Diplomski rad Jelena Strojic.doc

8/19/2019 Diplomski rad Jelena Strojic.doc

1/26

Diplomski rad Jelena Strojić

Sadržaj:

Izvod ……………………………………………………………………………… 2

1. Uvod ………………………..…………………………………………………….. 3

2. Ispitivano područje ................................................................................................. 5

2.1. Opis ispitivanog područja ........................................................................ 5

2.2. Monitoring i opis mernih mesta u Boru ................................................. 6

2. Metode ana!ize zaga"ivača vazduha …………………………………… 8

2.#.Uti$aj meteoro!o%&ih parametara ............................................................ 9

.'ezu!tati i dis&usija ………………………………………………………………. 13

.1. (on$entra$ije suspendovanih česti$a …………………………………. 13

.2. O!ovo u suspendovanim česti$ama …………………………………….. 16

.. Uti$aj uda!jenosti od izvora na zaga"enje vazduha

…………………….

17

.#. Sumpor)dio&sid* suspendovane česti$e i o!ovo ....................................... 19

.+. O!ovo pore&!om iz sao,ra-aja ………………………………………….. 20

#. Uti$aj suspendovanih česti$a i o!ova na !juds&o zdrav!je .................................... 22

+. a&!juča& ................................................................................................................ 23

/iteratura ………………………………………………………………………….. 24

1


2/26


Izvod

U ovom radu prikazani su rezultati merenja zagađenosti vazduha suspendovanim

česticama u Boru i okolini. U centru grada je metalurški kompleks RTB sa topionicom bakra. rikazane koncentracije suspendovanih čestica i olova u Boru i okolini i upoređenesu sa graničnim vrednostima imisije !"#$%. Razmatran je uticaj meteoroloških parametarana raspodelu suspendovanih čestica i olova kao i udaljenost mernih mesta od izvorazagađenja. rikazan je odnos koncentracija suspendovanih čestica i olova u Boru i drugimgradovima u &rbiji. Upoređivane su vrednosti koncentracija '1( na različitim mernimmestima u gradu u toku jednog meseca i u toku šest meseci na jednom mernom mestu uBoru. rosečne dnevne koncentracije '1( zavise od pravca duvanja vetrova. )naliziran jeodnos koncentracija u urbanoj* suburbanoj i ruralnoj zoni u periodu od četiri godine. oredolova u suspenovanim česticama određivani su bakar i arsen. oređen je odnoskoncentracija &+, i b na četiri merna mesta. +lovo poreklom iz saobra-aja i broj

automobila koji prođu u toku jednog sata mereno je na najprometnijoj raskrsnici u gradu.&uspendovane čestice* olovo* bakar* arsen i &+, gas u atmoseri ugro/avaju zdravlje ljudi anaročito dece u Borskoj opštini.

(!jučne reči: suspendovane čestice '1(* olovo* teški metali* zagađenje vazduha* urbanazona* suburban zona* ruralna zona

,


3/26


1.Uvod

0agađenje se deiniše kao nepovoljna promena /ivotne sredine nastala usledčovekovog uticaja koji izaziva promenu priliva energije* nivoa radijacije* izičkohemijskogili mikrobiološkog sastava prirodnog okru/enja !2ukovi-* ,((1.%. 3ada govorimo ozagađenju vazduha* tj. aerozagađenju* mislimo na koncentraciju zagađivača u prizemnomsloju atmosere !odn. okolnom vazduhu%* u kojem se nalaze /iva bi-a i predmeti koje trebazaštititi. 3oncentracija zagađivača u atmoseri naziva se imisija !Rekali-* 1454.%. 3aozagađivači u atmoseri pojavljuju se gasovi* tečni aerosoli i čvrste čestice kao i veliki broj

jedinjenja koja se nalaze u sva tri agregatna stanja. 0avisno od veličine* čestice prisutne uvazduhu svrstavaju se u dve grupe6 talo/ne materije čiji je prečnik čestica ve-i od 1(7m ilebde-e ili suspendovane čestice čiji je prečnik manji od 1(7m !'18 ',*98 '1(%.&uspendovane čestice pojavljuju se u čvrstom ili tečnom agregatnom stanju i mogu se

prenositi na ve-e udaljenosti od izvora uz pomo- vazdušnih struja !2ukovi-* ,((1.%. $zvoričestica u vazduhu mogu biti prirodni i antropogeni. "lavni prirodni izvori čestica u vazduhusu vulkanske erupcije i olujni vetrovi !Tasdemir i sar.* ,((:.%* dok su najznačajnijiantropogeni izvori industrija !'anno i sar.* ,((:.%* procesi sagorevanja osilnih goriva uenergetskim postrojenjima !;adav i Rajamani* ,((:.%* rudarskometalurški kompleksi*građevinarstvo* tretiranje gradskog otpada* i izduvni gasovi iz saobra-aja !3onarski i sar.*,((:.8 m=. U veoma zagađenim područjima ove koncentracije mogu dadostignu vrednost i do ,(((7g>m=. U suburbanim područjima koncentracije su 1(:(7g>m=.3oncentracije suspendovanih čestica zavise od meteoroloških uslova* od doba dana i

godišnjeg doba. +ne su uglavnom više u toku jeseni i zime !Bojani-* 1444.%. Useverozapadnoj $ndiji koja je okarakterisana kao polusuva klimatska oblast* preovladavaju jaki jugozapadni vetrovi koji prouzrokuju peščane oluje tokom leta. 3oličinasuspendovanih čestica je nekoliko puta ve-a u letnijm mesecima nego tokom zimskog

perioda kada duvaju vetrovi manjeg intenziteta !;adav i Rajamani* ,((:.%. U atmoseri se nalaze jedinjenja gotovo svih metala* kao i organskih supstanci. U

značajnim količinama se pojavljuju teški metali6 olovo* kadmijum* gvo/đe* bakar* kobalt inikal !?agher i sar.* ,((:.%. +lovo je metal koji se nalazi u ogranku a četvrte grupe

periodnog sistema. +lovo se u prirodi nalazi uglavnom u obliku svojih jedinjenja. @ajva/nija ruda olova je galenit* b&. U manjoj količini ima i slede-ih ruda6 krokoit*bAr+8 cerusit* bA+=8 anglezit* b&+* itd. !)rsenijevi-* ,((1.%. "lavni izvor olova u

vazduhu je saobra-aj !Bosco i sar.* ,((9.%* a zatim sagorevanje osilnih goriva* rudarstvo iindustrija !;adav i Rajamani* ,((:.%. +lovni alkili koji se dodaju benzinu kod procesasagorevanja* u izduvnim gasovima izlaze u vidu čestica* para i jedinjenja olova. U novijevreme prelazi se na bezolovni benzin i transportna sredstva čiji su motori prilagođeni tojvrsti benzina !Ahiaradia* 144C.%. ?rugi značajni izvori olova su procesi njegove proizvodnjei prerade !2ukovi-* ,((1.%. "asovi iz vozila doprinose i do 99D od ukupne zagađenostivazduha. @a velikim gradskim raskrsnicama b dosti/e vrednost i do 9(( ppm. )nalizomteških metala u okolnom vazduhu u Bursi u Turskoj* pokazalo se da su koncentracije teškihmetala ve-e tokom radnih dana u nedelji* nego tokom no-i i vikenda zbog industrijskihaktivnosti i pove-anog intenziteta saobra-aja !Tasdemir i sar.* ,((:.%.

