RIMSKI UGOVORI 1957–2017.

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Specijalni dodatakpovodom 60 godina od

osnivanja Evropske unije

RIMSKI UGOVORI 1957-2017.

Izvestilac Evropskog parlamenta zaSrbiju specijalno za Danas povodom 60 godina Rimskih ugovora

DejvidMekalister:Rimskiugovori – trijumfrealisti~nogpristupaIZGRADNJIEU

U specijalnom dodatku o godi{njici potpisivanja

Rimskih ugovora govore i pi{u

Naslovna strana italijanskog dnevnika Il Tempo od 26. marta 1957. s izve{tajem o potpisivanjuugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice

ministarka Jadranka Joksimovi},ambasadori Nema~ke, Italije,

Belgije, Francuske i Holandije,eksperti i analiti~ari

SUBOTA / NEDELJA, 24–25. MART 2017.

DANAS I SUBOTA / NEDELJA, 24–25. MART 2017. 3RIMSKI UGOVORI 1957–2017. SUBOTA / NEDELJA, 24–25. MART 2017. I DANAS2 RIMSKI UGOVORI 1957–2017.

Jadranka Joksimovi} za Danas

DEMOKRATIJEME\USOBNO NE RATUJU

Nastanak evropskih zajednica zaklju~ivanjemugovora iz Pariza (1951) i Rima (1957) u~vrstio jemir na tlu svojih ~lanica u kontinuitetu – najdu`i dosada u Evropi, a od Vestfalskog mira do danas. Timeje stvoren mir bez presedana me|u svim dr`avamakoje su spremne da udru`uju resurse zarad op{tegdobra svojih gra|ana. Na~ela pod kojima je kasnijeutemeljena EU kao politi~ka i vrednosna zajednica,

pokazale su da„demokratijeme|usobno ne ratuju“.

To je rezultat za kojise vredi boriti i koji bitrebalo sa~uvati. A on jetakav da je EU danasnajve}e tr`i{te, ali i deosveta u kome senajkvalitetnije i najbolje`ivi. Sve su to motivi kojidanas presudno uti~una politiku ~iji sam deo ikoju predvodi premijerAleksandar Vu~i}. Kadapredla`emo ipromovi{emoregionalnu saradnju

insistiramo na zajedni~kim projektima i pomeranjugranica ekonomske saradnje u pravcu u kojem sesvojevremeno kretala Evropska ekonomskazajednica – Rim 1957. godine. Kada govorimo opotrebi da sa~uvamo stabilnost, na umu imamopreduslove za prosperitet svih gra|ana koji `ive una{em regionu. Istorijski jubileji, poput ovoga, tu suda nas podsete koliko su se stvari promenile nabolje, ali i da nas odu~e od gre{aka koje su kreiralenestabilnosti i krize u Evropi.

Autorka je ministarka za evropskeintegracije u Vladi Srbije

Da nema Unije trebalo bi e odmah

Rimski ugovori su 25. marta 1957.godine u Rimu potpisale Belgija,Nema~ka, Francuska, Italija,Luksemburg i Holandija. Potpisnice sutime osnovale Evropsku ekonomskuzajednicu (EEZ) i Evropsku zajednicu zaatomsku energiju (EURATOM). Kasnijesu sa novim ~lanicama dogovorileslobodan protok roba, usluga, ljudi ikapitala, zajedni~ku trgovinsku politikukao i osnivanje evropskih institucija,jednom re~ju – sve ono {to danassmatramo da se podrazumeva.

Hajde da se upustimo u misaonieksperiment i da zamislimo da Rimskiugovori nisu potpisani. Dakle, ne bi biloni Evropske unije. Kako bi Evropadanas izgledala? Da}u nekolikoprakti~nih primera: Ne bi bilo evra. Nacelom kontinentu bi se gra|ani mu~ilida menjaju razli~ite valute, do{lo bi dovalutnih turbulencija. Gra|ani ne bimogli tako lako da ive i rade u drugimzemljama, ve} bi prvo morali da zavr{ekomplikovane administrativnepostupke. Ljudi ne bi mogli ni slobodnoda putuju, ve} bi morali na svakomgrani~nom prelazu da poka`u svojpaso{. I ne bi postojalo zajedni~ko

tr`i{te – roba bi samim tim bila skupljaza potro{a~e, a zemlje ne bi mogle dasklope znatno povoljnije me|unarodnetrgovinske aran`mane koje imomogu}ava najve}e unutra{nje tr`i{teod 500 miliona gra|ana.

Me|utim, Evropska unija je vi{e odzajedni~kog tr i{ta: ona je zajednica mira.Delimo iste vrednosti kao {to su vladavinaprava, demokratija, sloboda izra`avanjami{ljenja i ljudska prava. To su vrednostiza koje se zala`emo {irom sveta.

Danas, 60 godina nakon potpisivanjaRimskih ugovora, svi smo svesni damirna i prosperitetna Evropska unijarazli~itih naroda nije savr{ena. I onapre`ivljava krize. Ekonomska ifinansijska kriza zadala je duboke ranekoje jo{ nisu zacelile. Talas stotinahiljada izbeglica i migranata koji se slivau Evropu razotkrio je da se ne radi samoo razli~itim stavovima. Mnogi gra|anisu zabrinuti zbog sve ve}e globalizacije ipitaju se da li }e odluke na evropskomnivou sa~uvati njihovu ekonomskusigurnost. ak su i mir i bezbednost uEvropi dovedeni u pitanje, kad samopomislimo na konflikt u isto~noj

Ukrajini i stravi~ne teroristi~ke napade.Odluka Britanaca za izlazak iz Evropskeunije je svugde u Evropi izazvala`aljenje. To jeste duboki rez.

No, {ta je re{enje? Ispo{tovatizaostav{tinu iz Rima, ~ine}i Evropskuuniju boljom i sna`nijom. Duboko samuveren – da nema Evropske unije – mibismo je morali momentalno izmisliti!Velike izazove na{eg doba – opstanak uglobalizovanom svetu, politiku za{titeklime i energetsku politiku, pitanjame|unarodne ekonomije i trgovine –mo`emo samo zajedno da re{imo. U dana{njem svetu nijedna ~lanicaEvropske unije, ni najve}a, ne bi bilatoliko uspe{na koliko to mo`e bitiEvropska unija kao jaka i solidarnazajednica. Nesporno je da Evropskaunija mora da se reformi{e, kako biimala jo{ bolju unutra{nju i spoljnubezbednost, uspe{niju migracionupolitiku i jo{ efikasniju ekonomskupolitiku, i da pri tom jo{ vi{e vodira~una o potrebama svojih gra|ana.

Budu}ih 27 ~lanica Unije tu diskusijuve} vodi, i to i danas u Rimu. Uverensam da }e Evropska unije izi}i iz tediskusije jo{ sna`nija i ja~a. Uz to elimoda Srbija bude deo te zajednice. Ube|ensam da je to dobitak i za Srbiju, i zaregion, i za Evropsku uniju i zaNema~ku i da }emo zajedno biti jo{uspe{niji! Put ne}e uvek biti lak, alivredi njime nastaviti, onako kako se ve}danas isplati za gra|ane Evropske unije{to su deo te Unije.

U tom duhu elim Evropskoj

SPEC

IJA

LNO

ZAD

AN

AS

A k s e l

DITMAN

Budu}ih 27 ~lanica Unije tu diskusijuve} vodi, i to i danas u Rimu. Uverensam da }e Evropska unije izi}i iz tediskusije jo{ sna`nija i ja~a. Uz to`elimo da Srbija bude deo tezajednice. Ube|en sam da jeto dobitak i za Srbiju, i zaregion, i za Evropsku unijui za Nema~ku i da }emozajedno biti jo{uspe{niji! Put ne}euvek biti lak, alivredi njimenastaviti, onakokako se ve} danasisplati za gra|aneEvropske unije.

