče, bitno je da su mu bili veoma potrebni tih 40.000 dolara, i da su mu bili potrebni veoma brzo. Bivša draga predsednika Vilsona je mislila da bi on bio logičan odgovor za tih 40.000 dolara koji bi pomogli sinu njenog muža.

Predsednik Vilson je rekao da je vrlo zadovoljan što je njegova nekadašnja draga otišla kod g-dina Untermejera i na taj način zatražila njegovu pomoć. Da se ona, umesto toga, posavetovala sa nekim republikanskim advokatom, to bi moglo dovesti do veoma uznemirujućih reakcija u javnosti po predsednika.

On je brzo umirio g-dina Untermejera obaveštavajući ga da nije imao 40.000 dolara koji bi mogli biti iskorišćeni u bilo kom cilju. G-din Untermejer je predložio predsedniku Vilsonu da o tome misli kao o gotovoj priči ...

Nekoliko dana posle ovog prvog dogovora, g-din Untermejer se vratio kod predsednika Vilsona. Predsednik mu je direktno rekao da nije imao 40.000 dolara koje bi dao svom ucenjivaču. Počeo je i da se uzbuđuje. G-din Untermejer je nekoliko trenutaka razmišljao o ovom pitanju i onda predložio predsedniku Vilsonu rešenje za njegov problem.

Predložio je da da bivšoj ranijoj dragoj predsednika Vilsona 40.000 dolara iz svog džepa, pod jednim uslovom. Taj uslov je bio da predsednik obeća g-dinu Untermejeru da će za prvo upražnjeno mesto u Vrhovnom Sudu Sjedinjenih Država odrediti kandidata kojeg će Untermejer preporučiti.

Bez daljeg razgovora, predsednik Vilson je prihvatio darežljivu ponudu g-dina Untermejera. Ovaj je vrlo brzo isplatio bivšoj dragoj predsednika Vilsona 40.000 dolara u gotovom novcu. Posle toga se više ništa nije čulo o pominjanoj brakorazvodnoj parnici. G-din Untermejer je trajno zadržao u svom vlasništvu pominjani svežanj pisama ... Predsednik Vilson mu je bio veoma zahvalan za sve što je uradio da bi rešio njegov problem.

G-din Untermejer je bio veoma bogat čovek. Njujorška advokatska firma u kojoj je bio vodeći partner, “Gugenhajm, Untermejer i Maršal” je i danas jedna od nacionalnih najistaknutijih i najprosperitetnijih advokatskih firmi. Untermejer je za svog prijatelja, g-dina Čarlsa M. Švaba, organizovao “Betlehem Stil Kompani”.

... G-din Untermejer je platio 40.000 dolara ... iz svog džepa, nadajući se da bi tako mogao ostvariti san blizak svom srcu, imenovanje jednog talmudskog Jevreja na mesto gde se nikada ranije nije nalazio, mesto sudije Vrhovnog Suda Sjedinjenih Država.

Ubrzo je došao i dan kada je predsednik Vilson bio suočen sa neophodnošću imenovanja novog člana Vrhovnog Suda Sjedinjenih Država. G-din Untermejer je za to upražnjeno mesto preporučio Luisa Dembica

58

Brandaisa. Predsednik Vilson ga je odmah i imenovao na pomenuti položaj ... Predsednik Vilson i sudija Brandais su postali neobično bliski prijatelji. Sudija Brandais je znao pod kojim okolonostima ga je predsednik imenovao ...

Ovaj sudija je 1914. godine bio najistaknutiji i politički najuticajniji od svih Cionista u Sjedinjenim Državama.

... On je saopštio predsedniku Vilsonu svoje mišljenje po kojem potapanje parobroda “Saseks” od strane nemačke podmornice u Engleskom kanalu, uz gubitak života državaljana Sjedinjenih Država, opravdava objavljivanje rata protiv Nemačke od strane Sjedinjenih Država. U velikom stepenu se oslanjajući na pravno mišljenje sudije Brandaisa, predsednik Vilson ... je zatražio od Kongresa objavljivanje rata protiv Nemačke i Kongres je to i učinio, 6. aprila 1917. godine.

Objavljivanje rata protiv Nemačke od strane Sjedinjenih Država je predstavljalo garanciju svetskim talmudskim Jevrejima da će, sa porazom Nemačke, oni dobiti Palestinu. Ako bi Sjedinjene Države ušle u rat u Evropi kao saveznik Velike Britanije, poraz Nemačke bi bio izvestan.

Pre Londonskog dogovora oktobra 1916. godine, talmudski Jevreji širom sveta su bili pro-nemački orijentisani. Nemački Ukaz o emancipaciji iz 1822. godine je garantovao Jevrejima Talmudistima u Nemačkoj sva građanska prava koja su uživali i Nemci. ... Nemačka je bila jedina zemlja u Evropi koja nije postavljala ograničenja talmudskim Jevrejima ...

Talmudski Jevreji širom sveta su depešom iz Londona obavešteni o Londonskom dogovoru od oktobra 1916. godine. Ova informacija je transformisala talmudske Jevreje širom sveta iz pro-nemačko u pro-britansko orijentisane. Velika Britanija je talmudskim Jevrejima u Londonu stavila na raspolaganje svoje tajne šifre i mogućnosti za slanje depeša širom sveta, kako bi talmudski Jevreji u svim delovima sveta bili obavešteni o jamstvu Velike Britanije da će im predati Palestinu kao protivuslugu za ulazak Sjedinjenih Država u rat u Evropi kao saveznik Velike Britanije ...

6. aprila 1917. godine, predsednik Vilson i sudija Brandais su znali nešto što domaće stanovništvo Sjedinjenih Država nije znalo. Znali su da je proglašenje rata protiv Nemačke od strane Sjedinjenih Država oslobodilo predsednika Vilsona njegove obaveze pred ucenjivačima ...

Retko kad je neko obraćanje Kongresu u toj meri uskomešalo javnost u Sjedinjenim Državama i svetu, koliko molba Kongresu 2. aprila 1917. godine upućena od strane predsednika Vilsona da objavi rat protiv Nemačke. Kada se obratio Kongresu, predsednik je bio svestan da Nemačka nije počinila nikakvu akciju protiv Sjedinjenih Država koja bi opravdala proglašavanje rata ... Ovaj autor je u to vreme znao da je predsednik Vilson bio svestan pomenutog u tom trenutku ...

Dame i gospodo, ovo što ste čuli je bio odlomak iz rukopisa “Skrivena tiranija”, jevrejskog autora Bendžamina H. Fridmana. U našem sledećoj emisiji programa “Glasovi američkog disidenta” ćemo nastaviti sa daljim zapanjujućim otkrićima g-dina Fridmana u vezi tajnih akcija ove moćne elite.

Hoćete li nam pomoći u našem patriotskom poslu? Amerikanci su apatični i zbunjeni zato što su pogrešno informisani i ne shvataju prirodu tiranije koja uništava našu zemlju i naš način života. Mi se jedini od patriotskih grupa usuđujemo da kažemo celu istinu koju američki narod treba da čuje. Vi ipak možete istinski doprineti budućnosti vaše dece i vaših unuka i bezbrojnih generacija koje tek treba da se pojave, time što ćete podržati ovaj program – nećemo ni diskutovati neprocenjivo znanje koje vi i vaši prijatelji i porodica možete dobiti.

Ovaj program ipak nije besplatan. Mi smo u potpunosti zavisni od podrške patriota poput vas, koja nam omogućuje nastavak emitovanja. Za emitovanje ovog programa je svake nedelje potrebno platiti mnogo novca. Velika suma novca je takođe potrebna i za objavljivanje jedinstvenih knjiga koje nudimo, koje zbog smrtonosnog delovanja cenzure u ovoj zemlji nisu dostupne ni na jednom drugom mestu. Mi imamo listu knjiga od vitalnog značaja koje bi hteli da objavimo, ali, da bi to učinili moramo sačekati dok ne budemo imali dovoljno novca na raspolaganju. Po mom mišljenju, knjiga Bendžamina Fridmana, koja je odavno rasprodata, zaslužuje da ponovo izađe na svetlo dana. Ako nam pomognete poklanjajući nam ove nedelje 22 ili više dolara, poslaću vam kopiju naše najnovije video-kasete koja predstavlja Dr Viljema Pirsa, predsednika Nacionalnog Saveza i čestog sagovornika u ovom programu. U ovom jednočasovnom televizijskom programu u boji, ranije ove godine uživo emitovanom iz Ričmonda, u Virdžiniji, Dr Pirs zalazi

59

u dubinu političkih i socijalnih tema koje se tiču belih Amerikanaca, i odgovara na vrlo raznovrsna pitanja gledaoca postavljena u toku emisije. Mi nudimo ovu video-izdanje kao našu Radio-Ponudu Broj 26, za bilo koju donaciju od 22 ili više dolara na ime: “National Vanguard Books, Department R, PO Box 90, Hillsboro WV 24946 USA”. Kada nam pišete, setite se da spomenete oznaku ove stanice i da zatražite Radio-Ponudu Broj 26. Bićemo spremni da vas uslužimo. Hoćete li biti tu za nas dok još imamo slobodu da govorimo? Do sledećeg emitovanja, Kevin Alfred Strom vas podseća da jednaki ljudi nisu slobodni.

Program od 22-og oktobra 1994. godineDanas nastavljamo sa zadivljujućim otkrićima jednog od najfascinantnijih pojedinaca 20-tog veka,

čoveka čije sećanje i pisana dela su gotovo potpuno izbrisana iz svesti najvećeg dela Amerikanaca. Govorim o Bendžaminu H. Fridmanu, čoveku koji je od vremena I Svetskog rata do 1946. godine bio član jevrejske finansijske vrhuške koja je u toku ovog perioda podsticala i finansirala komunističke revolucije, rušila američku vladu i slala američke momke da umru u ratovima vođenim za postizanje cionističkih i komunističkih ciljeva.

Bendžamin H. Fridman je, radeći za Ameriku, bio pobunjenik. Njegova priča zaslužuje da bude ispričana. Jevrejskog porekla, on ne može biti etiketiran kao antisemita. Dalje, kao bogataš i svedok tajnih mahinacija američkih neprijatelja, njegovi uvidi su od najveće vrednosti za sve koji će biti u stanju da shvate kako je Amerika pala tako nisko.

U našoj poslednjoj emisiji smo opisali njegova otkrića o tome kako je organizovana jevrejska zajednica manipulisala Vudrou Vilsonom u cilju uvođenja Amerike u I Svetski rat. Kada je u toku tog rata Britanska Imperija dospela u očajnu situaciju, cionistički Jevreji su pred britanskom vladom postavili mamac mogućnosti korišćenja svog uticaja u Sjedinjenim Državama da uvedu Ameriku u rat na britanskoj strani. Njihova cena je bila britansko obećanje da će posle rata ustupiti Palestinu Cionistima. Koristeći svoju upoznatost sa prljavim slučajem preljube iz prošlosti Vudrou Vilsona, prisilili su ga da postavi Jevreja u Vrhovni Sud Sjedinjenih Država i da pošalje stotine hiljada mladih američkih vojnika da budu osakaćeni i ubijeni u ratu koji ni na koji način nije bio povezan sa interesom Sjedinjenih Država. Nastavimo sada sa ovim otkrićima čoveka koji se nalazi iza pozornice i time je u prilici da zna za mahinacije koje se tamo odvijaju. Slede reči Bendžamina H. Fridmana:

U vezi proglašavanja rata protiv Nemačke od strane Sjedinjenih Država, g-din Vinston Čerčil je u razgovoru sa jednim istaknutim urednikom, objavljenim 1936. godine u “Skribnerovom komentatoru”, rekao

"Amerika je trebalo da na svesti ima svoje sopstvene poslove i da ostane izvan Svetskog rata. Da niste ušli u rat, Saveznici bi sklopili mir sa Nemačkom proleća 1917. godine.”

U nemačkoj ponudi mira Velikoj Britaniji se nisu tražile nikakve naknade niti odštete. Nemačka se ponudila da obnovi teritorijalni status i političku nezavisnost svih zemalja sa kojim je Velika Britanija bila u ratu, u onom obliku koji je postojao avgusta 1914. godine, kada je počeo rat u Evropi. Nemačka nije zahtevala nikakvu korist za sebe.

Nemačka mirovna ponuda od oktobra 1916. godine je bila predočena Britanskom Ratnom Kabinetu. Nemačka ... mirovna ponuda je zahtevala samo jedan potpis i rat bi bio završen. Velika Britanija bi ovo brzo prihvatila ... da se nije umešala Svetska Cionistička Organizacija ...

Kada se Britanski Ratni Kabinet odlučio da prihvati nemačku mirovnu ponudu od oktobra 1916. godine, Svetska Cionistička Organizacija je ponudila da će, ako Velika Britanija, posle nemačkog poraza, obeća talmudskim Jevrejima širom sveta Palestinu kao kompenzaciju, uvesti Sjedinjene Država u rat u Evropi kao saveznika Velike Britanije ...

Pritisak talmudskih Jevreja u Londonu i Njujorku je doneo rezultate. Predsednik Vilson je po ovom pitanju imao malo izbora. On je bio zatočenik okolnosti svog ranijeg života koje se više nisu mogle promeniti. Njegovo obraćanje Kongresu 2. aprila 1917. godine je odlučilo sudbinu sveta.

... Nemačka je ove aktivnosti prihvatila kao prevaru talmudskih Jevreja ...Talmudski Jevreji su obećali Nemcima pobedu, da bi im onda zaboli nož u leđa ...Kajzer je obezbedio Svetskoj Cionističkoj organizaciji prostorije u Berlinu za centar njihove svetske

organizacije. Kajzer, njegova porodica i vladini službenici su sve vreme u sve većoj meri pomagali Teodora Hercla (Napomena: Teodor Hercl, 1860-1904. godine, je bio osnivač modernog Cionizma i vođa Svetske

60

Cionističke Organizacije. – primedba urednika). Nemačka je pružila talmudskim Jevrejima mogućnosti koje nisu postojale u drugim evropskim zemljama. Sam Kajzer je uredio lični susret između sultana Otomanskog carstva i Teodora Hercla.

Berlinski "Blajhroder end Kompani” su generacijama bili lični bankari Kajzerove porodice. Oni su bili talmudski Jevreji. Hamburški “Varburg end Kompani” su bili najveći svetski trgovački bankari. Oni su bili talmudski Jevreji. Šef “Džerman Dženeral Elektrik Kompani”, tada najvećeg industrijskog preduzeća na svetu, je bio talmudski Jevrej.

Mišljenje Nemaca prema talmudskim Jevrejima u Nemačkoj i širom sveta se umnogome pogoršalo posle zabadanja noža u leđa oktobra 1916. godine ...

Talmudski Jevreji širom sveta su učinili loše odnose još gorim 7. avgusta 1933. godine, kada su objavili svoj sveti rat, koji treba da uništi nemačku naciju uništavanjem njene izvozne trgovine, na kojoj se upravo zasnivao njen opstanak. Pod vođstvom g-dina Semjuela Untermejera, talmudski Jevreji celog sveta su proglasili bojkot sve nemačke robe i usluga. Tražili su da se njihovi hrišćanski prijatelji pridruže njihovom svetskom bojkotu ...

G-din Semjuel Untermejer je jula 1933. godine u Amsterdamu organizovao Međunarodnu konferenciju o bojkotu. On je tom prilikom izabran za predsednika Svetske Jevrejske Ekonomske Federacije ...

“Njujork Tajms” je u svom broju od 7. avgusta 1933. godine objavio deklaraciju talmudskih Jevreja o njihovom svetom ratu protiv Nemačke. Tri stupca ovog izdanja su bila posvećena g-din Untermejerovom obraćanju naciji iz studija “Kolumbija Broudkasting Kompani” one noći kada je stigao kući iz Evrope. G-din Untermejer je između ostalog izjavio:

“Sveti rat u koji smo ubačeni ... je rat koji mora biti vođen bez pauze ... ""Jevreji su aristokrate sveta ... "“ ... (Ovaj) ekonomski bojkot sve nemačke robe, transportnih i drugih usluga ... je naše jedino istinski

efikasno oružje ... vraćanja razuma nemačkom narodu uništavanjem njegove izvozne trgovine, od čega upravo zavisi njegov opstanak ... prisilićemo ih da nauče ... zakucaćemo poslednji ekser u mrtvački kovčeg ... “Ova izjava je data 7. avgusta 1933. godine, kada u celoj Nemačkoj nijednom talmudskom Jevreju nije bila taknuta ni dlaka na glavi. Nemačka je pala u depresiju koju je teško opisati u nekoliko reči, nemački izvozni poslovi su, kao nekom magijom, iznenada zaustavljeni. Talmudski Jevreji su se nadali da će na taj način zaustaviti Nemce da govore o tome zbog čega su izgubili rat.

Poznati rabin Moris R. Perlman, poglavar britanskog odeljenja Svetskog Jevrejskog Kongresa je, prema izveštaju “Toronto Ivning Telegrama” od 26. februara 1940. godine, pred kanadskom publikom izjavio da je Svetski Jevrejski Kongres sedam godina u ratu sa Nemačkom.

Predsednik Ruzvelt je bio zatočenik talmudskih Jevreja od vremena kada je otišao u Albani kao guverner savezne države Njujork. ... Predsednik Ruzvelt je uveo Sjedinjene Države u II Svetski rat.

Nemačka i Poljska su se dogovorili o formuli koja bi dala Nemačkoj pristup preko Koridora Dencig. Predsednik Vilson je 1919. godine stvorio Koridor Dencig koji je razdvajao Nemačku na dve polovine ... između njih se nalazio uski komad nemačke teritorije date Poljskoj ... u nameri da se Nemačka zadrži slabom ... na podsticaj talmudskih Jevreja na Mirovnoj konferenciji u Versaju ...

Prelazak Koridora Dencig iz zapadne Nemačke u istočnu Nemačku ili obratno je bio poput putovanja iz jedne u drugu zemlju. Zbog neudobnosti, odlaganja i drugih neprilika, Nemačka i Poljska su na kraju izradili prihvatljivi dogovor za obe strane, koji je eliminisao većinu nemačkih orimedbi na Koridor Dencig. Došli su do osnove koja je služila tome da odvrati Nemačku od agresivnije akcije.

Adolf Hitler je u to vreme bio šef nemačke vlade. Talmudski Jevreji celog sveta su se suprotstavljali mirnom dogovoru između Nemačke i Poljske u vezi postojeće situacije sa Koridorom Dencig. Neograničene mogućnosti saobraćanja između zapadne i istočne polovine Nemačke bi ubrzo ponovo od Nemačke stvorili najmoćniju zemlju sveta. Talmudski Jevreji širom sveta su se užasavali takve pomisli.

Kratko vreme pre nego što je dogovor sa Nemačkom trebalo da bude potpisan, Poljska je u tajnosti potpisala sporazum sa Velikom Britanijom, koji je nosio datum 25. avgust 1939. godine. Velika Britanija je u tom sporazumu pristala da će ubrzati vojnu pomoć Poljskoj ... ako Nemačka napadne Poljsku. Sa takvom garancijom datom od strane Velike Britanije, Poljska je prekinula pregovore sa Nemačkom. Nemačka nije

61

shvatila razlog iznenadne promene mišljenja Poljske i odlučila je da nastavi dalje sa onim što je već dogovoreno sa Poljskom. To je bio početak II Svetskog rata.

Velika Britanija je svesno prevarila Poljsku kada joj je obećala vojnu pomoć ... Velika Britanija nije mogla da dođe i pomogne Poljskoj i znala je to kada je ponudila vojnu pomoć.

Neobjašnjivi poljski prekid pregovora sa Nemačkom, pre završetka dogovora o Koridoru Dencig, je doveo do toga da se nemačke trupe pomere u ovaj koridor bez dogovora sa Poljskom. Velika Britanija je tačno znala šta će se dogoditi u tom slučaju, da će to značiti početak II Svetskog rata. Ostatak je istorija. Svetski talmudski Jevreji su toplo pozdravili rat protiv Nemačke 1939. godine ...

Predsednik Ruzvelt je, kako bi zadovoljio talmudske Jevreje u Sjedinjenim Državama, uradio sve što je mogao kako bi uveo Sjedinjene Države u rat u Evropi. Nemačka je iz iskustva u I Svetskom ratu naučila da bi se ulazak Sjedinjenih Država u rat u Evropi 1939. godine pokazao podjednako katastrofalan po Nemačku ... Iskazala je izvanrednu opreznost kako ne bi pružila Sjedinjenim Državama opravdanje da, u skladu sa međunarodnim zakonom, proglasi rat protiv Nemačke. Ta situacija je predstavljala problem za predsednika Ruzvelta.

Predsednik Ruzvelt je odlučio da, ako bi mu bilo nemoguće da uđe u rat u Evropi kroz prednja, on će u taj rat ući kroz zadnja vrata. Ulazak kroz zadnja vrata je značio ulazak preko Japana.

... Nemačka i Japan su imali sporazum po kojem bi, kada bi bilo Nemačka bilo Japan bili napadnuti od strane neke treće sile, ona zemlja koja nije bila napadnuta bila automatski u ratu sa tom trećom silom. Predsednik Ruzvelt je nameravao da provocira Japan, tako da Japan napadne Sjedinjene Države. Japan je decembra 1941. godine napao Perl Harbur. Sjedinjene Države su odmah proglasile rat protiv Japana i automatski su bile u ratu i sa Nemačkom.

Lični dnevnik poštovanog g-dina Henri L. Stimsona i svi njegovi radovi se nalaze u biblioteci Jejl Univerziteta. G-din Stimson je svaki dan svojim rukopisom unosio u lični dnevnik najvažnije događaje u svom životu tog dana. On je bio predsednik Ruzveltovog Ministarstva Rata. Uprkos snažnih protesta prijatelja predsdnika Ruzvelta, dnevnik g-dina Stimsona je uveden kao dokaz u istraživanje japanskog napada na Perl Harbur, koje je sproveo Senat Sjedinjenih Država.

G-din Stimson je 25. novembra 1941. godine, dve nedelje pre japanskog napada na Perl Harbur, rekao da je predsednik Ruzvelt, na sastanku tog jutra sa članovima svog kabineta u Beloj Kući, rekao prisutnima da je želeo da dođe do rata sa Japanom, ali da nije hteo da se dogodi da Sjedinjene Države ispale prvi hitac.

... Predsednik Ruzvelt je savetovao Japan da više neće moći da od Sjedinjenih Država kupuje stari čelik ili naftu. Japan je bio usred rata sa Kinom. Bez starog čelika i nafte ne bi bio u stanju da nastavi taj rat. U pogledu i jednog i drugog je bio u potpunosti zavisan od Sjedinjenih Država ... Predsednik Ruzvelt je svesno isprovocirao Japan da napadne Sjedinjene Države.

Predsednik Hari S. Truman je u velikoj meri doprineo očajnoj situaciji u kojoj se Sjedinjene Države danas nalaze na Bliskom Istoku kada je kao suverenu državu priznao oružani ustanak u Palestini pri kojem je, u okviru zavere koju su organizovali talmudski Jevreji razasuti po svetu, 800.000 naoružanih stranih državljana prebačeno u Palestinu. Predsednik Truman je 1946. godine patio od patološke obsesije da na svaki način mora biti izabran za predsednika i 1948. godine.

G-din Klark M. Kliford [Napomena urednika: Klark M. Kliford, rođen 1907. godine, advokat (“Kliford end Varnke”) i umorni stari vladin ratni konj, je bio arhitekt Trumanove izborne kampanje 1948. godine i čvrsti pristalica priznavanja Izraela. On je takođe bio i ko-autor Akta o Nacionalnoj Sigurnosti, koji je delo Centralne Obaveštajne Agencije (“CIA”); organizovao je smenu Ajzenhauerove i dolazak Kenedijeve administracije; takođe je, pre nego što ga je 1991. godine nasledio Nikolas Kacenbah, bio predsednik “Frst Amerikan Benkšers”, povezanih sa ozloglašenom “Bankom za kredit i međunarodnu trgovinu” (“BCCI”). Dva puta je pravno branio “BCCI”; 1978. godine protiv “SEC” u vezi preuzimanja “Finanšl Dženeral Benkšers” od strane “BCCI”; i 1989. godine protiv, sa drogom povezanih, optužbi za pranje novca u Floridi. U drugom pomenutom slučaju, “BCCI” je platio kaznu od 15 miliona dolara; Klifordov predujam je iznosio 45.3 miliona dolara. 29. jula 1992. godine, državna velika porota je po deset tačaka optužila Kliforda za njegovu uključenost u slučaju povezanom sa “BCCI”.], ministar odbrane pod predsednikom Lindonon B. Džonsonom, je u velikoj meri zaslužan za priznavanje države Izrael od strane Sjedinjenih Država, 14. maja

62

1948. godine. G-din Elijahu Epštajn, predstavnik Jevrejske Agencije u Vašingtonu 1948. godine, je ovo ispričao u članku na tri strane jubilarnog broja (10-godišnjica) londonskog “Džuiš Hronikl” ... slaveći osnivanje države Izrael.

G-din Kliford je nesumnjivo bio nestrpljiv u nameri da pomogne, pošto se predsednik Truman poverio svoji bliskim prijateljima da je hteo da prizna cionističku državu u toku prvog sata po njenom rođenju, što je i učinio. Država Izrael je zvanično proglašena u Tel Avivu u ponoć 14. maja 1948. godine. Predsednik Truman ju je priznao jedanaest minuta posle ponoći.