)nalizom vazduha u oljskoj* ustanovljena je koncentracija olova i hroma i do ,(

puta ve-a u gradskoj nego u ruralnoj zoni. +kolni vazduh u ruralnim oblastima je bogat polenom i mikrobnim alergenima* međutim došlo se do neočekivanih rezultata koji

=


4/26


pokazuju da su alergije zastupljenije kod ljudi koji /ive u gradu nego kod seoskihstanovnika !3onarski i sar.* ,((:.%.

$spitivanja koja su vršena u industrijskoj zoni u ?ankerEue u Francuskoj* pokazalasu da su 4,*19D čestica koje lebde u atmoseri veličine ,*97m !Billet i sar.* ,((C.8 "arGon isar.* ,((:.%. @eorganske zagađuju-e materije !Fe* )l* Aa* @a* 3* 'g* b* i drugi% i organske

!#+A* )4,%. osmatrano

područje je grad Bor sa prigradskim i seoskim naseljima a merenje koncentracija zagađivača

vršeno je u industrijskoj zoni koja se nalazi u centru gradu* urbanoj* prigradskoj i ruralnojzoni. 'eteorološki aktori imaju značajan uticaj na raspodelu zagađivača* kao i rastojanjeod izvora zagađenja.


5/26


2. Ispitivano područje

Utvrđivanje nivoa zagađenosti vazduha u urbanoj sredini vrši se pra-enjemkoncentracija sumpordioksida* suspendovanih čestica !dim* čađ* prašina%* ugljenmonoksida* azotovih oksida i prizemnog ozona koji spadaju u osnovne zagađuju-e materije.U speciične zagađuju-e materije spadaju teški metali !@i* Ad* b* 'n* )s* Ar*


6/26


veka počinje ubrzani industrijskourbani razvoj. "rade se novi metalurški i industrijskikapaciteti* otvaraju novi rudnici* grade stanovi* pruge* putevi i drugi inrastrukturni objekti.Borska opština je postala poznata po najve-im nalazištima bakra u zemlji i među najve-im uHvropi.

reduze-u RTB B+R* "rupi Topionice i rainacije bakra Bor* koja se bavi

proizvodnjom i preradom bakra* pripadaju slede-e proizvodne celine6 topionica* abrikasumporne kiseline !


7/26


Slika 2. "tomatska sta&ionarna stani&a na mernom mest" J")opetrol

ra-enje kvaliteta vazduha u Boru i okolini obuhvata slede-e aktivnosti6 3ontrola &+, sa petnaestominutnim vrednostima na mernim mestima "radski park i

ugopetrol. )utomatske stanice su preko kompjuterskog sistema povezane sa bazomkoja se nalazi u $nstiutu za rudarstvo i metalurgiju. Fiksna stanica koja je uBrezoniku meri koncenraciju &+, i suspendovanih čestica i povezana je sa)gencijom za zaštitu /ivotne sredine.

3ontrola &+, i čađi na svakih ,h* na mernim mestima $nstitut i Brezonik koji sesmatra prigradskim naseljem.

3ontrola suspendovanih čestica vrši se mobilnom stanicom koja se svakih sedamdana premešta na drugu lokaciju u zavisnosti od meteoroloških uslova !"radski

park* Bolnica* $nstitut* Brezonik* ugopetrol* #eliki 3rivelj* &latina* +štrelj%. )nalizateških metala u suspendovanim česticama obavlja se u $nstitutu za rudarstvo imatalurgiju.

3ontrola talo/nih materija koje se uzorkuju svakih =( dana* na 19 mernih mesta6Bolnica* Pumska sekcija* +.P. ?. Radovi-* $nstitut* Hlektroistok* Fabrika Folija*&loga* 'etalurg* Bor $$* B. Banja* ezero* Brezonik* 3rivelj* +štrelj* &latina. +bavljase kontrola6 p< vrednosti* sadr/aj nerastvornih materija* sadr/aj rastvornih materija*sagorljivih materija* pepela* sulata* olova* kadmijuma* cinka i ukupnih talo/nihmaterija.

'erenje meteoroloških parametara6 temperatutra vazduha* relativna vla/nostvazduha* atmoserski pritisak* pravac i brzina vetra* na svakih 19 minuta na mernommestu "radski park i Brezonik. 'eteorološka merenja se obavljaju i na mernommestu $nstitut po programu klimatoloških stanica !LLL.opstinabor.org.Ou%.

@a slici =.* prikazana je mapa grada sa polo/ajem glavnih izvora zagađenja koji senalaze u industrijskoj zoni. $ndustrijska zona se prote/e paralelno sa gradom. $zvorizagađenja su označeni simbolom abrike sa dimnjakom. 'erne stanice koje se nalaze usamom gradu i u prigradskim naseljima označene su crvenim rombom. 'onitirig timobrađuje rezultate* povezuje ih sa emisijom i meteorološkim uslovima* i kada je to potrebnodaje preporuke za akcije smanjenja emisije. @ajve-i stepen zagađenosti vazduha registrovan

je u okolini idustrijskih objekata i u gustim urbanom zonama kao i na pravcima najčeš-ihvetrova.

C

http://www.opstinabor.org.yu/http://www.opstinabor.org.yu/


8/26


N

S

EW

Gradski

park

Bolnica

Jugopetrol

Istitut

Idustrijska

zona

Borsko

jezero

Merna stanica

Flotacijsko

jalovište

Legenda:

Stambena zona

Industrijska zona

Merna stanica

B!

Slika 3. +apa /ora i okolni$ naselja sa rasporedom merni$ stani&a

2. Metode ana!ize zaga"ivača vazduha

+dređivanje sadr/aja suspendovanih čestica u vazduhu vrši se metodom iltracije.Uređaj za uzorkovanje vazduha uz pomo- pumpe usisava vazduh* koji zatim prolazi krozilter papir. @a ilter papiru se zadr/avaju suspendovane čestice* i nakon uzorkovanjaanalizira se hemiski sastav u $nstitutu za rudarstvo i metalurgiju.

