8/21/2019 Jesesnji Radovi u Pelinjaku

1/6

spos.info http://www.spos.info/subpages/autorske_stranice/tekst.php?id=3

Savez pelarskih organizacija Srbije

Oktobar je pravi jesenji mesec, bez obzira to je kalendarska jesen poela nekih desetak dana ranije. Karakteriuga osetni padovi temperature u odnosu na Septembar, kao i manji broj sunanih dana. Meutim, deava se izadravanje stabilnog vremena i to naroito u njegovoj prvoj polovini. Onda dnevne temperature mogu biti i preko26 - 27 to je, za to doba godine dosta toplo vreme i u narodu je poznato kao Miholjsko leto. I pored takvih lepihdana, none temperature mogu da padnu nekada i na oko 10 - 12. Takoe, u ovom periodu imamo i viepadavina kao i dana sa veim duvanjem vetra (vetrova), pa nam je i to neka od opomena da nam se blii zimskiperiod. Pele, kao nepogreivi meteroolozi oseaju sve te promene u prirodi pa svoj nain ivota maksimalnousaglaavaju sa svim tim promenama.

Radovi poput zamene matica, skladienje medinjih nastavaka (magacin, nadstrenica, ispod konice ploditakao tzv. duboka podnjaa) , blagovremeni pregled svih pelinjih zajednica (drutva, nukleusi), dopunaplodinog prostora kvalitetnom hranom (medno-eerni sirup), kao i prvi deo tretmana protiv varoe (zavrava seoksalnom kiselinom), trebalo je da budu zavreni u prethodnih nekoliko meseci (jul, avgust i septembar). Praksa

e pokazala, da se veina greaka napravljena nebrigom pelara u ovim mesecima teko ili u najgorem sluajunikako ne nadoknauje, pa eventualne greke koje smo (ako smo) napravili nikako ne smemo da ponovimo iduegodine.

Bez obzira to veina pelara zna ta im valja initi u gore navedenim mesecima, ja u izneti moju pripremu zadobro (kvalitetno) zimovanje pela. U nju spadaju:

a) Zdrava ijaka drutva sa kvalitetnom maticom u veini sluajeva dobijenoj sopstvenom proizvodnjom na svompelinjaku (sistem presaivanja, matinjaci tihe smene).

b) Dobra, vie nego dovoljna zaliha kvalitetnehrane pravilno rasporeeneu konicama.

c) Pravilna ventilacija u konicama za jesenje zimski period.

a-1) Nauno je dokazano da samo jaka drutva mogu ak i u slabijim godinama po prinosu da donesu pelaru(kao i za sebe) odgovarajuu koliinu meda. Naravno, po pravilu to su ona drutva koja prosto kipe od pela.

Takva drutva su i zdrava, jer samo vitalne zajednice mogu da buduimune na pojedine bolesti koje po pisano-nepisanom pravilu uvekpogode srednje jaka a posebno slaba drustva. Po meni, za jakuzajednicu (osim kvalitetne konice, saa itd.), najveu zaslugu imanjeno velianstvo matica. Odavno postoji izreka koja kaze: Kakva

matica, takva i konica.

Matice, nadam se kao i veina pelara ne delim na mladei stare,ve iskljuivo na visokoproduktivne (kvalitet i koliina legla i pela) iloe. Od kvaliteta matice upravo zavisi sa kojom koliinom jesenje-zimskih pela ulazimo u period zazimljavanja.

Zdravim zajednicama smatram sve one zajednice koje nisu obolele od nekih bolesti (nozema, kreno leglo,am.kuga) i koje su oiene veim delom od krpelja ispred perioda koji prethodi odgajanju zimskih pela. Namom pelinjaku u toku aktivne sezone za suzbijanje varoe koristim patete Apigarda koje najveu efikasnostimaju u periodu od 15.07. pa do 15.08. Svaka moja konica ima napravljen odgovarajui drveni ram-prsten visine

50 mm i spoljnjih dimenzija konice, pa u njemu po potrebi mogu da osim Apigarda dodajem i pogae koje nemoraju biti standardne debljine, kao i spajanjem takva dva prstena prostor za hranilice u kojima za par danamogu da dodam eljenuili potrebnu koliinu medno-eernog sirupa.