Posle svega, Truman je rekao ovom autoru da više nije želeo da sa njim nastavi diskusiju o cionističkom pitanju. Napisao je autoru ovog rada da je prepustio celo palestinsko pitanje poštovanom Dejvidu Najlsu. Talmudski Jevreji su bili spremni da ostvare svoj deo pogodba sa predsednikom Trumanom ... Iako su šanse predsednika Trumana na izborima bile 20 prema 1 protiv njega, Truman se, uz pomoć nevidljivog i nepobedivog cionističkog političkog parnog valjka koji uvek donosi pobedu svojim kandidatima, uz mnogo pompe vratio kući kao pobednik nad guvernerom Djuijem.

Predsednik Truman nije samo koristio moć i prestiž Sjedinjenih Država da bi naterao Ujedinjene Nacije da priznaju državu Izrael kao miroljubivu naciju ... već je i, u cilju osnaživanja ove države, snadbeo talmudske Jevreje sa više biliona dolara poreskih obveznika Sjedinjenih Država.

Kada je došao dan za izglasavanje priznavanja države Izrael, nedostajala su im dva glasa. Postojeći plan je skoro propao. G-din Čarls H. Silver je hitno angažovao kardinala Spelmana da napravi

dva putovanja u Južnu Ameriku i promeni ishod glasanja tamošnjih zemalja u Ujedinjenim Nacijama 11. juna 1964. godine, svetske novine su objavile g-din Silverovo priznanje tajne koju sam čuvao

petnaest godina. Tajna koju su čuvali kardinal Spelman i g-din Silver je bilo to što je g-din Silver poslao kardinala u Južnu Ameriku kako bi pomogao ostvarenju interesa njujorških talmudskih Jevreja ...

Ovaj autor je dvadeset i pet godina bio blizak prijatelj kardinala Spelmana. Kardinal se pre nekoliko godina poverio ovom autoru da oseća da je počinio nepopravljivi greh učestvujući u zaveri talmudskih Jevreja ... da se država Izrael izabere kao član Ujednjenih Nacija. Usred krvave borbe na Srednjem Istoku u junu 1967. godine, kardinal Spelman je rekao ovom autoru, pošto je ostao sam sa njim u njegovoj radnoj sobi, da se osećao lično odgovornim za sve izgubljene živote u invaziji države Izrael na Ujedinjenu Arapsku Republiku i Siriju 1967. godine.

Slušali ste reči jevrejskog autora Bendžamina H. Fridmana, nekoliko odlomaka iz njegovog dela “Skrivena tiranija”, kojeg nije lako naći. G-din Fridman, koji je rođen 1890. godine, je više decenija bio svedok cionističkih mahinacija na najvišem nivou, ali je, posle judeo-komunističke pobede 1945. godine, postao zgađen izigravanjem zakona od strane pripadnika njegove rase, pa je raskinuo sa jevrejskom elitom i potrošio značajan deo svog nezanemarljivog bogatstva u pokušaju da donese Amerikancima istinu. Ako ste zainteresovani zbog čega ovaj jevrejski autor, Bendžamin Fridman, neprekidno koristi termin talmudski Jevreji, moraćete da pogledate našu sledeću emisiju.

Hoćete li, molim vas, podržati naše napore da predstavimo američkom narodu ove skrivene istine?Amerika je danas okupirana nacija, žrtva nemilosrdnih tuđinaca čije aktivnosti smo danas detaljno

opisali. Kao rezultat kontrolisanja naših institucija i naših medija od strane ovih tuđinaca, Amerikanci su prisiljeni da prihvate moralni kod kojeg se kao dobro smatra sve što vodi uništenju naše rase, i kao zlo se smatra sve što vodi ka našem opstanku. Suočeni smo sa hitnom situacijom i moramo se ujediniti da bi se ostvarilo preživljavanje naše vrste i nacije za koju su naši preci krvarili i umrli.

Naša jedina šansa za uspeh je da zabrinuti Amerikanci koji čuju moj glas, koji znaju da je naša nacija već mnogo godina na pogrešnom putu, dođu do nas i iskoriste prilike za patriotsko obrazovanje i akciju koje nudimo. Prozor istinske slobode govora, koji je otvoren 1776. godine, bi se ubrzo mogao zatvoriti ako sadašnji vladari Amerike nastave istim putem. Ako se to dogodi, onda će sav patriotski otpor morati da bude podzemni pokret otpora. Ako sada ne učinite ništa, koliko je verovatno da ćete to učiniti kada Gvozdena Zavesa bude potpuno spuštena? Tražim od svih onih koji su izgrađeni od materijala iz kojeg je oblikovana ova nacija da mi još danas pišu i pridruže se našem krstaškom ratu za istinu.

Uprkos činjenici da je naša nacija pobledela od krvi date u vidu strane pomoći Izraelu, novom komunističkom Haitiju i komunističkoj Južnoj Africi i drugim stranim tiranijama; uprkos činjenici da je naš

63

narod demoralisan svakodnevnim anti-belačkim propagandnim lažima na svojim televizijskim stanicama i svojim novinama, koje traju preko 25 godina; uprkos činjenice da je breme podrške rastućoj ne-beloj nižoj klasi odnelo američkom narodu toliku količinu novca da bi se od njega moglo kupiti i ponovo izgraditi 500 najvećih korporacija u zemlji; uprkos svega ovog, genije i mukotrpan rad naših ljudi je stvorio najnapredniju civilizaciju na našoj planeti i, koliko znamo, možda i u celom univerzumu. Zamislite šta bi mogli postići kada bi ponovo zadobili našu slobodu, slobodu da budemo ono što jesmo.

Napustiću vas sa ovom mišlju. Mi smo u stanju da dostignemo takvu budućnost. To zavisi od vas. Ako dobijete obrazovanje i probudite i druge koje poznajete, učinićete da takva moguća budućnost postane stvarnost. Naravno, ako ste zadovoljni sa sadašnjom situacijom u našoj naciji, onda nije potrebno da činite bilo šta. Oni od vas koji su i dalje sa mnom, vas pitam da večeras zatražite našu Radio-Ponudu Broj 4. Ona odgovara univerzitetskom kursu iz istorije i moderne političke i socijalne realnosti. Jedan od naših novih pristalica mi je napisao i rekao da je, pošto je primio ovu knjigu, našao da je ona u većoj meri prosvetljujuća od svih diplomskih i post-diplomskih kurseva iz istorije i političkih nauka zajedno. Knjiga o kojoj govorinm se zove “Najvažniji radovi ‘Napada’ i ‘Nacionalne predstraže’” i predstavlja kolekciju najvažnijih članaka iz naših patriotskih novina u toku perioda od preko dvanaet godina. Ovo nije obična knjiga. Njenih 217 ilustrovanih stranica veličine dnevnih novina su pune precizno dokumentovanih činjenica koje neprijatelji naše nacije definitivno ne žele da pročitate. Ako imate hrabrosti da istražite ono što je bio naš životni rad iznošenja činjenica na svetlost, onda pošaljite poklon od 25 ili više dolara i tražite našu Radio-Ponudu Broj 4. Time ćete omogućiti da naš program nastavi emitovanje. Naša adresa je: “National Vanguard Books, Department R, PO Box 90, Hillsboro WV 24946 USA”. Kada nam pišete, setite se da spomenete oznaku ove stanice i da zatražite Radio-Ponudu Broj 4.

Do sledećeg puta, Kevin Alfred Strom vas podseća da sloboda nije ostvarena. Program od 29-og oktobra 1994. godineDobrodošli u treći i poslednji deo naše serije zapanjujućih otkrića našeg čoveka unutar snaga koje

uništavaju Sjedinjene Američke Države, čoveka koji je raskinuo sa tim snagama i otkrio njihove mahinacije, jevrejskog finansijera i pisca, Bendžamina H. Fridmana.

Sledili smo otkrića g-dina Fridmana iz njegovog rasprodatog rukopisa "Skrivena tiranija" u kojem se detaljno opisuju metode uz pomoć kojih su sedam predsednika Sjedinjenih Država – Vilson, Frenklin Ruzvelt, Truman, Ajzenhauer, Kenedi, Džonson i Nikson – izdali američki narod cionističkim interesima. Setite se da je Bendžamin Fridman bio više od istoričara koji istražuje ove činjenice među suvoparnim dokumentima jučerašnjice – on je bio učesnik te istorije, i lično je poznavao cionističke vođe i svih sedam predsednika čije aktivnosti je zabeležio. Danas nastavljamo sa ovim važnim dokumentom na istom mestu na kojem smo ga napustili u prošloj emisiji. Dok slušate ove reči, setite se da je ovaj dokument napisan 1971. godine. Slede reči Bendžamina H. Fridmana:

Priča o tome kako je predsednik Dvajt D. Ajzenhauer lagao Sjedinjene Države u vezi očajnog položaja u kojem se S.A.D. danas nalaze na Srednjem Istoku nije previše složena. Talmudski Jevreji u Sjedinjenim Državama su izvršili pritisak na predsednika Ajzenhauera u vezi finansiranja ... Združena Rezolucija Kongresa 117 od 5. januara 1957. godine. Predsednik Ajzenhauer je manje od novorođenog deteta znao o tome šta je onda radio. Ovom autoru je bilo žalosno da svedoči tome kako su talmudski Jevreji, nesposobni da uglačaju svoje cipele, figurativno rečeno, gurali unaokolo velikog generala.

Predsednik Ajzenhauer je uvek bio prijateljski nastrojen prema autoru ovog dela. Sreo ga je kod g-dina Tomasa B. Votsona starijeg, koji ga je razmatrao kao predsedničkog kandidata ispred Demokratske partije. G-din Votson je bio osnivač “Internešonal Biznis Mašins Kompani". U to vreme je rekao ovom autoru da je verovao da bi general Ajzenhauer kao civil mogao biti veliki predsednik.

Kao predsednik Sjedinjenih Država, general Ajzenhauer je bio veran pristalicama talmudskih Jevreja, čije prijateljstvo je negovao među prvima u Evropi, za vreme svojih političkih aktivnosti u Nemačkoj posle kraja II Svetskog rata ... Talmudski Jevreji su znali da bi, kao predsednik Sjedinjenih Država, general Ajzenhauer u njihovim rukama bio poput gline u rukama grnčara.

1956. godine je delovalo da će doći do promene u vladama zamalja Srednjeg Istoka. Cionistička nezakonita okupacija Palestine je i dalje trajala. Stanovnici zemalja Srednjeg Istoka su bili sve nemirniji.

64

Talmudski Jevreji su shvatili da se nešto mora učiniti kako bi se ovaj nemir utišao. Predsednik Ajzenhauer im je učinio uslugu ...

Liban je srce političke aktivnosti Srednjeg Istoka. Kako bi sasekli takve aktivnosti u korenu, uzimajući u obzir domaće stanovništvo koje teži nezavisnosti od dominacije talmudskih Jevreja, ovi Jevreji su se dogovorili sa Ajzenhauerom da on okupira Liban sa 14.000 vojnika, uz stacioniranje Šeste Flote na obali. Da bi ovo bilo pravno valjano, talmudski Jevreji su izdejstvovali da Kongres donese Združenu Rezoluciju, sličnu kongresnoj Rezoluciji Tonkin Bej, uz pomoć koje je legalizovan rat u Vijetnamu.

Predsednik Ajzenhauer ... je zadovoljio Jevreje u Sjedinjenim Državama o trošku poreskih obveznika S.A.D. Takođe je upozoravao nacije Srednjeg Istoka da ne pokušavaju da povrate Palestinu, zauzetu od strane Cionista ...

On je ... imao konzorcijum sastavljen od najpametnijih talmudskih Jevreja unutar Ministarstava za inostrane poslove, odbranu i pravdu, koji je pripremio Združenu Rezoluciju. Cilj nejasnog jezika kojim je ova rezolucija bila napisana je bio prikriti, umesto objasniti, njenu svrhu. Svrha je bila imati takvu Združenu Rezoluciju koja bi omogućila predsedniku Ajzenhaueru da upotrebi oružane snage i mornaricu Sjedinjenih Država kao pomoć i podsticaj cionističkim lopovima da zadrže svoj pokradeni plen, bez potrebe da se od Kongresa zatraži da objavi rat.

Svaka reč koju je predsednik Ajzenhauer braneći lopove pri njihovoj okupaciji Palestine je bila laž koja je doprinosila očajnoj situaciji u kojoj se Sjedinjene Države danas nalaze ...Talmudski Jevreji u S.A.D. su mogli da kamufliraju svoju nezakonitu agresiju na Srednjem Istoku iza glamura priče o Ajzenhaueru kao o velikom ratniku.

Priča o tome kako je predsednik Džon F. Kenedi lagao Sjedinjene Države u vezi očajne situacije u kojoj se Sjedinjene Države danas nalaze na Srednjem Istoku je veoma uznemirujuća. Budućnost predsednika Kenedija je bila vrlo nesigurna pošto je 25. avgusta 1960. godine skrenuo sa pravog i uskog puta koji je sledio ceo svoj život.

On nije mogao izbeći posledice svoje izdaje visokih principa kojima je nameravao da posveti svoj život. Predsednik Kenedi je popustio pred mamcem talmudskih Jevreja koji su mu obećali da će ga uvesti u Belu Kuću kao predsednika Sjedinjenih Država.

23. avgusta 1960. godine, u zgradi Senata S.A.D. u Vašingtonu, predsednik Kenedi, koji je u to vreme bio senator, je dao ovom autoru kopiju govora koji će održati u Njujorku, 25. avgusta 1960. godine. U toj kopiji govora koju je vaš autor dobio ... predsednik Kenedi je, između ostalog, rekao:

“Izrael je ovde da bi tu i ostao ... Izrael će izdržati i procvetati i Demokratska Partija ima posebnu dužnost ... predsednik Truman je prvi priznao novu državu Izrael i dodelio joj određeni položaj u svetskim odnosima ... Moja je nada i zavet da nastavim ovu Demokratsku tradiciju ... ako Demokratska platforma ima bilo kakvo značenje, onda Bela Kuća mora preuzeti vođstvo ... američka intervencija ... sada neće biti laka ... predlažem da kažemo kristalno jasno ... da ćemo delovati brzo i odlučno ... garantujemo da ćemo delovati sa svom neophodnom snagom i brzinom ... “

Senator Kenedi je obećao talmudskim Jevrejima da će kao predsednik Sjedinjenih Država poslati sinove, muževe i braću domaćeg stanovništva S.A.D. da se bore u Palestini ... da pomognu i podstaknu lopove da zadrže ukradeni plen.

Ovaj autor je prvi put sreo predsednika Kenedija u kancelariji njegovog oca na Park Aveniji 230, u Njujorku, u novembru 1946. godine, dan pošto je prvi put izabran za kongresmena. Posle konferencije na kojoj je i vaš autor bio prisutan, ambasador Džozef Kenedi i ambasadorov saradnik, sudija Lendis, su se u ambasadorovoj privatnoj kancelariji konsultovali sa njim u vezi situacije na Srednjem Istoku, koja je nedavno pokazala svoje ružno lice u Ujedinjenim Nacijama.

Vrata kancelarije su se iznenada širom otvorila i ušao je novi kongresmen. Kongresmen Kenedi je bio na putu iz Bostona za Vašington i uleteo je u kancelariju svog oca pun entuzijazma. Ambasador Kenedi je upoznao ovog autora sa novim kongresmenom i savetovao svog sina da bi mu bilo dobro sa ostane u kontaktu sa njim radi informacija u vezi palestinskog pitanja koje će mu uskoro biti potrebne.

Ambasador je još neko kraće vreme diskutovao o pomenutom pitanju sa prisutnim osobama. Kongresmen se izvinuo, pošto je morao da ode i kasnije uhvati voz za Vašington. Ovaj autor je pozvao

65

kongresmena na ručak, što je on prihvatio. Posle ručka, kongresmen Kenedi je pozvao autora da, ako nema drugih obaveza, krene sa njim vozom za Vašington. On je pristao i otišao u Vašington sa kongremenom.

Od tog dana u novembru 1946. godine pa sve do 23. avgusta 1960. godine, vaš autor je video kongresmena, kasnije senatora, nebrojeno mnogo puta u njegovoj kancelariji u Vašingtonu i u Njujorku. Bio je srećan da upozna senatora Kenedija sa palestinskim pitanjem. Bez ikakve sumnje, ubrzo je bilo svega nekoliko ljudi na svetu koji su po ovom pitanju bili bolje informisani od senatora Kenedija.

U toku četrnaest godina, ovaj autor je imao čast da uživa poverenje predsednika Kenedija koji nikad nije propustio priliku da kaže koliko ceni interesovanje vašeg autora za njegovu karijeru. Predsednik Kenedi je takođe cenio i prijateljstvo koje je autor iskazivao prema njegovom ocu, ambasadoru Kenediju. Ambasador Kenedi je bio ucenjivan od strane predsednika Ruzvelta, koji je rekao ambasadoru da ne napiše knjigu koju je ambasador planirao da uradi. Zbog širenja onoga što je 1938. godine Nevil Čemberlen u Londonu rekao ambasadoru Kenediju, predsednik Ruzvelt je smenio Kenedija sa mesta ambasadora u Velikoj Britaniji.

... Nevil Čemberlen mu je rekao da Sjedinjene Države i svetski talmudski Jevreji prisiljavaju Veliku Britaniju da uđe u ... rat. U tom razgovoru 1938. godine mu je rekao i da Velika Britanija nema sa čim da se bori protiv Nemačke, i da ne bi trbalo da rizikuje sa ulaskom u taj rat ...

Predsednik Ruzvelt je opozvao ambasadora Kenedija kako bi ga time utišao. Ambasador je planirao ... da napiše knjigu u kojoj će ispričati ono što mu je poznato ... Pošto se Kenedi vratio u Sjedinjene Države, predsednik Ruzvelt ga je pozvao ... Rekao mu je ... da je čuo da je ambasador Kenedi planirao da napiše knjigu za koju mu je zatraženo da ne bude napisana.

Posle neprijatnog susreta sa predsednikom Ruzveltom u Vašingtonu, pošto je opozvan iz Londona zato što se usudio da raširi ono što mu je Čemberlen rekao o talmudskim Jevrejima, životna ambicija ambasadora Kenedija je bila da vidi jednog od svojih sinova u Beloj Kući, kao predsednika Sjedinjenih Država.

Priča o tome kako je predsednik Lindon Bejns Džonson lagao Sjedinjene Države u vezi očajne situacije u kojoj se Sjedinjene Države danas nalaze na Srednjem Istoku nije naročito duga. On započinje sa tim kako je kongremen Ed Goset iz Vašingtona pozvao telefonom ovog autora, koji se tada nalazio u Njujorku, da odmah dođe u Vašington. Kongresmen Goset je bio član Predstavničkog Doma iz Amarilja, u Teksasu.

On je bio uzbuđen kada je dan ranije Vojni Komitet Senata bez javne diskusije imenovao Anu M. Rozenberg za pomoćnika ministra odbrane ...

Kongresmen Gaset je odveo ovog autora u kancelariju senatora Džonsona i objasnio mu razlog dolaska. Senator Džonson je bio član Vojnog Komiteta Senata ... On je bio veoma zainteresovan da sazna sve o vezama Ane Rozenberg sa komunistima.

Džonson je pitao vašeg autora da li bi on hteo da mu pomogne u daljem istraživanju ovog pitanja time što će otkriti komunistu koji je poznavao Anu Rozenberg. Pošto se autor vratio tog dana u Njujork, ukazao je na molbu senatora Džonsona svom advokatu, g-dinu Halamu Ričardsonu. Posle nekoliko sati, g-din Ričardson je došao do imena g-dina Ralfa de Sole, značajnog komuniste, glavnog čoveka za fotografisanje dokumenata u komunističkim organizacijama Sjedinjenih Država.

... Pri susretima sa senatorom Džonsonom, ovaj autor je imao priliku da sa njim diskutuje palestinsko pitanje. Senator Džonson je bio vrlo zainteresovan za ovo pitanje. Ono je bilo veoma značajno za Vojni Komitet Senata ...

Kao predsednik Sjedinjenih Država, predsednik Džonson je bio svestan mogućnosti oružanog konflikta na Srednjem Istoku, u kojem bi i S.A.D. mogle biti uključene. Džonson je shvatio moć koju talmudski Jevreji imaju u Sjedinjenim Državama i u Ujedinjenim Nacijama. Jedan od njegovih najbližih prijatelja u Vašingtonu je bio g-din Abe Fortas, istaknuti Cionista, kojeg je predsednik Džonson imenovao za člana Vrhovnog Suda.

Predsednik Džonson je, kada je snadbevao državu Izrael sa municijom, plaćenom novcem ... poreskih obveznika u S.A.D., znao da je narušavao slovo i duh zakletve koju je izgovorio stupanjem na dužnost predsednika Sjedinjenih Država, predsednika svih ljudi u S.A.D. Predsednik Džonson ne može ignorisati postojeće činjenice. Kao veoma blizak prijatelj, ovaj autor je omogućio da predsednik sve vreme bude informisan o razvoju situacije na Srednjem Istoku.

66

... Džonson sada nastoji da iskaže svoju darežljivost koristeći novac poreskih obveznika Sjedinjenih Američkih Država, pri tom govoreći o obavezi. On zna da greši. Jedina obaveza koju poreski obveznici S.A.D. priznaju je obaveza predsednika Džonsona da na najbolji način služi interesima domaćeg stanovništva S.A.D.

Predsednik Nikson je kriv u istoj meri koliko i drugih šest gospodara prevare koji su lagali Sjedinjene Države u vezi očajne situacije u kojoj se S.A.D. danas nalaze na Srednjem Istoku. Predsednik Nikson je ujedno i istaknuti pravnik i predsednik Sjedinjenih Država.

Nikson ne može nikome pružiti nijedan dokaz o postojanju pravne obaveze za predsednikovo darežljivo korišćenje poreskog novca S.A.D. za finansiranje lopovskog trajnog zadržavanja ukradenog plena. Da li predsednik Nikson misli na obavezu koju politički lideri imaju prema talmudskim Jevrejima u S.A.D. koji kontrolišu tokove masovnih informacija gospodareći medijima?

Predsednik Nikson potcenjuje sebe i administraciju Sjedinjenih Država u ime koje govori kada kaže da Sjedinjene Države moraju da ispune obećanje obezbeđivanja trajnog zadržavanja nezakonito i nemoralno stećenog plena talmudskih Jevreja – Palestine. Darežljivost predsednika Niksona dobija dimenzije epidemije. Svakih dodatnih pet stotina miliona dolara novca poreskih obveznika S.A.D. koje predsednik Nikson pokloni takozvanoj državi Izrael znače još mnogo više eksera zabodenih u pogrebni kovčeg Sjedinjenih Država.

Ovih sedam gospodara prevare se, kada bacaju bilione dolara teško stečenog novca poreskih obveznika S.A.D. zbog pomoći kriminalcima koji žele da zadrže oteti plen (kao da je u pitanju lažni novac, izrađen za potrebe neke pozorišne predstave), rugaju elementarnim, jednakim za sve, principima na kojima su Sjedinjene Države zasnovane. Zar oni nemaju stida ili savesti?

Ovaj autor je imao dovoljno strpljenja i vremena da informiše sedam predsednika S.A.D. o suštinskom razlogu agresije svetskih talmudskih Jevreja na Srednjem Istoku. Vaš autor je sažeto izložio razlog agresije na Palestinu svoj sedmorici gospodara prevare. On je potrošio malo bogatstvo upoznavajući članove Kongresa i političke i industrijske lidere Sjedinjenih Država sa svim ovim činjenicama, snadbevajući ih foto-kopijama dokaza koji potkrepljuju svaku izjavu autora.

Ako svetski talmudski Jevreji kažu da žele da vide još jedan svetski rat kako bi se Božji odabrani narod utvrdio u svojoj obećanoj zemlji i iz Palestine vladao svetom, onda je vreme i da se domaćem stanovništvu Sjedinjenih Država kaže zbog čega svo to uzbuđenje. Ova priča mora biti otkrivena domaćem stanovništvu S.A.D., kako bi shvatilo zašto od njega očekuju da umre u nuklearnom ratu sa osmehom na licu.

Vreme prolazi ... Ovaj autor moli čitaoce ovog rukopisa da, u skladu sa njihovim mogućnostima, kupe što više njegovih kopija, koje će dalje cirkulisati među onima koji veruju da je ova informacija potrebna i neophodna. Žrtvujte manji deo svog luksuza, ili čak i deo onoga što vam je neophodno, kako bi ste kupili što je više moguće kopija. Istina koja se nalazi u ovom rukopisu može spasiti Ameriku i ceo svet. Dopustimo da čitaoci odluče na koji način će dalje širiti ovu informaciju, za koju bi bilo dobro da dođe u ruke svake znatiželjne osobe koju poznaju.

Slušali ste rad “Skrivena tiranija”, jevrejskog autora Bendžamina Fridmana, koja govori o skrivenoj moći iza fasada u vidu sedam predsednika ove zemlje i njihovih administracija.

