JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE · iskorišćavanjem secesija arhitektonskog nasleĎa, Tisa i Dunav prirodnih vrednosti itd) , razvoj banjskog turizma proizvod je da bude u stanju da se

TEMERINSKI BAZEN - JKP TEMERIN

JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE

TURISTIČKI I ENERGETSKI AUDIT

AUTOR

EUPLAN D.O.O.

Kanjiža

Kanjiža, 05.2014.

TEMERINSKI BAZEN

Euplan Üzleti- és Területfejlesztési Tanácsadó Korlátolt Felelősségű Társaság

2

Sadržaj:

Predgovor..................................................................................................................3

Pozicioniranje bazena................................................................................................4

Regionalna situacija-mogućnosti koje proizilaze iz ose Budimpešta-Beograd....... 10

Geografski poloţaj i turističko-geografski poloţaj .................................................12

Analiza sa drugim mestima.....................................................................................14

Analiza ponude i traţnje..........................................................................................17

Korišćenja prostora,usluga i turističkog potencijala...............................................21

Marketing-operativni koncept analiza ciljnih grupa...............................................34

Analiza ljudskih resursa..........................................................................................41

Analiza energije......................................................................................................45

Analiza opcija gubitka i opasnosti..........................................................................47

Zaključak................................................................................................................51

TEMERINSKI BAZEN


3

Predgovor :

Audit Temerinskog bazena je izradila firma D.O.O Euplan sastoji se iz dva dela. Prvi deo

audita sadrži turistički deo. Kompleks je više puta posetila firma koja je izradila analizu i to u

januaru, februaru i martu 2014. godine. Varga Čaba direktor Agencije za razvoj opštine

Temerin, i saradnik Božoki Ištvan, Rastko Stajič, zadužen za banjske poslove JKP Temerin su

bili zaduženi za dostavljanje podataka i dokumetacije vezane za bazen. Sa turističkog aspekta

cilj posete je bio istraživanje terenskog rasporeda i iskorišćenosti bazena, odnosno

sagledavanje opasnosti i mogućnosti bazenskog kompleksa. Prilikom posete opažali smo i

sastav gostiju (po godini starosti, broju inostranih gostiju), odnosno sezonske karakteristike i

efekte.

opštine Temerin.

Prilikom turističke analiza koristili smo tabelarni prikaz Analize Schwertner Janos-Martyin

Zita-Makkos Dalma (2013), kao i podatke i informacije koju smo dobili od Agencije za razvoj

U drugom delu istraţili smo energetske mogućnosti bazenskog kompleksa. Ovo

uključuje mehaničke komponente, sisteme za prečišćavanje i cirkulaciju vode, analizu

potrošnje nergije. Obratili smo paţnju i na elemente zabavnog kompleksa i na efikasnost

utroška energije. U drugom delu revizije pruţamo intervencije i tehničke preporuke za

otklanjanje gubitaka i potencijale primene obnovljivih izvora energije.

TEMERINSKI BAZEN


4

Pregled karakteristika meĎunarodnih turističkih kretanja budućim trendovima

5.Sa povećanjem nivoa obrazovanja, odnosno sa povećanjem korišćenja informatike,

nastaviće se povećanje širenja znanja u oblasti potencijalnih destinacija i usluga sadrţanih u

njima. Sticanje znanja, umetnosti, istorije i kulture kao motivacioni faktor u ulozi se

1. Pozicioniranje bazena

Na početku trećeg milenijuma menjanje domaćih i meĎunarodnih političkih, ekonomskih

,kulturnih i socijalnih situacija direktno ili indirektno utiče razvoj meĎunarodnog i domaćeg

turizma. Kada je u pitanju Temerin moţe da govorimo o domaćem turizmu, inostrani gosti u

ovom periodu se mogu vezati za tranzit-odnosno podsticajni turizam. Gledajući od prošlosti

na sadašnjost tendencije na sadašnjost predviĎaju se različata dešavanja od kojih su

glavni elementi:

1. Do sada uobičajen pravac je bio da ponuda odreĎuje potraţnju, sada počinje da bude

obrnuto. Ponuda je sada sve raznovrsnija ima više i više konkurencije na trţištu i to

dovodi do takmičenja za osvajanje turista. Pored toga, promene na strani traţnje je pojačan

sa porastom diskrecionog dohodka, turisti sve više zahtevaju bolji kvalitet usluga.

VojvoĎanski turistički potencijalom jasno upravlja ponuda u sadašnjem periodu.

2. Zbog demografskih promena u seniorskom uzrastu očekuje se relevantno povećanje

u turizmu. Iz karakteristika ovih starosnih grupa u svakoj oblasti dolazi do povećanja potraţnje

bezbednosti i kvaliteta, a time i sezona postaje uravnoteţenija. Demografija

stanovništva Vojvodine prikazuje tendenciju starenja većeg od evropskog proseka, što

pokazuje da će turizam postati još veći trend.

3. Jednovrstane usluge ne zadovoljavaju pojedine potrebe gostiju. Dakle u budućnosti

pojedinačne usluge treba da sluţe više u potpunosti, ali u masovnim veličinama. Temerin

kao turističku destinaciju zapravo odlikuje jedna – dve manifestacije, ali raznovrsnost

usluga ne postoji.

4. Zdravstvena svest se u velikoj meri pojavljuje u pogledu slobodnih aktivnosti.

Velike promene u oblasti ugostiteljstva smeštaja.

TEMERINSKI BAZEN


5

povećava, potraţnja za tradicionalnim oblicima turizma pada. To je prepreka temerinskog

kupališta kao kupališta i potencijalno povezanih usluga izričito odslikavaju stanje.

7. Biće popularnije odgovornost za očuvanje prirodne-društvene sredine,širenje svesti

ţivotno odrţivnih destinacija.

9. Postaje sve vaţnije smernica označavanja konkerno odreĎivanje poslova i u turističkim

uslugama. Postaju sve značajnije specijalni proizvodi, jača se segmentacija turističkih usluga.

Tako na primer, u oblasti ugostiteljstva autenitičke usluge će biti u boljoj poziciji.

10. Povećavaće se razvoj informacione tehnologije korišćenje interneta za turističko

prikuplanje informacija, za kupovinu turističkih proizvoda.

6. Veća očekivana vrednost - s jedne strane usluge za prijem, klasifikaciju turističkih usluga,

i prikazivanje rezultata rejtinga, pomaţući turistima u orijentaciji, nalaz očekivanih

vrednosti, sa druge strane u skladu sa individualnim potrebama turista povećanje vrednosti

prirodnog i izgraĎenog šire lokalne tradicije, tradicionalnih proizvoda, poznavanje u

proizvodnji, gastronomije itd. gde drugde nema iskustvo turističnih atrakcija.

8. TakoĎe šire se dvodnevni, duţi vikendi, aktivni odmori i rekreativni kratki izleti. Ovi

ciljevi će biti destinacije koje ispunjavaju slobodno vreme i kulturne potrebe

zadovoljavajući istovremeno. Temerin kao destinacija maksimalno pruţa jednodnevno

ispunjavanje slobodnog vremena.

TEMERINSKI BAZEN


6

Turistička motivacija i njene izvene turističke vrste:

Turistički indikatori Izabrane turističke vrste

(ključni primeri)

Fizičke motivacije:

- Odmor (fizički oporavak)

- Oporavak (poboljšanje zdravlja)

- sport (veţbe)

- Wellnes turizam

- Zdravstveni i termalni turizam

- sportski turizam

Psihološki motivi:

- izlazak iz svakidašnje izolacije

- zabava

- ţelja za opuštanjem

- rekreativni turizam

- kulturni turizam

- turizam kluba

- seoski turizam

Socijalni motivi:

- prijatelji,u pronalaţenju poznanika

- društveni ţivot, društveni kontakti

- iz civilizovanog sveta nazad u prirodu

- turizam prijatelja i poseta roĎaka

- turizam kluba

- kamp turizam

Kulturni motivi:

- carina drugih zemalja, tradicije, poznavanje

jezika

- umetničke zainteresovanosti

- verski razlozi

- obrazovni turizam

- kulturni turizam

- -verski i hodočasni turizam

Statusni – i prestiţni motivi:

- samoispunjenje (učenje,obuka itd)

- Kongresni, biznis,konferencijalni

turizam

TEMERINSKI BAZEN


7

Motivi budućeg turizma izvedenih iz turističkih tipova:

Motiv Turistički tip

Fizička motivacija

- zdravlje

- regeneracija

- zdravstveni turizam,aktivne veţbe i zdrava

ishrana u kombinaciji sa odmorom,

- seoski turizam

Psihološki motivi:

- zabava

- skladan odnos sa okruţenjem

- manifestacioni turizam

- kulturni turizam, rekreativni turizam

- „neţni „turizam

- seoski turizam

Od socijalnih motiva

- uzajamno delovanje nalaţenja zabave

- turizam kluba

- seoski turizam

Kulturalni motivi su:

- pronalaţenje prijatelja

- kulturni turizam

- nasledni turizam

- ţelja za priznanjem i uvaţavanjem - Zabava i avanturistički turizam

Javno komunalno preduzeće do sadašnje tekuće pruţanje usluga izmeĎu turističke potrţnje

mogu da se naĎu sličnosti.

Na osnovu motiva turističke destinacije SPA prema nekoliko kategorija u ovom periodu moţe

da ispunjavaju ili biti u stanju da ponudi takve usluge, koji tip je više potraţnja se mogu

zadovoljiti odmor turizam, sportski turizam, zdravstveni turizam.

TEMERINSKI BAZEN


8

- istraţivanje istorije„korena”

Na osnovu statusa prestiţnih motiva:

- Nega domaćih i meĎunarodnih odnosa

- Uspostavljenje veze izmeĎu meĎunarodnog

i domaćeg ekonomskog odnosa

- poslovni turizam

- ekonomski turizam

Pojava novih vrednosti i normi meĎu članovima društva su navedeni:

- Povećanje zdravstvene svesti

- Povećanje svesti o ţivotnoj sredini

- Očekuje se uzimanje u obzir i nefinansijskih aspekata

- Jačanje napora za povoljšanje znanja i meĎuljudskih odnosa

- Jačanje nezavisnog samostalnog načina ţivota

Pod predpostavkom da javno preduzeće trenutni kvalitet usluga ne nude druge dodatne

turističke usluge, uz odrţavanje postojećeg nivoa do odmarališta medicinskog turizma ove

kategorije će samo biti u mogućnosti da udovolje skromnim zahtevima traţnje, kao i samo

odredište obe su manje atraktivne. Ono je do sada uglavnom gubilo turističku vaţnost kao

domaće-regionalno, iskoristivši novi seoski aglomeracionu blizinu Temerinsko kupalište

Vojvodine, da li polaţaj pod uslovom da je sadašnji obim usluga i nivoa –naţalost ovih dana

nije prioritet poboljšanje kupališta niti je nacionalno strateškicilj pozitive u

Srbiji. Aglomeracija baza(finansiranje koncentracija posetilaca osnovna infrastruktura itd.) će

se pojaviti u bliskoj budućnosti infrastrukturnih razvojnji projekata za kupalište.

Prognozira se zajednička saradnja Evropske Unije (ITI) i razvoj projekata Banjskog turizma

će se finansirati od strane pretprisutnih fondova. Takvi potencijali su u Beogradu, Novom

Sadu, Subotici-Palić, Zrenjanin i u svakom srednje izabranom gradu, koji se nalazi u velikoj

urbanoj aglomeraciji. U meĎuvremenu, svaka opština bačka reka Tisa raspolaţe programima

za razvoj kupališta relativno je jak potencijal na raznim destinacijama na opštinskim nivoima i

regionalnim rekreacija razonoda i turizam u prirodi, prema ovome lokalni stanovnici gube

zainteresovanost. U cilju odraţavanja postojećih sistema trebaće veća podrška lokalnoj

samoupravi.

TEMERINSKI BAZEN


9

Uopšteno:

Dominantan trend u pravcu udaljavanja od masovnog turizma(tradicionalni) i novim

individualnim potrebama preferira u ovom obliku. Ovo izaziva promenu i označeni plasman

diferencialne potrebe dodatno ulaganje u infrastrukture javno preduzeće turističke destinacije,

kao i regionalnih varijabilnost i potraţnju predlaţem moguću pogodnost.