Naravno, uz sve mere predostronosti (grabe). Prve lepe dane oktobra koristim za kontrolno tretiranje nekim

http://www.spos.info/subpages/autorske_stranice/tekst.php?id=3http://www.spos.info/

8/21/2019 Jesesnji Radovi u Pelinjaku

2/6

od dimnih sredstava, uz obavezno itanje fijoka ispod mreastih podnjaa, da bih zavrni tretman obavio saoksalnom kiselinom koju vie godina koristim i sa ijom sam efikasnou potpunozadovoljan. Sa ovim nainom rada, pele koje su se izlegle u pripremnom periodu zaesenje-zimski period imaju veu masu tela, drelne lezde su im razvijenije, imajuuveano masno tkivo kao i ukupnu koliinu rezervnih hranljivih materija. Utvreno jeda tako odnegovane i neizraene pele mogu da ive oko 150 180 dana. Naravno,za to treba da zahvale neueem u negovanju legla kao i sakupljanju i preradinektara, odnosno to je jo gore preradom dodatog sirupa ili pogaa (iz nude) kad im

vreme nije. Po pravilu (bar je kod mene tako), jake zajednice imaju (u zavisnosti odtipa konice) izmeu 8 i 10 ulica dobrozaposednutih sa pelom to bi po teini trebaloda iznosi nekih 2,5 2,8 kg. pela u oktobru.

b-1) Pod pojmom dobre (na koliinu) i pravilno rasporeene hranepodrazumevaju se optimalne koliine meda kao i polena perge. Kao i usvemu, pa i u ovome postoje razna miljenja o idealnoj koliini hrane.Raspon je irok i kree se od oko 15tak pa do 30 kg. hrane. Po meni jenajbolje da svaki pelar shodno lokaciji pelinjaka kao i nadmorskoj visinikroz iskustvo (tue ili svoje) doe do potrebnog optimuma hrane sa kojim e

mu pele uspeno ui u jesenje zimski period. to se mene lino tie,zastupam tezu da hrane (med, polen) uvek treba da bude u neto veojkoliini, poto med osim uloge hrane ima i ulogu grejnog tela. Sve mojezajednice ulaze u jesenji period sa oko 22 28 kg. hrane a u zavisnosti odtoga da li su uzimljene u DB-10 ili DB-12 konicama. Hrana u konicama osim ukoliini, mora da bude i pravilno rasporeena. Poto na svom pelinjaku drimizuzetnojaka drustva (nisam selei pelar), u velikom broju sluajeva (90%)nemam potrebe za naknadnim preureivanjem. Odreeni deo pelara smatra aposebno s poetkom jeseni da e nekim svojim rasporedom pomoi pelinjemdrutvu pa razmetaju ramove mislei da im tako pomau. Ja smatram da je tuvea teta nego korist jer samo pela (drutvo), a pogotovu jaka i vitalna najboljezna da napravi idealan raspored u konici i to tako da uz ramove sa bogatommednom kapom i buduim zimskim klubetom budu ramovi puni perge i meda kao iramovi zaliveni medom. Ako sam u situaciji da moram da izvrim preureivanjelegla onda to inim najkasnije do 20. avgusta. Sa tim rasporedom i ulaze uuzimljavanje. To izgleda ovako:

- sa desne strane dva puna rama sa medom,

- ram bogat sa cvetnim prahom pergom,

- dobri ramovi (sa kvalitetnim radilikim saem u izvoenju nekoliko generacija pela, tzv.toplo sae) sa leglom i bogatom mednom kapom irine najmanje 10 12 cm. (irina dobreake),

- ram sa medom i cvetnim prahom pergom,

- ram bogat sa medom,

- par ramova u kojima ima hrane (meda) ali koji e u prolee zbog starosti bitimenjani pretopljeni

Na ovaj nain pelinje klube ulazi u jesenje zimski period u centralnom delu

(izvoenje poslednjeg legla) konice sa obiljem hrane koju dohvata perifernideo klubeta (postoji centranlni i periferni deo klubeta). Bez obzira na dovoljnukoliinu hrane svaka moja zajednica u jesenjem periodu dobija po jednukvalitetnu pogau.

