IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA PERIOD JANUAR – …...prakti no najve i deo prvog kvartala. I pored takvih okolnosti koje nisu išle na ruku, loše tržišne konjukture i slabe kupovne

Oznaka dokumenta Klju ne re i: TIGAR, IZVEŠTAJ, POSLOVANJE, MART 2014.

IZ.P.14/01

Datum: 2014-04-29 Autor: Nebojša enadi Odobrio: Nebojša Petrovi

TIGAR AD PIROT

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA PERIOD

JANUAR – MART 2014.

Distribuciona lista: e: www.tigar.com p: lanovi Nadzornog odbora arhiva

List / listova: 2 / 59

Oznaka dokumenta IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

ZA PERIOD JANUAR- MART 2014. IZ.P. 14/01

SADRŽAJ

OCENA POSLOVANJA U PERIODU JANUAR-MART 2014. GODINE ......................................... 4 1. UVOD........................................................................................................................................ 6

1.1. OPŠTI PODACI...................................................................................................................... 6

1.2. ORGANIZACIONA STRUKTURA........................................................................................... 6

1.3. ULAGANJA ............................................................................................................................ 7 2. NASTUP NA TRŽIŠTU ROBA I USLUGA I OSTVARENA PROIZVODNJA............................... 8

2.1. STRUKTURA PROIZVODNOG I PRODAJNOG PROGRAMA ............................................... 8

2.2. STRATEGIJA NASTUPA NA TRŽIŠTU ROBA I USLUGA ..................................................... 9

2.3. OCENA TRŽIŠNE POZICIJE PROGRAMA OBU E U PERIODU JANUAR-MART 2014. GODINE ................................................................................................................................. 10

2.4. OCENA TRŽIŠNE POZICIJE PROGRAMA TEHNI KE GUME U PERIODU JANUAR-MART 2014. ...................................................................................................................................... 11

2.5. OCENA TRŽIŠNE POZICIJE PROGRAMA HEMIJSKIH PROIZVODA U PERIODU JANUAR-MART 2014............................................................................................................................ 12

2.6. DISTRIBUCIJA GUMA, OSTALIH KOMPLEMENTARNIH PROIZVODA I USLUGA SERVISNE MREŽE U PERIODU JANUAR-MART 2014. ......................................................................... 12

2.7. KRETANJE CENA KLJU NIH REPROMATERIJALA I KOMPLEMENTARNIH PROIZVODA12

2.8. OSTVARENA PROIZVODNJA ............................................................................................ 13 3. OSTVARENI FINANSIJSKI POKAZATELJI ZA PERIOD JANUAR-MART 2014...................... 15

3.1. KLJU NI POKAZATELJI ZA MATI NO PREDUZE E TIGAR AD....................................... 15

3.2. KLJU NI POKAZATELJI NA KONSOLIDOVANOM NIVOU................................................. 15

3.3. TIGAR AD MATI NO PREDUZE E .................................................................................... 17

3.4. KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI REZULTAT ...................................................................... 20

3.5. KLJU NI FINANSIJSKI REZULTATI ZAVISNIH PREDUZE A............................................ 22

3.6. TIGAR OBU A..................................................................................................................... 23

3.7. TIGAR TEHNI KA GUMA.................................................................................................... 25

3.8. TIGAR HEMIJSKI PROIZVODI............................................................................................. 27

3.9. TIGAR EUROPE UK ............................................................................................................ 28




3.10. TIGRA MONTENEGRO – CRNA GORA ............................................................................ 29

3.11. TIGRA TRADE – REPUBLIKA SRPSKA ............................................................................ 29

3.12. TIGAR PARTNER – MAKEDONIJA.................................................................................... 30

3.13. TIGAR POSLOVNI SERVIS ............................................................................................... 31

3.14. TIGAR UGOSTITELJSTVO................................................................................................ 32

3.15. TIGAR INCON.................................................................................................................... 34

3.16. SLOBODNA ZONA PIROT................................................................................................. 36

3.17. OSTALA USLUŽNA PREDUZE A – ZBIRNO.................................................................... 37 4. RASPOLAGANJE NEKRETNINAMA I PRAVNA ZAŠTITA...................................................... 38

4.1. NEKRETNINE ...................................................................................................................... 38

4.2. SUDSKI SPOROVI............................................................................................................... 41 5. POLOŽAJ NA TRŽIŠTU KAPITALA ........................................................................................ 42 6. ODRŽIVI RAZVOJ................................................................................................................... 45

6.1. ZAPOSLENI ......................................................................................................................... 45

6.2. INTEGRISANI MENADŽMENT SISTEMI.............................................................................. 47

6.3. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE, BEZBEDNOST I ZDRAVLJE ZAPOSLENIH ....................... 47

6.4. INTELEKTUALNA SVOJINA ................................................................................................ 48

6.5. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE........................................................................................ 50

6.6. DRUŠTVENA ODGOVORNOST .......................................................................................... 51

6.7. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE....................................................................................... 52 7. NAJZNA AJNIJI POSLOVI SA POVEZANIM LICIMA U PERIODU JANUAR-MART

2014.GODINE......................................................................................................................... 53 8. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ ...................................................................................................... 54 9. PREDNOSTI I RIZICI .............................................................................................................. 55

9.1. PREDNOSTI ........................................................................................................................ 55

9.2. RIZICI................................................................................................................................... 56 10. NAJVAŽNIJI POSLOVNI DOGA AJI KOJI SU NASTUPILI TOKOM I NAKON ISTEKA

PRVOG KVARTALA 2014. GODINE ...................................................................................... 58




OCENA POSLOVANJA U PERIODU JANUAR-MART 2014. GODINE

U prvom kvartalu 2014. godine Tigar je poslovao u skladu sa situacijom u kojoj se nalazi ve duži vremenski period, kao i u skladu sa celokupnim poslovnim i ekonomskim okruženjem. injeni su izuzetni napori da se održi proizvodnja i prodaja i pored blokade ra una koja je okarakterisala prakti no najve i deo prvog kvartala. I pored takvih okolnosti koje nisu išle na ruku, loše tržišne konjukture i slabe kupovne mo i, pre svega na doma em tržištu, proizvodnja je zabeležila zna ajan rast u odnosu na prvi kartal prošle godine od 145% u oblasti proizvodnog programa obu e, dok je u odnosu na prosek 2013. godine zabeležila pad od 23%. Konsolidovani poslovni prihodi su zabležili rast u odnosu na isti period prošle godine za 43%, ali su tako e zabeležili pad u odnosu na prosek prošle godine za 19%. Tome su doprineli tako e i loši vremesnki uslovi, koji su diktrirali nizak nivo prodaje na doma em tržištu.

I pored blokade intezivno se radilo na pronalaženju i aktiviranju novih kupaca, od kojih je najzna ajniji kupac iz Italije, Batistini, jedan od najve ih i najzna ajnijih kupaca fabrike Obu e u prethodnom periodu.

Kao što je ve napomenuto u Godišnjem izveštaju za prošlu godinu, u martu mesecu 2013. godine je promenjen menadžment Tigra, a na sednici Skupštine akcionara je izabran novi Nadzorni odbor. Polaze i od zate enog stanja, Nadzorni odbor, Izvršni odbor i Generalni direktor odlu ili su se na to da se osnovne aktivnosti usmere na:

1. Hitno pokretanje proizvodnje i njen kontinuiran rast, porast prodaje, pove anje iskoriš enosti kapaciteta i sniženje troškova.

2. Jasno i transparentno utvr ivanje realnog stanja imovine, obaveza i kapitala Grupe. 3. Restrukturiranje Tigar grupe kroz izradu i realizaciju Programa poslovne i finansijske

konsolidacije, radi stvaranja profitabilne i održive celine na dugoro nim osnovama, 4. Rešavanje pitanja nagomilanih dugova u saradnji sa Vladom Republike Srbije,

Ministarstvom (sada Ministarstvima) za finansije i privredu i Fondom za razvoj Republike Srbije, te kroz pregovore sa najzna ajnijim poveriocima.

Ukupna eksterna prodaja tigrovih entiteta u zemlji od po etka godine je na nivou od oko 544 miliona dinara, od ega je više od polovine ostvareno u izvozu. Proizvodnja programa Tigar Tehni ke gume i Hemijskih proizvoda niža za 33% u ondosu na isti period prošle godine. Kako je krajem 2013. godine bilo izvesno da do realizacije Zaklju ka Vlade Republike Srbije ne e do i Rukovodstvo se opredelilo da u saradnji sa najve im finansijskim poveriocima pristupi finansijskom restrukturiranju i deblokadi Kompanije, o emu je postignut dogovor na sastanku 24. decembra 2013 godine, a što je dalje implementirano u prvom kvartalu 2014. godine. Ceo prvi kvartal je obeležen blokadom ra una Tigra AD i ve ine zavisnih privrenih društava u sastavu Tigra,što je otežalo poslovanje,ali nije dovelo da prekida proizvodnje. U cilju deblokade ra una sa Bankama je održano više sastanaka. Prvi korak ka deblokadi je bio priprema Stand stila, usaglašavanje teksta i potpisivanje Ugovora od strane svih poverilaca. Posle 140 dana konstantne blokade, 21.03.2014. ra uni Tigra su deblokirani, te je na taj na in stvoren predulov za dalji nastavak finansijskog restrukturiranja kompanije. Na sastancima održanim u februaru i martu 2014. godine, najve i poverioci, tj. banke, predložile su pokretanje postupka pripreme UPPR-a. Nadzorni odbor Tigra ad je na svojoj sednici održanoj 12. marta 2014.godine doneo Odluku o sazivanju vanredne sednice Skupštine akcionara. Na




vanrednoj sednici Skupštine akcionara održanoj 14. aprila 2014. godine doneta je Odluka o podnošenju predloga za pokretanje ste ajnog postupka reorganizacijom, sa unapred pripremljenim planom reorganizacije. Paralelno sa tim aktivnostima sprovode se pregovori sa najve im poveriocima o reprogramu dugova i stvaranju uslova za normalno poslovanje.

PREDSEDNIK NADZORNOG ODBORA TIGAR AD

NEBOJŠA PETROVI




1. UVOD

1.1. OPŠTI PODACI Poslovno ime: Akcionarsko društvo "Tigar" Pirot U daljem tekstu Tigar / Društvo /Holding

Sedište: Nikole Paši a 213, 18300 Pirot

MB: 07187769 PIB: 100358298

Web site: www.tigar.com Broj rešenja: Registarski uložak br 1-1087

Delatnost: Holding poslovi Broj zaposlenih: 31/03/2014 1,661

Broj akcionara: 31/03/2014 4,473 Ukupan kapital: 31/03/2014 (000 din) 0

Vrednost imovine: 31/03/2014 (000 din) 5,380,338 Kapitalizacija: 31/03/2014 (000 din) 144,351

1.2. ORGANIZACIONA STRUKTURA

Na dan izrade izveštaja organizaciona struktura korporacije izgleda kao na grafiku u nastavku:




1.3. ULAGANJA U toku I kvartala 2014. godine izvršena su slede a ulaganja:

Nabavka osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja u hiljadama RSD

januar-mart 2014

Tigar Tehni ka guma 635

Tigar Hemijski proizvodi 0

Tigar Obu a 0

Uslužne delatnosti 19,651

Tigar a.d. 421

Ukupno 20,708

Proces finansijske konsolidacije, napori menadžmenta na pove anju obima proizvodnje i prodaje i isplati zaostalih zarada iz realnih izvora neminovno su uticali na mogu i nivo investiranja. Investiciona ulaganja bila su primerena realnim potrebama i mogu nostima poslovnog sistema Tigar, u datom periodu, tako da se prevashodno odnose na neophodno investiciono održavanje proizvodne opreme, dogradnju i nabavku ra unarske opreme kod Tigra a.d, a delom i na ulaganja zbog preseljenja fabrike Hemijskih proizvoda. Kod uslužnih delatnosti ra ena je sanacija na objektu hotela StarA i nabavljana neophodna oprema za redovno obavljanje poslova, dok je Transport nabavio dve nove vozne jedinice sa najsavremenijim motorima, marke Scania. Realizacija ostalih proizvodno-infrastrukturnih, investicionih i razvojnih projekata je privremeno odložena, dok se ne steknu adekvatni uslovi.




2. NASTUP NA TRŽIŠTU ROBA I USLUGA I OSTVARENA PROIZVODNJA 2.1. STRUKTURA PROIZVODNOG I PRODAJNOG PROGRAMA Struktura proizvodnog i prodajnog programa u periodu januar-mart 2014. godine bila je slede a: Program obu e Aktuelni program Tigar Obu e d.o.o. ine slede e grupe proizvoda:

- Zaštitna obu a - Radni ka obu a - Sportska obu a - Modna obu a - De ija obu a - Niska obu a

Gumena obu a obuhvata širok spektar proizvoda najrazli itije namene, koji se izra uju u velikom broju standardizovanih modela, u skladu sa definisanim ekološkim standardima, što obezbe uje minimalno zaga enje radne i životne sredine na kraju eksploatacionog veka. Kvalitet i karakteristike ulaznih materijala i sirovina i kvalitet gotove obu e, definisani su odgovaraju im tehni ko-tehnološkim specifikacijama, u skladu sa me unarodnim standardima i specifi nim zahtevima pojedinih tržišta i kupaca. Pored off take proizvodnje u izvozu, kada se proizvodi rade pod brendom kupca, zaštitna obu a izra uje se i pod brendovima Tigar i Century, u modnom programu kao Maniera, u de ijem kao Brolly, a u ostalom programu kao Tigar. Program Tehni ke gume Aktuelni program Tigar Tehni ke gume d.o.o. ine slede e grupe proizvoda:

- Proizvodi od presovane gume - Gumeni profili, pri emu su najzastupljeniji EPDM profili za gra evinarstvo - Cevi, uklju uju i i flexi cevi - Kombinovani proizvodi i polufabrikati od gume, poput proizvoda od metala i gume, odbojnika - Proizvodi specijalne namene, kao što su rezervoari borbenih aviona, navlake za top tenka i neranjivi to kovi - Proizvodi od gumenog granulata, koji se koriste se za oblaganje i zaštitu spoljnih i unutrašnjih površina, uklju uju i i gumenu matu koja se koristi u gra evinarstvu za zvu nu izolaciju, gumene plo e za de ija igrališta, kao i razne drža e saobra ajne signalizacije. - Podloge za sportske terene imaju u osnovi gumenu matu razli ite debljine – zatvoreni tereni ili gumeni granulat za otvorene terene, u zavisnosti od namene terena.

Program hemijskih proizvoda Proizvodni program fabrike Tigar Hemijski proizvodi ini paleta od preko 300 proizvoda:

- Materijali za horizontalno obeležavanje saobra ajnica - Samorazlivaju i podovi -„Coil coatings“ ini paleta proizvoda za zaštitu fasadnih limova ( eli nih i aluminijumskih) i „can

coatings“, grupa proizvoda namenjena industriji limene ambalaže - Antikorozioni i premazi namenjeni tržištu široke potrošnje i gra evinarstvu




- Lepila za tržište široke potrošnje i gra evinarstvo, industrijska i lepila specijalne namene

Poseban proizvod u ovoj grupi je lepilo za sisteme transportnih traka u rudarstvu. Komplementarni programi Kroz servisno-prodajnu mrežu komercijalnih preduze a obavlja se prodaja guma i rezervnih delova za automobile. Preduze a u inostranstvu prodaju isklju ivo gume Tigar brend, koje proizvodi fabrika Tigar Tyres. Na doma em tržištu prodaju se putni ke, poluteretne i teretne gume svih svetskih proizvo a a, a najviše gume iz grupacije Michelin, gde spadaju i gume Tigar brend. Od komplementarnog programa za vozila zastupljena su ulja, akumulatori, auto-kozmetika, auspusi i sli no, doma ih i ino dobavlja a. U Tigrovoj prodajno – servisnoj mreži Stop & Drive, pružaju se vulkanizerske, automehani arske, usluge pranja vozila, pra enja i uvanja guma. Navedene usluge obavljaju se u stabilnim putni kim i teretnim servisima. Pored stabilnih, mreža raspolaže i mobilnim servisima koji su opremljeni za rad na terenu. U specijalizovanom lancu Bottega, pored ženske i de ije modne obu e proizvodnje Tigar, prodaju se, u cilju održavanja sezone, italijanska, ali i roba doma ih proizvo a a namenjena izvozu, modna ženska, muška i de ija kožna obu a. Ostale usluge

Zavisna preduze a u oblasti usluga doprinose osnovnim delatnostima i pružaju kvalitetne usluge korporaciji, ali i lokalnom okruženju:

-Izgradnja i inženjering -Slobodna zona Pirot, koja na 5ha 09a i 41m2 infrastrukturno opremljenog zemljišta pruža usluge i omogu ava poslovanje koje se obavlja bez pla anja carine, PDV-a i odre enih opštinskih naknada. -Transport, uklju uju i i doma u i me unarodnu špediciju -Proizvodnja hrane za interne potrebe Tigar a.d. i Tigar Tyres-a, ali i za eksterno tržište, kao i usluge smeštaja i ugostiteljske usluge turistima, poslovnim ljudima, delegacijama, sportskim ekipama. -Zaštitna radionica, koja se bavi sakupljanjem i preradom sekundarnih sirovina -Delatnost u oblasti emitovanja radio i TV programa

2.2. STRATEGIJA NASTUPA NA TRŽIŠTU ROBA I USLUGA Strategija poslovanja i razvoja za period 2013-2017. godine podrazumeva slede e osnovne smernice:

Rast obima kroz pove anu prodaju postoje ih programa, kupaca i tržišta, i kroz uvo enje novih proizvoda

Konstantne promene strukture miksa proizvoda, kroz orijentaciju na proizvode visoke složenosti

Snižavanje troškova radne snage na optimalni nivo, uz dalje sniženje fiksnih i poluvarijabilnih troškova

Investicije u cilju postizanja zna ajnih ušteda u proizvodnji Dugoro no finansiranje bazirano na povoljnim dugoro nim kreditima, po niskim kamatnim

stopama, bez zna ajnijeg zaduživanja u prvim godinama projekcije Izvoz kao dominantan oblik prodaje proizvoda Tigrovih fabrika Rast prodaje sopstvenih brendova, posebno u izvozu Uvo enje novih metoda prodaje




Rast prodaje krajnjim korisnicima guma, obu e i drugih komplementarnih roba na tržištu Srbije Fuzionisanje poslovanja kroz integraciju delova koji nemaju samostalnu tržišnu perspektivu O uvanje postignutog obima prodaje guma i ostalih komplementarnih roba preko preduze a u

inostranstvu Rast prihoda od pružanja eksternih usluga u servisima, u oblasti izgradnje i u okviru Slobodne

zone Pirot Zadržavanje internih usluga na nivou potreba sistema Tigra a.d. i Tigar Tyres

U aktuelnom poslovnom i tržišnom okruženju, Tigar je nastojao da se što bolje integriše u vertikalnom lancu snabdevanja, optimizuje svoj proizvodno-tržišni portfolio, prate i zahteve kupaca za novim proizvodima. 2.3. OCENA TRŽIŠNE POZICIJE PROGRAMA OBU E U PERIODU JANUAR-MART 2014. GODINE Ukupna prodaja prvom tromese ju ve a je za 33% u odnosu na prvi kvartal prethodne godine:

Neto prihodi od prodaje

roba i proizvoda u Srbiji i iz Srbije 000 din

I kvartal 2013.

I kvartal 2014.

%

Obu a Tigar 190,188 302,018 59%

Tehni ka guma 60,426 59,666 -1%

Hemijski proizvodi 21,328 8,414 -61%

Gume 4,658 5,021 8%

Ostali programi 7,198 1,408 -80%

TOTAL 283,798 376,526 33%



I kvartal 2013.

I kvartal 2014.

%

Doma e tržište 88,709 87,360 -2%

- Tigar Obu a 34,435 50,047 45%

- Tehni ka guma 37,618 26,138 -31%

- Hemijski proizvodi 4,800 4,746 -1%

- Gume 4,658 5,021 8%

- Ostali programi 7,198 1,408 -80%



I kvartal 2013.

I kvartal 2014.

%

Izvoz 195,089 289,167 48%

- Tigar Obu a 155,753 251,971 62%

- Tehni ka guma 22,808 33,528 47%

- Hemijski proizvodi 16,528 3,668 -78%

Prodaja Tigrovih proizvoda u prvom kvartalu 2014. godine iznosi blizu 377 miliona dinara dinara, od ega je izvezeno 77%. Fabrika Tigar Obu a i dalje ima najve e u eš e u izvozu, koje u prvom

kvartalu 2014. godine iznosi 87%.




Prodaja programa obu e u prvom kvartalu 2014. godine je za 59% ve a u odnosu na isti period prošle godine.



I kvartal 2013.

I kvartal 2014.

%

Obu a Tigar 190,188 302,018 59%

- Doma e tržište 34,435 50,047 45%

- Izvoz 155,753 251,971 62%

Prvi kvartal ove godine, uz redovno servisiranje postoje ih kupaca u izvozu, obeležili su i sporazum o obnovi saradnje sa firmom Battistini (ITA), posle višegodišnje pauze (o ekuje se prodaje 60.000 pari gumene obu e do kraja godine, u vrednosti od oko EUR 500.000, s ciljem da obim prodaje u 2016. godini bude 200.000 pari), zatim, obnova sradanje i sa firmom Euro PM (GER) i kao i po etak saradnje sa firmom Hound & Craft (CAN/FRA). Vrlo je važno naglasiti sinhonizovanu akciju sa kupcima na doma em tržištu, gde je akcenat na avansnim uplatama. 2.4. OCENA TRŽIŠNE POZICIJE PROGRAMA TEHNI KE GUME U PERIODU JANUAR-MART 2014. U Tigar Tehni koj gumi je prodaja, skoro, na nivou obima iz prvog kvartala prošle godine. Glavni uzrok stagnacije je nedostatak obrtnih sredstava za finansiranje proizvodnje tako da mnoge predvi ene isporuke nisu ni realizovane, pogotovo u izvozu proiizvoda od reciklata. Potencijalan opastnost je i gubitak nekih kupaca zbog nemogu nosti zadovoljenja tražnje, ali je tako e evidentno i da najve i kupci Tehni ke gume, a pre svega Nissal i RTB Bor (na doma em tržištu) prolaze kroz odre ene organizacione transformacije. Kriza koja je ponajviše zahvatila gra evinarstvo, ose a se u delu potražnje profila, udarnom programu Tehni ke gume.



