of 13/13
Poglavlje 16 Izrada „pametnih“ crteža parametarskim alatkama Ne dopustite da vas pojam parametarsko crtanje (engl. parametric drawing) uplaši. Reč para- metarski dolazi iz matematike, a u kontekstu AutoCAD-ovih crteža, ona znači da možete definisati odnose između različitih objekata na crtežu. Na primer, možete podesiti par li- nija tako da ostanu paralelne, ili dva koncentrična kruga da zadrže precizno međusobno rastojanje ma kako da ih menjate. Parametarsko crtanje se naziva i modelovanje zasnovano na ograničenjima (engl. constra- int-based modeling) i primetićete da se reč constraint na AutoCAD-ovoj traci menija koristi za opisivanje skupova alatki. Taj pojam dodatno opisuje alatke koje ćete koristiti da biste crtali parametarske crteže jer ćete pritom zadavati ograničenja za objekte s crteža. Ovo poglavlje pokazuje kako parametarske alatke za crtanje funkcionišu i kako ih mo- žete primenjivati u skladu sa svojim potrebama. U ovom poglavlju obrađene su sledeće teme: Korišćenje parametarske alatke za crtanje Povezivanje objekata geometrijskim ograničenjima Upravljanje veličinom objekata pomoću dimenzionih ograničenja Korišćenje formule za upravljanje dimenzijama Upotreba ograničenja u praksi Zašto koristiti parametarske alatke za crtanje? Ako niste upoznati s parametarskim crtanjem, možda se pitate koja je njegova svrha. Pažljivom primenom parametarskih alatki možete nacrtati crtež koji se lako menja pro- menom samo jedne ili dve mere, umesto menjanjem linija koje čine crtež. Slika 16.1 pri- kazuje crtež koji je podešen tako da se lukovi i krugovi povećavaju u zadatim proporcija- ma kada se poveća mera ukupne dužine. Takav pristup će vam uštedeti mnogo vremena ako pravite nekoliko sličnih delova kojima se razlikuju samo neke mere. Možete i podražavati ponašanje mehaničkog sklopa da biste proverili svoje zamisli. Parametarske alatke za crtanje omogućavaju da stvarate veze između objekata tako da, kada se jedan pomeri, ostali ostanu povezani kao karike u lancu. Na primer, možete da nacrtate 3D model sklopa radilice i klipa za motor automobila (slika 16.2) ili paralelne šip- ke stone lampe. Ako pomerite jedan deo modela, drugi delovi će se pomerati kao što bi se pomerali delovi pravog motora ili lampe.

Izrada „pametnih“ crteža parametarskim alatkama

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Izrada „pametnih“ crteža parametarskim alatkama

Poglavlje 16
Izrada „pametnih“ crtea parametarskim alatkama  Ne dopustite da vas pojam parametarsko crtanje (engl. parametric drawing) uplaši. Re para- metarski dolazi iz matematike, a u kontekstu AutoCAD-ovih crtea, ona znai da moete definisati odnose izmeu razliitih objekata na crteu. Na primer, moete podesiti par li- nija tako da ostanu paralelne, ili dva koncentrina kruga da zadre precizno meusobno rastojanje ma kako da ih menjate.
Parametarsko crtanje se naziva i modelovanje zasnovano na ogranienjima (engl. constra- int-based modeling) i primetiete da se re constraint na AutoCAD-ovoj traci menija koristi za opisivanje skupova alatki. Taj pojam dodatno opisuje alatke koje ete koristiti da biste crtali parametarske crtee jer ete pritom zadavati ogranienja za objekte s crtea.
Ovo poglavlje pokazuje kako parametarske alatke za crtanje funkcionišu i kako ih mo- ete primenjivati u skladu sa svojim potrebama.
U ovom poglavlju obraene su sledee teme:
Korišenje parametarske alatke za crtanje Povezivanje objekata geometrijskim ogranienjima Upravljanje veliinom objekata pomou dimenzionih ogranienja Korišenje formule za upravljanje dimenzijama Upotreba ogranienja u praksi
Zašto koristiti parametarske alatke za crtanje? Ako niste upoznati s parametarskim crtanjem, moda se pitate koja je njegova svrha. Paljivom primenom parametarskih alatki moete nacrtati crte koji se lako menja pro- menom samo jedne ili dve mere, umesto menjanjem linija koje ine crte. Slika 16.1 pri- kazuje crte koji je podešen tako da se lukovi i krugovi poveavaju u zadatim proporcija- ma kada se povea mera ukupne duine. Takav pristup e vam uštedeti mnogo vremena ako pravite nekoliko slinih delova kojima se razlikuju samo neke mere.
