Fotografija na naslovnoj strani: Prvi kongres Balkanskep~elarske federacije u Istanbulu

Foto:

@ivoslav Stojanovi}, Pali}

^lanstvo u SPOS^lanstvo u SPOS-u-u^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-

nizacija Srbije ostvaruje se prekodru{tava p~elara po slobodnom izboru.^lanarina u 2007. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije iznosi1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273tolara, za p~elare iz Crne Gore,Makedonije i ostalih inostranih zemaljagde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32evra, a gde se {alje avionom 40 evra.^lanstvo podrazumeva dobijanje 12brojeva ~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradnja Saradnja sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.Redakcija zadr`ava pravo redigovanjatekstova. Za sadr`aj tekstova odgovara-ju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasno nave-du izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare

{tampan je 1883. godine u Beogradupod imenom „P~ela“. Potom je {tam-pan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896.godine u Sremskim Karlovcima. Od1899. godine nastavlja da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskog p~elarskogdru{tva, izlazi od 1. januara 1898.godine u Beogradu. Januara 1934.godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrnimzracima za izvanredne zasluge, popular-isanje i unapre|enje p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednica Srbijedodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture uSrbiji.

Tira`: 14 500. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

^as^asopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o P^ELARP^ELARSavez p~elarskih organizacija Srbije

Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63 spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@nadlanu.com

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad),

Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i}

(Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina),Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), AleksandarMihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena D`imrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

P^ELAR, jun 2007. 241

Rajko Pejanovi}PISMO P^ELARIMA ZA JUN 247Pro~itajte jedan od najboljihtekstova o prakti~nom p~elare-nju u ovoj godini i krenite na

p~elinjak da primenite nau~eno Milan Jovanovi}

HVATANJE MATICARUKOM 253Koliko puta ste hteli dauhvatite maticu rukom, aniste smeli. Nau~ite kakoda to ubudu}e ~inite

bezbedno bez rizika po maticeJovan Kulin~evi}OPTIMIZACIJA DOBIJANJAMATI^NOG MLE^A 258Nau~ite kako je mogu}e dobiti i do 10 kilogra-ma mle~a po jednom p~elinjem dru{tvuMilan ]irovi}

PROGNOZIRANJEMEDENJA LIPE 265Lipa je jedna od najne-sigurnijih p~elinjih pa{a.Zato bi bilo od pre-sudnog zna~aja pozna-

vanje na~ina za prognoziranje njenog medenja.Prezentujemo vam jedno re{enje koje mo`eteda isprobate jo{ ove godine, bez ulaganja ve}ihsredstava@ivoslav Stojanovi}

IZVE[TAJ SA KONGRESABALKANSKEP^ELARSKE FEDERACIJE 267Nedavno je u Istanbulu

odr`an Prvi kongres Balkanske p~elarske fe-deracije. Na{a delegacija je posetila kongres i upoznala se sa dostignu}ima u p~elarstvuovog regiona. Za vas su pripremili izve{taj

KKo ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elaro ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar..KKo zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva. o zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva.

KKo zna bolje, neka to i napi{e. o zna bolje, neka to i napi{e.

IIzzddvvaajjaammoo iizz ssaaddrr`̀aajjaaRodoljub @ivadinovi}

NABAVITE LEK PROTIV VAROE APIGARD PO POVLA[]ENOJ CENI 244

Rajko Pejanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA JUN 247

Milan Jovanovi}

HVATANJE MATICA RUKOM 253

Dejan Kreculj

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN 255

Ivan Jurkovi~

DA VRCANJE MEDA POSTANEPRAVO ZADOVOLJSTVO 256

Jovan Kulin~evi}

OPTIMIZACIJA DOBIJANJAMATI^NOG MLE^A 258

Veroljub Umelji}

ZBRINJAVANJE PRIRODNIH ROJEVA 260

Milan ]irovi}

PROGNOZIRANJE MEDENJA LIPE 265

@ivoslav Stojanovi}

IZVE[TAJ SA KONGRESABALKANSKE P^ELARSKE FEDERACIJE 267

Milan Jovanovi}

^UDESNI MUMIO 270

Petar @. \ergovi}

100 GODINA OD RO\ENJA AKADEMIKA I PROFESORA DOKTORASVETISLAVA @IVOJINOVI]A 272

REPORTA@E 273

SKUPOVI 274

242 P^ELAR, jun 2007.

Re~ urednikaZadovoljstvo mi je da vam u ovom broju

prezentujem nekoliko lepih vesti. Na inicijati-vu ~italaca, a uz svesrdnu podr{ku redakcije iurednika ~asopisa P~elar i Izvr{nog odboraSPOS-a, priveden je kraju kapitalni projekatprebacivanja SVIH brojeva ~asopisa P~elariza{lih od 1898. do 2005. godine u digitalni ob-lik. Tako se ~asopis P~elar preselio na svegapar DVD diskova. Za koji dan }e se znati da li}e to biti 3 ili 4 diska. [ta to zna~i u praksi? Svikoji imaju kompjuter, mo}i }e da u njemuimaju kompletnu bazu svih ikada iza{lih ~aso-pisa i da ih pogledaju ili od{tampaju kad god`ele! Pored ~asopisa P~elar, ura|ena je i digi-talizacija i danas izvanrednih ~asopisa Na-predno p~elarstvo i Jugoslovensko p~elarstvo.Projekat je ko{tao SPOS ne{to vi{e od 3 000evra, {to je zaista ni{ta u odnosu na ono {to sup~elari dobili. Uskoro }e biti re{eno i pitanjedistribucije, ali je izvesno da }e sadr`aj disko-va biti besplatan, eventualno }e se platiti samonjihovo narezivanje, o ~emu }ete biti uskoroobave{teni. A sve to }e mo}i da se besplatnopogleda i na internetu! Sve u ~ast velikog jubi-leja: 110 godina SPOS-a i izla`enja ~asopisaP~elar!

Putem interneta odmah mo`ete pogledatido sada digitalizovane ~asopise P~elar – tre-nutno nisu skenirani samo brojevi od1903–1920. godine (www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/pcelar) i sve brojeve legendarnih~asopisa Jugoslovensko i Napredno p~elarstvo(www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/jugosloven-sko-napredno-pcelarstvo), a ovim stranicamamo`e se pristupiti i preko sajta SPOS-a(www.spos.info). Data je i mogu}nost izboramenija na srpskom (}irilica i latinica) i engle-skom jeziku.

Po{to 2006. godina nije obuhva}ena digita-lizacijom, neke od tekstova iz te godine mo`e-te pogledati na internet sajtu – novoj internetprezentaciji ~asopisa P~elar: www.poljober-za.net/pcelar.aspx. Ostale tekstove iz te i ovegodine ~itaoci }e morati da na|u u samom ~a-sopisu putem pretplate (ili da sa~ekaju novudigitalizaciju kroz nekih novih 110 godina – {a-la urednika).

Nastup P~elara na inostranom tr`i{tu

Mislim da je ovo i pravi trenutak da vas iz-vestim o marketin{kom nastupu P~elara na tr-`i{tu biv{ih jugoslovenskih republika koji smozapo~eli pro{le godine. Bilans je slede}i. Upo-redi}u stanje broja pretplatnika iz vremenakada je Jugoslavija bila na{a zajedni~ka dr`a-va i kada je razmena ~asopisa izme|u republi-ka bila sasvim normalna pojava, sa stanjem odpro{le i ove godine.

Kao {to i sami vidite iz tabele, pokazalo seda je moja ideja (iz programa za ure|ivanje~asopisa) o marketin{kom nastupu na tr`i{tabiv{ih jugoslovenskih republika bila vi{e negoopravdana. ^ak je broj pretplatnika vi{e od triputa ve}i nego u „najsre}nija“ vremena. U na-rednim godinama mo`emo da o~ekujemo jo{ve}i broj pretplatnika, jer su ocene P~elara ve-oma dobre.

Stoji primedba o izvesnom ka{njenju ~aso-pisa za Federaciju BiH, Hrvatsku i Sloveniju,ali to je, za sada, te{ko re{ivo. Trudi}emo se dau predstoje}em letnjem periodu i tu primedbuotklonimo, jer o~ekujem da tada ~asopis po~-ne da izlazi malo ranije, po{to leti nema in-formacija koje moramo da ~ekamo do predsamo izla`enje ~asopisa.