I kvartal 2013.

I kvartal 2014.

%

Tehni ka guma 60,426 59,666 -1%

- Doma e tržište 37,618 26,138 -31%

- Izvoz 22,808 33,528 47%

Važno je ista i da glavni problem kod kupaca Tehni ke gume, osim smanjene potrebe, predstavlja i njihova likvidnost. Pozitivne promene su pove enje obima gumenih cevi na tržištu Rusije kao i nastavak saradanje sa kompanijom Metso (SWE).




2.5. OCENA TRŽIŠNE POZICIJE PROGRAMA HEMIJSKIH PROIZVODA U PERIODU JANUAR-MART 2014.

Nakon stabilizacije proizvodnje na novoj lokaciji i po etka izrade robe za široku potrošnju za maloprodajnu mrežu, kao i intenziviranja proizvodnje za industrijske kupce, došlo je do poreme aja izazvanog požarom, tako da su i ina e smanjeni kapaciteti dodatno redukovani. U otežanim uslovima poslovanja jedino je trenutno mogu e zadovoljiti minimalne interne potrebe. Iz tih razloga realizacija prodaje je na znatno nižem nivou u odnosu na isti period prethodne godine.



I kvartal 2013.

I kvartal 2014.

%

Hemijski proizvodi 21,328 8,414 -61%

- Doma e tržište 4,800 4,746 -1%

- Izvoz 16,528 3,668 -78%

2.6. DISTRIBUCIJA GUMA, OSTALIH KOMPLEMENTARNIH PROIZVODA I USLUGA SERVISNE MREŽE U PERIODU JANUAR-MART 2014. Nastavlja se proces restrukturiranja servisne mreže, maloprodaje i kolonijala. Paralelno sa ovim procesom po elo je i snabdevanje mreže gumama, obu om i komplementarnim programima (akumulatori i sl.). Izvršena je i preregistatracija Tigar Zaštitne radionice u Ti-Car Trgovine koja i novi organizacioni okvir za pomenutu mrežu Nastavak ove akcije, koja prakti no treba da pokaže isplativost i rentabilnost svakog od objekata, planiran je za drugi kvratal ove godine. Vrlo je važno ista i aktivnosti na iznalaženju dugoro nog rešenja snabdevanja gumama i u tom smislu pokrenuta je aktivnost na nabavci brenda Accelera. 2.7. KRETANJE CENA KLJU NIH REPROMATERIJALA I KOMPLEMENTARNIH PROIZVODA Cene klju nih materijala u toku prvog kvartala bile su stabilne, tako da nije bilo zna ajnih cenovnih odstupanja u odnosu na prethodni period. Tako e je zna ajno da nema ni najave pove anja cena za naredni kvartal. I dalje najve i problem predstavlja nestabilnost u snabdevanju tekstilima za proizvodnju obu e. U toku je uvo enje 4-5 nova dobavlja a, kako bi se u ovom segmentu normalizovala snabdevenost i kvalitativno i koli inski. Tokom prvog kvartala zapo elo je intenzivno iznalaženje alternativa kod nekih kriti nih dobavlja a, pre svega u delu klju nih materijala - kau uka i tekstila. Uvo enje novih dobavlja a za tekstile da e dodatni kvalitet u snabdevanju materijalima, u raspoloživosti alternativa i kapaciteta, ali i u cenovnom pritisku na postoje e dobavlja e.




2.8. OSTVARENA PROIZVODNJA Mese ni planovi proizvodnje ra eni su u skladu sa zahtevima prodaje. Po programima, ostvarena je slede a proizvodnja:

Proizvodnja (pari) januar-mart 2013. januar-mart 2014. %

Tigar Obu a 101,745 249,824 146%

Proizvodnja (tone ) januar-mart 2013. januar-mart 2014. %

Tigar Tehni ka Guma 209 128 -39%

Hemijski Proizvodi 31 33 9%

TOTAL 240 161 -33%

U periodu januar-mart 2014. godine ukupno ostvarena proizvodnja u parima u fabrici Tigar Obu a iznosi 249,824 što je za 146% više u odnosu na isti period prošle godine. Ukupno ostvarena proizvodnja u tonama u fabrikama Tehni ka guma i Hemijski proizvodi iznosi 161 t, što je za 33% manje u odnosu na isti period prošle godine. Tigar Obu a Mese ni planovi proizvodnje ra eni su u skladu sa zahtevima prodaje. Što se ti e kadrovske strukture ovaj period karakteriše pove ani procenat fluktuacije tj. odliv 48 zaposlenih, odnosno 6,2% od ukupnog broja zaposlenih iz svih struktura Tigar Obu e, od koga su 39 ili 5% od ukupnog broja zaposlenih sa srednjom stru nom spremom a 9 ili 1,2 % od ukupnog broja zaposlenih sa višom i visokom stru nom spremom. U ovom periodu pokrenute su i aktivnosti na stru nom osposbljavanju novih radnika. Tako da je nakon perioda stru nog osposobljavanja i uspešno realizovane obuke i položenog završnog testa, 9 novih radnika uklju eno u proces proizvodnje, a 35 zaposlenih prevedeno iz statusa zaposlenih na odre eno vreme u status zaposlenih na neodre eno vreme. Definisan je i program stru nog osposobljavanja kao i plan sukcesije zaposlenih do kraja 2014. godine. U posmatranom periodu pokrenuta je realizacija novih projekata koji su u funkciji napretka poslovnog sistema u celini i to: 1. kao nastavak saradnje i razvoja proizvoda

- 3 nova modela za kupca Berner - 4 nova modela za kupca Ilse Jacobsen

2. kao po etak saradnje sa novim kupcem Jileon iz Engleske 2 nova modela lova kih izama, ija e realizacija uslediti u ovoj godini. Obnovljena je i komunikacija i plasiran order za proizvodnju od strane kupca Batistinija iz Italije, jednim od najve ih kupaca fabrike u prethodnom periodu




Tigar Tehni ka guma Glavne karakteristika poslovanja fabrike Tehni ka guma u periodu januar –mart 2014 je otežana nabavka sirovina zbog smanjene likvidnosti. Kompletna proizvodnja usmerena je na o uvanje dugogodišnjih strateških INO i doma ih kupaca. Tigar Hemijski proizvodi Nakon stabilizacije proizvodnje na novoj lokaciji i po etka izrade robe za široku potrošnju za maloprodajnu mrežu, kao i intenziviranja proizvodnje za industrijske kupce, došlo je do poreme aja u snabdevanju sirovinama i repromaterijalom. Po etkom septembra 2013.godine usled požara u proizvodnom pogonu fabrike, proizvodnja je svedena na minimum, tako da su i ina e smanjeni kapaciteti dodatno redukovani. U otežanim uslovima poslovanja jedino je trenutno mogu e zadovoljiti minimalne interne potrebe.

Usled nemogu nosti saniranja prostorija nadjeno je prelazno rešenje da se u starom pogonu Suka organizuje proizvodnja. Postavljena je platforma sa mešalicom od 1000 l, disolver mešalica i pripremljene su još tri mešalice za postavljanje. Trenutno je mogu e raditi samo nezapaljive proizvode dok bi za puni program trebalo instalirati sistem za dojavu i gašenje požara (postoje i sa stare lokacije) i uraditi projekte za zaštitu od požara.




3. OSTVARENI FINANSIJSKI POKAZATELJI ZA PERIOD JANUAR-MART 2014. GODINE

3.1. KLJU NI POKAZATELJI ZA MATI NO PREDUZE E TIGAR AD

Nekonsolidovani finansijski podaci Tigar a.d. u hiljadama dinara

januar - mart 2013 januar - mart 2014. % promene

Ukupna aktiva 7,486,221 5,380,338 -28%

Kapital 2,675,230 -100%

Poslovni prihodi 446,482 380,588 -15%

EBIT -11,205 11,583 dobitak

vs.gubitak

EBITDA 2,856 23,969 739%

Finansijski prihodi 29,255 2,540 -91%

Ostali prihodi 4,434 5,662 28%

Ukupni prihodi 480,171 388,790 -19%

Neto prihod -118,123 -109,438 7%

Racia

Racio teku e likvidnosti 0.73 0.60 -18% Stepen zaduženosti I 0.64 0.96 50%

Neto profit/ukupan prihod -24.60% -28.15% -14%

3.2. KLJU NI POKAZATELJI NA KONSOLIDOVANOM NIVOU Glavnina gotovinskih tokova iz poslovanja, generisanih prodajom proizvoda i usluga u sistem ulazi i izlazi preko mati ne kompanije i raspodeljuje se izme u mati ne kompanije i core proizvodnih preduze a. Gotovinski tokovi od pozajmljenih eksternih izvora dominantno ulaze preko mati ne kompanije i usmeravaju se u ostale delove sistema, u skladu sa potrebama za obrtnim kapitalom, investicionom politikom i planovima. Postoje neki izuzeci, kao što je Tigar Obu a d.o.o. (DEG dugoro ni kredit). Interni gotovinski tokovi odnose se na tokove iz poslovanja po osnovu pla anja za izvršene usluge i kupljenu/prodatu robu i proizvode, tokove iz finansiranja - dugoro ne pozajmice koje mati na kompanija usmerava u zavisna društva i kratkoro ne finansijske pozajmice izme u društava i tokove po osnovu povu ene dobiti iz zavisnih društava. Proizvodna preduze a suštinski funkcionišu kao proizvodne divizije holding kompanije. Komercijalna preduze a su preduze a u inostranstvu i bave se prevashodno trgovinskom delatnoš u. Uslužna preduze a su dominantno orijentisana na eksterno tržište u pogledu nabavke potrebnih inputa, kao i u pogledu prodaje, odnosno vršenja usluga. Na pojedina nom nivou postoje zavisna uslužna preduze a iji je stepen zavisnosti od internog tržišta izraženiji: Tigar Tours, Tigar Obezbe enje i Tigar Ugostiteljstvo.




Konsolidovani finansijski podaci Tigar a.d. u hiljadama dinara

januar - mart 2013. januar - mart 2014. % promene

Ukupna aktiva 8,812,980 7,819,694 -11%

Kapital 1,842,019 188,243 -90%

Prihodi od prodaje 574,284 561,146 -2%

Poslovni prihodi 437,398 626,641 43%

EBIT -288,117 -83,383 71%

EBITDA -231,544 -30,305 87%

Finansijski prihodi 51,979 4,743 -91%

Ostali prihodi 5,360 6,402 19%

Ukupni prihodi 494,737 637,787 29%

Neto prihod -448,128 -255,015 43%

Ukupno ostvareni prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga na konsolidovanom nivou, za period januar-mart 2014. godine, iznosili su u 000 RSD 561,146 što je 2% niže u odnosu na isti period prošle godine. U posmatranom periodu nije bilo ve ih prihoda u delu aktiviranja u inaka. Poslovni prihodi ostvareni u periodu januar-mart 2014. visi su za 43% u odnosu na isti period prošle godine. Konsolidovani poslovni rashodi niži su za 2%. S obzirom na nizak nivo proizvodne aktivnosti u prvom kvartalu ove godine, u strukturi poslovnih rashoda zna ajnu stavku ine troškovi zaposlenih, koji u ukupnim troškovima u estvuju sa oko 38%. Rashodi zaposlenih niži su u odnosu na isti period prošle godine za 7%, što je delom posledica smanjenja ukupnog broja radnika, kao i smanjenja visine zarada. Rashodi na ime troškova materijala i energije u ukupnim troškovima u estvuju sa 37%. Nabavna vrednost robe u ukupnim rashodima u estvuje sa 3%. Rashodi amortizacija i troškovi rezervisanja u ukupnim poslovnim troškovima u estvuju sa 7%. Ostali rashodi su niži za 2% i u estvuju u ukupnim poslovnim rashodima sa 16%. U strukturi ovih rashoda su „prate i“ rashodi proizvodnje i prodaje, kao što su transport, rashodi održavanja, rashodi PR-a i marketinga, kao i razli ite vrste administrativnih rashoda, zatim rashodi revizije, troškovi poreskog i ostalog konsaltinga, rashodi vezani za poziciju na tržištu kapitala, za rad organa upravljanja i sli no. Troškovi finansiranja na konsolidovanom nivou, u periodu januar-mart 2014. godine, iznosili su 179 miliona dinara. Najve i deo finansijskih rashoda ine troškovi kamata, koji na konsolidovanom nivou iznose oko 135 miliona RSD. Na iskazani nivo kreditne zaduženosti u dinarima zna ajno uti e i promena kursa dinara, koji je na dan bilansiranja na kraju ovog kvartala viši u odnosu na kraj prošle godine, tako da po tom osnovu imamo negativne kursne razlike. Na konsolidovanom nivou vrednost ukupne imovine iznosi 7.8 milijardi dinara, od ega je fiksna imovina 5.7 milijardi dinara, a obrtna imovina oko 2.2 milijarde dinara. U pasivi, vrednost kapitala je 188 miliona dinara, obaveze po dugoro nim kreditima 0.7 milijarde dinara, obaveze po kratkoro nim kreditima su 4 milijarde i ostale kratkoro ne obaveze iz poslovanja iznose oko 2.7 milijarde dinara. Ovaj nivo kratkoro nih obaveza u pore enju sa raspoloživom obrtnom imovinom je dosta viši, tako da je teku i racio likvidnosti ispod poželjnog. Zamenom kratkoro nih obaveza dugoro nim kreditima, kroz proces dugoro ne finansijske stabilizacije, bi e obezbe en bolji uticaj na teku u likvidnost preduze a.




3.3. TIGAR AD MATI NO PREDUZE E

BILANS STANJA ( u hiljadama RSD) Stanje na dan

31.12.2012. Stanje na dan


31.03.2014.

AKTIVA STALNA IMOVINA 3,002,068 2,441,002 2,429,037 Nematerijalna ulaganja 40,138 27,818 27,162 Nekretnine, postrojenja i oprema 1,607,821 1,509,553 1,498,244 Nekretnine, postrojenja i oprema 1,152,377 1,113,858 1,102,549

Investicione nekretnine 455,444 395,695 395,695

Biološka sredstva Dugoro ni finansijski plasmani 1,354,109 903,631 903,631 U eš a u kapitalu 1,315,364 891,561 891,561 Ostali dugoro ni finansijski plasmani 38,745 12,070 12,070 OBRTNA IMOVINA 3,332,031 2,980,990 2,896,528 Zalihe 659,332 621,303 479,921 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva posl. koje se obustavlja 6,337 Kratkoro na potraživanja, plasmani i gotovina 2,666,362 2,359,687 2,416,607 Potraživanja 2,154,510 2,064,288 2,142,032 Potraživanja za više pla en porez na dobitak 122 Kratkoro ni finansijski plasmani 120,752 276,539 256,848 Gotovinski ekvivalenti i gotovina 7,571 2,088 2,497 PDV i aktivna vremenska razgrani enja 383,407 16,772 15,230 Odložena poreska sredstva

POSLOVNA IMOVINA 6,334,099 5,421,992 5,325,565

Gubitak iznad visine kapitala 54,773 UKUPNA AKTIVA 6,334,099 5,421,992 5,380,338 PASIVA KAPITAL 810,790 82,683 Osnovni kapital 2,062,152 642,704 642,704

Emisiona premija Rezerve 206,215 143 143 Revalorizacione rezerve 167,943 112,817 112,818 Neraspore ena dobit 623,646 Gubitak 2,249,166 672,981 755,665

Otkupljene sopstvene akcije DUGORO NA REZERVISANJA I OBAVEZE 5,486,285 5,339,309 5,380,338 Dugoro na rezervisanja 224,262 220,631 220,473 Dugoro ne obaveze 533,379 355,894 356,868 Dugoro ni krediti 532,961 355,894 356,868 Ostale dugoro ne obaveze 418 KRATKORO NE OBAVEZE 4,728,644 4,762,784 4,802,997 Kratkoro ne finansijske obaveze 2,667,176 3,073,552 3,054,837 Obaveze iz poslovanja 1,539,184 1,099,362 1,029,559 Ostale kratkoro ne obaveze 362,498 539,487 640,037 Obaveze po osnovu PDV, ostalih javnih prihoda I PVR 119,795 33,605 63,384 Obaveze po osnovu poreza na dobitak 39,991 16,778 15,180 Odložene poreske obaveze 37,024 UKUPNA PASIVA 6,334,099 5,421,992 5,380,338




Bilans uspeha (u hiljadama RSD)

januar-decembar 2012.


januar-mart 2013.

januar-mart 2014.

POSLOVNI PRIHODI 3,797,210 2,974,944 446,482 380,588

Prihodi od prodaje 3,745,673 2,956,029 442,898 376,181

Prihodi od aktiviranja u inaka i robe 21,694

Pove anje vrednosti zaliha u inaka

Smanjenje vrednosti zaliha u inaka

Ostali poslovni prihodi 29,843 18,915 3,584 4,407

POSLOVNI RASHODI 4,024,794 2,874,399 457,687 369,005

Nabavna vrednost prodate robe 2,805,063 2,208,696 288,910 233,021

Troškovi materijala 160,739 100,951 23,405 23,836

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali li ni rashodi 524,877 293,014 78,878 55,147

Troškovi amortizacije i rezervisanja 270,328 55,610 14,061 12,386

Ostali poslovni rashodi 263,787 216,128 52,433 44,615

POSLOVNI DOBITAK/GUBITAK -227,584 100,545 -11,205 11,583

FINANSIJSKI PRIHODI 100,142 18,446 29,255 2,540

FINANSIJSKI RASHODI 784,864 460,666 139,434 126,202

OSTALI PRIHODI 386,530 90,791 4,434 5,662

OSTALI RASHODI 1,634,959 458,997 1,173 3,021

DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA -2,160,735 -709,881 -118,123 -109,438

POREZ NA DOBITAK

Poreski rashod perioda 36,155 124

Odloženi poreski rashodi perioda 2,773

Odloženi poreski prihodi perioda 37,024

NETO DOBITAK/GUBITAK -2,199,663 -672,981 -118,123 -109,438




IZVEŠTAJ O NOV ANIM TOKOVIMA

(u hiljadama RSD) januar-mart 2013. januar-mart 2014.

TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Priliiv gotovine iz poslovnih aktivnosti 293,699 94,933

1. Prodaja i primljeni avansi 286,261 92,004

2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 725 72

3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 6,713 2,857

Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 311,998 88,400

1. Isplate dobavlja ima i dati avansi 211,562 64,748

2. Zarade, naknade zarada i ostali li ni rashodi 73,312 12,834

3. Pla ene kamate 26,986 2,478

4. Porez na dobit

5. Pla anje po osnovu ostalih javnih prihoda 138 8,340

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 6,533

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 18,299

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja

1. Prodaja akcija i udela (neto prilivi)

2. Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme

3. Ostali finansijski plasmani ( neto priliv)

4. Primljene kamate iz aktivnosti investiranja

5. Primljene dividende

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja

1. Kupovina akcija i udela (neto odlivi)

2.Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme

3. Ostali finansijski plasmani (neto odlivi)

Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 299,427

1. Uve anje osnovnog kapitala

2. Dugoro ni i kratkoro ni krediti ( neto priliv) 299,427

3. Ostale dugoro ne i kratkoro ne obaveze

Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 276,848 6,085

1. Otkup sopstvenih akcija i udela

2. Dugoro ni i kratkoro ni krediti i ostale obaveze (neto odlivi) 276,734 6,085

3. Finansijski lizing 114

4. Ispla ena dividenda

Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 22,579

Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 6,085

SVEGA PRILIVI GOTOVINE 593,126 94,933

SVEGA ODLIVI GOTOVINE 588,846 94,485

NETO PRILIV GOTOVINE 4,280 448

NETO ODLIV GOTOVINE

GOTOVINA NA PO ETKU OBRA UNSKOG PERIODA 7,571 2,088

POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERA UNA GOTOVINE

NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERA UNA GOTOVINE 101 39

GOTOVINA NA KRAJU OBRA UNSKOG PERIODA 11,750 2,497 Prikazani finansijski izvestaji za 2013.i 2014.godinu nisu oditovani.




3.4. KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI REZULTAT




31.03.2014.

AKTIVA

STALNA IMOVINA 5,936,392 5,700,532 5,666,443

Nematerijalna ulaganja 686,978 621,828 604,784

Nekretnine, postrojenja i oprema 5,198,842 5,054,807 5,037,763

Nekretnine, postrojenja i oprema 4,383,580 4,299,293 4,282,249

Investicione nekretnine 815,262 755,514 755,514

Dugoro ni finansijski plasmani 50,572 23,897 23,897

U eš a u kapitalu 11,827 11,827 11,827

Ostali dugoro ni finansijski plasmani 38,745 12,070 12,070

OBRTNA IMOVINA 2,537,383 2,300,612 2,151,377

Zalihe 1,282,573 1,241,454 1,191,933

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva posl. koje se obustavlja 6,337

Kratkoro na potraživanja, plasmani i gotovina 1,248,473 1,059,157 959,444

Potraživanja 732,244 627,538 516,628

Potraživanja za više pla en porez na dobitak 4,552 4,506 2,450

Kratkoro ni finansijski plasmani 5,223 472 472

Gotovinski ekvivalenti i gotovina 198,767 220,447 231,185

PDV i aktivna vremenska razgrani enja 307,687 206,194 208,709

Odložena poreska sredstva 23,924 1,875 1,875

UKUPNA AKTIVA 8,497,699 8,003,018 7,819,694

PASIVA

KAPITAL 1,281,373 482,718 188,243

Osnovni kapital 2,200,119 816,945 785,166

Emisiona premija

Rezerve 5,453 5,599 5,760

Revalorizacione rezerve 1,569,704 1,506,746 1,504,839

Neraspore ena dobit

Gubitak 2,493,903 1,846,572 2,107,521

Otkupljene sopstvene akcije

DUGORO NA REZERVISANJA I OBAVEZE 7,040,487 7,402,668 7,513,820

Dugoro na rezervisanja 293,185 274,780 273,916

Dugoro ne obaveze 1,254,999 713,377 730,070

Dugoro ni krediti 1,254,581 709,557 712,448

Ostale dugoro ne obaveze 418 3,820 17,622

KRATKORO NE OBAVEZE 5,492,303 6,414,511 6,509,834

Kratkoro ne finansijske obaveze 3,272,753 4,001,296 3,961,585

Obaveze iz poslovanja 1,063,560 1,114,130 1,081,329

Ostale kratkoro ne obaveze 905,067 1,192,406 1,314,175

Obaveze po osnovu PDV, ostalih javnih prihoda I PVR 196,217 72,912 120,420

Obaveze po osnovu poreza na dobitak 54,706 33,767 32,325

Odložene poreske obaveze 175,839 117,632 117,632

UKUPNA PASIVA 8,497,699 8,003,018 7,819,694







januar-mart 2013.

januar-mart 2014.