- Rast iskustva i orijentacije uţivanja

- Rast i potraţnja za različitim

- Veći naglasak se dalje na kvalitet provoĎenja slobodnog vremena

- Povećati integraciju lokalnog stanovništva u turizam

- Povećanje potraţnje za bezbednost

- Rast svesti o kvalitetu i ceni

- Veća će biti uloga vremena kao konkurentnog faktora

- Povećanje trţišne polarizacije

- Očekuje se povećanje gradskog prevoza

- Masovni turizam se transformiše u individualizovan masovni turizam

- Verovatno će biti veća odgovornost u budućnost

TEMERINSKI BAZEN


10

Karakteristike postojećeg kupališta u Juţnoj panonskoj niziji,Vojvodini,i Banatu:

2. Regionalna situacija-mogućnosti koje proizilaze iz ose Budimpešta-Beograd

Turizam kao aspekt saradnje sistema Budimpešta-Beograd se sagledava uzimajuči u obzir

Juţni Patrium i područje Banata (Jugozapadna Rumunija).

Iskorišćavanjem odličnih geotermalnih mogućnosti našeg područja i na osnovu ranijih

inicijativa i tradicija, odnosno podrškom fondova iz MaĎarske i EU, maĎarskih lokalnih

samouprava, sopstvenim snagama, pomoću privatnih firmi došlo je do izgradnje termalnih

banja i wellness centara međunarodnog značaja u ovom regionu.

(Gyula, Cserkeszőlő, Nagyszénás, Mórahalom, Algyő, Szeged, Makó, u Vojvodini Ada,

Kanjiţa, Palić. U Apatinu i Temerinu je napravljen u realizaciji sličnih razvojnih

programa. Pored ovoga se moţe uključiti, Banja Buziaš, i Banja Herkuleš.)

Šira vizija pokazuje da Srbiju očekuje članstvo EU u roku od jedne decenije. Ako se to dogodi

Temerinsko kupalište moţe da bude korkurentan sa destinacijama iz regije Juţno -

Panonskoj ravni (Morahalom, Segedin, Kištelek, Mako, Gyopárosfürdő, Kiskunmajša).

Uprkos udaljenosti i granici od prilike sat-sat ipo voţnje autoputem. U Juţno -

Panonskoj niziji su uobičajeni wellness centri, zdravstveni turizam, što u odnosu na

prosek na naš sadašnji period VojvoĎaska kupališta su nekonkurenti. Bačko Petrovački

Petroland je jedino kupalište u Juţno - Panonskoj niziji koje se moţe meriti sa ostalim

kupalištima po uslugama. Zbog udaljenosti od MaĎarsko-Srpske granice pre svega,

izgraĎena je za domaće (srpske) turiste. Zbog promena u domaćoj traţnji, kao i zbog

velikih gradova (koncentracije kupca) iskorišćavanjem prednosti, verovati je da će doći do

izgradnje novih spa centara koji će dodatno smanjiti Temerin kao relativnu atraktivnost.

Stoga je od suštinskog značaja da dalji povećaju infrastrukturni razvoj i širenje usluge

Temerinskog kupališta, kao i razvoj kvaliteta u cilju odrţavanja regionalnih uloga.

TEMERINSKI BAZEN


11

- Pojavili su se u kupališni asortiman lepote i zdravstvene usluge na meĎunarodnom trţištu.

- Jedno na drugo konkurenti smatraju rivalstvom.

- Njihova profitabilnost u velikoj meri zavisi,koliko su u stanju da kompleksni sistem usluga

posluje sa drugim regionalnim turističkim ponudama na obogaćivanju svoje usluge

(restorana,programa relaksacija, kulturni turizam (multunacionalne mogućnosti

iskorišćavanjem secesija arhitektonskog nasleĎa, Tisa i Dunav prirodnih vrednosti itd) , razvoj

banjskog turizma proizvod je da bude u stanju da se okrenu na kulturnim dešavanjima i u

stanju je da kordinira sve ovo na regionalnom nivou na relevantnom nivou.

- Basenska priprema za razvoj centara, poboljšanje usluge wellnesa,energetski,tehnološki,

operativni razvoj kupališka, obuka stručnjaka zahteva odreĎeni reţim saradnje.

- Pored korišćenja lokalnih potreba već i iz okoline, susednih i meĎurodna mesta mogu da

privuku posetioce.

- U zavisnosti od uslova, situacije, sposobnosti i kapaciteta njihova profitabilnost je

veoma različita.

- Postoje različiti načini i njihova sposobnost da se integrišu moguće ili je već na raspolaganju

da im u drugim oblastima turizma, profestionalnim metodama.

- Saradnja i zajednički Juţna-Tiska dolina izgradnja imidža, za izgradnju zajedničke

razrade MEĐUNARODNOG MARKETING PROGRAMA, zastupljenost u regionalnom

i karpatskom basenu-ukrainski, ruski, baltički i skandinavski odnosi i nivoi zahtevi za

preţivljavanje, definisanje preduslova konkurentnosti.

- Pokretanje saradnje klastera. Prekogranične saradnje su u početnoj fazi.

U odreĎenim specijalnim oblastima zahteva se izlaganje odreĎene koordinacije i

prioritet podrške. Za razvoj oblasti TERMALNIH BAZENA i WELLNESS potencijala

potrebno je sinoptičko(jednooko) istraţivanje, sastavljanje kompleknogs MEĐUNARODNOG

MARKETINGA razvoja prekogranične saradnje na nivou klastera.

TEMERINSKI BAZEN


12

U praksi, aglomeracija Novosadskog spoljnog prstena grada, na površini od 169,61 km2, od

45 opština pripada meĎu najmanju opštinu u Vojvodini.

3.Geografski položaj i geografsko-turistički položaj

Temerin se nalazi na severnom delu Srbije, u Autonomnoj Pokrajini Vojvodine,na juţnom

delu Bačke. Udaljenost od Novog Sada je 20 km od Bečeja 27 km, od meĎunarodnog

evropskog turističkog puta koji u jednom delu povezuje MaĎarsku i susedne zemlje, s druge

strane Beograd i Niš sa Grčkom i Turskom.

Pored gore navedenih blizu Temerina se nalazi glavni regionalni i nacionalni saobraćajni

čvorovi, i drugi regionalni putevi Zrenjanin, Bečej, Subotica, Sombor i prema Novom Sadu.

Od popisa 2002 godine opština ima 28.275 stanovnika, što predstavlja 1,1 % stanovništva u

Vojvodini. Gustina naseljenosti je 166 osoba/km2, visoko iznad proseka jer u Vojvodini

gustina naseljenosti je 97 stanovnik po km2. To nije samo zahvaljujući prirodnom rastu,nego

zbog ekonomskog razvoja u Novom Sadu čija je osnovna snaga i razvoj Temerina.

Banja je sada smeštena u srcu Juţne-Bačke,na dobroj relaciji pristupačnosti. Kupalište

predstavlja sliku na nivou tehnologije od dva –tri decenije unazad. Predstavlja sliku

kupališta koji je ograničen,blago uznemirena imovina izgraĎena sredina u pogledu

ulaska,relativno dobro negovan travnjak ali slabo ureĎenih terena. Do sada zahvaljujući

lekovitoj vodi zadovoljavaju lokalnu potraţnju. Finansijski i administrativni podaci su

razdvojeni već dve godine.

Knjigovodstvo kupališta nisu vodili posebno, svi su bili tretirani sa knjigovodstvom javnog

preduzeća. Kupalište zahvaljujući godišnjim donacijama lokalne samouprave i/ili finansijskoj

podršci javnog preduzeća se nulira. Raspolaţe sa pristupačnom lokacijom obezbeĎuje

dobru osnovu u pravcu daljeg razvoja i modernizacije.

TEMERINSKI BAZEN


13

Raspolaţe sa oko 340 000 potencijalnih posetilaca-dostupnost u roku od 15 minuta.

330 000 potencijalnih posetilaca-dostupnost u roku od 15-30 minuta. Kao i 330 000

ljudi koji imaju potencijalnu dostupnost u roku od 30 do 60 minuta.

Pristupačnost je drumskim putem. U roku više od sat vremena putovanja moţemo

kontaktirati milion stanovnika, gde moţemo da posmatramo Beograd, MaĎarsku, Rumunsko

stanovništvo.

TEMERINSKI BAZEN


14

Vrdnik

Ukratko; Kupalište u Vrdniku sa njenom lepom okolinom dolazi u rivalstvo sa Temeriskim

kupalištem, gde dominiraju zdravstvene-termalne turističke osobine. Usluge su raznovsnije,

pogodan je za razne potrebe, kao Temerinsko kupalište. Tu se trenutno klasifikuje kao

domaća turistička destinacija.

4.Analizа коnkurentnosti

U ovom poglavlju isključivo razmatramo objekte već u funkciji, spa i zdravstvene turističke

usluge, ispituju se kupališta vojvoĎanske turističke destinacije.

Već decenijama koriste termalnu vodu koja je 32,5 oC,koje koriste za medicinske svrhe.

Medicinsku infrasturukturu i usluge su uveli u lokaciju i 1997 godine je dobila zvaničan

status kupališta. Isključivo zbog izgradnje zdravstvenog rehabilitacionog centra ciljali su na

termalni turizam, program koji sprovodi sve turističke infrastrukture. Raspolaţe sa

konferencijskom salom kapaciteta za 500 osoba. Za sve ovo su potrebni visoko kvalitetni

hotelski kapaciteti i apartamani. Poboljšanjem postojećih objekata, raspolaţe sa zatvorenim

i otvorenim bazenima, kao i sa jednim bazenom za decu. Pored toga, sa zatvorenim

olimpijskim bazenom, terapeutskim bazenom, sportskim centrom, wellness i fitness

centrom, saunom, raspolaţe i sa uslugama masaţe.

Vrdnik uţiva u Novosadskim i Beogradskim posetiocima, jer se nalaze blizu jedno drugome.

Na udaljenosti od Temerina smatra se za jakog konkurenta jer usluţne delatnosti se

preklapaju, a kupalište se nalazi na jako prijatnom okruţenju.

TEMERINSKI BAZEN


15

Stari Slankamen

Već u XX veku je kao lečilište, klasifikaciju lekovite vode su sproveli u maĎarskoj instituciji

u Budimpešti za vreme MaĎarske istorije. Isključivo funkcioniše kao zdravstveni i

rehabilitacioni centar. Pokriveni i zatvoreni objektu čine posttraumaloški, rehabilitacioni,

nervni i terapeuski centar .

Zbog geografske lokacije najviše posetilaca ima iz Beograda i Novog Sada. Trenutno se ne

moţe pokazati sa turističkim uslugama konkurencija Temerinskom kupalištu.

Apatin

Ukratko: Jasno je konkurent Temerinskom kupalištu. Ono što se moţe reći o raznovrsnosti i

kvalitetu usluga je značajna razlika uprkos udaljenosti. Ako se uzme u oblik MaĎarska

kupališta onda i Apatinsko kupalište se smatra konkurentom. MeĎutim,geografska udaljenost,

u pogledu domaćeg turizma (Zrenjanin, reka Tisa, Novi Sad-Beograd aglomeracije) na bliţoj

relaciji je Temerinsko kupalište. Pored toga, relacija izmeĎu dve destinacije je toliko velika da

pored Apatiskog regionalnog turističkog centar,šanse za razbijanje regionalnim centrima

Temerina meĎutim nisu ugroţena.

Vaţna informacija je da raspolaţe sa planovima za dalji razvoj, za koje su izabrali

maĎarsku firmu. Cilj je izgradnja wellness centra pruţanjem maksimalnih usluga,gde ţele

maksimalno da iskoriste najnoviju energetsku tehnologiju. Kamen temeljac je već

postavljen, zbog finansijskih problema izgradnja još nije počela.

U Vojvodini ima najbolju kupališnu infrastrukturu,i pripada meĎu 10 najboljih turističkih

destinacija u zemlji. Gradeći na termalnu vodu i postepeno poboljšavanje različitih usluga,

moţe da primi veliki broj posetilaca. U Vojvodini je jedini banjski objekat koji ispunjava

meĎunarodne standarde. Veliki razvojni proces dao je rezultat zdravstveno-termalnog

turizma, wellness turizma, sporskog centra (kuglana, stoni tenis, tenis, biciklizam), kao i

spoljni bazen,visoko kvalitetan smeštaj, manifestacioni turizam, mogu da se naĎu i usluge

turizma za mlade. Pored toga raspolaţe sa 131 soba i četiri apartmana.