Treba napomenuti da je zbog {tampanjaP~elara i na latinici na{ ~asopis dobio i dostanovih ~italaca u Srbiji, pre svega u Vojvodini,a to su uglavnom oni na{i sugra|ani koji sa te-{ko}om ~itaju }irilicu, i zato do sada nisu ~ita-li P~elar. Iako je te{ko proceniti koliko ih je,po{to su mnogi sa }irili~nog pre{li na latini~niP~elar, najskromnije procenjujem da ih ima

GodinaB

osna

iH

erce

govi

na

Hrv

atsk

a

Slov

enij

a

Ukupno

1989 350 140 18 508

2006 535 11 0 546

2007 1083 285 179 1547

P^ELAR, jun 2007. 243

najmanje 200 (jer latini~ni P~elar u Srbijiukupno prima 677 p~elara).

Va`no je re}i i to da je prihodom od novihpretplatnika u potpunosti pokriven rashod zamarketin{ke aktivnosti tokom pro{le godine({tampanje besplatnih pilot brojeva, oglasiitd), te da je, prema knjigovo|i SPOS-a, ko-na~ni bilans prihoda 310 954 dinara samo uprvoj godini nastupa, dok }e naredne godineza isti broj pretplatnika biti zna~ajno ve}i (vi-{e od duplo), po{to ne}e biti ulaznih tro{kovamarketinga. Ovde uop{te nisu ura~unati novipretplatnici na latini~no izdanje P~elara u Sr-biji, jer je, kako rekoh, te{ko proceniti kolikoih ta~no ima.

Mislim da smo napravili dobar posao. ^i-taoci u biv{im jugoslovenskim republikamadobili su ~asopis koji im se o~igledno dopada ito po veoma niskoj ceni za njihove prilike, aSPOS je dobio dodatni izvor prihoda iz kojihmo`e da finansira pro{irenje svojih aktivnosti.

Moram da ka`em da je zbog uvo|enja me-|unarodne po{tarine za Crnu Goru u posled-nji ~as (te sledstvene nemogu}nosti da u krat-kom periodu na|emo zastupnika), broj pret-platnika u toj dr`avi pao sa 195 na 95, a da seu Makedoniji pove}ao sa 33 na 52. Ina~e, uku-pan broj ~italaca P~elara iz Srbije u ovoj godi-ni je 11 920, a ukupan broj svih onih koji su sepretplatili na P~elar (iz bilo koje zemlje sveta)je 13 640. Zato se danas mo`emo pohvaliti ti-ra`om ~asopisa P~elar od ~ak 14 500 primera-ka!

Strategija SPOS-aOvih dana dogodilo se jo{ ne{to veoma va-

`no za sve p~elare Srbije. Na prethodnom sa-stanku, Izvr{ni odbor me je zadu`io kao Koor-dinatora SPOS-a za saradnju sa dr`avnim or-ganima, da sa~inim program zahteva SPOS-aprema nadle`nim Ministarstvima sa ponu|e-nim re{enjima na{ih svakodnevnih problema.To sam i u~inio, a Izvr{ni odbor ga je usvojiosa manjim izmenama i dopunama. Sada se ko-na~no zna {ta je cilj SPOS-a i sa kojom plat-formom nastupa pred nadle`nim institucija-ma. To je izuzetno va`an napredak od presud-

nog zna~aja za budu}nost p~elarstva. Iako jebilo logi~no da je ovaj dokument ve} odavnotrebao da postoji, njega nije bilo do ovog sazi-va Izvr{nog odbora. Nepostojanje takve stra-tegije dovelo nas je u vrlo nezavidnu situaciju,ali se iskreno nadam da }e se u najskorijoj bu-du}nosti mnogo toga promeniti na bolje.

Dokument defini{e najve}e probleme i nu-di adekvatna re{enja za problem falsifikovanjameda, svo|enje zahteva za p~elarske prostori-je u doma}instvu u realne i primenljive okvire,subvencija i podsticajnih sredstava za p~elar-stvo, prskanja poljoprivrednih kultura u cvetu,veterinarske za{tite p~ela, pa{arine, odgajanjamatica, registraciju p~elinjaka, registracijup~elarskih vozila, u~e{}e u izradi Zakona osto~arstvu i, {to je verovatno najva`nije, re{a-vanje tr`i{nog statusa p~elara na povoljan na-~in, jer je danas za legalnu prodaju meda po-trebno mnogo vi{e nego u ve}ini evropskih ze-malja.

Za ovu poslednju ta~ku dobio sam i ofici-jelnu saglasnost Milana Studena, savetnika zaveterinarsko-sanitarne i higijenske usloveobjekata za proizvodnju hrane u Ministarstvupoljoprivrede.

Preostaje da dobijemo saglasnost Mini-starstva finansija, {to bi zaista dovelo p~elareu mnogo povoljniji polo`aj na tr`i{tu. Ponu|e-na re{enja su lako primenljiva i nisu preskupaza dr`avu, te o~ekujem njihovo usvajanje uskorijem periodu.

Zbog politi~ke situacije u zemlji, jo{ uveknije odr`an dogovoreni sastanak u Ministar-stvu poljoprivrede, ali ga o~ekujemo u najsko-rije vreme.

Nabavka Apigarda po povla{}enoj ceni za ~lanove SPOS-a

^etvrta dobra vest ti~e se nabavke engle-skog leka protiv varoe (Apiguard) po povla-{}enoj ceni za ~lanove SPOS-a, ~ime p~elarimogu da u{tede ~ak 350 000 evra! Detalje otome mo`ete pro~itati u posebnom tekstu. Sr-bija se tom akcijom svog nacionalnog Savezasvrstala u najnaprednije p~elarske zemljeEvrope!

STARE BROJEVE ^ASOPISA POGLEDAJTE NA INTERNETU: P^ELAR: www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/pcelar

JUGOSLOVENSKO I NAPREDNO P^ELARSTVO: www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/jugoslovensko-napredno-pcelarstvo

Neke od tekstova iz 2006. mo`ete pogledati na: www.poljoberza.net/pcelar.aspx.

244 P^ELAR, jun 2007.

NABANABAVITEVITELEK PROTIVLEK PROTIV VVAROEAROEAPIGUAPIGUARDARDPOPO POPOVLA[]ENOJVLA[]ENOJCENICENI

Dr med. Rodoljub @ivadinovi} Koordinator SPOS-a

U proteklom periodu va{em uredniku ~a-sopisa P~elar javljao se veliki broj ~italaca sajednim pitanjem: Kako, gde i po kojoj ceni semo`e nabaviti novi lek protiv varoe Apigard(Apiguard) o kojem je P~elar detaljno pisao uaprilu ove godine?

Naravno, ve}ini je bio skup, jer na tr`i{tuko{ta uglavnom izme|u 200 i 250 dinara pokutiji (pa{teti), a po{to su za jednu p~elinju za-jednicu neophodne dve pa{tete, tretman jednezajednice ko{ta od 400 do 500 dinara. Najni`acena, koja se mo`e na}i u svega par veterinar-skih apoteka u Srbiji je 180 dinara, {to tretmanjedne zajednice svodi na 360 dinara, ali ovajlek po tim cenama nije dostupan svima. Zatosam, kao Koordinator SPOS-a, oti{ao do firm-e koja uvozi Apigard, i pokrenuo pregovoreda pristanu na zajedni~ki projekat sa SPOS-om o organizovanoj nabavci ovog leka, ali daidu sa minimalnom zaradom, kako bi lek u~i-nili dostupnijim p~elarima. Nakon vi{e razgo-

vora i razli~itih mogu}ih re{enja, saglasili smose da se cena leka spusti sa 180 na 140 dinarapo pa{teti sa porezom, {to tretman jedne ko-{nice svodi na svega 280 dinara, i dovodi dou{tede od najmanje jednog evra po ko{nici!Po{to ~lanovi SPOS-a imaju oko 350 000 ko-{nica, to u{teda mo`e biti upravo 350 000 evra.Za p~elare kojima Apigard nije dostupan potoj najni`oj ceni od 180 dinara, u{tede su imnogo ve}e od jednog evra po ko{nici.