Prihodi od aktiviranja u inaka i robe 237,940 26,124 2,952 3,676

Pove anje vrednosti zaliha u inaka 57,535

Smanjenje vrednosti zaliha u inaka 181,271 64,583 145,194

Ostali poslovni prihodi 22,916 20,498 5,356 4,284


Nabavna vrednost prodate robe 834,745 253,048 103,920 18,186

Troškovi materijala 1,406,630 1,267,372 164,423 261,220

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali li ni rashodi 1,664,505 1,227,599 288,384 267,186



POSLOVNI DOBITAK/GUBITAK -885,374 -366,804 -288,117 -83,383

FINANSIJSKI PRIHODI 68,893 26,347 51,979 4,743


OSTALI PRIHODI 98,275 170,044 5,360 6,402

OSTALI RASHODI 568,748 63,250 1,520 3,229

DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA -2,234,140 -820,805 -447,083 -254,575

POREZ NA DOBITAK

Poreski rashod perioda 42,009 6,519 1,116 2,335

Odloženi poreski rashodi perioda 863 62

Odloženi poreski prihodi perioda 825 60,682 71 1,957

NETO DOBITAK/GUBITAK -2,275,324 -767,505 -448,128 -255,015

Prikazani finansijski izvestaji za 2013.i 2014.godinu nisu oditovani.




3.5. KLJU NI FINANSIJSKI REZULTATI ZAVISNIH PREDUZE A

TIGRA MONTENEGRO

Kapital: 81 Ukupan prihod: 25 EBITDA: -13

(000 EUR)

TIGAR EUROPE

Kapital: 2,426 Ukupan prihod: 143 EBITDA: -142

(000 GBP)

TIGRA TRADE Banja Luka

Kapital: 33 Ukupan prihod: 117 EBITDA: -30

(000 KM)

TIGAR PARTNER

Kapital: 17,513 Ukupan prihod: 3,744 EBITDA: -553

(000 DEN)

USLUŽNI ENTITETI

SLOBODNA ZONA PIROT

Kapital: 208,010 Ukupan prihod: 67,450 EBITDA: 9,632

(000 RSD)

TIGAR OBEZBE ENJE


(000 RSD)

TI-CAR TRGOVINE

Kapital: 0 Ukupan prihod: 308,491 EBITDA: 10,547 (000 RSD)

TIGAR POSLOVNI SERVIS


(000 RSD)

TIGAR UGOSTITELJSTVO

Kapital: 112,876 Ukupan prihod: 42,656 EBITDA: 165

(000 RSD)

TIGAR INCON

Kapital: 101,521 Ukupan prihod: 11,214 EBITDA: -4,875

(000 RSD) TIGAR INTER RISK

Kapital: 3,889 Ukupan prihod: 570 EBITDA: 120

(000 RSD)

TIGAR TOURS

Kapital: 8,701 Ukupan prihod: 548 EBITDA: -176

(000 RSD)

PI KANAL

Kapital: 8,149 Ukupan prihod: 3,324 EBITDA: 611

(000 RSD)

KOMERCIJALNI ENTITETI

PROIZVODNI ENTITETI

TIGAR OBU A


RSD)

TIGAR HEMIJSKI PROIZVODI


(000 RSD)

TIGAR TEHNI KA GUMA

Kapital: 0 Ukupan prihod: 57,291 EBITDA: -34,653

(000 RSD)

T I G A R

TIGAR AD

Kapital: 0 Ukupan prihod: 388,790 EBITDA: 23,969 (000 RSD)

TIGAR AMERICAS

Kapital: Ukupan prihod: EBITDA:

(000 USD)




3.6. TIGAR OBU A




31.03.2014.

Stalna imovina 2,032,415 1,931,629 1,904,633

Obrtna imovina 1,036,043 723,812 889,526

Odložena poreska sredstva

UKUPNA AKTIVA 3,068,458 2,655,441 2,794,159

Kapital 522,401 179,981 62,081

Dugoro ne obaveze i rezervisanja 589,226 327,995 329,236

Kratkoro ne obaveze 1,947,823 2,138,347 2,393,724


UKUPNA PASIVA 3,068,458 2,655,441 2,794,159




januar-mart 2013.

januar-mart 2014.



Prihodi od aktiviranja u inaka i robe 159,367 11,525



Ostali poslovni prihodi 28 14,157 1,524 1,903


Nabavna vrednost prodate robe






FINANSIJSKI PRIHODI 970 634 16,558 19


OSTALI PRIHODI 880 50,158 26 151

OSTALI RASHODI 252,115 3,273 101 19

DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA -687,479 -342,312 -239,546 -101,101

POREZ NA DOBITAK

Poreski rashod perioda

Odloženi poreski rashodi perioda 110


NETO DOBITAK/GUBITAK -676,004 -342,422 -239,546 -101,101

















Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 2,406 3,202

Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 6,921



NETO PRILIV GOTOVINE 8

NETO ODLIV GOTOVINE 27

GOTOVINA NA PO ETKU OBRA UNSKOG PERIODA 128 122


NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERA UNA GOTOVINE 10 2

GOTOVINA NA KRAJU OBRA UNSKOG PERIODA 126 93 Prikazani finansijski izvestaji za 2013.i 2014.godinu nisu oditovani.




3.7. TIGAR TEHNI KA GUMA




31.03.2014.

Stalna imovina 1,015,247 988,193 981,282

Obrtna imovina 295,640 272,119 310,436


Gubitak iznad visine kapitala 147,597 197,684

UKUPNA AKTIVA 1,310,887 1,407,909 1,489,402

Kapital 39,283


Kratkoro ne obaveze 1,083,152 1,344,400 1,425,397

Odložene poreske obaveze 17,230

UKUPNA PASIVA 1,310,887 1,407,909 1,489,402




januar-mart 2013.

januar-mart 2014.

POSLOVNI PRIHODI 339,700 319,657 44,311 56,956

Prihodi od prodaje 342,371 352,658 69,273 51,256

Prihodi od aktiviranja u inaka i robe 22,658 166 595



Ostali poslovni prihodi 115 22 12

POSLOVNI RASHODI 555,961 491,681 107,347 99,155

Nabavna vrednost prodate robe 25,758 745






FINANSIJSKI PRIHODI 13,666 411 4,150 335


OSTALI PRIHODI 4,244 2,574 9

OSTALI RASHODI 62,477 1,397 158 55


POREZ NA DOBITAK


Odloženi poreski rashodi perioda 8,844






IZVEŠTAJ O NOV ANIM TOKOVIMA (u hiljadama RSD)

januar-mart 2013. januar-mart 2014.








Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 1,054


Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja 1,054






NETO PRILIV GOTOVINE

NETO ODLIV GOTOVINE 24



NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERA UNA GOTOVINE

GOTOVINA NA KRAJU OBRA UNSKOG PERIODA 1





3.8. TIGAR HEMIJSKI PROIZVODI




31.03.2014.

Stalna imovina 235,435 233,981 233,731

Obrtna imovina 69,791 92,965 101,220


UKUPNA AKTIVA 305,226 326,946 334,951

Kapital 160,767 150,312 143,361


Kratkoro ne obaveze 138,299 175,403 190,358

Odložene poreske obaveze 4,286

UKUPNA PASIVA 305,226 326,946 334,951




januar-mart 2013.

januar-mart 2014.



Prihodi od aktiviranja u inaka i robe


Smanjenje vrednosti zaliha u inaka 21,541 4,340 5,218 5,068

Ostali poslovni prihodi 608


Nabavna vrednost prodate robe 665



Troškovi amortizacije i rezervisanja 1,860 1,448 420 250



FINANSIJSKI PRIHODI 2,450 480 167 107

FINANSIJSKI RASHODI 6,877 668 880 111


OSTALI RASHODI 12,743 78 13


POREZ NA DOBITAK


Odloženi poreski rashodi perioda

Odloženi poreski prihodi perioda 331 4,285










Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 4,137 1,804



Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 31


Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja 31


Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 10,411 1,804


Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 4,207 1,804

Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja

NETO PRILIV GOTOVINE 39

NETO ODLIV GOTOVINE

GOTOVINA NA PO ETKU OBRA UNSKOG PERIODA 15


NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERA UNA GOTOVINE 54

GOTOVINA NA KRAJU OBRA UNSKOG PERIODA


3.9. TIGAR EUROPE UK

Bilans stanja u hiljadama GBP Stanje na dan

31.12.2012.Oditovani Stanje na dan


31.03.2014.

Aktiva

Stalna imovina 2 1

Obrtna imovina 3,390 2,946 2,801


Ukupna aktiva 3,392 2,947 2,801

Pasiva

Kapital 2,609 2,480 2,426

Dugoro na rezervisanja i obaveze

Kratkoro ne obaveze 783 466 374

Odložene poreske obaveze

Ukupna pasiva 3,392 2,947 2,801

BILANS USPEHA (u hiljadama GBP)

januar-decembar 2012.Oditovani


januar-mart 2013.

januar-mart 2014.

Prihodi od prodaje 9,322 4,434 1,454 140

Nabavna vrednost prodate robe 8,514 3,970 1,309 129

Bruto marža 808 464 145 11

Administrativni troškovi 613 635 153 154

Poslovni rezultat 195 -171 -8 -142

Prihodi od kamata 8 10 2 3

Ostali prihodi

Profit pre oporezivanja 204 -161 -5 -140

Porez na dobit 41 32 1 28

Zadržani profit finansijske godine 163 -129 -4 -112




3.10. TIGRA MONTENEGRO – CRNA GORA

BILANS STANJA ( u hiljadama EUR) Stanje na dan



31.03.2014.

Stalna imovina 4 4 4

Obrtna imovina 261 356 291


UKUPNA AKTIVA 265 360 295

Kapital 106 95 81


Kratkoro ne obaveze 159 265 214


UKUPNA PASIVA 265 360 295

Bilans uspeha

(u hiljadama EUR) januar-decembar

2012. januar-decembar

2013. januar-mart

2013. januar-mart

2014. Ukupni prihodi 647 486 91 25 Ukupni rashodi 645 497 96 39 DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 1 -11 -5 -14 Poreski rashod perioda 0 Odloženi poreski rashodi perioda Odloženi poreski prihodi perioda NETO DOBITAK/GUBITAK 1.182 -11 -5 -14


3.11. TIGRA TRADE – REPUBLIKA SRPSKA

BILANS STANJA (u hiljadama KM) Stanje na dan



31.03.2014.


Obrtna imovina 771 905 859


Gubitak iznad visine kapitala 41

UKUPNA AKTIVA 1,046 1,188 1,144

Kapital 0 71 33

Dugoro na rezervisanja i obaveze 9



UKUPNA PASIVA 1,046 1,188 1,144

Bilans uspeha

(u hiljadama KM) januar-decembar

2012. januar-decembar

2013. januar-mart

2013. januar-mart

2014.

Ukupni prihodi 865 1,226 121 117

Ukupni rashodi 1,051 1,156 152 147

DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA -186 70 -32 -30


Odloženi poreski rashodi perioda

Odloženi poreski prihodi perioda

NETO DOBITAK/GUBITAK -186 70 -32 -30





3.12. TIGAR PARTNER – MAKEDONIJA

BILANS STANJA (u hiljadama Denara) Stanje na dan



31.03.2014.


Obrtna imovina 23,393 27,076 26,874


UKUPNA AKTIVA 23,422 27,094 26,884

Kapital 17,803 17,865 17,513




UKUPNA PASIVA 23,422 27,094 26,884

Bilans uspeha (u hiljadama Denara)



januar-mart 2013.

januar-mart 2014.

Ukupni prihodi 31,071 27,272 5,178 3,744 Ukupni rashodi 31,004 27,201 5,254 4,094 DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 67 71 -76 -350 Poreski rashod perioda 8 9 2 2 Odloženi poreski rashodi perioda Odloženi poreski prihodi perioda NETO DOBITAK/GUBITAK 59 62 -78 -352





3.13. TIGAR POSLOVNI SERVIS




31.03.2014.

Stalna imovina 39,751 37,425 54,688

Obrtna imovina 35,381 45,713 70,684

Odložena poreska sredstva 1,644 1,269 1,269

UKUPNA AKTIVA 76,776 84,407 126,641

Kapital 19,453 31,568 37,745




UKUPNA PASIVA 76,776 84,407 126,641




januar-mart 2013.

januar-mart 2014






Ostali poslovni prihodi



Troškovi materijala 39,025 35,439 7,424 8,254 Troškovi zarada, naknada zarada i ostali li ni rashodi 37,154 30,679 7,870 5,836



POSLOVNI DOBITAK/GUBITAK -2,939 13,774 2,980 6,942

FINANSIJSKI PRIHODI 576 171 345 19

FINANSIJSKI RASHODI 6,751 2,032 1,670 222

OSTALI PRIHODI 315 1,743 811

OSTALI RASHODI 683 357 66

DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA -9,482 13,299 2,400 6,739

POREZ NA DOBITAK

Poreski rashod perioda 809 564



NETO DOBITAK/GUBITAK -8,384 12,115 2,400 6,175





3.14. TIGAR UGOSTITELJSTVO




31.03.2014.

Stalna imovina 170,947 167,393 166,500

Obrtna imovina 52,867 53,197 74,406


UKUPNA AKTIVA 223,814 220,590 240,906

Kapital 125,224 113,967 112,876



Odložene poreske obaveze 283 492 492

UKUPNA PASIVA 223,814 220,590 240,906




januar-mart 2013.

januar-mart 2014.



Prihodi od aktiviranja u inaka i robe 300 158 38 97



Ostali poslovni prihodi 184 184 78 1







POSLOVNI DOBITAK/GUBITAK -25,311 -14,602 -8,289 -973

FINANSIJSKI PRIHODI 139 373 345

FINANSIJSKI RASHODI 4,586 633 2,570 207


OSTALI RASHODI 615 858 4 129


POREZ NA DOBITAK








IZVEŠTAJ O NOV ANIM TOKOVIMA (u hiljadama RSD) januar-mart 2013. januar-mart 2014.








Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 250


Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja 250



Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 440 30,724




NETO ODLIV GOTOVINE 38 1,210

GOTOVINA NA PO ETKU OBRA UNSKOG PERIODA 38 1,309



GOTOVINA NA KRAJU OBRA UNSKOG PERIODA 99





3.15. TIGAR INCON




31.03.2014.

Stalna imovina 162,842 156,861 155,353

Obrtna imovina 95,177 40,425 38,820


UKUPNA AKTIVA 258,019 197,286 194,173

Kapital 127,238 107,513 101,521




UKUPNA PASIVA 258,019 197,286 194,173




januar-mart 2013.

januar-mart 2014.



Prihodi od aktiviranja u inaka i robe 1,522 219 219






Troškovi materijala 71,023 51,026 13,599 2,212 Troškovi zarada, naknada zarada i ostali li ni rashodi 95,839 70,368 17,930 8,473




FINANSIJSKI PRIHODI 4,439 5,492 681 438

FINANSIJSKI RASHODI 5,647 4,912 3,318 57


OSTALI RASHODI 4,159 1,274 7


POREZ NA DOBITAK













Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 3









Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 58


Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 58


NETO ODLIV GOTOVINE 96 55




GOTOVINA NA KRAJU OBRA UNSKOG PERIODA 41 6 Prikazani finansijski izvestaji za 2013.i 2014.godinu nisu oditovani.




3.16. SLOBODNA ZONA PIROT




31.03.2014.

Stalna imovina 79,758 75,359 74,918

Obrtna imovina 148,311 160,996 177,694

Odložena poreska sredstva 214 102 102

UKUPNA AKTIVA 228,283 236,457 252,714

Vanbilansna aktiva 23,000 20,000 12,500

Kapital 181,020 199,378 208,010




UKUPNA PASIVA 228,283 236,457 252,714

Vanbilansna pasiva 23,000 20,000 12,500




januar-mart 2013.

januar-mart 2014.








Nabavna vrednost prodate robe 16



Troškovi amortizacije i rezervisanja 2,617 2,886 583 694


POSLOVNI DOBITAK/GUBITAK 8,805 16,039 4,250 8,938

FINANSIJSKI PRIHODI 12,403 13,887 123 265

FINANSIJSKI RASHODI 2,225 1,544 597 143

OSTALI PRIHODI 24,155 12,067


DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 40,762 20,709 3,760 9,060

POREZ NA DOBITAK

Poreski rashod perioda 2,282 2,239 799 428


Odloženi poreski prihodi perioda 85

NETO DOBITAK/GUBITAK 38,565 18,358 2,961 8,632





3.17. OSTALA USLUŽNA PREDUZE A – ZBIRNO




januar-mart 2013.

januar-mart 2014.






Ostali poslovni prihodi 883 1,146 368



Troškovi materijala 3,600 6,200 830 6,350


Troškovi amortizacije i rezervisanja 4,716 3,940 1,034 860


POSLOVNI DOBITAK/GUBITAK 15,532 33,683 4,729 18,947

FINANSIJSKI PRIHODI 404 474 108 473

FINANSIJSKI RASHODI 4,259 558 3,182 880

OSTALI PRIHODI 1,062 1,101 77 6


DOBITAK/GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 10,810 33,484 1,728 18,546

POREZ NA DOBITAK

Poreski rashod perioda 905 3,430 371 1,426


Odloženi poreski prihodi perioda 218

NETO DOBITAK/GUBITAK 10,108 29,961 1,357 17,120





4. RASPOLAGANJE NEKRETNINAMA I PRAVNA ZAŠTITA 4.1. NEKRETNINE

Svi proizvodni pogoni Tigra nalaze su u Pirotu. Tigar Obu a i Tigar Tehni ka guma preseljene su na Tigar 3, lokaciju koja je kupljena 2006. godine, a tokom 2007. i 2008. bila je u procesu kompletnog infrastrukturnog sre ivanja. Tigar ima vlasništvo nad više objekata u Beogradu i širom Srbije (kancelarijski prostor, magacinski prostor i prodavnice).

Imovina korporacije je uknjižena u katastar nepokretnosti.

Na lokacijama Tigar 2, Tigar 3, Tigar 3B i Kartonaža, gde se nalaze proizvodni i skladišni kapaciteti, izvršena je konverzija vlasništva, kao i na lokacijama turisti kih kompleksa ’’Vrelo’’ i ’’Planinarski dom’’, tako da je sada na ovim lokacijama vrsta prava ’’svojina’’, a oblik svojine ’’privatni’’.

Zemljište

Ukupan broj katastarskih parcela koje su u vlasništvu Tigra i njegovih zavisnih preduze a, bez Slobodne zone, na dan 31.03.2014. godine je 113, od toga površina neizgra enog zemljišta iznosi 309,862 m², dok je korisna površina objekata 93,167 m². Ukupna knjigovodstvena vrednost zemljišta je RSD 410, 896, 725.50

Knjigovodstvena vrednost zemljišta Slobodne zone, na dan 31.03.2014. godine, je RSD 18,090,326.24

Objekti

Ukupan broj objekata u svojini Tigra i njegovih osnovnih zavisnih preduze a je 170.

Ukupna korisna površina objekata koji su u vlasništvu Tigra i njegovih osnovnih zavisnih preduze a je 93,167 m².

Na dan 31.03.2014. godine knjigovodstvena vrednost objekata u vlasništvu Tigra i njegovih najve ih preduze a iznosila je RSD 2,175,017,162.38

Vrednost investicionih nekretnina data je u slede oj tabeli:

Entitet Vrednost u RSD (31-03-2014.)

Tigar AD 395,695,081.41 Tigar Obu a 132,565,516.16 Tigar Tehni ka guma 218,125,914.19 Tigar Hemijski proizvodi 141,692,766.12 Ukupno: 888,079,277.88

Pored vrednosti objekata u vlasništvu devet najve ih preduze a, ovaj deo obuhvata i podatke o Slobodnoj zoni Pirot. Knjigovodstvena vrednost objekata u posedu pojedinih entiteta data je u narednoj tabeli.




Knjigovodstvena vrednost objekata

Knjigovodstvena vrednost objekata (u RSD)

Entitet 31.12.2013. 31.03.2014.

Tigar AD 660,607,659.42 656,745,42542

Tigar Tehni ka guma 439,246,687.64 437,628,614.57 Tigar Hemijski proizvodi 34,444.00 33,829.00

Tigar Obu a 687,330,611.62 685,321,346.62 Tigar Zaštitna radionica 29,517,170.18 29,368,096.18

Tigar Poslovni servis 16,451,072.65 16,386,526.65 Tigar Tours 5,965,233.10 5,935,390.10

Tigar Obezbe enje 25,567,238.49 25,460,488.49 Slobodna Zona 42,169,158.93 41,988,184.74

Tigar Incon 141,388,064.55 140,833,824.55 Tigar Ugostiteljstvo 135,927,327.06 135,315,436.06

Ukupno: 2,184,204,667.64 2,175,017,162.38

Transakcije nepokretnostima

U periodu januar-mart 2014. godine nije bilo bitnih transakcija nekretninama.

Založna prava Na kraju mart 2014. godine imovina Društva bila je optere ena slede im založnim pravima, po slede im rešenjima: Rešenjem Opštinskog suda u Pirotu I br. 1562/04, od 21.12. 2004. Prema sporazumu u korist Jubanke Beograd zasnovano je založno pravo nad nepokretnim stvarima (objekti Kartonaže i Obu e), radi obezbe enja ugovora iz me usobnih odnosa Jubanke i Tigra, po slede im ugovorima:

- Ugovor br. 3618/04, od 06.10.2004. godine, - Ugovor br. 3619/04, od 06.10.2004. godine- nakon deblokade u postupku je brisanje hipoteke

Sporazumom o obezbe enju nov anog potraživanja I. br. 622/09, od 25.06.2009. godine, uspostavljeno je založno pravo na zgradi Medicine rada, u korist Hypo Alpe Adria Banke a.d. Beograd. Založnim izjavama Ov. br. 93/2009, 94/2009, 95/2009 i 96/2009, od 15. 10. 2009. godine, uspostavljeno je založno pravo na poslovnom prostoru u Zrenjaninu, Ba koj Palanci, Užicu i Kruševcu, u korist Privredne banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. 1587/2010, od 13.04.2010. godine i 1586/10, 1585/10 i 1584/10, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Kruševcu, Ba koj Palanci, Zrenjaninu i Užicu, u korist Privredne banke a.d. Beograd. Sporazumom o obezbe enju nov anog potraživanja I br. 1402/2010, od 16.04.2010. godine, uspostavljeno je založno pravo na Zgradi zdravstva - Medicina rada, u korist Hypo Alpe Adria Banke a.d. Beograd.