0e%&i meta!i u suspendovanim česti$ama U suspendovanim česticama određuju seslede-i teški metali6 olovo* kadmijum* /iva* mangan* nikl* arsen i bakar. Teški metali seanaliziraju metodom atomske apsorpcione spektrootometrije* indukovano kuplovanom

plazmom !$A% i /ivinim analizatorom. ?a bi se uzorak mogao analizirati ovim metodama*mora se prevesti u rastvor. Uzorci suspendovanih čestica apsorbovani na membranskimiltrima rastvaraju se azotnom kiselinom !161% na odgovaraju-oj temperaturi. 3oriš-enjem

5


9/26


odgovaraju-ih lampi i podešavanjem talasne du/ine za očitavanje apsorpcije određenihmetala na atomskomapsorpcionom spektrootometrom !))&% dobijaju se vrednosti zakoličinu teških metala u suspendovanim česticama* izra/ene u Sg>m=. +ve metode imajuveliku selektivnost pa se koriste za analizu više od :( hemijskih elemenata iz rastvora. !&l.glasnik R&* br. 9>4,* =(>44* 14>,((:%.

O!ovo pore&!om iz sao,ra-aja Q @a najprometnijoj raskrsnici u Boru* olovo izizduvnih gasova motornih vozila uzorkovano je u apsorpcionom rastvoru Dne azotnekiseline pomo-u male protočne membranske pumpe za vazduh. Uzorci olova se direktnoanaliziraju jer im nije potrebna prethodna priprema. )naliza se obavlja ))&metodom.

2.#. Uti$aj meteoro!o%&ih parametara

3lima je uglavnom planinsko do umerenokontinentalna mada zadnjih godina imatendenciju menjanja. &rednja godišnja temperatuje je oko 1(*,A* a prosečna godišnjakoličina padavina je :55 mm>m,. 0bog široke otvorenosti prema #laškoj niziji zapa/aju se

jaki klimatski uticaji sa istoka* te je vreme u Boru i njegovoj okolini često sasvim različitood vremena u centralnoj &rbiji. Temperaturne amplitude i promene vremena mogu bitiveoma izra/ene. Ketnji period traje oko tri meseca* jesen je suvlja* toplija i sunčanija od

prole-a dok su zime duge sa trajanjem sne/nog pokrivača od =9 meseci. +kolina Bora pripada oblasti sa visokom vla/noš-u va/duha od C:D* koja je posledica neposredne blizinevelikih šumskih kompleksa !LLL.opstinabor.org.Ou%.

0a svako merno mesto obezbeđuju se podaci iz postoje-e mre/e meteorološkihstanica* i to za6

1% smer* brzinu i jačinu vetra*,% temperaturu vazduha*

=% vla/nost vazduha*% atmoserski pritisak*9% padavine* itd.

Slika 4. +eteorolo%ka stani&a kod nstit"ta

@a menom mestu kod $nstituta nalazi se meteorološka stanica koja radi po programuklimatoloških stanica !slika .%. )tmoserski pritisak meri se barometrom u milimetrima/ivinog stuba. Temperatura !A% i relativna vla/nost vazduha !D% mere setermohigrograom. )parat se nalazi na visini od ,m. odaci se očitavaju na svakih satvremena. Traka na aparatu menja se svakih sedam dana. Brzina vetra* pravac* maksimalniudar i tišina vetra mere se anemometrom koji se nalazi na visini od 19m iznad zemljine

površine. ravac vetra određuje se pomo-u pisača koji ostavlja trag na traci anemometra uodnosu na posmatrani ugao. Udeo određenog pravca vetra u celokupnoj aktivnosti vetra

4

http://www.opstinabor.org.yu/http://www.opstinabor.org.yu/


10/26


koja iznosi 1((D određuje se računskim putem. ?obijeni procenti se nazivaju učestalostivetra. Tišina vetra predstavlja potpuno odsustvo vetra. +vi podaci se takođe očitavaju nasvaki sat a traka na aparatu menja se svakih četrnaest dana.

U tabeli 1.* mo/e se videti pregled meteoroloških aktora u toku ,((9.* ,((:.* i,((C. godine po mesecima. @ema velikih odstupanja za poslednje tri godine. rime-en je

mali porast srednje godišnje temperature u ,((:. godini za (*,A* i u ,((C. za 1*CA uodnosu na ,((9. godinu. +vaj porast temperature uslovio je pad prosečne godišnje vla/nostivazduha sa C9D u ,((9. godini na :5D u ,((C. 'ale varijacije su posledica menjanjaklime. 3oličina padavina se tokom ove tri godine takođe malo promenila. 0a ve-i deo &rbijekarakterističan je negativan trend godišnjih količina padavina. U $stočnoj &rbiji iznosgodišnjih količina padavina raste sa pove-anjem nadmorske visine. #etar je glavni actor koji utiče na raspodelu zagađivača. $z tebele se vidi da je prosečna godišnja brzina vetra u,((C. godini porasla za (*1m>s* kao i prosečni godišnji maksimalni udar vetra. @ajčeš-ivetrovi su severozapadni* zapadseverozapadni* zapadni* istočni i severoistočni vetrovi!"ornjak i 3ošava% umerenog intenziteta. @a slici 9.* prikazane su ru/e vetrova za poslednjetri godine.

a#ela 1. +eteorolo%ke karakteristike /ora (a 2005. 2006. i 2007. )odin"

"rose#na

temperatura $%&'

"rose#ni

atmos(erski

pritisak $mbar'

"rose#narelativna vla)nost

vazdu*a $+'

"rose#na brzina

vetra $m,s'

"rose#ni

maksimalni udar

vetra $m,s'

"rose#na mese#na

koli#ina padavina

$mm,m-'

"od.'esec -../ -..0 -..1 -../ -..0 -..1 -../ -..0 -..1 -../ -..0 -..1 -../ -..0 -..1 -../ -..0 -..1

2 1., =.: 9. 4:9.C 4C4.: 4C=.9 CC 51 :4 (.5 (. (.5 1.4 1. 1C.9 :.5 9=.1 ==.(

- ,.C (.5 =.4 4:4.: 4:4., 4:4.5 5( C5 C4 (.= (.9 (.5 1:.( 5., 15. :5.C CC.9 =:.(

3 =.: .= C.= 4C1.( 4:9.5 4C(.5 C1 :4 :: (.C (.C (.5 11. 1. 11.5 1.: 4. ,:.4

4 1(. 1(.C 1,.5 4C(.9 4:5.4 4C=. : :: C (.5 (.9 (.: 1,. 4.5 1=. =.C :(.9 11.:

/ 1:.( 19. 1:.C 4C(.4 4C1.5 4:C. C1 :( :C (.: (.: (. 1:.( 1:.9 11.= =C.C ,9.= 1(.=

0 15. 1C.= ,1. 4C1.4 4C,.5 4:4.1 :: :9 :, (.: (. (. 1(.1 1C.( 1,. =1.: 195.: 95.,

1 ,,.( ,1.: ,.C 4:4.4 4C=.C 4:4.4 C9 :1 = (., (.= (.: 1C.( 1(.= 1.1 =:.5 5,.5 .1

5 14.9 14.5 ,1.4 4C9.4 4:C.= 4:4., C: :5 :C (.= (. (. 1. 1. 1C.( 51.5 ::.= 1,(.5

6 1:.C 1:.( 1.C 4C.( 4C=.5 4C,.9 51 :4 C1 (.1 (.= (. C., 1(.= 1,.: 5.5 ,9.: =4.:

2. 1(., 1,.= 4.: 4C5.9 4C=.4 4C9.= CC C= 51 (.9 (.= (. 1. 1:.: 1,.4 =.( 1=. 1=,.4

22 =.: :.1 =.1 4C.( 4C.4 4C,.1 5, CC C4 (.1 (.: (.: 1=. 1:.: 11.4 9(.5 ,1. 11=.9

2- (.4 ,.4 (.4 4C1.1 451.9 4C:.C 5 C4 5: (. (. (. . 19. 19.9 :,.5 9.9 =,.=

Sr.

god.

vred . 2.7. 2.7- 2271 61276 6127. 61270 1/ 13 05 .7/ .7/ .70 217. 217. 2574 4372 /070 /674

1(


11/26


Slika 5. -"!e etroa (a period 2005.2007. )odine " /or"

#la/nost vazduha !D%* i temperatura !A% ne utiču bitnije na raspodelu ikoncentraciju suspendovanih čestica. @a slici :.* prikazane su vrednosti temperature*vla/nosti vazduha* brzine vetra i koncentracija suspendovanih čestica !'1(% merene nasvaki sat za =.jul ,((5. godine na mernom mestu Brezonik.

Slika 6. +eteorolo%ki parametri la!nost a(d"$a temperat"ra i #r(ina etra i

kon&entra&ija s"spendoani$ esti&a + 10 (a 3. j"l 2008. )odine

11

8 &ever S ug

889 &everseveroistok SS: ugojugozapad

89 &everoistok S: ugozapad

989 $stokseveroistok :S: 0apadjugozapad

9 $stok : 0apad

9S9 $stokjugoistok :8: 0apadseverozapad

S9 ugoistok 8: &everozapad

SS9 ugojugoistok 88: &everseverozapad


12/26


#la/nost vazduha u toku no-i ima ve-u vrednost* nego tokom dana* dok jetemperatura viša u periodu od 1(14h* što je karakteristično za letnji period. #etar je tokomno-i* od ,,:h dostizao manju brzinu. 'aksimalna brzina vetra je bila u 11h i iznosila je,*, m>s. #etar je najznačajniji aktor koji utiče na raspodelu čestica. 'inimalnakoncentracija suspendovanih čestica !'1(% bila bila je u :h i iznosila je C*17g>m=* a

maksimalna vrednost je bila u ,(h i iznosila je 9*C7g>m=. &ve vrednosti koncentracijasuspendovanih čestica su bile ispod granične vrednosti imisije !"#$%* koja iznosi 1,(7g>m=.

1,


13/26


. 'ezu!tati i dis&usija

3valitet vazduha u najve-oj meri zavisi od koncentracija zagađuju-ih materija čijiudeo zavisi od vrste i količine emisije* topograije i u najve-oj meri od meteorološkihaktora. @a području Bora vrši se ispitivanje teških metala u čvrstoj rakciji vazduhaodnosno u suspendovanim i talo/nim materijama. "ranična vrednost imisije !"#$%suspendovanih čestica iznosi C(7g>m= i data je ravilnikom za nenastanjena i rekreativna

područja. 0a nastanjena područja dnevna vrednost imisije je 1,(7g>m=* a na godišnjemnivou je C(7g>m= !&lu/beni glasnik R&* br. 9>4,* =(>44* 14>,((:%. )nalizomsuspendovanih materija utvrđeno je da se olovo kretalo u okviru "#$* dok u talo/nimmaterijama olovo nije bilo identiikovano.

.1. (on$entra$ije suspendovanih česti$a

@ajve-i izvori zagađenja /ivotne sredine u opštini Bor su tehnološki procesirudarsko metalurškog kompleksa* iz kojih se emituje sumpordioksid* prašina sa velikomkoličinom teških metala i arsena* čađ* ugljendioksid i drugi zagađivači. U &mederevu seVelezara WU& &teelM nalazi u urbanoj zoni grada. +na je najve-i proizvođač čelika u našojzemlji ali je takođe i jedan od najve-ih zagađivača okoline. @jeni emiteri ispuštaju velikekoličine štetnih gasova i prašine u obliku čvrstih čestica. 0agađenju vazduha najvišedoprinosi pogon odsumporavanja u čeličani.

)gencija za zaštitu /ivotne sredine !&H)%* je deo 'inistarstva zaštite /ivotnesredine i prostornog planiranja* čija nadle/nost obuhvata prikupljanje i detaljnu obradu

podataka o pojedinim komponentama /ivotne sredine na teritoriji Republike &rbije. +vaagencija je u toku ,((:. godine instalirala četiri )utomatske merne stanice za kontinuirano

pra-enje parametara kvaliteta vazduha. edna stanica je smeštena u Brezoniku !BorBrezonik%* a ostale tri su u &mederevu !&mederevo Aentar8 &mederevo Ralja8 i&mederevo Radinac%. +ve stanice su povezane sa sajtom )gencije i merenja pojedinih

parametara se mogu pratiti u realnom vremenu* odnosno podaci se a/uriraju svakih 1(minuta.

@a slici C.* prikazane su prosečne dnevne vrednosti suspendovanih čestica* merenetokom dvonedeljnog perioda* tačnije od ,C. juna do 1(. jula ,((5. godine u Boru !mernastanica Brezonik% i &mederevu !merna stanica Aentar%. Rezultati su preuzeti sa sajtaagencije za zaštitu /ivotne sredine* &H) !LLL.sepa.sr.gov.Ou%.

Slika 7. rosene dnene kon&entra&ije s"spendoani$ esti&a + 10 (a period od 14 dana

" 2008. )odini " /or" i Smedere"

1=

http://www.sepa.sr.gov.yu/http://www.sepa.sr.gov.yu/


14/26


U toku ovog perioda koncentarcija suspendovanih čestica bila je ispod "#$!1,(7g>m=% na oba merna mesta. @ajmanja koncentracija od 17g>m=* zabele/ena je u Boru5.*4.*i 1(. jula* dok je najve-a zabele/ena u &mederevu ,4. juna i iznosila je :C 7g>m=. Utom periodu u Boru najčeš-e je duvao vetar iz jugoistočnog pravca. 'o/e se primetiti da

uglavnom u &mederevu ima više suspendovanih čestica nego u Boru. @a slici 5.* prikazane su prosečne mesečne koncentracije suspendovanih čestica

!'1(% tokom januara ,((:. godine na četiri merna mesta u Boru. @ajve-a koncentracijačestica je zabele/ena u "radskom parku od :57g>m= koji je i najbli/i industrijskoj zoni. 3odugopetrola vrednost koncentracije je bila =7g>m=* kod Bolnice takođe =7g>m=* a kod$nstituta 1C*97g>m=. @ajčeš-e je duvao istočni vetar. #etar iz ovog pravca doprinosikoncentrisanju čestica u "radskom parku. U toku ovog meseca na svim mernim mestimavrednosti su bile u okviru dozvoljenih zakonskih koncntracija.