Ovom akcijom svog nacionalnog SavezaSrbija se svrstala u najnaprednije p~elarskezemlje Evrope!

Projekat SPOS-a

Na poslednjem sastanku, Izvr{ni odborSPOS-a je doneo odluku o podr{ci ovoj ideji ipokretanju projekta na nivou Srbije pod ime-nom „Po~etak organske proizvodnje meda uSrbiji“. Ovaj projekat predstavlja}e primarni

VELIKVELIK AA AKAK CIJCIJ AA SPOSSPOS -a!-a!U[TEDITEU[TEDITE 350350 000 EVR000 EVRAA

Poziv Izvr{nog odbora SPOS-apredsednicima dru{tava i udru`enja p~elara

Pozivamo sva dru{tva i udru`enja p~elara u Srbiji da podr`e projekat SPOS-a „Po~etakorganske proizvodnje meda u Srbiji“ i da pravovremenim reagovanjem nabave svojim zain-teresovanim ~lanovima Apigard po povla{}enoj ceni.

P^ELAR, jun 2007. 245

poku{aj da se p~elarima uka`e na potrebu tre-tiranja p~elinjih zajednica protiv varoe sred-stvima koja ne zaga|uju med i ostale p~elinjeproizvode. To vi{egodi{nje principijelno opre-deljenje SPOS-a sada je do{lo u fazu kada semo`e i masovno primeniti u p~elarskoj praksi,jer su se pojavili dovoljno efikasni lekovi pro-tiv varoe, a koji zadovoljavaju ovaj osnovnikriterijum savremenog p~elarstva. Jedini pro-blem ostaju satne osnove koje u sebi verovat-no sadr`e izvesne, mo`da i nedozvoljene koli-~ine sredstava koje smo do sada koristili pro-tiv varoe. Iako organska proizvodnja predsta-vlja mnogo vi{e od pukog kori{}enja sredstavakoji ne zaga|uju p~elinje proizvode, SPOSsmatra da je ovaj projekat dobar po~etak i dapredstavlja prvu ozbiljnu smernicu p~elarimaza tretiranje svih p~elinjih bolesti takvim pre-paratima i u konvencionalnom p~elarenju, {toje svakako imperativ budu}nosti.

Na svom gostovanju u Srbiji pro{le godine,dr Antonio Nanetti, ~lan Evropske radne gru-pe za integralnu borbu protiv varoe koja tre-nutno okuplja 38 najve}ih svetskih nau~nika uoblasti p~elarstva, izneo je stav te grupe da jedanas p~elarima za borbu protiv varoe dovo-ljan neki efikasan preparat na bazi timola to-kom leta (u na{im uslovima, to je period jul-avgust) i oksalna kiselina zimi, kada nema le-gla. U Srbiji danas na bazi timola postoji regi-strovan samo jedan lek (Apigard) i SPOS seovim projektom potrudio da ga u~ini dostup-nijim p~elarima.

Postupak nabavke leka

Izvr{ni odbor SPOS-a na{ao je re{enje zanabavku leka i poziva rukovodstva svih dru{ta-va p~elara u Srbiji da podr`e pomenuti proje-kat po uputstvima u ovom tekstu i obezbedesvojim ~lanovima Apigard po povla{}enoj ce-ni. Dru{tva treba da organizuju prijem donaci-ja od svojih ~lanova kao podr{ku projektu„Po~etak organske proizvodnje meda u Srbi-ji“. Svaki zainteresovani ~lan izvr{io bi uplatudonacije na `iro-ra~un svog lokalnog dru{tvap~elara u odgovaraju}em iznosu. Iznos dona-cije dobija se mno`enjem broja potrebnih ku-tija Apigarda sa 140 dinara. Rok za uplatu do-nacije je 30. jun 2007. godine. Ve} 2. jula 2007.bi dru{tva p~elara prebacila potrebna sredstvauvozniku Apigarda, a on bi izme|u 4. i 14. ju-la (po dogovoru sa svakim dru{tvom) izvr{io

besplatnu isporuku svakom op{tinskom mestuu Srbiji, na adresu lokalnog dru{tva p~elara.Za svako eventualno opravdano probijanjeovih rokova, morate se posebno dogovoriti sauvoznikom (Firma ZOOLEK, Slobodan Ra-di~evi} i Petar Vuji}, 011/344-13-47, 011/24-32-448, zoolek@infosky.net).

Potrebni podaci za uplatu

„ZOOLEK“ D.O.O. Beograd ul. Had`i Prodanova 8

@iro-ra~un: 205–3935–20 sa obaveznim pozivom na broj:

610003 – _________ (PIB uplatioca)Napomena: Dva dana nakon uplate pozo-

vite ZOOLEK (011/344-13-47, 011/24-32-448)da se dogovorite oko termina i mesta isporukeleka.

Obaveze dru{tava p~elara

Dru{tvo p~elara }e ODMAH po prijemuleka organizovati besplatnu raspodelu p~elari-ma koji su donirali ovaj projekat, kako se ne bizakasnilo sa po~etkom tretmana. Dru{tvo p~e-lara je du`no da odmah nakon uplate uvozni-ku Apigarda javi SPOS-u broj kupljenih kutijaleka (011/2458-640 ili pismeno), {to je jedinanjegova obaveza prema SPOS-u po ovom pro-jektu. SPOS se u potpunosti odri~e bilo kakvematerijalne koristi zbog posredovanja i svetro{kove po ovom projektu samostalno }e po-kriti.

UPUTSTVO ZA KORI[]ENJELEKA APIGARD PROTIV VAROE

Apigard je timol u gelu, upakovan u alumi-nijumske kutije nalik pa{tetama. Za jednu ko-{nicu potrebne su dve pa{tete.

Izme|u 15. jula i 1. avgusta ko{nice trebasrediti onako kako }e zimovati. Kod DB ko-{nica mo`e se ostaviti maksimalno jedan polu-nastavak. Svi otvori na ko{nicama se potpunozatvore, kao i sve mre`e i ventilacije. Ostavljase samo glavno leto (oko 15 cm {irine i do1 cm visine).

Tretman je najbolje zapo~eti izme|u 15. i20. jula ako nema intenzivne pa{e. Kutija (pa-{teta) Apigarda se stavlja na satono{e vr{nognastavka. Pre stavljanja se skine folija. Treba

246 P^ELAR, jun 2007.

obezbediti da iznad pa{tete postoji najmanje1 cm slobodnog prostora da p~ele mogu daulaze u kutiju i raznose lek. Ako tog prostoranema zbog takve konstrukcije poklopne da-ske, pa se poklopna daska „lepi“ za pa{tetu, tajproblem se mora re{iti na jedan od mogu}ihna~ina: 1) Ako imate Milerovu hranilicu,okrenite je naopako i u dobijeni prostor stavi-te kutiju Apigarda; 2) Na vrh ko{nice ispodpoklopne daske stavite prazan polunastavak iu njemu kutiju Apigarda; 3) Napravite drveniokvir veli~ine nastavka, a visine 2 cm, i stavitega izme|u vr{nog nastavka i poklopne daske, au dobijeni prostor stavite kutiju Apigarda; 4)U jedan od centralnih ramova u vr{nom na-stavku ugradite usku i dugu plasti~nu ili lime-nu posudu ispod satono{e i u nju rasporeditesadr`inu kutije Apigarda (pogodno za A@ ko-{nice).

Nakon 2,5 nedelje idite na p~elinjak i po-red stare kutije Apigarda dodajte drugu, novukutiju. Nakon 3 nedelje od dodavanja drugekutije tretman se smatra zavr{enim.

Ostale va`ne napomene oko upotrebe lekamo`ete na}i u uputstvu koje dolazi sa lekom iu P~elaru za april ove godine.

UPOZORENJE: LEK ]E POKAZATIVISOKU EFIKASNOST SAMO AKO

STROGO ISPO[TUJETE OVO UPUTSTVO!!!

Nepo{tovanje bilo koje od preporuka mo`e da umanji efikasnost!