Založnom izjavom Ov. 2351/10 i 2350/10 od 26.05.2010. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Nišu i poslovnim prostorijama Tigar Toursa i Tigar Incona, u korist Societe Generale banke a.d. Beograd. Založnim izjavama Ov. I. br. 2901/10, 2898/10 i 2900/10, od 02.07.2010. godine, uspostavljeno je založno pravo na poslovnom prostoru u Knjaževcu, Pirotu i Subotici, u korist Privredne banke a.d. Beograd. Rešenjem I Osnovnog suda u Beogradu 8-I-55362/2010, od 27.08.2010. godine, uspostavljeno je založno pravo na šestosobnom stanu u Beogradu, u korist Hypo Alpe Adria Banke a.d. Beograd. Založnim izjavama Ov.I. 4400/2010 i 4401/2010, od 23.11.2010. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Nišu i prostorijama Tigar Toursa, u korist Societe Generale banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. II br. 37/2011 i 38/11, od 11.03.2011. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnosti u Pirotu, a ku i Novom Sadu, u korist AIK banke a.d. Niš. Založnim izjavama Ov. I br. 1091/2011, br. 1092/2011, 1090/2011, 1089/2011, 1088/2011 i 1085/2011, od 19.04. 2011. godine, uspostavljena su založna prava na nepokretnostima u Ba koj Palanci, Pirotu, Subotici, Knjaževcu, Svilajncu, Užicu i Zrenjaninu, u korist Privredne banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I br. 1809/2011 i 1810/2011, od 28.06.2011. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu, u korist Hypo Alpe Adria Banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I 1774/2011, od 24.06.2011. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu, u korist Aik banke a.d. Niš. Založnom izjavom Ov. I 2987/2011, od 19.10.2011. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu - Upravna zgrada, u korist Srpske banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I 3179/2011, od 08.11.2011. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu, u korist Srpske banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I 3280/2011, od 21.11.2011. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu - Tigar Tours, u korist Societe Generale banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I 3670/2011, od 27.12.2011. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu, u korist Aik banke a.d. Niš. Založnom izjavom Ov. I 3659/2011, od 27.12.2011. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu - Upravna zgrada, u korist Srpske banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I 428/2012, od 14.02.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu, Novom Sadu i a ku, u korist Aik banke a.d. Niš. Založnom izjavom Ov. I 472/2012, od 22.02.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnosti u Pirotu - Upravna zgrada, u korist Srpske banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I 734/2012 uspostavljeno je založno pravo na nepokretnosti u Pirotu-Upravna zgrada, u korist Srpske banke a.d. Beograd.




Založnom izjavom Ov. I 1849/2012, od 21.05.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnosti u Pirotu, u korist Aik banke a.d. Niš. Založnom izjavom Ov. I 2282/2012, od 18.06.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnosti u Pirotu, u korist Hypo Alpe-Adria banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I 2382/2012, od 26.06.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu i Vra aru, u korist Srpske banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I 2612/2012, od 10.07.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu, u korist Aik banke a.d. Niš. Založnom izjavom Ov. I 3165/2012, od 30.08.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu, u korist Erste banke a.d. Novi Sad. Založnom izjavom Ov. I 3512/2012, od 26.09.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu, u korist Aik banke a.d. Niš. Založnom izjavom Ov. I 3510/2012, od 26.09.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu i Beogradu, u korist Hypo Alpe-Adria banke a.d. Beograd. Založnom izjavom Ov. I 4169/2012, od 09.11.2012. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Pirotu, u korist Fonda za razvoj Republike Srbije, Niš. Založnom izjavom Ov. I 1920/2013, od 20.05.2013. godine, uspostavljeno je založno pravo na nepokretnostima u Temerinu i Šimanovcima, u korist Banca Intesa a.d. Beograd. U korist Fonda za razvoj Republike Srbije uspostavljene su hipoteke na nepokretnostima u Kruševcu, Užicu, Svilajncu, Knjaževcu, Beogradu i Pirotu.

4.2. SUDSKI SPOROVI Tigar u estvuje u odre enom broju sudskih sporova, koji su proizašli iz teku eg poslovanja, kao što su komercijalni, upravni i sporovi sa zaposlenima, postupci likvidacije, ste aja i obaveznog poravnanja i u eš e u krivi nim postupcima protiv pojedinaca koji su naneli štetu Tigru, uglavnom kra om ili izdavanjem ekova bez pokri a. Ti postupci nisu neuobi ajeni i ne o ekuje se da e imati zna ajan uticaj na finansijsko stanje Tigra. Najve i sporovi koji se vode na nivou Društva odnose se na period pre 2000. godine. U ovu grupu spadaju i slede i sporovi sa odgovaraju im utuženim iznosima (bez obra unate kamate):Trep a-Zve an 9,637,376, Union Banka 6,194,000, Lola Korporacija 8,210,350, Tigar Prom-Nova Varoš 3,636,676, što je ukupno 27,678,402. Za sve ove sporove postoje izvršne sudske isprave, ali njihova naplata nije izvršena, bilo zbog politi kih problema u slu aju Trep e, višegodišnjih postupaka ste aja, koji se iz neobjašnjivih razloga ne realizuju, ili zbog tako e dugogodišnjeg procesa restrukturiranja, kao što je slu aj sa Lola Korporacijom Beograd. Bez obzira na zastoje u realizaciji izvršnih sudskih presuda, u narednom periodu realno je o ekivati njihovu potpunu ili delimi nu naplatu. S obzirom na to da je vrednost sporova isknjižena na ime troškova, nakon naplate, napla eni iznosi predstavlja e zna ajan vanredni prihod za Društvo.




5. POLOŽAJ NA TRŽIŠTU KAPITALA Trgovanje na Beogradskoj berzi po etkom 2014.godine i dalje karakterišu nizak nivo investicione aktivnosti i niska likvidnost. Ukupno ostvareni promet u trgovanju od 55 miliona evra u prvom kvartalu 2014.godine je za 9.52% manji u odnosu na poslednji kvartal 2013.godine kada je iznosio 61 milion evra. Prose no u eš e stranih investitora u trgovanju, u posmatranom periodu iznosi 53.48% i ve e je od u eš a u poslednjem kvartalu 2013.godine kada je bilo na nivou od 49.15%, što je i dalje nedovoljno za ozbiljnije pove anje nivoa prometa ili zna ajniji rast indeksnih pokazatelja.2014. godina je tre a godina za redom u kojoj vrednosti indeksnih pokazatelja Beogradske berze beleže rast. Belex 15 porastao je 4.73%, a Belex line za 4.64%. Rešenjem komisije za listing Beogradske berze od 27.08.2013. akcijama kompanije se od po etka septembra trguje na Open marketu, s obzirom na to da Tigar nije bio u mogu nosti da u roku koji je komisija dala obezbedi mišljenje revizora na finansijski izveštaj za 2012.godinu, pozitivno ili sa rezervom, što je jedan od osnovnih uslova za kompanije na A i B listingu berze. U okviru redovne revizije indeksa Beogradske berze, akcije Tigra od sredine septembra 2013.god. nisu deo korpe indeksa najkvalitetnijih akcija Belex 15. Akcije Tigra tokom 2013.godine nisu pratile trend indeksa na srpskom tržištu kapitala. Negativan trend u kretanju cena akcija koji se prime uje od sredine 2012.godine nastavljen je i u 2013.godini i prvom tromese ju 2014.godine. Trgovanje je u prvom kvartalu 2014.godine završeno na nivou od 84 dinara, što je zna ajno ispod nominalne vrednosti, ali i na veoma niskom obimu.Nije došlo do ve ih prometa akcijama, a time ni do zna ajnijih promena u vlasni koj strukturi i broju akcionara. Cena Tigrovih akcija u ovom periodu kre e se oko prose ne vrednosti od 116 dinara. To je i dalje zna ajno ispod nominalne vrednosti, ali i na veoma niskom obimu, od svega 4.992 akcije u prvom kvartalu 2014.godine, što ini 0,29% ukupno emitovanih akcija. U tabeli je dat prikaz klju nih podataka iz trgovanja akcijama kompanije u prvom kvartalu 2014. godine.

31. DECEMBAR 2013. 31. MART 2014. % PROMENE

Ukupan broj akcionara 4,482 4,473 -0,20 Ukupan broj izdatih akcija 1,718, 460 1,718, 460 Knjigovodstvena vrednost akcija 48,11 -21,62 Tržišna vrednost akcija na dan 131.00 84.00 Najniža u periodu RSD 84.00 – 31.03.2014. Najviša u periodu RSD 143.00 –13-15.01.2014. Prosek za I-III 2014. godine 116,30 Tržišna kapitalizacija u dinarima 225,118,260 144,350,640 -35,88%

P/ BV * -3,88




Na grafikonu koji sledi dat je uporedni prikaz kretanja vrednosti cene akcija i vrednosti berzanskih indeksa u prvom kvartalu 2014. godine.

Kretanje cene akcija u periodu januar 2014. - mart 2014.

0

200

400

600

800

1000

1200

januar februar mart

BELEX 15 TIGR BELEX LINE

Nastojanje kompanije da otvoreno i transparentno komunicira sa investicionom javnoš u obeležilo je i posmatrani period, u skladu sa dobrom praksom Tigra da javnost periodi no i dosledno izveštava o svom poslovanju. Redovno su pripremane i publikovane informacije putem kojih su postoje i i potencijalni investitori obaveštavani o bitnim doga ajima, kao i o najvažnijim poslovnim aktivnostima u Tigru. Krajem prvog tromese ja 2014.godine Nadzorni odbor kompanije sazvao je vanrednu Skupštinu akcionara, koja je održana 14.04.2014. godine. Imaju i u vidu da je na vanrednoj Skupštini, koja je održana 18.12.2013.godine usvojen i Program poslovne i finansijske konsolidacije u cilju rešavanja nagomilanih problema sa kojima se Tigar Grupa suo ava, Skupština je na svom vanrednom zasedanju 14.04.2014.godine donela Odluku o podnošenju predloga za pokretanje ste ajnog postupka reorganizacijom u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije. Vlasni ka struktura u prvom kvartalu 2014.godine

Akcionari 31.03.2014. Pravna lica 43,08 Fizi ka lica 30,01 Kastodi ra uni 26,91

Vlasni ku strukturu Tigra i u prvom kvartalu 2014. godine karakteriše stabilno u eš e tri grupe akcionara, države Srbije, preko njena dva fonda, institucionalnih investitora, doma ih i stranih i grupe fizi kih lica.




Deset najve ih akcionara na dan 31. 03. 2014. U prvom kvartalu 2014. godine došlo je do manjih promena u grupi deset najve ih akcionara, u odnosu na 2013.godinu. Redosled deset prvih akcionara i struktura njihovog vlasništva prikazana je slede om tabelom:

R.Br Ime / poslovno ime imaoca akcija Broj akcija % u eš a

1 AKCIONARSKI FOND AD BEOGRAD 429,429 24.98

2 ERSTE BANK NOVI SAD - Kastodi ra un 160, 493 9,34

3 PIO FOND RS 149,981 8,73

4 UNICREDIT BANK SRBIJA AD– Kastodi ra un 135,831 7,9

5 ERSTE BANK AD NOVI SAD - Kastodi ra un 87,387 5.08

6 SALINK LIMITED 23,371 1,36

7 HERMA INVESTMENTS CO, LTD 20,000 1,16

8 VOJVODJANSKA BANKA AD Novi Sad-Kastodi ra un 20,000 1.16

9 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA - Kastodi ra un 17,530 1,02

10 KOMP.DUNAV OSIGURANJE A.D.O 17,120 0,99 Podaci Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, na dan 31. 03. 2014. objavljeni su na sajtu www.crhov.rs




6. ODRŽIVI RAZVOJ 6.1. ZAPOSLENI Broj i struktura zaposlenih Na dan 31.03.2014. godine, broj zaposlenih u Tigru je 1661. Pored toga, broj zaposlenih u Tigrovim zavisnim preduze ima u SAD i UK je 4, u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini je 12. Na dan 31.03.2014. godine struktura zaposlenih je slede a:

Broj zaposlenih na dan 31.03.2014.god.

Društvo Broj zaposlenih

Tigar a.d. 250

Tigar Obu a 731

Tigar Tehni ka guma 189

Tigar Hemijski proizvodi 34

Ostali 457

Ukupno 1,661 Svi zaposleni potpisuju ugovore o radu sa direktorima društava u okviru Korporacije Tigar, kojima se regulišu uslovi radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu i internim aktima. Tigrovi penzioneri ve im delom i dalje održavaju kontakte sa Tigrom. Na primer, Tigar u slu aju smrti penzionera porodici ispla uje prose nu mese nu zaradu. U ovom trenutku, broj zaposlenih i penzionera koji otpla uju stambene kredite dobijene od Tigra je 32. U okviru Korporacije ne postoje posebni programi ili fondovi za zdravstveno i penziono osiguranje. Troškovi zaposlenih Ukupni troškovi zaposlenih u periodu I-III 2014. godine za Tigar a.d. i zavisna preduze a, pored neto zarade, uklju uju i troškove poreza i doprinosa, ishrane i prevoza. U narednoj tabeli je dat i procenat u eš a ukupno ispla enih zarada u prihodu od prodaje.

Ukupni troškovi zaposlenih u I-III 2013

Trošak neto

zarada u 000 din. Trošak bruto

zarada u 000 din. % u prihodu od

prodaje Tigar Ad 31,535 53,031 14%

Tigar Obuca 59,000 99,078 42% Tigar Tehni ka Guma 15,834 26,635 52%

Tigar Hemijski Proizvodi 3,279 5,725 38%

Ostali 33,843 56,900 12% Ukupno 143,491 241,369 21%




Kadrovska optimizacija U periodu I-III 2014. godine Tigar a.d. i zavisna preduze a napustilo je 67 zaposlenih u radnom odnosu na neodre eno vreme.

Organizaciona celina

Broj zaposenih/RSD Penzija

Tehnološki višak

Ostali osnovi * UKUPNO

broj zaposlenih 1 16 10 27 Tigar a.d.

iznos u RSD 157,314.00 3,052,222.00 3,209,536.00 broj zaposlenih 5 4 16 25

Tigar Obu a iznos u RSD 837,300.00 1,751,850.00 2,589,150.00

broj zaposlenih 3 3 Tigar Tehni ka guma iznos u RSD

broj zaposlenih 1 4 5 Tigar Hemijski proizvodi iznos u RSD 355,919.00 355,919.00

broj zaposlenih 1 6 7 Ostali

iznos u RSD 210,213.00 210,213.00 broj zaposlenih 7 21 39 67

Ukupno iznos u RSD 1,204,827.00 5,159,991.00 6,364,818.00

* Od 39 zaposlenih kojima je prestao radni odnos po ostalim osnovama, 34 zaposlenih je dalo otkaz po svojoj volji, otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze dobilo je 4 zaposlena i 1 zaposlenom je prestao radni odnos po osnovu ispunjenja radnog veka. Optimizacija i smanjenje broja stalno zaposlenih sastavni je deo procesa restrukturiranja. Ovaj proces odvijao se u toku itave 2013, a nastavlja se i u 2014. godini. Troškovi optimizacije broja zaposlenih, po svim osnovima, kao i procenat u eš a ovih troškova u bruto ispla enim zaradama su slede i:

Obuka zaposlenih Sistemom internih i eksternih obuka u periodu I-III 2014. godine bio je obuhva en slede i broj zaposlenih: Obuka zaposlenih - interna i eksterna

INTERNE OBUKE EKSTERNE OBUKE UKUPNO

Tigar a.d. 17 9 26 Tigar Obu a 102 2 104 Tigar Tehni ka guma 17 14 31 Tigar Hemijski proizvodi 4 0 4 Ostali 361 1 362

Ukupno 501 26 527

Na obuku zaposlenih u periodu I-III 2014. godine potrošeno je 358.472,00 RSD, što je 0,15% od ukupno ispla enih bruto zarada.




6.2. INTEGRISANI MENADŽMENT SISTEMI

Sertifikacija sistema upravljanja kvalitetom (ISO 9001) u Tigru prvi put je izvršena 1995. godine, od strane tadašnjeg Saveznog zavoda za standardizaciju. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (ISO 14001), kao dogradnja postoje em sistemu, uveden je 2003. godine, a sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednoš u na radu (OHSAS 18001) 2010.godine.

Resertifikacija intergisanih menadžment sistema u preduze u Tigar Tehni ka guma, koja je trebalo da se obavi do januara 2014, odložena je zbog planirane reorganizacije Tigra.

I pored otežanih uslova poslovanja u ovom periodu, radi se na o uvanju i unapredjenju integrisanih menadzment sistema. Pripremljeni su i akcioni planovi u cilju resertifikacije IMS-a fabrika Obu e i Tehni ke gume.

6.3. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE, BEZBEDNOST I ZDRAVLJE ZAPOSLENIH

Proizvodna postrojenja Tigra, proizvodnja gumene obu e, gumeno-tehni ke robe i proizvoda od reciklirane gume nalaze se u industrijskoj zoni grada, na kraju pirotske kotline (proizvodnja hemijskih proizvoda se trenutno odvija u zakupljenom industrijskom prostoru preduze a Suko.a.d. u ste aju, van naseljenog mesta).

Sa aspekta uticaja na okolinu, proizvodne aktivnosti kompanije kvalifikovane su kao aktivnosti sa niskim nivoom rizika po životnu sredinu, a proizvodna zavisna preduze a Tigra, ne spadaju ni u grupu IPPC, ni u grupu SEVESO postrojenja. Pra enje kvaliteta vazduha i otpadnih voda, utvr ivanje ispravnosti instalacija i opreme sa aspekta bezbednosti kao i utvr ivanje stanja radne sredine, poverava se eksternim ovlaš enim institucijama. O nastalom otpadu, ambalaži i ambalažnom otpadu, brinu ovlaš eni operateri za upravljanje otpadom (interno i eksterno). Rukovanje i skladištenje hemikalija odvija se u skladu sa zakonskom regulativom i interno definisanim procedurama. O protivpožarnoj zaštiti, bezbednosti i reagovanju u slu aju vanrednih situacija stara se preduze e Tigar Obezbe enje.

U skladu sa relevantnim zakonskim regulativama u periodu januar-mart 2014:

Izvršena su izveštavanja o parametrima životne sredine unosom podataka u informacioni sistem Agencije za životnu sredinu, gde su generisani Godišnji izveštaji o ambalaži i ambalažnom otpadu, Godišnji izveštaji o otpadu za proizvodna preduze a korporacije i Izveštaj o godišnjem bilansu emisija zaga uju ih materija u vazduh.

Dostavljeni su izveštaji lokalnoj samoupravi za potrebe formiranja Lokalnog registra izvora zaga ivanja.

Izvršena je registracija uvezenih hemikalija i proizvoda preduze a Tigar Hemijski proizvodi koji podležu registraciji. Ministarstvu za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine dostavljena je potrebna dokumentacija.

Izvršeno je uzorkovanje i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, za prvi kvartal i izveštaj o ispitivanju poslat nadležnim institucijama.