8/21/2019 Jesesnji Radovi u Pelinjaku

3/6

Moja iskustva sa pogaama su sledea:

- nikada je ne dajem iz nude,

- iskljuivo mi slui radi dopune hrane sa lekovitim komponentama,

- moje energetsko-proteinsko-vitaminske pogae imaju u sastavu: med, polen,prirodni jod, kobalt-hlorid, selen, kvasac, eer u prahu

Med, polen kao i prirodni jod su iskljuivo moji proizvodi, zdravstveno

kontrolisani, tako da po pele ne predstavljaju nikakvu opasnost.Ekstrat prirodnog joda dobijam potapanjem mladih oraia u med, azatim to u tegli sa zavezanom gazom stoji na sunanom mestuodreeno vreme sve dok se oraii ne stope. Sa ovim dodatkomsam eliminisao nozemu tako da nikakva druga gotova sredstva(nozecid, fumagilin, urotropin) ne koristim. Jaka drutva (a samo takvauzimljavam) ovakvu pogau obriu za nekoliko dana. Takoe, nikada usvojim pogaama nisam koristio sojino brano. Mislim da ovakve pogae

(sopstveni proizvod) po svom sastavu ne mogu da tete pelinjimzajednicama, a moje iskustvo sa njima je odlicno.

Napomena: Po Lebedevu 1 kg. pogae iz nude oslabi zajednicu za jednu ulicu pela.

Davanje ovakvih pogaa u jesenjem periodu mi odgovara i zbog toga sto u neposrednoj blizini pelinjaka imamveliki kompleks hrastove ume, tako da nije retka pojava unoenja neke koliine medljike u konicama, a zna sekakav je njen potencijalni uticaj na zimovanje pelinjih drutava.

c-1) Odreivanje pravilne ventilacije je od velikog, pa ak i izuzetnog znaaja zauspeno zimovanje pelinjih zajednica. Mnogi, a posebno mlai pelari poetnici

neopravdano strahuju da e im se pelinje zajednice tokom jesenje zimskogperioda smrznuti, pa pelinjim zajednicama ostavljaju minimalne otvore (neki samoleta) na konicama. Nauno je dokazano da ni jedno pelinje drutvo nee uginuti odhladnoe ako su dobro opremljena sa hranom i zdrava. Kod onih drutava, gde jeloa ventilacija, obavezno se pojavljuje preterana vlanost vazduha u konici, a gdee tolika vlaga obavezno se javlja znojenje konice, buavost ramova i naravnobolest drutva sa esto fatalnim krajem. Moja leta na konicama su otvorenaadekvatno jaini drutva i to po sistemu broj zaposednutih ulica puta 1,5 cm toznai, da su mi leta otvorena nekih 12 15 cm. to se visine leta tie kod mene su uesenje-zimskom periodu na visini od 6 mm pa je ulaz glodara (mi, rovica)potpuno eliminisan. Drugi otvor (otvori) na konicama nalaze se ispod krovova napoklopnim daskama i predstavljaju tzv. mranu ventilaciju. Uvek se po pravilunalaze na prednjem delu poklopne daske (na prvoj treini duine poklopne daske).Kod svih mojih konica u krovu-zbegu imam i bone otvore (po jedan sa strane) sarupom 2 cm. koji su sa unutranje strane krova-zbega prekriveni paretommreice sa okcima 3x3 mm pa uvek u krovnom delu imam blagu cirkulaciju vazduha.

Prilikom utopljavanja konica na novinskoj hartiji krunom zumbom buim onolikootvora na hartiji koliko ih ima na poklopnim daskama. Kod mene su dva otvora. Nataj nain postiem dobru ventilaciju u konicama pa viak pare preko krova-zbegaizlazi van tako da u konicama nemam vlagu i buanje krajnjih ramova. Takoe,

dobru ventilaciju u konicama postiem i time to ispod svakog plodita imammedini nastavak koji za vreme jesenje-zimskog perioda predstavlja tzv. duboku podnjau.

Ako su ova tri uslova ispunjena onda nam u oktobru ostaju jo neki manji radovi poput: stavljanje eljeva na letakonica, provera ispravnosti konica (naroito podnjaa i krov), provera postolja na kojima stoje konice,

8/21/2019 Jesesnji Radovi u Pelinjaku

4/6

nivelacija konica za jesenje-zimski period, borba sa osama i strljenovima, borba sa pticama pelaricama,zatita konica od una i detlia i provera ispravnosti ograde na pelinjaku.