VE] OSTVARENIPROJEKTINABAVKEAPIGARDA

Tokom 2006. godine, Apigard je orga-nizovano nabavilo Dru{tvo p~elara izSvrljiga, potpuno besplatno za svoje ~la-nove, zahvaljuju}i donaciji Op{tine Svr-ljig.

Tokom 2007. godine Apigard je orga-nizovano nabavilo Dru{tvo p~elara izAleksinca za 80% ko{nica svih ~lanovaDru{tva, potpuno besplatno, zahvaljuju}idonaciji Fonda za razvoj poljoprivredeop{tine Aleksinac.

Tokom 2007. godine Apigard je orga-nizovano nabavila i Republika Crna Go-ra za sve zainteresovane p~elare, ~lanovenjihovog Saveza, s tim {to p~elari po ko-{nici pla}aju u~e{}e od samo 1,5 evra.

POZIV IZVR[NOG ODBORA SPOS-a P^ELARIMA ZA NABAVKU KNJIGA O P^ELINJIM PROIZVODIMA

IO SPOS-a poziva p~elare da nabave vrhunske knjige o apiterapiji iz edicije prof. dr Mi-lanke Erski Bilji} pod povoljnijim uslovima nego na tr`i{tu. Profesorka Erski vam nudi svo-je knjige o mati~nom mle~u (protivvrednost 10 evra) i o polenu i pergi (protivvrednost 20evra). Knjige su jedinstvene u svetu i nude vamnajnovija nau~na istra`ivanja o p~elinjim proizvo-dima.

Profesorka Erski priprema i poslednju knjiguiz ove edicije, ovoga puta o medu, koja }e imati630 strana formata B5. Svaki pojedinac ili dru{tvop~elara koji naru~e po 20 knjiga o mle~u ili po 10o polenu, dobi}e na poklon primerak knjige o me-du, koja }e po izlasku iz {tampe imati cenu od 50evra.

Kontakt telefoni za naru~ivanje: (011) 3223-248, (063) 244-717

Dugi junski dani, sa najvi{e sati za fotosin-tezu, toplijim vremenom i obiljem vlage u ze-mlji{tu, pogoduju maksimalnoj ekspanziji raz-voja biljnog sveta. Tada cvetaju va`ne medo-no{e: bagremac, svilenica (divlji duvan), gra-horica, kupina, malina, livade i lipa.

I p~elinja zajednica po~etkom meseca do-sti`e maksimum razvoja i broj~ane snage (pro-se~no do 45 000 jedinki prema profesoru Ku-lin~evi}u). Postizanje razvojnog maksimumaozna~ava kraj tre}eg perioda u godi{njem ci-klusu razvoja, nazvanog periodom stvaranjavi{ka p~ela (tokom maja u na{im uslovima).Taj „vi{ak“ p~ela je neophodan da bi se zajed-nica razmno`ila ba{ u junu, kada su prirodniuslovi za to najpovoljniji. U procesu rojidbestaro p~elinje dru{tvo se deli i od njega nasta-ju 3–4 nove mlade zajednice, a zapo~inje ~e-tvrti razvojni period prema Lebedevu (vi{e operiodima razvoja u P~elaru br. 1/2007).

U junu se na p~elinjaku obavljaju tri velikegrupe poslova: vrca bagremov med, umno`a-vaju dru{tva i vr{i priprema za kori{}enje let-njih pa{a.

Bagrem je ove godine po~eo cvetati rano,ve} od polovine aprila. U okolini [apca, naobroncima Cera u selu Volujcu, zabeleo je {e-snaestog aprila, a p~ele su ga po~ele pose}iva-ti osamnaestog. Niske no}ne temperature, po-negde sa slabim jutarnjim mrazevima, uspori-le su cvetanje, pa su prvi unosi registrovani tekposlednjih dana aprila.

Ocene prinosa su, kao i uvek, razli~ite.Kao i pro{le godine, vi{e su zadovoljni p~elari~ije su zajednice koristile rani bagrem. Takoje, primera radi, {aba~ki p~elar Milojko Mitro-vi}, na poznatoj lokaciji Culjkovi}–Radova-{nica, kod jake jednomati~ne zajednice na va-

gi imao ukupan unos od 35 kilograma. Tradi-cionalno dobri lokaliteti srednjeg i poznijeg

Fotografije: Petar Pejanovi}

PISMO PISMO P^ELARIMA P^ELARIMA

ZA JUNZA JUNRajko Pejanovi}Ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

P^ELAR, jun 2007. 247

Slika 1

248 P^ELAR, jun 2007.

bagrema (Bukor, Krivaja, Kaona, Vla{i}, Lju-bovija i celo Podrinje) dali su manje od 30 ki-lograma nektara.

Na mom baznom p~elinjaku u Jevremov-cu, pet kilomatara od [apca prema Ceru, gderanog bagrema nema dovoljno pa obi~no pre-seljavam ko{nice, prose~na jednomati~na za-jednica je unela 26 kilograma, a dobra dvoma-ti~na u Fararovoj ko{nici sa 7 nastavaka (sl. 1)71 kilogram nektara. Vrhunac unosa bio je 8.maja, kada je vaga registrovala pove}anje te`i-ne ko{nice za 16,3 kilograma (plus nadokna-|en no}ni gubitak te`ine), {to predstavlja naj-ve}i do sada zabele`en rezultat na mom ba-znom p~elinjaku.

Oduzimanje meda

Sazrevanje meda je bilo usporeno usled~estih ki{a i visoke vla`nosti vazduha u perio-du po prestanku bagremove pa{e. Tome je do-prineo i stalan unos novih koli~ina nektara sabagremca, maline, kupine i ostalog bilja, zbogkojeg su ko{nice ote`ale za novih 7–8 kilogra-ma, pa }e i ove godine vrcanje uslediti po~et-kom juna.

Med se, po pravilu, vrca tek kad su ramovipotpuno zatvoreni. Takav med je zreo i imapotpunu gustinu i specifi~nu te`inu, pa sadr`i-na staklene tegle od 720 ml te`i ta~no 1 kilo-gram.

Med vrcan iz ramova koji nisu potpuno po-klopljeni ima ve}i procenat vode, pa zato i ne-dovoljnu gustinu i manju specifi~nu te`inu, apodlo`an je i kvarenju. Zreo med se pakuje uodgovaraju}u ambala`u, odnosno posude odstakla, prohroma a za sada i od specijalnih vr-sta plastike. Hermeti~ki zatvorene posude samedom skladi{te se u suvoj prostoriji ~ija tem-

peratura ne prelazi 15 stepeni. Rok trajanjapravilno upakovanog i uskladi{tenog meda,prema pozitivnim propisima, iznosi 2 godine.

Oduzimanje meda iz ko{nice predstavljapovoljnu priliku da se iz plodi{ta, uzgredno iponovo, po drugi ili tre}i put, odstrani zatvo-reno leglo iz ramova gra|evnjaka i trutovskihzaperaka (sl. 2) i tako smanji broj varoa u za-jednici.

Stru~njaci [vajcarskog centra za p~elarstvoustanovili su da zajednice kod kojih je trutov-sko leglo redovno odstranjivano u avgustuimaju i do 4 puta manje varoe u odnosu na onekod kojih gra|evnjak nije kori{}en. Uo~ili su,tako|e, da uklanjanje zatvorenog trutovskoglegla nema zna~ajnije negativne efekte na pri-nos meda i razvoj dru{tava (Beogradski P~e-lar, br. 12/2006).

Pretapanjem trutovskog sa}a dobija sezna~ajna koli~ina prvoklasnog voska, koji nijeoptere}en reziduama i primesama parafina.

Ali, eksploatacija gra|evnjaka time nije is-crpljena. Jer, njihovim presovanjem, odmahpo va|enju iz ko{nice, mo`e se izdvojiti mle~kojim p~ele hrane trutovske larve, kao i deonektara koji se nalazi oko legla.

Od jednog gra|evnjaka veli~ine LR ramamo`e se iscediti do pola litra te~nosti sladunja-vog ukusa koja je po boji sli~na mleku (proce-diti je kroz gazu zbog odstranjenja varoe).

Pome{ana sa {e}ernim sirupom ona pred-stavlja izvanrednu hranu za p~ele. Poznato jeda p~elari Slovenije ovaj postupak primenjujuunazad vi{e decenija.