U našoj poslednjoj emisiji sam spomenuo podatak da g-din Fridman o pripadnicima jevrejskog establišmenta stalno govori kao o talmudskim Jevrejima. On očigledno pravi razliku između onih Jevreja koji, poput njega samog, odbacuju učenja jevrejske svete knjige Talmud, i onih koji prihvataju takva učenja. Preostalo mi je samo još nekoliko minuta današnjeg programa, tako da nemam vremena za celovit opis ove teme koji će morati da sačeka na neku sledeću priliku, međutim, sam g-din Fridman detaljno objašnmjava ovu materiju u svojoj knjizi iz 1954. godine: “Činjenice su činjenice”. Ukratko, ova druga izvanredna knjiga g-dina Fridmana nam otkriva odvratne (i direktno usmerene protiv ne-Jevreja) odlomke iz ove knjige koja se smatra svetom, čije poštovanje je verovatno i posledica i uzrok agresivnog mentaliteta u jevrejskim organizacijama. Za koji trenutak će citirati samo nekoliko odlomaka iz nje, od kojih su neki šokantni. Osetljivi ljudi i deca bi trebalo da sada ugase svoje radio-aparate.

Šta je Talmud? Prema rabinu Morisu M. Kercneru, “Talmud čine 63 knjige koje su pisali antički rabini, pravnog, etičkog i istorijskog sadržaja ... U pitanju je pregled zakona i znanja. To je pravni zbornik koji čini osnovu jevrejskog religioznog zakona i priručnik koji se koristi u obuci rabina.”

67

U Talmudu se nalaze i odobravanja šokantnih seksualnih perverzija. U Ketubotu - 11a do 11b – Talmud kaže:

Kada odrasli čovek ima polni odnos sa devojčicom, to nije značajno, jer kada je devojčica mlađa od ovoga [mlađa od tri godine], to je kao kada neko stavi prst u oko [oko svaki put iznova zasuzi, tako je i devojčica mlađa od tri godine svaki put iznova devica ... ] [Napomena: Tekst u zagradama predstavlja komentare koji se takođe nalaze u originalnom tekstu Talmuda.]

U knjizi Jebamot 60b, Talmud kaže:U zemlji Izrael je postojao jedan grad, kod kojeg je pridržavanje zakona kod njegovih stanovnika bila

dovedeno u pitanje, i rabin je poslao rabina Ramanosa koji je izvršio istragu i u gradu našao kćerku preobraćenika koja je imala manje od tri godine i jedan dan, i rabin je proglasio podobnom da živi sa sveštenikom, [i ona je venčana za sveštenika.]

To je jedan od mnogih perverznih odlomaka. Više šokantno od bilo čega drugog je učenje Talmuda o mržnji prema svim ne-Jevrejima. Jedan odlomak čak poziva na smrt svakog ne-Jevreja koji bi pročitao ili otkrio ovde napisane tajne. Knjiga Bendžamina Fridmana “Činjenice su činjenice” nabraja mnogo više od stotinu odlomaka iz Talmuda usmerenih protiv Hrišćana i ne-Jevreja, uključujući i optužbe da ne-Jevreji imaju seksualne odnose sa životinjama; da su samo Jevreji istinski ljudi, dok su pripadnici drugih naroda zveri u ljudskom obliku; da je nas dozvoljeno lagati ili ubiti, bez ikakve kazne; da postojimo jedino zato da bi služili Odabrani Narod; da naša stopa rađanja mora biti značajno smanjena; da nas Jevrej ne sme spašavati, čak ni kada smo u smrtnoj opasnosti; i da bi čak i najbolji među nama trebali biti ubijeni.

Talmud je istinski proizvod mržnje. Zaista je čudno da je on delo naroda čije vođstvo voli da se predstavlja kao nesklono mržnji, onakvoj kakvoj je oni definišu. Nije tako čudno što je Bendžamin Fridman koristio termin Talmudski Jevreji za razlikovanje ovih ljudi od onih Jevreja koji su, poput njega samog, odbacivali uverenja Talmuda, iz čije otrovne osnove su izrasli komunizam i Cionizam.

Da bi shvatili šta se događa u svetu u poslednje vreme, u periodu koji zasigurno traje minimalno već nekoliko vekova, moramo da razumemo i pomirimo se sa činjenicom da SVETSKA ZAVERA postoji! Ova zavera, ili bolje reći rat koji se često vodi oružjem i krvavim bitkama, a još češće zakulisnim radnjama i dugotrajnim tajnim operacijama – vodi se protiv vascelog čovečanstva. Na udaru zaverenika je naročito naša sopstvena vrsta; bela Arijevska rasa sa manje ili više svim svojim nacijama. Ne mora da se ističe da je i naš sopstveni Srpski narod zadnjih godina postao posebna meta ove “svetske zavere”. Naša vrsta je u ovoj borbi za prevlast i apsolutnu dominaciju nad planetom Zemljom ocenjena kao najopasniji i najžilaviji protivnik. Zbog toga ona mora biti obmanuta, savladana, pokorena i ultimativno uništena. Sa njom moraju nestati i sve naše nacije i države, naša dostignuća i istorija, naša Arijevska kultura i posebno naša religija – koja je kod belog čoveka apsolutno i predominantno HRIŠĆANSKA. O ovome nemojte imati nikakvih iluzija, jer znajte da ih naš NEPRIJATELJ uopšte nema! Za mene, kao rasonalistu, taj neprijatelj su JEVREJSKI CIONISTI !!! Šta je to što Jevreje podstiče da nas konstantno tokom istorije napadaju i tako žilavo vode borbu protiv svega i svakog? Sasvim je sigurno da odgovora na ovo pitanje ima više, ali mi ćemo se u ovom eseju zadržati samo na jednom, a to je RELIGIJA. Kod svakog naroda njegova religija neporecivo utiče na njegovo nacionalno biće i narav, i obratno. A kod Jevreja, njihova rasa, nacija i religija su jedno.

Kod svake religije postoji neka sveta knjiga sa predanjima i zakonima za tu datu religiju, koja je istovremeno i sama srž, pokretačko srce te vere. Na primer, kod hrišćana je to Biblija, kod muslimana je to Kuran, a kod Jevrejske rase i naroda to je TALMUD! Svaki jevrejski izvor uzdiže “Talmud” na najviše mesto, evo samo jednog od njih, i to veoma iskrenog...

“Talmud je do današnjeg dana srce kojim cirkuliše krv jevrejske religije. Bilo kakav zakon, običaj ili ceremonija koje upražnjavamo – bez obzira da li smo ortodoksni, konzervativni ili reformisti, ili smo samo sentimentalni – mi svi sledimo TALMUD. To je naš zajednički zakon”. Ovo jednostavno objašnjenje je napisao jevrejski novinar HERMAN WOUK za novine NY HERALD TRIBUNE u serijalu članaka pod nazivom “Talmud: Srce i krv jevrejske vere “ u broju od 17. novembra 1959. godine.

Sam “TALMUD” se sastoji iz čak 63 knjige, koje su podeljene u 6 velikih delova. Ovih 6 delova se na hebrejskom nazivaju “SEDARIM”, t.j. naređenja. Njih čine:

1) ZERAIM (Seme)68

2) SEDER MOED (Praznici)3) SEDER NASHIM (Žena)4) SEDER NEZIKIN (Štete)5) SEDER KODASHIM (Žrtvovanja)6) SEDER TOHOTOTH (Očišćenja) Ovih 6 naređenja “Sedarima” se sastoji iz 613 “Božijih” zapovesti, a dalje ćemo videti kakve su to

zapovesti... Sav religijski, pa i svetovni život Jevreja mora da se zasniva na “Talmudu” i da u njemu ima svoju

osnovu.“Svaka odluka koja se tiče jevrejske religije, mora se zasnivati na Talmudu kao konačnom rezimeu svih

autoriteta koji su ikada postojali”(“Jevreji – njihova istorija, kultura i religija”, vol. 4, str. 1332, JEWISH PUBLICATION SOCIETY OF AMERICA, 1949.).

Koliko “Talmud” utiče – svesno ili nesvesno – na svoje vernike, svi smo osetili u komunizmu, tom “raju na zemlji” koji je bez izuzetka bio talmudski fenomen. Njegov izumitelj i roditelj, Jevrejin MOSES MARDICI LEVI, bio je sin jevrejskog rabina i od svoj najranije mladosti indoktriniran “Talmudom” čije je učenje ugradio u svoj izum po imenu KOMUNIZAM. Kasnije je uzeo “umetničko” ime KARL MARX, i napisao knjigu fantazija zvanu “KAPITAL” (koju inače nikada nije kompletirao i završio), zbog koje je kasnije živote izgubilo oko 160 miliona ljudi širom naše planete. O religiji svog sopstvenog naroda, Moses Mardici alias Karl Marx, pošteno je rekao: “Šta je osnova Judaizma? Praktična strast i pohlepa za profitom. I čime bi mogli da umanjimo njegovo religijsko obožavanje? Iznuđivanjem. Šta je njegov pravi Bog? Pare!”.

ODNOS PREMA HRISTU Nije nikakva tajna šta Jevreji osećaju i misle o Isusu Hristu. Također je i dobro poznato, i ko je

zahtevao Hristovo razapinjanje i uveliko učestvovao u njegovom mučenju. Uloga “PISARA” – jevrejske onovremene inteligencije i “FARISEJA” – jevrejskih sveštenika, više je nego očigledna u sveme ovome. Što se tiče tih tadašnjih “Fariseja” i današnjih rabina, u “Univerzalnoj jevrejskoj enciklopediji” sasvim jasno piše: “Jevrejska religija i danas vuče svoje poreklo i tragove bez ikakvog prekida, kroz sve vekove, od Fariseja”. Da budemo iskreni, jasna je i očigledna uloga Rimljana u Hristovom razapinjanju; kao i uloga rimskog namesnika Judeje – PONTIJA PILATA. Kao i što se sasvim dobro zna da je Pilat posle suđenja “oprao ruke” jer nije našao Isusu nikakve krivice, a morao je da ga osudi iz političkih razloga... i na koga je greh Hristovog raspeća pao.

U TALMUDU se o Isusu dosta piše, i to na najgori način: počevši od njegovog rođenja, pa do hvaljenja njegovog mučenja i smrti. Talmud uči da je Isusa začeo demonski duh, koji je imao seksualni odnos sa njegovom majkom Marijom i to kada je ona imala menstruaciju, pošto njenom mužu Josifu nije bilo dozvoljeno da je tada dodiruje (jer je po jevrejskom običaju žena tada nečista). O ovom jevrejsko-talmudskom tvrđenju pisao je ruski sveštenik I.B. PRANAITIS u svojoj knjizi “Talmud razmaskiran” koja je bila objavljena još 1892. godine u Petrogradu.

Sledeći navodi su iz TALMUDA, uz kratki OPIS o čemu se u njima radi i na koji način se opisuje Isus:

-Sanhedrin, 67A: Isus Hristos se opisuje kao sin PANDIRA, rimskog vojnika.-Kallah, 1B (18B): Začet tokom Marijinog menstrualnog ciklusa.-Toldath Jeschu: Hristovo rođenje se opisuje najsramnijim izrazima.-Abhodah Zarah, II: Pominje se kao sin Rimljanina Pandira. -Schabbath XIV: Opet se opisuje kao kopile rimskog vojnika. -Sanhedrin, 43A: Opis Isusovog ubistva tako što je obešen. -Schabbath, 104B: Hristos se naziva budalom i napominje se da niko ne treba da obraća pažnju na

njega. -Sanhedrin, 103A: Opis Isusa kao nečasnog i niskog morala. -Sanhedrin, 107B: Isus je zaveo, korumpirao i uništio Izrael. -Zohar III, 282: Tvrdi se da je umreo kao zver i da je zakopan u gomili životinjskog izmeta.

69

-Abhodah Zarah, 21A: Napominje se da je obožavanje Isusa po kućama nepoželjno. -Iore Dea, 150, 2: Naredba da se ni slučajno niko ne pojavljuje tamo gde se odaje poštovanje Isusu

Hristu. Nema nikakve potrebe da se naglašava kakav uticaj i kakvu ulogu je Hrist izvršio, i ima na religiju i

kulturu Evrope, cele Bele rase i našeg naroda. Vređanje i pljuvanje njega, je vređanje i negiranje naše celokupne bele evropske civilizacije – a to je baš ono što Jevreji rade čitavih 2000 godina! Za kraj, da pomenemo i činjenicu da je katolički “sud” u Vatikanu krajem ’70. godina proglasio da Jevreji nisu krivi za Hristovo razapinjanje i ubistvo!?! Ova katoličko-vatikanska “presuda” je svakako u totalnoj suprotnosti sa onim što Jevreji propovedaju u svom svetom Talmudu, i šta oni i dan danas uče o Isusu iz Nazareta.

MRŽNJA PREMA HRIŠĆANIMA Postoji 11 pogrdnih, uvredljivih imena kojima TALMUD imenuje sve ostale ljude koji nisu

sledbenici ove knjige mržnje. Najraširenije i najpoznatije ime je GOIM – što znači stoka, i ovim pogrdnim nazivom obeležava se svako ko nije jevrejske krvi. Za same hrišćane postoji ime NOSTRIM, naziv koji potiče od “Isusa iz Nazareta”. Ostala imena koja je TALMUD osmislio za sve ne-“jevreje” su: MIZIM, EDOM, ABHODAH ZARAH, AKUM, OBHDE ELILIM, NOKRIM, ANME HAARETS, KUTHIM, APIKOROSIM. Osim ove gomile ružnih naziva kojima se GENTILI (nevernici, ne-jevreji) nazivaju po Talmudu, ova knjiga jasno naznačava za šta se smatraju hrišćani i šta Talmud kaže o religijskim osećanjima hrišćana. Ovde je samo nekoliko citata iz “Svetog Talmuda Jevreja” koji se odnose na ovu temu:

-Nilkoth Maakhaloth: “Hrišćani su idolopoklonici, sa njima se ne smete družiti”.-Abhodah Zarah, 22A: “Ne družite se sa ovim nevernicima, oni prolivaju krv”.-Abhodah Zarah, 25B: “Čuvajte se hrišćana dok putujete sa njima”.-Abhodah Zarah, 15B: “Predložite hrišćanima da imaju seksualni odnos sa životinjama”.-Abhodah Zarah, 22A: “Osumnjičite hrišćane za snošaj sa životinjama”.-Abhodah Zarah, 22B: “Hrišćani su nečisti jer nisu na Sinajskoj gori”. Sve žene ne-jevrejskog roda i vrste Jevreji nazivaju ŠIKSAMA. A za šta ih “odabrani” smatraju,

najbolje citira njihov Talmud – knjiga uzvišena:-Eben Haezar: “Sve ne-jevrejke su kurve”. Normalno, sopstvene žene uzdižu maksimalno i čuvaju ih od društva drugih inferiornih ljudi:-Iore Dea 198, 48: “Čiste Jevrejke će se zaprljati družeći se sa hrišćanima”. Za šta Jevreji smatraju hrišćanske narode, je sasvim suprotno od suludog hrišćanskog ideala da sve

ljude smatraju braćom i jednakim sebi, pa i same Jevreje. Papa Jovan Pavle II, katolički poglavar, prilikom obeležavanja 50-godišnjice jevrejske države u Vatikanu upalio je prvu sveću u tradicionalnom jevrejskom svećnjaku sa 7 sveća. Ovaj čin katalički papa je propratio rečima: “Jevreji su naša starija braća”. A za šta nas ta starija braća smatraju, najbolje objašnjava Talmud:

-Abhodah Zarah, 72B: “Vino koje su dotakli hrišćani mora biti bačeno”.-Iore Dea 139, 1: “Izbegavajte stvari koje hrišćani koriste u svom obožavanju”.-Iore Dea 151, 1H: “Ne prodajte hrišćanima vodu za njihova krštenja”.-Iore Dea, 337, 1: “Zameniti mrtvog hrišćanina je kao gubitak krave ili magarca”.-Eben Haezar 44, 8: “Brakove između hrišćana i Jevreja poništiti”.-Zohar I, 28B: “Hrišćanski idolopoklonici, deca su Evinog greha”.-Zohar I, 131A: “Idolopoklonički narodi pogane svet”.-Iore Dea, 148, 12H: “Sakrijte svoju mržnju prema hrišćanima na njihovim slavljima”. U časopisu “JANUS” broj 2 iz daleke 1912. godine, u članku pod nazivom “Velika mržnja”, Jevrejin

CHESKEL ZWIKLOTZEL nam priznaje: “Kao opizicija anti-semitizmu, mržnji prema Jevrejima, postoji još veća mržnja među delom Jevreja

prema svim Gentilima. Ne postoji za mene ništa tako nadahnjujuće kao krivica da, ako postoji nešto što ujedinjuje sve Jevreje na svetu – to je onda velika, podmukla mržnja. Niko ne može da porekne činjenicu da je moćno i jako jevrejstvo opasnost za sve Gentile “ (nevernike, op. aut.).

-Abhodah Zarah, 78C: “Praznike Isusovih sledebenika smatrati za idolopoklonstvo”.-Abhodah Zarah, 14B: “Zabranjeno je hrišćanima prodavati stvari za versko obožavanje”.

70

-Abhodah Zarah, 2A, 1: “Ne trgujte sa hrišćanima za vreme njihovih praznika”.-Abhodah Zarah, 2A, T: “Trgujte sa hrišćanima samo zato što imaju novca da plate”.-Abhodah Zarah, 78: “Hrišćanske crkve su mesto idolopoklonstva”. Godine 1997. američki Jevrejin AVI KOSTNER (ima isto prezime kao njegov “poznatiji”

saplemenik, glumac KEVIN KOSTNER ), star 52 godine, osuđen je na doživotnu robiju zbog ubistva svoje dvoje dece. Ovaj manijakalni sledbenik Talmuda je svoju decu – staru 10 i 12 godina – prvo drogirao a zatim ih mučki zadavio. Na pitanje zašto je to uradio, “tata” Kostner je odgovorio da je svoju decu radije ubio nego da ih vidi odgajane kao hrišćane od strane njegove bivše žene, hrišćanke i bele Amerikanke.

DUŠA Ludilo zvano “judeo-hrišćanstvo”, koje malo po malo diže svoju odvratnu glavu, postoji u svakoj

konfesiji hrišćanske religije. Na žalost, ima ga povremeno i u našoj pravoslavnoj veri, zašto to ne reći? O čemu se ovde radi? Jednostavno, radi se o izjednačavanju judeizma i hrišćanstva, i stvaranju

neke “nove” religije. Ovakvi maloumni pokušaji će samo upropastiti našu veru, tako što će pokušati da naprave neku podvrstu judeizma. Da su ove dve religije potpuno različite i nespojive, najbolje pokazuje sam TALMUD sa svojim traktatima.

Da su razlike očigledne ima i više nego dovoljno primera, ali mi ćemo se ovde zadržati samo na jednom: to je učenje o ljudskoj duši! Mislim da nema potrebe da se piše kakvo je učenje o duši u našoj evropskoj kulturi i hrišćanskoj religiji, to su stvari manje ili više poznate svima. Zato ćemo se zadržati na onome šta judejski “Talmud” piše i uči o duši...

Kabalističke sage istine navode da Adamovo ime sadrži početna slova reči Adam, David i Mesija. Pošto je Adam zgrešio, njegova duša je prešla na Davida, a kada je kasnije i on zgrešio duša je prešla u Mesiju. Pun tekst u Talmudu glasi:

-Jer, 30, 9: “Oni će služiti Gospodu njihovom Bogu, i Davidu njihovom Kralju, koga ću Ja uzdići za njih”.

Takođe u Talmudu piše i sledeće:-Ezek, 37, 25: “Moj sluga David, biće njihov kralj zauvek”. A piše i ovo: “Oni će tražiti Gospoda njihovog Boga i Davida njihovog Kralja” (Hosea 3, 5). Ako

ovo nije dovoljno da shvatite o čemu se radi u judejskom učenju o duši, idemo dalje sa citiranjem “svetog” im Talmuda...

-Caphtor Upherah, falio 51, col. 2: “Ponekad se duša pravednog čoveka može naći u telu čiste životinje ili prljave”.

-Emek Hammelech, 23D: “Ne-jevrejske duše dolaze od smrti i smrtne senke”.-Zohar I, 46B - 47A: “Duše nevernika imaju nečisto božije poreklo”.-Rosch Haschanach, 17A: “Ne-jevrejske duše odlaze pravo u pakao”.-Jalkut Robeni Gadol, 12A: “Duše ne-jevreja dolaze od nečistih duhova i zovu se svinjama”. RELIGIJSKA NETRPELJIVOST Kod jevrejske rase veoma je rasprostranjeno mišljenje da su oni neprestano pod nekim religijskim i

nacionalnim progonom. Jevrejsko izigravanje večite žrtve ide dotle da oni tvrde da svaki “rasizam, nacionalizam, verski fanatizam, i razne ekstremne desničarske ideologije za sve na ovom svetu krive Jevreje”. Naravno da Jevreji nisu krivi za sve i svako zlo na ovom svetu, ali za neke stvari jesu i daleko su od toga da su nevini. Jevrejska propagandna mašina

nas naprestano bombarduje nekom “kolektivnom krivicom” za progon Jevreja u srednjovekovnoj hrišćanskoj Evropi, u muslimansko-arapskom svetu, kao i u pravoslavnoj Rusiji, a naročito u nacističkoj Nemačkoj. Ali oni nikako da odgovore na jedno prosto pitanje koje glasi: Zašto su bili proganjani? Na ovo pitanje neki Jevreji i daju odgovor, kao na primer jevrejski pisac OSCAR LEVY u knjizi “Svetski značaj ruske revolucije”:

“Teško da ima nekog događaja u modernoj Evropi koji ne vodi poreklo nazad do Jevreja. Mi Jevreji smo danas ništa drugo do svetski prevaranti, uništitelji sveta, njegovi upropastitelji i egzekutori “.

Zaboravlja se njihova (dokazana) uloga u SVETSKOJ ZAVERI, u pokoljima nad hrišćanima i ostalim Gentilima u antičkom svetu, u “ruskoj” oktobarskoj revoluciji i boljševičkom Sovjetskom savezu,

71

zasluga i udeo u izazivanju dva svetska rata, i u osvajanju Palestine i progonu palestinskog naroda. Vreme je da se pokaže da oni koji najviše “plaču” o progonu, mržnji i netrpeljivosti – da su baš ti najveći zastupnici progona, mržnje i netrpeljivosti. I kao što TALMUD reče...

“Šta mu je?” – “Ma pusti ga, priča o nekoj ludoj teoriji zavere... Kaže da domaćin planira da nas zakolje i pojede !”

-Abhodah Zarah, 14B: “Zabranjeno je prodavati religiozne radove hrišćanima”.-Iore Dea, 142;10: “Morate se držati što dalje od crkava”.-Iore Dea, 143;15: “Ne smete slušati crkvenu muziku, niti gledati u idole”.-Iore Dea, 143;1: “Ne smete ponovo obnavljati kuće koje su porušene u blizini crkava”.-Schabbath, 116A: “Talmudisti se slažu da hrišćanske knjige treba spaljivati”.-Abhodah Zarah, 78C: “Hrišćanski su praznici zaludni, odvratni i zli”.-Abhodah Zarah, 6A: “Zabranjeno je pratiti hrišćanski praznik Božić”.-Gittin, 62A: “Jevrejin da se drži dalje od hrišćanskih domova praznicima”.-Choschen Ham, 26;1: “Jevreji ne smeju da se tuže pred hrišćanskim sudijom ili zakonom”.-Chosen Ham, 34; 19: “Hrišćani ili sluge ne mogu biti svedoci”.-Iore Dea, 112;1: “Izbegavajte da jedete zajedno sa hrišćanima, to podstiče familijarnost”.-Abhodah Zarah 35B: “ Ne pijte mleko od krave koju je pomuzao hrišćanin”.-Iore Dea, 178;1: “Nikada ne oponašajte običaje hrišćana, čak ni frizuru kose”.-Iore Dea, 120;1: “Posuđe koje je kupljeno od hrišćana, mora biti dobro oprano”.-Abhodah Zarah 2A: “Tri dana pre hrišćanskih praznika, izbegavajte ih sve”. LJUDSKE ZVERI Zapamtite, braćo, da se Jevrejski Tajni Zakoni (ili bolje reći “malo poznati zakoni široj javnosti”)

zasnivaju na fundamentalnim principima koji jasno tvrde: samo Jevreji su pravi ljudi. Suprotnost ovome su svi ostali ne-Jevreji koji su u stvari životinje. Po jevrejskom Talmudu oni su zveri u ljudskom obliku. Svi mi smo samo goyimi i u borbi protiv ljudske stoke sve je dozvoljeno. Jevrejski “NAD-ČOVEK” može da ih laže, vara i potkrada. Može čak i da ih siluje i ubija!

Postoji na stotine pasusa u Talmudu, u kojima se ne-Jevreji, t.j. gojimi ili gentili, opisuju kao životinje. Ovde su samo neki od njih...