Aksel Ditman

“

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

IZMISLITIDvadesetpetog marta 1957. naistorijskom brdu Kapitol u Rimupotpisana su dva ugovora koja su dala`ivot Evropskoj ekonomskoj zajednici iEvropskoj zajednici za atomsku energiju(Euratom): Rimski ugovori. Potpisniciovog istorijskog sporazuma bili suKristian Pino, u ime Francuske, @ozefLuns iz Holandije, Pol Anri Spak izBelgije, @ozef Bek iz Luksemburga,Antonio Senji iz Italije i KonradAdenauer iz Nema~ke. Ugovor oosnivanju Evropske ekonomskezajednice afirmisao je u svojoj preambulida su dr`ave potpisnice „re{ene dapostave temelje nikad ~vr{}e unije me|unarodima Evrope“. Na ovaj na~in dr`ave~lanice naro~ito su afirmisale politi~kicilj napredne politi~ke integracije.

Rimski ugovori pokazali su re{enost zaposleratnu rekonstrukciju i ekonomskioporavak Evrope, kao i za odbacivanjekontraproduktivnih i antagonisti~kihtrgovinskih politika koje su prethodileDrugom svetskom ratu. U stvari, posvenova institucija bila je carinska unija.

Sledstveno, novosupostavljena Evropskaekonomska zajednica kolokvijalno je bilapoznata kao „zajedni~ko tr`i{te“. Rimskiugovori ozna~avaju trijumf veomarealisti~nog i postepenog pristupaizgradnji na{e Evropske unije. Oli~enjeovog metoda predstavljao je @an Mone.Tom novom strategijom te`ilo seusvajanju procesa integracije kojima bise postepeno objedinili raznolikiekonomski sektori i uspostavilenadnacionalne institucije sa sve ve}im

politi~kim ovla{}enjima. Bio je pokrenutproces u kojem je napredna ekonomskaintegracija poplo~avala put dugoro~nomcilju, politi~koj uniji.

Dana{nja Evropska unija je najve}aekonomija na svetu. Za mnoge dr`ave,EU je na prvom mestu, bilo kao izvor zaulazne investicije, ili kao destinacija zaizlazne investicije. EU neretko zauzimaklju~nu poziciju u mnogimme|unarodnim rangiranjima, poputvladavine prava i lako}e poslovanja.Ipak, Rimski ugovori se`u dalje odekonomske politike. Oni jasnoprepoznaju strate{ku vrednost slobodnetrgovine u obezbe|ivanju mira iprosperiteta. Danas mi govorimo o„evropskom miru“ („Pax Europaea“),osvr}u}i se na razdoblje relativnog mira,koji je iskusila Evropa nakon Drugogsvetskog rata. Ovaj dugi period miraunutar zone integracije je bez presedanau istoriji moderne Evrope.

Otkako su Rimski ugovori potpisani1957, jo{ 22 dr`ave pridru`ile su se

Evropskoj uniji, uklju~uju}i istorijskopro{irenje iz 2004, koje je ozna~iloponovno ujedinjenje Evrope nakondecenija podele. Stoga, pro{irenje je uvekbilo klju~na politika EU. Evropska unija– dr`ave ~lanice, kao i institucije uBriselu i Strazburu – posve}ena jepro{irenju na{e evropske porodice nadr`ave Zapadnog Balkana. U vreme kadase suo~avamo sa velikim izazovima izna~ajnom globalnom nesigurno{}u,politika pro{irenja nastavlja da doprinosi

miru, bezbednosti i prosperitetu na{egkontineta. Kredibilna politika pro{irenjadeo je re{enja neke od problema sakojima se na{ kontinent suo~ava, a nije –kao {to bi pojedini tvrdili – deoproblema.

Dvadesetpetog marta {efovi dr`ava ivlada 27 dr`ava ~lanica otputova}e uRim i staja}e rame uz rame u miru,solidarnosti i prijateljstvu da obele`e{ezdesetogodi{njicu Rimskih ugovora.Bi}e to prilika da zajedno proslaveevropsku istoriju i razmotre 60 godinaintegracije.

Sastanak u Rimu ne}e naprosto bitiro|endansko slavlje. Nije tajna daistorijski trenutak u kojem se nalazimozahteva dublje i ~vr{}e razmi{ljanje oizazovima za Uniju u kratkom isrednjem roku. Nakon objavljivanjarezultata britanskog referenduma, {efovidr`ava i vlada 27 dr`ava ~lanica sastali suse u Bratislavi 16. septembra pro{legodine da zapo~nu politi~ko razmatranjebudu}nosti EU.

U Bratislavskoj deklaraciji lideri supostavili op{te principe za delovanje:

usredsre|ivanje na o~ekivanjagra|ana i bolje slu`enje njihovimpotrebama,

unapre|enje komunikacije i saradnjeme|u dr`avama ~lanicama i

ispunjenje obe}anja i pretvaranje EU27 u uspe{nu pri~u.

Proces promi{ljanja koji je po~eo uBratislavi bi}e finalizovan u subotu uRimu. [efovi vlada dr`ava ~lanicausvoji}e politi~ku deklaraciju kojom }ese potvrditi validnost evropskog projektaintegracije i uspostaviti zajedni~ka vizijaza godine koje dolaze. Ova deklaracijaodnosi}e se na unutra{njuj i spoljnubezbednost, sa naro~itim osvrtom namigraciju, rast, zapo{ljavanje i dru{tvenirazvoj.

U Rimu }emo okrenuti stranicu izapo~eti novo poglavlje u na{oj istoriji.U me|uvremenu, ne bi trebalo dazaboravimo pozitivan uticaj koji EU imana na{e ivote neprestano nagla{avaju}ite{ko}e. Globalizovani svet je istorijskaposledica slobode: ekonomske slobode,slobode izra`avanja, slobode kretanja.Izolovanost nije odgovor, kao ni strah.Sada je vreme za nadu, za rad u svetluove nade, za verovanje u na{ neizmernipotencijal, sa odlu~no{}u iodgovorno{}u. Ne postoji projekat kojivi{e pogoduje ovoj nadi od Evropskeunije.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju specijalno za Danas povodom 60 godina Rimskih ugovora

Dejvid Mekalister: Rimskiugovori – trijumf realisti~nogpristu a IZGRADNJI EU

Otkako su Rimskiugovori potpisani 1957,jo{ 22 dr`ave pridru`ilesu se Evropskoj uniji: Sasastanka lidera {estzemalja 25. marta 1957.u Rimu kada jeosnovana Evropskaekonomska zajednica,dana{nja Evropska unija

j

Istorijski jubileji,poput ovoga, tu suda nas podsetekoliko su se stvaripromenile na bolje,ali i da nas odu~e odgre{aka koje sukreirale nestabilnostii krize u Evropi

“uniji sve najbolje uz Srbiju kaopartner i budu}u ~lanicu!

Autor je ambasador SR Nema~ke u Beogradu

p

Sastanak u Rimune}e naprosto bitiro|endansko slavlje.Nije tajna daistorijski trenutak ukojem se nalazimozahteva dublje i~vr{}e razmi{ljanjeo izazovima zaUniju u kratkom isrednjem roku.Nakon objavljivanjarezultata britanskogreferenduma, {efovidr`ava i vlada 27 dr`ava ~lanicasastali su se uBratislavi 16. septembra pro{le godine dazapo~nu politi~korazmatranjebudu}nosti EU. U Rimu }emookrenuti stranicu izapo~eti novopoglavlje u na{ojistoriji

“

5RIMSKI UGOVORI 1957–2017. SUBOTA / NEDELJA, 24–25. MART 2017. I DANAS4

Gospodo! Na{a dana{nja sednicaposve}ena je potpisivanju dva ugovora,~iji zna~aj umnogome prevazilazi zna~ajobi~nih ugovora.