Moete i podraavati ponašanje mehanikog sklopa da biste proverili svoje zamisli. Parametarske alatke za crtanje omoguavaju da stvarate veze izmeu objekata tako da, kada se jedan pomeri, ostali ostanu povezani kao karike u lancu. Na primer, moete da nacrtate 3D model sklopa radilice i klipa za motor automobila (slika 16.2) ili paralelne šip- ke stone lampe. Ako pomerite jedan deo modela, drugi delovi e se pomerati kao što bi se pomerali delovi pravog motora ili lampe.
514 | Poglavlje 16 Izrada „pametnIh“ crtea parametarskIm alatkama 
Slika 16.1 dimenzija d1 na gornjoj slici izme- njena je tako da crte izgleda kao crte na donjoj polovini slike.
Slika 16.2 pomerite jedan deo crtea, a osta- li delovi e ga pratiti.
Povezivanje objekata geometrijskim ogranienjima Istraivanje parametarskog crtanja poeete dodavanjem geometrijskih ogranienja po- stojeem crteu i testiranjem ponašanja crtea nakon zadavanja ogranienja. Geometrijsko ograniavanje (engl. geometric constraints) omoguava da objektima ograniite ponašanje kako biste zadali opseg njihovog kretanja. Moda vam se ini neloginim da ograniava- nje kretanja moe poveati efikasnost pri menjanju crtea, ali kada ove alatke vidite na delu, uvideete njihove prednosti.
povezIvanje objekata geometrIjskIm ogranIenjIma | 515
automatsko dodavanje ogranienja alatkom autoConstrain Prvo ete otvoriti primer crtea i dodati nekoliko geometrijskih ogranienja. Primer crte- a je sainjen od dve paralelne linije povezane sa dva luka, kao na slici 16.3. To su obine linije i lukovi, nisu sloene linije.
Slika 16.3 datoteka Parametric01.dwg sadri jednostav- ne linije i lukove.
Lûk Lûk
Koraci su sledei:
1. Otvorite datoteku Parametric01.dwg priloenu u primerima za ovo poglavlje (slika 16.3). 2. Na traci menija izaberite karticu Parametric, pa pritisnite alatku AutoConstrain na
panou Geometric, ili upišite komandu Autoconstrain↵. 3. Okvirom za izbor izaberite sve objekte na crteu i pritisnite ↵.
Upravo ste upotrebili komandu AutoConstrain da biste dodali geometrijska ograni- enja svim objektima na crteu. Videete skup ikonica koje oznaavaju ogranienja pri- menjena na objekte (slika 16.4). Komanda AutoConstrain „pretpostavlja“ koja ogranie- nja treba da budu primenjena.
Slika 16.4 crte sa dodatim geometrijskim ogranienjima.
Paralelno Horizontalno
Tangentno Tangentno
Primetiete da su ikonice ogranienja iste kao one na panou Geometric. Ukoliko zadr- ite pokaziva miša na ikonici, videete pomoni tekst sa imenom ogranienja.
Ogranienja Tangent koja vidite na krajevima linija ouvae meusobnu tangentnost lukova i linija prilikom menjanja lukova. Ogranienje Parallel ouvae paralelnost dveju linija, a ogranienje Horizontal zadrae linije u horizontalnom poloaju.
516 | Poglavlje 16 Izrada „pametnIh“ crtea parametarskIm alatkama 
Postoji jedno ogranienje za koje se ne pojavljuje ikonica, ali pokazatelj njegovog posto- janja su mali plavi kvadrati na mestima na kojima su lukovi spojeni s linijama:
1. Postavite pokaziva na plavi kvadrati. Ispod ikonice tangentnosti pojavie se nova ikonica i opis luka. Opis luka moda sakriva novu ikonicu, pa pogledajte paljivo ili pomerite kursor i pokušajte ponovo. Nova ikonica e se pojaviti odmah, dok se opis luka pojavljuje sekund kasnije.
2. Postavite pokaziva na ikonicu koja se pojavila. Videete da je to ikonica ogranienja Coincident.
Ogranienje Coincident (podudarnost) stara se da krajnje take linija i lukova ostanu spojene, što ete videti u nekoliko narednih vebi.