U Turskoj* u gradu Bursa* koncentracija suspendovanih čestica je takođe ve-a na pravcima dominantnih vetrova. Tekstilna i automobilska idustrija nalaze se na severseveroistoku !H@@% od merne stanice koja se nalazi u gradu. 3ada duvaju vetrovi iz pravca

H@@ zabele/ena je ve-a koncentracija teških metala u suspendovanim česticama !Tasdemir*,((:.%.

Slika 8. rosene mesene rednosti s"spendoani$ esti&a + 10 " jan"ar" 2006. )odine

na etiri merna mesta " /or"

U toku prvih šest meseci ,((5. godine na menom mestu Brezonik !slika 4.%* prosečne mesečne koncentracije suspendovanih čestica dostizale su slede-e vrednosti6 u januaru C1.57g>m=* u ebruaru 9=.97g>m=* u martu =9.,7g>m=* u aprilu 9.57g>m=* u maju,,*C7g>m=* u junu ,,*97g>m= i u julu =(*97g>m=. 'aksimalana dnevna vrednost je bila uebruaru i iznosila je =4:*,7g>m= a minimalna dnevna vrednost u januaru* 117g>m=. &amo u

januaru je prosečna mesečna koncentracija suspendovanih čestica bila iznad dozvoljenevrednosti. &a slike vidimo da su vrednosti koncentracije suspendovanih čestica ve-e u

periodu januarapril* kada su ve-e brzine vetrova i kada radi gradska toplana !&H)* ,((5.%.U Turskoj !HskiXehir%* glvni izvori zagađenja su saobra-aj i gradska toplana. 3oncentracije'1( ve-e su u grejnoj sezoni upravo zbog rada toplane !Jzden* ,((5.%.

1


15/26


Slika 9. rosene mesene kon&entra&ije s"spendoani$ esti&a " tok" pri$ %est mese&i

2008. )odine na mernom mest" /re(onik

@a slici 1(.* prikazana je koncentracija suspendovanih čestica merena od 9. do 11.maja ,((:. godine kod Bolnice i od 1,. do 15. maja na menoj stanici kod ugopetrola* kao iru/e vetrova za posmatrani period.

0

1

2

3

4

5

6

0

45

90

135

180

225

270

315

0

1

2

3

4

5

6

m/s

S

EW

N

0

1

2

3

4

5

6

0

45

90

135

180

225

270

315

0

1

2

3

4

5

6

m/s

S

EW

N

Slika 10. rosene dnene kon&entra&ije s"spendoani$ esti&a + 10 od 5. do 18. maja

2006.)odine i r"!e etroa (a taj period

3od Bolnice koncentracije suspendovanih čestica !'1(% bile su pove-ane samo 9.maja* na šta je uticao vetar koji je duvao iz pravca istoka !H% i jugoistoka !&H% nanose-ičestice na tu lokaciju. U toku naredne sedmice kada su analizirane čestice kod ugopetrola*

19


16/26


vrednosti koncentracija bile su iznad "#$ 1. i 19. maja. 'erno mesto ugopetrol nalazi se jugoistočno od izvora zagađenja tj. dimnjaka Topionice bakra u Boru. &a graika ru/evetrova u tom periodu vidi se da je vetar pravca zapadseverozapad !I@I% bio najčeš-i* pa

je suspendovane čestice transportovao prema mernom mestu ugopetrol* što je dovelo do pove-anih vrednosti koncentracija suspendovanih čestica.

.2. O!ovo u suspendovanim česti$ama

rosečne godišnje vrednosti olova u suspendovanim česticama u šest gradova u&rbiji i Boru na četri merna mesta za ,((. godinu mogu se videti sa slike 11. #rednostiimisije olova kretale su se od (.(97g>m= u @išu* do (.1497g>m= u Beogradu !&H)* ,((=.8,((.%. U Boru su se vrednosti kretale od (*17g>m= na mernom mestu "radski park8(*,7g>m= kod $nstituta8 (*=7g>m= kod ugopetrola i 17g>m= kod Bolnice. @i u jednomnaselju srednja godišnja vrednost imisije nije prelazila dozvoljenu zakonsku koncentracijuolova !"#$% u suspendovanim česticama za naseljena mesta koja iznosi 17g>m=. edino je uBoru na mernom mestu Bolnica prosečna godišnja koncentracija bila na gornjoj granicivrednosti imisije. @a slici je "#$ označena crnom linijom. reovlađuju-i vetrovi u toku,((. godine bili su severozapadni* severseverozapadni i istočni* pa su upravo oni uticalina raspoređivanje suspendovanih čestica kod Bolnice. 3ako naziv mernog mesta ka/e to jelokacija "radske bolnice pa je zato ve-a opasnost za zdravlje stacioniranih bolesnika* pa istanovnika koji /ive na području oko bolnice.

U Ppaniji su analizirane suspendovane čestice u ruralnim* urbanim i industrijskimzonama. U gradovima u kojima se nalaze idustrijski kompleksi* koncentracija olova

poreklom iz suspendovanih čestica nije prelazila graničnu vrednost imisije. U graduBorriana i #ilareal koncentaracije olova poreklom iz $ndustrije keramike kretale su se od

(*(=9 Q (*1(:7g>m=

. U gradovima Klodio i Basauri u kojima se proizvodi čelik*koncentracije olova su bile (*1(=7g>m=. U ostalim industrijskim oblastima vrednosti olova ususpendovanim česticama bile su mnogo manje !Yuerol i sar.* ,((C.%.

Slika 11. rosene )odi%nje kon&entra&ije # )m3 " s"spendoanim esti&ama "

nekoliko )radoa " Sr#iji i na etiri merna mesta " /or" " tok" 2004. )odine

1:


17/26


'erenja prosečne mesečne koncentracije olova u toku ,((C. godine na tri mernamesta u gradu data su na slici 1,. @a mernom mestu "radski park merenja su vršena tokomcele godine* a kod $nstituta i ugopetrola tokom deset meseci. @a svim mernim mestimavrednosti su se kretale u okviru dozvoljenih graničnih vrednosti imisije. @ajni/e vrednostiolova koje su bile ispod granice određivanja zabele/ene su tokom juna* jula i decembra u

"radskom parku8 i tokom marta kod $nstituta. @ajve-e koncentracije olova od (*97g>m= i(*:7g>m= zabele/ene su u martu i oktobru na mernom mestu "radski park. #e-ekoncentracije u toku grejne sezone mogu biti posledica rada gradske toplane kao i duvanjavetrova iz pravca istoka koji utiču na koncentrisanje čestica u "radskom parku. "radski

park je od gradske toplane udaljen oko ,(( metara. 'eđutim* u avgustu je zabele/enakoncentracija b od (*7g>m= u "radskom parku.U tom mesecu jedan od dominantnijihvetrova bio je istočni. 'o/emo zaključiti da na koncentraciju čestica najviše utičuindustrijska proizvodnja RTBa i ru/e vetrova a da je udeo gradske toplane u toku grejnesezone vrlo mali.