-Baba Mezia, 114B: “Jevreje zvati ljudskim bićima, ali ne-Jevreji nisu ljudi. Oni su zveri”.-Ereget Raschi Erod, 22;30: “Akum je kao pas. O da, spisi uče da više poštujete psa nego ne-Jevreja”.-Kerithut, 6B: “Jevreje zvati ljudima, hrišćane ne zvati ljudima”.-Orach Chaiim, 57;6A: “Hrišćane sažaljevati ništa više nego bolesne svinje”.-Kethuboth, 110B: “Psalmisti da porede hrišćane sa nečistim životinjama”.-Sanhedrin, 74B: “Seksualni snošaj hrišćana je isti kao kod zveri”.-Kethuboth, 3B: “Soj hrišćana je vredan kao i soj zveri”.-Kidduschim, 68A: “Hrišćani kao ljudi su obične guzice”.-Schene Luchoth Haberith, 250B: “I pored toga što ne-Jevreji imaju isti oblik tela kao i Jevreji, oni su u

poređenju sa Jevrejima kao majmun sa čovekom”. NAD RASA Dosadašnji pasusi iz Talmuda nam jasno pokazuju za šta nas Jevreji smatraju, i posebno za šta

smatraju sami sebe. Ovaj “Božiji izabrani narod” je umislio da je rasa bolja od svih ostalih, i da oni trebaju da budu gospodari planete Zemlje. Interesantno je da ovu ideologiju koju Talmud propoveda već 3 000 godina!

-Chullin, 91B: “Jevreji poseduju dostojanstvo koje čak ni anđeli ne mogu da imaju”.-Sanhedrin, 58B: “Udariti Jevreja je kao ošamariti lice Božije”.-Chagigah, 15B: “Jevrejin sadrži u sebi dobro, uprkos grehova koje je počinio”. Ovo su samo neki od najočiglednijih pasusa koji idu u prilog teorije “HERRENVOLKA”. A koga

Židovi jedino priznaju iznad sebe i koga se jedino plaše, najbolje oslikava sledeći pasus iz Talmuda.-Schabbath, 118A: “Molite se da se spasete od kazne dolazećeg Mesije”.

72

Ovo nas već dovodi i na tematiku RITUALNIH UBISTAVA ! Nemojte misliti da su se ljudskim žrtvovanjem u novoj eri bavili samo američki divlji indijanci Asteci, za mnoge će biti pravo iznenađenje (pa i ne!) da se ovim bave i “odabrani”. Naravno, oni ova ritualna ubistva izvode veoma retko i u najstrožijoj tajnosti, prvenstveno iz straha od besa “gojima” čiji su slabi i nemoćni bili česte žrtve ovih rituala.

ZLO PILE – Ortodoksni Jevrejin u Jerusalimu vitla pile iznad glave u ritualu zvanom “Kaparot”, svakog 20. septembra na Yom Kippur – Jevrejski dan Pokajanja. Tokom ovog rituala, gresi neke osobe ili

grupe ljudi se prenose u pile !?! Ako stvarno želite da naučite i razumete zašto Jevreji mogu da izvrše tako užasne zločine kao što su

ritualna ubistva, onda morate znati jevrejske tajne. Morate da znate učenja TORE, TALMUDA i SCHULCHAN ARUCHA. Zakoni i učenja koja su u njima su najbolji dokazi da se Jevreji osećaju boljim i superiornijim od svih ostalih naroda, i da je to objavljeni rat protiv svih ostalih rasa. Oni su zakleti

neprijatelji sveg ne-jevrejskog čovečanstva. Rimski istoričar TACIT, koji je živeo u vremenu posle Hrista (55 – 120 god. N.E.), pisao je još tada o njima:

“Jevreji su rasa koja mrzi Bogove i celokupno čovečanstvo. Njihovi zakoni su u suprotnosti sa zakonima svih ostalih smrtnika. Oni preziru sve što je za nas najveća svetinja. Njihovi zakoni mogu da ih nateraju da počine dela koja nas užasavaju”. (ISTORIČAR, V 3 – 8).

Ni savremeni Jevreji nisu ništa bolji od svojih krvožednih predaka. Jedan od savremenih jevrejskih “plemića”, čije ime sigurno svi veoma dobro znate, MEYER AMSCHEL ROTHSCHILD, poručuje svome narodu:

“ Zapamtite deco moja, da sva zemlja mora da pripadne nama Jevrejima, a Gentili, koji su ništa više nego životinjski izmet, ne smeju imati ništa”.

Rothischildove reči kao da su uzete iz samog Talmuda, u potpunosti se uklapaju sa talmudskim učenjem o židovskom “Herrenvolku”. O njihovoj “uzvišenoj ulozi u svetu”, piše i jevrejski doktor JOSEPH KLAUSNER u svojoj knjizi “Ideja Mesije u Izraelu ” iz 1955. godine na strani 521:

“ Celi jevrejski narod... bukvalno je postao Mesija celog čovečanstva, obnovitelj sveta ”. O “uzvišenoj” ili bolje destruktivnoj ulozi “odabranog Herrenvolka”, najbolje piše jedan i sam

Jevrejin. MAURICE SAMUEL pošteno priznaje:“ Gde god se Jevrejin nađe on je problem, izvornesreće za samog sebe i sve ostale oko njega... Vi verujete u doktrinu opraštanja, dok mi verujemo u

doktrinu odmazde. U našem životu, jevrejskom životu, lojalnost je nepoznata... Mi smo remetilački uticaj u vašem životu. Mi Jevreji, uništitelji, ostaćemo uništavači zauvek. Bilo šta da uradite, neće udovoljiti našim potrebama i zahtevima. Mi ćemo zauvek uništavati...”.

Jedan od “uništitelja” po imenu HENRY WATON, koji je bio među ranim jevrejskim komunističkim vođama u Americi (a takođe, kao i mnogi drugi pripadnici njegove vrste bio je i “pisac”), ostavio nam je svoju knjigu pod nazivom “Program za Jevreje ”. Tu sasvim jasno piše, iz jevrejskih ruku, priznanje ko je i zašto izmislio komunizam.

“ Komunizam je sudbina čovečanstva. Postoji samo jedno jedino delo iz sociologije, a to je Marksov “Kapital”. Samo Jevrejin može da napiše takvo delo”.

Waton “odabrani”, u svojoj knjizi se osvrće i na program “Herrenvolka”. Dopašće vam se ovaj deo...“ Jevreji su najviši i najkulturniji narod na zemlji... Mi Jevreji imamo pravo da potčinimo sebi ostatak

čovečanstva i da budemo gospodari nad celom planetom. Jevreji će postati gospodari cele Zemlje i pokoriće pod sobom sve narode, ali ne uz pomoć materijalne moći, ne uz pomoć brutalne sile, već uz pomoć svetlosti, znanja, razumevanja, humanizma, mira, pravde i progresa ”.

Naravno, u svom “Programu za Jevreje”, Henry Waton ima i program za “untermensche” kao i “Final Solution” za sve probleme.

“ Arijevci će uvećati i ulepšati svet; ali oni će moći da uživaju u svetu koji su oni stvorili jedino pod jevrejskim šatorom. A taj šator je komunizam, internacionalizam “.

“ Jevreji će naslediti ovu Zemlju... I sve ostale rase ili će sasvim nestati, ili će postati – Jevreji “.

73

Iskreno, nema šta, sasvim u skladu sa pisanjem Talmuda. Ovu neverovatnu deklaraciju Henry Watona objavila je grupa koja je sebe zvala “KOMITET ZA OČUVANJE JEVREJA” (Committee For Preservation Of Jews), a sponzorisana od strane čuvenog “SPINOZA INSTITUTA” iz New Yorka.

U listi (objavljenoj 1997. god.) od 100 najvećih Jevreja svih vremena, na zadnjem mestu se našao naizgled bezazleni lik iz stripova – SUPERMEN, i to u originalnom obliku kako su ga zamislili njegovi kreatori, Jevreji: JERRY SIEGEL i JOE SHUSTER. Sam “SUPERMEN” inkognito, u običnom životu se pojavljuje kao novinar-intelektualac KLARK KENT; dok njegovo pravo vanzemaljsko ime, sa rodne mu planete KRIPTON, jeste KAL – EL. Verovatno će mnogi biti iznenađeni činjenicom da je KAL – EL hebrejski naziv za boga ! Dakle, SUPERMEN-Klark Kent je vanzemaljski natčovek; uzvišeno biće neverovatne snage i uma sa imenom samog Boga – baš onako kako se propoveda u Talmudu. Izmišljen je 1930. godine radi borbe protiv anti-semitizma, i da bi među goyimskom decom raširio ideju o “odabranom natčoveku” koji će spasti svet.

Jevrejski “Superčovek”:Čije lance kida? BORBA PROTIV HRIŠĆANA Protokol 11;4: “Gojimi su stado ovaca, a mi smo njihovi vukovi . A i sami znate šta se događa kada

vukovi upadnu među stado ovaca “. (PROTOKOLI CIONSKIH MUDRACA) Jevreji veoma dobro znaju da bi bili izgubljeni kada bi ceo svet znao za njihove zakone i učenja. Na

ovo ih jasno upozorava i sam Talmud, sa traktantima koji pod pretnjom smrću zabranjuju prevođenje i objavljivanje njegovih delova. Evropljanima je dugo trebalo da proniknu u ovo (zlo)delo i da ga prevedu, ali su konačno uspeli – rezultat je pred vama. Ipak, istinu o Talmudu zna samo mala grupa posvećenika (u koju sada slobodno možete da ubrajate i sebe), dok veliki broj ljudi naše biološke vrste o tome ne zna baš ništa. Kao što poznati jevrejski učenjak DIMBRE DAVID piše, baš onako kako Talmud naređuje:

“Kada bi Gentili znali šta mi propovedamo protiv njih, oni bi nas poubijali ”. A šta kaže Talmud, “knjiga sveta”...-Zohar II, 43A: “Istrebljenje hrišćana je neophodno žrtvovanje”.-Rasoni, Exodus 14: “I najbolji od hrišćana moraju biti zadavljeni”.-Iore Dea, 148;5: “Ako hrišćani nisu odani vernici možete im slati poklone”.-Hilkoth Akumix, 2: “Šaljite poklone hrišćanima samo ako su neriligiozni”.-Iore Dea, 153;1H: “Hrišćanske sestre će našu decu voditi ka bezbožništvu”.-Iore Dea, 155;1: “Izbegavajte hrišćanske doktore koje nisu dobro upoznali svi susedi”.-Peaschim, 25A: “Izbegavajte medicinsku pomoć od idolopoklonika, naročito hrišćana”.-Iore Dea, 156;1: “Izbegavajte hrišćanske berberine, osim ako vas ne prati još Jevreja”.-Zohar I; 25B: “Onaj ko čini dobro hrišćanima, nikada neće ustati posle smrti”.-Hilkoth Akum V, 12: “Učite spise koji zabranjuju pominjanje hrišćanskog Boga”. Jevrejin SZILICZEI-VARADY GYULA u svom delu, proročki nazvanog “Od Geta ka Tronu ”

piše:“Zapadni Jevreji će na istoku sakupiti i opremiti armiju od 20 miliona ljudi za uništenje hrišćanstva i

ljudske kulture, da bi uspostavili Jevrejsku svetsku kraljevinu ”. Ovako nešto se već skoro dogodilo u prvoj polovini 20. veka, čije posledice još uvek osećamo – što naravno ne znači da se neće (ili bolje reći opet!) tek dogoditi!

U Talmudu takođe piše i sledeće...-Choschen Hamischrat 425 i Hagan, 425; 5: “Zakon je da se ubije svako ko poriče Toru. A hrišćani

pripadaju onima koji poriču Toru”. -Bommidder Raba, 21c i Jalkut, 772: “Svaki Jevrejin koji proliva krv bezbožnika (ne-Jevreja), radi

isto kao i da čini žrtvovanje Bogu”.-Hilkoth Akum X,5: “Nema poklona za hrišćane, pokloni su za preobraćenike”.-Iore Dea, 151;11: “Zabranjeno je davati poklone hrišćanima, ohrabruju prijateljstvo”.-Iore Dea, 335; 43: “Progonstvo za Jevrejina koji proda svoje imanje hrišćanima”.-Iore Dea, 154;2: “Zabranjeno je podučavati trgovini hrišćane”.

74

-Chosceh Ham, 187; 7: “Zadržite sve što vam hrišćani greškom preplate”. Grof MENSDORF, Jevrejin naravno, koji je bio austrijski ambasador u Velikoj Britaniji posle I

svetskog rata, nedvosmisleno je izjavio: “Prvi svetski rat je bio naša velika osveta hrišćanskom svetu ”. Talmud dalje nastavlja...-Choschen Ham, 226; 1: “Jevrejin može da zadrži izgubljenu hrišćansku imovinu koju je pronašao”. -Babha Kama, 113B: “Dozvoljeno je varati hrišćane”.-Choschen Ham, 156; 5: “Jevrejin ne sme da preotima hrišćanske mušterije od drugih Jevreja”.-Iore Dea, 159; 1: “Prevara prema hrišćanima je dozvoljena iz bilo kojih razloga”.-Babha Kama, 113A: “Jevrejin može da laže i lažno svedoči da bi osudio hrišćanina”.-Babha Kama, 113B: “Ime božije ne pominjati kada se laže hrišćanima”.-Kallah, 1B; st. 18: “Jevrejin može lažno da svedoči i da mu bude čista savest”.-Zohar I, 160A: “Jevreji moraju uvek probati da prevare hrišćane”.-Iore Dea, 158; 1: “Nemojte lečiti hrišćane, osim ako to stvara neprijatelje”.-Orach Cakiim, 330; 2: “Ne pomažite rođenje hrišćanske dece subotom”. Za one koji još uvek sumnjaju u postojanje zavere svetskih razmera, i one koji se dvoume o jevrejskoj

ulozi u istoriji i njihovom parazitskom karakteru imamo sledeći podatak. 12. januara 1952. godine, (sedam godina posle kraja II svetskog rata i poraza NS Nemačke) u komunističkoj Mađarskoj, u Budimpešti je održan specijalni jevrejski sastanak “KRIZNOG SAVETA EVROPSKIH RABINA”. Na tom sastanku rabin EMANUEL RABINOVICH je izjavio sledeće:

“Mogu sa sigurnošću da izjavim da je poslednja generacija belih žena sada rođena. Naša kontrola nad komunizmom će, u interesu mira i brisanja međurasnih tenzija, zabraniti belcima da se mešaju međusobno. Bela žena će morati da se spari sa pripadnicima tamnih rasa, a beli muškarac sa crnom ženom. Tako će bela rasa konačno nestati, jer mešanje obojenih sa belcima znači kraj za belog čoveka, i naš najopasniji neprijatelj će postati samo sećanje ”.

Probudite se braćo! Zar je potreban veći dokaz, od ovoga izrečenog iz samih jevrejskih usta, da bi konačno uvideli šta nam čivuti spremaju sa “jednim svetom”, novim svetskim poretkom i novim – starim izumom zvanim KOMUNOKAPITALIZAM. Dalje iz Talmuda...

-Choshe Ham, 425; 5: “Jedino ako verujete u Toru sprečite njegovu smrt”.-Iore Dea, 158; 1: “I hrišćani koji nisu neprijatelji, takođe ne smeju biti spašavani u smrtnoj

opasnosti”.-Hilkkoth Akum X, 1: “ Ne spasavajte hrišćane kada su u smrtnoj opasnosti”. -Hilkkoth Akum X, 2: “Kršteni Jevreji da se ubiju”. -Iore Dea, 158; 2 hag: “Ubijte begunca koji se priklonio hrišćanskim ritualima”.-Zohar I, 25A: “Hrišćani moraju biti uništeni kao idolopoklonici”.-Zohar II, 19A: “Zarobljeništvo Jevreja će se završiti kada hrišćanski prinčevi umru”.-Zohar I, 219A: “Prinčevi hrišćana su idolopoklonici i moraju da umru”.-Obadiam: “Kada Rim bude uništen, Izrael će biti obnovljen”.-Sepher Or Israel, 177B: “Ako Jevrejin ubije hrišćanina, nije počinio nikakav greh”.-Zohar I, 38A; 39A: “Najviše mesto u raju za one koji ubijaju idolopoklonike”.-Hilkkoth Akum X, 1: “Ne pravite sporazume i ne pokazujte milost za gojime”.-Hilkkoth Akum X, 7: “Ne dozvolite idolopoklonicima da ostanu tamo gde su Jevreji jaki”. Koliko Talmudisti stvarno i danas preziru hrišćanstvo, najbolje pokazuje skorašnji događaj u

Poljskoj. U bivšem koncentracionom logoru Auschwitz, 1984. i 1986. godine mladi Poljaci su postavili 9 belih drvenih krstova. Kao da nikada nisu čuli za versku toleranciju i razumevanje, cionisti su od tada pa sve do skoro tražili od Poljaka da uklone te znakove omražene im Hristove vere. 1998. godine Poljaci su rešili da ih konačno poslušaju. Uklonili su svih 9 krstova... ali takođe i 11 jevrejskih Davidovih zvezda koje su se nalazile u Auschwitzu.

SAVREMENO DOBA I TALMUD Svi ovi zakoni i komande u Talmudu, kao i u Tori, dati su Jevrejima još pre 3 000 godina, dok je

završno pisanje bilo gotovo u Novoj eri, t.j. posle Hrista. Oni za jevrejsku zajednicu važe danas isto kao i pre 75

hiljade godina. Nemojte da se zavaravate da je to “neko prošlo vreme”, i da ovo ne važi u “savremenom dobu ateizma”. Ovim zakonima Jevreji se uče još od detinjstva i pridržavaju ih se, otvoreno ili skriveno, celog svog života. A rezultati savremenog doba, u kome cionistički zaverenici suvereno vladaju, stoje sasvim očigledno ispred nas. To samo totalni slepac ne može da vidi...

Mnogi ljudi su skloni naivnom verovanju, baš kao pravi “Goyimi” – što zbog jevrejske propagande ili neupućenosti – da su Jevreji obični ljudi-komšije, pa čak i pripadnici istog naroda kao i oni sami; samo su eto druge vere. Sami Jevreji često imaju ista imena i prezimena kao i narod domorodaca. Oni se često i sami skrivaju, veoma vešto, tako što namerno menjaju svoja prezimena ili svoja pro-jevrejska imena, kako bi se lakše “uklopili” u društvo. U Americi je čak pravi hit među “odabranima” da operišu i estetski doteraju svoje zakrivljene semitsko-kazarske nosurde, da bi dobili lep Arijevski izgled. Pravi KAMELEONI. Ipak, kako Jevreji sami sebe vide i kako je njihovo iskreno nacionalno osećanje, najbolje je izrazio čuveni THEODORE HERTZL , osnivač cionizma i autor “Protokola Cionskih mudraca ”. Hertzl je rekao: “Mi smo jedan narod . Nismo mi ni američki Jevreji, niti ruski Jevreji; već jedino i samo Jevreji ! “.

Ipak, da ne bi opet ispalo, ono večito jevrejsko opravdanje i protivoptužba da su “opet za sve Jevreji krivi”, treba istaći da oni sami ne bi ništa uspeli u svojim nastojanjima za potčinjavanje sveta da nemaju svoje verne sluge i pomagače. Ovih jevrejskih kolaboratora najviše ima među našom sopstvenom belom rasom. Ja bih ove bele izrode i izdajnike jednostavno nazvao arijevski cionisti. Leglo ovih odroda je samo u slobodnoj masoneriji . Ovoga puta naša tema nisu masoni i pitanje kako, kada i zašto su počeli da služe “odabranom narodu”. Ali kratko ćemo se osvrnuti na ono što sami Jevreji kažu za svoje najodanije saradnike. Časopis JEWISH TRIBUNE je pisao u vezi masona: “Masonerija se zasniva na judeizmu. Eliminišite judejska učenja iz masonskih rituala i šta će onda od nje da ostane? ”,

dok “Jevrejska enciklopedija”, kapitalna jevrejska knjiga, ponosno ističe: “Tehnički jezik, simbolika i rituali masonerije su prepuni jevrejskih ideja i termina “.

U današnje vreme, kada su Jevreji postali gotovo svemogući u pojedinim evropskim zemljama, baš kao pravi “odabrani narod”, zaštićeni su zakonom “kao beli medvedi” od svake kritike i uzimanja u usta od “ekstremista, nacista, radikalne desnice i raznoraznih širitelja mržnje, predrasuda i diskriminacije”. Ipak, i oni mogu biti efektno prozvani i “napadnuti”, ako se to uradi na pravi način. A pravi način nije frontalni, zaslepljeni i vulgarni napad, da bi ih denucirali i zlostavljali – što samo njima ide na ruku, dajući im simpatije kod zaglupljene javnosti, i naročito dajući vlastima (koje su često odgovorne baš njima) izgovor i priliku za raznorazne racije, zaplene, progone i zatvaranja.

Pravi način je pažljivo razmatranje i proučavanje slabih tačaka Jevreja i njihove ranjivosti, da bi razvili pametnu propagandu koja se koncentriše na ove slabe tačke, njihove Ahilove pete. Jedna od tih slabih tačaka je njihova OKRUTNOST prema životinjama koje koriste u svojim drevnim ritualima ubistava životinja, kao što ne treba zaboraviti i ljudska žrtvovanja tokom njihove istorije. Druga Ahilova peta je, naravno Talmud, njihov sveti vodič za “odabrani narod”, koji je kao što smo videli pun i prepun mržnje i neprijateljstva prema svim ne-Jevrejima. Upozorenje u vezi ovoga: tokom godina i širom sveta bilo je mnogo lažnih prezentacija i prevoda koji su bili ponavljani iz jedne publikacije u drugu, i što je omogućilo jevrejstvu ne samo da poriče taj određeni materijal i da generalno diskredituje kritikovanje samog Talmuda, već i da sprovede uspešne i legalne sudske procese !

Još jedno područje njihove ranjivosti je njihova monstruozna koncepcija samih sebe kao božijih izabranika, rase Gospodara sudbinski određenih da dominiraju svetom. Uopšte nije potrebno riskirati bilo kakvu represiju tako što ćemo ih ocrnjivati kao najgore na svetu; već ćemo odbiti da ih priznamo onako kako oni sami sebe vide – kao “najbolje na svetu i božije odabranike”.

I za sam kraj da završimo sa jednim protokolom iz njihovog “nacionalnog programa”: “Protokola Cionskih mudraca ”...

Protokol 17; 4: “Kralj Jevreja biće pravi Papa vascelog Univerzuma, Patrijarh Internacionalne crkve Upoznajte pravog neprijatelja da bi ga lakše pobedili !Sep. 14, 2000 - Zahvaljujemo Srbinu u Svajcarskoj za ovaj clanak VJEROZAKONSKO UCENJE TALMUDA ili ogledalo civutskog postenja Po nemackom izradio Vasa Pelagic 1879

76

U mjesto predgovora i uvodaDanas kad evropske diplomate, gone Srbiju i Rumuniju da priznaju Civute i njiovu vjeru, kao

ravnopravne sa ostalim drzavljanima pred zakonom – ova je knjizica potpuno umjesna i “cjelishodna.“ Danas, kad se Civuti sve vise i vise ugnjezdjuju ne samo po varosima, nego i po selima, neophodno je

nuzno za svaku porodicu svih pokrajina, gde Civuta ima, da ovu knjizicu dobro procita i upamti; jer ona je pravilno ogledalo Civuta, iz kojeg se vidi, da njima i sami bozanstveni njihov zakon-„Talmud“nalaze da varaju, zakidaju, grabe, zalagivaju, panjkaju, mrze, upropascuju, gule i ubijaju sve narode koji Civuti nijesu.

Danas, kad se Civuti smireno i placno Bogu mole, ne samo u crkvi-sinagogi-nego cak i po ulicama, da ih svijet vidi kao skromne i pobozne ljude, treba svaki da sazna, sva navedena data i dokaze ove knjizice, pa ce uvideti strahovite uzase, koje Civuti i njihovo jevandjelje-Talmud, svemu necivutskom svetu sprema.

Uz to, iz ove knjizice svak ce uvideti, da „mudre diplomate“evropske, koje vele, ko djoja, da rade za mir, sigurnost, moral, pravdu, srecui blagostanje naroda, da ti mudri drzavnici i krmanosi Evrope, pod zastitom Civuta i njihove vjere, mozda i nehotice i po neznanju, uzimaju u zastitu prevaru, laz, podlost, grabez, mrznju zabludu i ubijstvo svih Necivuta, dakle i nas Hriscana, kamo i mi Srbi pripadamo.

Posto oni procitaju ovu knjizicu ili veliku knjigu “Die Sittenlehre desTalmud`s“ stampanu u Berlinu 1876. godine, uvjerice se o istinitosti nasih rijeci.

A da je ta knjiga i ovaj izvod iz nje potpuno vjerna, svedoce navedeni citati uzeti iz samog bozanstvenog Talmuda, koga je cijelog svog zivota proucavao dr. August Rolling, a koji je radi boljeg dokaza polozio 1000 talira nagrade svakome onome, koji iznadje da je ma koji citat u njegovoj knjizi lazan. Taku nagradu odredio je za to, sto Civuti govoreci taocima da su ko bajagi, navedeni citati neistiniti i da toga u Talmudu nema, ali na zalost njihovu, veli pomenuta knjiga njemacka, jos niko dosada nije mogao pogrijeske naci i nagradu od 1000talira dobiti.

Stoga je ta knjiga,teski kamen spoticanja za Civute i njihovu vjeru, za njihovo postenje i moral, cim se oni toliko po svijetu fale i razmecu.

Dr.August Rolling, pisac te za Civute uzasne knjige, morao je pobjeci u Ameriku, zbog osvete „bogoizabranih“ izrailjcana - koje nas narod zove Civuti, a i svakog onog koji je u sebicnosti njima ravan, krstio jeimenom „cifta“.