Menjanje crtea koji sadri ogranienja Probajte da izmenite crte i pogledajte kako ogranienja funkcionišu:
1. Pritisnite lûk na levom kraju crtea (gornja ilustracija na slici 16.5). 2. Pritisnite ruicu na dnu luka i povucite je nadole da biste poveali poluprenik luka.
Svi objekti se pomeraju da bi ouvali geometrijska ogranienja (donja ilustracija na slici 16.5).
Slika 16.5 pomeranje kraj- nje take jednog luka primorae i druge delove crte- a da je slede zbog geometrijskih ogranienja.
Pritisnite ovaj lûk
Povucite nadole
3. Pritisnite ponovo da biste prihvatili izmenu poluprenika luka. 4. Pritisnite alatku Undo na paleti alatki Quick Access da biste poništili izmenu.
U ovoj vebi ste videli kako ogranienja Tangent, Parallel, Horizontal i Coincident odr- avaju objekte na okupu kada promenite veliinu jednog objekta. U nastavku ete videti šta se dešava kada uklonite ogranienje.
povezIvanje objekata geometrIjskIm ogranIenjIma | 517
Uklanjanje ogranienja Alatka AutoConstrain je primenila poprilian broj geometrijskih ogranienja na crte. Pretpostavimo da elite da uklonite neko ogranienje kako bi crte bio fleksibilniji. U na- rednoj vebi ukloniete ogranienje Parallel, a potom pokušati da izmenite crte kako bi- ste videli rezultate:
1. Pritisnite ikonicu ogranienja Parallel iznad donje linije.
2. Pritisnite desni taster miša i odaberite Delete. Primetiete da ikonica Parallel nesta- je i sa gornje i sa donje linije.
3. Pritisnite donju liniju crtea. 4. Pritisnite ruicu na levom kraju linje, povucite je nadole, pa ponovo pritisnite. Ovaj
put se levi kraj linije pomera nadole. Linije više nisu paralelne, ali ostaju tangentne sa oba luka i njihove krajnje take ostaju povezane (slika 16.6).
Slika 16.6 menjanje luka kada je ograni- enje parallel uklonjeno.
Primetiete da gornja linja ostaje horizontalna dok menjate lûk. Na gornju liniju je još uvek primenjeno ogranienje Horizontal. Probajte da uklonite to ogranienje:
1. Pritisnite alatku Undo na paleti alatki Quick Access da biste vratili prethodno stanje. 2. Desnim tasterom miša pritisnite ikonicu ogranienja Horizontal iznad gornje linije,
pa izaberite Delete.
3. Ponovo izaberite levi lûk. 4. Postavite pokaziva iznad donje ruice luka, pa iz višefunkcionalnog menija ruice
izaberite Stretch. 5. Pomerite ruicu nadole. Ovaj put obe linije menjaju orijentaciju, kao na slici 16.7.
518 | Poglavlje 16 Izrada „pametnIh“ crtea parametarskIm alatkama 
Slika 16.7 bez ogranienja horizontal, obe linije se menjaju dok menjate lûk.
Primetiete da linije i lukovi ostaju povezani i meusobno tangentni. Tako je zbog ogra- nienja Coincident i Tangent, koja još uvek vae.
Dodavanje ogranienja Videli ste kako alatka AutoConstrain primenjuje skup ogranienja na skup objekata. Ogranienja moete dodavati i runo da biste fino podesili nain na koji se objekti pona- šaju. U narednoj vebi crteu ete dodati krug i zadati nekoliko specifinih ogranienja s panoa Geometric:
1. Pritisnite alatku Undo s palete alatki Quick Access da biste vratili preašnje stanje crtea.
2. Na kartici Home, s panoa Draw odaberite alatku Circle. 3. Pritisnite iznad i ulevo od crtea, otprilike kao na slici 16.8. Ne morate biti precizni
jer ete upotrebiti geometrijsko ogranienje da krug premestite na precizan poloaj.
Slika 16.8 postavite krug otprilike na me- sto koje je ovde prikazano.
Postavite krug ovde i dodelite mu poluprenik 0.25.
4. Upišite 0.25↵ za poluprenik kruga. 5. Odaberite karticu Parametric, pa pritisnite alatku Concentric na panou Geometric. 6. Pritisnite lûk na levoj strani crtea, a zatim pritisnite krug koji ste upravo dodali.
Krug se pomera tako da bude koncentrian sa lukom, kao na slici 16.9.
povezIvanje objekata geometrIjskIm ogranIenjIma | 519
Slika 16.9 krug je koncentri- an sa lukom na levoj strani.
