Slavica Dragosavac je tokom

profesionalnog rada realizovala veliki broj projekata iz oblasti dizajna, advertajzinga i vizuelnih um

etnosti. Izlagala je samostalno i na više od 50 grupnih

izložbi u zemlji i inostranstvu. Radila je na poziciji art direktora u agencijam

a Saatchi & Saatchi

i McCann Erickson u Rim

u i kreativnog direktora u agencijama O

gilvy i Draft FCB u Beogradu.

Kao kreativni direktor osvojila je više nagrada m

eđu kojima su G

rand Prix na festivalu Zlatni petao / serija bilborda W

iener Stadtische osiguranje, prva nagrada / Maxim

pozivnica, prva nagrada / kalendar W

iener Stadtische, prva nagrada / kalendar Om

Ogilvy na izložbi kalendara u

Novom

Sadu i prva nagrada UEPS-a za Ball Packaging prom

otivne aktivnosti. D

iplomirala je i m

agistrirala na Fakultetu primenjenih um

etnosti u Beogradu i dobitnik je

nagrade Rista i B

eta Vukanović. Specijalizirala je u Rim

u kao stipendista Vlade republike

Italije. Od 2009. radi kao docent na Fakultetu um

etnosti u Nišu, na predm

etu Plakat, Odseka

za grafički dizajn.

RAD

OV

I U N

AST

AJA

NJU

U sv

ojoj

, sad

a ve

ć ku

ltnoj

kni

jizi D

izaj

n i z

loči

n, H

al F

oste

r u n

izu

esej

a op

isuje

utic

aj

adve

rtajz

inga

i ko

nzum

eriz

ma

na u

met

nost,

arh

itekt

uru

i diz

ajn,

kon

statu

jući

da

su se

star

e ra

spra

ve o

utic

aju

i raz

lici e

stetsk

og i

upot

rebn

og d

anas

pot

puno

izgu

bile

na

znač

aju

i uto

pile

u

kom

erci

jaln

om k

arat

keru

savr

emen

og d

ruštv

a. I

dok

su se

um

etni

ci m

oder

ne u

glav

nom

su

prot

stavl

jali

zaht

evim

a in

dustr

ije i

građ

ansk

og k

onfo

rmiz

ma,

dan

ašnj

i um

etni

ci i

diza

jner

i vi

še i

ne p

ruža

ju o

tpor

i žr

tvuj

u sv

oje

idej

e i a

utom

oniju

jedn

oj g

loba

lnoj

man

ipul

aciji

koj

a do

lazi

pre

sveg

a od

indu

strije

zab

ave.

Hip

erre

alno

st sv

eta

u ko

me

živi

mo

i zna

čaj k

oji j

e el

ektro

nska

slik

a na

met

nula

suzi

la je

pro

stor d

elov

anja

i og

rani

čila

upo

trebu

kak

o te

hnik

a,

tako

i m

edija

ali

i stv

ari k

oje

izla

ze iz

osp

ega

diza

jnira

nog

i mas

ovno

pro

izve

deno

g.

Foto

graf

ija i

graf

ička

um

etno

st u

posle

dnje

vre

me

posta

ju sv

e uz

budl

jivije

pod

ručj

e sa

vrem

ene

umet

nosti

unu

tar k

ojih

se te

mat

izuj

u pr

oble

mi s

avre

men

og d

ruštv

a i k

ultu

re.

Posta

vlja

jući

feno

men

pro

izvo

dnje

i pe

rcep

cije

slik

a u

sred

ište

svog

inte

reso

vanj

a, S

lavi

ca

Dra

gosa

vac

se u

svoj

im ra

dovi

ma

foku

sira

na k

orišć

enje

sam

ih te

hnol

ogija

štam

pane

slik

e al

i i n

a pr

oces

rada

koj

i pra

ti na

stana

k je

dnog

um

etni

čkog

del

a.

Rado

vi S

lavi

ce D

rago

sava

c ja

sno

su g

rupi

sani

u tr

i poj

edin

ačne

cel

ine,

koj

e su

isto

vrem

eno

međ

usob

no p

ovez

ane.

Prv

u či

ne p

laka

ti na

stali

za v

rem

e bo

ravk

a u

Italij

i, ka

o je

dan

spec

ifiča

n ob

lik iz

raža

vanj

a i u

met

niči

n po

kuša

j da

se n

a ov

om v

eom

a za

htev

nom

pol

ju

ostv

ari c

elin

a ko

ja iz

lazi

iz o

kvira

čist

o gr

afič

kog.

Dru

gu c

elin

u či

ne ra

dovi

nas

tali

inte

rven

cijo

m n

a of

setn

oj p

loči

i tre

ću, s

impl

ifiko

vani

aps

trakt

ni c

rteži

gva

šom

ura

đeni

na

obič

nom

A4

form

atu.

Sve

tri c

elin

e za

prav

o po

vezu

je sa

ma

met

odol

ogija

gra

fičke

slik

e.