No, ni to nije sve. Naime, dr med. MilicaPejanovi}, koja je na na{oj p~elarskoj farm-i zadu`ena za spravljanje preparata iz oblastiapiterapije (sl. 3), podse}a p~elare da se ustru~noj literaturi kao i na sajtovima na inter-netu mogu pro~itati tekstovi svetskih ekspera-ta u kojima se iznose nau~na saznanja o blago-tvornom dejstvu trutovskog mle~a na ljudskiorganizam.

Na~in spravljanja i ~uvanja preparata odmeda i trutovskog mle~a je jednostavan i do-stupan svakom p~elaru.

Umno`avanje p~elinjih zajednica

Prva polovina juna predstavlja najbolji pe-riod za umno`avanje dru{tava, jer dani su du-gi i topli, p~elinja zajednica na vrhuncu snage,a ima dovoljno vremena i p~elinje pa{e da seSlika 2

P^ELAR, jun 2007. 249

novonastale zajednice razviju i pripreme za zi-movanje. P~elari ~esto potcenjuju junsku pa-{u. A ona je nekada, pre pojave bagrema, kojije u Evropu donet po~etkom XVII veka, a nana{e prostore znatno kasnije, bila izuzetno ce-njena. Stari tekstovi, koji o njoj govore obi~nopo~inju re~ima: „Po~etkom meseca junija, kadkrene pa{a“.

U rojevom nagonu su, u ovo vreme, zajed-nice koje se razvijaju u prirodi, bez uticaja ~o-veka, kao i one na p~elinjacima gde nisu pri-menjene mere za njegovo odlaganje. A rojid-beno raspolo`enje, ne{to sporije, ali ipak si-gurno, zahvata i ona dru{tva kod kojih je de-mariranje ili neka druga mera primenjena pra-vovremeno, pred pa{u bagrema.

U pro{losti, kada se p~elarilo vr{karama itrmkama, p~elarstvo se zasnivalo na prirod-nom rojenju. U jesen se uni{tavala prose~nopolovina zajednica, kako bi se iz njih oduzeomed, a narednog prole}a su se prazne ko{niceponovo naseljavale prirodnim rojevima. U sa-vremenom p~elarstvu prirodno rojenje je ne-po`eljno i predstavlja, sa stanovi{ta p~elara,veliki problem.

Na~ina umno`avanja broja p~elinjih zajed-nica ima mnogo. Ve}inu karakteri{e oduzima-nje dela legla i hrane sa pripadaju}im p~elamaili samo dela p~ela (paketni roj) i formiranjenovog dru{tva, takozvanog odvojka u drugoj,praznoj ko{nici, koji se neguje do jeseni, kakobi oja~ao i spremno u{ao u zimu. U p~elarskimknjigama se nagla{ava da je nega rojeva nap~elinjaku tokom leta stalan posao. U zajedni-ci iz koje se uzima odvojak rojevi nagon se, popravilu, potiskuje za du`e vreme.

Tokom godina p~elarenja isprobao sam go-tovo sve poznate na~ine ve{ta~kog rojenja, dabih se uvek iznova vra}ao jednom koji me fa-scinirao svojom jednostavno{}u i nadasve izu-zetnom efikasno{}u. On se izvanredno uklapau postupak demariranja i predstavlja njegovlogi~an nastavak i uvod u (koliko je meni po-znato) najbolju mogu}u pripremu p~elinje za-jednice za kori{}enje letnje pa{e. Zasnovan jena ideji formiranja nove zajednice u postoje-}em dru{tvu, bez slabljenja njegove snage, podistim krovom, na kojoj je nastao i poznati Pe-letov na~in udvostru~avanja broja p~elinjih za-jednica.

Na kraju pa{e bagrema, dok med sazreva,budi se rojevi nagon i u demariranoj zajednici.Oduzimanje meda je pravi trenutak da se onponovo potisne. Radi toga, a i da bih istovre-meno dobio roj, odnosno novu zajednicu, privra}anju izvrcanih ramova oduzimam iz plodi-{ta (koje je na podnja~i u jednom LR telu is-pod mati~ne re{etke) tri rama najstarijeg leglai jedan sa polenom, bez p~ela, koje sam pret-hodno odstranio stresanjem da ne bih tra`iomaticu.

Pri tom, uzgred, odse~em zaperak zatvore-nog trutovskog legla na Fararovom ramu (sl.2) koji ima ulogu gra|evnjaka.

Na mesto oduzetih ramova postavljamprazne, mlade, nezalegane, tek izvrcane ramo-ve iz medi{ta, pa tako izvr{im neku vrstu po-novnog demariranja. Oduzete ramove, sa le-glom i polenom, postavljam u tre}e telo (gor-nji medi{ni nastavak) i priklju~im im jo{ jedansa medom. Ispod tog nastavka, odnosno izme-|u drugog i tre}eg, postavljam drugu mati~nure{etku kroz koju }e p~ele u}i i pokriti posta-vljeno leglo. Ko{nicu zatvaram i prelazim naslede}u. ^itav postupak traje do 5 minuta pozajednici.

Posle dan ili dva, odnosno kad stignem, ro-ju dodajem mladu sparenu maticu iz oplodnja-

Slika 3

250 P^ELAR, jun 2007.

ka, u kavezu, ~iji su otvori napunjeni {e}ernimtestom, koju }e p~ele za 2–3 dana osloboditi.Pri dodavanju matice zamenim mati~nu re{et-ku pregradnom daskom koja ima zamre`enotvor proizvoljne veli~ine.

U nedostatku sparene matice mo`e se po-staviti zreo mati~njak, ali to je manje povoljnasituacija, koja podse}a na Peletov na~in, odkoga se razlikuje zbog postavljanja druge ma-ti~ne re{etke.

Posle 12 dana prvi put pregledam formira-ni roj, da proverim jesu li p~ele po~ele pokla-pati leglo mlade matice. U preko 90% slu~aje-va leglo se ve} poklapa, pa je pravi trenutak zazavr{nu operaciju – umesto pregradne daskeponovo postavljam mati~nu re{etku (sl. 4). Odtog momenta vi{ak p~ela iz osnovne zajednice,umesto da se izroji, nalazi sebi posao, prelaziu plodi{te mlade matice i opslu`uje je.

Sada se mlada zajednica razvija najbr`immogu}im tempom, mnogo br`e i od prirodnogroja prvenca, jer ima svega u izobilju. Do kra-ja juna ovakav roj mo`e imati i svih 8 ramovalegla. Stara matica u donjem plodi{tu je, za tovreme, zalegla ona 4 novododata rama, pa iona ima 8 ili 9 ramova pod leglom.

Smatram da je opisani na~in umno`avanjazajednica daleko ispred svih ostalih jer:

– obavlja se u najpovoljnijim prirodnimuslovima uz minimum anga`ovanja p~elara;

– brzo udvostru~ava broj zajednica nap~elinjaku;

– nisu potrebni dodatni nastavci i opre-ma, a roj u tom polo`aju mo`e i zimovati;

– nove zajednice nije potrebno nositi nadrugu lokaciju, negovati, ~uvati od grabe`i,hraniti i eventualno le~iti (kre~no leglo);

– roj se formira bez slabljenja osnovnezajednice koja se ne}e rojiti;

– formiranje ovakvog roja pru`a najboljemogu}e uslove za testiranje vrednosti mladematice, pa ako mlada zajednica zaostaje u raz-voju, {to se vrlo brzo uo~ava, jasno je da uzrokle`i u nedovoljnom kvalitetu matice koja se utom slu~aju menja.

Matice

Prethodni uslov za primenu navedenog na-~ina umno`avanja zajednica su mlade sparenematice koje p~elar treba da ima do kraja maja.Matice se mogu obezbediti na dva na~ina, ku-povinom ili sopstvenim uzgojem. Kupovina ni-je najbolje re{enje, jer se tako uve}avaju tro-{kovi p~elarenja, a dobiju matice sumnjivog iliu najboljem slu~aju neproverenog kvaliteta.