@eleo bih, najpre, da se zahvalim.Zahvaljujem se vladi Italije, gradu Rimu injegovim gra|anima na srda~nomgostoprimstvu. Evropa nije mogla daprona|e zna~ajniji okvir za ovukonferenciju od ovog veli~anstvenoggrada. Ako sada elimo da stvorimoosnove zajedni~ke budu}nosti Evrope,onda nam veliko zajedni~ko nasle|e, okojem Rim neprekidno svedo~i,istovremeno predstavlja opomenu i nadu.Zahvaljujem se, tako|e, svima koji suu~estvovali u stvaranju ova dva ugovora:delegacijama {est dr`ava i, posebno,vo|ama delegacija, stru~njacima, koji suu Briselu i u svakoj dr`avi ~lanici zajednoradili na izradi ugovora, generalnomsekretaru konferencije i njegovimsaradnicima. Svi oni ulo`ili su ogromnusnagu, tokom vi{e meseci, kako bi velikizadati cilj bio ostvaren.

Zahvaljujem se, pre svega, ~oveku koji jeove ugovore stavio na potpisivanje -gospodinu predsedniku Pol-Anri Spaku.Bez njegove neumorne stvarala~ke snage,bez njegovog ushi}enja tokom rada, beznjegove sposobnosti da odvoji su{tinskood bezna~ajnog, bez njegovog dara da upravom trenutku prona|e pravu re~, ovajposao ne bi bio uspe{an. Vladinakonferencija u Briselu tokom ~itavog svogtrajanja nosila je pe~at njegove dinami~neli~nosti. Njemu je bio predodre|en uspehkoji je zaslu`io. Za to mu evropskidr`avnici i ~itava Evropa dugujuzahvalnost. Ako mi dozvolite, upotrebiobih ~asnu, jednostavnu formulu kojom jestari Rim ukazivao najve}e po{tovanjesvojim konzulima: Dr`avnik Pol-AnriSpak zaslu`an je za Evropu.

Sada su Ugovori pred nama. Potrebno jejo{ da ih potvrde na{i parlamenti, alinadamo se da }e oni dati svoju saglasnost.

Ovo potpisivanje predstavlja istorijskitrenutak. Svakako se ne}emo unapred

kititi lovorikama, jer je veoma mnogozadataka pred nama. No, ipak

`elim da izrazim radost zbogtoga {to nam je dato da

u~inimo taj veliki korak upravcu ujedinjenja Evrope,koji predstavlja potpisivanjedva ugovora, jer tu radost

dele svi na{i narodi koji suu ovom trenutku uz nas.

Ne tako davno, ujedinjenje, koje }emosada potvrditi ovim ugovorima,mnogima nije delovalo verovatno.Nakon velikog po~etka, koji je zauvekpovezan sa imenima predsednika[umana i De Gasperija, izgledalo je kaoda je volja za ujedinjenje Evropeoslabila. Jo{ na Briselskimpregovorima bile su prisutnemnogobrojne sumnje. Me|utim, upravu su bili optimisti, a ne pesimisti.

U nastojanju da se ostvari cilj, na koji jeve} ukazao Ugovor o zajednici za ugalj i~elik, sada stvaramo Evropskuekonomsku zajednicu i Evropskuzajednicu za atomsku energiju za na{ih{est dr`ava. Na taj na~in, do}i }e doistinskog evropskog ujedinjenja na

svim zna~ajnim poljima socijalnog iekonomskog ivota, i na poljubudu}nosti ljudskog razvoja, na poljuatomske energije. Ovo ujedinjenjeprevazilazi obi~nu saradnju i nosi sasobom garanciju trajanja.

Ugovori su sveobuhvatni i isprepletanizbog bogatstva modernog privrednog itehni~kog ivota. Nisu sve pojedinosti

ovih obimnih propisa, oko kojih jetrebalo da se dogovori {est dr`ava,svuda nai{le na jednoglasan aplauz - tose podrazumeva. No, ne smemo zbogmno{tva pojedinosti da zanemarimoistinsku veli~inu postignutog napretka:samo sve ~vr{}e jedinstvo na{ih {estdr`ava obezbedi}e svima namaslobodan razvoj i socijalni napredak.

Naravno da za to nije dovoljno imatisamo ugovore. Oni moraju za`iveti itome pristupamo sna`no i spoverenjem. Pritom, svesni smoozbiljnosti na{e situacije, na osnovukoje smo do{li do evropskogujedinjenja. Svesni smo, tako|e, da na{iplanovi nisu sebi~ni ve} da imaju u vidudobrobit ~itavog sveta.

Evropska zajednica ima samomirnodopske ciljeve. Ona nije okrenutani protiv koga. Ona je spremna zasaradnju sa svakom dr`avom. Sveevropske dr`ave mogu da nam sepridru`e. Ukoliko neka dr`ava ne mislida je u stanju da u potpunosti pristupizajednici, predvideli smo i bliskusaradnju druge vrste, posebno u okviruslobodne trgovinske zone. Sa svimdr`avama sveta elimo u zajednici danegujemo i unapre|ujemo slobodnurazmenu roba, koja je u skladu satradicijom na{ih dr`ava. Na{ cilj jemirni napredak u sadejstvu sa svima.

U uverenju da }emo taj cilj ostvariti, zanas Nemce le`i i povod za jednu posebnunadu. Kada do|e dan poput dana{njeg,osetimo bol zbog toga {to smo jo{ uvekspre~eni da u ujedinjenoj Evropiu~estvujemo kao ujedinjena Nema~ka.No, mi ne prestajemo da se nadamo. I 17miliona ljudi, koji su na silu odvojeni od

nas, pripada po poreklu, kulturi isamoodre|enju na{oj Evropi. Verujemoda }e glas prava i slobode i njegov odjekme|u slobodnim narodima biti jo{ ja~i uujedinjenoj Evropi.

Stoga je ovde, kao i svuda, evropskoujedinjenje u skladu i u vezi sasveobuhvatnim ciljevima mirnog idobrog razvoja. Svojim ujedinjenjemEvropa postaje dobra ne samo za sebe isvoje dr`ave ve} i za ~itav svet.

U tom smislu potpisujemo ugovore. U tom smislu radi}emo na njihovoj primeni.

Izvor: Konrad Adenauer: Pedesetgodina Rimskih Ugovora. „Evropa semora stvoriti“ – Konrad Adenauer o

ujedinjenju Evrope (Sveske iz Rendorfa12), Bad Honef 2007, str. 51-53.

Prevod i priprema teksta: KAS Beograd

Leo D'aes, ambasador Belgije, za Danas

EU JE REMEK-DELOIzuzetandoprinos Pol-AnrijaSpaka

Potpisivanje Rimskih ugovora, pre 60 godina, uzosnivanje Beneluksa, 1944, i NATO 1949. godine, daleko jenajva`niji me|unarodni doga|aj za Belgiju od zavr{etkaDrugog svetskog rata. Kod sva tri ugovora, Pol-Anri Spakodigrao je glavnu ulogu. Predsedavaju}i komitetima zakreiranje ugovora, Pol-Anri Spak dao je izuzetan doprinosjednom istinski istorijskom sporazumu, kojim jegrandiozna politi~ka vizija i konstruktivna solidarnostpredo~ena u sporazum {to je uobli~io glavni deo Evropeu potonjim decenijama. Ovaj dobrovoljni preobra`ajregionalne politike, osmi{ljen u cilju obezbe|ivanjaprosperiteta, dru{tvenog napretka i trajnog po{tovanjaza osnovne vrednosti na{e civilizacije, koji su du` celogputa aktivno podr`avali hrabri i vizionarski politi~ari, jesteglavni mirovni projekat na{eg doba. Ne mo`emo,naprosto, prenebregnuti njegov zna~aj, za pro{le ibudu}e generacije, jer, uprkos nekim nedostacima,Evropska unija je remek-delo, u stalnom napretku, saistorijskim dostignu}ima, na koja svi mo`emo da budemoneizmerno ponosni.