U ovoj vebi ste upotrebili geometrijsko ogranienje kao alatku za menjanje da biste precizno postavili objekat. Ogranienje Concentric e zadrati krug unutar luka, bez ob- zira na to gde se lûk pomera.
Redosled je bitan kada dodajete ogranienja, ponekad je kljuan redosled kojim ih dodajete. U primeru sa ogra- nienjem concentric, prvo ste izabrali lûk, a potom krug. da ste prvo izabrali krug, lukovi i li- nije bi se pomerili do kruga. U ovom primeru, krug se pomerio unutar luka.
Korišenje drugih geometrijskih ogranienja Videli ste kako funkcioniše nekoliko geometrijskih ogranienja. Ogranienja se uglav- nom vrlo lako shvataju. Ogranienje Tangent odrava meusobnu tangentnost objekata. Ogranienje Coincident obezbeuje da objekti ostanu podudarni – na primer, krajnje ili srednje take linija i lukova. Ogranienje Parallel odrava paralelnost objekata.
Na raspolaganju vam je još mnogo geometrijskih ogranienja. Tabela 16.1 sadri saet spisak ogranienja i njihovih namena. Imajte na umu da sva ogranienja, osim ogranie- nja Fix i Symmetric, deluju na parove objekata.
Tabela 16.1: geometrijska ogranienja
Ime Namena
Coincident Zadrava take dva objekta na istom mestu – na primer, završne ili srednje take linija. Take na koje se moe primeniti zavise od objekta, a naznaene su crvenim krugom sa znakom X kada izaberete taku.
Collinear Odrava kolinearnost taaka. Linije ne moraju da budu spojene.
Concentric Odrava koncentrinost krugova i lukova.
Fix Fiksira taku objekta za neko mesto na crteu.
Parallel Odrava paralelnost linija.
Horizontal Odrava horizontalan poloaj linija.
Vertical Odrava vertikalan poloaj linija.
Tangent Odrava meusobnu tangentnost krivih ili linije i krive.
520 | Poglavlje 16 Izrada „pametnIh“ crtea parametarskIm alatkama 
Tabela 16.1: geometrijska ogranienja (nastavak)
Ime Namena
Smooth Odrava gladak prelaz izmeu krivih tipa splajn i drugih objekata. Prvi izabrani objekat mora biti splajn kriva. Ovo ogranienje je poput ogranienja tangentnosti za krive tipa splajn.
Symmetric Odrava simetrinost dve krive u odnosu na osu koja je definisana li- nijom. Pre nego što upotrebite ovo ogranienje, nacrtajte liniju koju ete koristiti kao osu simetrije. Moete upotrebiti i ogranienje Fix, Horizontal ili Vertical da biste osu fiksirali na odreenom mestu ili u odreenoj orijentaciji.
Equal Odrava jednaku duinu linija ili polilinija, ili jednake poluprenike lukova i krugova.
Ponašanje geometrijskih ogranienja moe zvuati jednostavno, ali moda ete otkri- ti da se ona mogu ponašati nepredvidivo. U ogranienom prostoru ove knjige ne moe- mo prikazati vebe za svako geometrijsko ogranienje, pa preporuujemo da sami ekspe- rimentišete s njima. I zabavite se!
Upotreba ogranienja u procesu crtanja U ranijoj vebi vam je ogranienje Concentric omoguilo da premestite krug tako da bude koncentrian sa lukom. Na slian nain moete koristiti i druga ogranienja. Na primer, moete premestiti liniju u kolinearan poloaj u odnosu na drugu liniju koristei ograni- enje Collinear, ili biste mogli pomeriti liniju u orijentaciju u kojoj e biti tangentna sa pa- rom lukova ili krugova, kao na slici 16.10. Gornja ilustracija prikazuje odvojenu liniju i krugove, a donja prikazuje objekte nakon primene ogranienja Tangent. Iako je linija tan- gentna sa dva kruga, njena duina i orijentacija nisu promenjene.
Upravljanje veliinom pomou dimenzionih ogranienja U sri AutoCAD-ovih parametarskih alatki nalaze se dimenziona ogranienja. Ta ogra- nienja omoguavaju da zadate i podesite dimenzije skupa delova, olakšavajui vam po- dešavanje veliine, pa ak i oblika skupa objekata.