Crte

ž je

ovd

e sh

vaće

n ka

o te

mel

j sva

ke p

reds

tave

, on

je u

rado

vim

a Sl

avic

e D

rago

sava

c sv

eden

na

znak

, ofo

rmlje

n lin

ijom

kao

osn

ovni

m sr

edstv

om, a

li i b

lagi

m in

terv

enci

jam

a u

vidu

bris

anja

bel

om b

ojom

ili k

orek

toro

m k

oje

doda

tno

nagl

ašav

aju

fragi

lnos

t pre

dsta

ve.

Ova

ogo

ljeno

st je

prim

etna

i u

drug

oj c

elin

i, of

setn

im p

loča

ma,

u k

ojoj

je sl

ika

“zau

stavl

jena

” u

svoj

oj ru

dim

enta

rnoj

fazi

, tre

nutk

u pr

ed sa

m u

laza

k u

štam

pu.

Velik

i for

mat

i pla

kata

zap

ravo

pre

dsta

vlja

ju v

rhun

ac ir

onič

nog

sagl

edav

anja

odn

osa

slike

i stv

arno

sti. F

otog

rafij

e pe

jzaž

a ra

đene

dig

italn

om k

amer

om d

elim

ično

su p

rekr

iven

e ta

kođe

de

limič

no p

rovi

dnim

pap

irom

, for

mira

jući

tako

kol

až n

a ko

ji je

kao

osn

ovu

posta

vlje

n gr

afič

ki z

nak

- crte

ž. Z

anim

ljivo

je n

apom

enut

i da

je i

sam

pro

vidn

i pap

ir ta

ko o

brađ

en d

a fo

rmira

crte

ž po

sebi

. Raz

ličiti

ele

men

ti ko

laža

form

iraju

slož

enu

ispre

plet

anu

struk

turu

koj

a m

omen

taln

o uv

lači

pos

mat

rača

u sa

gled

avan

je in

triga

ntne

viz

ueln

e pr

edsta

ve. O

vako

fo

rmira

nu p

reds

tavu

upo

tpun

java

, nat

pis “

wor

k in

pro

gres

s” re

ferir

ajuć

i na

već

istor

ijsku

pr

aksu

ova

kvih

rado

va a

li ist

ovre

men

o i k

orist

eći g

a da

eks

plic

itno

nazn

ači i

deju

slik

e ka

o pr

oces

a, k

ao k

ontin

uira

nog

upisi

vanj

a i u

čita

vanj

a zn

ačen

ja.

Slav

ica

Dra

gosa

vac

u sv

ojoj

um

etni

čkoj

pra

ksi p

olaz

i od

pret

posta

vke

da p

olje

nje

nog

rada

ni

je u

napr

ed d

efin

isano

i od

ređe

no. N

jeni

rado

vi su

reda

k slu

čaj u

koj

ima

imag

inac

ija i

umet

ničk

a slo

boda

form

iraju

pre

dsta

vu k

oja

pruž

a m

oguć

nost

za ra

zlič

ita tu

mač

enja

i sa

gled

avan

ja. O

na se

poi

grav

a se

slik

om k

ao ta

kvom

obo

gaću

jući

nje

n sp

ekta

r, in

terv

enišu

ći

na n

joj m

enja

jući

nje

n vi

zuel

ni k

od. K

orišć

enje

m ra

zlič

itih

tehn

ika

i met

oda

izlo

žba

koja

je

pred

nam

a je

i m

ali e

gzem

plar

svih

prip

rem

nih

proc

esa

i rad

nji k

oji s

u sa

stavn

i deo

nas

tana

ka

neko

g ra

da a

li i f

inal

nog

proi

zvod

a u

oblik

u je

dne

konc

eptu

alno

dob

ro z

amišl

jene

izlo

žbe.

Saša

Janj

ić

Izdavač: Grafički kolektiv B

eograd, Obilićev venac 27

tel / faks: 2627785, 3285923graficki@

eunet.rs, ww

w.grafickikolektiv.orgU

rednik: Ljiljana Ćinkul

Um

etnički savet: Branim

ir Karanović, B

iljana Vuković,

Dim

itrije Pecić, Vladim

ir Veljašević i Jelena Jocić

radovi u

nastajanju Slavica D

ragosavac30. septem

bar - 12. oktobar 2013.

30. septembar - 12. oktobar 2013. Gаlerijа Grаfički kolektiv Beogrаdradovi u nastajanju Slavica Dragosavac

Slavica Dragosavac je tokom profesionalnog rada realizovala veliki broj projekata iz oblasti dizajna, advertajzinga i vizuelnih umetnosti. Izlagala je samostalno i na više od 50 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radila je na poziciji art direktora u agencijama Saatchi & Saatchi i McCann Erickson u Rimu i kreativnog direktora u agencijama Ogilvy i Draft FCB u Beogradu. Kao kreativni direktor osvojila je više nagrada među kojima su Grand Prix na festivalu Zlatni petao / serija bilborda Wiener Stadtische osiguranje, prva nagrada / Maxim pozivnica, prva nagrada / kalendar Wiener Stadtische, prva nagrada / kalendar Om Ogilvy na izložbi kalendara u Novom Sadu i prva nagrada UEPS-a za Ball Packaging promotivne aktivnosti. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i dobitnik je nagrade Rista i Beta Vukanović. Specijalizirala je u Rimu kao stipendista Vlade republike Italije. Od 2009. radi kao docent na Fakultetu umetnosti u Nišu, na predmetu Plakat, Odseka za grafički dizajn.