Ro|en sam deset godina nakonRimskih ugovora i mojageneracija, kao i generacijamojih sinova, ovaj zajedni~kiprostor slobode i mogu}nostido`ivljava kao prirodnu pojavu.Danas je Italija u Rimu okupilazemlje koje su pristupile tomprojektu u potrazi za slobodom,prosperitetom i novimmogu}nostima

“

Re~ kancelara SR Nema~ke 25. marta 1957. prilikom potpisivanja Rimskih ugovora kojima je stvorena EEZ

ADENAUER: U pravu su bili o timisti

Ne tako davno,ujedinjenje, koje }emosada potvrditi ovimugovorima, mnogima nijedelovalo verovatno. Nakonvelikog po~etka, koji jezauvek povezan saimenima predsednika[umana i De Gasperija,izgledalo je kao da je voljaza ujedinjenje Evropeoslabila. Jo{ na Briselskimpregovorima bile suprisutne mnogobrojnesumnje. Me|utim, u pravusu bili optimisti, a nepesimisti

“

Evropska unija ima samomirnodopskeciljeve

KonradAdenauer

Grandioznapoliti~ka vizija

Pol-Anri Spak

Sve evropske dr`ave moguda nam se pridru`e.Ukoliko neka dr`ava nemisli da je u stanju da upotpunosti pristupizajednici, predvideli smo iblisku saradnju druge vrste

“

pPripadam prvoj generaciji u istorijikoja nije osetila ratove nateritorijama koje danas ~ineEvropsku uniju. Za razliku od mojihpredaka i mojih roditelja, nikad senisam direktno suo~io sa ratnimrazaranjima i patnjama siroma{tva inedostatka slobode koje rat donosi.Ja, moji vr{njaci, moja deca i njihoviprijatelji ro|eni i odrasli u razli~itimzemljama, ve} decenijamaputujemo, studiramo i radimozajedno bez granica.

Sve to je bilo mogu}e jer je 25. marta pre 60 godina u Rimuro|en najambiciozniji politi~kiprojekat koji je svet ikada video:ujedinjeni su narodi i nacije koji sudeceniju pre toga me|usobnoratovali; stvoren je zajedni~kievropski prostor koji sve ve}omintegracijom garantuje mir, slobodu,demokratiju i osnovna prava.

Ro|en sam deset godina nakonRimskih ugovora i moja generacija,kao i generacija mojih sinova, ovajzajedni~ki prostor slobode imogu}nosti do ivljava kao prirodnupojavu. Zato je danas Italija u Rimu

okupila one koji od tog izuzetnogprojekta imaju korist: {est zemalja –Italija, Francuska, Nema~ka, Belgija,Luksemburg i Holandija – koje susna`no to elele i realizovale pre 60godina kao i one zemlje koji suvremenom tom projektu pristupile upotrazi za slobodom, prosperitetom inovim mogu}nostima. Setiti se danasrazloga koji su nas pre 60 godinanaveli da se ujedinimo i rezultatapostignutih tokom svih ovih godina,koji na{im gra|anima svakodnevnodonose dobrobit, slu i darazmi{ljamo o budu}nosti Evropskeunije i da ponovo pokrenemoprojekat evropskih integracija upravou jednom od najte ih trenutaka na{eistorije, koji nas stavlja pred te{keizazove kao {to su poslediceekonomske krize, potreba za ve}ombezbedno{}u i koordinisan odgovorna migrantske tokove.

To su izazovi sa kojima nijedna odna{ih zemalja ne mo`e sama da sesuo~i, a jo{ manje podizanjem novihzidova. Jo{ jednom nam je potrebanzajedni~ki evropski projekat, projekatkoji je u stanju – sa mehanizmima,

zajedni~kom politikom i novimoperativnim instrumentima – daefikasnije odgovori na potrebe na{ihgra|ana koje se ti~u bezbednosti,radnih mesta i nade. Italija je va`andeo ovog projekta za Uniju koja ne`eli da gleda samo sebe iznutra ve}se obra}a i zemljama Balkana bezkojih taj isti evropski projekat nikadane}e biti dovr{en. Razvoj, mladi,investicije, ulaganja u konekcije iinfrastrukture, vladavina ibezbednost su prioriteti koji se neti~u samo Evropske unije ve} i Srbije iostalih zemalja u regionu. Italijame|u prvima promovi{e oveprioritete kako unutar Evropske unijetako i u regionu i 12. jula ove godineorganizova}e u Trstu samit ozapadnom Balkanu. Kao danas uRimu tako }emo u julu u Trstu imativa`nu priliku da na~inimo korakeunapred ka projektima i konkretniminicijativama koji uti~u na ve}i razvoj,na vi{e stabilnosti i vi{e sigurnosti uItaliji, Srbiji i Evropi.

Autor je ambasador Italije u Beogradu

\uzepe Manco:Najambiciozniji politi~kiprojekat ko i e svet video

Foto:

Drag

an An

toni}

/ FoN

et

Foto:

David

Plas

Foto:

wiki

pedia

.org

j j

Svi utevi vode u Rim[ezdesetu godi{njicu potpisivanja Rimskihugovora Evropska unija obele`ava tra`e}inovi narativ, suo~ena sa svojim prvim „sma-njenjem“. Bore}i se sa rastom desni~arskogpopulizma u 2017. godini, „EU27“ izlazi nabirali{ta u ~etiri od {est zemalja osniva~a, avrlo mogu}e i u petoj, Italiji. Iako izbori re-zultata koji su ve} odr`ani u Holandiji dajurazloga za optimizam, utakmica izme|uevropskog projekta i anti-evropskog desni-~arskog populizma daleko je od gotove.

Lideri Evropske unije i dr`ava ~lanica pono-vo se sastaju u Rimu, 25. marta 2017, povo-dom godi{njice potpisivanja Ugovora, ali zarazliku od prethodnih proslava ovoj je pretho-dilo objavljivanje „Bele knjige“ od straneEvropske komisije. Pomenuti dokument pred-stavlja pet razli~itih scenarija za budu}nostEvropske unije od kojih je, ~ini se, najvi{e pole-mike izazvala „Evropa u vi{e brzina“. Ideja o„Evropi u vi{e brzina“ odavno je prisutna u jav-nom diskursu, ali ovo je prvi put da je institu-cionalno istaknuta kao potencijalno re{enje.

Paralelno sa pomenutim, Evropski savetje, u septembru 2016, tokom predsedavanjaSlova~ke, doneo „Deklaraciju i Plan iz Brati-slave“ koji daju smernice za politike u oblasti-ma migracije, unutra{nje i spoljnje bezbedno-sti, ekonomskog razvoja i zapo{ljavanja mla-dih. Ovaj proces refleksije o budu}nosti Evro-pe, iniciran rezultatima referenduma u Veli-koj Britaniji kada je odlu~eno da }e ova zemljaiza}i iz Evropske unije, tako|e i{~ekuje svojnastavak u sklopu sve~anosti povodom obele-`avanja godi{njice Rimskih ugovora.

Pre nego {to je postignut konsenzus o Rim-skim ugovorima, Konrad Adenauer oti{ao jeu Francusku radi kompromisa koji je bio klju-~an za postizanje saglasnosti oko teksta Ugo-vora i stub ujedinjenja Evrope. Ovog meseca,

francuski predsednik Fransoa Oland okupioje u Versaju, simboli~no, lidere Nema~ke, Ita-lije i [panije (ili, kako je on to nazvao „~etirinajve}e ekonomije“) kako bi izna{li zajedni~-ki stav o scenariju kome Unija treba da se pri-kloni. Merkelova je istakla da se ~ini da je„Evropa u vi{e brzina“ najrealnije re{enje i dalideri EU dr`ava ~lanica moraju na}i snage danastave da grade zajedno, ina~e }e „gra|evinamira“ biti ugro`ena. Oland i \entiloni su bilisaglasni sa ovom idejom, kao i Rahoj koji je,istini za volju, bio ve}i evrooptimista od svo-jih kolega, isti~u}i da mu je istovetna dublja in-tegracija (~etvrti scenario Bele knjige) i daljenajdra`a. Me|utim, 27 nacionalnih glasovanaspram inicijalnih {est predstavljaju plurali-tet koji ote`ava postizanje konsenzusa.

