Evolucija modela i trendovaSobna vrata

Piše: Jelena Mitrović

print&web izdanje

Prozori&Vrata • novembar 2015 • broj 14 • www.prozorivrata.com14

materijal ulazi i staklo, pa smo tako pored

potpuno drvenih dobili i nekoliko modela u

kombinaciji drvo-staklo: sa drvenim ramom i

staklom celom dužinom (uglavnom su korišćena

kao kuhinjska), i ona sa zastakljenom gornjom

polovinom u dve varijante - jednodelno zastakl-

jena i sa tri staklena segmenta, koja su se koristi-

la za sve ostale prostorije. Kada su bile u pitanju

spavaće sobe na stakleni deo su navlačene

zavese, ali generalno treba reći da su, uprkos

popularnosti, ova vrata definitivno jako loš izbor

za sobu za ličnu upotrebu kakva je spavaća, jer

joj umnogome oduzimaju od intimnosti.

No, kako je rasla potražnja, tako se počela

smanjivati količina sirovina, te je bilo neophod-

no proizvesti jeftiniju zamenu. Adekvatno rešen-

je za sve potrošače koji su hteli vrata koja će ipak

vrata mogla da se stekne slika o tome kom

društvenom staležu pripada vlasnik kuće. U

svom prostijem obliku jedva da su bila obrađena,

uglavnom se radilo o grubo sečenim daskama od

sirovog drveta. Sasvim logično, imajući u vidu da

ih je za sopstvene potrebe pravio seljak koji je

drvo posekao u obližnjoj šumi, i koji nema ni

vremena da se posveti njihovoj izradi, a ni novca

da taj posao prepusti profesionalcu.

U slučaju bogatih, radilo se o dvokrilnim

vratnicama od punog drveta, brižljivo lakiranog

naročitim smolama koje su ga uspešno štitile od

štetočina i čiji jesastav u mnogim slučajevima

ostao tajna majstora. S obzirom na modu visokih

plafona koja će potrajati jako dugo, vrata su

imala krila velike dužine, često izrađena od

jednog komada drveta, i odavala su utisak moći.

Raskošni ornamenti nekako su bili rezervisani za

ulazna vrata, a kod sobnih nisu bili baš tako

česta pojava, ukrašavana su uglavnom vrata koja

vode ka salonu i vrata radne sobe ili biblioteke.

Ubrzo nakon pojave plastične i aluminijumske stolarije na tržištu su se mogla naći i sobna vrata od ovih materijala. U početku su, ipak, imala dosta visoku cenu kao i svaki novitet, a jednim delom i zbog toga što su dužeg veka i kompaktnije strukture u odnosu na drvena. No, uprkos superiornim karak-teristikama koje im se ni u kom slučaju ne mogu osporiti, PVC i aluminijumska sobna vrata ipak kod nas nisu zaživela onako kako su se nadali proiz-vođači, a uzrok za to nisu samo kupovne navike ljudi

NOVITETI

U dvadesetom veku će se većinu vremena

nastaviti vladavina drvenih vrata, s tim što se,

naravno, ovde radi o vratima sa štokom i kvakom

od mesinga ili plastike kakva su nam svima

dobro poznata. I dalje prednjače hrastova, ali

ništa manje tražena nisu ni vrata od kuvane

bukovine i orahovine. Sada, međutim, u igru kao

uprkos superiornim karakteristikama koje im se

ni u kom slučaju ne mogu osporiti, PVC i alumini-

jumska sobna vrata ipak kod nas nisu zaživela

onako kako su se nadali proizvođači, a uzrok za

to nisu samo kupovne navike ljudi. Stoji da je

PVC daleko lakši za održavanje, besprekorno

dobro dihtuje i u kombinaciji sa peskiranim

staklom deluje vrlo atraktivno.

Isto važi i za aluminijum koji uparen sa

staklom prostoru daje futuristički, savremen

prizvuk, rečju sinonim je za 21. vek poput

sportskog auta sa vrtoglavo velikim brojem

konjskih snaga, zbog čega nema takmaca za

opremanje kancelarija. Ali ovi materijali imaju i

jednu manu - u unutrašnjosti doma mogu

delovati dosta hladno, a PVC ima i tu jednu

pomalo veštačku, upravo plastičnu notu, zbog

koje nemate osećaj da ste kod kuće.