TEMERINSKI BAZEN


16

Smederevo

2010 godine predat je novi olimpijski bazen namenjen je prvenstveno za rekreativne i sporske

svrhe u turizmu. Sastoji se od 5000 grandstand sedišta, sa dva mala bazena i raspolaţe sa

dodatnim sadrţajima. Sa pogleda slobodnog vremena mogu zadovoljavati gradske i

regionalne mogućnosti-sporske i rekreativne ugluge. Zato Temerinski bazen sa svojom

funkcijama, sa daljim razvojem nije značajni konkurent.

Ada

Od osnivanja Adice popularan je muĎu VojvoĎanskim kupalištima. Ona pruţa relativno

sloţene usluge, u prijatnom okruţenju,ima dobru odrţivu infrastruktura. Nalazi se izmeĎu

grada i Tise u prostranom području. Dominira dobra pristupačnost i relativno ima dobra

parking mesta. Kupalište nudi jedan olimpijski bazen,jedan bazen za decu, i jedan bazen od

120 cm. Dalji razvoj kupališnih objekata su optimalni (dobri uslovi za upravljanje, opštinska

strategija razvoja kupališta,odlični uslovi razvoja). Adica je konkurent Temerinskom

kupalištu, pošto jedan deo posetilaca iz Juţne Bačke. Tokom daljeg razvoja kupališta moţe da

postane jak konkurent sa širim krugom posetilaca iz Juţnobanatskog okruga.

Bački Petrovac-Petroland

U Vojvodini jedini kompleks sa visokim kvalitetom usluga, vodeni park izgraĎen od

strane privatnog investitora. Park je izgraĎen bez zatvorenog dela kompleksa, i bez termalne

vode. Koji funkcioniše sezonalno od maja do septembra. Konkretno je zabavni park za

aktivan odmor, prvenstveno za mlade, grupe prijatelja i porodice. Zabava i avantura kao i

elementi u njoj ciljani su mladima od (15-40) godina. Jasno je konkurent svim drugim

VojvoĎanskim kupalištima, što je blizu novodskoj algomeraciji, kao i blizina auto puta

Budimpešta-Beograd, i izgraĎena je osobama sa višom potraţnjom.

TEMERINSKI BAZEN


17

5. Analiza ponude i potražnje

Bazenski kompleks je osnovan prvenstveno sa ciljem ispunjavanja lokalnih, opštinskih

potreba za rekreacijom i lečenjem, ali je tokom poslednjih 10 godina skoro nestao sa palete

vojvoĎanskih bazena. To je prvenstveno bio posledica, uprkos dobro odrţanoj infrastrukturi, u

regionalnom poreĎenju relativno niskom nivou usluga. Ipak olimpijski bazen svakako

zasluţuje renoviranje. Relativno prihavatljiv standard i stalnu privlačnost daje predeo tri

bazena sa odrţanom zelenom površinom, koji ima srazmerno stabilnu klijentelu. U slučaju

Temerinskog bazenskog kompleksa još uvek je od uticaja raniji trend po kojem ponuda

odreĎuje potraţnju. Mesečna dinamika posećenosti je stagnirala poslednjih godina, pa se

moţe predstaviti sličnim krivama. Zahvaljujući programima i manifestacijama, broj gostiju

tokom juna i jula meseca se uvećavao u 2012. i 2013. godini.

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

jun juli avgust septembar

2009

2010

2011

2012

2013

TEMERINSKI BAZEN


18

Gornji dijagram prikazuje statistike poslednjih 5 godina u pogledu broja posetilaca. (Prilikom

računica pretpostavili smo u slučaju vlasnika preplatnih karata da su oni iskoristili sve prilike

za ulazak na bazen.)

Predstavljen je zbir godišnjeg broja posetilaca bazena za poslednjih pet godina. Prosek se

varira oko 50.000 kupača godišnje.

Interesantan je broj dece u ukupnom broju posetilaca. Broj gostiju ispod 15 godina je

relativno visok u odnosu na mogućnosti i usluge namenjene ovoj generaciji. Nema dečijeg

bazena, a malo igralište namenjeno deci je prilično skromno i zastarelo. Verovatno da je

statistika dečijih posetilaca uvećana zahvaljujući organizovanju škole plivanja deci iz mesta i

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

1 2 3 4 5

svi posetioci

svi posetioci

Mesec avgust i septembar pokazuje potpuno isti, standardan broj gostiju, jedino ima

odstupanja nagore juna (sa 200%) i jula (sa 25%) 2012. godine, dok tokom ostalih meseca

dinamika posećenosti je bila ista.

dovelo do stagnacije posećenosti Temerinskog bazenskog kompleksa.

Tokom poslednjih 10 godina nastala je razvijena, veoma atraktivna mreţa bazenskih

kompleksa u regionu Juţno-Panonske ravni, a prohodnost drţavnih granica je poboljšana.

Pojavili su se i konkurenti u Vojvodini, a plateţna moć se ne popravlja, što je zajedno

TEMERINSKI BAZEN


19

okoline. Godine 2009. udeo dece od ukupnog broja posetilaca je iznosio 34%, 2010. godine

takoĎe 34, 2011. godine 34%, 2012-te 36%, a 2013. godine 37%. (Preplatne karte za 20 i 10

ulazaka nismo uračunali u statistike dečijih posetilaca.)

Najvaţniji cilj bazenskog kompleksa jeste, pored udovoljavanja potreba lokalnog stanovništva

i zahteva za lečenjem, da postane uspešan u konkurenciji vojvoĎanskih bazenskih kompleksa.

Bazenski kompleks koji će 2015. godine slaviti 30. godinu od svog otvaranja, poseduje teško

prihvatljiv usluţni sistem u pogledu infrastrukture i tehničkog stanja, meĎutim u slučaju

sporednih usluga treba napomenuti da je primećen veoma minimalan razvoj u pogledu

usluţivanja gostiju.

Usluţni sistem ispunjava samo najosnovnije potrebe banjskog turizma. Na osnovu analize

poslovanja ranijih godina i trenutnog rada moţemo formulisati jednoznačnu strategiju

upravljanja: potrebno je odrţati, konzervirati trenutni standard, uz minimiziranje pogonskih

troškova, sa jeftinim ulaznicama, a ne zapostaviti neophodno godišnje odrţavanje. Ova

strategija biće odrţiva sve dok se ne pojavljuje jedan razvijeniji banjski kompleks u blizini sa

sloţenijom ponudom usluga. Pojava novog konkurenta je najverovatnija u Novom Sadu, što

bi u osnovi poremetio posećenost Temerinskog bazenskog kompleksa.

Zbog promene u potraţnji kupača tokom poslednjih godina (širenje kulture kupanja, rast slabe

plateţne sposobnosti u pogledu potraţnje iz MaĎarske, slab pad plateţne moći gostiju iz

Srbije), kao i usled pojave konkurenata u regionu i sve sloţenijeg i kvalitetnijeg usluţnog

sistema u MaĎarskoj, odnosno i zbog trţišnog potencijala Novog Sada, Temerinski bazenski

kompleks je došao u situaciju da je prinuĎen da preduzima korake. Ili će doći do sporog pada

broja gostiju što čini bazenski kompleks nerentabilnim, ili će ostvarivanje nekog ozbiljnog

projekta banjskog turizma u susednom Novom Sadu drastično smanjiti broj ovdašnjih

posetilaca. Treća opcija jeste preduzimanje koraka, da se umesto fokusiranja na ispunjavanje

samo osnovnih potreba, Temerinski bazenski kompleks pretvara u banjsku destinaciju od

regionalnog značaja, ulazeći u kokurenciju za lokalnim stanovništvom i turistima sa novim,

mnogo diverzifikovanijim usluţnim sistemom.

Terenska provera iz 2014. godine, kao i analiza zadovoljstva posetilaca izvršena tokom leta

2013. godine su potvrdili da ne postoji problem u pogledu kvaliteta dostupnih usluga i

njihovog odnosa cena-vrednost, već u pogledu sloţenosti ponuĎenih usluga, nedostatka

TEMERINSKI BAZEN


20

alternativnih mogućnosti za rekreaciju i odmor. Analiza je ukazala na to da ovdašnji gosti se u

osnovi osećaju dobro, meĎutim još uvek ima ozbiljnih nedostataka na više polja. Ipak treba

reći da nisu primećeni neki upadljivi nedostaci tokom ove analize.

TEMERINSKI BAZEN


21

6. Tendencije korišćenja lokacije, uslužnog

sistema i prometa posetilaca

Pristupačnost

Temerinski bazenski kompleks se nalazi u srcu grada. Graniči se sa stambenim zgradama u

privatom vlasništvu, sa sportskom halom, sa gradskim parkom i sa jednim kanalom. To

praktično znači da budući razvoj bazenskog kompleksa je ograničen na trenutnu površinu

istog, pošto se on nalazi u unutrašnjosti centra naselja. Deo gostiju – koji su iz Temerina ili iz

susednih naselja – dolazi peške, biciklom ili autobusom, dok oni sa strane uglavnom dolaze u

grad svojim kolima. Autobuska stanica se nalazi pored glavnog puta Novi Sad – Bački Breg

broj 120, koji prelazi kroz grad u severno-juţnom pravcu, a bazeni su na oko 5 minuta hoda

od stajališta.

Parkiranje vozila moguće je u okolnim ulicama i kod ulaza bazenskog kompleksa, meĎutim

nema označenih i sreĎenih parking mesta. Tokom vikenda kada je veća guţva nastaju i

problemi zbog mase automobila koji ometaju jedni druge prilikom parkiranja i odlaska, a

stvaraju probleme i u saobraćaju lokalnih auta i pešaka. Parkiranje je besplatno, meĎutim

čuvanje i obezbeĎenje ovih kola uopšte nije rešen, a ne postoji ni sistem video nadzora.

Broj turista koji dolaze na biciklama nije značajan, uopšte nije tipičan da turisti na

dvotočkašima zastaju kod Temerinskog bazenskog kompleksa tokom svog putovanja ili da to

bude njihova destinacija. Postoji drţač bicikala kod blagajne, ali nema kamere koja bi

nadgledala bezbedno čuvanje bicikala. Posetioci (ne turisti) koji dolaze biciklama su meštani

ili iz okolnih naselja. Na glavnoj ulici postoji biciklistička staza, uobičajeno sa obe strane

puta. (Ali postoje deonice gde staze ima samo sa jedne strane.)

Prijemna zgrada, ulaz

Trenutno ne postoji zatvorena zgrada na celoj teritoriji bazenskog kompleksa, osim sanitarnog

čvora i tehničke zgrade bazena. Zato je i sam ulaz u otvorenom prostoru. Pristup je moguće

TEMERINSKI BAZEN


22

preko relativno zatvorenog, betoniranog prostora oivičenog zidovima, stoga je vrlo neprijatno

stajati u red prilikom letnjih vrućina. Ne postoji prijemna zgrada, već samo jedan kiosk

blagajne. Bazenski kompleks ne poseduje sistem za kontrolu pristupa. Čak ni ne postoji opcija

plaćanja ulaznice karticama, a i ostale (ugostiteljske) usluge na teritoriji bazena moguće je

platiti isključivo gotovinom. Bilo bi vaţno zahtevati od preduzetnika koji posluju na području

bazenskog kompleksa da imaju uslova za plaćanje platnim karticama. To bi poboljšao

bezbednost i udobnost posetilaca bazena. U tom slučaju ne bi imali potrebu da drţe gotov

novac kod sebe.

Sistem ulaska se sastoji od dve osobe koji rade na kasi, jedne osobe koji overava ulaznice, kao

i od papirne ulaznice. Po potrebi moguće je angaţovati još jednu osobu na blagajni koji tada

ručno izdaje račune.

Na teritoriji banjskog kompleksa postoji jedan ormar sa 15 fijoka za bezbedno čuvanje

vrednosti, koja se moţe upotrebiti kao posebna usluga. Mnogi kupači imaju potrebu da im se

čuvaju lični dokumenti, ključevi i nakit na bezbednom mestu, pa je ovaj ormar od samo 15

delova premali već i manje prometnim danima. Njegov nedostatak jeste što se ključ traţi na

blagajni, a zatim ostaje kod posetioca. Ovaj sistem se lako moţe izigravati, pa bi bilo

svrsishodno dalje razvijati ga.