Izdavač: Grafički kolektiv Beograd, Obilićev venac 27tel / faks: 2627785, 3285923graficki@eunet.rs, www.grafickikolektiv.orgUrednik: Ljiljana ĆinkulUmetnički savet: Branimir Karanović, Biljana Vuković, Dimitrije Pecić, Vladimir Veljašević i Jelena Jocić

radovi u nastajanju Slavica Dragosavac30. septembar - 12. oktobar 2013.

RADOVI U NASTAJANJU

U svojoj, sada već kultnoj knijizi Dizajn i zločin, Hal Foster u nizu eseja opisuje uticaj advertajzinga i konzumerizma na umetnost, arhitekturu i dizajn, konstatujući da su se stare rasprave o uticaju i razlici estetskog i upotrebnog danas potpuno izgubile na značaju i utopile u komercijalnom karatkeru savremenog društva. I dok su se umetnici moderne uglavnom suprotstavljali zahtevima industrije i građanskog konformizma, današnji umetnici i dizajneri više i ne pružaju otpor i žrtvuju svoje ideje i automoniju jednoj globalnoj manipulaciji koja dolazi pre svega od industrije zabave. Hiperrealnost sveta u kome živimo i značaj koji je elektronska slika nametnula suzila je prostor delovanja i ograničila upotrebu kako tehnika, tako i medija ali i stvari koje izlaze iz ospega dizajniranog i masovno proizvedenog. Fotografija i grafička umetnost u poslednje vreme postaju sve uzbudljivije područje savremene umetnosti unutar kojih se tematizuju problemi savremenog društva i kulture. Postavljajući fenomen proizvodnje i percepcije slika u središte svog interesovanja, Slavica Dragosavac se u svojim radovima fokusira na korišćenje samih tehnologija štampane slike ali i na proces rada koji prati nastanak jednog umetničkog dela. Radovi Slavice Dragosavac jasno su grupisani u tri pojedinačne celine, koje su istovremeno međusobno povezane. Prvu čine plakati nastali za vreme boravka u Italiji, kao jedan specifičan oblik izražavanja i umetničin pokušaj da se na ovom veoma zahtevnom polju ostvari celina koja izlazi iz okvira čisto grafičkog. Drugu celinu čine radovi nastali intervencijom na ofsetnoj ploči i treću, simplifikovani apstraktni crteži gvašom urađeni na običnom A4 formatu. Sve tri celine zapravo povezuje sama metodologija grafičke slike. Crtež je ovde shvaćen kao temelj svake predstave, on je u radovima Slavice Dragosavac sveden na znak, oformljen linijom kao osnovnim sredstvom, ali i blagim intervencijama u vidu brisanja belom bojom ili korektorom koje dodatno naglašavaju fragilnost predstave. Ova ogoljenost je primetna i u drugoj celini, ofsetnim pločama, u kojoj je slika “zaustavljena” u svojoj rudimentarnoj fazi, trenutku pred sam ulazak u štampu. Veliki formati plakata zapravo predstavljaju vrhunac ironičnog sagledavanja odnosa slike i stvarnosti. Fotografije pejzaža rađene digitalnom kamerom delimično su prekrivene takođe delimično providnim papirom, formirajući tako kolaž na koji je kao osnovu postavljen grafički znak - crtež. Zanimljivo je napomenuti da je i sam providni papir tako obrađen da formira crtež po sebi. Različiti elementi kolaža formiraju složenu isprepletanu strukturu koja momentalno uvlači posmatrača u sagledavanje intrigantne vizuelne predstave. Ovako formiranu predstavu upotpunjava, natpis “work in progress” referirajući na već istorijsku praksu ovakvih radova ali istovremeno i koristeći ga da eksplicitno naznači ideju slike kao procesa, kao kontinuiranog upisivanja i učitavanja značenja. Slavica Dragosavac u svojoj umetničkoj praksi polazi od pretpostavke da polje njenog rada nije unapred definisano i određeno. Njeni radovi su redak slučaj u kojima imaginacija i umetnička sloboda formiraju predstavu koja pruža mogućnost za različita tumačenja i sagledavanja. Ona se poigrava se slikom kao takvom obogaćujući njen spektar, intervenišući na njoj menjajući njen vizuelni kod. Korišćenjem različitih tehnika i metoda izložba koja je pred nama je i mali egzemplar svih pripremnih procesa i radnji koji su sastavni deo nastanaka nekog rada ali i finalnog proizvoda u obliku jedne konceptualno dobro zamišljene izložbe.

Saša Janjić