I možda deluje da je imajući sve navedeno

u vidu još teže napraviti pravi izbor, na sreću nije

baš tako. Spoljna stolarija bez diskusije treba da

bude plastična ili aluminijumska, ali zato drvo

treba da ostane neprikosnoveni gospodar sobnih

vrata. Unutrašnja su, tako da im vremenski

uticaji ne mogu naškoditi, a povremeno lakiranje

će biti sasvim dovoljno da zadrže lep izgled.

Kako je rasla potražnja, tako se počela smanjivati količina sirovina, te je bilo neophodno proizvesti jeftiniju zamenu. Adekvatno rešenje za sve potrošače koji su hteli vrata koja će ipak biti napravljena od drveta u nekom obliku, a da ih to ne košta nerazumno mnogo, neosporno su vrata od ploča poreklom od drvnog otpada kao što su furnir, lesonit, iverica i medijapan. Svakako, i ovde postoje značajne razlike u kvalitetu, otpornosti na oštećenja i zvučnoj izolaciji, pri čemu su furnir i lesonit na dnu lestvice, a medijapan de�initivno prednjači po performansama

biti napravljena od drveta u nekom obliku, a da

ih to ne košta nerazumno mnogo, neosporno su

vrata od ploča poreklom od drvnog otpada kao

što su furnir, lesonit, iverica i medijapan. Svaka-

ko, i ovde postoje značajne razlike u kvalitetu,

otpornosti na oštećenja i zvučnoj izolaciji, pri

čemu su furnir i lesonit na dnu lestvice, a

medijapan definitivno prednjači po performans-

ama.

KLASIČNO JE PONEKAD NAJBOLJE

Ubrzo nakon pojave plastične i alumini-

jumske stolarije na tržištu su se mogla naći i

sobna vrata od ovih materijala. U početku su,

ipak, imala dosta visoku cenukao i svaki novitet,

a jednim delom i zbog toga što su dužeg veka i

kompaktnije strukture u odnosu na drvena. No,

Istorijat sobnih vrata prati istorijat materijala od kojih su pravljena tokom vekova. Tu pre svega misli-mo nadrvo koje ima daleko najduži "staž" , i na obilje stilova u njegovoj obradi. Najstariji, a ujedno i najrudimentarniji model jesu vrata od hrastovih dasaka sa gvozdenim šarkama. Pomalo paradoksal-no, imajući u vidu današnje prilike, ali hrast je u prošlim stolećima bio daleko dostupniji jer su pogoto-vo kontinentalni delovi Evrope obilovali hrastovim šumama, a nije bilo ni približno toliko raskrčenih, urbanih područja. Naravno, kao i kod svakog drugog elementa, i ovde je na osnovu izgleda samih vrata mogla da se stekne slika o tome kom društvenom staležu pripada vlasnik kuće

Sobna vrata su jedan od osnovnih, i slobod-

no možemo reći najvažnijih elemenata unu-

trašnjosti doma. Neophodna su, zato što zatvara-

ju svaku pojedinačnu prostoriju, samim tim je

odvajajući kao celinu od ostatka kuće, ali

istovremeno učestvuju i u ukupnom utisku koji

ta prostorija ostavlja već pri ulasku, iako se

isprva možda ne čini tako. Velikih su dimenzija,

zauzimaju dosta mesta na zidu, i mada nisu

nešto na šta će posmatrač prvo obratiti pažnju,

to ne menja činjenicu da će u drugi mah upasti u

oči, naročito akosu u neskladu sa ostalim

komponentama. Stoga nije svejedno koja ćete

vrata odabrati prilikom opremanja stambenog

prostora, ali i kako ćete svoj ukus i preference

zadovoljiti u okviru aktuelnih trendova i

raspoloživih opcija.

DOMINACIJA DRVETA

Istorijat sobnih vrata prati istorijat materi-

jala od kojih su pravljena tokom vekova. Tu pre

svega mislimo nadrvo koje ima daleko najduži

"staž", i na obilje stilova u njegovoj obradi.

Najstariji, a ujedno i najrudimentarniji model

jesu vrata od hrastovih dasaka sa gvozdenim

šarkama.