I cuveni naucar Herderveli u svojoj knjizi “Ideje za istoriju covecanstva“: Mi smatramo Civute, kao parasitsko bilje, koje se gotovo svima evropskim narodima o vrat objesilo, te im manje vise zivotnu snagu, krv i sok iz tijela ispija.“ I filosofi njemacki- Kant i fihte, tako isto misle o Civutima, veleci, da je to narod prevare, narod kod koga se gradjanska cast ne trazi.

Zbog toga eto i mi velimo, da je neophodno nuzno, da svak zivi, ko s Civutima i njihovim jednomisljenicima pazaruje i zivi, dobro izuci sve mjere tezine i duzine i sve racune, koji su nuzni coveku da zna izracunati tacno sve, sto kupuje i prodaje, jer besavjesna ciftarija uzasno zakida i opkrada jadni narod i pri mjerenju i pri racunanju.

U ime toga trebalo bi odma ni casa caseci, da opstine, svecenici, uciteljii svi prijatelj inaroda, otvore nedeljne skole i javna predavanja, da u njima i musko i zensko, i staro i mlado, nauce sve mjere i racune, sto mu pri prodaji kupovanju treba.

To je, kao i sva ova knjizica, zastitnik od poplave ciftinske prijevare i grabezi. Za ovo bi trebalo i same skupstine i sabori narodni da se brinu i upustva daju, da bi se sto pouzdanije i skorije do cijeli doslo.

Nek niko ne misli, da smo mi kao ljudi, protivni ravnopravnosti Civuta, jer mi propadamo onim ljudma, koji propovjedaju ne samoravnopravnost, nego i jednakost i bratstvo sviju ljudi i naroda, dakle iCivuta; ali nikome ne priznajemo ravnopravnost, koji vjeruje u Talmuda i podobne ludorije, koje propovjedaju: zabludu, omrazu, laz, prevaru i stamanjivanje svega onoga, sto u Talmuda ne vjeruje. Ravnopravnost treba priznati Civutima samo onda kad se odreku Talmuda, pa prigrle vjeru istine i pravicnosti, bratstva i jednakosti, jer dotle treba po Talmudski odmjerivati i suditi svima onima, koji i sami po Talmudski mjere i sude.

V.P. Rekav toliko umjesto predgovora i uvoda, prelazimo izlaganju navoda, citata i vjerozakonskog civutskog ucenja Talmuda, koje je u pomenutoj njemackoj knjizi stalno izlozeno. Izvadjanje ovo pocinjemo ovim redom.

77

1. O Civutima i njihovim bliznjim* uci Talmud ovako : „Bogu su miliji Civuti no Andjeli“ (Tr. cholin f.91.2).

„Da Civuta nema na svijetu, ne bi ni sunce sjalo, ni kisa padala, niti bi ikakva blagoslova bilo na zemlji.“ (Tr. jebam. f.63.1).

„Svaki oni koji nije obrezan po civutski, jeretik je i bezakonik.“ (Tr. Berach. Tr. 47.2.)* Za Civute su bliznji samo Civuti, a svi ostali narodi za njih su nevjernici, jeretici-otpadnici i bezboznici.

„Kao god sto je covek nad zivotinjom, tako je i Civutin nad svim narodima svijeta od Boga postavljen.“ (Ib. f.101.2).

„Koji bi Civuta cusio, osinuo. Toliko je ucinio grijeha, kao da je samoga Boga osamario“ (Tr. Sanch. f. 58.2).

„Kao sto je sin od oceva tijela, tako je i Civutin od bozijega tijela, pa zato svaki Necivutin mora glavom platiti, koji bi se usudio Civutina tuci“ (Ibid).

Sta vise Talmud, opisujuci blage rajske dane veli: „da su svi narodi, koji Civuti nisu psi i magarci“ govoreci da su blagi dani samo za Civute, a ne za jeretike, za pse (Tr. Megilla. 7.2).

„Kuce Necivuta, kuce su zivotinjske“ (Leb. Tob. F. 46.1). Nikome, ko nije Civutin, ne treba milosti i pomoci ukazivati“ (Tr. Jebam f.12). „Zabranjeno je bezboznika pozdraviti“ (Tr. Gittin. f.62.1). ali ipak veli dalje: “Covek valja da je uvek

lukav u strahu bozijem“ (Tr. Berach f.17.1). “pa stoga, pozdravimo i nevjernika samo zato da mu se pokazemo uctivi, miroljubivi i prijatelji, i da otklonimo sumnjicenja i izazivanja“ (Ib. i tr. gillan f. 61.1).

„Dopusteno je pred bezboznikom (necivutinom) pretvarati se, da te ne osteti i ne ujede“ (Tr. Lota.f. 41.2).

„Najboljem jeretiku uzmi zivot, samo ako mozes“ (Tr. Aboda. S. f. 62.2. I Ven.Soph. 13.3.9). „Slobodno je ubiti onoga koji civutsku vjeru porice“ (Tr. pes.f. 122.2). „Pravedno je u opste jeretika stamaniti“ (Ib. f. 4. 2. Tes.). „Ko proliva krv onih, koji nisu Civuti, vele rabini, Bogu zrtvu prinosi“ (8Falk. Schim. f. 247.3; Bemid.

b.r.p. 21. f .229.3). „Zapovijed „ne ubi“ znaci i vazi samo za Civute, a ne za nevjernike.“ („Orao“ Majmonides.fad. ch.

4.1.f.47.1); „jer ko ubije jednu civutsku dusu, veli Talmud, tom se racuna, kao da je sav svijet poubijao, a ko odrzi jednu civutsku dusu, taj je ucinio djelo, kao da je cio svijet odrzao“ (Tr. Sanh. F. 37.1).

Ma da Talmud pravi neku razliku izmedju Hriscana i Perzijanaca i Hananaca, ipak veli da su i Hriscani „jeretici, neznabosci i nevjernici“, dakle i za Hriscana vazi sve ono sto je dovde navadjano. Tako Talmud veli: „Ma da su Hriscani neznabosci, ali ipak slobodno je o njihovom prazniku s njima trgovati“ (Tr. Aboda s. f.2.1).

A Rasi bez okolisanja veli: „I najboljeg medju Hriscanima treba udaviti“ (14. Ed. Am. 7.A). I tako po bozanstvenom civutskom zakonu – Talmudu, svi narodi, koji nisu Civuti „bezboznici su, psi i

magarci“, koje treba pobiti. No pocem se danas prva pocast odaje velikasima, sto su odozgo, zglave, to u to kolo spadaju i dobrotvori civutski, gospoda diplomate, koji na kongresu u Berlinu vise radise i vjecase u zastitu Civuta, no o onoj mnogobrojnoj bjednoj sirotinji, koja je iz nuzde bunu podigla, i koja je u tome istocnome ratu ostala bez idje icega.

2. O vlastitosti ili privatnoj svojini govori sveto pismo – Talmud ovako: „Bog je dao vlast i pravo Civutima (izrailjcima) na zivot i imanje sviju naroda“ (Seph. Ik. 3 cp. 25; It. Falk. Schim. f. 83. 3n 533).

„Opljackati nevernika sa svijem je dozvoljeno, a tako isto i nadnicu mu zakinuti“ (Babam. f. 111.2). Zapovjed mojsijeva „ne ukradi“ znaci da Civutina ne pokrades i ne ostetis, a ne nevjernika (Saph. Niz.

105.2 “Orao“Majmunides“). Za Civuta kradja, nije i ne moze biti kradja, jer sav svijet pripada od Boga njima u imanje i vlastitost.

On uzme samo ono, sto mu treba i sto je njegovo. 3. O nadjenim stvarima Talmud govori: „Koji nevjernikovu izgubljenu stvar nadje i povrati mu je,

grjesi Bogu, jer time jaca moc bezboznika“ (Orao“ Majmonides fed. Ch. 4.11.3. F. 31.1; i Tr. Sanh. f. 76.2; Tr.Baba. k. f. 113.2). „Ako Civutin nadje priznanicu svoju, koju je dao nevjerniku za uzajmljeni novac, ne treba mu je vratiti, jer obveza prestaje cim je nju Civutin nasao. A ako bi nasao sam od sebe, u ime Boga hteo

78

priznanicu natrag vratiti, to rabin mora reci :„ako hoces da slavis ime Boga, to cini sto ti pripada, to jest, ne jacaj moc nevjernika i zadrzi ono, sto ti je od Boga po zakonu odredjeno“ (Rabi Jeruham.Seph. mesch. 51.4).

4. O kamatama (o interesu) Talmud uci. „Zabranjeno je neverniku bez interesa (kamate) davati (Tr. Aboda. S. f. 77.1. Psk. Tos. 1). I sam Behaj, koji je drzao za sebe da je nepogrjesiv veli: „Civutine! Zivot svakog onog, koji nije Civutin u tvojoj je ruci, a jos vise njegov novac.“ (Ib. 24.1).

Ocevidno je da se ovim ne samo daje maha najnecovecnijem interesu, gulenju naroda, nego time se ustupa Civutinu imetak i krv nevjernika i uci svakom razbojnistvu.

Po svetoj knjizi toj „izabrani narod“ osjeca se pozvan da zivi od odabranih povlastica, gdi se najvise zakajisariti moze, veleci: “Nema goreg ni losijeg posla od obradjivanja zemlje, od zemljoradnje; jer kad ko 100 srebrenika u trgovini ima, moze svaki dan mesa i vina imati; kopak ulozi 100 srebrenika u zemljoradnju, moze samo soli i kupusa jesti“ (Tr. Jebam. f. 63.1).

Jamacno zbog takvog filosofiranja Talmudovog, gotovo nidje niko ne moze viditi Civutina da kopa i zanje, a svaki ih vidi kako jedu zaradu i izradu kopaca i zeteoca.

5. O prevari ovo uci Talmud: „Civutin moze nevjernika prevariti i oguliti ga, ali svog bliznjeg – izrailjca ne treba varati“ (tr. Baba. m. f. 61.1.Tos; Tr. Megilla 13.2).

Dalje veli Talmud: „Ako bi Civutin imao neku raspru ili svedocenje s nevjernikom pred sudom, treba da sve moguce ucinis, da tvoj brat Civutin raspru dobije“

O Rabi Samujilu, jednome od najvecih civutskih patrijaraha, prica Talmud da je rekao:“nevjernika prevariti slobodno je; te je i sam jednog nevjernika prevario, uzev mu jednu bocu zlatnu za 4 drahme, a on je mislio da je od tuca i pri tom mu je jos jednu drahmu zakinuo“.

Rabi Brenc pise u svome „Judenbalg“-u str. 21 ovako: Ako bi Civuti citave nedelje tumarali tamo amo varajuci Hriscane, to neka se u subotu svi skupa saberu i svoje slavne marifetluke ispricaju jedan drugome veleci: “nevjerniku treba i srce iz grudi iscupati i najboljega medju Hriscanima ubiti“ –naravno ako se moze.

Eto u tome se sastoji civutsko postenje, koje im sveta i bozanstvena knjiga Talmud ocinski ulijeva. Zbog takog slavnog, ili kao sto veli dr. August Rolling sramnog vjeronauka Talmudova, Civuti su mu

ostali neminovno vjerni kroz sva vremena i medju svima narodima. Ali danas i djeca vec uvidjaju da mu ne ostaju Civuti vjerni sto su pobozni i posteni, vec za to sto im ta sveta knjiga radi bogatstva i opstanka kajisarskog naroda civutskog svaku podlost dopusta.

6. O bogu civutskom Talmud takodje do uzasa smjesne slike prica Ta sveta knjiga „izbranog naroda bozijeg“ evo sta veli o Bogu: Po njoj dan ima 12 sati. U prva tri sata

Bog sjedi i proucava zakon; u drugim trima satima sudi, u trecim hrani cio svijet, a u poslednja tri sata Bog sjedi i igra se sa kraljem riba Levijatanom.

Menahem veli uz to da Bog nocu uci Talmud (f. 97.3. p.17) Za Levijatana veli Talmud da mu je celjust tako velika da riba od 300 milja duzine u njega uci moze i

da mu je Bog zbog te grdne velicine morao zenu oduzeti, jer bi se se svet sa tako pregolemim cudovistima napunio, koja bi sve potrla. S toga je veliki Bog muskarca zasjekao, a zenskinju utamanio, osolio i ostavio za cast pravednima u raju. (Tr. Aboda s. f. 3. i Baba b. f. 74.1.2).

„Igra bozija sa Levijatanom trajala je samo do razorenja Jerusalima (A a. O). Od tog doba Bog se prestao igrati i sa Levijatanom i sa Evom, sa kojom se od prije igrase„. (Tr. Berach. f 61).

Poslije razorenja Jerusalima i progonstva Civuta po svijetu, place Bog zato, sto je sagrijesio zbog razorenja civutskog Jerusalima i svoj bogoizbrani narod po svijetu rasturio. (Tr. Chagiga f 5.2)

„Taj grijeh boziji tako je veliki da Bog u sva tri dijela noci sjedii rice kao lav, jadikujuci sto je kucu izrailjevu opustio, crkvu porusio i sagoreo i djecu svoju po svijetu rasturio“. (Tr. Ber. ach f 31).

„Od tog doba Bog na ovome svijetu nema vise prostora od 4 milje, a prije toga on je sav svijet ispunjavao“. (Ibid. f 11.1) i (Tr.Ber. 1. c).

Razorenje Jerusalima i progonstvo Civuta medju otpadnike po svijetu,Bog na osobiti nacin otkajava i grehe ispasta.

On je svaki dan po dvije suze u more spustio, ali njegove suze sa takim straovitim urnebesom padnu u more da se cuje po svemu svijetu i da od tog tereta i udara zemljotres biva. (Tr. Berach f 59.1. Chagig. f 5.2).

79

Po Talmudu i samu zakletvu svoju Bog porice. Tako se bio zakleo, da oni Civuti nece imati vjecnog blazenstva u raju koji su se u sume razbjegli u vrijeme gnjeva bozijeg, ali docnije vidio je Bog svoju pogrjesku, pokajao se i uzeo svoju rijec natrag, te tako te Civute pomilovao. (Tr. Sanli f 110.2.) Na drugom mjestu Talmuda stoji da Bog moze od krive zakletve odustati. Jedan od civutskih mudraca prica, kako je cuo, gdi Bog jadikujuci za razaranjem Jerusalima vice: „Tesko meni! ko ce me razrjesiti od nepravo ucinjene zakletve i zadane rijeci“! (Tr. Baba b. f 74.1). No ima jedan mocni andjeo; zvani Mi, koji sjedi izmedju neba i zemlje i taj je kadar razrjesiti Boga, od krivo zadane rijeci i ucinjene zakletve. (Meg. Amulek. F. 1.4).

Kao sto se Bog krivo zaricao i zaklinjao, tako je isto i lagao po rijecima Talmuda, a narocito kad je htio da pomiri Avrama sa Sarom. Usljed toga i sama sveta knjiga, Talmud, dopusta laz, gdi je ona nuzna radi mira. (Tr. Baba m. f 87.1).

Tako eto veli sveto pismo „izbranog naroda“ o Bogu, njegovoj nauci i naravi. Talmudov Bog izgleda kao djak koji uci, kao kartadzija koji igra s kraljevima riba, kao zenskaros, koji

se i sa Evom igra neki igara, kao laza koji cas obeca, a cas opet porice, kao covek i dijete, koje place i okajava svoje grije, kao potcinjeni momak, koji dobija oprostaj od Andjela i.t.d. Nakratko reci, civutski Talmudov Bog izgleda smijesan i naprasit kao dzandrljiv loncar, koji lonce gradi pa ih onda lupa. Zbog svega toga mnogi ce citalac reci: do vraga i Civuti i Talmud, zajedno sa njiovim tako nakaradnim Bogom!

7. O mesiji veli Talmud ovo: „Mesija ce doci i povratiti kraljevinu Civutima, a ostali narodi svi ce njemu i njima sluziti i potcinjeni

biti“. (Tr. Scabb. f 120.1; Tr. Sah. f 88.2.99.1) „Tada ce svaki Civutin imati 2,800 slugu i 310 sluskinja (Falk. Scim. Is. 56.4. n. 359; Bechaj. l. c. f.

168 P. 37. u.a; Tr. Sanh. f 101.1). Ali prije toga bice uzasan rat, koji ce dve trecine ljudstva stamaniti. U njemu ce Civuti toliko oruzja zadobiti da ce trebati sedam godina da ga sagoru i istope“. (Majene jesc. f 74.4.76.1; Abar. b. Mascm. Is. f. 49.1-3).

Pa i sam „Orao“ sinagoge Majmonides vjeruje u svjetsku vladu Civuta, te veli: “Starim neprijateljima Civuta, tad ce narasti zubi od 22 rifa dugacki“ (Ot. Akib. i Schim).

„Kad Mesija civutski dodje, onda ce zemlja roditi s kolacima i vunenim haljinama, a zito ce biti tako krupno kao dva bubrega od najveceg vola„ (Tr. Kethub. f. 111.2; Schabb. 30.2).

„Mesija ce od sviju naroda poklone primati samo od Hriscana ne“. (Tr. pes. f. 118.2). „Tad ce Civuti neizmjerno bogati biti, jer sve blago svega svijeta doci ce u njihove ruke; a za kaznu,

veli sveti Talmud, da ce tolika velika biti, da ce 300 magaraca trebati da kljuceve nose, i svi ce narodi tada preci u civutsku vjeru, samo hriscanima nece dopusteno biti, nego ce sa svijem iskorenjeni biti, jer su od djavolskog porekla.“ (Tr. Iebam. f. 24.2; Tr. Aboda s. f. 3. 2; Abarb. Maschm. Is. f. 65; Bechaj. l c. 85.3).

O da hoce taj slavni Mesija skoro doci da Civute sabere i usreci, te bi se bar svijet kuzne civutske atmosfere kurtalisao!

The Serbian Defense League exposing chauvinism, racism and hate www.CompuSerb.com/SDL Jevreji i Sredstva Informisanja u Sjedinjenim Americkim Drzavama Od svih drzavnih institucija u SAD, medijska kontrola predstavlja najubitacnije sredstvo u rukama

sionistickih arhitekata novog svetskog poretka. Osoblje u tim organizacijama se ne menja izborima i tu se treniraju novi kadrovi sionistickih propagandista. Oni kontrolisu sta ce narod cuti i videti sa svetske pozornice a sta nece. Recimo da je neko igrao utakmicu i rezultat je 8:6 u korist jednog tima a mediji proglase da je pobednik nadvladao protivnika sa 8 golova. Medijski reziseri imaju mogucnost da obmane javnost i bez primenjivanja lazi, selektivnim iznosenjem cinjenica van konteksta sa svrhom postizanja odredjenih ciljeva.

Zloglasni CNN sionista Wolf Blitzer u svojoj dnevnoj emisiji urgira gledaoce da e-mailom reaguju na njegovu anketu po raznim pitanjima kako bi se ustanovilo gde i koji imidz treba jos da se doteruje. To ne znaci da oni ne lazu po potrebi jer postoje mnogi dokazi o lazima koje su oni svesno lansirali. Jedno od vrlo

80

pouzdanih sredstava je osumnjicenje kao metod satanizacije za koje se ne daje nikakvo pokrice i stvara se jedna urgentna potreba za dejstvo koje samo americke oruzane sile mogu da izvedu i nametnu "pravedno resenje" jer niko drugi nije odlucan.

Jasno je kakav rezultat to prouzrokuje u narodnim masama koje nemaju druge izvore informacija niti vremena da analiziraju to sto im se servira. Na taj nacin su jevrejske medije izmanipulisale genocid nad srpskim narodom. Uzmimo naprimer Srebrenicu a taj se fenomen moze primeniti na sve borbe u bivsoj Jugoslaviji. Za Srebrenicu samo govore kako su Srbi pobili Muslimane a kriju od javnosti da su Muslimani prethodno iz Srebrenice vrsili pokolj po srpskim okolnim selima i time sami prouzrokovali srpsku reakciju.

U tom procesu se koristi i Gebelsov metod propagande a to je ponavljanje jedne iste informacije bezbroj puta. Kad se jedna informacija pokaze prvog dana, ona predstavlja novost a svo naknadno ponavljanje je propaganda "a la Geobbels". Uzmimo kao primer Racak i Markale. Oba primera su upotrbljena kao podsticaj za vojni napad protiv Srba i u oba slucaja je dokazano da Srbi nisu bili pocinitelji tih pokolja.

Svako moze da pogresi pa i medije, ali niko nemoze da gresi svo vreme rata. Kad se sada analizira kako su "pogresili" sto su napali Irak za ono oruzje koje on ne poseduje, lako se moze utvrditi ko je pogresio a ko je postigao zeljeni cilj. Objektivno gledano, te analize "gresaka" pocinjenih u Iraku dolaze u javnost samo zato sto se u Iraku svaki dan prosecno ubije po jedan americki vojnik. Za razliku od nas, Irak je problematicna okupacija a srpske zemlje su odmaralista i tu "greske" nisu pocinjene. U nasem slucaju se cak hvalisaju kako su nas okupirali bez i jedne zrtve. Na nasim terenima je okupator izgubio vise vojnika u saobracajnim udesima nego u bojnom dejstvu pa je cak i Milosevic pustio zarobljene americke vojnike u vreme genocida nad Srbima i otimacine Kosova i Metohije.

Vratimo se opet na temu jevrejskog medijskog monopola. Kao sto su "Pravda" i svi ostali mediji nekada bili zvanicna glasila Komunisticke Partije Sovjetskog Saveza, u Americi su sada svi mediji u sluzbi americke vlade koja je pretvorena u nezvancnu jevrejsku vlast. Dokle god Americka vlada zastupa interese Izraela i Jevrejstva, nema nikakve sanse da se americka sredstva informisanja podcine demokratskim i demografskim nacelima. Takodje, dokle god su mediji u rukama sionistickih manipulatora, nema nikakve mogucnosti da bilo koji ozbiljniji politicar u Americi istupi protiv toga jevrejskog jarma i opstane kao politicar.

Na americkoj politickoj sceni se ne dopusta mogucnost pokretanja pitanja medijske kontrole. Ta debata je moguca samo po pitanju koliko procenata medijskih izvorista moze da kontrolise jedan vlasnik ili korporacija. Drugim recima, u jednom vecem gradicu mora da bude vise vlasnika medija (primera radi) 2 TV stanice, 4 radio stanice i 3 dnevna lista moraju da budu podeljeni na vise vlasnika ali nigde ne pise da svi vlasnici ne smeju da budu jedne etnicke ili verske pripadnosti na stetu svih ostalih.

Pri svakom pokusaju da se pokrene pitanje jevrejske kontrole medija se automatski primenjuje protivnapad pod temom "antisemitizam" i upotrebljavaju se primeri iz Treceg Rajha gde su Jevreji bili cilj napada. Svako ko se bavi tom temom bude zauvek ozigosan i iskljucen iz svih debata.

Slicna situacija je i na politickoj sceni jer u Americi de fakto postoje samo dve politicke partije koje se takmice koja ce Jevrejima uciniti vecu uslugu. U medjuvremenu Amerika "greskom" zauzima jednu po jednu drzavu i uspostavlja novi svetski rezim po projektu razradjenom u protokolima sionskih mudraca od pre jednog stoleca.

Svemocne medije su bile u stanju da Srbe, koji su zeleli da sacuvaju bivsu Jugoslaviju, proglase za etnicke cistace a one koji su Srbe proganjali da stvore sovinisticke entitete, kao zrtve. Izcezavajuca Srbija se optuzila za teznju ka velikoj Srbiji a velika Albanija koja je unapred proglasena i u reci i na zemljopisnim kartama je aneksirala najstariju srpsku svetu zemlju i uspostavila jedan feudalni, sovinisticki narkoekonomski poredak uz zastitu svih jevrejskih medija, Yeshiva* i svih jevrejskih organizacija Amerike, ukljucujuci i Izrael.

Zahvaljujuci jevrejskim medijima, konvoj avganskih simpatizera M. Karzaja na putu u Kabul da proslavi novoinstalirani kvizlinski rezim, je automatski proglasen za "Talibance" jer ih je americka avijacija napala i unistila pre nego sto je ustanovila ko su. Bilo da je rec o cetiri kanadska vojnika koje je americka avijacija pobila iz vazduha u Avganistanu ili desetine nevinih Avganistanaca ubijenih na svadbenom slavlju,

81

jevrejski mediji su uvek spremni da saniraju i opravdaju sve zlocine kao neophodne zrtve u procesu uspostavljanja jedne bolje sutrasnjice koju ce oni sami nastaviti da definisu.

C.M. * Yeshiva je parohija jedne sinagoge. Serbian Defense League exposing crimes against humanity

Cionistička struktura moći u Americi GALAKSIJA April 2005. Sada već donekle možemo da razumijemo beskrupuloznu prirodu američkog cionizma. Međutim, još

nešto moramo da razumijemo prije nego se vratimo na one Izraelce koji su igrali u parku za vrijeme terorističkog napada na Svjetski Trgovinski Centar. Čak ni sami Cionisti nisu nikada negirali svoj dugogodišnji uticaj u Americi. Ono što mora da nam bude jasno je da oni, ne samo da utiću na američku politiku – oni dominiraju njome. Ta dominacija im i omogućava izvodenje monstrouznih kriminalnih radnji, i istovremeno njihovo sakrivanje od očiju javnosti.

Ova primjedba, da cionisti dominiraju u američkim medijima, u vladi, univerzitetima, u Holivudu itd. vrlo lako se može i dokazati.