Postoji sistem video nadzora na teritoriji bazenskog kompleksa što povećava bezbednost i

sprečava lopove. Mada je orijentacija ovih kamera problematičan, a snimci se čuvaju tek

nekoliko dana. Bilo bi korisno dalje razviti bezbednosni sistem, a zatim bi trebalo u

komunikaciju imidţa bazenskog kompleksa uvrstiti i termin „bezbednog bazena“. Ciljna

grupa bazena posebno potvrĎuje neophodnost razvoja ove usluge, pošto u slučaju starijih

posetilaca zahtevi za bezbednošću su izraţeniji.

Svlačionice

Bazenski kompleks raspolaţe sa veoma skromnim svlačionicama. To su odozgo otvorene

dvodelne kabine, koje stoje na nogama, a donji deo im je providan. U svlačionici nema

čiviluka, samo klupe. Ima samo jedne jedine dvodelne kabine na celoj teritoriji bazenskog

TEMERINSKI BAZEN


23

kompleksa. Ova činjenica svakako predstavlja problem za kupače, pošto nema neke zatvorene

zgrade ili bar nadstrešnice gde bi posetioci mogli istuširati i presvlačiti se pre i posle kupanja.

O higijeni bazena se brine na visokom nivou, što je svakako pozitivna činjenica. Sam

bazenski kompleks se moţe podeliti na dva dela. Jedan deo predstavlja okolinu bazena, dok

drugi deo obuhvata travnatu površinu za sunčanje, igralište i ugostiteljske objekte. Unutar

kompleksa ova dva dela su odvojena ogradom, a prelazak preko ulaznih kapija je moguće

samo uz tuširanje. Ovaj sistem higijene i zdravstvene zaštite trebalo bi odrţati i nakon

budućeg razvoja banje, odnosno uvesti u slučaju novih bazena.

Ugostiteljski objekti

Na teritoriji Temerinskog bazenskog kompleksa postoji ukupno dva ugostiteljska objekta koji

nude pića, slana peciva i slatkiše. Jedan od njih poseduje i kuhinju, pa u ponudi ima i kuvana

jela. Ponuda je skromna, meĎutim kapacitet kuhinje je dovoljan da zadovoljava potrebe

posetilaca. Tokom vikenda kada je veća guţva moguće je da nastanu redovi ispred bifea. U

kuhinji uvedeno je HACCP što je vaţan segment bezbednosti hrane. MeĎutim, nakon

budućeg razvoja usluţnog sistema bazena trenutna ponuda bifea sigurno neće biti dovoljna za

usluţivanje povećanog broja posetilaca. Poslovanje ovih bifea je u nadleţnosti javnog

preduzeća, nema ugovora sa spoljnim usluţnim firmama. To ujedno povećava prihode

bazena, a s druge strane obezbeĎuje stalan tok nabavke javnog preduzeća, pošto je bife

sportske hale u funkciji u drugom delu godine, od jeseni do proleća.

MeĎutim nema mesta za pripremanje jela sa roštilja na teritoriji bazenskog kompleksa. Stav je

rukovodstva da ne snose odgovornost za hranu unetu od strane posetilaca. Zato je i zabranjeno

uneti hranu na teritoriju bazenskog kompleksa.

Igralište i drugi prostorni elementi

Od bunara i slavine sa pijaćom vodom postoji samo jedan u kompleksu. Potrebno bi bilo

postaviti barem još jedan bunara sa vodom za piće u blizini ulaza, što bi dalo osveţenje

posetiocima nakon čekanja u red na suncu pri ulasku u bazenski kompleks.

TEMERINSKI BAZEN


24

(Izvor: www.temerinskibazen.com)

U cilju pruţanja mogućnosti za aktivan odmor, napravljana su tri peskovita terena za odbojku

u blizini igrališta.

Izgled pet kanti za smeće se ne uklapa u okolinu, ali sluţi svojoj nameni. Slika otpada

ubačenog u ove kante ruţi osećaj udobnosti. A pored toga, naţalost ima opušaka od cigareta

razbačeno po travi. Postavljanje posebnih tabli o zabrani bacanja smeće bi doprineo očuvanju

čistoće na teritoriji bazenskog kompleksa, kao i dobrom raspoloţenju posetilaca. MeĎutim

pretvaranje teritorije bazena u zonu bez duvanskog dima je još jedno vreme sigurno

neizvodljivo. Odrţanost i izgled travnatih površina je zadovoljavajući, mada sami kupači ili

Igralište leţi na maloj površini, na osenčenom mestu, ispod drveća koji štite decu čak i

za vreme najvećih vrućina. Ponuda igračaka je veoma skromna i jednostavna, a poneki

delovi mogu biti čak i opasni. Od rekvizita deci stoji na raspolaganju prostor sa

peskom, dve ljuljaške, jedna klackalica i jedan drveni vozić. Nakon realizacije razvoja

bazenskog kompleksa će se sada značajan udeo starijih generacija svakako smanjiti u

korist porodica, mladih, prijateljskih društava. Zato bi bilo vaţno proširiti i razviti

ponudu rekvizita na igralištu na moderan i bezbedan način, uz minimizaciju opasnosti od

povreda.

TEMERINSKI BAZEN


25

letnje suše uništavaju neke delove zelene vegetacije. Malo je nezgodno što je tlo glinasto-

ilovačasto, pa se jako lepi na obuću nakon kiše ili zalivanja. Prilikom zamene vode u

olimpijskom bazenu, suvišna voda se lako primenjuje za zalivanje trave i rastinja, tako

zadrţavši lepotu zelenila sve do kraja leta. MeĎutim jako je mali udeo senovite površine sa

drvećem. Nadstrešnice ima samo kod bifea i iznad bazena sa termalnom vodom. Praktično u

ostalim delovima bazenskog kompleksa uopšte nema ni prirodne ni druge senke, iako nije

preporučljivo zadrţavati se na suncu u rasponu od 11 do 15 časova. Ţalosna je činjenica što

javno preduzeće koje upravlja bazenom ni ne planira sadnju drveća, pa nema ni plana za to u

razvojnim planovima. Mada sa nekoliko brzo rastućih dekorativnih biljaka u okolini bazena,

područje bi postalo više estetično, lepše i udobnije.

Cvetne leje su dekorativne, ali je i njihov broj premali. Atraktivnost neke banje zavisi i od

postojanja zelene i estetske okoline, parka. Trenutno posetioce očekuje jedan travnati deo koji

oskudeva zelenu vegetaciju, odnosno jedan izbetoniran deo.

Trotoari i pešačke staze su napravljeni od betona i betonskih kocki, što se pregreva tokom

letnjih vrućina. Okolinu bazena u širini od tri metra ili čak celu ograĎenu površinu oko bazena

trebalo bi pokriti neklizajućim i fleksibilnim gumenim podmetačima. To bi dao bezbedniji, a

ujedno i lepšti izgled okolini bazena starijim, a naročito mladim gostima. Uklanjanje barijera

invalidnim licima naţalost još uvek nije rešen. Paradoksalno, bazen sa geotermalnom vodom

nema adekvatnog prilaza iako većinu korisnika ovog bazena čine starije osobe koji dolaze radi

lečenja i rehabilitacije. Bilo bi vaţno izgraditi prilaze nagiba od 5 stepeni na celoj površini

bazenskog kompleksa.

Teritorija Temerinskog bazena odgovara odrţavanju tematskih izloţbi i prezentacija. Naročito

je preporučljivo organizovanje ostalih izloţbi, što bi dalje poboljšao jedinstveni imidţ

bazenskog kompleksa. Pri planiranju veoma je vaţan preduslov da postoji stručnjak sa

poznavanjem turističke potraţnje i iskustvom u interpretaciji koji bi koordinisao taj rad, tako

da se ne radi samo o npr. popularizaciji prirodnjačkih nauka, već da se to zasniva na

doţivljaju. Na taj način bi se povećala turistička privlačnost Temerinskog bazena. Tema ovih

prezentacija je ograničena zbog površine kompleksa i okolnih zgrada. Bilo bi dobro postaviti

stalnu postavku lokalnih gastronomskih i drugih zanatskih proizvoda, odnosno objaviti

elemente marketinške komunikacije Opštine Temerin. Cilj toga jeste razvoj imidţa opštine,

lokalni privredni razvoj i prenos marketinških i drugih vaţnih poruka.

TEMERINSKI BAZEN


26

Faktori potrebni za interpretaciju:

- poznavanje resursa, pouzdano stručno znanje;

- poznavanje posetilaca, procena njihovih potreba, obezbeĎivanje stalne povratne informacije;

- odgovarajuća tehnologija koja obezbeĎuje fizičke uslove za interpretaciju.

Razlikujemo sledeće grupe alata interpretacije:

- Lična interpretacija: prezentacija se obavlja uz pomoć jedne ili više osoba

(interpretator, stručna voĎa itd.). Ovde spadaju voĎene ture, programi uz stručno

voĎstvo, voĎena gluma raznih uloga.

- Interaktivni alati interpretacije koji zahtevaju učešće: posetilac mora izvršiti neku

aktivnost u vezi predstavljene informacije, ili se primenjuju alati koji utiču na emocije.

Tu spada dopuna pisanog teksta ilustracijom, interaktivni izloţbeni predmeti, „pronaĎi

suvišnog elementa“, „pritisni dugme“, kutije tipa „otvori“, natpisi, opipljivi izloţeni

predmeti, predmeti koji se mogu isprobati, rešavanje zagonetki.

- Audiovizelni i drugi elektronski ili mehanički alati: zvučni efekti koji pojačaju

doţivljaj (npr. zvuk ptica) ili predmeti koji se zaţive dodirom.

- Statički, vizuelni alati: modeli, maketi.

- Informatički alati: kompjuterska grafika, modeli, multimedijska prezentacija, tačskrin,

kompjuterske igre o poznavanju prirode itd.)

Teme pogodne za interpretaciju:

1. predstavljanje specifičnosti područja (ekološka regulativa, posebne vrednosti);

prirodno-ekološko okruţenje (ţivotinjski i biljni svet, osobine pejzaţa);

2. društveno okruţenje (etnografske vrednosti, narodna tradicija, arhitektura,

istorija);

3. proizvodnja;

4. lokalni proizvodi;

5. rad na polju zaštite okoline;

6. predstavljanje istraţivanja, projekata ovog područja itd.

- Štampani materijali interpretacije: informativna izdanja, karte, kalendari dogaĎaja,

sveske zagonetki.

TEMERINSKI BAZEN


27

Bazeni i povezane usluge

Bazenski kompleks leţi na teritoriji od 19 500 m2, gde se nalaze tri otvorena bazena. Oko

njega se nalazi jedna osnovna i jedna tehnička škola, sportska hala, gradski park i stambena

zona. Nalazi se u neposrednom centru Temerina, što praktično ograničava teritorijalne

dimenzije budućeg razvoja. Poseduje tri otvorena bazena: olimpijski bazen (50 m x 25 m,

maksimalna dubina 200 cm, temperatura vode 24-27oC), termalni bazen (16 m x 8 m, dubina

od 100 cm, geotermalna voda na izvoru ima 42oC, što ulazi u bazen čineći temperaturu vode

od 34-35oC), bazen originalno namenjen deci (12 m x 8 m, prosečna dubina 60 cm,

temperatura vode 29-30oC). Temperatura vode se varira u zavisnosti od vremenskih prilika,

kao i od vremena koji je prošao od punjenja bazena. Termalni bazen dopunjuju po pravilu

svaki drugi-treći dan, zbog hlaĎenja vode. U bazenu koji je originalno bio namenjen deci već

nekoliko godina unazad nije dozvoljeno deci da se kupaju zbog zdravstvenih razloga. Stoga se

sada i ovaj bazen sluţi za rehabilitaciju starijih generacija. Prilikom izgradnje ovih bazena

napravljen je još jedan manji bazen za brčkanje, ali takoĎe zbog zdravstvenih razloga taj više

nije ni napunjen vodom. Taj bazen sad stoji na suvo, van upotrebe, bez neke druge namene.

Nije naročito estetičan izgled praznog dečijeg bazena, a on moţe biti čak i opasan.