One ne prolaze fazu testiranja koja vre-menski traje i ko{ta, pa je proizvo|a~i maticaza tr`i{te jednostavno preska~u. Za te matice,trgova~ke ili {tancovane, kako ih ve} nazivajup~elari, proizvo|a~ nije du`an dati, niti mu ne-ko tra`i bilo kakvu garanciju kvaliteta, a kodnas, za ~udo, nema ni organizovanog oblikakontrole njihovog kvaliteta.

Zato je sopstveni uzgoj mnogo prihvatljivi-je re{enje. I tu postoje dve mogu}nosti, kori-{}enje mati~njaka iz rojevog nagona i onih do-bijenih presa|ivanjem larvi.

Li~no dajem prednost prirodnim mati~nja-cima iz rojevog nagona i svakako tihe zamene.Presa|ujem larve samo u nu`di, kad sezonaodmakne pa nemam prirodnih mati~njaka, a itada odgajiva~kom dru{tvu dajem najvi{e do10 presa|enih larvi.

Nau~nici p~elarskog instituta Ribnoe uRusiji utvrdili su da se najve}i procenat mati-ca vrhunskog kvaliteta dobije iz prirodnih ma-ti~njaka.

A profesor Lebedev je, tim povodom, napredavanjima odr`anim u Beogradu, u vi{enavrata izneo: „Matice dobijene presa|ivanjem

Slika 4

larvi mogu se samo vi{e ili manje po kvalitetupribli`iti prirodnim“.

Rojidbenih mati~njaka krajem maja, a na-ro~ito po~etkom juna, na svakom p~elinjakuima u izobilju, a da p~elara ni{ta ne ko{taju.Najve}i broj p~elara iz njih dobija matice. Pritome nije mali broj onih koji zbog toga imajuizvestan ose}aj krivice jer, kako misle, timedoprinose pove}avanju broja slu~ajeva rojenjana svom p~elinjaku. To je naravno zabluda ko-ja je p~elarima nametnuta i uporno se poku{a-va odr`ati.

No, na sre}u p~elarstva, najve}i broj p~ela-ra zna da je to, kako u njihovo ime u majskombroju P~elara iznosi dr Slavomir Popovi}, ina-~e veliki pobornik sopstvenog uzgoja matica,samo „marketin{ka manipulacija“. Ima i me|uuzgajiva~ima matica za tr`i{te onih koji u jav-nim nastupima daju doprinos osloba|anju odove zablude (tekst kolege Umelji}a u maj-skom broju P~elara).

Nova teorija uzroka rojenja, tzv. teorija vi-{e faktora, ne svrstava maticu u uzroke rojenja(John Hogg, serija tekstova na osnovu podata-ka velike grupe istra`iva~a rojenja, objavljenau American Bee Journal-u 1997. godine).

Naravno da i kod dobijanja prirodnih ma-tica treba vr{iti odabir rodona~elnice. Metod

kontrolisanog rojenja (odavno poznat i ce-njen) koji primenjujem na p~elinjaku, podra-zumeva odabir nekoliko zajednica koje su dvegodine za redom bile najbolje po prinosima,zdravstvenom stanju i ostalim parametrimakoji se ina~e tra`e kod postupka presa|ivanjalarvi. Narednog prole}a p~elar samo njima do-zvoljava da se roje. ^ak ih i podsti~e u tomeprihranom i nepro{irivanjem prostora i doda-vanjem ramova zrelog legla iz drugih zajedni-ca ili stresanjem mladih p~ela ispred takvihko{nica, pa one oko 1. maja izgrade krupnerojidbene mati~njake (sl. 5).

Za drugi turnus, krajem maja ili po~etkomjuna, izbor prirodnih mati~njaka na svakomp~elinjaku je veliki (jedini problem kod ova-kvog na~ina dobijanja visokokvalitetnih maticale`i u tome da su dobijeni mati~njaci razli~itestarosti, koja se okom mo`e samo pribli`no utvr-diti, te to predstavlja izvesnu te{ko}u prilikomformiranja rojeva, a mo`e i delimi~no uticati naslabiji kvalitet dobijenih matica ako se mati~-njaci oduzmu prerano – napomena urednika).

Mati~njaci tihe zamene na p~elinjaku nisuretkost. Prema nau~nim istra`ivanjima (Far-rar, Lebedev) u oko 5% zajednica na p~elinja-ku vr{i se tiha zamena matica. Kad p~elar nai-|e na nju, bez obzira koliki broj ko{nica ima,treba da je iskoristi.

Moj prijatelj, {aba~ki p~elar Lazi} Miro-slav, koji ima ve}i broj ko{nica, na{ao je u ma-ju 2005. godine mati~njake tihe zamene u jed-noj od najboljih zajednica. Uspeo je, tokomsezone, da iz nje oduzme vi{e od 60 zatvorenihmati~njaka.

Zreli mati~njaci se raspore|uju u oplod-njake u kojima se matice izlegu, spare i prone-su. Pre oduzimanja ih treba obele`iti odgova-raju}om bojom.

Dobar oplodnjak treba da ima najmanje trirama, kako bi p~ele mogle formirati klube i re-gulisati mikroklimu, uz dovoljno p~ela i pri-rodnu hranu, a po`eljno je da ima i legla (sl.6). Rad sa tipom oplodnjaka prikazanim naslici opisan je u P~elaru br. 2/2006. godine.

Priprema za kori{}enje letnjih pa{a

Obe na{e velike pa{e, lipu na Fru{koj gori,a naro~ito suncokret u celoj Vojvodini, koristiveliki broj p~elara. I stacionarni p~elari ju`nood Save i Dunava imaju svoju letnju pa{u: lipu,livade, razno korovsko bilje, ponegde i sunco-

P^ELAR, jun 2007. 251

Slika 5

252 P^ELAR, jun 2007.

kret, a nije retka ni medljika. Za uspe{no kori{}enje letnjih pa{a potreb-

no je sa~uvati snagu zajednica, suzbiti pojavurojevog nagona i spre~iti ekspanziju varoe.Razvoj varoe se sve do avgusta mo`e uspe{nodr`ati pod kontrolom povremenim isecanjemtrutovskog legla.

Ako se drugo ili tre}e isecanje gra|evnjakaobavi pri vrcanju bagrema, po~etkom juna va-roe sigurno nema mnogo. Ostaje da se to po-novi i posle vrcanja meda od lipe ili suncokre-ta.

Problemi u o~uvanju snage zajednice, rad-nog raspolo`enja i eliminisanju razvoja roje-vog nagona najuspe{nije se re{avaju uvo|e-njem mlade matice u junu.

Ali, kako to lako i uspe{no izvesti? Pogle-dajmo ponovo sliku br. 3 i deo teksta o umno-`avanju zajednica. Izneo sam na osnovu svogiskustva, ali i mnogih drugih, da je formiranjeroja u okviru zajednice najbolji na~in umno`a-vanja, izme|u ostalog i zbog toga {to on pred-stavlja i najbolji na~in pripreme dru{tava zaletnje pa{e. Razlozi su slede}i.

U toku juna, sve do selidbe, u ko{nici suaktivne dve matice koje izgrade veoma jakuzajednicu i 15–16 LR ramova kvalitetnog le-gla (sl. 7). Mlada matica je ve} uvedena u dru-{tvo, a rojevog nagona nema, jer je dru{tvo sa-da privremeno dvomati~no.

Preostaje da se izvr{i zamena mesta plodi-{tima tako da tre}i nastavak sa mladom mati-com bude na podnja~i, a prvi sa starom zau-zme njegovo mesto iznad druge mati~ne re{et-ke. Drugi nastavak ostaje na svom mestu. Akou njemu ima meda treba ga vrcati.

Zatim se od stare matice, sa tri do ~etiri ra-ma legla i dva sa polenom i medom, formiraroj.

P~elinjim zajednicama pripremljenim naovaj na~in (sl. 8) u povoljnim pa{nim uslovimamo`e zatrebati jo{ medi{nih nastavaka.

Nisu retki slu~ajevi da neke od ovakvih za-jednica na letnjim pa{ama sakupe vi{e od100 kg meda.

Slika 7 Slika 8

Slika 6

P^ELAR, jun 2007. 253

Za po~etnike

HVHVAATTANJEANJEMAMATICTICAA RUKRUKOMOM

Milan Jovanovi}Ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik, (063) 8325-970, (037) 713-335www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

Da bih se osposobio za ru~no hvatanje matice, {topredstavlja ve{tinu koja umnogome ubrzava rad nap~elinjaku, u po~etku sam morao osmisliti postupak ietape kako bi brzo savladao ovu tehniku koju morapoznavati svaki komercijalni odgajiva~ matica.

