USLOVI ZA MONETARNU REFORMU U BIH
USLOVI ZA MONETARNU REFORMU U BiH
-
:
:
: :.
, 2015.
3
1. 42. 83. 94. 155. 166. 166.2. 177. 188. 198.1. 198.2. 208.3.
208.4. 218.5. 219. 229.1. 229.2. 2410. 2510.1. ''top-down'' 2510.2.
2711. 2911.1. 2912. 32
3436
( ), ( ), . () , . . . , , , , . , . , .
. :
1. ,2. ,3. ,4. ,5. ,6. .
, , :
1. ,2. ,3. ,4. 5. 6. .
1. (EUROPEAN MONETARY SYSTEM) (COMMON EUROPEAN MONETARY
POLICY)
1.1.
Evropska ekonomska i monetarna unija je nastala kao posledica
ekonomskog povezivanja evropskih zemalja, iniciranog jo umanovom
deklaracijom (Robert Schuman) iz 1950. godine. Meutim, tokom 50-tih
godina prolog veka zaetnici evropske ideje su u veoj meri bili
zaokupljeni uspostavljanjem carinske unije i Zajednikog trita, nego
to je to bio sluaj sa monetarnom integracijom i uvoenjem zajednike
valute. Pomenuto se javlja i kao posledica injenice da su lanice
Evropske ekonomske zajednice (EEZ), u tim godinama, uestvovale u
Meunarodnom sistemu iz Bretton-Woodsa koji se karakterisao fiksnim
valutama lanica, uz mogunost prilagoavanja. Ovaj sistem je
relativno solidno funkcionisao do sredine 60-tih godina XX
veka.Usled promena u meunarodnim ekonomskim odnosima, krajem 60-tih
godina je dolo do slabljenja odrivosti Bretton-Woodskog sistema.
Kao odgovor na smanjenje tranje za amerikim dolarom, kao i usled
divergencije (nepodudaranje) prioriteta ekonomskih politika lanica
EEZ, Evropska komisija je 1969. godine predloila nacrt prvog plana
za uspostavljanje Ekonomske i monetarne unije u zemljama EEZ. U
Hagu (Haag) je 1969. godine, usled rastue nestabilnosti i
neizvesnosti na globalnom planu, usvojena konana odluka o
transformaciji EEZ u monetarnu uniju. Ova odluka predstavlja
formalni osnov stvaranja Evropske monetarne unije (EMU). Vernerov
izvetaj[footnoteRef:1] (The Werner Report) je predviao postepeno
stvaranje monetarne unije do kraja 70-tih godina, uz preporuku o
usvajanju glavnih monetarnih odluka na nivou Evropske ekonomske
zajednice. Ovim Planom je bila predviena potpuna konvertibilnost
valuta zemalja lanica EEZ, fiksnost pariteta, kao i liberalizovano
kretanje kapitala. Vernerov izvetaj je definisao okvire i
intenzitet stvaranja monetarne politike. Planirana je i
organizacija centralnih banaka na nivou EEZ sa zajednikom kreditnom
i monetarnom politikom. Slabosti Vernerovog izvetaja su se ogledale
u nedostatku vrih kriterijuma za koordinaciju ekonomskih politika
lanica EEZ u uslovima monetarne integracije
(ujedinjenja).[footnoteRef:2] [1:
http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat12463.pdf, 24.06.2015. ] [2:
dr. sc. , '' '', , , , 2010. . 329 ]
Rane 70-te godine XX veka ostae zapamene po drastinim promenama
na meunarodnoj monetarnoj sceni. Zemlje lanice Evropske ekonomske
zajednice su u aprilu 1972. godine u Bazelu (Basel) sklopile
Sporazum o evropskoj monetarnoj zmiji (Snake in the tunnel) koji je
dozvoljavao meusobnu fluktuaciju valutnih kurseva lanica EEZ u
rasponu od 2.25% u odnosu na srednji kurs. Sistem zmije u tunelu je
imao najmanje dve funkcije:
1) omoguio je smanjenje meusobnih kursnih (valutnih) fluktuacija
izmeu lanica EEZ i 2) obezbedio je stabilnost evropskih valuta u
odnosu na dolar. Meutim, koncept monetarne zmije nije mogao da se
odupre ni spoljnim, ali ni unutranjim pritiscima i ogranienjima
(npr. razlikama u nacionalnim monetarnim politikama lanica EEZ).