Me|u protivnicima ovog scenarija je i Vi-{egrad grupa zemalja jer veruju da }e ih ova-kav ishod li{iti mnogih prednosti i koristi, i re-zultirati u jo{ ve}em jazu me|u zemljama ~la-nicama. No, kao {to je i Konrad Adenauer pri-metio prilikom potpisivanja Rimskog ugovo-ra: „Ukoliko neka dr`ava ne misli da je u sta-nju da u potpunosti pristupi zajednici, predvi-deli smo i blisku saradnju druge vrste, posebnou okviru slobodne trgovinske zone.“ Tada „je-dinstveno tr`i{te“ nije postojalo, stoga ostajeda se vidi koji }e modus vivendi biti osmi{ljenza njega: da li }e biti rezervisano samo za dr-`ave ~lanice, da li }e Britanija ostati deo njega.Slika }e biti jasnija kada se donese odluka ko-ji scenario }e biti smernica za budu}nost

Evropskog projekta. Za sada se ~ini da }e to bi-ti ili scenario tri – „Evropa u vi{e brzina“, ili ~e-tiri (sara|uje se u manje oblasti, ali efikasnije).

Istorija evropskih integracija predstavlje-na je kroz konstantan napor da se prevazi|ukrize sa kojima su dr`ave ~lanice suo~ene dosada gotovo uvek dubljom integracijom.Me|utim, ova kriza je egzistencijalna, kao{to je i predsednik Evropske komisije Junkeristakao u septembarskom „Stanju Unije“.Franko-germanska saradnja bila je klju~naza stvaranje evropskog projekta, i ostala jetakva i za njegov opstanak i eventualni novzamajac integraciji, u vi{e ili u jednoj brzini.Nakon prethodne „annus horibilis“ ~ini seda je Evropi potreban novi „atom“ oko ko-jeg }e se iznova ujediniti.

Prilikom pedesete godi{njice od potpisiva-nja ugovora donesena je Berlinska deklaraci-ja, samo tri godine nakon „velikog pro{irenja“i u godini kada su se Bugarska i Rumunija pri-klju~ile, uo~i dono{enja Lisabonskog ugovora(2007), a pre svetske ekonomske krize. Isocio-ekonomski i politi~ki pejza` da-nas izgledaju daleko pesimisti~nije.Me|utim, upravo to i ~ini ovaj poli-ti~ki momentum potencijalno zna-~ajnijim nego {to je to bio slu~aj predeset godina, kada je obele`ena po-lovina veka Evropskog projekta.

p

M a r i n a

BULATOVI]

Autorka je saradnica u InfotimuVilfrid Martens centra u Briselu

RIMSKI UGOVORI 1957–2017. SUBOTA / NEDELJA, 24–25. MART 2017. I DANAS6

Evro a

I dok traju rasprave o uzrocima kriza sa ko-jima se Unija suo~ava, jednostavno i bes-kompromisno, su{tinu problema razotkrioje dvostruki dobitnik Zlatne palme, rediteljKen Lou~. Danijel Blejk, to smo, mogu}ekoliko sutra, svi mi. Gotovo dokumentari-sti~ki, hic et nunc, Ken Lou~ oslikava egzi-stencijalne probleme zaboravljenog ~ove-ka, njegovu volju i istrajnost u neravno-pravnoj borbi sa komplikovanim, samoza-dovoljnim birokratskim sistemom. Hlad-no, uko~eno, bespogovorno po{tovanje bi-rokratskih formalnosti zamenjuje elemen-tarno ljudsko. U Evropi koja je danas u o~i-ma dela njenih gra|ana postala uzrokomnovih problema, Evropi preterano okrenu-toj statistici i normativizmu, autor ustaje uodbranu onoga {to odbranu jedino i zaslu-`uje – ~oveka. Jer: „Ja nisam klijent, mu{te-rija, niti korisnik usluga. Nisam zabu{ant,prosjak, niti lopov. Nisam broj nacionalnogosiguranja, ni oznaka na ekranu. Pla}aosam svoje obaveze, ni peni nisam zakinuo iponosim se time. Ne prihvatam niti tra`immilostinju. Zovem se Danijel Blejk. ^oveksam, nisam pas. I zato zahtevam svoja pra-va. Tra`im da se prema meni ophodite sapo{tovanjem. Ja, Danijel Blejk, jesam gra-|anin, ni manje ni vi{e od toga“ .

Analiza rezultata referenduma u Veli-koj Britaniji, lokalnih izbora u Nema~koj ipredsedni~kih izbora u Austriji, pokazujenedoumice (do ogor~enja) danijelblejkov-skih evropskih sudbina – ljudi iz ni`ihdru{tvenih slojeva koji u svom buntu jesui neshva}eni i napu{teni. Ve}ina do sadanije glasala. Protivnici su sistema, nepo-verljivi prema Briselu. Neza{ti}eni, bespo-mo}ni, instrumentalizovani od politi~kihelita, svesni duboke dru{tvene nejednako-sti sa kojom se svakodnevno suo~avaju.Lako se poistove}uju sa populisti~kimobe}anjima koja {irom Evrope nude izu-zetno opasna i jednostrana re{enja. Sadruge strane, progresivne demokratskestranke, usled ozbiljne identitetske krize,ne nude im jasnu viziju budu}eg dru{tva.

Suo~ene sa nezadovoljstvima i nezabe-le`enim izazovima (migracijama, terori-zmom, protekcionizmom, socijalnim iekonomskim nejednakostima) nacional-ne vlade utrkuju se u isticanju pitanja ko-ja ih dele, zaboravljaju}i ona koja ih ujedi-njuju. Evropske dr`ave se udaljavaju.Evropi nedostaje politi~ko vo|stvo, lider-stvo, novi Robert [uman, Al~ide de Gaspe-ri, Konrad Adenauer. Od toliko {amaraupozorenja establi{mentu, dalo bi se po-misliti da }e se trgnuti, ali ih je evropskapoliti~ka elita nau~ila ignorisati i nastavitisvoj business as usual. I dok se ostali ma-hom okre}u na drugu stranu, Nema~ka seu ovom trenutku nalazi u poziciji koju jepo svaku cenu htela (?) da izbegne – samada predvodi Evropu u trenutku brojnihotvorenih pitanja: Bregzit, Rusija, Turska,migrantska kriza, kriza evrozone i nova

ameri~ka administracija. Uvodni~arFrankfurter Allgemeine Zeitung ocenjujeu~inak nema~kih politika kao kontrapro-duktivan, jer “liderska pozicija u Evropisve nagla{enije vodi nametanju sopstvenihideja o budu}em politi~kom poretku”.

U podeljenoj atmosferi straha, nade ioptimizma, zvani~nici Unije obele`avaju60. godi{njicu potpisivanja Rimskih ugo-vora. Evropska javnost eli da veruje da }eponovo Rim biti prekretnica, korak u re-definisanju ujedinjene Evrope, koja }e po-nuditi jasan, konkretan okvir za re{avanjepitanja nezaposlenosti (alarmantno rastu-}a nezaposlenost mladih!), osiroma{enja,nejednakosti, socijalne isklju~enosti...Predsednik Evropske komisije, @an KlodJunker, u „Belom papiru o budu}nostiEU“ iznosi da vi{e od 60 odsto gra|ana vi-di EU kao mesto stabilnosti u dana{njemglobalnom okru`enju, uz visok procenatpodr{ke zajedni~koj valuti, slobodi kreta-nja roba, usluga i kapitala. Evropa mora dapovrati poverenje gra|ana, obnovi zajed-ni{tvo preostalih 27 ~lanica i uspostavi pu-nu kontrolu nad Unijom posle godina po-sve}enih bezuspe{nom re{avanju kriza.Revitalizovana, osta}e cilj zemalja Zapad-nog Balkana. Nu`no je uspostaviti meha-nizme ravnote`e, bez kojih postoje}e i uve-}ane socio-ekonomske i politi~ke razlike(eskalirane u periodu migrantske krize)ne}e biti odr`ive.