Sveobuhvatna hemijska i mineralna analiza prema navedenoj tabeli pokazuje da je voda topla

i veoma bogata u mineralima:

- ukupan sadrţaj minerala: 3,444 gr/l

- iskorišćenost: 1340 l/min

- temperatura vode: 40oC

- boja: svetloţuta

- bikarbonat: 689,00 mg/l

- natrijum: 995,0 mg/l

- hlor: 514,17 mg/l

- hidrokarbonat: 1 910,50 mg/l

TEMERINSKI BAZEN


28

Sadrţaj minerala u geotermalnoj vodi iz Temerina, prema podacima merenim 1984. godine

Osnovni elementi Bazen Akumulacioni deo Jedinica mere

Mangan (Mn) 1,0 29 (103) mg/l

Olovo (Pb) 34 69 103 mg/l

Cink (Zn) 9 42 103

mg/l

Stroncijum (Sr) 100 0,24 103

mg/l

Litijum (Li) 50 0,05 103 mg/l

Silicijum (Si) 3,50 0,50 mol/m3

Amonijak (NH3) 27,34 10,38 mg/l

Metaborinska

kiselina (HBO2) 2,19 1,09 mg/l

Metasilicijumova

kiselina (H2SiO3) 4,54 1,3 mg/l

Ugljenovodonik

(CO2) 689,00 506,0 mg/l

Koloidni rastvori

(Fe2O3) 0,57 0,20 mg/l

Prilikom detaljne analize moţe se ukazati na ostale karakteristike geotermalne vode:

- ţućkasta boja, karakteristični miris

- ukupan sadrţaj minerala 2,4 mg/l

- sardţi: magnezijum, kalcijum, gvoţĎe, hlor i jod

- termalna voda koja sadrţi gas, i to većinom metan

Prema njenim balneološkim osobinama, termalna voda u Temerinu pripada grupi

hidrokarbonatnih voda. Uzimajući u obzir njene mineralne karakteristike i balenološke

funkcije, geotermalna voda u Temerinu je pogodna za lečenje sledećih bolesti: degenerativne

neurosistemske, reumatske i dermatološke bolesti. Nadalje, voda ima osobinu uništavanja

štetnih bakterija.

TEMERINSKI BAZEN


29

Voda je bogata mineralima, a prema sadrţaju joda i sumpora pripada grupi lekovitih voda.

Efikasno leči reumatska oboljenja, degenerativne i dermatološke bolesti, odnosno pomaţe u

lečenju rana. Prema lekovitog dejstva ove geotermalne vode, ona uopšte ne zaustaje iza

lekovite vode čuvenih banja iz susedne MaĎarske.

Značajan elemenat kvaliteta lekovite vode jeste njena kontrola. To se obavlja dva puta

nedeljno, u utorak i u petak, i to od strane novosadskog Instituta za javno zdravlje.

Lečenje u Temerinskom bazenskom kompleksu je zasnovan na kupanju i na konzumiranju

lekovite vode. Prema lekarskom uputu, kupanje je korisno u lečenju neuralgije, reumatizma,

hemoroida i ginekoloških bolesti, dok konzumiranje vode moţe da izleči gastrointestinalne

čireve. Kupanje traje 30 minuta, a terapija pijenja vode 21 dan. Sezona počinje u maju, a traje

do septembra.

Dnevno mogu primiti maksimalno 220 kupača u termalnom bazenu tokom radnog vremena.

Termalni bazen (Izvor: www.temerinskibazen.com)

TEMERINSKI BAZEN


30

Iznad bazena sa geotermalnom vodom nalazi se čelična krovna konstrukcija, što omogućava

korišćenje bazena i za vreme kiše. Ovaj krov istovremeno ubrzava proces hlaĎenja vode,

pošto sunčevi zraci ne dolaze u kontakt sa vodom. MeĎutim pozicija krovne konstrukcije

moţe biti pogodna za izgradnju sistema za zagrevanje vode pomoću solarnih panela. Tako bi

se mogla povećati i ujednačiti temperatura vode. Povećanjem temperature vode porastao bi i

broj posetilaca, produţila bi se sezona – stoga bio bi veći prihod od prodaje ulaznica i od

konzumiranja na teritoriji bazenskog kompleksa. A istovremeno, s time bi se smanjili i

troškovi u duţem roku, pošto bi se produţio ciklus punjenja termalne vode, i to bez većeg

preureĎenja postojećeg tri bazena. Velika je potreba za jednim izrazito plitkim bazenom za

brčkanje dece, čija dubina bi se postepeno povećala do 50 cm. Ivicu i dno bazena trebalo bi

pokriti šarenom gumenom podlogom radi bezbednosti dece. Postavljanjem manjih

ţivotinjskih figura, fontana unutar bazena postigao bi se još veći doţivljaj dece. Pravljenje

takvog bazena ne bi iziskivao velike investicije.

Unutar bazenskog kompleksa raspoloţive su sledeće usluge: odbojka na pesku – 3 terena,

zakup ormara za čuvanje vrednosti, odnosno zakup leţajki. Bazeni su okruţeni travnatom

površinom od 10 000 m2. U neposrednoj blizini Temerinskog bazena, u sportskoj hali

posetiocima stoji na raspolaganju niz rekreativnih usluga: mali fudbal, rukomet, košarka,

kuglana. Sportska hala takoĎe spada pod upravljanjem Javnog komunalnog preduzeća

Temerin. Organizovanje ponekih manifestacija, koncerta unutar bazena se dešava samo u

okviru pojedinih muzičkih festivala. Noćno kupanje nije moguće, nisu dati uslovi za to.

MeĎutim voda sama po sebi više nije dovoljna, već su neophodni još neki elementi poput

masaţe i vodenih igara, što bi povećao doţivljaj kupanja svakoj generaciji posetilaca. Bilo bi

svrsishodno postaviti dodatne elemente i u termalnom bazenu. Cirkulacija vode ne bi trebala

biti rešena samo uz pomoć rupa na strani i dnu bazena, već bi se moglo dodati poneke spoljne

cevi, u obliku hidromasaţnih elemenata, što bi bilo moguće ugraditi i bez rušenja ivice

bazena. TakoĎe bi trebalo omogućiti invalidnim licima pristup bazenima, ugradnjom lifta

namenjenog za to.

Poţeljno bi bilo osposobiti deo termalnog bazena pod krovom da se moţe koristiti i zimi,

pomoću mobilnih zidnih elemenata koji se mogu demontirati u letnjem periodu, a s time bi se

TEMERINSKI BAZEN


31

štedelo na klima ureĎaju. Izgradnjom jedne svlačionice sa grejanjem i sa pomenutim

mobilnim zidovima geotermalni bazen bi se mogao koristiti tokom cele godine.

TakoĎe bi bilo neophodno izanalizirati sadrţaj gasova u termalnoj vodi na izvoru, njihovu

količinu i sastav. Metan koji se dobije prilikom odstranjivanja ovih gasova mogao bi se

koristiti kao dopuna grejanju u zimskom periodu, ili za zagrevanje vode u bazenu.

Svakako je potrebno dalje razvijati bazene. Trenutna ponuda i ponuĎeni standard bazena su

preniski i suviše skromni.

TakoĎe bi bilo potrebno izgraditi jedan veliki bazen sa toboganima, hidromasaţnim

dodacima, jer to bi stabilizovao potencijale bazenskog kompleksa na duţi rok.

Isto je vaţan zahtev da se temperatura vode u bazenima odrţi na izjednačenom nivou. A u

dečijem bazenu temperatura bi trebala da se kreće oko 30oC. Prilikom budućih razvojnih

aktivnosti biće neophodno izraditi energetski projekat bazenskog kompleksa uzimajući u

obzir i nove bazene. Cilj je funkcionisanje uz što manje troškove, odnosno poboljšanje

kvaliteta usluga. Odgovarajuću temperaturu sadašnjeg olimpijskog i termalnog bazena, kao i

budućih bazena trebalo bi povećati i stabilizovati praktički besplatno uz pomoć solarnih

panela. U manje sunčanim periodima, ili tokom maja i septembra takoĎe bi trebalo primeniti

noćne pokrivače za bazene, radi očuvanja toplote vode i kao zaštita od nečistoća i isparavanja.

Njihovo postavljanja i otklanjanje se lako rešava sa dve osobe. Tako bi se smanjila količina

potrebnih hemikalija za čišćenje vode, odnosno i vode za dopunjavanje. Ako trajnije nema

sunca pa nema dovoljnog sunčevog zraka za zagrevanje vode u bazenima, tada je moguće

tempiranje vode pomoću automatskog kotla na bazi drvenih cepanica, u kombinaciji sa

solarnim sistemom. Performanse tog kotla trebalo bi odrediti na osnovu budućeg broja

bazena. Velika pokrivenost drvećem okolnog područja (centralni park, odrţavanje zelenih

površina u unutrašnjosti) moţe obezbediti dovoljnu količinu drvenih cepanica za potrebe

zagrevanja bazena – JKP Temerin vrši odrţavanje groblja u Temerinu, odrţava zelene

površine, pa bi ogrevno drvo bilo obezbeĎen „unutar kuće“. A pregrevanje vode se moţe

efikasno rešiti pomoću sistema termičkih pumpi čija toplotna energija se moţe preneti u bazen

sa geotermalnom vodom. Tako bi bazeni sa toplom vodom sluţili i kao puferi, i kao regulatori

toplote. Gore navedeni bazeni sa hidromasaţnim elementima, zajedno sa geotermalnim

TEMERINSKI BAZEN


32

bazenima već mogu posluţiti kao osnova za usluţni sistem koji moţe biti baza funkcionisanja

bazenskog kompleksa tokom narednih 20-30 godina.

Teritorija Temerinskog bazena je relativno mala i teško se moţe proširiti, ali bi sa

ureĎivanjem zadnjeg dela dobilo dovoljno mesta za dečiji i velnes bazen.

(U upitniku su naravno ispitani samo oni posetioci, kojima je prihvatljim trenutni nivo usluga

Temerinskog bazena.)

Neprestani rad sistema za cirkulaciju vode treba obezbediti sa automatskim kontrolerom i

senzorima ugraĎenim u bazen, koji bi se uključili samo ako je potrebno, i to sa učinkom

potrebnom na osnovu trenutnog broja kupača u bazenu. Ugradnja ove automatike bi smanjila

troškove električne energije.

Na čeličnu krovnu konstrukciju moţe se instalirati solarni sistem, a ako to ipak nije

izvodljivo, onda se solarni paneli mogu postaviti na krov ugostiteljskih objekata ili na

posebne drţače. Veličina i stabilnost krovne konstrukcije odgovara istovremenom

postavljanju solarnog i fotovoltaičnog sistema. Kriva proizvodnje električne energije ovog

sistema potpuno odgovara dnevnoj i sezonskoj potrošnji električne energije. S time bi se

značajno smanjili troškovi povećane potrošnje električne energije usled obogaćenog usluţnog

sistema.

Sistem rasvete na bazi LED tehnologije bi pruţao mogućnost i za noćno kupanje, odnosno

bazen bi imao i svoju noćnu funkciju kao prostor za odrţavanje kulturnih, zabavnih programa,

a tako obezbeĎujući dodatne prihode preduzeću. Ove noćne programe treba redovno

organizovati, pošto velika travnata površina odgovara tim noćnim manifestacijama. Trenutno

postoji rasveta na bazenu, ali je ona samo kod bazena, i bazira se na zastareloj tehnologiji.

Trenutni sistem rasvete ne odgovara organizovanju noćnih programa i noćnog kupanja.

TEMERINSKI BAZEN


33

Olimpijski bazen

Pogled na bazenski kompleks i okolinu

TEMERINSKI BAZEN


34

7. Analiza marketinške i poslovne koncepcije prema ciljnoj

grupi

Poslove vezano za komunikaciju i marketing, zajedno sa poslovnim zadacima, obavlja JKP

Temerin, a ovu aktivnost dopunjuje i turistička organizacija opštine. Na dan kada smo izvršili

ispitivanje, ispitivači Janoš Švertner, Zita Marćin, Dalma Makoš (2013) su sproveli 1 dan na

bazenu, a tog dana bilo je atipično vreme. Bilo je oblačno i hladno, zbog čega nije oslikana

opšta slika posetilaca. MeĎutim, tokom auditacije to je predstvljao naš jedini izvor procene,

pa su donje analize izvedene na osnovu ovog izvora.

Bazenski kompleks je jednoznačno usmeren na rehabilitacioni i masovni turizam. Aktivnosti

su iz oblasti rekreacije, odmora i zabave. Nema značajne segmentacije prema starosnim

grupama. Prema ispitivanju, korisnici bazena su skoro svi iz zemlje (95%) i iz uţe okoline

(72% gostiju je iz kruga od 10 km). To se naravno moţe objasniti blizinom Novog Sada.

