Jelena DragićevićMart 2007

EVOLUCIJA ZVEZDA

“Jedan životni vek, čak i kad bi potpuno bio

posvećen nebu, ne bi bio dovoljan da se izuči tako

ogroman predmet...Stoga će se to znanje steći posle dugog niza epoha... Naš svet ne bi bio turoban i ništavan kada svakoj epohi ne bi nudio nešto novo za

istraživanje...Priroda ne otkriva svoje tajne odjednom i svima.”

Naturales quaestiones, VII knjiga, Seneka, prvi vek

Kako je sve počelo?

Oblaci prašine, medjuzvezdana materija i molekularni oblaci

tamni oblaci prašine sadrže pored medjuzvezdane prašine

i hladni gas(sačinjen od molekula H2 i CO)

da bi se formirala protozvezda potrebno je da:

ρ=30 000molekula H2 po cm3

T= 10K

Protozvezde

homogen, providan oblak gasa čiju ravnotežu može da naruši udarni

talas

udarni gravitacioni talasi teže da sabiju zvezdani materijal

medjuzvezdani oblak postaje difuzna maglina (svetla i tamna)

čestice se kontrahuju i nastaje protozvezda

stvaranje gustog jezgrakoje privlači sve više materije

deo zračenja se apsorbuje,a sredina nije više prozračna

sabijanje zvezde, gubitak od 10-5 Sunčevih masa godišnje

Braon patuljak

M ≤ 0,084 Mּס

Centralna T ≤ 3 x 106 oCPovršinska T = 2500 – 1000 K

L patuljci (liče na zvezde)T patuljci (liče na planete)

H – R dijagram

O-B-A-F-G-K-M

zavasnost izmedju sjaja zvezda i

spektralne klase

Nastanak zvezda Sunčeve mase

spoljni krjajevi molekularnog oblaka se razredjuju…

gravitaciono sabijenje počinje unutra ka spolja…

energija se troši na rastavljanje molekula H2 na atome...

Pomeranje materijala iz jezgra i u jezgro izaziva promenu sjaja kao kod

T Tauri zvezda(Džoj, Hajaši)

• Evolucija zvezda male i srednje mase: Crveni i asimptotski džinovi Beli patuljci

• Evolucija masivnih zvezda Gravitacione i termonuklearne supernove

• Neuronske zvezde

• Pulari

• Crne rupe

• Dvojni sistemi

Crveni džinovi

struktura je drugačija od Sunčeve

gusto, inertno He jezgro zauzima mali deo u središtu

ogromni omotač koji se prostire na oko 100 x 106km, čija je ρ manja od Zemljine

gubitak mase je reda 10-3 Sunčevih masa godišnje

Asimptotski džinovi

paljenje He na T=100x106kjezgro se uglavnom sastoji od C i O2

složena struktura

gubitak mase

Beli patuljci

Sirijus B (1862.god),T=30 000K,ρ=1011kg/m3

velika gustina, elektroni se gotovo dodirujuelektronski gas koji je degenerisan ima veći

pritisak od idealnog gasa iste gustine

beli patuljak se hladi i svoj životni vek će okončati kao crni patuljak

Aldebaran u Biku

Supernove(SNI, SNII)

eksplozije masivnih zvezda

SNI(SNIa -jaka linija Si, SNIb -bez Si, jake linije Fe, SNIIc -linije Ca i Fe)

Gravitacione supernove

mehanizam eksplozije stupa u pogon kada se jezgro (r=4000km, m=1.2Mּס,

ρ=1011kg/m3) pretvori u Fe

unutrašnji deo svere se prvo narušava,ap+ se transformišu u n0 na ρ=1013kg/m3

urušavanje se zaustavlja kada je ρ=1017kg/m3, r=30km

Termonuklearne supernoveSNIa

eksplozija belog patuljka

do eksplozije dolazi usled transfera mase jedne na drugu komponentu dvojnog

sistema

kada se naruši Čandrasekorova granica beli patuljak prestaje da bude stabilan

Dvojni sistemi

sastoje se iz jedne sjajnije primarne zvezde i jedne sekundarne (zvezde pratioca)

Rošova površ

zvezde koje se pomračuju ili eklipsne zvezde(zvezde Algovog tipa)

Neutronske zvezder=10-20km ρ=1017kg/m3 Tpovršinska=106KM=od 1.4 Mּס do 3 Mּס (Landau-Openhajmer-Volkofova masa)

Pulsariimaju najsnažnije magnetno polje zahvaljujući emisiji ciklotronskogzračenja i širenju spektralnih linija u magnetnom polju

rotacija i magnetno polje džozelin Bel džozelin Bel Hjuiš, Gold, Openhajmer

Crne rupe kada se zvezda uruši u sebe – postaje crna rupa oblik crne rupe zavisi od: mase, impulsa i električnog polja

HvalaHvala nana papažnji!žnji!