Henry Ford je rekao ovo: "Poslije izbora pojedinca ili grupe, ako se ne izrazi poslušnost jevrejskoj kontroli, odmah ćemo čuti o

“skandalima”,” istragama” itd. koji će poslužiti za odstranjivanje neposlušnih. Obično, ljudi koji imaju “prošlost”, su često među najposlušnijima, dok će i oni najpošteniji biti lako slomljeni raznoraznim kampanjama režiranim tako da ih iskompromituju. Široko je poznato da Jevreji veoma vješto manipulišu i američkim izborima. Na kraju, bez ozira koji kandidat je izabran, oni već imaju dovoljno materijala protiv njega da ga diskredituju, ukoliko bi on prestao da bude poslušan." (1)

Charles Lindbergh je rekao: Oni su pokušali da upozore Amerikance o cionističkoj kontroli medija i Vlade Henry Ford senator Fulbright Admiral Moorer Pastor Graham Pat Buchanan“Najveća opasnost za ovu zemlju leži u jevrejskom vlasništvu nad filmskom industrijom, štampom,

radijom, i našom vladom”. (2)Admiral Thomas Moorer, Predsjednik US Joint Chiefs of Staff – za vrijeme Ronald-a Reagan-a, rekao

je sljedeće: "Nikada nisam vidio nijednog od naših predsjednika da im se usprotivio (Izraelcima). To normalan

čovjek ne može da shvati. Oni uvijek dobiju ono šta žele. Kad bi američki građani znali kakvu moć oni imaju nad našom vladom, odmah bi se digli na oružje. Naši građani stvarno pojma nemaju sta se događa" (3)

Kad je gostovao u emisiji ABC-a “Susret s Narodom”, William Fulbright - US Senator i Predsjednik Komiteta za Inostrane Poslove – rekao je jednom ispred nacionalnog auditorijuma:

"Izrael kontroliše američki Senat. Mi bi trebali da se malo više brinemo interesima Sjedinjenih Država. (4)

Bivši predsjednički kandidat Patrick Buchanan je rekao: "Kongres Sjedinjenih Američkih Država je teritorija pod izraelskom okupacijom” (5)Američki vjerski lider Billy Graham i President Richard Nixon jednom prilikom su imali sljedeću

telefonsku konverzaciju, kao je bilo snimljeno na magnetofonskoj traci: GRAHAM: “Jevrejska opsada medija mora se zaustaviti, inaće ce ova država završiti u septičkoj jami”. NIXON: "Stvarno vjeruješ u to?" GRAHAM: "Da, gospodine." NIXON: "Uh, i ja isto. Ja nikad ne smijem to javno da kažem, ali i ja tako mislim”. (6)

82

Ne tako davno, U.S. Brigadni General James J. David, u jednom članku s naslovom: "Strastvena Veza sa Izraelom", je napisao:

"Postoji li i jedan kriminalni akt da Izrael može da učini, a da ne bude zaštićen od kritike Sjedinjenih Država? Ako postoji, ja to onda nisam vidjeo. I nisam to vidjeo ni kod Bušove administracije, ni kod Klintonove i ni kod ijedne druge, prije njih. Ali kad uzmete u obzir uticaj izraelskog lobija, njegove komitete za političku akciju i više od 41 milion dolara koje su dali Kongresu i Bjeloj Kući, je li ikakvo čudo onda što je Izrael zaštićen od bilo kakve sramote”?

U nešto više od 54 godine, Izraelci su počinili stvari koje se ni jedna druga nacija nebi usudila da čini, a da prođe nekažnjeno. Čak ni ovdje, u Americi, gdje još uvijek nije kažnjivo postavljanje “društveno neprihvatljivih” pitanja, svaka javna ličnost koja to učini podvrgava se odmah, od strane Jevrejskih organizacija i njima servilnih medija, kampanji blaćenja, intimidacije kao pokušaju uništenja njihove karijere i reputacije.” (7)

Dovoljno smo navodili druge, hadje da sada sami pogledamo neke činjenice cionističke kontrole: ++MEDIA: ABC, NBC, CBS, CNN, UPN, The Washington Post, The New York Times, The Wall

Street Journal, The New York Daily News, Time Magazine, Newsweek, People Magazine, US News i World Report, kao i bezbroj drugih medijskih i holivudskih kompanija, je cionističko vlasništvo ili pod cionističkom upravom. (8) Jeste li primjetili kako holivudski filmovi stalno portretiraju Njemce i Arape kao fanatike i teroriste. Sada znate i zašto!

VLADA: AIPAC ( Izraelska lobistička agencija), kao i ADL, su najzloglasnije organizacije po vršenju političkog pritiska u Washington-u DC. Teškim političkim plaštom su takođe zaogrnute, a uz to veoma dobro i finansijski potkovane, cionističke grupe kao npr.: JINSA, Jevrejski Institut za Poslove Nacionalne Sigurnosti (Jewish Institute for National Security Affairs), ZOA, Cionistička Agencija Amerike (Zionist Organization of America), and AJC, Američki Jevrejski Kongres (American Jewish Congress.) Kako i sami priznaju, ove grupe su u stanju da zbace sa položaja bilo kog ministra ili senatora koji odbije da ispuni njihove zahtjeve. Većina kongresmena obeju političkih partija dobivaju prilično visoke donacije od AIPAC-a. Pišući za “Nacionalni Magazin”, novinar Michael Massing objašnjava:

“AIPAC je široko poznat kao najmoćniji lobi strane politike u Washington-u. Njegovih 60,000 članova posipaju članove Kongresa milionima dolara. Čak se i novinske kuće kao npr. the New York Times boje ovih jevrejskih lobističkih agencija. "To je stvarno užasno," kaže dopisnik jednog takođe velikog dnevnog lista. "Pritisak ovih grupa je stvarno nemilosrdan." (9)

Ratni huskaci koji kontrolisu Bush-ov Pentagon. PERLE WOLFOWITZ FEITH PENTAGON: Pentagon je pod kontrolom tvrdokornog jezgra grupe cionističkih “krtica” predvođenih

manijakalnim Richard-om Perle-om. Civilni Savjet za Odbrambenu Politiku (Defense Policy Board) ima veću kontrolu nad vojnim establišmentom nego Sekretar za Odbranu ili generali i admirali. U ovaj Savjet su uključeni i drugi cionisti kao npr. Kissinger, Cohen, Schlessinger, Adelman, Abrams, a ima i dosta ne-jevrejskih članova koji podržavaju Izrael i ekspanziju “Rata Protiv Terora”. Notorni i ratoborni Perle, kojeg zovu i "Princom Tame", je Predsjednik ovog Savjeta. (10) Perle je takode bivši direktor lista The Jerusalem Post i savjetnik u nekoliko izraelskih kompanija.

Podsekretar za Odbranu, je Paul Wolfowitz, još jedan cionistički fanatik koji je kao tinejđer živio u Izraelu, i još uvijek ima familiju koja tamo živi.

Podsekretar za odbrambenu politiku, Douglass Feith, je cionistički zaslužnik, čija advokatska kancelarija ima svoje ekspoziture u Izraelu.

Perle-ova pentagonska cionistička grupa, Wolfowitz , i Feith, zauzimaju 3 od 4 najviše civilne pozicije u američkim oružanim snagama. Karijeristički nitkovi i podlaci kao Condoleeza Rice i Donald Rumsfeld su ili pod njihovim uticajem, ili nemaju volje da se suprostave njihovim naporima za izazivanje Trećeg Svjetskog Rata. Perle - Wolfowitz-Feith banda čini fanatičnu ratnohuškaćku “vladu – u – vladi”. Zajedno sa ovim pentagonskim kospiratorima u istu ekipu spadaju i ortodoksni jevrejski cionisti kao i budući kandidat na predsjedničkim izborima 2004-te g., Senator Joseph Lieberman (D-CT), njegov partner u

83

kriminalnim radnjama, senator John McCain (R-AZ), kao i masa drugih cionista, senatora, kongresmena, i medijskih ličnosti, koji su pod njihovom kontrolom.

Jedan izraelski novinar po imenu, Ari Shavit, pravdavajući bezočno ponašanje svoje vlade prema Palestincima, tvrdi u vodećem izraelskom magazinu Ha'aretz, sljedeće:

"Mi vjerujemo sa apsolutnom sigurnošću, sada kada su Bjela Kuca i Senat u našim rukama zajedno sa Pentagonom i New York Times-om, da živote Arapa nećemo računati kao naše. Njihova se krv ne računa kao naša. Mi takođe vjerujemo sa apsolutnom sigurnošću da sada, kada imamo AIPAC (izraelski lobi) i Edgar-a Bronfman-a i Anti-Defamation League, mi imamo istinsko pravo da naložimo 400,000 Palestinaca da za 8 sati napuste svoje domove. Mi takođe imamo pravo da zaspemo bombama njihova sela, gradove i sva naseljena područja. Mi imamo pravo da ubijemo bez ikakve krivice. (11)

BILL CLINTON“Ja bih se borio i umro za Israel” I sve ovo je kad samo malo zagrebemo sa površine cionističke moći. Uopšte nismo ni pomenuli moćne

cionističke elemente koji dominiraju finansijama (Greenspan, Soros, Rothschild, Goldman, Sachs, Schwab, Warburg itd.), štamparskim agencijama, (Simon & Schuster, Newhouse Publications etc.) i akademskim svijetom. Kod ovakve nevjerovatne moći kontrole i zataskavanja događaja, da li je uopšte ikakvo čudo što se toliki broj američkih novinara, intelektualaca i političara plaši da priča o ovim stvarima?

Da li je onda ikakvo čudo što će bivši predsjednik Bill Clinton, gmižući ispred jednog jevrejskog auditorija patetično izjaviti sljedeće:

"Izraelci znaju da ukoliko iračka ili iranska armija pređe rijeku Jordan, ja ću lično uzeti pušku, ući u rov i boriti se do svoje smrti” (12)

Nije nikakvo čudo što je Bill Clinton ovo izjavio prilikom priredbe organizovane od strane ženske cionističke dobrotvorne fondacije po imenu Hadassah Foundation. Hadassah (takođe poznata kao Esther) je žena heroj iz knjige Book of Esther, iz biblijsog Starog Testamenta. Ova priča govori planu žene po imenu Hadassah i njenog ujaka Mordecai-ja da se infiltrijaju kod perzijskog kralja Xerxes-a, i tako zadobiju politički uticaj, koji su onda iskoristili za uništenje jevreskih neprijatelja.

Ja bih ovdje mogao da napišem još mnogo toga o cionističkoj moći u bankarstvu, akademskim institucijama, štampanju knjiga, međutim, želio bih da se vratim na one “vesele Izraelce”. Jesam li već do sada objasnio što sam htio da kažem?

Cionistički medijski bosovi Sumner Redstone (VIACOM-CBS-MTV-UPN-BET), Michael Eisner (DISNEY-ABC), Norm

Pearlstine (TIME), Walt Isaacson (CNN NEWS), Andy Lack (NBC NEWS), Art Sulzberger (NY TIMES) Mort Zuckerman (U.S. NEWS AND WORLD REPORT & NY DAILY NEWS), nedavno preminula Katherine Meyer Graham (WASHINGTON POST), Peter Kann (WALL STREET JOURNAL), Steven Spielberg (HOLIVUDSKI REZISER)

Ostali značajniji medijski cionisti-milioneri za ispiranje mozga u Americi

Aaron Brown, Wolf Blitzer, Mike Wallace, Ted Koppel, Barbara Walters

Jeff Greenfield, Chris Wallace, Morley Safer, Larry King, William Kristol Strip

84

TUMACENJE OVOG TEKSTA Ovaj tekst koji je preveden sa engleskog na srpski jezik nije nikakav tajan jevrejski dokument jer je

javno objavljen i dostupan je korisnicima interneta. Uprkos toga, iz njega se moze uociti mnogo cinjenica o jevrejskoj ulozi svrgavanja miloseviceve vlade i sa time poslednje suverene srpske vlade u Beogradu.

Kao prvo i najbitnije sto proizilazi iz ovog dokumenta je da se ovde domaci Jevreji ispovedaju svojoj

jevrejskoj braci u inostranstvu i govore ono sto nemaju tri ciste da otvoreno kazu svojim srpskim sugradjanima. Kao drugo i mozda jos vaznije, je dokaz da se Jevreji ne dele na Jevreje i Cioniste kako se to obicno tumaci kad se Jevreji optuze za njihove antisrpske i opste antislovenske stavove. Nigde u ovom tekstu se ne spominju Cionisti kao faktor u bilo cemu nego se samo spominju Jevreji i Cionizam je samo paravan iza kojeg se krije jevrejska zavera. Cionizam je samo metoda zaglupljavanja zrtve kako bi se smatralo da medju Jevrejima ima nesuglasica u procesu unistenja odredjenih naroda. Bas naprotiv, ovaj tekst dokazuje da dok su Srbi bili podeljeni u pro i anti- milosevicev tabor, domaci Jevreji su bili ujedinjeni protiv Milosevica u jednoj homogenoj i monolitnoj svetskoj jevrejskoj zaveri protiv Milosevica kao simbola i Srba kao naroda. Jos jedna cinjenica je da su sinagoge koriscene kao politicka uporista iz kojih se islo u politicku akciju, sto dokazuje da se tu ne radi o jednom poboznom narodu koji kad izadje iz hrama ide kuci i nastavlja da analizira svet na svoj sopstveni nacin. Iz donjeg teksta se vidi da se u sinagoge ide da bi se licno misljenje uskladilo sa potrebama svetskog Jevrejstva. Pazljivim citanjem se moze ustanoviti da su Jevreji igrali dvolicnu i podmuklu ulogu iz pocetka pa da su u Beogradu glumili da podrzavaju Srbe a u Zagrebu Hrvate i sada kad su svi narodi porobljeni, Jevreji su opet svi u istom taboru a mi u ludackim kosuljama. Njihov pojam slobode i demokratije je potpuno suprotan srpskom. Za njih su sloboda i demokratija postignuti kad nasom zemljom vladaju i upravljaju domaci Jevreji ( kao Zarko Korac) u saradnji sa stranim Jevrejima dok za Srbe demokratija znaci procentualno ucesce naroda Srbije u nezavisnoj vladi nezavisne i suverene srpske drzave.

Na kraju privlacimo paznju na mesto u tekstu gde se spominje jevrejska organizaciona struktura

zaduzena za nadgledanje ovakvih procesa. Kako se navodi Rabin Andru Bejker je "Direktor Evropskih Afera Americkog Jevrejskog Komiteta". I dok Srbi misle da je vec sve izgubljeno, Jevreji misle da sve jos nije dobijeno kad kazu "Jevrejske zajednice u okolnim zemljama- kao i njihove drzavne uprave - blisko posmatraju dogadjaje u Jugoslaviji." Nedavna zbivanja su dokazala da su Ukrajinci podlegli istom triku kao i Srbi.

Jugoslovenski Jevreji slave Oporavak ce biti tezak By RUTH E. GRUBER (PREVOD SA ENGLESKOG) Jewish Telegraphic Agency October 10, 2000 RIM -- Reakcija Jugoslovenskih Jevreja na dramaticni pad Slobodana Milosevica prosle nedelje mogla

se videti u jubilantnim naslovima E-poste koju su slali prijateljima. "Pobeda," rekao je jedan, posle inauguracije vodje opozicije Vojislava Kostunice kao predsednika u

subotu. "Mi smo slobodni," rekao je drugi. Ali dok su 3.000 Jugoslovenskih Jevreja cekali kraj izolacije Srbije i ekonomskih teskoca, naglasili su

da je njihova sudbina blisko povezana sudbinom Jugoslavije kao celine. Oni - i spoljni jevrejski posmatraci - su upozorili da ce oporavak zbog dubine jugoslovenske krize biti dugacak i tezak process.

85

"Ja nisam sigurna sam da je sve iza nas," rekla je Mira Poljakovic iz jevrejske zajednice iz Subotice u severnoj Srbiji.

Ipak, dodala je u e-majlu u nedelju, "Ovog Jom Kipura, posle 10 dugih godina, mozemo se posvetiti

molitvi i postu bez brige o tome kakve nas grozote ocekuju i koliko ce jos nase dece napustiti nasu zajednicu u potrazi za demokratijom i poslom."

Na jednom skupu zajednice ovog vikenda, rekla je, "sva su lica bila nasmejana i puna nade da ce sve

poci na bolje - a to znaci da ce biti bolje i Jevrejskoj zajednici. Brane Popovic, bivsi predsednik Beogradske jevrejske zajednice i dugovremeni protivnik

Milosevicevog rezima, se saglasio. "Bice znacajnih poboljsanja za zivote Jevreja, ali usput isto tako i za ostale," rekao je u jednom E-

mejlu. "Mi se svi nadamo da je dosla demokratija ('bez potlacenja')." On je ocenio da dok je Kostunica poznat kao srpski nacionalista, on je prosirio svoj jezicki pojam da

bude obuhvatniji kad govori o narodu Srbije. "On sada spominje svakoga, uzimajuci u obzir 'sve nacionalnosti'; i mi (Jevreji) smo, nadam se,

ubrojani u tu definiciju," rekao je Popovic. On i drugi predvidjaju da ce Kostunica tretirati Jevreje ravnopravno sa drugim gradjanima i dodaje da

je jedan od kostunicinih glavnih adjutanata, Zarko Korac, koji iz jevrejske porodice. Popovic je prosle nedelje uzeo aktivnu ulogu u demonstracijama koje su kulminirale postavljanjem

Kostunice na vlast. "Ja sam agitovao na ulicama," rekao je. "Naravno da jesam, kako sam mogao propustiti finale kad sam

isao ulicama sa hiljadama drugih, celo vreme nadajuci se da ce doci ovaj dan." "Mi smo zaista slobodni, prvi put u zivotu za mnoge od nas," rekao je Popovic, koji je sada 53. "Da bih opisao osecaj, 'neverovatnoca' i 'praznina' su verovatno najblize reci koje mogu upotrebiti,"

rekao je. "Trebace nam jos vremena bi bi nas osecaj potpuno obuzeo." vOd pocetka Jugoslovenske krize pre vise od decenije, Jugoslovenski Jevreji su se nasli negde u sredini.

Blisko povezana jevrejska zajednica u bivsoj Jugoslovenskoj Federaciji je podeljena kada su se

Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija odvojile i postale nezavisne za vreme krvavih ratova. Bojeci se manipulacije, Jevrejska Federacija krnje Jugoslavije je resila da se ne mesa - uzdrzala se od

javnog politickog stava. Popovica su napali drugi iz zajednice kad je pokusao uzeti stav protiv Milosevica pre skoro cetiri

godine kad su demonstracije vodjene studentima vrsile sirom Beograda. Prethodno padu Milosevica, nekoliko jevrejskih lidera su ostro kritikovali zvanicni stav Jevreja. Jedan

jevrejski lider je to opisao kao "laznu neutralnost." 86

U Subotici, dugorocnom centru opozicije, Mira Poljakovic je izjavila da su Jevreji naklonjeni

Kostunici posle Ros Hasana sluzbe u sinagogama izlazili na demonstracije. "Sad ceo grad zna da Jevreji Subotice nisu kukavice i da oni, takodjer, hoce da sruse ovaj rezim da bi

uveli demokratiju u nasoj zemlji," rekla je Poljakovic Londonskom Jevrejskom Casopisu pre Miloseviceve eliminacije. VRH STRANICE

"Jugoslovenski ratovi su najpre fizicki podelili sto je bila mala ali blisko povezana zajednica, onda su

doveli u pitanje njen identitet i odanost, sa onima u Hrvatskoj i onima u Beogradu pod pritiskom da daju podrsku akciji - i etnickim osecanjima - nacionalistickih sila," izjavio je za JTA Rabin Andru Bejker, direktor Evropskih afera Americkog Jevrejskog Komiteta.

Bejker je precizirao da su demokratske promene brzo dosle u Hrvatskoj nakon smrti Franje Tudjmana

prosle godine. "Mi smo vec primetili znacajne promene u Zagrebu posle Tudjmanove smrti i nove vlade tamo, i sada

se mozemo nadati istome u Beogradu," rekao je. "To ce naravno olaksati jevrejskim zajednicama bivse Jugoslavije da se ponovo ujedine."

"Njihovu buducnost je bilo tesko predvideti, posto su zajednice vec bile male, ali ekonomski bojkoti,

fizicka izolacija i odlazak mladih su cinili znacajan zivot jevrejske zajednice jos tezim," rekao je Bejker. Ekonomske teskoce ce se sigurno produziti sa dolaskom zime - a to ce biti jedna od glavnih izazova. "Cak i sa promenom vlade i predvidjenim dizanjem sankcija, situacija se nece uskoro promeniti,"

rekao je Jeciel Bar-Caim, direktor Americkog Jevrejskog Zajednickog Distibucionog Komiteta za Jugogoslaviju.

Negde oko 1.500 Jugoslovenskih Jevreja zive u Beogradu. Ostali zive u sedam mnogo manjih

razbacanih zajednica. Pocetkom Oktobra, JDC je otvorio poljske kuhinje u svim osim jedne zajednice. Njihov cilj je bio da

serviraju 750 toplih obroka dnevno, pet dana nedeljno. Uz to, sledece nedelje ce dva strucnjaka iz Izraela drzati tronedeljno predavanje o poslovodjenju i

razvijanju malih biznisa. Jevrejske zajednice u okolnim zemljama - kao i njihove drzavne uprave - blisko posmatraju dogadjaje

u Jugoslaviji. "Ja mislim da je krug sada zatvoren," rekao je Jakob Finci, vodja Jevrejske Zajednice u Sarajevu. "On

je bio taj ko je sve zapoceo u Beogradu, i sada je rat na balkanu najzad zavrsen." "Mi u Bosni se nadamo da ce se u Srbiji izmeniti ne samo lica, nego i politika," dodao je. "Cak ni

srpska opozicija nije okrivila Milosevica za uzrokovanje ratova nego samo zato sto ih je izgubio. Uzece vremena da se Srbija 'denacifikuje', a vreme da se pocne je sada. Saradnja sa medjunarodnom zajednicom i tribunalon u Hagu je neophodna. VRH STRANICE

87

Brane Popovic se nada da ce se Milosevicu suditi u Hagu za kriminale protiv covecanstva - ali hoce da ovaj najpre bude sudjen i kaznjen u Jugoslaviji.

"On je nas i ucinio je ogromnu stetu svome narodu, takodjer," rekao je. IZVOR CLANKA VERZIJA ZA STAMPANJE Serbian Defense League documenting Zionist genocides on Serbs Thread: JEVREJI SU GANGRENA PLANETE ! SPOP - 22/10/2004 ó 07:51 Ubedjen sam da nema Izreala da bi se i Arapi smirili. Zaista bih voleo da Arapi zviznu jednu atomsku

bombu na Tel Aviv,(a mogu i ovi da uzvrate,odlicno -odose braca suniti u PM!(josh je Shekspir pisao da svaki jevrejski zelenash ima svog muslimana koji kolje onog koji zelenaski dug nema da isplati-a za primer ostalima!/)

Jevreji su djavoljev nakot, i bash iz tog razloga je Bog poslao Sina svojega medju njih da ih RECHJU

BOZIJOM OPAMETI,URAZUMI I IZVEDE NA PUT LJUDSKOSTI A DA NAPUSTE PUT SATANE. Medjutim, jevrejima,tim obozavaocima "boga" Mamona se to nikako nije svidelo te su Gospoda naseg

prijavili Pilatu, i trazili ubistvo Bozijeg Sina (u svojoj zloci smeli su sa uma da je to nemoguce). Pilat,iako paganin i mnogobozac, nije ni bio raspolozen da ubija Hrista Kralja,znao je da jevreji lazu neprestano, ali kad su ovi navalili, raspeto je telashce Njegovo.

Znajuci sta su uradili, jevreji su se u novom dobu najvise okomili na centar Pravoslavlja (Vatikan,leglo

satanista,im normalno upshte ne smeta-duvaju oni zajedno u istu djavolju tikvu!)), tj cntar istinske Hriscanske vere-okomili su se na Majku Rusiju i unistili je KOMUNIZMOM,zatim jevrejinom Borisom Jelcinjom od koga se tek sada pod Putinom,koga je sam Svevishnji, poslao,oporavlja,i ako Bog da, za neku godinu bice ponovo bedem cionistickoj bandi-talmudovcima.

Iz razloga sto je Srbija predvorje Velike Rusije, jevreji Madlen Olbrajt, Vesli Klark, Holbruk uz

pomoc nejvrejina ali isto sataniste i bivsheg hipika Klintona, izvrsili su(zadnji u nizu) genocid nad Srbima 1999 godine.

Sada traze, uz pomoc polujevrejina -poluustashe Borisa Tadica Francetica, generale koji su branili

svoju otadzbinu, da ih izvede pred inkviziciju u Hagu. Preko istog antisrbina sada traze da Srbi sa Kosmeta izadju na "izbore" i da time zauvek overe svoj

polozaj robova na sopstvenoj zemlji. Ne znam iz kog razloga u Srbiji i dalje vazi da se o jevrejinu ne sme nista reci ! jevrejske PROTOKOLE SIONSKIH MUDRACA i njihov TALMUD treba stampati i besplatno deliti

mladima,npr., na manifestacijama kao sto je Beogradski sajam knjiga, na sportskim manifestacijama, pred bioskopima,pozoristima,kaficima, svuda gde se mladi okupljaju!