Godina za nama pokazala je da su izve-snosti koje su decenijama va`ile za apsolut-ne iznenada dovedene u pitanje. Ve~ni mirna evropskom tlu, Evropa bez alternativa –vi{e ne va`i. Na osnovu podataka EURO-STAT-a vidi se da ve}ina evropskih nacijaima negativan prirodni prira{taj, nisku sto-pu fertiliteta i staro stanovni{tvo {to je po-sledica, pre svega, socio-ekonomskih fak-tora. Analize pokazuju da }e do 2030. pro-se~na starost biti 45 godina (globalno naj-starije stanovni{tvo), a da }e do 2060. po-pulacija EU ~initi manje od pet odsto svet-ske (nasuprot 25 odsto1990. godine). Evro-zona kao najvi{i integrativni element unu-tar EU, jo{ ne pokazuje konkretneznake oporavka. Prognoze su da}e evropska ekonomija ~initimanje od 20 odsto svetskogBDP-a 2030. godine u odnosuna trenutnih 22 odsto.

Utisak je da unutar Evropetrenutno ne postoji potrebanminimum saglasnosti ~akni u opisu ~inje-

ni~nog stanja. „Beli papir o budu}nostiEU“, koji je evropskoj javnosti predstaviopredsednik Evropske komisije, donosi petmogu}ih pravaca razvoja novog bloka 27zemalja ~lanica – od statusa quo do „Evro-pe u vi{e brzina“. Prema poslednjim naja-vama „Evropa koncentri~nih krugova“`elja je Berlina, Pariza, Rima i Madrida.Glasno protiv su ~lanice Vi{egradske gru-pe. Predlog nove asimetri~ne federacije,koja bi trebala da pomiri interese „federa-lista“ i „suverenista“, na meti je brojnihkritika stru~ne javnosti sa argumentaci-jom da }e dodatno produbiti postoje}e ne-jednakosti. Stoga je, saglasni su, potrebandogovor oko zajedni~kih politika i stan-darda koji }e vredeti za sve. Rimska Re-publika smatra da je platforma „Evrope uvi{e brzina“ samo prihvatanje stvarnostijer, jo{ od uvo|enja evra u Mastrihtu 1992,~lanice na severu Evrope, koje vu~e Ne-ma~ka, „putuju u biznis klasi, dok Jug, po-

znat kao Club Mediterranee, putuje vago-nima drugog razreda“. U tom svetlu, pred-log ne obuhvata konkretne i temeljnesmernice u cilju re{avanja krize, naprotiv.

Kratkovidost u promi{ljanju budu}no-sti Evropske unije ogleda se i u obostranova`nom pitanju pro{irenja koje se ni re~june pominje u strate{kim dokumentimarazvoja. Nacionalne vlade „oslabljene sna-gama populizma i paralisane rizikom odporaza na slede}im izborima“, nisu u sta-nju da ponude konkretnu dru{tvenu vizi-ju za balkansku periferiju. Regionu se mo-ra odrediti jasan rok, u suprotnom je pre-govara~ki proces osu|en na put bez ta~nekilometra`e, kvaliteta i brzine putovanja.

Vreme je da vlade zemalja u regionuomiljenu kartu nacionalizma, kori{}enu ucilju prikupljanja jeftinih, dnevnih politi~-kih poena, vrate u d`ep i poka`u nepode-ljenu elju i odgovaraju}u konstruktivnost

da se u Briselu na|u “za stolom, a nena stolu”, u promi{ljanju sop-stvene evropske budu}nosti. Toje jedini izlaz iz za~aranog kru-ga u kojem se region pretvarada se integri{e, a EU da se {iri.

Autor je generalni sekretarEvropskog pokreta u Srbiji

– lokalnog ve}a Novi Sad

U podeljenoj atmosferistraha, nade i optimizma,zvani~nici Unije obele`avaju 60. godi{njicu potpisivanja Rimskih ugovora

“

U VI[E BRZINA?

SPECIJALNO ZA DANASStefan Albani, poslanik Bundestaga i predsednik dru{tva prijateljstva Nema~kei zemalja Jugoisto~ne Evrope

Vesna Markovi} za Danas

NAJVA@NIJEje ono {to nasspajaEvropska unija se po prvi put od svog osnivanja suo~avasa najte`im izazovima do sada: Bregzit, migrantska kriza,borba protiv terorizma. Pitanje koje se postavlja: U ka-kvom }e obliku opstati nakon Bregzita? Pominje se „Evro-pa u vi{e brzina“. Jedan deo ~lanica nije deo {engena, a je-dan deo monetarne unije. Da li }e EU primeniti „Evropuvarijabilne geometrije“, plan iz 1994. [ojblea i Lamersa(razli~iti delovi EU da se integri{u na razli~ite na~ine)? O to-me se dosta govori u poslednje vreme i to ne smo u me-dijima, ve} i u Briselu. O~igledno je da }e se Evropska uni-ja transformisati. Verovatno }emo u narednom periodu~uti jo{ predloga, posebno nakon 29. marta kada VelikaBritanija ozvani~i Bregzit pokretanjem ~lana 50.

Izbori u Holandiji nisu dove-li do promene dosada{nje pro-evropske politike, iako su sveo~i bile uprte u Gerta Vildersa.Odr`a}e se izbori u Francuskoj iNema~koj ove godine. Da li jeja~anje desnice u Evropi posle-dica teroristi~kih napada ili mi-grantske krize i kakve to pro-mene mo`e da izazove naevropskoj politi~koj sceni?

Najja~a veza izme|u zema-lja ~lanica je zajedni~ko tr`i{te,jedan od principa na kojima jenastala Evropska unija. Veru-jem da }e i dalje funkcionisatipo ovom principu, bez obzirana postoje}e razlike u nekimdrugim oblastima. Uostalom,ekonomija kreira politiku.

Tako|e verujem da u Evro-pi postoje dovoljno jaki lideri koji su sposobni da donesuprave odluke rukovode}i se benefitima za sve gra|ane EU.

Bez obzira na sve izazove, Zapadni Balkan je ponovodospeo u i`u interesovanja evropskih zvani~nika. Ange-la Merkel podr`ava evropski put Srbije, a Johanes Han na-gla{ava da Evropska unija nije odustala od pro{irenja. Svisu saglasni u oceni da je Vlada Srbije napravila veliki po-mak u procesu evrointegracija. Pro{irenje je va`no zbogstabilnosti, ne samo na{eg regiona, ve} i same Evropskeunije. Stabilnost Zapadnog Balkana je jednaka stabilnostiEvropske unije. Izazovi sa kojima se suo~avaju zemlje Za-padnog Balkana su i izazovi Evropske unije i obrnuto. Naj-bolji primer je migrantska kriza.

Proces evrointegracija povezuje sve zemlje ZapadnogBalkana. Najva`nije je da se fokusiramo na ono {to nasspaja, na zajedni~ku budu}nost. U tom smislu Berlinskiproces dao je i daje zna~ajan doprinos razvoju i stabilno-sti na{eg regiona.

Srbiji je mesto u Evropskoj uniji. Mi pripadamo porodi-ci evropskih naroda, ne samo geografski, ve} i kulturno.Sigurna sam da ne}e nestati preko no}i sve ono {to segradilo vi{e od pola veka.

Autorka je narodna poslanica SNS i ~lanica Odbora za evrointegracije

Srbiji je mesto uEvropskoj uniji. Mi pripadamoporodici evropskihnaroda, ne samogeografski, ve} ikulturno. Sigurnasam da ne}enestati preko no}isve ono {to segradilo vi{e od pola veka

“

7RIMSKI UGOVORI 1957–2017.DANAS I SUBOTA / NEDELJA, 24–25. MART 2017.