* Sa poetkom oktobarskih dana, none temperature padaju po nekada i ispod

12. Na tim temperaturama pele ve poinju da ulaze u sastav klubeta pa supoletaljke (leta) bez zatite od pela. Takve situacije mievi i rovice rado koriste panesmetano ulaze u konice. Mislim da je mali broj pelara kome se pelinjak

(pelinjaci) nalazi u sklopu kue. Vecini nas, a takav je sluaj i samnom se nalazena manjoj ili veoj udaljenosti od mesta stanovanja.Obino se pelinjaci granie sa poljima zasejanimpoljoprivrednim kulturama (penica, kukuruz) ili uz iviceveih ili manjih uma. Takve povrine su idealna stanitaza miolike glodare, a posebno za umskog i poljskogmia, kao i rovicu. Svaka od gore navedenih tetoinamoe sa ulaskom u konice da napravi tetu koja se neesto zavrava gubitkom drutva, upropaenim saem iuprljanom konicom. Da se to ne bi desilo, postojeodgovarajui eljevi koji se poetkom jeseni stavljaju naleta konice i kroz koje tetoine ne mogu da prou. Namom pelinjaku je zatita od miolikih glodara reena maksimalnomhigijenom pelinjaka (uvek pokoena trava) tokom cele godine,stavljanjem eljeva sa visinom od 6 mm. svojeruno napravljenim iprilagoenim letnjim (sa veom irinom i visinom), kao i upotrebomivih miolovki, a to su make. One su tu preko cele godine potosam i ja svakodnevno tamo (radovi oko pela, volim prirodu, strastvenisam lovac) pa problem te vrste uopte nemam. Upotreba bilo kakvihotrova za glodare na mom pelinjaku ne dolazi u obzir.

* to se tie ispravnosti konica najvie panje treba posvetiti podnjaii krovu. Podnjae, a pogotovu od punog drveta vremenom, a posebnoako nisu dobro nivelisane pa u njih ulazi voda (umesto da izae zbognagnutosti) hoe da trunu. Na tako ranjiva mesta se stvaraju vei ili manji otvori kojemievi jedva ekaju da bi uli, pa se mnogi pelari iznenade kada u prolee bez obzira nastavljene eljeve zateknu nezvane goste u konicama. Krov, takoe vazan deo konice,mora uvek da bude ispravan da ne bi kia ili kasnije otopljeni sneg pravili problema krozpreveliku vlagu. Kod onih pelara (a nadam se da ih je sve vie) ije su konice iz delova iprecizno izraene uvek treba imati nekoliko podnjaa i krovova u rezervi, pa ako se i otkrije(na vreme) neki nedostatak lako ih je promeniti. Veliki faktor sauvanosti podnjaa

(posebno drvenih) ini i pravilna odignutost od zemlje. Na mom pelinjaku je odignutost odzemlje izmeu 40 50 cm.

* Postoje razna miljenja o postoljima vezana oko njihovog izgleda kao i materijala od kogasu napravljena. Po meni je najvanije da su bez obzira na izgled i materijal postoljastabilna, da se ne klatei da na njima konice stabilno stoje. Na mom pelinjaku konicesu postavljene (najvei broj) na betonske blokove (irina bloka 20 cm, duzina 45 cm) prekokojih se nalaze metalne ofarbane cevi promera 4x4 cm. Visina do podnjaa konica odzemlje iznosi izmeu 40 i 50 cm u zavisnosti od terena i nivelacije. Smatram da su ovakvapostolja sa ovakvim materijalom izuzetno jaka i stabilna jer na sebi nose veliki brojkonica. Takoe, deo postolja mi je od bagremovog drveta. Stubovi su dimenzija 8x8 cm

preko kojih dolaze tafne dimenzija 8x5 cm. Za stubove i tafne koristio sam najtrajniji deo drveta tzv. "srce". Deostubova koji ulaze u zemlju je impregniran tzv. preraenim uljem. Ovakva postolja imaju dugi vek trajanja.

8/21/2019 Jesesnji Radovi u Pelinjaku

5/6

* Konice koje se nalaze na postolja treba postaviti tako da budu u blagonagnutom poloaju za vreme jesenje-zimskog perioda. To se najbolje i najtanijepostie libelom. Koristi od ovog malog posla su velike jer sva voda koja na bilokoji nain ue u unutranjost konice polako iscuri kroz leto. Ovo posebno koristipelarima ije su podnjae od punog drveta. Konica nagnuta nazad pa ak i uvodoravnom poloaju zadrava vodu na podnjai tako da to teti i njoj i pelama.