Kupio sam prvo specijalni stakleni hvata~ (~e{keproizvodnje) i odustao od njega jer se pokazalo dafaktor vreme igra veoma veliku ekonomsku ulogu.

[to se stresa ti~e, mislim da je kod drugih postupa-ka stres mo`da i ve}i, jer je pritisak uvek du` celogmati~inog tela uklju~uju}i i najosetljiviji – trbu{nideo. Kod ru~nog hvatanja sve je usredsre|eno nagrudni, veoma tvrdi deo.

Potreban je ose}aj koji se dobija vremenom. U po-~etku sam imao strah da ne povredim maticu, ali tajneprijatni ose}aj treba pobediti i sve }e postati stvarrutine. Potrebno je ve`bati na trutovima i starim ma-ticama.

Deo gde se matica hvata je veoma tvrd (grudnideo ili toraks) i potrebno je uraditi ne{to veoma nehu-mano da bi do{lo do osloba|anja od straha. Jedno-stavno treba pritisnuti jednu veoma staru maticu nagrudnom delu (do smrskavanja) i osetiti kolika je silapotrebna da „pukne“ toraks.

Trbu{ni deo se ne sme taknuti, jer je sve mekano ilako povredljivo, pogotovo {to se tu nalaze vitalni or-gani matice.

Postupak za desnoruke (za levoruke je sve obrnu-to) je slede}i:

Palac i ka`iprst desne ruke se spajaju imitiraju}imakaze pri vrhu spojenih prstiju. Prsti pri vrhu prvostoje ra{ireni. Kada se uo~i matica na sa}u, bez ika-kvog straha prste treba pribli`iti na oko 0,5–1 cm odgrudnog dela, a u pravcu kretanja matice (slika 1).Kada se oseti trenutak smirivanja matice, prsti se na-glo usmeravaju ka grudnom delu matice (slika 2) svedok vrhovi prstiju blago ne dodirnu sa}e. Sada kada jeona blago pritisnuta na sa}u (sa tako ra{irenim prsti-ma), prsti pri vrhu se skupljaju klize}i „na gore“ pobo~nim delovima grudnog dela, sve dok se ne spoje.

Slika 1

Slika 2

Slika 3

Slika 4

254 P^ELAR, jun 2007.

Slika 5

Slika 6

Slika 7

Slika 8

Slika 9

Slika 10

Slika 11

Slika 12

Slika 13

Slika 14

Slika 15

P^ELAR, jun 2007. 255

Kada se prsti spoje, matica se sigurno hvata zakrila (slika 3), jer su krila ba{ tu, gde je pret-hodno izvr{en taj blagi pritisak.

Sada se levom rukom (opet sa ka`iprstomi palcem) lagano klizi po palcu i ka`iprstu de-sne ruke (slike 4 i 5) na dole, da ne bi do{li usituaciju da neka od nogu matice, pri hvatanjuode „na gore“, a tim ~inom bi pove}ali vero-vatno}u povrede po{to ona stalno ma{e noga-ma dok je dr`imo za krila. Sada je matica u le-voj ruci (slika 6). Ose}aj za ovaj pritisak (davam matica ne pobegne) mora se stvoriti. De-snom rukom se uzima obele`iva~ i vr{i se obe-le`avanje (slika 7).

Kada se pusti obele`iva~, matica se opetdesnom rukom hvata za krila. Ona tada morasve noge hitro pokretati.

Uredba Evropske unije o organskoj proiz-vodnji u p~elarstvu zabranjuje potsecanje kri-la matici, ali u SAD, na primer, ovaj postupakse po `elji kupca, ugra|uje u cenu matice i ko-{ta 1$ (slika 15).

Na kraju se matica ubacuje u kavez, ali zapo~etnika }e sigurno biti muka ugurati maticuu rupu na kavezu, jer se de{ava da kada glavapro|e, ona nikako ne}e prednjim nogama

unutra. Tu se gubi dosta vremena, posebno ka-da je ve}a serija u pitanju i tada se mora upo-trebiti sila na zatku matice, {to opet pove}avaverovatno}u povrede.

Ako je u pitanju Bentonov kavez mnogo jelak{e i br`e, a i manja je verovatno}a od po-vreda, ako gornja mre`ica nije zaheftana. Tadase matica direktno ubacuje sa gornje stranekaveza (rupa na kavezu mora biti zatvorena),a onda se mre`ica heftalicom pri~vrsti za drvo(slike 8 i 9).

Nakon toga, skida se ~epi} i ubacuju sep~ele (4–6). Levom rukom (palcem) dr`i seotvor zatvoren dok se desnom rukom ne uhva-ti p~ela. Pri ubacivanju p~ela sli~no se postupai biraju se p~ele koje uzimaju med u }eliji (sli-ke 10 i 11).

Glava p~ele se gura u rupu na ulazu (slike12, 13 i 14), gde se pritom pri vrhu {ire palac ika`iprst. Ona dalje sama ulazi u kavez.

Kada se spoje svi ovi „kadrovi“, sve ubrzoprerasta u „film“, ~ija brzina raste u zavisnostiod broja poku{aja.

Posle nekog vremena nesta}e potreba zaslikom 2 i matica }e se odmah hvatati direktnoza krila po{to }e „ose}aj“ u~initi svoje.

APIMETEOROLO[KAPIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN A PROGNOZA ZA JUN Dejan Kreculj

Posle }udljivog i prevrtljivog vremena u maju, prema predvi|anjima meteorologa, jun}e u Srbiji otpo~eti stabilnim i povoljnim vremenskim prilikama za p~ele i p~elare. Ve} uprvoj polovini meseca o~ekuje se lepo, ali ne pretoplo vreme, sa temperaturama u granica-ma od oko 16 °C u jutarnjim satima do oko 25 °C u podne. Ki{a, u trajanju od dva do tridana predvi|a se u sedmi~nim intervalima, kada su mogu}e pojave lokalnih grmljavinskihnepogoda. Ovakav razvoj vremena statisti~ki nalikova}e vremenskim prilikama kakve su bi-le davne 1958. godine.

Takvo vreme o~ekuje se u prvoj i drugoj dekadi, dok }e se u tre}oj ustaliti znatno vi{etemperature, {to }e se ogledati u lepim, sve`im jutrima, nakon kojih }e se `iva u termome-tru penjati i preko 30 °C, pa ovako povoljno vreme treba iskoristiti kako bi se poslovi na-kon bagremove pa{e blagovremeno i kvalitetnozavr{ili. Podsetimo da se ko{nice ne smejuoplja~kati, pa zato u svakoj mora da ostane do-voljno meda u slu~aju da se prognoze eventual-no i ne ostvare. Vreme kada su zajednice na vr-huncu razvoja treba iskoristiti za uzgoj matica iplansko umno`avanje dru{tava.

Mada se ne o~ekuju ekstremne vru}ine, tre-ba imati u vidu da su to vrednosti u hladu, pa semora obratiti pa`nja na ventilaciju, a ni pojilose ne sme zapostaviti. Pauzu u medobranju tre-ba iskoristiti za nastavak borbe protiv varoe.

256 P^ELAR, jun 2007.

DDA VRCA VRCANJE MEDANJE MEDAAPOSTPOSTANE PRANE PRAAVO VO ZADOZADOVOLJSTVO VOLJSTVO

Dipl. ing. Ivan Jurkovi~Ul. Magajnova 26, 1231 Ljubljana +386 1 5373-636, +386 31 325-089, ivanjurkovic@yahoo.de

Za p~elara vrcanje meda predstavlja te`aki mukotrpan rad, to mi p~elari dobro znamo,naro~ito kada imamo mnogo p~elinjih dru{ta-va sa punim medi{tima.

Ovaj posao mora biti ura|en bez obzira nameteorolo{ke uslove, postoje}u pa{u i na{eraspolo`enje.

Kod velikih p~elinjaka sa ko{nicama nasta-vlja~ama masovno se koristi be`alica za od-stranjivanje p~ela iz medi{nih nastavaka kojase postavlja dan ranije pred vrcanje meda.