Pomalo paradoksalno, imajući u vidu

današnje prilike, ali hrast je u prošlim stolećima

bio daleko dostupniji jer su pogotovo kontinen-

talni delovi Evrope obilovali hrastovim šumama,

a nije bilo ni približno toliko raskrčenih, urbanih

područja. Naravno, kao i kod svakog drugog

elementa, i ovde je na osnovu izgleda samih

print&web izdanje

www.prozorivrata.com • broj 14 • novembar 2015 • Prozori&Vrata 15

materijal ulazi i staklo, pa smo tako pored

potpuno drvenih dobili i nekoliko modela u

kombinaciji drvo-staklo: sa drvenim ramom i

staklom celom dužinom (uglavnom su korišćena

kao kuhinjska), i ona sa zastakljenom gornjom

polovinom u dve varijante - jednodelno zastakl-

jena i sa tri staklena segmenta, koja su se koristi-

la za sve ostale prostorije. Kada su bile u pitanju

spavaće sobe na stakleni deo su navlačene

zavese, ali generalno treba reći da su, uprkos

popularnosti, ova vrata definitivno jako loš izbor

za sobu za ličnu upotrebu kakva je spavaća, jer

joj umnogome oduzimaju od intimnosti.

No, kako je rasla potražnja, tako se počela

smanjivati količina sirovina, te je bilo neophod-

no proizvesti jeftiniju zamenu. Adekvatno rešen-

je za sve potrošače koji su hteli vrata koja će ipak

vrata mogla da se stekne slika o tome kom

društvenom staležu pripada vlasnik kuće. U

svom prostijem obliku jedva da su bila obrađena,

uglavnom se radilo o grubo sečenim daskama od

sirovog drveta. Sasvim logično, imajući u vidu da

ih je za sopstvene potrebe pravio seljak koji je

drvo posekao u obližnjoj šumi, i koji nema ni

vremena da se posveti njihovoj izradi, a ni novca

da taj posao prepusti profesionalcu.

U slučaju bogatih, radilo se o dvokrilnim

vratnicama od punog drveta, brižljivo lakiranog

naročitim smolama koje su ga uspešno štitile od

štetočina i čiji jesastav u mnogim slučajevima

ostao tajna majstora. S obzirom na modu visokih

plafona koja će potrajati jako dugo, vrata su

imala krila velike dužine, često izrađena od

jednog komada drveta, i odavala su utisak moći.

Raskošni ornamenti nekako su bili rezervisani za

ulazna vrata, a kod sobnih nisu bili baš tako

česta pojava, ukrašavana su uglavnom vrata koja

vode ka salonu i vrata radne sobe ili biblioteke.

Ubrzo nakon pojave plastične i aluminijumske stolarije na tržištu su se mogla naći i sobna vrata od ovih materijala. U početku su, ipak, imala dosta visoku cenu kao i svaki novitet, a jednim delom i zbog toga što su dužeg veka i kompaktnije strukture u odnosu na drvena. No, uprkos superiornim karak-teristikama koje im se ni u kom slučaju ne mogu osporiti, PVC i aluminijumska sobna vrata ipak kod nas nisu zaživela onako kako su se nadali proiz-vođači, a uzrok za to nisu samo kupovne navike ljudi

NOVITETI

U dvadesetom veku će se većinu vremena

nastaviti vladavina drvenih vrata, s tim što se,

naravno, ovde radi o vratima sa štokom i kvakom

od mesinga ili plastike kakva su nam svima

dobro poznata. I dalje prednjače hrastova, ali

ništa manje tražena nisu ni vrata od kuvane

bukovine i orahovine. Sada, međutim, u igru kao

uprkos superiornim karakteristikama koje im se

ni u kom slučaju ne mogu osporiti, PVC i alumini-

jumska sobna vrata ipak kod nas nisu zaživela

onako kako su se nadali proizvođači, a uzrok za

to nisu samo kupovne navike ljudi. Stoji da je

PVC daleko lakši za održavanje, besprekorno

dobro dihtuje i u kombinaciji sa peskiranim

staklom deluje vrlo atraktivno.

Isto važi i za aluminijum koji uparen sa

staklom prostoru daje futuristički, savremen

prizvuk, rečju sinonim je za 21. vek poput

sportskog auta sa vrtoglavo velikim brojem

konjskih snaga, zbog čega nema takmaca za

opremanje kancelarija. Ali ovi materijali imaju i

jednu manu - u unutrašnjosti doma mogu

delovati dosta hladno, a PVC ima i tu jednu

pomalo veštačku, upravo plastičnu notu, zbog

koje nemate osećaj da ste kod kuće.