Na primer, pretpostavimo da crtate skup delova, a svaki se po nekoj dimenziji neznatno razlikuje od ostalih. Moete dodati geometrijska ogranienja, a zatim dimenziona ograni- enja koja e vam omoguiti da jednostavno menjate deo menjanjem vrednosti jedne di- menzije. Da biste videli kako to funkcioniše, uradite naredne vebe.
Dodavanje dimenzionih ogranienja U prvoj vebi sa dimenzionim ogranienjima, dodaete horizontalnu dimenziju crteu na kojem ste ve radili. Crte ve sadri neka geometrijska ogranienja koja ste upoznali, pa moete da vidite meusobno dejstvo dimenzionih i geometrijskih ogranienja.
Upravljanje velIInom pomoU dImenzIonIh ogranIenja | 521
Slika 16.10 moete povezati dva kruga tako da budu tangentna sa linijom kori- stei ogranienje tangent.
Ponite tako što ete dodati dimenziono ogranienje izmeu dva luka:
1. Na kartici Parametric, na panou Dimensional pritisnite alatku Aligned. 2. Pritisnite desni taster miša drei taster Shift, pa iz kontekstnog menija izaberite op-
ciju Center osnap. 3. Postavite pokaziva na levi lûk tako da se za njega pojavi marker Center osnap (slika
16.11) i pritisnite da biste izabrali centar. Kada izaberete centar, lûk e biti istaknut.
Slika 16.11 Upotrebite opciju center osnap da biste izabrali cen- tar luka. Postavite pokaziva
na luk…
pojavie se marker Center osnap.
4. Drite pritisnut taster Shift i pritisnite desni taster miša, pa izaberite opciju Center osnap kao što ste uradili u koraku 2.
5. Pritisnite lûk na desnoj strani crtea (slika 16.12).
Slika 16.12 dodavanje dimenzionog ogranienja.
Izaberite centre lukova kao take ograniavanja…
pa pritisnite ovde da biste postavili kotu.
522 | Poglavlje 16 Izrada „pametnIh“ crtea parametarskIm alatkama 
6. Pritisnite mesto iznad crtea, kao na slici 16.12. 7. Kada se pojavi zahtev Dimension text =, pritisnite ↵ da biste prihvatili tekuu vrednost.
Dimenziono ogranienje e se pojaviti iznad crtea i prikazivae vrednost d1=6.0000. Oznaka d1 je ime za dimenziono ogranienje. Svako dimenziono ogranienje dobija je- dinstveno ime, što je korisno kasnije, kada poelite da menjate crte. Ogranienje moete izabrati na panou Dimensional kartice Parametric. Tabela 16.2 sadri listu dostupnih di- menzionih ogranienja.
Tabela 16.2: dimenziona ogranienja
Ime Namena
Linear Ograniava rastojanje izmeu dve take du X ili Y ose
Horizontal Ograniava rastojanje izmeu dve take du X ose
Vertical Ograniava rastojanje izmeu dve take du Y ose
Aligned Ograniava rastojanje izmeu dve take u bilo kom pravcu
Radius Ograniava poluprenik kruga ili luka
Diameter Ograniava prenik kruga ili luka
Angular Ograniava ugao izmeu dva segmenta linije
Convert Pretvara meru u dimenziono ogranienje
Pogledajmo kako moete upotrebiti dimenziono ogranienje koje ste upravo dodali.
Menjanje dimenzionog ogranienja Dimenziono ogranienje je povezano sa objektima na crteu, pa kada izmenite vrednost dimenzije, objekti s kojima je ogranienje povezano bie izmenjeni. Da biste videli kako to funkcioniše, pokušajte da izmenite deo menjanjem dimenzije:
1. Dvaput pritisnite vrednost dimenziije za dimenziono ogranienje (slika 16.13).
Slika 16.13 dvaput priti- snite vrednost dimenzije.
2. Upišite 4.5↵. Deo se skrauje do unete mere. Pritisnite ↵ da biste obrisali komandu.
Upravljanje velIInom pomoU dImenzIonIh ogranIenja | 523
Prisilno iskljuivanje reima osnap U ranijoj vebi trebalo je da izaberete opciju center osnap iz menija osnap. kada postavljate dimenziona ogranienja, koristiete meni osnap da biste izabrali prianjanje uz centar (center osnap). trajno ukljueni osnap markeri (running osnaps) automatski se iskljuuju kada ko- ristite alatke za dimenziono ograniavanje. to se dešava zato što alatke za dimenziono ogra- niavanje koriste sopstvenu metodu pronalaenja taaka na objektima.