36%

36%

5%

23%

Odakle ste stigli na bazen?

stanovnik Temerina

stanovnik Novog Sada

gost iz inostranstva

gost sa udaljenosti više od 40 km

TEMERINSKI BAZEN


35

Prosečna starost ispitanih gostiju bazenskog kompleksa tokom trodnevnog ispitivanja

sprovedenog pomoću upitnika iznosila je 47 godina. Ova relativno visoka prosečna starost je

svakako posledica lekovite vode. Zbog toga su starije generacije više prisutne nego mlaĎe.

Stoga još uvek ima neiskorišćenih ciljnih grupa, dostupnih nakon budućeg razvoja bazenskog

kompleksa, a to su segment mladih i porodice. Većina gostiju su srpske nacionalnosti, u

vremenu ispitivanja oni su činili 97% svih posetilaca. Od gostiju Temerinskog bazena 44%

posećuje i druge banje i bazene.

Raspodela ispitanika prema polu

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Broj stanih / domacih gosiju (iz Srbije)

Žensko

Muško

TEMERINSKI BAZEN


36

Muško / Ţensko

Raspodela ispitanih posetilaca prema polu je predstavljena na gornjem dijagramu.

Čak ni sami kupači nisu svesni višestrukih lekovitih osobina vode. Zato bi jedna

komunikativna kampanja organizovana posebno za ciljnu grupu mogla povećati broj kupača

koji su zainteresovani za lekovitu vodu. Donji grafikon prikazuje znanje kupača, što se ne

poklapa u potpunosti sa stvarnim lekovitim dejstvom temerinske vode.

Šta može da leči voda Temerinskog bazena?

Jedna trećina ispitanika ne zna ništa o lekovitom dejstvu ove vode. 74% ispitanih posetilaca

smatra da voda Temerinskog bazena ima lekovito dejstvo. Vaţno je, a za budućnost

bazenskog kompleksa jeste od krucijalnog značaja tačno i precizno definisanje dejstva

lekovite vode po ciljnim grupama.

Postoji još ozbiljniji problem u pogledu poznavanja Temerina kao turističke destinacije. Čak

73% gostiju bazena nema nikakve informacije o ostalim turističkim mogućnostim ove

opštine. Čak i bez obzira na to što veliki udeo, 80% ispitanika redovno posećuje Temerinski

bazen. Sledeća slika prikazuje statistiku stalnih gostiju bazenskog kompleksa.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

Reumatizam Bolesti kostuju Ostalo Ne zna

TEMERINSKI BAZEN


37

Nemamo podatke o starosnim grupama gostiju bazena. Ipak, to pitanje dalo bi interesantne i

jednostavno dostupne podatke, zajedno sa podacima o mestu stanovanja. Iako nedostaju

podaci o starosnim grupama, ali se moţe znati da je većina posetilaca koji dolaze radnim

danima stanovnik Temerina, dok za vreme vikenda gosti stiţu sa udaljenosti čak i od 50 km.

Značajan broj posetilaca bazena (ukupno 83%) je odabrao baš ovaj bazen jer je imao

informacije o njemu, zbog njegove blizine, odnosno zbog atraktivnosti lekovite vode. Samo

2% gostiju je odabrao Temerinski bazen zbog nivoa njegovih usluga. MeĎutim tri glavna

10%3%

5% 2%

80%

Koji put ste došli na ovaj bazen?

Prvi put

Drugi put

3-5 puta

6-10 puta

više od 10 puta

34%

27%1%

2%

22%

2%3%

6%

3%

Zašto ste odabrali baš ovaj bazen?Zbog blizine

Na osnovu ranijeg ličnog iskustva Iz radoznalosti

Zbog nivoa usluga

Zbog rehabilitacionih usluga

Zbog povoljne cene

Dobio sam uput lekara

Zbog programa

Ostalo

TEMERINSKI BAZEN


38

faktora motivacije gostiju je naţalost lako moguće izmeniti otvaranjem drugih bazena u

blizini. Ako bi se taj potencijalni projekat takoĎe zasnivao na aglomeraciji Novog Sada, to bi

olako mogao privlačiti većinu sadašnjih posetilaca Temerinskog bazena, pomoću efikasnog

banjskog marketinga i banjskih usluga visokog standarda.

Na osnovu analize starosnih grupa i mesta stanovanja gostiju, mogla bi se razviti jedna

sofisticiranija politika cene, a to bi mogla biti osnova i za plansku izradu novih usluga.

Trenutno nema zaposlenog organizatora ili animatora u Temerinskom bazenu.

Veb-sajt

Temerinski bazenski kompleks ima sopstveni veb-sajt na adresi www.temerinskibazen.com.

TakoĎe nalazimo informacije o bazenu na sajtu Javno-komunalnog preduzeća Temerin

www.jkptemerin.com koji upravlja bazenom. Veb-sajt je raspoloţiv na dva jezika.

Informacije su u potpunosti dostupni kako na srpskom, tako i na maĎarskom jeziku.

Veb-sajt je više informativan, a manje marketinški alat Temerinskog bazena. Osnovne

informacije su zaspoloţive u vidu tekstova i slika. Osim logotipa Temerinskog bazena, nema

nekog slogana ili druge informacije koja bi mogla privlačiti paţnju posetilaca. Oseti se

potpuni nedostatak izgradnje imidţa u komunikativnim aktivnostima bazenskog kompleksa.

Zato bi bilo neophodno potpuno preurediti veb-sajt i dalje razviti ga.

Temerinski bazen redovno učestvuje na turističkim sajmovima u Budimpešti, Beogradu i

Novom Sadu.

Tada primenjuju najosnovnije alate komunikacije (npr. flajere, promotivna izdanja). MeĎutim

potpuno nedostaju alati poput postavljanja reklamnih-informativnih tabli pored glavnih putnih

pravaca, prisutnosti na turističkim veb portalima, oglašavanja na drugim veb-sajtovima.

Od reklame i propagande Temerinski bazen koristi plaćenu reklamu na novosadkom Radiju

AS, u obliku reportaţa i PR spotova. Nadalje, bazen ima svoju Facebook stranicu, koju

odrţava Javno-komunalno preduzeće Temerin.

Turistička organizacija Temerina predstavlja posebnu organizacionu jedinicu u razvoju i

menadţmentu turizma opštine. Turistička organizacija je nadleţna za organizovanje proslava

povodom dana okolnih sela, raznih manifestacija, prikuplja svih smeštajnih kapaciteta i

TEMERINSKI BAZEN


39

pruţaoca drugih turističkih usluga na jednom mestu itd. Naravno u njihovu nadleţnost spada i

popularizacija usluga Temerinskog bazena. Na njihovom veb-sajtu

www.temerintourism.org.rs naţalost sardţaja ima isključivo na srpskom jeziku.

Rad Turističke organizacije Temerina kao i ostale turističke usluge sa teritorije opštine znatno

mogu uticati na popularnost Temerinskog bazenskog kompleksa. Čak 73% ispitanika nema

nikakve informacije o ostalim turističkim mogućnostima u opštini.

Ovi odgovori nas navode na razmišljanje o budućnosti, pošto 64% ispitanika su gosti bazena

iz opštine i njenog uţeg okruţenja (Temerin i Novi Sad). Znači postoji jedan sloj lokalnog

stanovništva koji ne poznaje druge mogućnosti za rekreaciju i zabavu u svom naselju. Naš

dokumenat ne ulazi u analizu veličine i strukture tog sloja. Ali se zna da značajan deo

posetilaca iz opštine ne smatra ni druga dešavanja u Temerinu značajnim iz turističkog

aspekta.

Ne postoji posebna ciljna grupa, pošto je sadašnja komunikacija Turističke organizacije

Temerina usmerena isključivo na masovni turizam. A glavna atrakcija je svakako bazen sa

geotermalnom vodom.

Cenovna politika Temerinskog bazena je prvenstveno usmerena na povećanje broja ponovnih

kupanja, na sprovoĎenje što više dana na bazenu, koristeći preplatne karte od 10, 20 i 30 dana.

U slučaju dece i penzionera, ponuĎen je popust graĎanima Temerina. Na taj način preferiraju

lokalne porodice i starije osobe. Odluku o visini cena donosi Skupština opštine Temerin.

Cilj je da prilikom formiranja cenovne politike, preduzeće postepeno dostiţe ekonomski

opravdan nivo cena, koji odgovara troškovima odrţavanja, funkcionisanja, ljudskih resursa i

ostalih izdataka. MeĎutim tokom poslednjih 4 godina nije došlo do povećanja cene bez obzira

na inflaciju cena na malo.

U cenovnoj politici preduzeća ne postoje posebni paketi usluga, odnosno rukovodstvo firme

nije sklopio ni posebne sporazume o zajedničkom pruţanju nekih usluga sa drugim

opštinskim preduzećima ili drugim firmama (npr. turistički putevi, Temerin-kartica, jahanje,

vinski turizam itd.).

TEMERINSKI BAZEN


40

TEMERINSKI BAZEN


41

8. Analiza ljudskih resursa

OdreĎivanje broja zaposlenih predstavlja sloţeni zadatak. Naime, Temerinski bazen u

organizacionom smislu pripada Javno-komunalnom preduzeću Temerin, koji je u opštinskom

vlasništvu. Unutar organizacione strukture javnog preduzeća bazen, zajedno sa sportskom

halom na susednom placu, čini jednu organizacionu jedinicu. Funkcionisanje bazena i

sportske hale jeste u komplementarnom odnosu, pošto je sezona rada sportske hale od jeseni

do proleća, dok Temerinski bazen radi samo u letnjim mesecima.

Sektor javnih radova

Vodovodne i

kanalizacione

usluge,

odvođenje

atmosferskih i

otpadnih voda

Proizvodnja i

snabdevanje parom

i toplom vodom,

održavanje

dimnjaka

Održavanje

groblja i

pružanje

pogrebnih

usluga

Održavanje čistoće

grada i naselja,

održavanje deponija,

čišćenje zoo vrta

Održavanje zelenih

površina, parkova,

rekreativnih prostora,

održavanje javnih

parkirališta

Održavanje

otvorenih i

termalnih

bazena,

pružanje

usluga

Osobe

zaposlene na

vodo-

snabdevanju

Osobe zaposlene na

snabdevanju parom

i toplom vodom

Zaposleni jedinice

nadležne za čišćenje i

održavanje grada i

naselja

Osobe

zaposlene na

odvođenju i

iznošenju

otpadnih voda

Osobe zaposlene na

održavanju i

čišćenju dimnjaka

Zaposleni jedinice

nadležne za

recikliranje i

skladištenje otpada

Osobe

zaposlene na

kontroli

kvaliteta vode

Jedinica zaposlenih u

zoo vrtu

(Izvor: Javno komunalno preduzeće)

Na gornjoj slici predstavljena je sistematizacija poslovnih zadataka u nadleţnosti Javno-

komunalnog preduzeća Temerin.

TEMERINSKI BAZEN


42

Broj i raspored zaposlenih na bazenu je odreĎen stalnim i povremenim radnim odnosima,

kolektivnim ugovorom o povremenim i sezonskim poslovima, i na osnovu drugih ugovora i

sporazuma.