I možda deluje da je imajući sve navedeno

u vidu još teže napraviti pravi izbor, na sreću nije

baš tako. Spoljna stolarija bez diskusije treba da

bude plastična ili aluminijumska, ali zato drvo

treba da ostane neprikosnoveni gospodar sobnih

vrata. Unutrašnja su, tako da im vremenski

uticaji ne mogu naškoditi, a povremeno lakiranje

će biti sasvim dovoljno da zadrže lep izgled.

Kako je rasla potražnja, tako se počela smanjivati količina sirovina, te je bilo neophodno proizvesti jeftiniju zamenu. Adekvatno rešenje za sve potrošače koji su hteli vrata koja će ipak biti napravljena od drveta u nekom obliku, a da ih to ne košta nerazumno mnogo, neosporno su vrata od ploča poreklom od drvnog otpada kao što su furnir, lesonit, iverica i medijapan. Svakako, i ovde postoje značajne razlike u kvalitetu, otpornosti na oštećenja i zvučnoj izolaciji, pri čemu su furnir i lesonit na dnu lestvice, a medijapan de�initivno prednjači po performansama

biti napravljena od drveta u nekom obliku, a da

ih to ne košta nerazumno mnogo, neosporno su

vrata od ploča poreklom od drvnog otpada kao

što su furnir, lesonit, iverica i medijapan. Svaka-

ko, i ovde postoje značajne razlike u kvalitetu,

otpornosti na oštećenja i zvučnoj izolaciji, pri

čemu su furnir i lesonit na dnu lestvice, a

medijapan definitivno prednjači po performans-

ama.

KLASIČNO JE PONEKAD NAJBOLJE

Ubrzo nakon pojave plastične i alumini-

jumske stolarije na tržištu su se mogla naći i

sobna vrata od ovih materijala. U početku su,

ipak, imala dosta visoku cenukao i svaki novitet,

a jednim delom i zbog toga što su dužeg veka i

kompaktnije strukture u odnosu na drvena. No,

Istorijat sobnih vrata prati istorijat materijala od kojih su pravljena tokom vekova. Tu pre svega misli-mo nadrvo koje ima daleko najduži "staž" , i na obilje stilova u njegovoj obradi. Najstariji, a ujedno i najrudimentarniji model jesu vrata od hrastovih dasaka sa gvozdenim šarkama. Pomalo paradoksal-no, imajući u vidu današnje prilike, ali hrast je u prošlim stolećima bio daleko dostupniji jer su pogoto-vo kontinentalni delovi Evrope obilovali hrastovim šumama, a nije bilo ni približno toliko raskrčenih, urbanih područja. Naravno, kao i kod svakog drugog elementa, i ovde je na osnovu izgleda samih vrata mogla da se stekne slika o tome kom društvenom staležu pripada vlasnik kuće

Sobna vrata su jedan od osnovnih, i slobod-

no možemo reći najvažnijih elemenata unu-

trašnjosti doma. Neophodna su, zato što zatvara-

ju svaku pojedinačnu prostoriju, samim tim je

odvajajući kao celinu od ostatka kuće, ali

istovremeno učestvuju i u ukupnom utisku koji

ta prostorija ostavlja već pri ulasku, iako se

isprva možda ne čini tako. Velikih su dimenzija,

zauzimaju dosta mesta na zidu, i mada nisu

nešto na šta će posmatrač prvo obratiti pažnju,

to ne menja činjenicu da će u drugi mah upasti u

oči, naročito akosu u neskladu sa ostalim

komponentama. Stoga nije svejedno koja ćete

vrata odabrati prilikom opremanja stambenog

prostora, ali i kako ćete svoj ukus i preference

zadovoljiti u okviru aktuelnih trendova i

raspoloživih opcija.

DOMINACIJA DRVETA

Istorijat sobnih vrata prati istorijat materi-

jala od kojih su pravljena tokom vekova. Tu pre

svega mislimo nadrvo koje ima daleko najduži

"staž", i na obilje stilova u njegovoj obradi.

Najstariji, a ujedno i najrudimentarniji model

jesu vrata od hrastovih dasaka sa gvozdenim

šarkama.