U nastavku dodajte dimenziju luku na levoj strani:
1. Pritisnite alatku Aligned s panoa Dimensional. 2. Izaberite gornju krajnju taku luka na levoj strani (gornja ilustracija na slici 16.14).
Uinite to tako što ete prvo zadrati pokaziva iznad luka u blizini krajnje take. Kada vidite marker krajnje take, pritisnite mišem. Ukoliko vam ikonice ogranie- nja smetaju, moete uveati prikaz crtea da biste videli marker.
3. Na isti nain izaberite donju krajnju taku luka. 4. Pritisnite neku taku levo od luka da biste postavili kotu (donja ilustracija na slici 16.14). 5. Kada se pojavi zahtev Dimension text =, pritisnite ↵ da biste prihvatili tekuu vrednost.
Slika 16.14 dodavanje di- menzionog ogra- nienja luku.
Izaberite lûk na ovom mestu tako da se pojavi crveni krug.
Pritisnite ovde da biste postavili kotu.
Primetiete da je novo dimenziono ogranienje dobilo ime d2. Probajte da promenite veliinu luka koristei dimenziono ogranienje:
1. Dvaput pritisnite vrednost dimenzije za dimenziono ogranienje d2 (slika 16.15). 2. Upišite 2↵. Deo se prilagoava novoj dimenziji.
524 | Poglavlje 16 Izrada „pametnIh“ crtea parametarskIm alatkama 
Slika 16.15 podešavanje dimenzije luka.
Kao što ste videli u ovom primeru, moete upravljati merama crtea menjajui vred- nost dimenzionog ogranienja. To je mnogo bri nain pravljenja preciznih izmena na cr- teu. Zamislite šta biste sve morali da uradite kako biste iste takve izmene napravili kada na raspolaganju ne biste imali geometrijska i dimenziona ogranienja.
Upotreba formula za upravljanje dimenzijama i njihovo povezivanje U prethodnoj vebi ste videli kako dimenziono ogranienje povezano sa lukom utie na crte. Meutim, u tom primeru, krug na levom kraju crtea ostao je neizmenjen nakon promene veliine luka. Pretpostavimo da elite da i krug promeni veliinu u skladu s pro- menom veliine luka. Da biste to uradili, upotrebiete Parameters Manager i dodati for- mulu koja e upravljati veliinom kruga.
U narednoj vebi dodaete dimenziono ogranienje krugu, a zatim na to ogranienje primeniti formulu tako da krug uvek ima upola manji prenik od luka, bez obzira na to kako menjate lûk. Ponite tako što ete krugu dodati ogranienje Diameter:
1. Pritisnite alatku Undo na paleti alatki Quick Access da biste vratili prethodni izgled crtea.
2. Pritisnite alatku Diameter na panou Dimensional. 3. Pritisnite krug da biste ga izabrali. 4. Pritisnite unutar crtea da biste postavili ogranienje, kao na slici 16.16. 5. Pritisnite ↵ da biste prihvatili vrednost ogranienja.
Slika 16.16 dodavanje ogra- nienja diameter krugu.
Upotreba formUla za Upravljanje dImenzIjama I njIhovo povezIvanje | 525
Ogranienje Diameter koje ste upravo dodali dobilo je ime dia1. Ono upravlja samo prenikom kruga; mogli biste promeniti vrednost tog ogranienja, ali time biste utica- li samo na krug.
Dodavanje parametra formule Dodaemo formulu koja e povezati vrednost prenika kruga s vrednošu prenika luka:
1. Pritisnite alatku Parameters Manager na panou Manage. Otvorie se Parameters Manager (slika 16.17). Parameters Manager sadri spisak svih dimenzionih ograni- enja koja postoje na crteu.
Slika 16.17 parameters manager.
2. Pritisnite alatku Creates A New User Parameter na vrhu Parameters Managera. Na listi User Parameters pojavie se nova kategorija i videete da se pojavio parametar user1.
3. Dvaput pritisnite kolonu Expression (izraz) za parametar user1 (slika 16.18). 4. Dok je vrednost izraza za parametar user1 istaknuta, upišite d2 * 0.5↵. Videete da
vaš unos zamenjuje postojeu vrednost izraza (slika 16.18). Taj izraz govori „Daj pro- menljivoj user1 vrednost polovine ogranienja d2“. Seate se da je ogranienje d2 do- deljeno luku.
5. Dvaput pritisnite kolonu Expression za parametar dia1 (slika 16.19). To je parametar za prenik kruga.