Rukovodstvo celokupne organizacione jedinice Temerinskog bazena:

1. Nadzorni odbor Temerinskog bazena uz Javno-komunalno preduzeće

2. Direktor Temerinskog bazena uz Javno-komunalno preduzeće

3. Rukovodilac ugostiteljskih usluga na teritoriji sportske hale i bazena

Broj i raspored zaposlenih po radnim mestima u Javno-komunalnom preduzeću koji se odnosi

na funkcionisanje Temerinskog bazena je sledeći (prikaz sistematizacije sa brojem izvršilaca

na datoj poziji):

1. Rukovodilac ugostiteljskih usluga na teritoriji sportske hale i bazena: jedna osoba sa

punim radnim vremenom, na neodreĎeno vreme

2. Koordinator ugostiteljskih usluga: jedna zaposlena osoba, na neodreĎeno vreme

3. Usluţivači, radnici kod pulta: ukupno pet osoba, troje na neodreĎeno vreme, a dvoje

za vreme sezone po ugovoru na odreĎeno vreme

4. Konobari u letnjoj bašti: dve zaposlene za vreme sezone po ugovoru na odreĎeno

vreme

5. Prodavci sladoleda: dve zaposlene za vreme sezone po ugovoru na odreĎeno vreme

6. Prodavci suvenira: dve zaposlene za vreme sezone po ugovoru na odreĎeno vreme

7. Kuvari: četiri osobe, troje u stalnom radnom odnosu, a još jedan kuvar za vreme

sezone po ugovoru na odreĎeno vreme

8. Blagajnici: dve zaposlene po ugovoru na neodreĎeno vreme

9. Kontrolori na ulazu: dve zaposlene po ugovoru na neodreĎeno vreme

10. Osobe nadleţne za izdavanje leţajki: dve zaposlene za vreme sezone po ugovoru na

odreĎeno vreme

TEMERINSKI BAZEN


43

11. Osobe nadleţne za odbojku na pesku: dve zaposlene za vreme sezone po ugovoru na

odreĎeno vreme

12. Osobe nadleţne za termalni bazen: dve zaposlene na neodreĎeno vreme

13. Osobe nadleţne za kvalitet vode olimpijskog bazena: ukupno pet osoba, od toga troje

na neodreĎeno vreme, a dvoje na odreĎeno vreme

14. Spasioci, osobe za pruţanje prve pomoći: troje po ugovoru na odreĎeno vreme

15. Higijeničari: dve osobe na neodreĎeno vreme

16. Osobe nadleţne za zdravstvenu zaštitu: dvoje po ugovoru na odreĎeno vreme

Temerinski bazen kao organizaciona jedinica JKP Temerin broji ukupno 5 rukovodioca,

odnosno samog direktora javnog preduzeća.

Većina sezonskih radnika je zaposlena preko studentske zadruge. Ukupan broj sezonskih

zaposlenih je 26, dok je broj zaposlenih sa punim radnim vremenom na neodreĎeno vreme 13

osoba. Znači operativni štab u sezoni broji ukupno 39 lica, a zajedno sa rukovodstvom 44

zaposlenih. Za vreme sezone zaposleni rade u smenama od po 20 radnika. Znači 24 osoba radi

svakodnevno.

Nismo dobili informaciju o tome da li će se pojedina radna mesta biti spojema, ali ako ne,

tada će u politici ljudskih resursa Temerinskog bazena preovladavati socijalni karakter, preko

maksimiranja broja lokalnih zaposlenih. U odnosu na malu dimenziju bazenskog kompleksa i

na nivo usluga, broj zaposlenih radnika je izrazito visok. TakoĎe je veliki udeo stalno

zaposlenih sa punim radnim vremenom.

501 Nabavna vrednost prodate robe 4.709.030,04 3.526.620,99

511 Troškovi materijala za izradu 3.398.314,02 3.164.352,43

512 Troškovi ostalog materijala 356.009,34 222.725,74

513 Troškovi goriva i energije 411.622,63 608.542,74

520 Troškovi zarada i naknada zarada 1.383.003,16

521 Troškovi poreza i doprinosa na

zarade i naknade zarada na teret

247.557,60

TEMERINSKI BAZEN


44

poslodavca

522 Troškovi naknada po ugovoru o delu 108.024,69

524 Troškovi naknada fizičkim licima po

osnovu ugovora sa organizacijama

mladih

914.237,25 626.008,03

524 Troškovi naknada po ugovoru o

privremenim i povremenim

poslovima

673.908,30 879.433,14

531 Troškovi transportnih usluga 25.160,00 5.160,00

532 Troškovi usluga odrţavanja 181.195,00 516.293,35

535 Troškovi reklame i propagande 72.265,00 37.000,00

540 Troškovi amortizacije 1.722.905,35 1.359.484,17

550 Troškovi neproizvodnih usluga 490.419,25 423.503,00

551 Troškovi reprezentacije 529.305,04 958.351,10

559 Ostali nematerijalni troškovi 3.500,00

562 Rashodi kamata 3.429,09

574 Manjkovi 11.703,60

577 Rashodi po osnovu rashodovanja

zaliha materijala i robe

18.850,00 6.699,63

579 Ostali nepomenuti rashodi 261.549,99

Poslovni rashodi 13.518.424,82 14.337.738,82

Finansijski rashodi 1.022.850,60 519.376,89

Ostali rashodi 6.376.618,16 6.238.597,67

Rashodi ukupno 20.917.893,58 21.095.713,38

Gornja tabela prikazuje podatke o rashodima tokom 2012. i 2013. poslovne godine. Masa

plate u 2013. godini je iznosila 3.244.027 dinara, što u ovom posebnom prikazu rashoda koji

se odnose samo na Temerinski bazen, predstavlja 15,4% svih troškova. A to je izrazito mala

proporcija u odnosu na ukupne rashode bazena.

TEMERINSKI BAZEN


45

9. Energetska analiza

Energetske karakteristike Temerinskog bazena se veoma lako mogu opisati. U sklopu bazena

nema nikakvih hidromasaţnih elemenata ili drugih sličnih sprava.

Temerinski bazen ne poseduje sopstveni bunar, pa je olimpijski bazen napunjen sa gradskog

vodovodnog sistema pijaće vode, odnosno tako je obezbeĎena i voda za potrebe sanitarnog

čvora. Bazen sa geotermalnom vodom je napunjen iz bunara dubine od 600 metara koji

pripada preduzeću naftne industrije NIS Naftagas. Sistem pumpi za cirkulaciju vode postoji

samo kod olimpijskog bazena, dok se termalni bazen ponovo napuni vodom svaki drugi-treći

dan, a otpadna termalna voda se spušta u kanal koji teče pored bazenskog kompleksa, a koji

vodi do reke Tise. Čišćenje vode olimpijskog bazena je rešen pomoću sistema sa peskom.

Dodaje se hlor i aluminijum sulfat radi regulisanja pH vrednosti vode.

Nije moguće obaviti analizu energetske efikasnosti zgrada usled nedostatka istih.

Menadţment i administrativna radna snaga radi u okviru Javno-komunalnog preduzeća

Temerin, stoga kancelarijski reţijski troškovi ne mogu biti predmet ovog dokumenta. Jedini

relevantni trošak energije jeste potrošnja električne energije. Tu spada potrošnja pumpi za

cirkulaciju vode, upotreba rasvete koja se ponekad koristi noću, kao i potrošnja energije od

strane ugostiteljskih objekata. Potrošnja geotermalne vode se obračunava po kubnom metru,

odnosno to je osnova plaćanja JKP Temerin prema preduzeću NIS Naftagas. Ovaj iznos se

kreće oko 1.550.000 dinara godišnje, pošto se voda u termalnom bazenu zamenjuje u proseku

na svaki 2,1 dan.

Nisu nam obezbeĎeni podaci o troškovima godišnje potrošnje elektrišne energije i pijaće

vode. Prema proceni utroška električne energije – pošto to praktično odgovara potrošnji

sistema za cirkulaciju vode jednog jedinog bazena – moţe se predpostaviti da je to

ekvivalentan sa potrošnjom energije dobijene solarnom energijom ili sa vetroelektrana, sa

periodom povraćaja investicije od 15 godina. Znači dok ne dolazi do značajnijeg razvoja

infrastrukture bazenskog kompleksa, dotle nije ni svrsishodno adaptirati obnovljive

tehnologije proizvodnje električne energije. Naravno ove cifre mogu da se menjaju u

TEMERINSKI BAZEN


46

povoljnom pravcu u slučaju angaţovanja nepovratnih finansijskih sredstava. Ili taj projekat

treba realizovati istovremeno sa poboljšanjem energetske efikasnosti susedne sportske hale, i

s time skratiti vreme povraćaja investicije.

Dodavanje raznih hemikalija se vrši ručno. Pesak u sistemu za čišćenje vode se takoĎe menja

ručno, i to svake druge-treće godine.

Ne raspolaţemo sa konkretnim podacima o potrošnji vode i električne energije pošto nisu

postavljena merna mesta na području bazenskog kompleksa.

TEMERINSKI BAZEN


47

10. Analiza gubitaka i potencijalnih pretnji

U periodu od osnivanja Temerinskog bazena 1985. godine, bazen je izgradio svoj stabilan

krug posetilaca, što je potvrdio i rezultat istraţivanja. Naime, 96% ispitanika je na upitniku

odgovorio da namerava posetiti Temerinski bazen i nekom drugom prilikom. MeĎutim u

poreĎenju sa prosečnom strukturom i standardom usluga ostalih bazena u Vojvodini,

Temerinski bazen je ispod proseka. I ta pozicija je rezultat samo dobrih osobina geotermalne

vode koja prevenstveno privlači posetioce koji traţe lečenje. Maksimum radijusa atraktivnosti

bazena iznosi 50 km, ali većina gostiju dolazi iz okoline od 15-20 km. Ali je ipak najveći

faktor postojanja kruga posetilaca upravo u nepostojanju konkurenata sve do nedavne

prošlosti, kada je na sve veću potraţnju za bazenima odgovorio nepromenjeni nivo ponude.

Do sada uobičajeni pravac po kome je ponuda odredio potraţnju je još uvek vaţeća na nivou

Temerina, što takoĎe potvrĎuje donji kruţni dijagram.

Poslednjih godina došlo je do značajnijih investicija u razvoj banjskog turizma u Vojvodini, i

to u Bačkom Petrovcu i Apatinu. Ovaj proces će se najverovatnije i nastaviti, rastom

potraţnje, ali i iskorišćavanjem predpristupnih fondova Evropske unije. Banje u pograničnom

regionu sa strane MaĎarske se takoĎe nastoje da privlače goste iz Vojvodine primenom

povoljne cenovne politike, kompleksnog sistema usluga i raznim akcijama. Blizina Novog

Sada predstavlja veliku šansu, ali i neki vid rizika. Novi Sad sa svojom aglomeracijom

83%

16%

1%

Da li se osećate/ste se osećali dobro odve na bazenu?

u potpunosti

/ uglavnom da

uglavnom ne

TEMERINSKI BAZEN


48

predstavlja izuzetno veliki potencijal za banjski turizam u pogledu potencijalnih posetilaca. U

slučaju da se ostvaruje neki projekat izgradnje banjskog kompleksa u Novom Sadu, to moţe

imati čak i fatalne posledice na Temerinski bazen. Cilj je stoga dobro pozicioniranje,

uzimajući u obzir potencijalni razvoj banjskog turizma u susednom Novom Sadu.

Postoji tri moguća odgovora u vezi budućnosti Temerinskog bazenskog

kompleksa:

1. Ostaje sadašnja infrastruktura i usluţni sistem redukovane strukture i standarda, sa

letnjim sezonama, a poslovanje i funkcionisanje Temerinskog bazena trajno ostaje na

pragu rentabilnosti.

2. Prihvata se uvoĎenje kompleksnijih usluga, modernizacija i razvoj sadašnje

infrastrukture, s time se produţuje trajanje sezone, a bazen će postati rentabilan na

duţi rok. Tada treba fokusirati na ciljnu grupu širokog spektra i znatno poširiti radijus

atraktivnosti.

3. Bazirano na kvalitet i osobine geotermalne vode, treba razviti specifične medicinske i

rehabilitacione usluge, odnosno fokusirati na specifičnu ciljnu grupu, i tada je moguće

raditi tokom cele godine, a ne samo sezonalno. U tom slučaju Temerinski bazen bi

imao izrazito zdravstveni i rehabilitacioni profil.

Naravno sva tri moguća pravca kretanja sadrţe neke opasnosti, rizike. U prvom slučaju bazen

ne moţe opstati i funkcionisati bez inkubacije dobijene od lokalne samouprave. Tada bi se

moglo doći do opadanja broja posetilaca, rasta cene ulaznica, pokrivanja finansijskih gubitaka

od strane javnog preduzeća ili opštinskog budţeta na godišnjem nivou. Na osnovu bruto

bilansa, nadoknada gubitaka treba da iznosi oko 10-11% ukupnih prihoda. Moţe se očekivati

rast ove proporcije i ovog iznosa na srednjem i duţem planu. Činjenica i sadašnje stanje u

Temerinu po kome ponuda odreĎuje potraţnju nije odrţiva, pa se moţe očekivati izmena

ovog pravca.

U slučaju drugog pravca kretanja – koja se moţe planirati najranije na srednjem planu –

moguće opasnosti su nedovoljno promišljeni razvojni planovi, preterana investiciona razvojna

TEMERINSKI BAZEN


49

politika, odnosno potiskivanje aspekata funkcionisanja. Nedovoljno paţljiva procena uslova

potraţnje, nedostaci analize konkurenata i profesionalne strategije prodaje zajedno takoĎe

mogu generisati još veće gubitke javnom preduzeću.