Pomalo paradoksalno, imajući u vidu

današnje prilike, ali hrast je u prošlim stolećima

bio daleko dostupniji jer su pogotovo kontinen-

talni delovi Evrope obilovali hrastovim šumama,

a nije bilo ni približno toliko raskrčenih, urbanih

područja. Naravno, kao i kod svakog drugog

elementa, i ovde je na osnovu izgleda samih

Prozori&Vrata • novembar 2015 • broj 14 • www.prozorivrata.com16

“Zvono – glasnik kroz vekove”

materijal ulazi i staklo, pa smo tako pored

potpuno drvenih dobili i nekoliko modela u

kombinaciji drvo-staklo: sa drvenim ramom i

staklom celom dužinom (uglavnom su korišćena

kao kuhinjska), i ona sa zastakljenom gornjom

polovinom u dve varijante - jednodelno zastakl-

jena i sa tri staklena segmenta, koja su se koristi-

la za sve ostale prostorije. Kada su bile u pitanju

spavaće sobe na stakleni deo su navlačene

zavese, ali generalno treba reći da su, uprkos

popularnosti, ova vrata definitivno jako loš izbor

za sobu za ličnu upotrebu kakva je spavaća, jer

joj umnogome oduzimaju od intimnosti.

No, kako je rasla potražnja, tako se počela

smanjivati količina sirovina, te je bilo neophod-

no proizvesti jeftiniju zamenu. Adekvatno rešen-

je za sve potrošače koji su hteli vrata koja će ipak

print&web izdanje

vrata mogla da se stekne slika o tome kom

društvenom staležu pripada vlasnik kuće. U

svom prostijem obliku jedva da su bila obrađena,

uglavnom se radilo o grubo sečenim daskama od

sirovog drveta. Sasvim logično, imajući u vidu da

ih je za sopstvene potrebe pravio seljak koji je

drvo posekao u obližnjoj šumi, i koji nema ni

vremena da se posveti njihovoj izradi, a ni novca

da taj posao prepusti profesionalcu.

U slučaju bogatih, radilo se o dvokrilnim

vratnicama od punog drveta, brižljivo lakiranog

naročitim smolama koje su ga uspešno štitile od

štetočina i čiji jesastav u mnogim slučajevima

ostao tajna majstora. S obzirom na modu visokih

plafona koja će potrajati jako dugo, vrata su

imala krila velike dužine, često izrađena od

jednog komada drveta, i odavala su utisak moći.

Raskošni ornamenti nekako su bili rezervisani za

ulazna vrata, a kod sobnih nisu bili baš tako

česta pojava, ukrašavana su uglavnom vrata koja

vode ka salonu i vrata radne sobe ili biblioteke.

Ubrzo nakon pojave plastične i aluminijumske stolarije na tržištu su se mogla naći i sobna vrata od ovih materijala. U početku su, ipak, imala dosta visoku cenu kao i svaki novitet, a jednim delom i zbog toga što su dužeg veka i kompaktnije strukture u odnosu na drvena. No, uprkos superiornim karak-teristikama koje im se ni u kom slučaju ne mogu osporiti, PVC i aluminijumska sobna vrata ipak kod nas nisu zaživela onako kako su se nadali proiz-vođači, a uzrok za to nisu samo kupovne navike ljudi

NOVITETI

U dvadesetom veku će se većinu vremena

nastaviti vladavina drvenih vrata, s tim što se,

naravno, ovde radi o vratima sa štokom i kvakom

od mesinga ili plastike kakva su nam svima

dobro poznata. I dalje prednjače hrastova, ali

ništa manje tražena nisu ni vrata od kuvane

bukovine i orahovine. Sada, međutim, u igru kao

uprkos superiornim karakteristikama koje im se

ni u kom slučaju ne mogu osporiti, PVC i alumini-

jumska sobna vrata ipak kod nas nisu zaživela

onako kako su se nadali proizvođači, a uzrok za

to nisu samo kupovne navike ljudi. Stoji da je

PVC daleko lakši za održavanje, besprekorno

dobro dihtuje i u kombinaciji sa peskiranim

staklom deluje vrlo atraktivno.

Isto važi i za aluminijum koji uparen sa

staklom prostoru daje futuristički, savremen

prizvuk, rečju sinonim je za 21. vek poput

sportskog auta sa vrtoglavo velikim brojem

konjskih snaga, zbog čega nema takmaca za

opremanje kancelarija. Ali ovi materijali imaju i

jednu manu - u unutrašnjosti doma mogu

delovati dosta hladno, a PVC ima i tu jednu

pomalo veštačku, upravo plastičnu notu, zbog

koje nemate osećaj da ste kod kuće.