A l e k s a n d a r

SIMURDI]

p

Po va{em mi{ljenju, {ta je budu}nost Evrop-ske unije? Da li je to, recimo, vra}anje prin-cipima Rimskih ugovora, ili su Rimski ugo-vori samo stepenica u istoriji EU?

– Rimski ugovori su do danas ostali osno-va Evropske unije. Bazirani na iskustvimarastrgnute i ratne Evrope 20. veka, no{eni e-ljom miroljubivih suseda, od razumevanja ikonstruktivnog sa`ivota formirali su bazu zauspe{nu pri~u Evropske unije. Duga mirno-dopska faza, ekonomski uspesi, socijalna si-gurnost u mnogim delovima Evrope jesu vi-dljivi rezultati ovih Ugovora. Oni su funda-ment i time, istovremeno i odstupnica za da-lji razvoj. Evropa je u Rimskim ugovorimaprojekat budu}nosti, mira, slobode i blago-stanja. Na sastanku u Bratislavi, septembrapro{le godine, postignut je konsenzus unu-tar Evropske unije: Projekat mira i blagosta-nja bi}e dalje razvijan, u dogovoru sa gra-|ankama i gra|anima! Siguran sam da }e nakraju ovog procesa Evropa biti jo{ ja~a i uje-dinjenija.

Neki posmatra~i u prethodnim godinamaspominjali su razli~ite scenarije za Evopskuuniju, kao {to su „EU u vi{e brzina“ ili „asi-metri~na EU“. [ta je va{e gledi{te?

– Razvoji u Evropi i Evropskoj uniji od-vijali su se, ve} od samih po~etaka, razli~i-tim brzinama. Cilj EU jeste da gra|anima

obezbedi ivotne uslove za sticanje blagosta-nja, sigurnosti i slobode. Na tome radimosvi, zajedno. Pojedina~ni koraci i mogu}no-sti implementiranja zavise od samih dr`ava~lanica. Pravila va`e za sve, postizanje zada-tih ciljeva odigrava se u razli~itim brzinama.[efovi dr`ava i predsednici vlada su nagla-sili da niko ne sme da bude ostavljen na tomputu: vrata su uvek otvorena za one koji sekasnije priklju~e reformama. Za mene je tosu{tinsko pravilo Evrope razli~itih brzina.

Koje je va{e mi{ljenje o odnosu Berlinskogprocesa i pristupanja Evropskoj uniji? Mo`eli Berlinski proces ubrzati proces pristupa-nja Uniji zemalja Jugoisto~ne Evrope?

– Berlinski proces jeste va`an korak u od-nosima na Balkanu i u Evropskoj uniji. Ber-linski proces je, sa pregovorima u Berlinu,Parizu, i sada u italijanskom Trstu, pokazaodovoljno istinske elje svih u~esnika da se ze-mlje regiona Evrope okupe i kroz razgovoruspe{no stignu do ciljeva. „Regionalna omla-dinska kancelarija za saradnju ZapadnogBalkana“ (RYCO) i „Fond Zapadni Balkan“slu`e kao dobri primeri. Tamo gde ljudi me-|usobno razgovaraju i nau~e da se me|usob-no po{tuju i cene, tamo se razvijaju zajedni~-ke ideje koje se i sprovedu. Berlinski proces jeaktivna evorpska politika, i radujem se {to suu~esnici aktivni i zainteresovani za agilni i ci-ljani dijalog.

Rimski ugovor je prvi „op{ti“ ugovorevropske izgradnje, poslespecijalizovanih ugovora kojim suosnovane Evropska zajednica za ugalj i~elik 1951. i Evropska zajednica zaatomsku energiju Euratom, potpisanistog dana kada i Rimski ugovor, 25.marta 1957, Rimski ugovor jeuspostavio „Evropsku ekonomskuzajednicu“ i time postavio osnovezajedni~kog tr`i{ta i zajedni~kih

politika, npr. zajedni~ka poljoprivrednaili socijalna politika. Ugovorom suorganizovane evropske institucije,Komisija i Savet i dat nacrt zaParlament. Tokom 60 godina Evropa semnogo promenila; razli~ite „zajednice“su se spojile u jedinstvenu Evropskuuniju; nadle`nosti su pro{irene iobuhvatile su i politi~ke i bezbednosneaspekte; osna`en je parlament ~iji se~lanovi biraju na op{tim direktnim

izborima; stvorena je zajedni~kamoneta koja je postala referenca usvetu; broj zemalja ~lanica je sa {estzemalja koje su je osnovale pre{ao na28, a nekoliko zemalja su kandidati zapridru`ivanje, me|u kojima je i Srbija.

Udru`uju}i na{a tr`i{ta, na{e politike,poma`u}i siroma{nijima da uhvatekorak sa ostalima, sna`niji ume|unarodnim pregovorima, pru`aju}iruku zemljama koje izlaze iz periodadiktatura i omogu}avaju}i da seprevazi|e podeljenost Evrope, Evropskaunija je osna`ila mir i demokratiju nakontinetu i doprinela prosperitetu idobrobiti svakog gra|anina.

I dok svet prolazi kroz periodizuzetno brojnih i kompleksnihpromena, na{a Unija je daleko od togada bude prevazi|ena, ona predstavljasnagu. Ra~unamo na na{e lidere da seponovo pove`u sa duhom Rimskogugovora, tj. da danas, pred izazovimabudu}nosti, poka`u onu odva`nost koju

su njihovi prethodnici 1957. pokazalirazbijaju}i predrasude kako bi okrenulinovu stranicu istorije na{eg kontinenta.

Autorka je ambasadorka Francuske u Beogradu

Kristin Moro:O`iveti duhRimskih u ovora Ra~unamo na na{e lidere

da se ponovo pove`u saduhom Rimskog ugovora,tj. da danas, predizazovima budu}nosti,poka`u onu odva`nost kojusu njihovi prethodnici1957. pokazali razbijaju}ipredrasude kako biokrenuli novu stranicuistorije na{eg kontinenta

“

Foto:

Imre

Szab

o / Fo

Net

g

RIMSKIUGOVORI SU DO DANASOSTALI OSNOVAEVROPSKE UNIJE

Berlinski proces je aktivna evropska politika

Stefan Albani (levo) i Du{an Crnogor~evi}, ambasador Srbije u Nema~koj

Pravila va`e za sve, postizanje zadatih ciljeva odigrava se u razli~itim brzinama. [efovi dr`ava i predsednici vlada sunaglasili da niko ne sme da bude ostavljen na tom putu: vratasu uvek otvorena za one koji se kasnije priklju~e reformama.Za mene je to su{tinsko pravilo Evrope razli~itih brzina“

SUBOTA / NEDELJA, 24–25. MART 2017. I DANAS

Pripadam onoj grupi stru~njaka kojismatraju da je stvaranje Evropske unije,tada jo{ Evropske ekonomske zajednice(EEZ), bio pre svega politi~ki projekat saciljem da se obezbede mir i stabilnost uEvropi, da se otklone situacije koje su uprethodnih 100 godina Nema~ku iFrancusku vodile u ~etiri rata, od kojihdva „svetska“. Odluka je pala, pre svegau pomenute dve zemlje, da je najboljina~in da se spre~e budu}i ratoviintenziviranje saradnje u ekonomskomdelu. Dakle, u toj prvoj fazi, ekonomskasaradnja nije bila cilj sama po sebi, ve}sredstvo za ostvarivanje politi~kog icivilizacijskog cilja o~uvanja mira nanemirnom tlu.

Treba tako|e pomenuti da ta odluka,potpisana kao Rimski ugovor, nije bilabez presedana. Ona je, zapravo,predstavljala kontinuitet jer su istimotivi naveli istu grupu zemalja(Francuska, ZapadnaNema~ka, Italija i zemljeBeneluksa) da uParizu {est godinaranije stvoreZajednicu zaugalj i ~elik.Verovalo se,mislim spravom, da }e semnogo te`estvarati ratnaamosfera ako sezajedni~ki proizvodi itrguje u dve privredneoblasti koje su od ogromnogzna~aja za ratne ma{inerije svakezemlje. [estogodi{nje dobro iskustvo teZajednice podspe{ilo je potpisivanjeRimskog ugovora ~ija se 60. godi{njicaslavi ovih dana.