6.4. INTELEKTUALNA SVOJINA Puno poslovno ime Tigra je “Joint Stock Company Tigar – Pirot” na engleskom, odnosno "Akcionarsko društvo Tigar – Pirot", na srpskom. Skra eno poslovno ime je Tigar AD – Pirot, na srpskom i JSC Tigar na engleskom jeziku. Poslovno ime Društva i njegovo koriš enje regulisani su odredbama lanova 10 i 14, Statuta akcionarskog društva Tigar. Navedeno ime ispunjava sve zakonske uslove. Tigar je pod tim imenom registrovan kod Agencije za privredne registre Republike Srbije. Registrovani zaštitni znaci, zaklju no sa 31. martom 2014.godine su:

Br. Zahteva Datum Zah. Br. Reg. Zaštitni znak Važi do Vlasnik

Ž-247/80 30.04.80. 31499 Tigar 21.12.17. Tigar AD

Ž-2606/06 14.11.06. 54763 Tigar 14.11.16. Tigar AD

Ž-84/385 17.01.84. 29947 Tigar Tg 615 25.05.17. Tigar AD

Ž-947/07 30.04.07. 55640 Tigar Planinarski dom 30.04.17. Tigar AD

Ž-918/07 27.04.07. 55822 Tigar Tours 27.04.17. Tigar AD

Ž-842/07 18.04.07. 55612 Markol 18.04.17. Tigar AD

Ž-1129/07 17.05.07. 55735 Tigar Incon 17.05.17. Tigar AD

Ž-890/80 11.07.03. 49590 Tigar Sportski program 11.07.23. Tigar AD

Ž-152/07 29.01.07. 56018 Tigar 29.01.07. Tigar AD

Ž-1703/07 26.7.2007 56315 Tigar Footwear 26.07.17. Tigar AD

Ž-1704/07 26.07.07. 56315 Tigar Obu a 26.07.17. Tigar AD

Z-2440/07 17.10.07. 56731 Tigar Hemijski proizvodi 17.10.17. Tigar AD

Ž-212/08 5.2.2008 57737 Tigrostik 05.02.18. Tigar AD

Ž-211/08 05.02.08. 57738 Tigrolux 05.02.18. Tigar AD

Ž-214/08 05.02.08. 57650 Tigropren 05.02.18. Tigar AD

Ž-213/08 05.02.08. 57649 Tigrokol 05.02.18. Tigar AD

Ž-768/08 31.03.08. 57538 Hotel Stara planina 31.03.18. Tigar AD

Ž-1433/08 06.06.08. 58815 Overload 06.06.18. Tigar AD

Ž-1475/08 11.06.08. 58462 Waterpolo Senior 11.06.18. Tigar AD

Ž-1473/08 11.06.08. 58427 Waterpolo Mini Mini 11.06.18. Tigar AD

Ž-1431/08 06.06.08. 58813 Waterpolo Junior 06.06.18. Tigar AD

Ž-1472/08 11.06.08. 58428 Specijal 11.06.18. Tigar AD

Ž-1432/08 06.06.08. 59305 Basketball Tg21 Official 06.06.18. Tigar AD

Ž-1474/08 11.06.08. 58424 Neos 06.06.18. Tigar AD

Ž-1469/08 11.06.08. 58426 Tricker Ball Basket Ball 11.06.18. Tigar AD

Ž-1471/08 11.06.08. 59401 Bistro 11.06.18. Tigar AD

Ž-1468/08 11.06.08. 58423 Overload Handball 11.06.18. Tigar AD

Ž-1470/08 11.06.08. 58425 Dynamic Overload 11.06.18. Tigar AD

Ž-1429/08 06.06.08. 58464 Overload Waterpolo Junior 06.06.18. Tigar AD

Ž-1467/08 11.06.08. 58430 Overload Waterpolo Mini Mini 11.06.18. Tigar AD

Ž-1476/08 11.06.08. 58463 Overload Waterpolo Senior 11.06.18. Tigar AD

Ž-1430/08 06.06.08. 59304 Basketball TG21 Overload 06.06.18. Tigar AD

Z-2441/07 17.10.07. 56730 Tigar Tehni ka guma 17.10.17. Tigar AD

Ž-2681/08 03.11.08. 59486 Trapper 03.11.18. Tigar AD

Ž-2682/08 03.11.08. 59485 Pesca 03.11.18. Tigar AD

Ž-2679/08 03.11.08. 59327 Rainydays 03.11.18. Tigar AD

Ž-2680/08 03.11.08. 59334 Nency 03.11.18. Tigar AD

Ž-2678/08 03.11.08. 59333 Ladybird 03.11.18. Tigar AD

Ž-2677/08 03.11.08. 59336 Ratar 03.11.18. Tigar AD

Ž-2676/08 03.11.08. 59451 Balerina 03.11.18. Tigar AD

Br. Zahteva Datum Zah. Br. Reg. Zaštitni znak Važi do Vlasnik

Ž-2675/08 03.11.08. 59335 Work 03.11.18. Tigar AD

Ž-2904/08 02.12.08. 59458 Polar 03.11.18. Tigar AD

Ž-2674/08 03.11.08. 59337 Protecta 03.11.18. Tigar AD

Ž-2673/08 03.11.08. 59390 Forestry Line 03.11.18. Tigar AD

Ž-2672/08 03.11.08. 60043 Fireproof 03.11.18. Tigar AD

Ž-2671/08 03.11.08. 59326 Cryo 03.11.18. Tigar AD




Ž-2670/08 03.11.08. 59387 Sparclesafety 03.11.18. Tigar AD

Ž-2661/08 31.10.08. 59341 Firefighter Super Safety 31.10.18. Tigar AD

Ž-2662/08 31.10.08. 59452 Century Super Safety 31.10.18. Tigar AD

Ž-2659/08 31.10.08. 59334 Century 4000 Safety 31.10.18. Tigar AD

Ž-2660/08 31.10.08. 59345 Forester 3000 31.10.18. Tigar AD

Ž-2903/08 02.12.08. 60464 Trendy 02.12.18. Tigar AD

Ž-1468/05 31.10.05. 53797 Tigar Trgovine 31.10.15. Tigar AD

Ž-551/09 27.03.09. 60789 Bottega 27.03.19. Tigar AD

Ž-639/09 13.04.09. 59942 Hotel StarA 13.04.19. Tigar AD

Ž-1011/09 30.06.09. 59367 Brolly 30.06.19. Tigar AD

Ž-1012/09 30.06.09. 59366 Maniera 30.06.19. Tigar AD

Ž-1685/09 03.11.09. 60513 Stop&Drive 03.11.19. Tigar AD

Ž-1686/09 03.11.09. 60514 S&D 03.11.19. Tigar AD

Ž-795/11 30.5.2011 - Srbija na dlanu - Tigar AD

Me .Zaštitni Zn. 03.07.97. 675 773 Tigar 20.05.17. Tigar AD

1174089 Tigar Logo 15.08.12. Tigar Americas Corp.

SAD 02.11.07. 77320619 Tigar - Tigar Americas Corp.

Me . Zaštitn. Zn. 237003/1 07.09.09. 1020263 Brolly 07.09.19. Tigar AD

Me . Zaštitn. Zn. 235877/1 07.09.09. 1019318 Maniera 07.09.19. Tigar AD

SAD 3870299 Maniera 7.9.2019

79075140 07.09.09.

Tigar AD

SAD 3906894 Brolly 7.9.2019

79075638 07.09.09.

Tigar AD

Kanada 25.05.90. 368832 Forester 25.05.15. Tigar Obu a

Finska 20.11.85. 94345 Forester 20.11.15. Tigar Obu a

Norveška 14.11.85. 123042 Forester 14.11.15. Tigar Obu a

Švedska 26.07.85. 197287 Forester 26.07.15. Tigar Obu a

Velika Britanija 23.06.95. 2025055 Century 23.06.15. Tigar Obu a

Velika Britanija 31.05.84. 1219898 Forester 31.05.15. Tigar Obu a

Velika Britanija 23.06.95. 2025057 Forester 23.06.15. Tigar Obu a

Osnovni zaštitni znak je stilizacija tigrove glave sa irilicom ili latinicom ispisanim logotipom “Tigar” ( lan 1. Osniva kog akta). Izgled i sadržaj osnovnog zaštitnog znaka u nadležnosti su Nadzornog odbora. Povezana preduze a, u kontrolnom vlasništvu Tigra AD, mogu da koriste osnovni zaštitni znak. Tigar Tehni koj gumi je Rešenjem Zavoda za intelektualnu svojinu RS, br. P-2006/0071, od 12. 04. 2011. priznato pravo na patent za pronalazak pod nazivom "Postupak izrade rebrastog creva sa oja anjem", koje je u registar patenata Zavoda upisano pod brojem 51610.

Tigar AD poseduje dva internet domena: www.tigar.com i www.tigar.co.rs.

Tigar ne poseduje autorska prava, niti prava emitovanja. Tigar koristi standardni softver sa odgovaraju im licencama, koje je pribavio od proizvo a a ili distributera. Prema lanu 12, stav 3, Posebnog kolektivnog ugovora, zaposleni imaju pravo na naknadu za autorska prava, tehni ke inovacije i unapre enje tehnoloških procesa proizvodnje. Visina naknade regulisana je posebnim ugovorom izme u zaposlenog i Tigra AD, u vidu uve anja zarade zaposlenog. Takav ugovor predstavlja aneks pojedina nog ugovora o radu, njegov sadržaj je poverljiv i zaklju uje se na godinu dana. Nikakve primedbe ni zahtevi nisu podneti Tigru, ili od strane Tigra, u vezi sa kršenjem prava intelektualne svojine.




6.5. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE IT funkcija je deo Tigra a.d, koji se bavi obradom poslovnih podataka na centralnom host ra unaru za sve delove kompanije Tigar. Osnovni procesi u IT funkciji su:

Razvoj aplikativnog softvera Instalacija programa Obuka korisnika za koriš enje programa i hardvera Logisti ka podrška korisnicima za obradu podataka Održavanje baza podataka Zaštita podataka Instalacija i održavanje hardvera i sistemskog softvera Administracija korisnika sistema i prava pristupa Zaštita lokalne mreže i antivirusna zaštita Obezbe ivanje i održavanje Internet i Intranet konekcija Unifikacija hardverske i softverske platforme u korporaciji.

Glavne odlike informacionog sistema korporacije Tigar a.d. su:

Sveobuhvatnost - obuhvata kompletno poslovanje preduze a od proizvodnih pogona, projektnog biroa, nabavke, magacina, prodaje, kadrovske službe, finansijske operative do knjigovodstva.

Podaci se unose samo jednom - dokumenta se unose isklju ivo na mestima na kojima sami podaci nastaju; redundantnost podataka je svedena na najmanju mogu u meru; jednom unet podatak koriste svi delovi sistema.

Najviši stepen sigurnosti - sigurnost sistema je pod potpunom kontrolom administratora: - sistem zaštite podataka na tri nivoa:

o zaštita od neovlaš enog ulaska u sistem, o zaštita od neovlaš ene upotrebe funkcija sistema, o zaštita podataka sistema od neovlaš enog pristupa, o korisnik vidi samo podatke za koje mu administrator sistema dozvoli pristup, o prava upita, modifikacije, brisanja i dodavanja slogova definisana su na nivou

dokumenta, o centralizovana registracija korisnika i dodela prava korisnicima, o omogu eno kretanje izme u modula i programa bez odjavljivanja i prijavljivanja.

Multikompanijski sistem - omogu ava istovremeno pra enje poslovanja više preduze a u okviru iste baze i konsolidaciju na nivou kompanije.

Multivalutni sistem - omogu ava unošenje i pra enje poslovnih transakcija u doma oj i stranoj valuti.

Centralizovana kontrola šifrarnika - osnovne šifrarnike (artikala, kupaca i dobavlja a) može da popunjava više korisnika sistema, ali samo ovlaš eni korisnici imaju mogu nost overe i izmene novounetih šifara.

Integrisanost - sve poslovne funkcije preduze a integrisane su pomo u jedinstvene baze podataka; sistem generiše automatski veliki broj dokumenata, kao što su nalog za knjiženje u glavnoj knjizi, prijemni i otpremni dokumenti u skladištu i sli no; svaki dokument može da se stornira bez obzira na stepen dalje obrade i lanca domumenata koji su na osnovu njega generisani.

Otvorenost - omogu ava lako proširenje sistema i povezivanje sa drugim informacionim sistemima i Windows okruženjem.

Fleksibilnost - mogu nost lakog prilago avanja specifi nim potrebama svakog preduze a na bazi velikog broja parametara koji se zadaju prilikom uvo enja sistema.




Modularnost - pojedini moduli mogu da rade samostalno i kao deo integrisanog sistema. Jednostavan i konzistentan korisni ki interfejs - omogu ava brzu obuku korisnika i lak rad;

fleksibilan sistem menija, grafi ki korisni ki interfejs, i on-line context sensitive help. Mogu nost obrade i uvanja velike koli ine podataka - obrada plata za preko 4.000

radnika. Podrška velikog broja korisnika - istovremeni rad više stotina interaktivnih korisnika. Troslojna arhitektura - koriš enjem savremenih Internet tehnologija dobija se jednostavna

administracija i mogu nost pristupa sistemu sa više lokacija.

6.6. DRUŠTVENA ODGOVORNOST Koncept društveno odgovornog poslovanja Tigra podrazumeva odgovornost prema zaposlenima i zajednici u kojoj stvara profit, uz socijalno odgovoran i eti an pristup u odnosu na sve društvene aktere. Svojom vizijom, misijom i korporativnim vrednostima kompanija jasno iskazuje opredeljenost prema održivom razvoju, a principi kojima se rukovodi u oblasti društveno odgovornog poslovanja definisani su dokumentom Smernice u oblasti filantropije i ostalih davanja. Na ovaj na in su odre ene i prioritetne oblasti u kojima Tigar u estvuje, kao i kriterijumi na osnovu kojih se odlu uje o podršci razli itim CSR inicijativama, odnosno evaluacija ostvarenih efekata. Osnovni princip filantropske politike Tigra je da projekti i akcije koje podržava moraju doprinositi opštem napretku i boljitku ve eg broja ljudi. Klju ne oblasti filantropskih aktivnosti Tigra su podrška izgradnji inkluzivnog društva, doprinos opštem boljitku zajednice, ja anje ekološke svesti, što uklju uje i projekte koji ukazuju na zna aj reciklaže i upotrebe recikliranih proizvoda. Kompanija je jasno izrazila opredeljenje za razvoj volonterizma zaposlenih, uz davanje podrške razvoju znanja i talenata, unapre ivanje pozitivne preduzetni ke klime i podsticaj razvoja liderskih znanja i veština. U prvom delu 2013. godine Tigar a.d. se u etvrtom ciklusu nacionalnog konkursa za izbor društveno odgovornih kompanija, u organizaciji Privredne komore Srbije, plasirao me u deset velikih preduze a koja nastoje da primenjuju i unapre uju praksu društveno odgovornog poslovanja. Time je potvr en kontinuitet u ovoj oblasti, imaju i u vidu injenicu da je krajem prošle godine kompanija svrstana me u pet poslovnih sistema koji su dobili sertifikat u okviru prvog nacionalnog Programa certifikacije društveno odgovornih kompanija u Srbiji. Filantropski projekti u posmatranom periodu ti u se klju ne oblasti – izgradnje inkluzivnog društva, a pre svega podrazumevaju podršku medijskim projektima koji treba da doprinesu uklju ivanju osoba sa invaliditetom u lokalnu zajednicu. Projekat „Bez predrasuda“ TV Pirot, omogu ava produkciju i emitovanje petnaestominutnih informativnih emisija koje realizuju sama lica sa invaliditetom, dok se u okviru projekta „Razli iti, a isti“, Radija Plus na nedeljnom nivou realizuju vesti o aktivnostima lica sa invaliditetom, odnosno organizacija koje su posve ene deci sa smetnjama u razvoju, uz emitovanje izvoda iz Inkluzivnog bon-tona.




6.7. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE Nadzorni odbor Tigar ad Pirot Do 17.01.2014. Nadzorni odbor Tigar ad Pirot je funkcionisao u slede em sastavu:

Valentina Ivaniš, predsednik Milun Trivunac Igor Marki evi Gordana Lazarevi Nebojša Petrovi

Nakon promena u sastavu Nadzornog odbora, do kojih je došlo u prvom kvartalu 2014., kooptacijom dva nova lana Nadzornog odbora (Branko Dr eli i Aleksandar urkovi ) ovaj organ je funkcionisao u slede em sastavu:

Branko Dr eli , predsednik Nebojša Petrovi Igor Marki evi Gordana Lazarevi Aleksandar urkovi

Izvršni odbor Tigar ad Pirot Do 17.01.2014. Izvršni odbor je funkcionisao u slede em sastavu:

Nebojša enadi , ID za korporativno upravljanje i razvoj poslovnog sistema Gorica Stankovi , ID za finansije Ivan Mijalkovic, ID za proizvodne procese i programe Slobodan Sotirov, ID za kvalitet Branislav Mitrovi , ID za investicije i informacione tehnologije Goran Jovanovi , ID za komercijalu i marketing Zorica Mladenovi , ID za kadrove

Nakon promena u sastavu Izvršnog odbora, do kojih je došlo u prvom kvartalu 2014.,razrešenjem postoje ih (Branislav Mitrovi i Goran Jovanovi ) i imenovanjem novih lanova (Milan Ili i Biljana Toši ), Izvršni odbor ini slede i sastav:

Nebojša enadi , ID za korporativno upravljanje i razvoj poslovnog sistema Gorica Stankovi , ID za finansije Ivan Mijalkovic, ID za proizvodne procese i programe Milan Ili , ID za investicije i informacione tehnologije Zorica Mladenovi , ID za kadrove Biljana Toši , ID za kvalitet




7. NAJZNA AJNIJI POSLOVI SA POVEZANIM LICIMA U PERIODU JANUAR-MART 2014.GODINE

Poslovni sistem Tigar funkcioniše kao mešoviti holding koji ini mati na kompanija, Tigar a.d. i 17 zavisnih društava, od kojih je 12 društava u 100% vlasništvu mati ne kompanije, dok su preostala u njenom ve inskom vlasništvu. Mati na kompanija Tigar a.d bavi se: a) holding poslovima - upravljanjem, finansiranjem i razvojem zavisnih društava u kojima ima 100% ili ve insko vlasništvo; b) trgovinskom delatnoš u; c) proizvodnjom energenata i fluida (za proizvodna preduze a). Zavisna preduze a su grupisana u divizije, prema osnovnom tipu delatnosti kojom se bave: 1) proizvodna 2) komercijalna i 3) uslužna preduze a. Nijedno od zavisnih proizvodnih i uslužnih preduze a u stoprocentnom vlasništvu mati ne kompanije nije u funkcionalnom smislu zaokruženo i celovito preduze e. U odre enom stepenu ili u potpunosti osnovne funkcije i funkcije podrške prenete su na mati nu kompaniju. Mati na kompanija je funkcionalno organizovana i u njenom sastavu se nalaze i dva profitna centra (trgovina i energetika). Ocena opravdanosti postoje eg nivoa diversifikacije poslovanja i predlog daljeg pravca razvoja u domenu delatnosti kojima se korporacija bavi obavlja se u kontinuitetu, uzimaju i u obzir slede e kriterijume: I) kompatibilnost sporednih delatnosti sa osnovnim („core") delatnostima, II) zna aj sporednih delatnosti za poslovanje u domenu osnovnih („core") delatnosti, III) profitabilnost zavisnih uslužnih preduze a. Kroz analize sagledan je i zna aj koji sporedne delatnosti imaju za poslovanje u domenu „core" delatnosti ocenjen je uz sagledavanje slede ih parametara: a) zna aj internog tržišta za obim poslovanja i prihoda mati ne kompanije i zavisnih predze a; b) nov ani tok koji mati na kompanija ostvaruje po osnovu vlasništva u zavisnim preduze ima i c) uticaja zavisnih preduze a na angažovanje obrtnih sredstava kroz kratkoro no finansiranje. Pomenuti program poslovnog restrukturiranja podrazumeva statusne promene pripajanja ve eg dela zavisnih preduze a mati noj kompaniji.




8. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ

Jedan od osnovnih razvojnih ciljeva je održanje postoje e fleksibilnosti i spremnosti da se odgovori na specifi ne zahteve kupaca. Troškovi istraživanja i razvoja proizvoda su redovna prate a komponenta off take proizvodnje. Zna ajne su mogu nosti kapitalizacije ovih troškova kroz razvoj i unapre enja proizvodnje i karakteristika proizvoda sopstvenog brenda.




9. PREDNOSTI I RIZICI 9.1. PREDNOSTI Vode i proizvo a proizvoda od gume u regionu Proizvodni program Tigra ine proizvodnja gumene obu e, proizvodnja gumeno-tehni ke robe, kao i proizvodnja hemijskih proizvoda. Proizvodni pogoni su locirani na jednoj industrijskoj lokaciji, što omogu ava jaku sinergiju izme u njih. Odre ene grupe proizvoda iz jednog proizvodnog programa su poluproizvodi za drugi proizvodni program. Pored industrijskih kapaciteta, Tigar ima razvijenu nacionalnu prodajnu mrežu za prodaju proizvoda iz svog proizvodnog programa, kao i komplementarne proizvode drugih proizvo a a, uklju uju i gume i delove za automobile. Komparativne prednosti lokacije Proizvodni gumarski pogoni Tigra smešteni su u Pirotu, na jugoistoku Srbije. Geografska lokacija pruža strateške prednosti i veliki broj alternativa za distribuciju proizvoda. Dodatna prednost je blizina granica zemalja iz okruženja. Tigar je udaljen 600 km od luke Bar u Crnoj Gori, 380 km od Luke Solun u Gr koj i 480 km od luke Varna u Bugarskoj, što pruža mogu nosti za kombinovani transport, uklju uju i prekomorski transport preko Jadranskog, Sredozemnog i Crnog mora. Strateška lokacija dobija e dalje na zna aju u procesu ekonomskog povezivanja zemalja iz regiona, koje uklju uje ukidanje carinskih barijera i stvara zajedni ko tržište od 55 miliona ljudi. Brendovi Korporativni brend ima prepoznatljivu poziciju na tržistu Srbije i u regionu. Me utim, injenica da je najve i deo proizvodnje obu e pod privatnim imenima kupaca, a da se obu a Tigar brenda nije na pravi na in pozicionirala, bez obzira na visok kvalitet proizvoda. Kroz me unarodne akvizicije Tigar je stekao vlasništvo nad brendovima za proizvodnju zaštitne obu e Century i gotove proizvode od gumenog reciklata Bilgutex. U narednom periodu neophodno je uložiti dodatne napore na tržištu da bi se ovi brendovi adekvatno pozicionirali, što tako e važi i za program modne obu e Maniera i Brolly, program de ije gumene obu e. U postupku osvajanja su novi privatni brendovi za program sportske gumene obu e. U programu HP postoji više privatnih brendova, koji su u vlasništvu Tigra i nose predznak Tigar. Strategija u narednim godinama bazirana je na konstantnom ja anju brendova u vlasništvu Tigra i na doma em i na me unarodnom tržištu, sa krajnjim ciljem izjedna avanja prihoda od prodaje proizvoda pod sopstvenim brendovima sa brendovima koji su vlasništvo drugih kupaca. Kombinacija nižih cena iz okruženja i proizvodnje visokih performansi Pirot, odnosno Srbija, gde su locirani proizvodni pogoni Tigra je vrlo atraktivno okruženje za uspostavljanje i razvoj posla. Prednost je u tome što je Tigar ve inski vlasnik Slobodne Zone Pirot, koja pruža posebne carinske i poreske pogodnosti za kompanije koje posluju u njenom režimu. Deo proizvodnih pogona proizvo a a guma Tigar Tyresa, tako e radi u režimu zone i koristi njene prednosti. Pored navedenih carinskih i poreskih olakšica region pruža još i prednosti u delu cena energije, što ima pozitivan uticaj na konkurentnost kompanije i sposobnost da ponudi vrhunski proizvod po konkurentnoj ceni. Pored prihvatljivih troškova okruženja, u kojima kompanija posluje, u prvom kvartalu je veliki zna aj imao i visokoobrazovani kadar kojim raspolaže, kako u delu tehnologija i industrijskih aktivnosti, tako i u ostalim oblastima, što omogu ava da zadrži i ja a svoju poziciju na tržištu i ostane atraktivna za razli ite vrste strateškog partnerstva sa me unarodno prepoznatljivim kompanijama. U cilju pove anja proizvodne efikasnosti, kao i kapaciteta, kompanija je investirala i planira dalje da investira u




nadgradnju svojih proizvodnih pogona. Tigrove fabrike poseduju sertifikate kvaliteta. Tigar je vlasnik više vrhunskih tehnologija, uklju uju i diping tehnologiju za proizvodnju zaštitne i ostale gumene obu e, koja garantuje najviši kvalitet. Prva nacionalna servisna mreža Tigar je po eo da razvija svoju prodajnu mrežu po etkom sedamdesetih. Kao rezultat svih prethodnih ulaganja Tigar je danas vlasnik nacionalne servisne mreže za gume i prate e delove za automobile. Kompanija je 2004. godine zapo ela proces kompletne rekonstrukcije i modernizacije prodajne mreže, kroz proces gašenja neprofitabilnih objekata i razvoj novih profitabilnih servisnih centara. U periodu pre modernizacije, kompanija je imala 80 prodajnih objekata. Prodajna mreža danas obuhvata 11 servisnih centara za prodaju guma i delova za automobile i pružanje usluga lakog servisa, 3 mobilne servisne jedinice i 19 prodajnih objekata, uklju uju i i lanac specijalizovanih prodavnica za prodaju obu e Bottega. Kompanija koristi prodajnu mrežu za prodaju svojih proizvoda, ali i roba drugih proizvo a a, poštuju i princip multiproduct - multibrend strategije. Dugogodišnje iskustvo u saradnji sa me unarodnim strateškim partnerima Tigar je više od 30 godina imao partnerski odnos sa ameri kim Goodrichem. Nakon preuzimanja Goodricha od strane Michelina, Michelin je u periodu po etka devedestih do 2010. godine, skoro dvadeset godina, bio strateški partner Tigra u programu guma. U programu obu e potencijalno strateško partnerstvo mogu e je ne samo sa nekim od proizvo a a, ve i sa nekim od dobavlja a strateških sirovina ali i da akvizicijom stekne vlasništvo nad nekim od preostalih evropskih proizvo a a. U delu tehni ke gume postoje mogu nosti a i potreba za uspostavljanjem strateških partnerstava. 9.2. RIZICI

Risk managment u kompaniji obuhvata grupu rizika vezanih za makroekonomsko okruženje i generalne uslove poslovanja, rizike vezane za samu industriju u kojoj posluje i grupu finansijskih rizika Kompanija ne može uticati na mogu e faktore rizika, kao što su ekonomska ili politi ka nestabilnost. Svi proizvodni i uslužni programi posluju na tržištu sa vrlo jakom konkurencijom i zbog razli itih faktora rizika njihova tržišna pozicija može biti ugrožena. Tigar je tako e suo en sa rizicima vezanim za zakonsku regulativu, posebno zbog velikih promena propisa u postupku prilago avanja propisima EU. Kao akcionarsko društvo, Tigar zavisi od kretanja na tržištu kapitala i zavisno od strukture vlasništva, uvek postoji mogu nost promene strategije i politike kompanije. U kompaniji ne postoji jedinstvena organizaciona celina koja se bavi upravljanjem rizicima, ve se oni prate u okviru pojedina nih entiteta i funkcija na nivou korporacije. Rizici uslovljeni makroekonomskim okruženjem i generalnim uslovima poslovanja: Poslovanje kompanije je u zna ajnoj meri uslovljeno makroekonomskim okruženjem, ali i uslovima poslovanja na tržištima gde ostvaruje gotovo polovinu ukupnog prihoda, odnosno na tržištima nabavke klju nih sirovina-prirodnog i vešta kog kau uka. Na doma em tržištu se analiziraju faktori koji uti u na tražnju, poslovanje kompanije, zakonsku regulativu...