I možda deluje da je imajući sve navedeno

u vidu još teže napraviti pravi izbor, na sreću nije

baš tako. Spoljna stolarija bez diskusije treba da

bude plastična ili aluminijumska, ali zato drvo

treba da ostane neprikosnoveni gospodar sobnih

vrata. Unutrašnja su, tako da im vremenski

uticaji ne mogu naškoditi, a povremeno lakiranje

će biti sasvim dovoljno da zadrže lep izgled.

Kako je rasla potražnja, tako se počela smanjivati količina sirovina, te je bilo neophodno proizvesti jeftiniju zamenu. Adekvatno rešenje za sve potrošače koji su hteli vrata koja će ipak biti napravljena od drveta u nekom obliku, a da ih to ne košta nerazumno mnogo, neosporno su vrata od ploča poreklom od drvnog otpada kao što su furnir, lesonit, iverica i medijapan. Svakako, i ovde postoje značajne razlike u kvalitetu, otpornosti na oštećenja i zvučnoj izolaciji, pri čemu su furnir i lesonit na dnu lestvice, a medijapan de�initivno prednjači po performansama

biti napravljena od drveta u nekom obliku, a da

ih to ne košta nerazumno mnogo, neosporno su

vrata od ploča poreklom od drvnog otpada kao

što su furnir, lesonit, iverica i medijapan. Svaka-

ko, i ovde postoje značajne razlike u kvalitetu,

otpornosti na oštećenja i zvučnoj izolaciji, pri

čemu su furnir i lesonit na dnu lestvice, a

medijapan definitivno prednjači po performans-

ama.

KLASIČNO JE PONEKAD NAJBOLJE

Ubrzo nakon pojave plastične i alumini-

jumske stolarije na tržištu su se mogla naći i

sobna vrata od ovih materijala. U početku su,

ipak, imala dosta visoku cenukao i svaki novitet,

a jednim delom i zbog toga što su dužeg veka i

kompaktnije strukture u odnosu na drvena. No,

Istorijat sobnih vrata prati istorijat materijala od kojih su pravljena tokom vekova. Tu pre svega misli-mo nadrvo koje ima daleko najduži "staž" , i na obilje stilova u njegovoj obradi. Najstariji, a ujedno i najrudimentarniji model jesu vrata od hrastovih dasaka sa gvozdenim šarkama. Pomalo paradoksal-no, imajući u vidu današnje prilike, ali hrast je u prošlim stolećima bio daleko dostupniji jer su pogoto-vo kontinentalni delovi Evrope obilovali hrastovim šumama, a nije bilo ni približno toliko raskrčenih, urbanih područja. Naravno, kao i kod svakog drugog elementa, i ovde je na osnovu izgleda samih vrata mogla da se stekne slika o tome kom društvenom staležu pripada vlasnik kuće

Sobna vrata su jedan od osnovnih, i slobod-

no možemo reći najvažnijih elemenata unu-

trašnjosti doma. Neophodna su, zato što zatvara-

ju svaku pojedinačnu prostoriju, samim tim je

odvajajući kao celinu od ostatka kuće, ali

istovremeno učestvuju i u ukupnom utisku koji

ta prostorija ostavlja već pri ulasku, iako se

isprva možda ne čini tako. Velikih su dimenzija,

zauzimaju dosta mesta na zidu, i mada nisu

nešto na šta će posmatrač prvo obratiti pažnju,

to ne menja činjenicu da će u drugi mah upasti u

oči, naročito akosu u neskladu sa ostalim

komponentama. Stoga nije svejedno koja ćete

vrata odabrati prilikom opremanja stambenog

prostora, ali i kako ćete svoj ukus i preference

zadovoljiti u okviru aktuelnih trendova i

raspoloživih opcija.

DOMINACIJA DRVETA

Istorijat sobnih vrata prati istorijat materi-

jala od kojih su pravljena tokom vekova. Tu pre

svega mislimo nadrvo koje ima daleko najduži

"staž", i na obilje stilova u njegovoj obradi.

Najstariji, a ujedno i najrudimentarniji model

jesu vrata od hrastovih dasaka sa gvozdenim

šarkama.