&lično ispitivanje sprovedeno je u gradu &hiraz u $ranu. @a zapadu grada nalazi seabrika cementa koja je glavni zagađivač vazduha na ovom prostoru pored manjih idustrija i

saobra-aja. )naliza suspendovanih čestica koja je vršena za period od godinu dana* tačnijeod jula 1444.do jula ,(((. godine pokazala je da su vrednosti olova u suspendovanimčesticama bile u okviru "#$. @ajzagađeniji delovi grada su severni i istočni koji se nalazena pravcima duvanja dominantnih vetrova. rime-eno je i da su koncentracije olova ususpendovanim česticama* koje se kao i kod nas određuje ))& metodom* ve-e u tokugrejne sezone !(*::47g>m= u proseku%* nego leti !(*17g>m=%. Razlozi ovakvih rezultata sumeteorološki uslovi !suve zime% i stara cementara na pravcu najdominantnijih vetrova kojasuspendovane čestice nosi do urbane zone. U gradu Tehran situacija je obrnuta* tj. ve-ekoncentracije b su u letnim mesecima !


18/26


urbanoj i suburbanoj zoni i ruralnom području. U toku ,((. godine u "radskom parkukontrola suspendovanih čestica vršena je u toku 4 meseci pa je prosečna godišnjakoncentracija b iznosila (*17g>m=* kod $nstituta koncntracija je merena u toku 11 meseci ivrednosti su takođe bile u okviru "#$. @a mernom mestu Bolnica prosečna godišnjakoncentracija olova u suspendovanim česticama bila je 17g>m= koliko iznosi i gornja

granična vrednost imisije. @a istom mestu je u septembru koncentracija bila 1*:7g>m=* što jeiznad "#$. 3od ugopetrola kontrola je vršena u toku 5 meseci. U septembru jekoncentracija olova premašila dozvoljenu graničnu vrednost i iznosila je 1*C7g>m =* dok je

prosečna godišnja koncentracija na tom mernom mestu bila (*=7g>m=. U 3rivelju jekontrola vršena u aprilu* u +štrelju u toku tri meseca !maj* jun i novembar%* i vrednosti nisu

prelazile "#$. Tokom ,((9.* ,((:.* i ,((C. godine kontrola čestica nije vršena svih 1,meseci na svim mernim mestima. U toku ,((9. godine na svim mernim mestima vrednostib u suspendovanim česticama bile su ispod "#$* a u 3rivelju olovo nije identiikovano. Utoku ,((:. vrednosti su takođe bile u okviru "#$. &lični rezultati su i za ,((C. godinu.'eđutim* tada je i u 3rivelju bilo olova u manjoj količini* zbog vetra koji je duvao iz

pravca juga. 'o/e se zaključiti da olova ima i u ruralim područjima* što zavisi od smerova

vetrova* ali su vrednosti ni/e nego u gradu i nikada nisu prešle graničnu vrednost imisije. @a zapadu ojske u urbanoj zoni Kegnica* koncentracije teških metala u

suspendovanim česticama su i do ,( puta ve-e nego u ruralnoj oblasti "rajoL. U ruralnojoblasti olova nema* ali je vazduh bogatiji polenom i mikrobnim alergenima. !3onarski i sar.*,((:.%

Slika 13. rosene kon&entra&ije # " s"spendoanim esti&ama " period" 2004. 2007.

)odine " "r#anom s"#"r#anom i r"ralnom podr"j"

U suspendovanim česticama čija se analiza vrši u $nstitutu za rudarstvo imetalurgiju* osim olova određuju se koncentracije i drugih teških metala. @a slici 1.*

prikazane su prosečne godišnje koncentracije olova* bakra i aresena za ,((9. godinu na trimerna mesta u gradu* dva prigradska merna mesta* tri seoska naselja i na Borskom jezerukoje je rekreativno područje i koje je od Bora udaljeno 1: km. +lovo je na svim mernim

mestima bilo u okviru dozvoljenih granica. @a ezeru i u 3rivelju olovo je bilo ispodgranice određivanja* a najviša vrednost od (*17g>m= zabele/ena je u +štrelju i Brezoniku.0a bakar pravilnikom nije regulisana granična vrednost imisije. @ajviša koncnetracija bakrau toku ,((9. godine bila je na mernim mestima $nstitut i Bolnica* a u 3rivelju bakar nije bio

15


19/26


identiikovan. )rsen koji je po pravilniku o graničnim vrednostima imisije kancerogenamaterija* na svim mernim mestima je prelazio granične dozvoljene vrednosti od :ng>m =*sem u +štrelju gde je koncentracija )s bila 9*Cng>m= i na ezeru gde ga nije bilo. 'ernomesto ezero je na Borskom jezeru koje je turističko i rekreativno područje ne samo zagrađane Bora ve- i cele &rbije* tako da koncentracije suspendovanih čestica ne bi trebala da

bude uve-ana.$spitivanja koja su sprovedena u Ppaniji pokazala su da je atmosera urbanih

područja zagađenija od ruralnih zbog ve-eg uticaja antropogenih aktora. 3oncentracijaolova u ruralnim područjima kre-e se (*((9 (*((47g>m=* u urbanim (*((C (*(9C7g>m=*što je daleko manje nego u Boru. U gradu m=. rosečna godišnja koncentracija bakra kre-e se ururalnim područjima (*((5 (*((,7g>m=* u gradskim (*((C (*(557g>m=* a u industrijskojzoni proizvodnje bakra (*(:C7g>m=. )rsen u ruralnoj zoni nije prelazio "#$* u urbanoj zonikoncentracija )s kretala se (*= 1*:ng>m=* dok je kod industrijske zone koncentracija bila*4ng>m=* što je takođe u okviru dozvoljenih vrednosti imisije !Yuerol i sar.* ,((C.%.

