JAVNI POREDAK

Javni poredak: osnovna načela domaćeg prava koja se ne smeju žrtvovati zarad efikasne međunarodne saradnje.

•Držeći se načela da uvek treba primeniti ono pravo koje je najlogičnije vezano sa pravnim odnosom koji se raspravlja, sud može doći u situaciju da primeni neko strano pravo i da time povredi neko od osnovnih načela domaćeg poretka (npr. zabrana rasne diskriminacije, načelo nediskriminacije prema vanbračnoj deci).

•U primeni stranog prava: takav rizik uvek postoji – nikada se do kraja ne mogu predvideti svi takvi efekti primene stranog prava.

•Postavlja se pitanje: do koje granice se može ići u primeni stranih pravila koja su suprotna našem poretku? U svakom slučaju, neke razlike se moraju tolerisati – uslov međunarodne saradnje. Ali se ponovo postavlja pitanje: do kog stepena može ići ta tolerancija?

Termini koji se koriste u teoriji: Javni poredak

Međunarodni javni poredak. •Nedostatak termina "međunarodni javni poredak": može se stvoriti utisak da je reč o nekoj naddržavnoj ustanovi, iako je reč o jednoj ustanovi nacionalnog prava – pozvana da štiti vrednosti samo domaćeg poretka.

•Javni poredak i ustanova javnog poretka u MPP: Javni poredak: same osnovne norme domaćeg prava koje se u svakom slučaju moraju zaštititi

Ustanova javnog poretka: institut MPP koji omogućuje da domaći organ ne postupi po uputstvu domaće kolizione norme ili ne prizna stranu odluku da bi se zaštitio domaći javni poredak.

Pri utvrđivanju sadržaja i granica javnog poretka moguća su dva pristupa:

Opšta klauzula – krug normi koje čine javni poredak jedne države može se nagovestiti jednom opštom klauzulom (npr. osnovni principi pravnog poretka)

Nabrajanje – Enumeracija normi javnog poretka ili domena u kojima imperativne norme automatski predstavljaju deo javnog poretka. Bilo je pokušaja da neke

Haške konvencije nabroje norme koje čine javni poredak. Nedostatak: nije moguće sve ove norme unapred pobrojati, zato što nije moguće unapred predvideti sve probleme koji mogu nastati, zbog inventivnosti života.

•Javni poredak i imperativni propisi: Javni poredak se ne može izjednačiti sa imperativnim normama. Javni poredak je uža kategorija od zbira imperativnih propisa i obuhvata samo one norme kojima se štite najosnovnije vrednosti našeg poretka.

Relevantnost stepena zainteresovanosti domaće države: da li ćemo u jednom konkretnom slučaju odbraniti rešenje domaćeg prava i otkloniti stranu normu, zavisi od intenziteta veze između konkretnog pravnog odnosa i domaćeg poretka i od toga u kojoj meri je domaća država u datom slučaju zainteresovana, u kojoj meri je domaći poredak tangiran.

•Povreda javnog poretka: povredu javnog poretka mogu da prouzrokuju samo meritorni efekti strane norme (kao primene) ili efekti strane odluke (kao priznanja) – bitan je rezultat (efekat) koji strana norma ili odluka proizvode u domaćem pravnom sistemu.

•Javni poredak se dovodi u vezu kod: Primene stranog prava i priznanja, i

Priznanja i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka.

•Neprimena stranog prava: u slučaju neprimene stranog prava postoji mogućnost primene neke druge norme istog stranog prava ili mogućnost primene domaće norme – vladajuće stanovište. Ako se ustanova javnog poretka stavlja u dejstvo u postupku preispitivanja strane odluke – strana odluka se neće priznati, niti izvršiti na domaćoj teriroriji.

•Relevantnost javnog poretka: relevantan je samo javni poredak koji važi u momentu kada se odlučuje o tome da li će se primeniti strano pravo ili priznati strana odluka.

•Pozitivne strane javnog poretka: suprostavljanje ropstvu, nacionalizaciji privatne imovine posle socijalističkih revolucija, raznim vrstama diskriminacije...

•Negativne strane javnog poretka: pravna nesigurnost, nepredvidivost rezultata, mogućnost zloupotrebe.