Nakon zaotravanja meunarodne ekonomske i monetarne krize, 1973.
godine veina evropskih valuta prelazi na fluktuiranje prema
dolaru.[footnoteRef:3] [3:
http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat12463.pdf, 24.06.2015. . ]
Sistem monetarne zmije je doiveo krah izlaskom Britanije,
Italije i Francuske iz ovog monetarnog aranmana. Stoga je u aprilu
1973. godine poeo sa radom i Evropski fond za monetarnu saradnju
(European Monetary Cooperation Fund) koji se smatra preteom
Evropske centralne banke. Fond je bio osnovan sa ciljem smanjivanja
meusobnih kursnih fluktuacija, podsticanja intervencija na deviznom
tritu i obezbeivanja poravnanja izmeu centralnih banaka lanica EEZ.
Neuspeh pomenutog monetarnog aranmana je samo nakratko poljuljao
poverenje u mogunost stvaranja monetarne unije. Ve je 1978. godine
doneena deklaracija o osnivanju Evropskog monetarnog sistema koju
je, krajem te godine, usvojio Savet ministara. Uprkos krajnjem
neuspehu Vernrovog plana (izvetaja), smatra se da je ovaj Izvetaj
doprineo stabilizaciji i smanjenju meukursnih razlika izmeu lanica
EEZ, konvergenciji[footnoteRef:4] kamatnih stopa i stopa inflacije,
olakanom kretanju kapitala izmeu zemalja EEZ, kao i konanom
smanjenju spoljnog uticaja Monetarne politike SAD na evropska
monetarna kretanja. Evropska komisija je 1977. godine predloila
formiranje Evropskog monetarnog sistema (European Monetary
System-EMS). EMS je zvanino poeo sa radom u martu 1979. godine i
tada su ga inile sve tadanje lanice EEZ: Nemaka, Francuska, Velika
Britanija[footnoteRef:5], Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska,
Irska i Italija. EMS je osnovan sa ciljem da obezbedi monetarnu
saradnju i stabilnost izmeu drava lanica kako bi se ubrzalo
kretanje ka zajednikoj valuti, monetarnoj vlasti i monetarnoj uniji
u Evropi. Na taj nain su zemlje lanice EU elele, ne samo da ouvaju
ve ostvareni nivo ekonomske integracije, ve i da ga prodube.
Najznaajniji konkretni ciljevi EMS su se odnosili na: [4:
http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat12463.pdf 24.06.2015. . .] [5:
http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat12463.pdf 24.06.2015. , .]
stabilizaciju deviznih kurseva putem intenzivnije monetarne
saradnje izmeu lanica EMS, unapreivanje daljeg procesa integracije
i doprinos stabilizaciji u meunarodnim monetarnim odnosima.
EMS je, prema izvesnim karakteristikama, bio slian zmiji u
tunelu kao to je sluaj sa uspostavljanjem fiksnih kurseva sa
mogunou prilagoavanja izmeu lanica EMS u malom rasponu od 2.25%.
Meutim, osnovna novina EMS-a se ogledala u uvoenju evropske valutne
jedinice (European Currency Unit ECU) koja je predstavljala
svojevrsnu korpu valuta lanica EMS. Evropska valutna jedinica je
sluila kao mera za utvrivanje pariteta deviznih kurseva, kao i za
pokrie meusobnih obaveza centralnih banaka zemalja EMS. Generalno
posmatrano, Evropski monetarni sistem je dao zadovoljavajue
rezultate jer je, tokom 80-tih godina, obezbedio konvergenciju i
smanjenje stopa inflacije, uz ostvarivanje zavidne stabilnosti
valutnih kurseva. Za razliku od nacionalnih monetarnih politika,
EMS nije uspeo da ostvari znaajniju koordinaciju fiskalnih politika
zemalja lanica EMS.[footnoteRef:6] [6: dr. sc. , '' '', , , , 2010.
. 332]
1.2.
(-) :
( ) , , , .
. , .[footnoteRef:7] [7: Paul de Grauwe, '' '', , , , 2004., .
55]
:
( ) , , ; - , ; ; ; .[footnoteRef:8] [8: Paul de Grauwe, '' '',
, , , 2004., . 56]
2.
2.1.
1999. 11 , . 350 , 12% (). . (), , . , . : . ,
-7-