Tržišni i rizik vezan za industriju: Marketing strategija Tigra definisana je u okvirima mogu nosti i pretnji tržišnog i poslovnog okruženja i u skladu je sa osnovnim konkurentskim prednostima Tigra u proizvodnji gumene obu e. Njeni osnovni elementi su: 1) diferenciranje proizvodnje zasnovano na visokom nivou kvaliteta proizvodnje i proizvoda, kontinuiranom razvoju proizvoda i programa, kao i visokokvalitetnoj usluzi razvoja proizvoda za potrebe off-take proizvodnje; 2) off-take proizvodnja kao osnovni vid ekspanzije tržišta; 3) razvoj i profilisanje sopstvenog brenda. Segment tehni ke gume bazira na slede im elementima: 1) strategija brenda (kupljeni Bilgutex brend i Tigar brend), 2) kontinuirani razvoj novih materijala i proizvoda i 3) diferenciranje po osnovu kvaliteta proizvoda i mogu nosti prilago avanja specifi nim potrebama kupaca. Proizvodno-tržišni pristup Tigar Hemijskih proizvoda zasnovan je na diferencijaciji u odnosu na konkurenciju, razvojem sopstvenih zašti enih proizvoda i obezbe enju stabilnog kvaliteta proizvoda potvr enog odgovaraju im atestima. U delu pružanja usluga-prodaja guma i turisti kih aktivnosti prate se mogu nosti daljeg razvoja ovih aktivnosti, imaju i u vidu da ove delatnosti spadaju u grupu non-core biznisa u okviru sistema. Kreditni rizik i troškovi pozajmljenog kapitala Kao izvozno orijentisanoj kompaniji, Tigru ne odgovara inflacija uz relativno nisku stabilnu vrednost kursa. S druge strane, kompaniji niži kurs odgovara sa aspekta kursnih razlika na pozajmljena sredstva. Finansijski rizici uklju uju, pored valutnog i kamatnog, kreditni i rizik likvidnosti. Finansijski rizici se sagledavaju na dnevnoj osnovi. U posmatranom periodu rizik likvidnosti je bio stalno prisutan, a istekom Sporazuma o mirovanju duga i nerealizovanjem kreditnog aranžmana na bazi državne garancije u planiranom roku, taj rizik je izraženiji. Rizik solventnosti je tako e prisutan. Rizik vezan za vlasni ku i korporativnu strukturu U posmatranom periodu nije bilo zna ajnih promena u vlasni koj strukturi, a nije došlo ni do zna ajne koncentracije vlasnišva koja bi mogla uticati na poslovanje i razvojnu politiku. Trenutno stanje ne ukazuje da bi kompanija u skorijem periodu mogla da se suo i sa takvom vrstom rizika.

Nakon poslednjih izmena zakona, država nema vremensko ograni enje za prodaju akcija Tigra. Prodaja državnih akcija treba da usledi nakon završetka kompletnog procesa konsolidacije i pune stabilizacije programa unutar sistema, a u ovom trenutku ne postoje naznake da bi ovaj proces mogao da po ne u toku 2014. godine. Reputacioni rizik Niz aktivnosti u i u vezi sa kompanijom inicirao je da se u narednom periodu sa mnogo ve om pažnjom prati nivo reputacionog rizika.

U4/1i!s,e l0ll!

10. NAJVAZNIJI POSLOVNI DOGADAJI KOJISU NASTUPILI TOKOIIII INAKON ISTEKA PRVOG KVARTALA 2014. GODINE

Iokom pryog kvar@la 2014.godine do{lo l:e dd promeia u sastavu Nadzomoq odbora, razresenjemna sedniciod 17 012014. sod ne na osnovu poddeth oslavki, Milana Trvunca iValeniirc vaniS.Naistoj sednc kaoplEn je u saslav Nadzornog odbora i zabran za Predsednka Nadrcrnog odbora

zvraene su pbmene u saslevu zvGnog odbora. Nakon razreSenja, na sednic Nadzomog odbomzvrSnos d r€klora za kon€rclau i marketng Gokna Jovanovida itudnog

dnekb€ za Inveslicje irT, Branis ava Ml6viia, na sednlciNadzornos odbora od 31012014 sodneimenovan je M ran I i za izvrinos diEktora za lnveslicle tT. Na sednici Nadzomog odboa od21032014 godide EzreSen je duznosl na osnovu podn€t€ oslavke, rzvlsnidnekror za Kva relsobodan solirov,: na lu tunkcilu menovanaje B jana TogcNasedn ic iod2103.2014.usasravNadzohoqodborakoop l€d jeAeksandarourkov ic

Mandaii koopftadih aranova No (BEnko Drdetc iAeksandd Dturkovid ) po|dedi su na s€dnicSkupsline od 14.04.2014 godne NasednciNadzomoqod6onad240"42Ol4 godine PrcdsdnkNadzomog odbo€ Branko Drieli je podneo oslavku ne a anstvo u Nadzo.nom odboru Na slolsednci za Preds€dnka Nadzomog odbo6 izabran ie NebojSa P€lrcvie.

U skladu sa dogovorma sa nalveiim poveiocima prislupilo se debokad Eauna kompanite koja j€t€ ja la od 01112013 '2 l032014godne ko ip r ip€ f r i UPPRa, kao nodea reSavan la dusova

u perodu od 5 do 13 narE prislupilo se polphtvanlu sland sli spohzuma sa fiansiskmpovetucma kol le ilinalno potpsan 13 llada 2014 godine, nakon aega je usledila deblokada

skadu sa zakiudcima sa saslanka sa poveriocima iu skadu e Sland stllsporazumom MdzomiodborTg€ ad je don€o oduku o sazivanju van.edne Skupglne akclona€md pokeianla slea:tnog postupka reorcanzacijom uz podnoSenje UPPR a. Skupsiina le zakazana

Dana 1.4 apr a 2014. god ne odrzana le Skupstna akcionaE Tig€ ..d. gde je doneta Od ukapokr€ianlu ste€jnos poslupka reorcanzacjofr uz podnogenje UPPF a.

rntenzvnose.adina priprefriUPPR a.6!e s€ podnoSenj€ p€d nadeZnim pdvrednlm sudom u N3u

ZA PERIOO JANUAR- MART 2014,

,loo* 10 .,G#;4;:"',

@ EVESTAJ O POSLOVANJUZA PERIOD JANUAR. MART 2014,

IZJAVA LICA ODGOVORNIH ZA SASTAVLJANJE KVARTALNOGIZVESTAJA

50 haka 3 Zakona o ldslu kapilala kao lj* odgovorna a saslavliani€kvadalnosiaeslala2javjqedodasuponacmnajboljlmsaznanjimaizvestajisastavrjeniuzprmenuodgovaraiueih medunabdnrh siandada rinansijskog i4eslavanja i da sadde istite objektvnepodatke o imovin obavezama. finanssiskom p. ozaju pos ovanju dobicha i gubicfra. lokovdagolwine promenama na kaplau javnoq druslva. ukrjuduluii izavisna dtuSrva aji su €zuiaiiuk uaen u konsolidovade izv€ibie

DIREKTOR FUN KCIJE RA.UNOVODSTATI9AR AD ,

t4LfDjordje Dtunia

GENERAL!!I DIREKTOR.'.JTICAR AD

+ 3 l ] t a 6 I 6 t +t a , / 0 a .l 5 3 9 I

.+ 8.,

EhNAHC CTAIbAsa aa{ _zL:oL. 2ol!: rca"HB

I.hzq.Bl

t6 !.+.313inqlhhI503.55)

'l t02519t lti 15!)st(15nt6i5

903 Bt 5 (3 t J lt s l & t Et 56t

, ooaE lFFs a4+si!u imcd€ M t3 12.+o tl c+al.tqe52t ) 9u 13.

IL 4n921 tLt 3a'r frtrM CPEId4 SMEbEM NPOEAJh

, roroBhm (016 r d7 + 03 + -01e ! q?q) !h$ 6c+ 1 359ItlJ2 2. 112.r)Z i..e4 )It

1 ) 2Lt4 iI6 511rr1 I nil t c^3

t5.2i.

fi25 5e 55.h2+q2th lu

n' y0nH^ MhsA (0, - 0,r) 6130 3t35 \z t ia

!! 63J1. 611+atlt;4! kt1

IV PEBMOPhAqqONE PE3EPBE 2 3 t 8 ul +v HEPwr3osNh ry6ru, rc ocHoBv

6+2.i3 |r/ oBDENE conoBEsE A{r.trrE5. AvfoPoqHA PE3EP8lcsa ' o6€BE

5.120 ))8 5.a)1 309!3 u0 4+a20 63t i

r aroP@HEoBABErEal4 r 'rt 3t6 t63 3t5m1)9 156 3e83{5n,

h xc!.3e1h 111+3tr KFtuPsk 4qskfjw ddee a0 tot4&fi3 0l' .5t2,, ofu He idsosyq@sa BdeM||xiqalu

4. a29 559I .af i jb2i! 6tta a3t B9lt lt) 6l l8' ]a.e ct

t5 130 t6 1+3r y M H A n a c y B A l r o r + n 1 + 1 a ) t 330 1335 4 912

!-

" t/ ̂ 9tou}.?a*" L1-!5-xt!-..**

,h//L/

6r4llAHC yCnEXAy nepuoay oa ol 0l ao)1.o1 2ol4 rcanH.

a+ 8 l + + 6 I 6 1 4 t 0 A n c 1 1 1 q n y " o rierF:Ee Areq{e D rrEperre Pifl qe

trLt! l l 2 0 n 2 l n l a l ! ! l l r

A nPhxoahnPAcxoaHrcPEAoBrof nocnoBea

3305384t6 48t'5 316 tqt 4412C3

6 h 40+ 3i l4n. nocnoEHq PA( Yoatr (r@ Ao r a )69 aa6

B1.0rl1U9to+ 8.3t6 U ho5! t5111 18 #3,] 11 336

l () 44 6t5 I \33i no.noEHtrAo6Mrdco|,07) tt 53i

I I :lA5! 54a l9 155

p /l!6.laL ,149 43+t4 6.6b2 4.)1lh

a.c l l t t l)

lr9 )138I t3 tla

E A06rr*nF.onoPE3xB^Mele I0+Ir 12)

lt3 tu109.413

a rcmAiEH^ nrqHA nPhMsa nocnoaasqv

n HmAoEhrd(r3 2e

I t8.12)X. HErc AOEMAK TOJ' NPhNAAA fiABMHC{N$

3. H*o Ao6ma roJf nP[nAqA EiAGHUUUMA

",t*^,"1,,^,"" kb; iotr- ,

a.z.ttl

!43BEIIITAJ O TOXOBIII A TOTOBI4HEy nep'oay oa ot 0l ao 31.a1 2o!L..oar.e

0 + E A I 6 1 9 d l t 1 t l o 4lolo I 513)!lqE

H ^ l l l n t a t ^ t x t , 6

9t19,1 193 6e99l aa, u6. 16 t

42 4t5J 351

It t10o 311. ie3(;h +t13 l l t 56LM 33 ' 43 112!.\+3 16 q86

I 3 \ o t 3 36 5l)

iB 2935Jo(oEM.oo6lHE13ffiEHocn,tsBEcrnPAEA

npr^B! rcrcere 6 EFrc!@r lseorFBa ( ao t

1 npqaia axuF nyAda Ffl o4umrr, nF!:la 4Mf4rjr r v'raEa. xqp

3 eE^! s#4srn Ma.r*f (lerc ipuru)

r Kyrcu& a0ja I ya4a ('€rc qmd)

smti;;;;;4jai|!x)!rffi re{{eE DqFl.H mFes'

*wommercw*ocnourqclplslr. .pn4" rcrd|e n asmron bffiE4a6a (1 ao 3) ts1.\11

n osB! rcrcsle 6 .nroNdB asakrFEa (r ao 4) e.a15 146 th8r o4n @ifte*!:e{a c raem

6 .035 rt( 111-

11 511rv HsreoFE Dd\e E 3nso6, awKrFBr ( r'L) 6.a35

E 4 q 3 ) 51i.116E. cBErA oAnGu rorosr|E oo5 + ! e + ,9 s 1 1 3 6 5t8 h66.HEronPMrBurorosrHE0!6 t7r 44a 4 230E. HEro olAIrB rorcsxHE (3t 3s)

) aE8 +.511

) 9J. l@-rcMHAHA@v oEPAqvHc(or nEPuoM ) 41+ I5o

&

nt

l:'!

F:

P:

.r ; : t:r:. i 3 R :;ts!

I I i r . r !L t r ) ]

l ! l l f e ,PL tEll

i E t l s ":t "l

t i " D "

tt

r. ocluB rLE uau^rrocr

oyr -IPrrsd.) i.

o6yhe rhkoH D *mrof P!D, +!6pedy rrraMrrir !s.jq

ryoBsorBy f,rrmcox ponLidiN iyh ')M.a tcBrrrM noi&oN. TotoN lerr' tulriens0n' je rrc oPoMo,! fmF. f,Nu, srDi onirstr, ! d! r6.tra i916 ron e,4sdr {rr!a l10y{ nor iT

s o r e n o , n l p d c r m 4 A A . n { p ! n '

lpium j€ unar i j3!y,prro03 r44o!.He ry rojrra j! rc, Do !! {!B'irar {3 uoo! ,qpyur d ormHraurc

Y!, doF4au ! rrrcro@E {@!i.o.d, r 4o 0 D'4 MX',l y sjsc @hdrv i€ aPvqe

Nq Rfluior losnKuEi0ioM. r€ui. /lPYDrEr ta t0% c vN do ie t Aftruin r '$"

r(urn: Bfiun. ad!!N 'Llobcrc {r ic, L,p$6 mqq pc (,Prri

L{c lpvtr m j! ' pontrlo re 1% vnes rN d ,ls Mhhd tr,

(rys\or ! mr{s"rrqMx lrrao!!@r BlproE pfk o tnjc. sjrcs r0%

vro! zooc rcr{ e nrrurm ie 4oxo@ hD r0% )nsa ermHis Nrithdh,n ;' rr rr roos.'u{ rc isuhc,lpyure y rcrm' rin r{np rvFc Enoq 20% v rcq 200e'.eirc ^ryuBo jc opo@o ipoflaux ,0% yldr

n.{$'opr 1002, @,i' e' ElPuq'o jc

Brmn!€ Tr{\ op'n, mau{osx !s!d d c&tue,qPtuBri rorcnvrarci rfoMtr(o cy,I y Hrut (16 ! '1nq$6F 2@' roirsO, N'î noE6{Er ' F!{!r irr6

'p4lrh. bqjy Ho mc6sn @sm,r@ u I i.q4! 16. tunrc@{(r.i 'rdie!o sulaiabn B Nm4dd' llD{Dr { koHn{rynaN ru.

APru$. iotqje r00%Y*uraY nnnu!'

,.";., 6;'@. p-' "6r"r"*-".

rscassy.pl. ,ij{rujc rq"| rpF.o,rF o cmrynrejlpor*s m.iirlr sMs!\ ,,p{!eha'

riLnr i.r. orD...l :e. !"d$i6F 2003 rcruq r vrclop o oajsov P 4t!.ja&c it imnrc' ' 'ze

it$ 5or 20.3 rcn{L!, f,p$r xoi$i je ndhuc{,. nre o!ryer @oNoEu $ a j e F * { F M ' ! v ^ E n u l r r n r

i,q4i,ooe. rc ",

' ,;nj !! ' ct.t6iqm neutlk rc

ffoHo rcoreDr rmssNr{ 1 DtrFpa 200e mns'{

lam 160r.:0rL rcnss. Dtrmie ornsa o ).MjaE !nioproci'n&tt. rmnp A.A. . r r {po 'eo ' rs {o rnrnaqnoê!Dn!rcicrI,Nuit D n al!fl.

lprorsnmqjq troprikm ur .

rbnq @jrE qroBa$o*r xdoe s !,.P!@Elcian'qo Air rF cr $ru{L re!: sr, ja xrBe I '}od{{psc aolpcbr{s. srro!{x ! o.HOr u\ crParq}ti.

oforynpirmH]1!!!drcr:.,qn!r!,r l4qrop n Halo ontoP

, " , , - , , . , t . r c , ; . ' t Pi : . . , , . , .

*-*; E- @*"6s"d: . s,i:007. Lin{L!,.ktrr'lo ^rtu a+ q!

E]llf un.rvotD^tctrrcKxx t3BEUr\tA !P^qvHosoAcl Bttr{ NtEron

ourN n qqi*i 'F ' trpoln i!{v Ors|oljcN' \ "

scEraj'

- , ; . . . . " ,

: r . , ,

r.F rqpjd'.i {Pst rhDonff cxrn

4,,trJ;;'r,i;;*] Pc 6'@j 6n:o''li* rrii:i ,-""" , i. .*";y ry--, .'{r { mDom,q*1i,."" r*.

", **. -

"" , n"'i "rtr

or oq m{j.dr rEu'. sjti t cmrordi} na ra' i '

; . ; ; ; , " ; ; . p . ' . ' e : ' . ' I rl . a " l .

" , " : ' ' d . r i " i

. " : . , " F . . " . . .

" . . , . . " . . , . . r . , . , . . " " i , . ' " " ' ,

l , , . : ; ; - ; ; ' . " , ' , , ' p o e . ' o c , ' , ";'*,".;"' '";r +m{.rjcffi rltu'amu (.osrp1, M{lvtrqo e Pslrc@ rrrc

ili i* r.nri r. uor;e"" s*qft .itr'a'qrilko Bsudn'&! ( 'rcou) !

ioqqi'?00' mrh€ or ' 'Frc oi6q! ! Br1yDPrk

""i,,"1,-"."^,,"

'; *.-. . r-."-; ;;$*.- *!$p"!** -.,!one ! s .{nel

l,;;,,,;;:;,; ' ,"',;;;,;e*., ' pu r E! NruRlNp{ E o{ r rc{i! I 'L!6irrc c'i !c 6P!l

ro!m.r3so1.rcr6!r !Drt{&Dr ' lsor M.t! lFrA r4lomrc rer

Ni"r", -q"" -.""i" 0.""",1. o5i!&!q I r cnr*ou.r 'uqv

fd,\6'!e ce6L'lc6e, Tpor !Fm6Fr0L0 tr{,r

+ ' ' f i ' " e u r o r

r!{oruiN' noutrdnL,rq l rt s P.

r d " i ' . / o 1 b |

t , , " , - . .. ^ 4 , . " ' , ' " ' ' l ' ' ' ' ' ' ' p o ]. , i , " , - . , " , .. 1 " . \ ! r r ' r 'or!!h ur 6!. rHoqrDjrq!

npruBoF ! oela re! e tupm iPuo trn D6'E($! dk rpmxoDoe€ 06!4{ APtu46e is*issaDa. noPd roq lpyrr

n{rqnroq! G{o orjrr mro${O, r rcryh* paqyn Apyuc jc 6m y lnuw*Hoi onoru! or

ajxe Budo@ntrqrMajy a flip( r d@me"e lpyme e 6{ss io.me"c y dr4 6 GleoN

dfln,rctrjte r rcq@rc brconmusje mje rpc6riy PcyEkpftkOffiiflctrFRytr rcq@rby. ciolrD r mlcko !, ,4Pu@ j. npnnomrc OlitrN{jcs KernF

nPEr"rEI ltsAqArsrx PAqtHoDoacTB[sux noinrfi ka

lrpsxon! q onMepaejy i0 n@MWj@Nffi r trrmmjl BFN. rojl e !o6,iajy * BBpudrc vqrc { 4.4rv po6v v rrt

ojrx cy ptuxon!

q v$v,vjvhr 3flsNv tufv k ofsoailvi o6pa'vkdjv e I

e&@irpajyy6uuryyoasy r.prw m roj{ e orhort.