Pomalo paradoksalno, imajući u vidu

današnje prilike, ali hrast je u prošlim stolećima

bio daleko dostupniji jer su pogotovo kontinen-

talni delovi Evrope obilovali hrastovim šumama,

a nije bilo ni približno toliko raskrčenih, urbanih

područja. Naravno, kao i kod svakog drugog

elementa, i ovde je na osnovu izgleda samih

“Zvono – glasnik kroz vekove”

materijal ulazi i staklo, pa smo tako pored

potpuno drvenih dobili i nekoliko modela u

kombinaciji drvo-staklo: sa drvenim ramom i

staklom celom dužinom (uglavnom su korišćena

kao kuhinjska), i ona sa zastakljenom gornjom

polovinom u dve varijante - jednodelno zastakl-

jena i sa tri staklena segmenta, koja su se koristi-

la za sve ostale prostorije. Kada su bile u pitanju

spavaće sobe na stakleni deo su navlačene

zavese, ali generalno treba reći da su, uprkos

popularnosti, ova vrata definitivno jako loš izbor

za sobu za ličnu upotrebu kakva je spavaća, jer

joj umnogome oduzimaju od intimnosti.

No, kako je rasla potražnja, tako se počela

smanjivati količina sirovina, te je bilo neophod-

no proizvesti jeftiniju zamenu. Adekvatno rešen-

je za sve potrošače koji su hteli vrata koja će ipak

print&web izdanje

vrata mogla da se stekne slika o tome kom

društvenom staležu pripada vlasnik kuće. U

svom prostijem obliku jedva da su bila obrađena,

uglavnom se radilo o grubo sečenim daskama od

sirovog drveta. Sasvim logično, imajući u vidu da

ih je za sopstvene potrebe pravio seljak koji je

drvo posekao u obližnjoj šumi, i koji nema ni

vremena da se posveti njihovoj izradi, a ni novca

da taj posao prepusti profesionalcu.

U slučaju bogatih, radilo se o dvokrilnim

vratnicama od punog drveta, brižljivo lakiranog

naročitim smolama koje su ga uspešno štitile od

štetočina i čiji jesastav u mnogim slučajevima

ostao tajna majstora. S obzirom na modu visokih

plafona koja će potrajati jako dugo, vrata su

imala krila velike dužine, često izrađena od

jednog komada drveta, i odavala su utisak moći.

Raskošni ornamenti nekako su bili rezervisani za

ulazna vrata, a kod sobnih nisu bili baš tako

česta pojava, ukrašavana su uglavnom vrata koja

vode ka salonu i vrata radne sobe ili biblioteke.

Ubrzo nakon pojave plastične i aluminijumske stolarije na tržištu su se mogla naći i sobna vrata od ovih materijala. U početku su, ipak, imala dosta visoku cenu kao i svaki novitet, a jednim delom i zbog toga što su dužeg veka i kompaktnije strukture u odnosu na drvena. No, uprkos superiornim karak-teristikama koje im se ni u kom slučaju ne mogu osporiti, PVC i aluminijumska sobna vrata ipak kod nas nisu zaživela onako kako su se nadali proiz-vođači, a uzrok za to nisu samo kupovne navike ljudi

NOVITETI

U dvadesetom veku će se većinu vremena

nastaviti vladavina drvenih vrata, s tim što se,

naravno, ovde radi o vratima sa štokom i kvakom

od mesinga ili plastike kakva su nam svima

dobro poznata. I dalje prednjače hrastova, ali

ništa manje tražena nisu ni vrata od kuvane

bukovine i orahovine. Sada, međutim, u igru kao

uprkos superiornim karakteristikama koje im se

ni u kom slučaju ne mogu osporiti, PVC i alumini-

jumska sobna vrata ipak kod nas nisu zaživela

onako kako su se nadali proizvođači, a uzrok za

to nisu samo kupovne navike ljudi. Stoji da je

PVC daleko lakši za održavanje, besprekorno

dobro dihtuje i u kombinaciji sa peskiranim

staklom deluje vrlo atraktivno.

Isto važi i za aluminijum koji uparen sa

staklom prostoru daje futuristički, savremen

prizvuk, rečju sinonim je za 21. vek poput

sportskog auta sa vrtoglavo velikim brojem

konjskih snaga, zbog čega nema takmaca za

opremanje kancelarija. Ali ovi materijali imaju i

jednu manu - u unutrašnjosti doma mogu

delovati dosta hladno, a PVC ima i tu jednu

pomalo veštačku, upravo plastičnu notu, zbog

koje nemate osećaj da ste kod kuće.