88

Др Ратибор-Рајко М. Ђурђевић, клинички психолог ЗАШТО СУ МОЈЕ КЊИГЕ ВАЖНЕ ЗА СРБЕ И ХРИШЋАНЕ? Зато што оне откривају недовољно позната и скривена обавештења о моћним, а

непрепознатљивим и опаким владарима овог света, јудео-банкарима. Они су најважнији сарадници Сатане у рату против Христа сада и у протекла четири века у Евро-Америци.

• Ко су "јудео" - банкари? Ко су ти некрунисани краљеви који управљају Европом и Америком, а са њима и, више-мање,

свим државама на кугли земаљској? Према студијама најбољег истраживача о овим нељудима, Американца Јустаса Малинса, они су потомци древних Феничана који су из своје земље, зване Ханаан (Феникија), трговали по Средоземљу и Малој Азији, па све до Индије, још пре три хиљаде година. (Картагина, у западном Средоземљу, је била Феничанска колонија коју су Римљани, после вишегодишњих ратова, најзад разорили.) Понашали су се лукаво као лисице и сурово као тигрови. Човеков живот, па ни милиони људских живота, за њих нису значили ништа. По религији, припадали су култу Ваала (Молоха), људождерског и крајње неморалног "божанства". Остали су незнабошци, а покривају се плаштом "јеврејства". Имали су и "храмове" у којима се, у част тог идола, обављала хетеросексуална и хомосексуална проституција. Лака и непоштена зарада, била је њихов карактеристичан начин живота – "хлеб без мотике".

Кад је хришћанство почело да се шири по Римском царству, а нарочито од времена када су

Римљани расули Јевреје по целом Средоземљу, 70. године после Христа, ови Ханаанци су се помешали са Израелцима и наставили да тргују, шпекулишу новцем и немилосрдно пљачкају хришћане лихварским зајмовима. Један од њихових центара моћи била је Венеција, на раскршћу поморских и копнених путева. Ту су успоставили тајну, а понекад и јавну, власт над локалним становништвом. Сећам се да ми је Бедекер објаснио да је у једној малој сали у Дуждовој палати заседао савет црног племства, који је имао стварну власт у тој републици. Упорне противнике би одстрањивали убиствима и заточењима, као што су у XX веку чинили њихови духовни сродници - бољшевици, комунисти и нацисти. Они су постављали и смењивали Дужда као наводног старешину државе и оружаних снага. Тако је настао метод управљања народом на два нивоа: видљиви управљачи су били домороци и хришћани, а стварна, тајна влада новчара је радила иза кулиса, понајвише преко дворова: банкари су давали зајмове краљевима и властели, а ови су убирали порез од народа и отплаћивали дугове са високим каматама. На тај начи, банкари су себе учинили готово незаменљивим у државном животу.

Хришћанско становништво је те банкаре, притајене сатанисте и незнабошце смат-рало

Јеврејима, а и сами Јевреји су били необавештени о том паганском, сатанском елементу у својој средини. Уистину, ни сами Јевреји нису били чисте мојсијевске, Старозаветне вере. Била је то мешавина Старозаветне традиције са вавилонским незнабоштвом, сујеверјем и врачаријама, што је Господ Исус Христос осудио као "њихова предања" којима укидају заповести Божије. Савремени Јевреји заправо следују фарисејство.

• Британија, прва база "јудео"-банкара Јеврејским миграцијама, ови ханаански новчари су прешли у банкарске центре по запалној

Европи. У XVII веку, добили су дозволу да се са осталим Јеврејима врате у Британију, после 400 година изгнанства. Финансирали су антикатоличке и антихришћанске фракције, и путем масонских

89

завера довели на британски престо послушне стране принчеве. Они су им дали право да сe представљају као Енглеска банка, а за узврат - двор је добио 10.000.000 акција те банке и издржавао се, углавном, од тих прихода. Огромно Британско царстно, настало је из те спреге не-енглеских финансијера и експлоататора са војском састављеном од локалног становништва. Британска демократија, а касније и америчка, била је само на површини влада народа преко изабраних представника, а у ствари, земљом су скривено управљали јудео-банкари. (Види о овоме моје књиге: Супербанкари, вампири савременог човечанства, Ругобе и лажи америчке демократије и Америка опет колонија: Уљези и њихови поданици Американци).

Да би држали и краља под контролом, банкари су помагали развој "уставне монархије" и

успоставили начело да "краљ краљује, а не влада". А ко влада? Разуме се, јудео-банкари! Они су држали политичаре на узди пушем штампе. Тако су били и "вуци сити и овце на броју". Ханаанци су тако у Енглеској успоставили прву "демократију" у Европи. Била јe то Британска империја, по злу познати "перфидни Албион", најподмуклија и најграбљивија држава Европе. У књизи Пет крвавих револуција јудео-банкари и њихове јудео-масонерије (ИХК 1999, објављена и на српском и на енглеском), описао сам етапе којима су јудео-банкари изградили своју светску диктатуру:

1. Учвршћивање револуционарнe базе у Британији 2. Спровођење "Великe Револуције" у Фрaнцуској 3. "Демократско-комунистичке" револуције (1830, 1848,1871) у Европи 4. Бољшевичка револуција у Русији 1917. 5. Сто година борбе да потајно створе Јудео-Америку као силу за диктатуру Новог светског

поретка (јудео-бољшевичке владе над целим светом). САД је сада колонија јудејаца. • "Демократија" и револуције, оруђа "јудео"- банкара Из Европе су банкари пренели своју врсту "демократије" у Америку. У Францускоj су је

установили финансирањем "Велике" револуције и наставили тајну управу преко јудео-масонске ложе "Гран Оријант". (Мисли се, наравно, на бивши пагански, антихришћански Оријент, Исток). Ханаански банкари су наставили стварање светске јудејске империје, коју су у наше време најавили као Нови светски поредак. Први облик те будуће глобалне страховладе су Уједињене Нације и њихови органи.

Други метод остваривања скривене власти ханаанских зликоваца био је - комунизам. Амерички

Јудејци су употребили 20 милиона (садашња вредност од најмање 5 милијарди) долара од новца америчког народа да спроведу бољшевичку револуцију, и то у земљи која је званично била савезник Америке. Као последица Првог светског рата, који су ти исти банкари подстакли, разорене су немачка, аустро-угарска и руска монархија и успостављене владе, негде "демократије", а негде комунизма. Ти исти јудео-банкари су финансирали и Хитлера, да би покољ у Другом светском рату био што крвавији и поразнији за хришћане и њихове државе. У књизи Злотвори човечанства: Скривена историја јудејских зликоваца, која је изашла крајем 2001. (свеска А) и 2002. (свеска Б), изложио сам у детаљима њихова недела и зверску ћуд.

• Срби, жртве јудео-банкара

90

Да застанемо и да се запитамо: колики је значај тих геополитичких догађаја за Србе? Огроман! Да јудео-банкари нису нанели толико зла српском народу, не бих о томе ни писао. Због нашег незнања о тим чињеницама, настрадало је најмање милион и по Срба у Првом, као и исто толико у Другом светском рату. Страдаће и убудуће, ако се не опаметимо и не почнемо да се одређујемо према светским реалностима. Наши државници, политичари и дипломате, били су потпуно необавештени о стварним "крупним-играма" у свету. Непријатељи Срба и других хришћанских народа, држали су нас у мраку незнања о тим стварним, али скривеним моћницима и њиховим плановима. Сетите се само шта се збивало пред Други светски рат. Јудео-банкари су припремали даљу фазу свог напредовања ка светској "социјалистичкој" диктатури, а нама су испрали мозак старовремским шемама о пријатељству са Енглеском и Француском, том једном страном њихових снага. Онда су нас навели да признамо Совјетски Савез, другу силу под њиховом управом. Тако смо се отворили према бољшевицима и дозволили да се појача комунистичка пропаганда. И народ и политичари и други угледни Срби, били су у потпуној менталној магли.

Кнез Павле, суочен са тешком стварношћу, потписао је пакт са Хитлером, који је гарантовао

интегритет југословенске државе. Шачица неодговорних официра, енглеских плаћеника, извела је пуч и тако изазвала рат са Хитлером. Југославија се распала. Усташе су поубијале најмање 700.000 Срба, наша војска одведена је у ропство, а суседи-непријатељи окупирали су већи део Србије.

Чак ни тада се нисмо освестили. Четници су отишли у шуму, надајући се помоћи од "наших

савезника Енглеза". Британци су поступили како је њихова тајна (а не јавна) влада захтевала: помогли су комунисте, а националисте жртвовали. Комунистима су дотурали војну помоћ, а "Краљевској војсци у Отаџбини" давали су само обећања. На захтев србомрзца Тита, бомбардовали су Београд (2000 жртава) на Ускрс 1944, Лесковац (на рођендан "краља" Петра II, који је у то време био у Лондону), Подгорицу, Ниш. Нису такнули ни један хрватски град, а усташе су им, као савeзници нациста, били објавили рат! На крају рата, "српски пријатељи" Енглези, на "часну реч британских официра" предали су 3.000 српских антикомунистичких бораца, српских добровољаца (Д. В. Љотића), југословенским бољшевицима, који су их масовно и без суда поубијали у шумама код Кочевја. Четнике у Босни, Енглези су препустили усташама и комунистима, да их као српске националисте дотуку. То исто, учинили су и са пољским националистима, чији се један део борио на Западном фронту, на страни Савезника! Нема те подлости и злочина за које јудео-банкари нису способни. Као круна јудео-банкарске подлости, Британци су устоличили комунистичког тиранина Тита у Београду, а у већини других престоница по Источној Европи, поставили крвожедне Јевреје за комесаре и "народне вође".

• Светска влада у изградњи Интернационалисти, као помагачи јудејских банкара су ликовали а националисти су били

поражени на широком фронту. Комунисти су у Западној Европи поубијали најмање 250.000 патриота и антикомуниста, оптужујући их за измишљене кривице ("издајници", "реакционари" итд.) Режим јудео-америчких банкара је успостављен са обе стране тзв. Гвоздене завесе, тј. како у демократијама, тако и под комунизмом.

У међувремену је организована Уједињена Европа, почевши са Економском унијом. Јудео-

банкари су наставили разарање национализма и националних држава, а приликом растурања друге Југославије, вођство се показало недорасло стварној ситуацији. Уместо да заузме одлучан став према распаду државе и употреби војску да угуши сепаратизме, оно прима "добре услуге" међународних представника и, као резултат тих "услуга", Југославија се распада. Јудео-банкари користе незрелост и страсти југословенских народа за успостављање једног поља нестабилности у бившој Југославији, како би заплашили европске народе да се не буне против укидања националног суверенитета и

91

успостављања јудејско-банкарске диктатуре у Новом светском поретку. Уједињене нације, као и раније Лига народа, творевина су јудео-банкара зарад владавине над читавим светом. Ту су и Савет безбедности, NАТО, UNESCO, КЕБС (сада ОЕБС), Комесаријат за избеглице, Светска банка, ММФ, Банка за развој, Организација за здравље у свету итд. Банкари су својом мрежом покрили цео свет. Као што су расточили "демократско" британско царство педесетих година овог века, тако су пре неколико година растурили и Совјетски Савез, који им је 50 година служио као изговор за огромне трошкове наоружавања. Сада наступа нова фаза уједињавања Европе, под контролом најмоћније земље света - Јудео-Америке. (Укинуће и САД кад дође време потпуне владе Сатане-Антихриста, ако Сами Бог и правовремено буђење националиста, нарочито у Русији и међу Словенима, евентуално Немцима, не омету њихове планове).

• Светска влада, Руси и Срби Јудео-банкари потпуно господаре светским медијима - телевизијом, радијом, штампом

(новинама, часописима, издаваштвом). Да би створили ратно жариште на Балкану и тако запретили европским националистима, покренули су рат против Срба: помогли су силе распада у Југославији, потпалили ватру у Босни, ставили Србију и Црну Гору под сурови ембарго, наоружавали Хрвате и муслимане, спречавали босанске Србе да се изборе за слободу и, најзад, две недеље их бомбардовали! Све у име хуманости, мира, слободе и демократије! Свугде у свету су сатанизовали Србе - да би их лакше уништили: једино су Срби представљани као кољачи, масовне убице, силоватељи жена и томе слично!

Зашто су баш Србе одабрали за своје жртве? Ја не знам потпуни одговор вероватно је то Божије

допуштење зато што су се Срби својим животом и отпадом од вере одрекли Светог Саве и Православља. Оно што знам је да међу овим "јудејским" банкарима постоји посебна мржња према Русима и Православним народима. Узрок су догађаји из далеке, али, очигледно, незаборављене прошлости. Један део тих "јеврејских" банкара потиче од тзв. источних Јевреја, који нису семитског порекла, већ су од татарско-турског народа, Хазара, који су од VI до Х века имали моћну државу на југу данашње Русије. Ови незнабошци су у осмом веку примили јудејску веру и тако постали "Јевреји". Кијевски хришћански кнез Владимир победио је хазарског кана, разорио хазасрску државу, тако да су се ови "Јевреји" растурили по Русији и Европи и - прикрили чињеницу да нису пореклом од праоца Авраама, тј. да нису Семити. (Види о томе студију Артура Кестлера, Јеврејина и бившег комунисте, Тринаесто илеме). "Руска" револуција је била дело групе тих Јевреја, Ашкеназија. Више од 90% главних крвавих бољшевичких комесара у Русији били су "Јевреји", укључујући Лењина и Стаљина. Њихов терор је уништио бар сто милиона Руса. Хазарска освета, била је страшна. Јудео-банкари још увек раде на томе да руски народ и даље остане у ропству, овог пута под стегом Новог светског поретка, живећи у рђавим економским условима.

По свим знацима, ни Срби нису омиљен народ међу јудео-банкарима. Ови банкари, као главни

и врховни одредиоци енглеске међународне политике, ометали су у XIX веку, а и раније, ослобођење балканских и других хришћана од турског ропства. Бољшевици-комунисти су проширили мржњу против Руса и на Србе, а "Срби" ко-мунисти, показали су се као највећи душмани српског народа, сарађујући са Титовом бандом против српских интереса. Ни Турци нису били такви србождери као комунисти.

Ти јудео-банкари, тајни владари Америке, Британије и сада Европе, показују посебну мржњу

према националистима и хришћанима, јер они представљају главни отпор на путу њиховог поробљавања васцелога света. Југословенски комунисти су српски народ прогласили реакционарним, противником (јудејског) "прогреса", милитаристичким, хегемонистичким народом који је препрека успостављању "демократије". Ватикан и комунисти, на тој су се тачки ујединили. Тито, Хрват,

92

понашао се као прави србождер: под његовом влашћу, комунисти су поубијали после "ослобођења" скоро пола милиона Срба, углавном омладину и домаћине сељаке, а Југославију тако "уредили" да се Срби и њихови интереси на сваки начин оштете и спутају. Међународни банкари су, и пола века касније, приликом распада друге Југославије, наставили са спутавањсм Срба у њиховој борби за уједињење у једну државу, за слободу и напредак. Ватикан никад није осудио геноцидне злочине Хрвата над Србима, а кардинала који је сарађивао са усташама 1941-45. прогласио је "свецем – мучеником".

• 77 дана бомбардовања Срба и НАТО окупација Косова Срби, нажалост, живе на простору где стоје на путу Јудео-освајачима (глобалистима,

мондијалистима). Њихова намера је да ставе Балкан под своју контролу, тако да им тада нико не би сметао, кад буду кренули да освајају Русију и њена сибирска богатства. Такође, било им је потребно да створе неки изговор за држање америчке војне силе у Европи. Раније су то чинили указујући на баук - кога су сами створили и одржавали, Совјетски Савез.

Српска "опасност", била је потребна јудео-банкарима да уплаши европске националисте да се

не буне против губитка дела свог суверенитета укључивањем у наднационалну, Уједињену Европу. (Уједињење Европе у једну наднационалну државу је у суштини добро, јер сами и подељени народи у њој не могу се успешно супротставити моћним непријатељима, али наравно није добро то што је у самој Европи успостављена - готово у потпуности јудео-масонска управа која ће искористити уједињену Европу за своје ставове и анти-хришћанске сврхе.) Управо из тог разлога, Срби су проглашени за опасан и непожељан народ јер, иако не у потпуности свесно, нису хтели да се помире са овим суровим чињеницама.

Од 24. марта до 7. јула 1999, НАТО авиони су даноноћно бацали ракете и бомбе, међу њима и

забрањене касетне, као и оне са осиромашеним уранијумом које проузрокују рак крви. Преко 520 српских војника и преко 2000 грађана Срба (укључујући жене и децу), убијено је, као и два пута толико рањено и осакаћено. У књизи Пет крвавих револуција јудео-банкара и њихове јудео-масонерије (ИХК, 1999), осврнуо сам се на то нечовештво нових евро-америчких "демократских" тоталитараца.

Са НАТО трупама, на Косово су умарширали наоружани Албанци (не само Косовари), као

савезничке трупе ових окупатора, а преко 200.000 Срба је избегло испред ових шиптарских звери. Од оних који су остали, на хиљаде су побијени, мучени, опљачкани. НАТО управљачи, међу њима водећи Американци, отворили су границу према Албанији тако да су бандити слободно упадали. Да нису имали у плану да масовно казне Србе, могли су одмах довести са собом и своју полицију, а не да чекају више недеља да то остваре. Криминални умови очигледно управљају НАТО политиком.

• "Јудео"-банкари су против Христа и сваког национализма Питање које јс постављено у поднаслову овог написа, укључује и важност мојих књига за

хришћане. Зашто? Зато што су јудео-банкари заклети непријатељи Христа, Његове вере и Његових верника, тј. Цркве Божије. Они су поклоници Сатане, непријатељи Бога и човека. Они су главни и основни извор моралне и духовне декаденције у Западном свсту.

Многи хришћани не смеју да погледају истини у очи: од света који је крајем XV вeка, био барем

формално хришћански, у току пет векова, а нарочито у двадесетом, постао је нехришћански, антихришћански, обезбожен, незнабожачки. Тај морални и духовни суноврат није се десио спонтано, сам од себе (као што се органске материје укваре), већ је био систематски планиран, подржаван и

93

организован. У центру тог процеса, била је управо завера јудео-банкара против Христа. Из тог сатанског средишта, потекле су безбожне идеје, а спроводиле су се, углавном из Енглеске, преко атеиста философа. То су били такозвани деисти, који су из јеврејске Кабале преузели идеје о Богу као наводном природном процесу, инертном и незаинтересованом за човека. То је била деистичка философска јерес, која одбацује Христово Откровење о Богу као небеском Оцу. Одатле су се те јудејске јеретичке, пантеистичке, материјалистичке, антихришћанске идеје прошириле прво на Француску а потом Немачку да би најзад пустиле корена и по целој Европи. Јудео-банкари су били главни покровитељи и мецене тих антихришћанских гледишта.

Из истих извора, потекле су и политичке револуционарне идеје: о демократији, левичарској

економији (инфлација, издавање новца без покрића), социјализму, комунизму, анархизму и нихилизму. Рационалистичка јерес се ширила по Француској и Немачкој као, наводно, модерно и научно сазнање. Водећи издавачи антидржавних и антихришћанских књига, били су јеврејски богаташи, као спонзори и носиоци "нових", либералних (тј. антихришћанских) идеја. Државотворне, националистичке идеје, прог-лашене су несавременим, непросвећеним, реакционарним, заосталим. Сврха свих тих напада на хришћанску веру и поредак, била је уперена против државне и националне стабилности, а крајњи циљ, био је успостављање јудео-банкарске управе над целим светом, тј. Нови Светски Поредак. У току ратова и револуција које су подстакли ови суперкриминалци, може се рећи да је, само у XX веку, убијено најмање 200-300 милиона људи.

Јеретичке идеје, под спонзорством супербанкара, подриле су хришћанска веровања и

национална схватања. Може се, реално процењујући, рећи да су Јудео-масони добили битку против Христа у свестима и срцима Евро-Американаца и устоличили своју сатанску веру секуларизма наместо хришћанске. Неверовање је ознака савременог Европљанина. У Француској, земљи која није, као комунистичка Југославија, успос-тавила атеизам као државну веру, само 12% деце бива крштено, а у скандинавским земљама само 2-3% становништва иде у цркву на богослужења. Национализам, као вера у свој народ, његову мудрост и вредност, међу савременим Европљанима сматра се назадним, превазиђеним, па и непожeљним. Сви они су спремни да се укључе у јудео-масонску светску диктатуру. Тада, кад већ буду у сатанској клопци, људи ће увидети да су били преварсни идејама интернационализма, мира, слободе и напретка, али ће бити касно. Капија ће бити затворена а нови комунистички јудео-банкарски безбожни "поредак" биће већ успостављен. Хришћани ће бити прогањани и убијани као у првим временима после Христа, као што је то било под Лењином и Стаљином, што је био само увод и експеримент за будућност, иако, вероватно, под другим изговорима.

Људе који су занемарили Бога, Творац ће казници предајући их у руке мрских нељуди, слугу

Сатане. "И биће велики плач и шкргут зуба." Да се спречи страшна трагедија којој човечанство слепо иде у сусрет, моје и сличне књиге

позивају: да напустимо незнабоштво и левичарске јереси, да се покајемо, да стекнемо Бога као моћног савезника и заштитника од синова Сатане, и да се боримо против интернационалиста, јудео-масона пре него што нас поробе.

• ПРОГРАМ БОРБЕ ПРОТИВ ЈУДЕО - МАСОНСКЕ ЗАВЕРЕ 1. Освешћивање и идеолошко супротстављање је најбоља одбрана против јудео-банкарског

поробљавања. Они су већ заузели све позиције моћи у свету: и војне (кроз контролу над САД, УН, НАТО, ЕУ), и финансијске (Светска банка, ММФ, итд.), и медијске (телевизијски системи, филмови, радио, новине, часописи) и кроз међународне организације (за "људска права", "женска права", економију...). Ни велике нације, а камоли Срби као мали народ, не могу да воде директну борбу

94

против ове светске аждаје. Та борба се мора водити у свести сваког од нас, а она подразумева обавештеност о плановима за предстојећу јудео-масонску тиранију.

2. Главни правац јудео-масонског напада на народе је рушење хришћанске вере и морала,

богоугодне културе и националне свести. Ти поданици Сатане нападају народе изнутра, па се борба и против њиховог тровачког утицаја мора водити изнутра: у обнављању оданости Христу и животу који захтевају начела и Предање Православне Цркве. Јудео-масонски агенти у политици и култури, раширили су нехришћанска схватања. Они дозвољавају лаки развод брака и убијање деце у мајчиној утроби: проглашавају неважећим хришћанска начела о дисциплини над сексуалношћу и одговорности родитеља да образују здраве карактере у својој деци; у образовању заступају атеизам или занемарују Бога: у култури проглашавају народни дух неважећим, а одушевљавају се белосветским наказним моделима, у музици - уместо складне мелодије, уводе дивљачку дреку. Укратко, уместо Божијег реда и лепоте, агенти интернационализма уводе хаос и модернистичку ругобу. Против тих разорних утицаја морамо се борити, одбацујући "модерне" и "напредне" трендове.

3. Закључно, повратак хришћанству и светосавском националном духу, најуспешнији је начин

борбе против безбожног, сатанског, јудео-масонског (секуларистичког, антихришћанског, јудаизаторског) утицаја.

Срби, народе светосавски, не допустите да вас туђински силници духовно појевреје - да вас

учине безбожним, анти-националним и делом јудеизиране ("демократске", "напредне", белосветске) руље!