N udM. mxo rcft!{ trpt sv{aDajv c v I#a! n0

o 4clD n'!*$!snmv urrD ru

e s a p j ! M k , ! H ' oorqq'd ry6ffi1 or dtuBpcbcn a

HsBrpxju* y,amer o6y\eajy ytra&. y aftefi nusueqrcsro! { qnrcyjy & y Pory o' 5 'o!{ir

H^NOMEHOy3OUH-{HCI'JCITE II3BEIIT^JE

r.5, H{Fnri., a.rPoJes. ! oorldi

nNf'o N.pcac ictp4n|E, rcaoiq$ { o@$rci rc} kilH0njt F,

Hituly 4qr0n ssr Bpc!!o. !d O4dru(o* lomrcs! {qoG t m& 4,/rk@q!u! np{'pdmn'. vvdcR 3! 6ud bjc

oi.m , @PsY nPBFjY - mo cP.!n

PrEn d do @xon v ropro4 v xoj€v q mcB*H*pmkkq no@oj€N ! onp.Nr slkoH rccc'dr ipBmEE r.6vt e no B5'doj @{rcn!p'i"..; s *na mrc' *prqx*$ropffiuit { v*vmH Enoc ry6lm 360r o6n!pebe"!

rr! r0 6mxs mDq pybBdmo nryuna a!&'rlp. 8rtud id mjrNi c.dmr lte$lra vretrs iomjtr rununjr tx i. n*o cpao s o6a4ct!lri -.** *

"p"e"yl" *o a * np!rc Ercc .6RBpc!? r v*d'kxo je xuod@0 trtrloc

sp{Ron ro mjoj je rc iP{mo iptrt!*q r0@Fhslp{nHM awmeyMqje N s

ty6{mk no oorely oesF era a*on rlo$re rPBH.jc e @ p*xu Erytu' r'pnm '

,;*.yj. * y * r';; *-*.x pexo& Arc mr@rcnorc!o o@dcm ry6,*36si & l 6 & ' ; i P E ; ' y p m n j r c r u " - " * . m o n - " e c v n * l o , a u w c! $ i u , N R ' @ ' " . "

F ' F q ' -.d ' . - -*

"o " * tu.

" - - '

"*' t ' m J o f u m . \ g u i + g m , '

6opnau! e pirrcMarc o6p y

umsrunor *@dHne !pFE! c) lerDro* rcj. ,qptuno, Ho qers* !P{' psu

h f t o r $ i . , ' ! q J , . D s; * , " . - , . . . .F " ] r

€ io meo'oj BPanom utr ucrr Kounbr' hixo!

-,.".. "p-,,.-e

,*"u* *p. . no 44 rtxnurcj

B!{Roor !o6nu r,tr D6rtrr roji nDor$iM N3 rPo{4. Oa !pklammne+Bmjy&y6m{} rtr

H^NOMEHI Y3OI{HAEC'IJCITE IIlsf,IXTAJE

j.ro. orBEdthirrcrnlMo'rtr

H{v np$r tr!6$xqsoj r lsleo{Pait !06in { vNaEsi a dumrv

Pmqux l6mrkitrns Ipoe'!@ +!P 4c!rcmr

\ irss!\ n'uq a roj! rc no ojri !

oorurr ryqqun |utut1tl.tu &r,B'

o.ran nFoposs +uB'qi! lo.Mui drcj. d d mprxDiH rc emry.raitu'a

mrnm sie@ rc oPhd$nsi NrPc re "o#asodfrfl

srPnd i' oj 8r.!rGr trphtrro! !{'w4' I G|rft qo a rcy 0n rno{tsiflorN alcura . no$f{}e r Nn n.

xojn {rcy Hi: rlEm r Doq q! 130 $e m{ojt m N{o0v cv${e oaee, oPsr lommPv o

' opu{or) Bu.ty Fsopsrx oF ! nrr m trlory ortre lluTsq ol6lPr,qprutua 3e

66'aj'r ! 0m{ .pqlrsa rojr a 6F oPlup.jr t nc ot B'

'on rd{jkh' Fr$js' rnm! 4o

ommrlcu {rc4rNqn !! "e8jurc

iFrDjy no '1,4 rr4{om, yDd*oj 3a TqnrclcDorcarri a (np!, ' i{ uqiiq{r lpstrBu Do o#Nitj*rx draa $j. c€ 4{3yrr rc aq

yctrqa) rei{ cy nsrsnronso,tcror.Fssmr d{o,stlrco6.sc.

6irum"l*a coc&rm { lrErcrnK{ o6soc !c onq*pljy y 6!n{.r c'.H /l!rure. orloEma rda a ID{uo rrceptrN orrs$6 BBID r rrcLryNr* Kyns#. Hr trPonjaOnso'jcsr .Nfl& @rulc.c 'ru1 je ae@m morFfl o rpFol o@tri.

os'Ee'ics +dfs op4ciy $ erynlliy @!lpyrrso Bfrtu ro{rF

rqnEo r o{mrot*a o6,N! nD(@Eieotues lPqsbs!riudpqM {

4EaP@ u' OuREicRr Lwaalt

nymDoy d#arcnj*x eruo c! ucrcjc on r\.dh r umnir oores

YI OIIXAHCTUC|IE II3BEINTAJI

Evjv no Brxo@j kor sHojBrtrffi

06** id kpqkrs€ rcEyjy rt y '

B{oc xojtr E o6eacv@' ipkMd:oM trpotrk'Re noFseftrc o! ro% m eeeuy e0plq nopdnM 6eflcor' rcja 4ecnsr n'@ !o6rs womFruls! no u6fiy .'[€€r! FK,6rlDe, nDaoF ! p**o4 v c

$onrcrm psytu!& cp6dq P Fatr

e cp6rjs He 4qet. & e 'oP*xk{ m!p!n8,i n@4, Ddexor v ipflolsM i'pio!'E

M;iF!4 ry6M s €*i'* n@@

osqdk nopa Ra !o6rs c oEaqvBE {opFUhoB M@e vspb!nDoBmm. fi pu,re BM"v nop*&

6smR6 cE€ nr rcr*e mrc mjFptrs"e Ds.r.(;s Bmo .di'; ' !06'8 oudclflo!'*e o6ar@ e apBsdt !:".'"i@.;

";,s*"* p**. oa;re{' nop*xr rdpnxm"a e 'pB$iv ! 'i' o!6mFe

e-F.i.,rc pr+^ " "0.m

mF-, ' q6imm i repq {: xph a slk!*pd k o{f!Y n+!om. m nnobj|enxexoeF

"nrnorcmri4am x0j! n. rrBis o! pavnrlii

nopdn r Damo.r rcjn r! *Brc u pavnmE vsvcvjv nopo {r !so04.

rl2. 6Ec4.{'d! r. rrnos.r.

nopm t tun@nou addo,ew r @4rldd!.u4Puath 3awudu,

v*,wFnF c{M& xoir i! rp&e6tjy y PeBv6xus cp6dr.,qpvdno je

oo*;* api-*" o"w*'i * t.. o6.,6etvj. owjma $rvptro

r t r k . ; @ i " ; - ' F e t " ' , , ^ m r H M ' F H r ! & r s ! ! o r . r u6!n ma;srcdsixo6y--'mi rn i(M Aom{M

6Neroodt@a Dururt u jlrvLqd Nqora

laMoo je y o6!sk & rcMor 3tuu*A 1 , !q , t rn r . ,;nq' 'Ma J bls e ^-dr.e,iMdcher !D. q o '{o mr Tmorr rvB ) roia - 'T'.iv+ o ' p!h{i E udr'D

nopd rudjdd:norsoj€ r y o6iea r1rctr,lq i!6mqne n,nd.r:0 | 30 rcnou 4urr I lry By no otrmq y &rD. ftr

n 0 ! m j e k i r r . o . . D m € " a r

r.[ trrloHrr(ocp)30{i0d

o{EMi$ Enq'nj{ o nF\1$tr

noc,osn 'd, rn lpru'mjenro6riolsk | "lorNeu{je

o opsNrci BP

pu'rq.j! d! no'!D!t rd€ q{re rr. 'oc'ol{ro@!rc pdruo nrFruo,.66irroq I

o'4opNau{j€ sEy } q{o' p.'} r qrcq #j. loryrENs8{i 'r' e{ y o{BrcnjceN B*'! 'nns€ oi@{!aD

pean,y { @' rcn j! ) !a $, oias.osn Hrilaoicrojr{a { EjrePtu}ia r tr@c6cOfls*dt*of tseotuEea y cslq a 3!re, oi o prlti soifluy

" Nqaj! Pq,t6,,k q64L

4. nfEDrtAstsAqArsrxP^qvnoBoacrBEHrxnPoqErA

n p q q l q ! + N { o ] j . $ r n E 0 E j a I f t ] a o l p y 0 r c [ B t r I p 9 r s {'Psiomsk{, {oie nst !!,!(n m I

mu"Fau\ rcqlxerBtr { 6rsa4{Bno'jqa u!cuaj!. m.,

o{lsrs o{mrc{Fs\ aodn mF. c

\ 6u0! !$a rci! 4uodurjviirerL'lutre(oFrjeE{@3@4rq36o0 c sr"r y arcrdoj +{$!c{ !q 'uru

o6pa y! srepfl iu't. { dom $ioFna'trje crsooms. x.0DqqmMro

4ijaEe lspqunr. u'r.!. n Hdnrq'rjrar !E 06 rL!rex ,olru "e

^rjuE! ' porBvic

*o' $fai Btr!o!trolr4qirrrup!!!!r&d

'!Pc $ non ic m{uro na ie uBo !

3 onr ipordu ox.rPo$ D){o@rru,qP!ffim j! koro !!a 6{ !c i14iio Bnor

ftplooj u,tru$ noprxrmE on rF!{a, mDr{jcs! orql4 rP{Eu! 'po!i je. @f!rcr lr iPi{l ih {.

j 0 0 U 0 | y q E a a { P g ) r r j } h N 6 } ! ' b [ ' m n m ' N a P J [ o l o ! { g o r c l y ]{D r {{{{$ c$r

o4 4n'on oFslH.dcr* scrPyvryry4oM udMprthu rmaa @ouqe nryurs nDneByF trPdoekosn6oF oNqP3jyrl{x vma' nFnqn(r.

noqosb !d,rr{ir lpyrm j€ m o6qo@{ rR4,oprufj. o +dk{hoj B!iq& r rclr mmojr 3ustr{rc ryurE rn+dpMrunjc r @a * nps{qreeKyjc d *$krc!o!qm{e Dporc@. v Pf,y6nr$ cp6trjk Rc iomir

urodk rcn ryrc4f r nFlqje u6us.r1*c an{& n tre'*, tr.utaau{€ rpmrk,{Qop atrje R{ry

06 !{ie Moryhe nopxo lBPlrfl vwrnE ynpur lpyrrtr rpuk rpou4y pBrra q y uy,aj4r ! (@ e o!!u !a 4{mfl rcmjdj e kM0em 30!! y nosorrrr xtd i{drsy pyroonqD ,4punq Ercq r oeN orsamsjcru Beuqria olpu@rvrMkom roja jc, kd&FôqoFrj! tr lljkoprsflja r ftrp.e

5. npuorx or nPo!"Ar[ nPo!3BoIA, Poh vcnvrA

}"] OUHAHCIIJCKE O38EINTAJE

nprxorn o! eolaj! rpo88os r yo'ym

npnxou q n@aje pd6c s lomher @iu1

ocrAn{ rocnoBrx nPrxo,lx

,|'!oDrce N!yn, q4Tp*{re grcp ]j

srcpm' y, roja o6i!x! {ooprq e{.iR

.HA!A 3AIAAA X OCTAJN JUqHtr P^CXO!{

3i trcDtrorxoj'r*pMe

rFrrcu on,p.Mrf ,6 tr jy6ErP{( nrpu!

55.rd 7r 314

r0 ocTArff nocroBHu Prdo!!

rpou p{kvjq 4oomc4x tr lpyi'x r

'rpouKoM FtrFrFE(lj.

r. atrq^$c Jcr.x tP{xolu

ol|HAEC'rcK, PAcxoaxI

HANOMf, HE Y3 OXHAHCITJCICE I'3BENTAJE

13. ocrAnr nPrxoau

o6d{dq4 BP4RMT nmDmsH

nFG{B m@d@r 6Foj lmi yr.q DoEooDod @! rc igj! cv r,istt4 16r,6$, (6&1)

yr.n'!r y d.Mrr.p'jdm

(L.r,zt lll'9l_

-:!l L

rLA,onPEMA t HBECTnllosElE(PETsnff

(t) tr6 (re.t e)

4{9 Jajt6 rlss du !t4L r.41!210 l9!,!!!

HANOMEHE Y3 OIIIIAHCI{JCITE ruBETUTAJE

I?i),'SAECT'q'OSEffEXPETITUtrI

np{y:eic j. y rory

n!I9!Li

.l!!!rl!!!!

-t!!4r rqa

HANOMEHI Y3OfiHAIICIIJCITE'IIEEIIITAJT

.TsPo6yhfuj"nry-BDe xqsj.s np.Nm m!, | 4(

. rnp o6s6dsNo, n4d

, aEFlrjr s Pdldl c4e in.RM' nrpf

-]4!!11-

-J!sE-?!4

ocNtr M@!jd (x!u,*utrj.)

M*r: nsp'oxa6p.eocl'.urs

crdEA cPEACrs^ H^MElr[s^ nPoa Jn

.p4.ufd o6j@ 4trsB{ pus 4o4j.

L -:- -- --g

H IIOMEHE y3 OIiHAHCUJCT€ rcBEIUTAJA

norpfrBreqnoreBqlpss'xm[ndosBrcso!|tyiuy*r*'

cyrFjyre r ddps na*m4ianoamm'd'dd.Eoryy!.Uh!y!o6m

oorui Hossn! @4csB (c*os N tusfl. rrpiru)

kprmpoeE tr6jx@ sroikM iposrx eurMr(p6mpdH. sdscrFc iosjxtr&

ocrat{ ipnrc@+N O#dc4.n m'*,rr

--!!!!e-.4!{

2!, NAB TT AMtrBEA BPEMEEC

t

arHlpcKtr , !*ntt dwc,

ANOMf, T'f, Y3 OIIHAIICI'JCTE U,sBIIUTAJI

26, MOMdgE HA 'CNP^BTAMA 8PEAAOCAfi

clpyryi aoj.b. rm{ffr Hr !s 3 I.NEF 2014. mmFe npda mmr} q.trrpuKrFstreaA.o6 r utpdn xEpnF or ${r@ "rrD*

a.!i ntrldl. ddchs:

Aujce 4'q Pdyem cp6ijc

HER A I\YESTMINIIS CO., LTDBOIBO'IjAHCKA EAI,IXA AI HOBX C\I-

soclmE GENRLE BAN(A SRBUA- Kcbdi

or 374flkF m juoj adjn.cuojr e or t,713.160 o6N{irx 8r4i!

Bp0ja'u'i{

rxu{i! os,r rtf, 16rrrc cP6{i!

BorBori^ rcka BAHK^^)lHoBr c^4.

m!$! oqon' e oi Ltr3460 o6trori 'roi!orr?4 rslDJ Njonnj ar ir

!vroPoeHA rEtf, PBnc^rLA

rLrp$r*lxa ! ^dnrLj). rq ':5r0 xt

rru@{n F+s*ii r n6rsF! r'pue Puqsrrcas r M!"{idr{ oee! rcic t

".i,, "". * ,io"i*" ^p*o"t -,;"" ,3.rr

"* *-ts (pqlpd.a*s jr EIPUsF I '0r2

iSlle)

7.ait

B) (F|]N anyrcPo rAi [1{Mo

2t ,qvroPoqmoBBBE

aympd{i.xrp] l. or r!@on -o63asu!o&r6.idodoByokRmrlc$ rBm

M$ycj*yl'!!m!haarcpoci'x05'&5

A) rrmD!{'r nq|ri y &*sr

'borarsoj Psrere cp&j. "

Annd'. o6r3a no aNposu adrm F uadt:

6,/Jtup$8. nrr4. q Dpurosr - 05r6stu

rql'. eci. amrsrj!o !@mfl

d^NOMEHE Y3OIII{AIICI{JCr(E'BBEINTAJE

B) 06r!6! tro ocoDy 6{Erd.4{r mrrr

Mry,6r4in qludn O{rc@u

ysylNy {'ud. rbqt @:

Ao.rch. d6uer do rympoenr xapdda q srlMrj. dqetu:

o6a* m odoBv dR*sFbr 'tuEr tr m,e "oF;i&i!';o ldep o 4rucrimr n{{4 d "uNrcEd, 4i4 s'bif,

TdyMlM.haoposlxlpuxnllnrgm

*FtuFsEnp je or sp{idrn - dtuHru.

ocffi iplNpo$ d6sre - 6.!Mda

/

.Asrcijia o srtd!iin$ @ij! t! ' l

'Doa hrs ir &q0d GwfN)'B&sh€l1r BNcred (qwqe')

..sai{t cc rc€L hok $bij! r d BqFn.sri* cq<i ed $bta a d Dqrd'

..soocrft'cn 6ds6lr!d.tu4rud

nonpr (3 r . r r . : o r r u e 474 .36 rxe nF)o inoc .6{'{rr I oorryFelvhs' nrrvmlsn rci lossajv r Fdak no ' rcrht

kp!6oqo& rro' trlc or rrdnN(;rm!o{i. $D-i" u qqrcfl .apyu orN. r rsocr o! 6 L 430 rm.lrHpr rcj. [email protected] no rFF ,0 r3 ' olsflc I -oroEolr ror

xr! EpN reir trei! lo.nsalr ro 4!F 20r r'ruwc

m*v ' sojtrv ip{!. u 3doEDr !P{o!v anuo{e . i rNo@u!j{ m

IIAIIOMEHE YIOfi{AHCIIJCXE'3BEIIITAJI

Gm rrmb!.s,. 0686. - 'silnuiocm. rpmb!.w. Amc'{j*e o6$s € qsc Ha rutjMnry itu5.akNdj' y hK.y d ,00.000 sldsrp4 @ur $ @soj l4y6ac cp6rj. y nEq q

5r,!.@6rI

npiMrM !ffi j lcidr "

myuxjeadF.sr{4 noffii dper ixo

qdt.l'l]@.@4!uD6r{m

oDABEIE tro oc{oBv r!!{ Ir ocrlntx r BElx nPxxoA^ l'l IIAcrBsa

--t!!!|JI.!!!!

IIANOMXHI y3 OTJIHAHCEJCITE U3BEIIITAJE

3,r, ,[Ertr3E xFcEB!

cpqBr ryp.d' a lsBc yr4in m 4y&s4crcd rlmry rs3!,iparrs ldBrrx noqt! 6d,r* m

,{r*4*14

5 8

J,l;,

-

ljtAn^NC CtAthA - xd/)cdu qoalort DHa aa{ 2Ll .aL. 204. rcaiH.

sn *x;:i"' i;!F"

ulrmsm {1

r !!EACI9! PS9l qq

JO t"92)\5551

*li,',8J, .:r,r***';!ii,::i , .-- "*-. 1& | 8l:l

,1.2,!t 2 [email protected]!t @.617q/ 9JJ 241451

L .i@.{!PEAm^ HA,rEsEHp nPoa,rqi.4A.1E!i!!!!!!qj !!r4!lzEr!I44!TffioPo.HA norPMfBAba niAcMAr h

ll !a' !n"rrq;,qr;.qrrr qtr;ttl |l' ti I s59 4Atr l'otq-i:-l , "",,,,,"."":,":- ."".-.- tit Lq ,L03. (

.E J. 4- J.;" "'""."'

-9'.Je

) 13:'':-111]1|o9{d4u:4+jlircrcerc-''|:lL|.!1Q!'Jd)-'l!:\':.t

l?t.x 13L,9 6i5i8{ol qr86

d)acl

'i!11!3O'L8d

L9q3

_6AVffiPEJEPBucs[troBABErE

+itr,#&#'Hfrlrenmr'ruouuuwn

VH@AN"Ao6uLrhnoffiPEAiqroBAHh r 6rurno

rPl!lt!oa q!E!!q.rL Itrmw*pounr

5$::l!6

T

tl ]{'"@"'"

?o6a.!rc({q4!c+!!!i!!!o!!!{!oEsiq ,q

a(r(e'@.@_,,a'@""""4l4jP49rj!!]c!4p!c4]:]Er4:!n

IUJE410+ 1X31]asl rla..rr,. U)3./

s&J<E

0€a

4)

6lltlaHc vcnExAy nepaoay oaal al ao-al oJ

La'ca4D9o6ovu

alq de

T

1,ai& 2oj a!6)! nocnoB|! nPrxoaq?o 6 64) A.va).3

i' tuarrsjvIa1la" " .:" .,5

; l; .-*-,.,"" " t45

-'o-, I L 28'tca94i

o\.1

an t96 )r,91

2)1.

onoPEr4BA6a: r j4a:5 :,!a: ? ?lsl l l

I

+x. iEro !@1M

-nPf

nasA M|lffi

'ffil#**o:r-,.*"**,u^

T

lr^-

-,--

.1

f+'*

6 4 La its leEglsf+?nqrFlsaArc 4aoiprEP:n{eFtu4e

LL- ,T.,.tp: -J.u1<.Lrr

tni.ry".@

r43BELrlrrJ o roKoB!1MA roroa4ae - 'o'"tu'cy.'nttu\ nepvoay oaot ol a.3L:9:L2oA. rcaaHe

?t'?: l:tnulL2

6e4J}Y

.,. I

nprr!8r rcrcureN afre{q'{43{,FE3rr Ao:)

+6 2J1

sq

a6!, b(6 6.qA

I3:1

4a !