I možda deluje da je imajući sve navedeno

u vidu još teže napraviti pravi izbor, na sreću nije

baš tako. Spoljna stolarija bez diskusije treba da

bude plastična ili aluminijumska, ali zato drvo

treba da ostane neprikosnoveni gospodar sobnih

vrata. Unutrašnja su, tako da im vremenski

uticaji ne mogu naškoditi, a povremeno lakiranje

će biti sasvim dovoljno da zadrže lep izgled.

Kako je rasla potražnja, tako se počela smanjivati količina sirovina, te je bilo neophodno proizvesti jeftiniju zamenu. Adekvatno rešenje za sve potrošače koji su hteli vrata koja će ipak biti napravljena od drveta u nekom obliku, a da ih to ne košta nerazumno mnogo, neosporno su vrata od ploča poreklom od drvnog otpada kao što su furnir, lesonit, iverica i medijapan. Svakako, i ovde postoje značajne razlike u kvalitetu, otpornosti na oštećenja i zvučnoj izolaciji, pri čemu su furnir i lesonit na dnu lestvice, a medijapan de�initivno prednjači po performansama

biti napravljena od drveta u nekom obliku, a da

ih to ne košta nerazumno mnogo, neosporno su

vrata od ploča poreklom od drvnog otpada kao

što su furnir, lesonit, iverica i medijapan. Svaka-

ko, i ovde postoje značajne razlike u kvalitetu,

otpornosti na oštećenja i zvučnoj izolaciji, pri

čemu su furnir i lesonit na dnu lestvice, a

medijapan definitivno prednjači po performans-

ama.

KLASIČNO JE PONEKAD NAJBOLJE

Ubrzo nakon pojave plastične i alumini-

jumske stolarije na tržištu su se mogla naći i

sobna vrata od ovih materijala. U početku su,

ipak, imala dosta visoku cenukao i svaki novitet,

a jednim delom i zbog toga što su dužeg veka i

kompaktnije strukture u odnosu na drvena. No,

www.prozorivrata.com • broj 14 • novembar 2015 • Prozori&Vrata 17

Istorijat sobnih vrata prati istorijat materijala od kojih su pravljena tokom vekova. Tu pre svega misli-mo nadrvo koje ima daleko najduži "staž" , i na obilje stilova u njegovoj obradi. Najstariji, a ujedno i najrudimentarniji model jesu vrata od hrastovih dasaka sa gvozdenim šarkama. Pomalo paradoksal-no, imajući u vidu današnje prilike, ali hrast je u prošlim stolećima bio daleko dostupniji jer su pogoto-vo kontinentalni delovi Evrope obilovali hrastovim šumama, a nije bilo ni približno toliko raskrčenih, urbanih područja. Naravno, kao i kod svakog drugog elementa, i ovde je na osnovu izgleda samih vrata mogla da se stekne slika o tome kom društvenom staležu pripada vlasnik kuće

Sobna vrata su jedan od osnovnih, i slobod-

no možemo reći najvažnijih elemenata unu-

trašnjosti doma. Neophodna su, zato što zatvara-

ju svaku pojedinačnu prostoriju, samim tim je

odvajajući kao celinu od ostatka kuće, ali

istovremeno učestvuju i u ukupnom utisku koji

ta prostorija ostavlja već pri ulasku, iako se

isprva možda ne čini tako. Velikih su dimenzija,

zauzimaju dosta mesta na zidu, i mada nisu

nešto na šta će posmatrač prvo obratiti pažnju,

to ne menja činjenicu da će u drugi mah upasti u

oči, naročito akosu u neskladu sa ostalim

komponentama. Stoga nije svejedno koja ćete

vrata odabrati prilikom opremanja stambenog

prostora, ali i kako ćete svoj ukus i preference

zadovoljiti u okviru aktuelnih trendova i

raspoloživih opcija.

DOMINACIJA DRVETA

Istorijat sobnih vrata prati istorijat materi-

jala od kojih su pravljena tokom vekova. Tu pre

svega mislimo nadrvo koje ima daleko najduži

"staž", i na obilje stilova u njegovoj obradi.

Najstariji, a ujedno i najrudimentarniji model

jesu vrata od hrastovih dasaka sa gvozdenim

šarkama.

Pomalo paradoksalno, imajući u vidu

današnje prilike, ali hrast je u prošlim stolećima

bio daleko dostupniji jer su pogotovo kontinen-

talni delovi Evrope obilovali hrastovim šumama,

a nije bilo ni približno toliko raskrčenih, urbanih

područja. Naravno, kao i kod svakog drugog

elementa, i ovde je na osnovu izgleda samih