U odnosu na dana{nju situaciju uEU, Rimski ugovor je po~eo prili~noskromno. Stvorena je zona slobodnetrgovine na teritoriji {est potpisnica iobaveza da do kraja 1970. godine tazona preraste u carinsku uniju {to je vi{istepen ekonomske integracije. Zbogvisokog „evro entuzijazma“ i visoke„evro energije“ carinska unija jestvorena 18 meseci pre roka i stupila jena snagu 1. jula 1969 godine. Od togmomenta na dalje u EEZ su potpunoukinute carine na me|usobnu trgovinu,pojednostavljan je prekograni~ni protokroba i uvedene su jedinstvene carinskestope na uvoz roba iz tre}ih zemalja, {to}e re}i ostalog sveta. Neposredan efekatstvaranja Carinske unije je bio

pozitivan, ~ak vrlo pozitivan. U prvih 10godina nakon stvaranja, robna trgovinaunutar unije je porasla za 28 odsto, nera~unaju}i ulazak Velike Britanije,Danske i Irske 1973. godine. Mnogipripisuju ulazak ove tri zemlje upravoporasloj atraktivnosti EEZ nakon {to jepostala carinska unija.

Drugi element ekonomskog zna~ajaRimskog ugovora je u svemu {to jeusledilo nakon Carinske unije. Naime,Rimskim ugovorom je otvorena „vizija“zajedni~kog tr`i{ta, pa ~ak i nagove{tajmonetarnog ujedinjenja. Nakonuspe{no ostvarene Carinske unije,ekonomska integracija, preciznijere~eno, ralozi za ekonomsku integracijudobijaju krila i u tome perioduekonomska delatnost kao razlogintegracije po~inje da dobija prevau nadpoliti~ko bezbednosnim. Dakle, umestoekonomske saradnje kao prevencije

politi~kih i nacionalnihkonfrontacija, dobija se

moto da je ekonomskaintegracija dobra

sama po sebi jer jesvima dobra, svimaje u interesu iuve}avaekonomskudobrobit svih.

Mo`da nepodjednako, ali niko

ne gubi.Slede}a krupna faza

ekonomskeintegracije jeste

prerastanje EEZ u Evropsku uniju, presvega stvaranjem zajedni~kog t`i{ta.Taj proces je zapo~et sredinom 1980-tih a krunisan Sporazumom izMastrihta koji je stupio na snagu 1.januara 1993. Pored slobodekretanja roba, koja je velikimdelom ostvarena Carinskomunijom, u Mastrihtu su dodate isloboda kretanja radne snage, kapitalai usluga. U tom trenutku EU jeimala 12 ~lanica a tri zemljesu bile u fazi intenzivnogpregovaranja.

Odmah po„dovr{avanju“zajedni~kog tr`i{tapo~ela je i trofaznakonstrukcijaekonomske imonetarneunije.koja jeokon~ana i

stupila na snagu po~etkom ovogmilenijuma. U tom trenutku, EU jeimala 15 ~lanova a 12 zemalja je bilo ufazi pregovaranja. Treba i ista}i da jestvaranjem EMU po prvi putinstitucionalno prihva}eno da nemoraju svi da budu ~lanovi. To pravosu iskoristile Velika Britanija, Danska i[vedska jer, mada su mogle, nisu u{le ueWvrozonu.

Evropska unija je momentalnosuo~ena sa velikim izazovima. Pominjuse razne mogu}nosti tj. pet scenarija. Apominje se i mogu}nost raspada.Sumnjam da }e do}i do takodramati~nog raspleta.Neophodno jetrezveno razmotriti u kom trenutku jeEU „zagrizla vi{e nego {to mo`e dasa`va}e“. Da li je to prilikom stvaranjazajedni~kog tr`i{ta kad je otvoreno itr`i{te radne snage? Ili je to prilikomstvaranja EMU koja u najmanju rukupretpostavlja fiskalnu koordinaciju akone i jedinstvenu fiskalnu politiku?

To su dva pitanja koja se uekonomskom paketu Brexit pregovoranajvi{e isti~u. I kako postupiti kad sedefinitivno ustanovi {ta {kripi? Da se svivrate na nivo koji je svima prihvatljiv, ilinastaviti u vi{e brzina? No to je ve}druga tema.

Moj zaklju~ak je da, bez obzira nasada{nje pote{ko}e EU, Rimski ugovorostaje kao do sad najsvetliji Inajzna~ajniji svetionik na evropskomputu ekonomske integracije. Kada bi sesada potpisivao, uveren sam da bi ga,

odnosno Carinsku unijukoja je iz njega

proistekla, sviprihvatili.

Autor jepredsednik Evropskog

pokreta u Srbiji

Svetionik ekonomske INTEGRACIJE

SPEC

IJA

LNO

ZAD

AN

AS

U prvoj fazi,

ekonomska saradnja

nije bila cilj sama po

sebi, ve} sredstvo za

ostvarivanje politi~kog

i civilizacijskog cilja

o~uvanja mira na

nemirnom tlu

M i h a i l o

CRNOBRNJA

Ambasador Holandije Henk van den Dol za Danas

SLOBODAOD RATA,KORIST ODTRGOVINEUgovori koji su potpisani u Rimu pre 60 godina, oEvropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ) i Evropskojzajednici za atomsku energiju (Euratom), bili suprvi koraci u pravcu uspostavljanja ekonomskesaradnje izme|u potpisnika – Belgije, Nema~ke,Francuske, Italije, Luksemburga i Holandije. Ipak,ideja nije bila samo saradnja u domenu trgovine iekonomije, ve} i ohrabrivanje integracijeevropskog naroda. Sve`a se}anja na Drugisvetski rat slu`ila su kao podsetnik da dr`avetreba da sara|uju da bi osigurale mir iprosperitet. Evropska zajednica za ugalj i ~elik,formirana 1951, postavila je osnove za saradnju ime|uzavisnost u najva`nijim industrijama.Rimskim ugovorima, koji su proistekli iz toga,zapo~eta je dalekose`na ekonomska integracija,{to je uspostavilo temelje za dugoro~ni cilj –politi~ku integraciju, kako bi se osmislila op{tare{enja za zajedni~ke izazove i ostvarileuzajamne koristi. Od po~etka je Evropska ekonomska zajednicafunkcionisala zahvaljuju}i brojnim institucijama,kao {to su Evropska komisija, Evropski parlament,Sud pravde i Ekonomski i socijalni komitet.Njihove strukture i nadle`nosti su se vremenommenjale, ali to tako|e svedo~i o zna~aju Rimskihugovora i dokaz je kvaliteta vizije koje supotpisnici imali. Kao rezultat, dr`ave EU su bileslobodne od rata i imale su koristi odprekograni~ne trgovine, mobilnosti i investicija.Zahvalni smo Rimskim ugovorima za Evropskuuniju kakvu danas znamo.

Zahvalni smo Rimskimugovorima za Evropskuuniju kakvu danas znamo

“RIMSKI UGOVORI 1957–2017.

Posebno izdanje lista Danas realizovano je u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer

Fondacija Konrad Adenauer,Predstavni{tvo Beograd, Kralja Petra 3, 11000 BeogradTelefon: 00381/11/3285-209 Telefaks: 00381/11/3285-329

Koordinatorka projekta: Aleksandra Popovi}, KASIzvr{ni direktor: Milomir Mandi}Novinarka-urednica: Marija Stojanovi}Fotografije: Stanislav Milojkovi}Prelom: Zoran Spahi}

RIMSKI UGOVORI 1957–2017.www.kas.de/serbien

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Foto:

Drag

an An

toni}

/ FoN

et