498.5

ta.tYIO1l,l

*:u-;c

l

+;!i!1'1.;

IN

5:l

l"gF

HAnO]1rHr vr (orco]MnoBA

l. ocHns^r6x ! rlDnaTrrocr

DcLrntr riq'Fr6r! !u su

{r! !tu Fu rlriprr i+uE a P

r$d tKnDU! rojals

q$u! 4 nso j! ilurc !,iimjfti ri u!L!u.Fur!tu !0!,tr\,fr 4!Pr{pi

',rbF rr o! ru{ s (qi'

'jo\,. JUs!rh!:Jr$i I mfl r!, -f' 4 Mx_ l! 'o6 !rEnilu{j! lPr\!o|o r\drr,!or \ i.. n$!.0rrr Pqr! rluj

G. rr!r:ld. i! ' Potrtrru !e {4 rr.r!

i iro! drr srr ort pu(Lp{fj.. L

r rlr:00e iirsi! i rlir idr l! oPlr

tr![e'0ojd)9]uL!]r.to!R'!trL

,!. rntlr tr os .Pj

PIrtrrr-rAuB.,v KoHco,'IU-40BAHrx

hr.rcio{ iiqotrtrl(tr{ ck' nir Lr!i!olrrr tro' orir@a r !',tni d!.t. B{rurLo!|rh 114

^ 4 rtuu anlcir{if ri -[ha{ ! rP JTr.). r N rqq!r! Bki ni!

ibnsLq ! no' p.,u c rcllo.udirf Bqroji n{r !rc{ lsr aEoaj

ooNdj.{, aio rjL !ror\ 4r.!rMqrjrfldouL !! m,!N. 4{a!u ! rr \ ri! rai'ir !i r,) lrtrerur 'N'\!i!

(^tr uP)'

r6ru! i n car'0 rei! Lf Ni! !u a !!rrra6$t i(!n i \

ir '.{' r qrtrF4

' r\ rscL'!ji

eni I f{tr}i6u ' r:4 r P' 6p 16 or: ir t:06

!rlo6,N}]lellleEôU!I{ri

"-"" "";", *-, -.-,"-', i rpod'$ou'o! Nrr {!! tun

! m.D;n; . Fr ,@4 'lricrice\ ,}.unn ioNDr. \llivhDol'

Mtir nroics ! urlr L! tt{ orq!!!or,-, -*.-l u<or l, -",,rr."

D8slNNrrserc o) an f oltot;-:.,,""" r{*.,".). ! ê.", "nr! F '!!( '.ti rt'r.rl( cNr ' 1 \k rrcfN$d ) I!.t1!.r! r ) c.,r*6q$L

r rr{aPx-rjcKI Nlroi{r! o. I rld

3 !f 4o6storo!!roo LrFq

D c'D6oi&3onIooJ ^,'1..!N

r5 Ioo lnrapliq,L.FiB!iju Pq,\d!n(,ru

i! rrl! !6r$d'!!

-T{.^P" 4-q., nnrcT

HAnOv EHf vr (orcoifinoRA

!) ' . ' oh,'p.o'' l

rrp o\. ir{ro}! ! tl,,r!, r'lN n

qoL trinrau r MP. I rrirrBm+. iro'{lsD }}!uri'j{_ r,r Lo L oqcr{u\u Nr i oflald^

ou^ o{ dor!$\

otr di Js{ElcuaiLi Lh{4.rrmra!ru{ I ck! njHr }a') r }P! '16,

ru{cp6 L '.

nr! NiLa q{ry rlia r rqru

crjt F,rr Llr\ ff|li. i o r:0Lr o' I u I DLderkr tj

+rikd'l*! L rcFry{ uiou0iie roj. rF6ljt plr+@tro,prrr I ouor'\ c!,uo,r*1ro}./rp! L F le 4oDû ! ohuotK Nq! !!

nPEriFn 3H^qAJtlux PAqvtsoBoacrtIlInx nolruru(^

ro Ds4soj lNrclo ,d!rur! '

!r rlr m! 'NUL ion h. ct

'r'{v tr 4!.nii!jr Erec! qLL !! 16, !J n fo6'r P!6r ! lrp

n[ro]! u rpulie arEq,u { sri !. 4' ! lii Ex! !t P6! !t t\ sr ! str! q &siNl

o G,4r e\,ri. r$lLilyx !LU' r !!

H^nov fl rr B (oHco,rx,4oBn

oqu{L\ ! '!#{rq{s,:0

q'l

nar4' ' r|ttarout irlrrddDu ir tv q.oh a {Po n Nr {tr !. qr \c !-,p,'i".,i^",." 4",-.".,.i6n r iirirbJl! su,ii Ll orrDLooiJlu \L!\ejlJ rorri- ,r !io

.F,!]r i. i !6u,!r trl

rn$r ' wo,r i Non\ (

!u, fto. r rLFrlrr n Rc!, reiLi ! p! ior ' !c!qr ! ion\ !! rq

$.tr rr M nrriri !4 '!

r( FU! I, riu, "r, " ",.jn*' ', ",, j,. '

. ";. - r0% *.....' ' aE ', ,Np!$Di 6!D,$, *irc!,!eri r(rt&

r! .|6! ! N. Dcrnrb! i e trorc!tr

rilrr! u!. $ru 'r

{,r r ! @Frir *v !! oL! 1 r)i{

6sqLi I 6Lur{ '!r ! .No( 6

HôoM!tr8 ]:r t{or rcor'rxloBA

r'4iL0r!. pulo rd tr sn{ tro

*rJx}.Dolt!o]!6q]fc|lqa

o6reljr I6'!'tr r !!D r.r. tr tr!"!

!6]\]'lirii..N&i|'ou['F']ntr!lpquP)ru!jcsL

ofmpe,! 'aiurur\ L poNnn i4xc. i ! &i! DfFtr{re ocqi

610 !1. $. s$ilr.prir '! M{rc !

rF{E!{ trprr n orflu\ (.8!r!Diors srfuj riur0! ! .l

'Fluo !{nicN u.' x Ierf(ao '0{ LcruPUi fs')N! d,j,r1

Lroj !r!r q r,.u'!D a'c sFU,,!,pq,G oE s

, Irie rotrvoq{q ! urtri o! rrra!!!!!rrs a

qoj!\ruu!!, i @rs!'rflru!!,

trnN rc\reL'j!. !! 'rqi Lc!! ) €sv uir !c 4q ulL !! trri!! odF.\{,!!r,B!rii. nmqu rurlR lar i ldtr'j'iI) {ar\ qI

U1flO\rrHr vr Norrco-r ts,'lo3is E

Nrr qrr !r,r n,rrtr rtr!n4L!!uii

tso! L Li!f !! i !r rajn n |,l! lrpr

HcHPs'ue,mcpoj.H tr ufsr

L ! 'I( ' D reii' .rG. p! !' I I rs

n.r 4\,!(on.r! LrLfrnNo

p!€ i[rre'oi fr] rir !. oif 'r!!'N

!il.ruouri\4!.LdL

r )!Ljr! i! P.!f $ob! ',! {!.fdr$L\rM 'r !,r\i,, !lL!)

Lriwr rL !prh, n',$ r0,ri',^tr

ri!if flun ! I !,1!' r!r !r !, ! r rs+ul

r r n@r io Fr!nr Fr Nr!!L 1.. Jrqro!

no I n iL'i F,r !r rNj.{, tu ! rr

6! u,! "

\J \!:i'LN \,nf!. \ fisN! uDr ( n\i !! 0{trf!r i{ ro ii: i. )r ! ! $uioi! i L !

H^!OMEHE v3 XOr ICOI{loBrtll

ntrr' !! roc{driin so +{&r!!c{ rutr ! s$r .Irijor!i IrLr-i!$!. nE,o!! r , riLtrtoj lLpr c

,;-;.-.".,+,',,*,,""^.!'+ur.soq,{u*'rum

r!*-(sN *q. ' oc )hru'n cr llrpcNr H. FF IDU'm. no trrfr. Tr! rru{

,...i " 4"; "*$',.a"6c! N '6otroi

!pd'BN1f,,""i,-. --,**,' {' k iro! !! ri{ahlu'q!p!r o$ ,l]o6u, tr r r6N trlii DoD{ or! r or$Lo. O{ {!.'(i! I rrserruart

'lq(rtr! tr!r6j!.!\ o !{ry

yNu*,h. Nrr€PnFrRe nNoB'm

"1."'..,"."-*,-*"r $si '!

roi! '

q 4 rq ' ou(. i r!r!

I$ic!r'!s'llFl'dNlD'(9$.u1]!!jq{I'C

tir!i0,\rN !rnrrjesoots

(!tr'iru! relo 'a,{'!c ' sur

;^ *""n"., D, ".i" ** "" 's.lm t6; i,-,';i"*a ' q"-".r"

,i. inr &itr sroor!

ilotru,ooj ,Nrouri rclsL! rdl\ frosuF$!''6{ erv!u!!!

"rxr'^r' A.t., rllrPoT

ts{NO\ITH' YT NOHCOJXIOBA

oo )ru0lPsr o !,, m ni.(o\ orr c! ' l{ )ir r

4.$ii! olo!Fi) uo6!!en i F\olur ! ! * r!!j,\ie j 6ra!!'!n0!!m!rnrfl

rlerflri! iar4, +r $!{ !r qquu! ! t o ! 'q!{^ o6oor N ! ,! 4c4 ) Dall

u U uLi(oL.petr-&mnQtr 6' q4rc6,!e!

o d ! !a.FfiJ r !,,{{, oi N !6iar r su! frpil 1tu rili !

Qr ! or!fl\.i!.r!,ur, 0r, !c e I

Nlrle o6sc! F!!u]i.6 \ lmn {

11{s,, rt,,trtsLLlRrrrooDin!rqqiir l.Jril')ll

Por! r o6ii{nli eb!i'! 0'uilrL

LP!!r I r Fic {t ' o! q

m-rco! 4.! oBimc! '! u6JU t f! f!.n rv!f ol!N{utr\ oP.L or!

o.natu i 4\n4 4\M,:rt tN I L 1a.' q&o!r!r L\riDlq aN!a4 irqo! qL! o! !!

a!!! !f \ff! !r rp!!$ rtis

tr rrur Epr\nN ( 'pleroj

N'o8,. r!.br r!6@' ! 4ctre Ei . I roi! n rd! u

! D'!!r f i nFiii 'i 4uiolr 3! !ot$m iN.! j

' e oiremFn qu 4trs ! or0' t

3.r:. otrrrtro'j.R!rrsp!ro'rr

"r rAP"A.!.,nlPor

HAnOM!HE v3 lroHCOnr!OB^

r{e ql$ L ref,rs$B!!Nl.rritrau'nnl

.rxdturi!!i'l

afr n! ,Jjr {o w ruN4 ' tr tur

'

trrr,!aAoNi r!{'urc 4urc! I

06@!! ro &.tr(sE rcarjjr !! r '

Y'.Mxa 4vuuoi.r (\adB!

nrRu I roj.creKn{q\ deprr io tlliuut.r moN au{ qolrê, ,r r '}cr 4rrorr

l or c rr 4)brnqrqr No,B!.r!.\,\j\M q${s! !t osqo! rcruq ids'!uo!! dN orcric(sr oi\r! 06cF LMLr!iur\eFu\!i.

nuq !+ {{fj.r! ro Frua&

rl ridF( rr! $G ri{u,!{(tr! L

sll i! riorlNro,b ulr rrsur mjerr{t{ o !!kde(onol lorodr i).il( er 1!er r.ron mF4!:r

a tl,' e, ui lrr sresur (u rio !'o(]\itri eFi!&Bllrrl

!!r' r eteFlerr ew{r.'o'\ o o'qctr! qenGa

r i. cnniq-qM Drn(rr iport,

{c .! m o ,roorqalor 3FI o{ , : , ie . qer ro!': r r'

!!r! k 4.i ou! rfo L's! iNri!

rhfl oMEUI r ] {ofl coJrur:roB^nx

e trlrf\ 6!a,s {e!,! Fjr|ucnuii} io,+, r}N arln L I J ir.,k,L! ,u,,, j..'!.Lrri { M. nn, L Laf

nfEr,'r[l ]r rAqAJr rrix PAqvr ro0(]!aTBU rrx nPouarA

lFurrntri! (o,omoeur 4!!!o!!o\ !rcou!rrr iri\ !o.m k

!.,!c!, !.o, a!u&eu4{d(4!!1\!!Quj! !1o ps!tru{eqotrr{ouuiN. !j !! u!,!,! r! o!,t!sr! ! o!a! f\ Lr!!}riir\x

r:. arop'druqx n c'om $mt,'ir.u"j.

Fi!'.J !f.''{!

rilrlo qrrere or qFr! rlrmi

i,. JiLrr €o , Bns pd{o,!u!,

"rrr4P" A.!., nxPoT

!^noMrHr v3 I(oHcoJrxaoB^

)Nnl! ' Fos! PlroD fop6!

rsonN rr4I mrBrisr!11( ! 'rrac,rr

o 6)It! IPrre&!. m uDi! !: iri! NNn!J ,r"**' ) ,1,..'

"t.*' r!$ Ftp{au n mi! t 6m

! r! oi.u! { ' {lo i ul! ! 401

rooft n fti\ Lo!rcj! 4r Ne 4fuot iHllq$irrc '

r! !rrl! or r!mio !u,. qf,irc

;-.-""j|l**].mnN']$".DrcaroB!+{[rij.flll[3!l

i. nrtrxotlx oa nFonArE nPoullJojlA, PoEA x vciv.^

@!p f.1tu! +{ re{ !s\ mlle'tr nm n Nc E! , d ojrr uau I rnNqa\ drmFi)h!\ !din! {ol, 16or orr onFirh ^ $oin ! @e' Gnqr

3; o!B6e M@!irhr. Irp{rrb! jL

$ "";- '" Rtoi nFIntr -"", !ido!'sup'!r"!oP!!ui"o!'

64jt \\\flrr 'Po!N.r.r !

'r!'!Li. rAuict^

i(F$r\un { ' Po,rf q oDi\ | jr \

HAIIOMtrNI Y ] tioIICOJTnalOBAHT, 'I'fi UAHCIU( KE I1]BEII!TAJI

h,, ou ltrptj.r, riti\41! 4vmm

16115j) 14 c:rj

rr tr.ptro/ F,j, ( *Bpu$x

!06r (.!jir!tr) rf!onopsnmLr

lrqr1r-?l

(r00)

r !!ti!t(r

12

n^noNtrr |l] r:l rouconx{oBAHE ol hrrc'rrcrE x?RE rxTAJtr

outr.r ulqapwqjt ho r. tuaa.u!

tr{qe,cPrFnD,!n.r'5r

ipdB! m?jiar ), a4 4r{ rriD rpeir a M r,{d a!x!.iy

nr{o.t !r i lj76 rr nF tr, 6110 \!0 20 I rcinHa 2 er2 rr:nr.tr{r.pi)

i o.T{.Irnoa r,,RHI nP t\ottr

olk dt +,8! \, rie,nr,ri

TPnn|to|x J\| \]l^' H \FH\I\ }AfAllA ll

rFurcurN'L !!! lneFtrj.r

ocl A"ru rrx!Hff PAcxolr!

rr tr.pror kuj' rL !nprrBa

,slt

31rotrtrtrr Koj!.lrBpruro

t3

HAnOMEnf, yr IIOHCO.JIjIO

olrp.M rc' oi'nrk ] ncM| 'jy6nmp3e

mipuc

IPOUK.isr rNOrr rûu rF x

ocrAnn nociosHx Prcxoa!

Tp0uko*, rp.Nrraofl ltp,,,:

oiM{ O0aHcil.ni !otrxon{

r' o.pk.r Koj' r.n8pur|,

]z tr.rro! (ojl E rBPUesr

- lta

IrAIrOl[nr y] (oHco,[nloB4HE

o,1l]4Hcx''cXII PAc\oAx

orlll^]rcrlJcl{f xtsExrTalf,

ofstr4GlitN' P.qolf

r! nrp,or (ojn e rBpus'e

!.6ntrr orryonqc i.rosNL irpri{ao6r, or npoltg rqcuia ! kr0ruyA06 i0 or npoiajc lircpri.D

Iab{E,e ncnpdk spllrccr,)

lNs,rrsnuiyorllmer{rstrftsi lH,iNesiI)!p,ixo!r r vqmiLrab '!re!rc.u

'rpn{orr ory.n ainmsi so.xiocrn 3auxa

npL*dr olr(uriL nan spelko.rL norp?xre&

.y6ror.1 rporai. oq{o!,,m qej.i

.y6nui !!,Fiarc lrrtpLtua

omK m.rdxras I brchre K rpft( sr{rcdoPrcrorn u!c$?hhu,i rp€lrod, rdnna

noeh'E rcnpm 'e!tr fnrce ofurc mmjrB

tc!!-

x0 tslluo)

15

I IANOMEH E Y3 ITOHCOIXAORA

drcrc !!Pror. fo , r!r4c ,$

cri!! i j!'y62rri{ rcdr.

!rll I ::l

lra -.9r1?:! -

r!9!. r?Lrll

16

H4nO! tH E vr (OHcoi rôBA

rFl{ n L! | ( Eo' 'trirL \^!i i

iTrrAP"i.!., nxPoT

H^noNrrua v3 r(orco,lnaoB^

Hiu rFlpu(n! o6jlFea ! qr6pi!tu! {D I oqoj{ !L!NE Nuu!to,.lti i rorrr o(P!x{s&d &

'ronrl F+! c' sPirl r{orFB\,,1, 6.sP! !!$ 6

imnr$il aonf{liur! I )'r0o rr

nrr (DuN E h!s'i qN qd Ed\i.lrs$gselhdEft obh). oB{tl,\P'

'6'017slLi|lnna('nnj! Br,)

rru r@i$o r1u^ NrrnrlcH \ [email protected] .Nl r6r0/i !ues! ..irs$$!f K!o'6Fj33?0(orhp! r.o!,.FeDiqrlronno'PNo]tro

q'i! llqDsou 'n*cttu d,cBor 4su r. lioFpo' o

1i0,o]r.rsotmldrhr!q!,o,oxlllorc\oa$rcvr(r!!retro

I udr' $D o6ictrft Ip!! . !! r

j'auhq | \uunq.D 'ld)dr

\ bw ! \nrlj

,'lPr ry rrlpl ' r 'iro{o!!e

&$o' r

13

IAnoirlDHr vr (oHcorlitaoBA

(,111!t

o'!u w turdM { ' r' jcM ore\{u

nlou I F{rHi y !0aioj Blj !

HîoMEHE v3 {OHCO"IIIjIIOBA

4 'j. o oP! u s8ri4k"{ !rus'!

ror.r r^ror n ) BHI\Ho.rrl

.-p!! rF.nuictroP. rdrl Iu o! ! trupu, i ipnta on qctud

' . I

^rc .n oo'trLP! ')6uN

cp6rie

BorBort!rc[\E^rr$ AITLoBH crn

.rr3 a:rL :r5 16r

Li!3.16!I '00% r1?l!!

.! or r rrsr6o !.r!q^ aNrileM i!B!lNrnfl o!r7r+ DFioient ituLil

6P'j

^ns c0 +u! Pqr nutu cFrj.

P. rirH o 4! !, nro

Boisoh^r(d BlHu rrL loRrc^/l

20

v3 r{otscorIrIoBAtst oxllArrc

r r!.160

/rr.F' !rpr 'l!

0t{Liretr 6!q'rtr.)6suu

' o oc Fo, {,,rn*rqo fl!!n1

$roNrtrrru' r nHtrritr'bv

Plltd'trcuPuu rEtn M nE\r

r11 :!q

21

NANOMEH E Y] XOI ICONtrAOBA

rrNiliJrjc. ! !i!u) r rslPo' J

ru{o tr! uEauljc(riqrir! Niil $rD!!r(PiFoD rc!lrer{qirnoo{ (cur$1iuLi, \{{\i!r leaN lotrPlldrca +nc' sl*n\ oiJ !e! (D$1 s$! e .orslec rdior $tr lvri L I

rcr{ I 'rad {r ' !roi !M

Eli\ L{lme4\! L$d] msl oFe+!o \h8!LL 4err{j r!. B!!hi oqJ

rlrLe $np! jr n s,ai '!rui rr rloiLi \!s ! !Eu4{'!!mur1

rH. _:!l!-

n *0 !!M

ult_tst rs't4

22

HAnoMrHr vr I{oI|co,rxAoBAHE

,1@ dL !6sB ro rl opoc $v rap4F!! or

u) o6rDe. no (ro!y anE'Eo!cror13fl r

f6'4'\ I'ilnt Dtenql Qo

!EL@@^nNit!4

6is'G!c i ii,!rd!

'saMhbi !i !c4r!d (!rN'mD)"B!tr1hr$ !.q Bc4rtd (lN.Fr )

. solid! GMr Md s6iti ! d &o,Bd

23

HÎIOMEHE Y3 ITOHCOJI'-qOBATIT IDXHAHCTJC([ X}I}EIXTAJE

..$cr't Goqd e* sd'l 1i seFd r!Lvrflor.t$dqNLo

..n\ dc caivr ho[ ibij{ I d 8(sr'

6!'rs { oq'rpr:i)MNrPrsoDm koiL!0d qoij E rdrfro ' oi4!c

(FRororc uprrj. 0r sDcir(n!Kp! rcFN vPrj. on {q!€! .

muP! & t nei€Bly no q. r 20 rr L ojn !!

ok rrrreP{rc +i{*$icr! o6s.+r s'q r I $, ocr oi :o 000 s'

oaqat" o@. ' ^ {srri o dikri.I i3'{n r0r4

H^noMEHE v3 mHco,'IlrloRAHr

otuls. rs. ' 4rn$ Nlr €

L !!11

25

.TXrAP" A,I.,nt{POr

H4no!1EHL ! r roH(o,rtiloBAHL.*^",, "

* r-' t';r14. aEBn3xut(vPcf,Btr

cFnu kypdi! 3r ^dBq

Fptex" m Mc!r5&!dp.xodnp.pacFnsssliro3x(tri!6traGqsbrylrnpe,3anojq{('tr*Hesarcv6u{d'd4n

?M

26

Documents

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA PERIOD JANUAR – …...prakti no najve i deo prvog kvartala. I pored takvih okolnosti koje nisu išle na ruku, loše tržišne konjukture i slabe kupovne