Mogućnost trećeg potencijalnog pravca kretanja je u izradi specifičnog banjskog profila i dalji

razvoj usluga zasnovano na geotermalnoj vodi. Ova specijalizacija sadrţi dodatne rizike,

pošto se ona fokusira na uţu ciljnu grupu, mada je zdravstveni turizam najisplativija

kategorija unutar svih turističkih grana.

Na ovom području praktički se ne oseti uticaj sezonalnosti.

Prosečno vreme boravka – nasuprot proseku od tri-pet dana u drugim granama turizma

– je znatno duţe, a u trţišno vodećim zemljama iznosi osam-deset dana.

Jedinični troškovi – zbog upotrebe medicinskih i dopunskih usluga – su u proseku veći

za oko jednu trećinu u odnosu na druge grane turizma.

Zdravstveni turizam – zbog povezanih usluga – omogućava veoma široku i

kompleksnu eksploataciju date turističke atrakcije.

Značajan deo prihoda je ostvaren u stranoj valuti.

Nadalje, i pojava konkurenata je manje rizičan pošto je opšti trend da se banje najviše

koncentrišu na masovni turizam. Njima je u ciljnoj grupi svako, od starijih generacija, preko

porodica, do mladih.

Nedostatak je, meĎutim, što nedovoljno precizno isplanirane usluge i njihov nizak standard

moţe da stvara ogromne gubitke Temerinskom bazenu. UvoĎenje usluga zdravstvenog

turizma zahteva veće ulaganje, u odnosu na druge tipove banjskih usluga.

Ovaj rad ne ţeli doneti odluku o tome koji mogući pravac kretanja će biti najsvrsishodniji, ali

svakako moramo istaći da je Temerinski bazen trenutno prisiljen da ulazi u proces daljeg

razvoja.

Konkluzije iz MaĎarske:

TEMERINSKI BAZEN


50

(U MaĎarskoj ima više od 300 banja, ali samo manje od 10 posto njih posluje sa profitom.

Celi sektor ukupno stvara nekoliko desetine milijardi forinti manjka godišnje.)

Tehničke inovacije i razvoj bazenske tehnologije, odnosno menadţersko poslovanje objekata

u skladu sa turističkim strategijama – svi oni zajedno mogu samo obezbediti profitabilno

poslovanje neke banje. Zato je neophodno tokom razvojnog, planskog perioda angaţovati

stručne konsultante koji poseduju gore pomenute kompetencije. A za fazu poslovanja potrebni

su stručnjaci za profesionalno rukovoĎenje i prodaju. Trenutni stav lokalnih samouprava

predstavlja pretnju zbog podele direktorskih mesta na čelu bazena po političkoj osnovi.

TakoĎe predstavlja problem nedostatak usaglašenog, centralizovanog razvoja i poslovanja na

nivou opštine. Raspodela opštinskih poslovnih oblasti prema političkoj osnovi daje preveliku

autonomiju raznim stručnim oblastima.

Samo postojanje neke banje još ne pruţa dovoljnu turističku atrakciju u ruralnoj sredini.

Primarna ciljna grupa tih banja treba da je stanovništvo mesta i okoline, ali danas već se i oni

mogu privlačiti da ulaze u neki objekat samo sa uslugama visokog standarda, primenom

odgovarajućeg marketinga i cenovne politike.

Iskustva iz MaĎarske pokazuju da se u slučaju većine banja višegodišnje poslovanje sa

gubitkom svodi na više razloga. Prilikom pripreme, planiranja i realizacije investicija često

nisu uzeli u obzir stvarne trţišne uslove, specifične tehničke karakteristike ovih banja. Na to

se dodaje činjenica da bazenski kompleksi moraju da posluju sa nekim specifičnim pristupom

upravljanju nekretninama. Uspešnost poslovanja zajednički oteţavaju greške u planiranju, i

problemi ugraĎenih ureĎaja i mehanizacije.

Često takoĎe nedostaje rukovoĎenje po menadţerskim principima, voĎeno višestrukim

aspektima. Oni zajedno utiču na visinu troškova, na izostanak gostiju, na poslovanje sa

gubitkom.

Analiza ne ţeli posebno osvrnuti na detalje nedostataka trenutnih elemenata i usluga

bazenskog kompleksa i na pretnje koji proisteknu iz toga, pošto je kardinalna opasnost celog

kompleksa u njegovoj zastarelosti kako u evropskom, tako i u srpskom poreĎenju. Čak iako se

za Temerinski bazen vaţi da pripada grupi banja sa stabilnim krugom gostiju.

TEMERINSKI BAZEN


51

11. Zaključak

U sledećoj tabeli dajemo saţetak najvaţnijih faktora koji su od najvećeg uticaja na Temerinski

bazenski kompleks. U tabeli primenjujemo metodu SWOT analize, koja kratko i saţeto

opisuje trenutnu situaciju bazena, a i metodološki najviše odgovara ciljevima ovog

dokumenta. Nabrajanje faktora nije raĎeno po njihovoj vaţnosti.

Snage

Faktor Predlog

Zelena površina unutar teritorije

bazenskog kompleksa

- Formiranje raznovrsnijeg parka, sadnja estetičnije,

specifičnije, senovitije vegetacije

Povoljni saobraćajni-geografski

uslovi

- Planiranje i realizacija marketinških aktivnosti u

susednim opštinama, a naročito u Novom Sadu

Pozicija unutar aglomeracije

Novog Sada

- Usluge bazenskog kompleksa treba povezati sa

uslugama u Novom Sadu

- Treba stvarati partnerstva sa rehabilitacionim i

banjskim centrima iz Novog Sada, preko

zdravstvenih razvojnih projekata

Raspoloţivost geotermalne vode

odličnih osobina

- Treba dalje osnaţiti ovu poziciju, pošto će postati

sve jača konkurencija izmenju banja u Vojvodini

Lociranost unutar naseljenog

mesta, dobra pristupačnost

- Izgradnja bicilkističkih staza i pokretanje

autobuskih linija za vreme sezone

Postoji olimpijski bazen u sklopu

kompleksa

- Osmišljavanje programa koji dobrinesu razvoju

sporta i rekreaciji, naročito za mlade generacije

Čisti, higijenični bazeni, voda

odgovarajućeg zdravstvenog

kvaliteta

- Ovaj kvalitet svakako treba zadrţati i nakon

budućeg razvoja bazenskog kompleksa

- Treba to ugraditi u imidţ i komunikaciju

bazenskog kompleksa

Veran krug gostiju, visok broj - Bilo bi vaţno nagraditi verne posetioce, tako

TEMERINSKI BAZEN


52

posetilaca koji se vraćaju više

puta

osnaţivši bazu stalnih gostiju

Bazenski kompleks sa blizu

tridesetogodišnjeg iskustva

- Novu komunikaciju traba zasnivati na staroj i

dobroj reputaciji

Slabosti

Faktor Predlog

Bazenski kompleks je otvoren samo za

vreme letnje sezone

- Potrebno je produţiti sezonu postepenim

uvoĎenjem novih i novih usluga

- Osposobljavanje termalnog bazena za

primenu u zimskim mesecima bi

omogućio korišćenje rehabilitacionih

usluga tokom cele godine

Postoji samo tri bazena na teritoriji

bazenskog kompleksa, i to sa zastarelim

izgledom i od zastarelih materijala

- Neophodno je renovirati bazene

- Neophodno je ugraditi sprave za

hidromasaţu u geotermalni bazen

- Izgradnja bazena sa više alternativa treba

da ima prioritet

Nema senovitih delova unutar kompleksa - Opravdan je sadnja drveća

- Trebalo bi uvesti mogućnost zakupa

suncobrana

Nedostatak ljudskih resursa - Zapošljavanje stručnjaka za prodaju

- Uključivanje u menadţment kompetencije

za razvoj bazenskog kompleksa

Bazen funkcioniše u sklopu Javnog

komunalnog preduzeća Temerin, što bi u

slučaju budućeg razvoja kompleksa i

višjeg standarda moglo predstaviti

problem

- Formiranje samostalnog privrednog

subjekta za bazenski kompleks

TEMERINSKI BAZEN


53

Nedostatak analize trţišta i strategije

razvoja i marketinga bazenskog

kompleksa

- Potrebni su dokumenti usvojeni od strane

Skupštine Opštine radi daljeg razvoja

- Izrada planskih dokumentacija koji

zahtevaju dozvole

Veoma jednostavna struktura usluţnog

sistema

- Neophodan je razvoj sistema turističkih

usluga

Neodgovarajući broj sanitarnih čvorova i

svlačionica u odnosu na kapacitet bazena,

nisu otlonjene barijere invalidima

- Osnovni nedostatak koju treba otkloniti u

što kraćem roku

- Treba obezediti bezbarijerni pristup

termalnom bazenu

Destinacija u Temerinu moţe da pruţa

ponudu posetiocima u trajanju od

maksimalno jednog dana

- Treba razvijati usluţni sistem bazena

- Neophodno je razvoj opštinskog

proizvoda

- Razvoj banje – smeštajnih kapaciteta

Bazenski kompleks je apsolutno

nekonkurentan u odnosu na druge

projekte razvoja banja

- Neophodno je izraditi strategiju razvoja

bazenskog kompleksa

Kompleks ne poseduje tačnu evidenciju

potrošnje energije

- Neophodno je ugraditi merne stanice

Banjski kompleks funkcioniše bez vizije - Neophodno je pozicioniranje i razvoj

strategije

Neodgovarajući uslovi za parkiranje - Izrada i realizacija planova za parkiranje

Šanse

Faktor Predlog

Rastuća tendencija broja

turističkih poseta u Srbiji

- Uspostavljanje kontakta sa Turistiškom organizacijom

Srbije

- Obraćanje stranim turistima kao ciljnoj grupi

- Obraćanje tranzitnim turistima

Proces pridruţivanja - Marketinške aktivnosti u susednim zemljama,

TEMERINSKI BAZEN


54

Evropskoj uniji iskorišćavajući bolju prohodnost drţavnih granica

- Pripreme za predpristupne fondove (planske

dokumentacije, razvojni planovi)

Uzlazni trend razvoja

banjskog turizma u Srbiji

- Pribavljanje podrške sektorske politike za razvojnu

koncepciju i planove Temerinskog bazenskog

kompleksa

Poboljšanje investicione

klime u Srbiji

- Stvaranje odgovarajuće klime na nivou opštine za

privlačenje turističkih investicija

Pretnje

Faktor Predlog

Opšta privredna stagnacija

Srbije, pad plateţne sposobnosti

- efikasnija prodaja usluga bazena

- stvaranje fleksibilne cenovne politike

- proširenje palete usluga

Promenljivost odnosa vlasti u

lokalu

- stvaranje političkog konsenzusa po pitanju razvoja

i poslovanja bazenskog kompleksa

Oskudnost razvojnih resursa

lokalne samouprave

- efikasnije upravljanje resursima

- stvaranje investicione klime

- realizacija koordinisane razvojne politike Temerina

- poboljšanje preduzetničke klime za lokalne

turističke poduhvate

Pojava konkurenata u regionu - Priprema i pokretanje razvoja bazenskog

kompleksa u što kraćem roku

Bolja prohonost drţavnih

granica

- Snaţna ponuda iz MaĎarske moţe da privlači deo

potencijalnih posetilaca Temerinskog bazenskog

kompleksa

Pogoršanje imidţa Srbije usled

političkih dešavanja u zemlji

- MeĎunarodni turizam je jedan od najosetljivijih

grana. Smanjivanje potencijalnih negativnih

posledica na nivou opštine, uključivanje u

komunikaciju

TEMERINSKI BAZEN


55

Anomalije lokalne bezbednosti,

meĎunacionalni incidenti mogu

da plaše strane turiste

- Uspostavljanje javnog reda, „bezbedan Temerin“,

razvoj opštinske komunikacije

Potraţnja je još uvek odreĎena

ponudom, a to moţe da se

promeni

- Razvoj usluga na osnovu istraţivanja trţišta

Documents

JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE · iskorišćavanjem secesija arhitektonskog nasleĎa, Tisa i Dunav prirodnih vrednosti itd) , razvoj banjskog turizma proizvod je da bude u stanju da se