Slika 14. rosene )odi%nje kon&entra&ije # :" i s " 2005. )odini " "r#anom

s"#"r#anom i r"ralnom podr"j"

.#. Sumpor)dio&sid* suspendovane česti$e i o!ovo

Hksploatacija rudnika RTBa vrši se bagerima i damper kamionima* a zatim se rudašalje u obli/nji pogon Flotacije na dalju preradu. +snovne rude iz kojih se dobija bakar suhalkopirit !AuFe&,%* halkozin !Au,&% i kovelin !Au&%. 3oncentrat bakra ide u Topionicaukoja pored lotacijskih jalovišta spada u najve-e zagađivače Bora sumpordioksidom i

prašinom. Hmisija &+, zavisi od količine prerađenog koncentrata bakra i rada Fabrikasumporne kiseline koje prihvataju deo otpadnih gasova i prerađuju u sumpornu kiselinu. $zTopionice se emituju suspendovane čestice sa velikim sadr/ajem teških metala i arsena.Hmisije metala takođe zavise od obima proizvodenje i sadr/aja metala u ulaznim sirovinama!LLL.mibor.rs%.

14

http://www.mibor.rs/http://www.mibor.rs/


20/26


@a slici 19. prikazana je zavisnost promene prosečne godišnje koncentracije sumpordioksida i olova u toku ,((:. godine !a% i ,((C. godine !b%. &a slike 19.* se jasno vidi da sa

pove-enjem emisije sumpordioksida raste i emisija olova* što potvrđuje da je izvor zagađenja isti* za &+, i b. 3ada Fabrika sumporne kiseline radi sa ni/im kapacitetomsmanjeno je iskoriš-enje otpadnih gasova Topionice* pa se u atmoseri Bora pove-ava

količina olova* drugih teških metala i arsena. "ranična vrednost imisije &+, je 19( 7g>m=.&umpordioksid je u toku ,((:. i ,((C. godine na mernim mestima "radski park iugopetrol bio iznad dozvoljene granice. &umpordioksid i čvrste čestice su izuzetno velikiregionalni problem* jer veliki broj dana u godini njihove koncentracije prelaze dozvoljenugranicu. +lovo je u ve-ini slučajeva u okviru "#$.

a #

Slika 15. Odnos proseni$ )odi%nji$ kon&entra&ija # i SO2 " tok" 2006.a; i 2007.)od.#

.+. O!ovo pore&!om iz sao,ra-aja

&aobra-aj je jedan od ve-ih izvora suspendovanih čestica i olova u atmoseri. #ozilasa motorima starije generacije koriste olovni benzin. @a 1((( litara olovnog benzina kojisagori u motoru vozila emituje se u atmoseru (*9kg olova. rilikom rada motora u vazduhse emituje elementarno olovo* delimično u obliku pare* a uglavnom u obliku sitnih čestica.U novije vreme koriste se vozila sa savremenijim motorima koji koriste bezolovni benzin!LLL.pupdvscg.co.Ou%.

@a slici 1:.* prikazan je odnos olova poreklom iz saobra-aja i broja automobila koji

prođu u toku jednog sata za dvanaest dana. $spitivanje je sprovedeno ,((,. godine !od .ebruara do 19. ebruara% na saobra-ajnoj raskrsnici u blizini $nstituta* koja se smatranajprometnijom u gradu. Uzorci vazduha na raskrsnici uzimani su dva puta dnevno. ))&analizom je potrvđeno postojanje olova poreklom iz benzina. 'aksimalna koncentracijaolova je zabele/ena . ebruara i iznosila je (*147g>m= a najmanja 19. ebruara* i bila ja je(*((:7g>m=. 'eđutim* nije samo broj vozila uticao na količinu olova* ve- i meteorološkiaktori kao i metalurški pogoni RTBa. &a graika se vidi da sa pove-anjem brojaautomobila nema srazmernog pove-enja olova u vazduhu* što znači da je u Boru glavi izvor olova u suspendovanim česticama industrija.

,(


21/26


Slika 16.


22/26


#. Uti$aj suspendovanih česti$a i o!ova na !juds&o zdrav!je

&uspendovane čestice u vazduhu izazivaju respiratorne inekcije i kardiovaskularne probleme. Tokom procesa disanja apsorbuju se u plu-ima. Rizične su za zdravlje čak i kada je njihova koncentracija u okolnom vazduhu u okviru dozvoljenih vrednosti !Fernandez isar.* ,(((.8 "arGon i sar.* ,((:.%.

#isoka koncentracija olova negativno se odra/ava na zdravlje ljudi a pre svega dece.U organizam dospeva kroz respiratorni sistem* oralno* uzimanjem hrane i vode koja jekontaminirana olovom i kroz ko/u. Transportuje se krvotokom i deponuje u kostima. 3oddece oko C(49D olova u krvi vezano je za eritrocite !LLL.pupdvscg.co.Ou%. +šte-ujehemoglobin usled čega on ne mo/e da obavlja svoju ukciju i dolazi do anemije. @egativnoutiče na bubrege* nervni sistem* pogoršanje koordinacije* a mogu nastati i problemi sa

razvojem intelekta. Trovanje olovom se zavisno od količine unetog olova mo/e ispoljiti uakutnom i hroničnom obliku. @ajizlo/eniji su radnici u rudnicima olova* zaposleni u

proizvodnji akumulatora itd. 0naci trovanja olovom javljaju se* obično* posle du/egizlaganja direktnom dejstvu olova i njegovih isparenja. &imptomi su češ-e ili ređeglavobolje* bolovi u zglobovima* ponekad znaci zapaljenja bubrega ili oduzetost nekihnerava* nepravilan puls i malokrvnost !LLL.svetzdravlja.com%.

0aposleni u metalurgiji bakra kao i drugi stanovnici Bora i okoline izlo/eni suvisokim koncentracijama sumpordioksida* arsena* olova* bakra i drugih zagađivača.'edicinska izučavanja kod stanovnika Bora i 0lota* koji je izvan dometa metalurškog dima*

pokazala su značajno ve-e količine arsena u krvi i kosi* olova u krvi i mokra-i kodstanovnika Bora. $spitivan je sadr/aj olova i arsena u krvi i mokra-i kod dece u Boru i0lotu. $stra/ivanja su pokazala da je sadr/aj ovih metala znatno ve-i kod dece u Boru. +voukazuje na kontinuirani rizik od unošenja olova i arsena u organizam dece iz Bora* posebnoako ceo svoj /ivot provedu u zagađenoj sredini. 0agađeni vazduh dovodi do usporenog rastai razvoja dece* smanjuje otpornost organizma prema inekcijama i utiče na nastanak oboljenja unutrašnjih organa. !'arjanovi- i sar.8 ,((=.%.

&vetski centar za kontrolu i prevenciju bolesti iz )tlante i &vetska zdravstvenaorganizacija utvrdili su koncentraciju od 1((7g>dm= krvi kao gornju granicu iznad koje

počinju da se javljaju značajni zdravstveni problemi. Trebalo bi* ipak* da se ima na umu dato ne znači da ispod te granice ne postoji opasno delovanje olova na organizam!LLL.biljeizdravlje.rs%.