© 2003 ИХТУС - Хришћанска књига

HRONOLOSKA ISTORIJA NOVOG SVETSKOG PORETKA (1) D. L. KADI Oni koji tvrde da postoji neka vrsta "zavere" koja nas vodi ka stvaranju svetske vlade uvek su ismejavani u glavnim medijima. Uobicajeni napad se svodi na tvrdnju da je tzv. "Novi svetski poredak" proizvod mode - zbog pocetka novog veka i novog milenijuma; proizvod desnicara, izolacionista, antisemita i rasista koji svoje akcije zasnivaju na dugo raskrinkavanim "Protokolima sionskih mudraca", koje danas objavljuju neke milicije i ekstremisticke grupe. Istorijski podaci ne podrzavaju takvu tezu, ali ona je postala mantra levicara i njihovih starih saveznika, medija. Izraz "Novi svetski poredak" upotrebljavali su zagovornici svetske vlade, sa svojih visokih polozaja, mnogo puta u ovom veku. Neki od ljudi ukljucenih u stvaranje svetskog poretka bili su Jevreji. Medjutim, oni nisu u vecini pa se ne moze govoriti o jevrejskoj zaveri. Godinama su najvisi funkcioneri u obrazovanju, industriji, medijima, bankarstvu i drugim oblastima promovisali svoje istomisljenike. Naravno, moze se staviti primedba da samo zbog toga sto neko postavlja svoje prijatelje na vazna mesta ne znaci da je rec o zaveri. To je uglavnom

95

tacno. Medjutim to predstavlja "otvorenu zaveru", kako ju je opisao fabijanski socijalista H. DZ. Vels (H. G. Wells) u delu "Otvorena zavera: detaljni plan za svetsku revoluciju" (The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution)(1928). 1913. godine, pre nego sto je donet akt o Federalnim rezervama SAD, objavljena je knjiga predsednika Vilsona (Woodraw Wilson) "Nova sloboda" (The New Freedom), u kojoj on objavljuje: "Od kad se bavim politikom uglavnom sam misljenja drugih ljudi slusao u poverljivim razgovorima. Neki od najznacajnijih ljudi u SAD, u oblasti trgovine i proizvodnje, se boje nekog ili neceg. Oni znaju da postoji neka sila, vrlo organizovana, nevidljiva, kojoj nista ne promice, koja je odlicno povezana i veoma prodorna, a koju ne smeju glasno da osude." 21. novembra 1933. predsednik Frenklin Ruzvelt napisao je pismo pukovniku Edvardu Mendel Hausu, bliskom savetniku predsednika Vudrou Vilsona: "Susta je istina, kao sto Vi i ja znamo, da finansijeri iz najvecih centara poseduju Vladu jos od vremena Endrjua DZeksona (Andrew Jackson, predsednik SAD 1829 - 1837)..." Da zaista postoji takva stvar kao sto je tajno drustvo veoma mocnih ljudi koji kontrolisu vladu iza scene dokazano je vise puta u ovom veku i to od verodostojnih izvora. Profesor Kerol Kuigli (Carroll Quigley) bio je mentor Bila Klintona na DZordztaun univerzitetu. Predsednik Klinton je javno odao priznanje profesoru Kuigliju za uticaj koji je imao na njegov zivot. U Kuiglijevom najznacajnijem delu "Tragedija i nada" (Tragedy and Hope,1966) pise: "Zaista postoji, i to vec jednu generaciju, medjunarodna... mreza koja deluje u izvesnom smislu tako da radikalna desnica misli da to rade komunisti. U stvari, ova mreza, koju bismo mogli da nazovemo Okrugli sto, nema nista protiv saradnje sa komunistima, niti sa bilo kojom drugom grupom i to cesto cini. Ja znam za operacije ove grupe jer je pratim vec dvadeset godina a dve godine, u ranim '60-im, sam imao pristup njenim dokumentima i tajnim zapisima. Nemam nista protiv te grupe niti protiv vecine njenih ciljeva i tokom zivota sam joj bio blizak i znao kojim se sredstvima sluzi. Stavljao sam primedbe, kako ranije tako i sada, na nekoliko njenih ideja... ali glavna razlika u stavovima je da ona zeli da ostane nepoznata dok ja smatram da je njena istorijska uloga dovoljno vazna da ta grupa treba da postane javna." Cak je i Ras Limbo (Rush Limbaugh), domacin jedne emisije i glasan kriticar svih koji opominju na stvaranje svetske vlade, rekao na svom sou 7. februara 1995: "Vidite, ako ste danas neko i nesto u Vasingtonu, to je zato sto ste izabrani iz jedne od elitnih skola, Ajvi lige (Ivy League) - Harvarda, Jejla, Kenedijeve skole drzavne administracije - gde ste pokazali da ste dovoljno kvalitetni da budete u Ajvi ligi; izabrani ste i sudjeno vam je da uspete. Dodeljena vam je odredjena uloga u vlasti i od tada se vas uspeh prati, a vi idete tamo gde vam odrede ti koji su vas izabrali."

96

4. maja 1993. godine, Lesli Gelb, predsednik Saveta za medjunarodne odnose (Council on Foreign Relations), rekao je na Carli Rouz sou: "...vi [Carli Rouz] ste me ranije ugostili da pricam o novom svetskom poretku! Ja o tome stalno pricam. Svet je sada jedan. Savet (CFR) moze da nadje, odgaji i postavi na pravo mesto ljude koji su potrebni ovoj zemlji. To ce biti jedan od najvaznijih poslova Saveta (CFR) dok sam ja na njegovom celu." Prethodni predsednik CFR-a, DZon J. MekKloj (John J. McCloy, preds. 1953-70), je rekao da oni ovo rade jos od 1940 i ranije. O ovoj sili koja tezi stvaranju svetske vlade moze se naci dosta dokumentacije, tako da ona na kraju dvadesetog veka ne izgleda kao zavera u uobicajenom smislu poput tajnog drustva zlikovaca koji se sastaju iza zatvorenih vrata. Ona je vise poput "mreze" istomisljenika na visokim pozicijama koji teze zajednickom cilju, kako je opisala Merilin Ferguson (Marilyn Ferguson) 1980. u delu "Zavera u eri Vodolije" (The Aquarian Conspiracy). Mozda je najbolji nacin da se o ovome prica kratak pregled istorije novog svetskog poretka, ne nasim recima, vec recima ljudi koji su se trudili da ga uspostave. 1912. - Pukovnik Edvard M. Haus, bliski saradnik predsednika Vudro Vilsona, objavljuje "Filip Dru: administrator" (Phillip Dru Administrator) u kome promovise "socijalizam po zamisli Karla Marksa". 1913. - Stvorene su Federalne rezerve (niti federalne, niti rezerve). To je isplanirala grupa bankara i politicara, ukljucujuci pukovnika Hausa, na tajnom sastanku na ostrvu DZekil (Jekyl Island), DZordzija. One su verovatno najveci duznik na svetu. 30. maj 1919. - Istaknute licnosti Britanije i Amerike osnivaju Kraljevski institut za medjunarodne poslove (Royal Institute of International Affairs) u Engleskoj i Institut za medjunarodne poslove (Institute of International Affairs) u SAD, na susretu koji je organizovao pukovnik Haus, kome su prisustvovali razni fabijanski socijalisti ukljucujuci poznatog ekonomistu DZona Majnarda Kejnsa. Dve godine kasnije, pukovnik Haus reorganizuje Institut za medjunarodne poslove koji postaje Savet za medjunarodne odnose (CFR). 15. decembar 1922. - CFR podrzava svetsku vladu u svom casopisu Inostrani poslovi (Foreign Affairs). Autor, Filip Ker kaze: "Ocigledno da nece biti ni mira ni napretka za covecanstvo sve dok je zemlja podeljena na 50 ili 60 nezavisnih drzava ukoliko se ne stvori neki vid medjunarodnog sistema... Pravi problem je problem svetske vlade." 1928 - Objavljena je "Otvorena zavera: detaljni plan za svetsku revoluciju", H. DZ. Velsa. Nekadasnji fabijanski socijalista, Vels pise:

97

"Politicke strukture opisane u Otvorenoj zaveri moraju da oslabe, zasene, prodru u sadasnje vlade, a zatim da ih potpuno zamene... Otvorena zavera je prirodni naslednik socijalistickih i komunistickih zelja; ona moze biti uspostavljena u Moskvi pre nego u NJujorku... Karakter Otvorene zavere ce sada biti jasno opisan... To ce biti svetska religija." 1931. - Studentima Lenjinove skole politickih sukoba se predaje: "Jednog dana pocecemo da sirimo najteatralniji mirovni pokret koji je svet ikada video. Kapitalisticke zemlje, zaglupljene i nazadne... upasce u zamku pruzene im mogucnosti za stvaranje novih prijatelja. Nas trenutak ce doci za trideset godina... Burzoazija mora biti uljuljkana u laznom osecaju sigurnosti." 1932. - Objavljene su nove knjige koje zagovaraju Novi svetski poredak: "Ka sovjetskoj Americi" Vilijema Z. Fostera (Toward Soviet America, William Z. Foster). Foster, vodja komunisticke partije SAD, napominje da ce Drzavno ministarstvo obrazovanja biti jedan od nacina da se razvije novo socijalisticko drustvo u SAD. "Novi svetski poredak" F. S. Marvina (The New World Order, F. S. Marvin), opisuje Ligu naroda kao prvi pokusaj ka Novom svetskom poretku. Marvin kaze: "Nacija se mora podrediti zahtevima covecanstva u celini". Objavljena je knjiga "Smeju li skole da grade novi drustveni poredak?" (Dare the School Build a New Social Order?). Autor DZordz Kaunts , nastavnik, tvrdi: "... ucitelji treba da streme ka moci i zatim da sto bolje iskoriste svoj polozaj" da bi " uticali na drustvene stavove, ideale i ponasanje dolazecih generacija... Razvoj nauke i tehnologije nas je uveo u novo doba u kome nezainteresovanost mora biti zamenjena znanjem, takmicenje saradnjom, vera u Boga pazljivim planiranjem, a privatni kapitalizam nekom vrstom socijalne ekonomije". 1933. - Objavljen je prvi "Humanisticki manifest". Jedan od autora, DZon Djui, poznati filozof i profesor, poziva na sjedinjavanje svih religija i "ekonomski poredak zasnovan na socijalizmu i saradnji". Drugi autor C. F. Poter je rekao 1930: "Obrazovanje je najjaci saveznik humanizma i svaka americka drzavna skola je skola humanizma. Sta moze da ucini nedeljna skola u crkvi, koja se odrzava jednom nedeljno i posecuju je samo neka deca, da obuzda plimu petodnevne skole zasnovane na humanizmu?" 1933. - Objavljena je knjiga "Oblik stvari koje ce doci" (The Shape of Things to Come) H. DZ. Velsa. Vels predvidja drugi svetski rat oko 1940., zapocet Nemacko-Poljskim sukobom. Posle 1945. doci ce do opadanja javne bezbednosti u podrucjima "inficiranim kriminalom". Plan "moderne svetske drzave" ce uspeti iz treceg pokusaja (oko 1980.), nakon nekog dogadjaja u Basri, Irak. Knjiga takodje tvrdi: "Iako je svetska vlada nastajala javno u toku nekoliko godina, iako su je se mnogi strasno

98

plasili i govorili protiv nje, ona nigde nije naisla na organizovan otpor." 1934. - Objavljena je knjiga "Stvaranje javne hijerarhije" Alis A. Bejli (The Externalization of the Hierarchy, Alice A. Bailey). Bejli je okultista ciji radovi su usmereni od njenog duhovnog vodje, tibetskog vladara [duha] DZual Kula. Bejli koristi frazu "svetlosne tacke" u vezi sa "novom grupom koja opsluzuje svet" i tvrdi da 1934. oznacava pocetak "organizovanja muskaraca i zena... u grupni rad novog poretka... sa napretkom koji definise sluzba... svet Bratstva... sile Svetlosti... i da novi svetski poredak mora da nastane osvajanjem svih kultura i civilizacija." Knjigu je objavio Lucis Trust, koji je osnovan u NJujorku kao Lucifer Publishing Company. Lucis trust je jedna od nevladinih organizacija (NGO) Ujedinjenih Nacija i imala je znacajnu ulogu na poslednjim samitima UN-a. Nekadasnji zamenik generalnog sekretara UN, Robert Meler, tvrdio je da je za stvaranje svog dela "Osnovnog svetskog nastavnog plana" (World Core Curriculum) kao osnovu koristio ucenja DZual Kula citajuci radove Alis Bejli. 1932. - Objavljen je "Mirovni plan" Margaret Senger, osnivaca americke lige za kontrolu radjanja. Ona poziva na prinudnu sterilizaciju, obaveznu segregaciju i rehabilitacione koncentracione logore za "degenerisanu stoku" u koju ubraja crnce, Hispanose, americke Indijance i katolike. 28. oktobra 1939. DZon Foster Dalas, kasnije drzavni sekretar SAD, u svom obracanju predlaze da Amerika povede ostale ka novom poretku polu-suverenih drzava koje ce pripadati jednoj ligi ili federaciji. 1939. - H. DZ. Vels u "Novom svetskom poretku" predlaze "zajednicku drzavu za ceo svet" ili "novi poredak sveta" koji se sastoji od "socijalistickih demokratija". On se zalaze za "sluzbu obaveznu za sve" i tvrdi da je "nacionalisticki individualizam... svetska bolest". U tom stilu on kaze: "Vidljiva potreba za nekom zajednickom svetskom kontrolom radi eliminisanja ratova i slabije prihvacena potreba za zajednickom kontrolom ekonomskog i bioloskog zivota covecanstva su aspekti jednog istog procesa." On predlaze da se novi poredak ostvari kroz "univerzalni zakon i propagandu (ili obrazovanje)". 1940. - Karnedzijeva zaduzbina za medjunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace) je objavila "Novi svetski poredak" koji sadrzi izabranu listu referenci za regionalne i jednu svetsku federaciju, ukljucujuci i posebne planove za uredjenje sveta posle rata. 12. decembar 1940. - DZon Aleksander poziva na stvaranje svetske federacije u clanku "Novi svetski poredak" objavljenom u Kongresnim zapisima. 1942. - Levicarski Institut za pacificke odnose (Institute of Pacific

99

Relations) objavljuje "Svet posle rata", P. Korbeta : "Svetska vlada je krajnji cilj... Mora se prihvatiti da zakon medju drzavama ima prednost nad drzavnim zakonima... Proces mora biti potpomognut brisanjem nacionalistickih tekstova koji se nalaze u skolskim knjigama i stavljanjem na njihovo mesto tekstova koji objasnjavaju prednosti svrsishodnijih asocijacija." 28. jun 1945. - Predsednik Truman podrzava svetsku vladu u svom govoru: "Bice isto tako lako da se drzave ujedine u jednu svetsku republiku kao sto je nama lako da budemo u republici Sjedinjenih Drzava." 24. oktobar 1945. - Stupa na snagu Povelja Ujedinjenih Nacija. Istog dana senator Glen Tejlor predlaze rezoluciju 183 Senata SAD, u kojoj se zalaze za stvaranje svetske republike i medjunarodnih policijskih snaga. 1946. - Alger His je izabran za predsednika Karnedzijeve zaduzbine za svetski mir. Na toj funkciji ostaje do 1949. Pocetkom 1950. on je optuzen za lazno svedocenje i osudjen na zatvor posle senzacionalnog sudjenja i saslusanja pred Kongresom u kom Viteker Cambers, bivsi urednik Tajma, svedoci da je His sa njim bio clan Komunisticke partije. 1946. - Objavljena je knjiga "Ucitelj i svetska vlast" DZoj Elmer Morgana (The Teacher and World Government, Joy Elmer Morgan), bivseg urednika Nacionalnog udruzenja za obrazovanje (National Education Association - NEA). On kaze: "U borbi za uspostavljanjem odgovarajuce svetske vlade, ucitelj... moze mnogo da ucini da pripremi srca i umove dece za globalno razumevanje i saradnju... U samom srcu svih agencija koje ce obezbediti dolazak svetske vlade mora stajati skola, ucitelj i organizovano skolstvo." 1947. - Americko obrazovno udruzenje (American Education Fellowship) , prethodno Progresivna obrazovna asocijacija (Progressive Education Association), koju je stvorio DZon Djui, poziva na: "...uspostavljanje istinskog svetskog poretka, poretka u kome ce nacionalni suverenitet biti podredjen svetskoj vlasti..." Oktobar 1947. - Vilijem Kar, zamenik sekretara NEA, pise u NEA zurnalu da ucitelji treba da: "predaju o raznim predlozima koji imaju za cilj jacanje Ujedinjenih Nacija i uspostavljanje gradjanstva sveta i svetske vlade." 1948. - "Valden II", koga je napisao bihejvioralni psiholog B. F. Skiner, predlaze "savrseno drustvo ili novi i savrseniji poredak" u kome bi decu podizala drzava a ne roditelji, tako sto bi deca od rodjenja ucila da se ponasaju samo na pozeljan nacin i imala bi samo pozeljne karakterne osobine. Skinerove ideje su kasnije siroko prihvacene, od '60-ih do '80-ih godina, kada su strucnjaci za obrazovanje razvili "Pojasnjavanje vrednosti" i "Obrazovanje bazirano na rezultatima". Jul 1948. - Ser Harold Batler u listu CFR-a, "Inostrani poslovi", vidi

100

kako novi svetski poredak dobija oblik: "Do kog stepena se zivot drzava, koje su vekovima smatrale da su jedinstvene i razlicite od drugih, moze spojiti sa zivotom drugih drzava? Koliko su drzave spremne da zrtvuju deo svog suvereniteta, bez cega inace ne bi bilo efikasne ekonomske i politicke unije?... Novi svet nastaje iz pretezno nejasnih okolnosti... i mozda ukazuje na put ka novom poretku... koji ce biti stvarni pocetak Ujedinjenih Nacija, nikad vise ugrozenih ludacima, vec naprotiv koje ce vezivati zajednicka vera." 1948. - Ser DZulian Haksli, predsednik UNESCO-a i fabijanski socijalista, poziva na radikalnu politiku eugenike u delu "UNESCO: njegova namena i njegova filozofija" (UNESCO: Its Purpose and Its Philosophy). On kaze: "Iako je tacno da ce bilo kakva radikalna eugenicka politika kontrolisanog radjanja jos godinama biti politicki i psiholoski nemoguca, od velike je vaznosti za UNESCO da uvidi da je problem eugenike najpazljivije proucen i da je javno mnenje o tome dovoljno informisano da stvari koje su sada neprihvatljive ipak postanu prihvatljive." 1948. - Strucnjaci za obrazovanje iz SAD objavili su prvu verziju "Svetskog ustava" u kome se zalazu za regionalnu federaciju u cilju stvaranja svetske federacije ili svetske vlade, tako sto bi Engleska postala clan Evropske federacije. Ovaj ustav daje za pravo "svetskom savetu" zajedno sa "komitetom cuvara" da sprovodi svetski zakon. Takodje, on sadrzi i "Uvodni deo" koji poziva sve drzave da predaju svoje oruzje svetskoj vladi, i daje za pravo ovoj "Svetskoj federalnoj republici" da preuzima privatnu imovinu za svoje potrebe. 9. februar 1950. - Potkomitet Senata za medjunarodne odnose predlaze neobavezujucu Rezoluciju br. 66, koja pocinje recima: "U cilju postizanja sveopsteg mira i pravde, sadasnja Povelja UN treba da se promeni da bi obezbedila stvaranje istinske svetske vlade." Ovu rezoluciju je prvi put predlozio senator Glen Tejlor, u Senatu, 13. septembra 1949. godine. Senator Aleksandar Vajli ju je nazvao "krajnjim ciljem kome se treba najiskrenije nadati" i dodao, "razumeo sam da je vas predlog ili da se promene Ujedinjene Nacije, ili da se promeni ili stvori svetski poredak nekom drugom konvencijom". Senator Tejlor je kasnije rekao: "Moracemo znacajno da zrtvujemo nas suverenitet u korist svetske organizacije, da bi ona mogla da skuplja porez koji joj pripada i kojim bi se izdrzavala." 12. april 1952. - DZon Foster Dalas, kasnije drzavni sekretar SAD, u govoru pred americkim udruzenjem javnih tuzilaca u Luisvilu, drzavi Kentaki, kaze da "zakoni o medjudrzavnim, bilateralnim i multilateralnim ugovorima imaju prednost nad Ustavom". On dodaje da medjudrzavni ugovori ne treba da budu u nadleznosti Kongresa, vec iskljucivo predsednika. Oni mogu da prenesu nadleznosti drzava (koje cine SAD) na federalnu vladu ili na neko medjunarodno telo, a mogu i da ospore prava koja Amerikancima garantuje Ustav. Senatski amandman koji je predlozio

101

senator DZon Briker, obezbedio bi da nijedan medjudrzavni (bilateralni ili multilateralni ugovor) ne moze da se stavi iznad Ustava, ali nije prosao jer je za njegovo izglasavanje falio jedan glas. 1954. - Holandski princ Bernard osniva Bilderberg grupu, sastavljenu od medjunarodnih bankara i politicara, koja se tajno sastaje jednom godisnje. 1958. - Objavljena je knjiga "Svetski mir kroz svetski zakon", u kojoj se autori Grenvil Klark i Luis Son zalazu da UN postanu izvrsna svetska vlast, da se preko njih izvrsi razoruzanje celog sveta i da preuzmu ulogu svetskog policajca i zakonodavca. 1959. - Savet za medjunarodne odnose (CFR) poziva na stvaranje novog medjunarodnog poretka. "Studija br. 7" od 25. novembra kaze: "...novi medjunarodni poredak mora da odgovori na teznje celog sveta za mirom, drustvenim i ekonomskim promenama... medjunarodni poredak... koji bi ukljucivao i zemlje koje sebe smatraju socijalistickim." 1959. - Proglasen je svetski Ustav i osnovan savez skupstina koji kasnije razvija "Opis svetske vlade na osnovu Ustava svetske federacije". 1959. - Objavljena je knjiga "Izazov za spoljnu politiku SAD sredinom dvadesetog veka" (The Mid-Century Challenge to U.S. Foreign Policy), uz pomoc Fonda brace Rokfeler. Ona objasnjava da SAD: "Ne mogu izbeci, i u stvari treba rado da prihvate... istorijski zadatak koji im je postavljen. To je zadatak da se pomogne u oblikovanju novog svetskog poretka u svim sferema - duhovnoj, ekonomskoj, politickoj, drustvenoj." 9. septembar 1960. - Predsednik Ajzenhauer potpisuje senatsku rezoluciju br. 170 koja promovise ideju federalne atlantske unije. Elmo Roper, istrazivac javnog mnenja i blagajnik Komiteta atlantske unije, kasnije odrzava govor pod naslovom "Cilj je vlada celog sveta" (The Goal Is Government of All the World) u kome kaze: "Postaje jasno da prvi korak ka svetskoj vladi ne moze biti zavrsen sve dok ne uznapredujemo na cetiri fronta: ekonomskom, vojnom, politickom i drustvenom." 1961. - Drzavni sekretarijat SAD stvara plan razoruzanja svih svih drzava i naoruzavanja UN. Dokument br. 7277 nosi naslov "Od rata ka slobodi: program SAD za sveobuhvatno i kompletno razoruzanje u miroljubivom svetu" (Freedom From War: The U.S. Program for General and Complete Disarmament in a Peacefull World). On opisuje trokoracni plan razoruzanja svih drzava i naoruzavanja snaga UN pri cemu u poslednjem koraku "nijedna drzava ne bi imala dovoljnu vojnu moc da se suprotstavi sve jacim mirovnim snagama UN". 1962. - Novi pozivi na stvaranje svetske federacije. U studiji "Svet pod sustinskom kontrolom Ujedinjenih Nacija", Linkoln Blumfild, clan CFR-a

102

kaze: "... ako razvoj komunistickih zemalja dozivi znacajan pad, Zapad bi mogao da izgubi motiv za stvaranje svetske vlade." Objavljena je knjiga "Buducnost federalizma" Nelsona Rokfelera. Nekadasnji guverner drzave NJujork tvrdi da sadasnji dogadjaji snazno zahtevaju "novi svetski poredak", jer se stari rusi "a novi i slobodni poredak se radja kroz borbu". Rokfeler takodje kaze da postoji: "groznica nacionalizma... [ali] nacionalna drzava postaje sve nesposobnija da obavlja svoje politicke zadatke u medjunarodnim odnosima... Ovo su neki od razloga koji nas teraju da svim snagama vodimo ka istinskoj izgradnji novog svetskog poretka... [uz] dobrovoljno sluzenje... i nasu cvrstu veru u bratstvo celog covecanstva... Mozda i pre nego sto budemo shvatili... izrasce osnove za federalnu strukturu slobodnog sveta." 1963. - DZ. Vilijam Fulbrajt, predsedavajuci senatskog Komiteta za medjunarodne odnose, govori na simpozijumu koji sponzorise Fond za republiku, levicarski projekat Fordove fondacije: "Vladu ce ubuduce birati elite... vlada koju biraju obicni ljudi je moguca, ali vrlo malo verovatna." 1964. - Objavljena je "Taksonomija obrazovnih ciljeva, prirucnik II". Autor Bendzamin Blum tvrdi: "Veliki deo onoga sto zovemo "dobro predavanje" je uciteljeva sposobnost da podstakne emocije izazivajuci ucenike da preispitaju svoja ubedjenja." NJegov metod - obrazovanje zasnovano na rezultatima (OBE), je prvo pokusan u skolama u Cikagu. Nakon pet godina, rezultati na testovima cikaskih ucenika su bili ocajni sto je razbesnelo roditelje. OBE je ostavljao pravu pustos gde god je pokusan, pod bilo kojim imenom. Istovremeno, on je postao kljucni za globaliste u cilju izmene obrazovnog sistema koji ubuduce treba da promovise promene osnovnih stavova medju ucenicima. 1964. - Objavljena je knjiga "Vizije poretka" Ricarda Vivera. On opisuje: "napredne ucitelje kao "tajno revolucionarno drustvo" ukljuceno u "sistematican pokusaj da se podriju drustvene tradicije i stavovi"." 1967. - Ricard Nikson doziva novi svetski poredak. U tekstu "Azija posle Vijetnama", u oktobarskom broju Inostranih poslova, Nikson pise o prirodnoj teznji drzava da razviju regionalnu saradnju u cilju razvoja i da to vodi ka stvaranju "novog svetskog poretka". 1968. - DZoj Elmer Morgan, bivsi urednik NEA zurnala objavljuje knjigu "Prirucnik za americke gradjane" u kojoj kaze: "Nastajanje Ujedinjenih Nacija i hitna potreba da se one preobraze u mnogo sveobuhvatniji oblik svetske vlasti, zahteva od gradjana SAD da ucine sve sto mogu u okviru svojih gradjanskih duznosti koje se prosiruju na aktivno ucesce u svetskim problemima, cime Amerikanci postaju gradjani sveta." 26. jul 1968. - Nelson Rokfeler daje podrsku novom svetskom poretku. U jednom izvestaju Asosijejted Presa, Rokfeler izjavljuje da ce "kao

103

predsednik raditi na stvaranju medjunarodnog novog svetskog poretka".

104