* S poetkom jeseni ose i strljenovi su jo u punoj aktivnosti. Efikasna zatita od

njih se svodi na unitavanje njihovih gnezda u blizini pelinjaka uz sve mereopreza i po pelara (ubodi) i po prirodu (opasnost od poara ako se koristi vatra) ipostavljanje flaa na odgovarajui broj konica sa poznatim sadrajem u njima(pivo, sire, kvasac). Na mom pelinjaku zbog blizine ume ima dostastrljenova, meutim, veliki broj njih sam uspeo da eliminiem obinim reketom zabadminton ija je povrina protkana strunom sa dovoljno sitnim okcima da trljenakoji leti ispred ulaza konice jo nisam promaio.

* Na svom jelovniku od ptica pelu imaju laste, pelarice, senice, vrapci, une idetlii. Neke od navedenih ptica se hrane pelama onda kada im je glavna hrana(razni crvii, bubice, larve insekata) u nedostatku (senica, detli, una, vrabac...)dok se neke od njih kao to su laste i pelarice hrane pelama redovno. Njihhvataju u letu. Laste naroitu tetu mogu da nanesu pelaru za vreme parenjamatica a pogotovu gde je lociran veliki broj oplodnjaka. Nije redak sluaj da semnoge matice zahvaljujui njima ne vrate sa parenja. Meutim, to nije nita uporeenju sa pelaricama. Veliki deo pelara verovatno nikada nije imao priliku davidi pelarice. Utoliko bolje po njih. Ni lepe ptice, a ni vee tetoine za pelinjuzajednicu. Samo ime joj govori ta joj je osnovna hrana. Jedna pticamoe dnevno da pojede ak i do 250 pela. Najveu tetu mogu danaprave pred jesenju seobu a to je kraj septembra i poetak oktobra.Poto uvek nadleu pelinjake u jatima (u jatu moe biti i do stotinak

ptica) nije teko izraunati koliko jedna dnevna poseta pelinjaku kota,a to nije jedan dan nego vie. Ja imam tu sreu da svake godine imamu veem ili manjem obimu najezdu pelarica. U tih desetak dana prednjihovu seobu gledam da obavezno budem na pelinjaku i uz upotrebupetardi i lovake puke sa patronama bez samenog punjenja ipakuspevam da smanjim broj napada u toku dana.

Napomena: Pelarica spada u zatiene vrste ptica i kao takvu titi je Zakon o lovstvu(Sl. glasnik R. Srbije br. 101/2005, lan 4 taka 2) i Pravilnik o visini tete zaprotivzakonito ulovljenu ili na drugi nain unitenu divlja ((Sl. glasnik R. Srbije br.

60/2006, lan 2, taka 6).

Svim kolegama pelarima koji ele nesto vie da saznaju o ovoj ptici preporuujemodlian tekst u asopisu Pelarbr.10 iz 2004. godine.

* Detlii i une po pravilu mogu priiniti tetu na pelinjaku u kasnijem jesenje-zimskom periodu. S obzirom na jak kljun vrlo lako mogu da naprave rupu na konicikroz koju e lepljivim jezikom hvatati pelu jednu po jednu. Spas od ovih takoezakonom zatienih ptica je u postavljanju raznih plailica, redovnom obilaskupelinjaka kao i upotrebi nekih pirotehnikih sredstava (petarde).

* Takoe u skladu jesenjih radova spada i provera ispravnosti ograde na pelinjaku.Pored apsolutne higijene (uredno pokoen pelinjak), lino smatram da je potrebno ograditi adekvatnimmaterijalom pelinjak i s vremena na vreme proveriti ispravnost ice, stubova, talpi Ako je neki od stubova(obino drveni) zreo za zamenu sada je upravo vreme da se zameni a ica na ogradi kao i mrea zategne.Samo ispravna ograda moe da zatiti pele u toku zimovanja od upada domae stoke, a takoe i nekih divljih

8/21/2019 Jesesnji Radovi u Pelinjaku

6/6

ivotinja (zec, lisica a negde i medved). Na kraju, propisno ograen pelinjak sa uredno pokoenom travom,ofarbanim konicama i dobrim i stabilnim postoljima izgleda vizuelno jo lepe iatraktivnije.

Oktobar je mesec sa mnogobrojnim pelarskim manifestacijama. Treba im

prisustvovati ili uestvovati u njima. Takoe mnoga drutva pelara poinju sa

esenje-zimskim ciklusom predavanja. Po mogustvu treba ii na predavanja,

itati strunu pelarsku literaturu, pa ako je sve u najboljem redu ostaje nam da

uz lepu romansu Jesen stie, dunjo moja poelimo naim pelama tihu iblagu jesen i miran i spokojan zimski san.