,,


23/26


+. a&!juča&

3valitet vazduha u Boru zavisi od koncentracija zagađuju-ih materija koje seispuštaju iz dimnjaka industrijskog komleksa i od meteoroloških aktora.

Upoređene su prosečne dnevne koncentracije suspendovanih čestica u Boru i&mederevu u periodu od četrnaest dana. U &mederevu je bila ve-a koncentracija ' 1( negou Boru.

rosečna mesečna koncentracija suspendovanih čestica pra-ena je u toku jednogmeseca na četiri merna mesta u gradu. Ustanovljena je najve-a vrednost na mernom mestu"radski park koja je dostizala maksimalnu dozvoljenu granicu imisije.

U toku prvih šest meseci ,((5. godine na mernom mestu Brezonik prosečnamesečna koncnetracija suspendovanih čestica bila je povišena u januaru i iznosila je

C1*57g>m

=

dok je granična vrednost imisije !"#$% za suspendovane čestice C(7g>m

=

. @a raspodelu suspendovanih čestica najve-i uticaj imaju ru/e vetrova. @ajčeš-ivetrovi koji duvaju u Boru su iz pravca zapada* severozapada i istoka. +ni utiču na

pove-anu koncentraciju čestica na mernim mestima ugopetrol* $nstitut i "radski park.+stali meteorološki parametri !vla/nost vazduha* pritisak i temperatura% kao i udaljenostmernih mesta od izvora zagađenja nisu presudni aktori za raspodelu suspendovanih čestica.

U suspendovanim česticama čija se analiza vrši u $nstitutu za rudarstvo i metalurgijuBor* određuju se koncentracije olova i drugih teških metala. Upoređivanjem koncentracijaolova u ,((. godini u Boru na četiri merna mesta i u drugim gradovima u &rbiji !Beograd*Keskovac* 'ladenovac* @ovi &ad* @iš i ančevo% došlo se do zaključka da je Bor najzagađeniji. @a mernom mestu Bolnica koncentracija olova bila je 17g>m=* kolika je i

maksimalna dozvoljena vrednost.U toku ,((C. godine najve-a mesečna koncentracija olova zabele/ena je u oktobruna mernom mestu "radski park i iznosila je (*:7g>m = što je u okviru "#$. @a osnovuobrađivanih rezultata zaključeno je da nema pravilnog porasta koncentraija olova u tokugrejne sezone u odnosu na letnju* što znači da je metalurški pogon RTBa najve-i zagađivač.

&uspendovane čestice nošene su vetrom i prema ruralnim oblastima u Borskojopštini. @ajugro/enija sela su 3rivelj* &latina i +štrelj gde su se koncentracije b kretale od( do (*,7g>m=* dok ostala sela nisu na pravcu dominantnih vetrova pa su manje ugro/ena.

@a osnovu ovoga mo/e se zaključiti da udaljenost mernih mesta nije uticajni aktor.rosečne godišnje koncentracije olova u gradu i okolnim naseljima bile su u okviru

"#$* koncnentarcija bakra kretala se od ((*,7g>m= dok su značajna prekoračenja arsena

zabele/ena skoro na svim mernim mestima.&a pove-enjem emisije sumpordioksida koji zavisi od količine prerađenog

koncentrata bakra i rada Fabrika sumporne kiseline raste i emisija olova* što potvrđuje da jeizvor zagađenja isti za &+, i b. &umpordioksid i čvrste čestice su izuzetno velikiregionalni problem* jer veliki broj dana u godini njihove koncentracije prelaze dozvoljenugranicu. +lovo je u ve-ini slučajeva u okviru "#$.

U uzorcima vazduha sa saobra-ajne raskrsnice* olovo se kretalo (*((:(*147g>m=.To znači da nije samo broj vozila uticao na količinu olova* ve- i meteorološki aktori kao imetalurški pogoni RTBa.

0agađen vazduh u Boru dugi niz godina štetno utiče na zdravlje ljudi. rime-en je porast respiratornih inekcija* astme pa čak i malignih oboljenja !'arjanovi- i sar.8 ,((=.%.

,=


24/26


/iteratura:

)rsenijevi- &.8


25/26


portal>ogradu>geograskipodaci.html

http6>>boronline.Lebs.com>gradbor.htm

http6>>LLL.biljeizdravlje.rs>code>navigate.php$d==1edition$d,=article$d1,:

http6>>LLL.ekoorum.org.Ou>indeZ>vest.aspv$?94%

http6>>LLL.mibor.rs>projekti>leap>leap(,.html

http6>>LLL.opstinabor.org.Oumonitoringiles

http6>>LLL.opstinabor.org.Ou>priroda.php

http6>>LLL.pupdvscg.co.Ou>...>UT$A)D,(TR)@&+RT)D,($D,(?$&TR$BUA$HD,(@)D,(0$#+T@UD,(&[email protected]

http6>>LLL.sepa.sr.gov.Ou

http6>>LLL.svetzdravlja.com>Tekst14(1Trovanjaolovom.htm

$zveštaj o stanju /ivotne srdine u Republici &rbiji* ,((= i ,((.8 'inistarstvo nauke i zaštite/ivotne sredine8 )gencija za zaštitu /ivotne sredine !&H)%8 Beograd* ,((9.

$zveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Boru* januarjul ,((5.8 'inistarstvo nauke i zaštite/ivotne sredine8 )gencija za zaštitu /ivotne sredine !&H)%8 Beograd* ,((5.

3arar 3.* "upta ).8 &easonal variations and chemical characterization o ambient '1( atresidential and industrial sites o an urban region o 3olkata !Aalcutta%* $ndia8

tmosp$eri& -esear&$ 51 !,((:%* =:Q 9=

3onarski .*


26/26


'arjanovi- T.* Trumi- '.* 'arkovi- Kj.8 Kokalni ekološki akcioni plan opštine Bor8KH)8 Bor8 ,((=

Jzden J.* ?erolu T.* 3ara &.8 )ssessment o ambient air EualitO in HskiXehir* TurkeO8 =nironment nternational ZZ !,((5%* ZZZQZZZ

ravilnik o graničnim vrednostima imisije8 &lu/beni glasnik R&* br. 9>4,* =(>44* 14>,((:

Yuerol _.* #iana '.* )lastueO ).* )mato F.* 'oreno T.* Aastillo &.* eO .* de la Rosa .*&\nchez de la Aampa ).* )rtano B.* &alvador .* "arca ?os &antos &.* Fern\ndezatier R.* 'oreno"rau &.* @egral K.* 'inguilln '.* 'onort H.* "il .* $nza ).* +rtega K.*&antamara .* 0abalza .8 &ource origin o trace elements in ' rom regional

background* urban and industrial sites o &pain8 )tmospheric Hnvironment 1 !,((C%*C,14QC,=1

Raia ).* 'ohd @.

Documents

Diplomski rad Jelena Strojic.doc