To je dobro ako u ko{nicama imamo ma-ti~ne re{etke, jer tada u medi{tima nema legla.Slaba strana ovog postupka je {to moramo oti-}i na p~elinjak dan ranije, dignuti medi{ne na-stavke pune meda, postaviti be`alice, pa tekslede}i dan vrlo brzo poskidati medi{ne na-stavke i odneti ih u objekat za vrcanje. Tada jemed u medi{nim nastavcima bez p~ela, ohladise i vrcanje je ote`ano.

U Americi postoji vi{e na~ina osloba|anjamedi{ta od p~ela. A koliko p~ela ostane u me-

di{tima – to ne saop{tavaju. U upotrebi su ra-zni preparati kojima se natapa tkanina i takonatopljena postavlja se na satono{e. P~ele na-puste medi{te i prelaze u plodi{te.

Koliko tog preparata upije med, posebnoje pitanje (pre samo par godina do{lo je doskandala u Gr~koj zbog prisustva nedozvoljenihsredstava u medu koja se koriste za odstranjiva-nje p~ela iz medi{ta, o ~emu je P~elar detaljnijepisao avgusta 2005. na 353. strani – napomenaurednika).

Danas `elim da vam predstavim moj na~inodstranjivanja p~ela iz medi{nih nastavaka,koji sam postupno uvodio.

Uslov za to je posedovanje univerzalne vi-{enamenske visoke podnja~e, koja je opisanau P~elaru broj 2/2007, na strani 76.

Tokom daljeg rada bio sam zadovoljan la-kim i brzim odstranjivanjem p~ela direktno uvisoku podnja~u.

Posle toga, ramove sa medom sla`em uprazne nastavke koji se nalaze na kolicima.

Slika 1. Na UVP odstranimo poklopac sa zadnje strane.Ve{ta~ku pregradu postavimo iznad gredice, a tepsija

mo`e ostati u podnja~i

Slika 2. Metalna plo~a je L profil, koja je pri~vr{}ena na skuplja~ p~ela,

pri~vrsti se za {raf na podnja~i

P^ELAR, jun 2007. 257

U me|uvremenu sam do{ao do saznanjada je ovaj moj metod mogu}e osavremeniti i tomi je uspelo.

Zato ga sa rado{}u preporu~ujem svimp~elarima.

Retko se desi da na ramu ostane neka usa-mljena p~ela. Radi se vrlo brzo, bez napora inije potreban p~elarski {e{ir i ostala p~elarskaoprema.

Ne mogu da shvatim da se ovako korisneinovacije u p~elarstvu te{ko usvajaju. Vrcanjemeda mora da postane pravo zadovoljstvo.

Cena kompletnog ure|aja je 150 evra.

Slika 3. Odstranjiva~ p~ela sastoji se od ku}i{ta u kome su dva valjka spiralno postavljena sa ~etkama od prirodne dlake.

Svaki valjak ima svoj elektromotor koji pokre}e akumulator od 12 V. Elektromotori

su pri~vr{}eni na ku}i{te koje je vezano trakom od gume ili elasti~nom trakom

Slike 4 i 5. Pri odstranjivanju p~ela, dovoljno je da ram spustimo izme|u valjaka

~ije ~etke obri{u sve p~ele direktno u visoku podnja~u, a ram izvu~emo

i sla`emo u prazan nastavak

258 P^ELAR, jun 2007.

Mati~ni mle~ je jedan od najva`nijih proiz-voda kineskih p~elara. Od osamdesetih godi-na pro{log veka kontinuirano je vr{ena, godi-nu za godinom, uspe{na selekcija visoko pro-duktivnih p~ela na pove}ano lu~enje mati~nogmle~a.

U ovom tekstu bi}e dat prikaz napisa obja-vljenog u ~asopisu American Bee Journal zamart 2003. godine, koji je potpisao prof. dr Ji-anke sa Univerziteta Hangzhou. Po{to se on ili~no bavi prakti~nom proizvodnjom mati~nogmle~a, uglavnom je dao opis rada na svomp~elinjaku, ali dodaje da je to {iroka praksaprihva}ena od strane ve}ine kineskih p~elara.Jer, da nije tako, ne bi se kineska godi{nja pro-izvodnja mle~a kretala izme|u 2 500 i 3 000tona, {to je polovina srpske proizvodnje, ali nemle~a, nego meda!

Kineski p~elar koji raspola`e stru~nomosposobljeno{}u za proizvodnju mati~nogmle~a, ako prose~no godi{nje po p~elinjemdru{tvu proizvede od 5–7 kg mle~a, to sesmatra neophodnim da bi se rad isplatio. Pro-fesor ka`e da je on jo{ 1997. imao 10 kg mati~-nog mle~a po p~elinjem dru{tvu i dodaje da`eli da podeli to svoje iskustvo sa drugim p~e-larima zainteresovanim za ovu vrstu privre|i-vanja.

Da bi se postigli vrlo visoki prinosi mati~-nog mle~a, moraju se poznavati osnovni uslo-vi proizvodnje. Pod tim se podrazumevaju sle-de}i faktori: jaka p~elinja dru{tva, obilnasnabdevenost hranom, odgovaraju}i toplotnire`im, optimalna starost larvi za presa|ivanje,specijalna oprema za presa|ivanje, specijalnaoprema za sakupljanje mle~a i, ono najva`nije,nau~no zasnovani rad sa p~elinjim dru{tvima.Me|utim, najva`niji faktor je matica.Prof. dr Jianke tvrdi da je na isti na~in radio sap~elama u ranijim godinama, ali je njegovaprose~na proizvodnja po p~elinjem dru{tvu uosamdesetim godinama pro{log veka bila sa-

mo 2 kg, u ranim devedesetim 3–4 kg, a5–6 kg u kasnim devedesetim. U 2003. godi-ni prosek je iznosio 10 kg po ko{nici. Smatrada je za takav napredak najzaslu`niji kvalitetmatice.

Kao prvo, po~elo se sa odabiranjem mati-ca iz p~elinjih dru{tava koja su davala vi{e ma-ti~nog mle~a. Tako je ra|eno iz generacije ugeneraciju uz kori{}enje izolovanih sparivali-{ta, ve{ta~kog osemenjavanja matica i mole-kularne biologije. Ovako stvorene selekcionelinije sa visokom proizvodnjom mati~nog mle-~a sada imaju stabilnu naslednost ove proiz-vodne osobine. Ako imate ovako dobre mati-ce, drugi tro{kovi kao {to je dodatna ishrana,malo ko{taju u odnosu na dobit od visoke pro-izvodnje mle~a.

P~elinjaci ~ija je glavna namena visokaproizvodnja mle~a treba da imaju i odr`avajuselekcione linije za takvu proizvodnju. Te lini-je treba da su produktivne, kako pri povolj-nim, tako i nepovoljnim pa{nim uslovima. Uisto vreme mora se obra}ati pa`nja na kvalitetmati~nog mle~a. Poslednjih godina selekcijomsu dobijene linije p~ela koje pored visokih pri-nosa daju mle~ sa visokim sadr`ajem masnihkiselina koje su nosioci najva`nijih pozitivnihbiolo{kih karakteristika ovog p~elinjeg proiz-voda. Koji je najoptimalniji na~in da se do|edo ovakvih linija? Uop{te uzev{i, veoma je te-{ko vr{iti selekciju na visoku proizvodnju ma-ti~nog mle~a u kratkom vremenskom periodu,pogotovu ako se to radi na neizolovanim p~e-linjacima. Zbog toga je najbolje nabavljati ta-kve matice od za to specijalizovanih odgajiva-~a.

U 2001. od svojih p~elinjih dru{tava profe-sor je dobio po p~elinjem dru{tvu za 72 sata uproseku 250 g mati~nog mle~a. Sve je ra|enona isti na~in kao i ranijih godina, izuzev mati-ca. Od 30. jula do 17. avgusta u 16 proizvodnihciklusa sakupljen je mle~ od 10 p~elinjih dru-

OPTIMIZACIJOPTIMIZACIJAADOBIJDOBIJANJANJAA

MAMATI^NOGTI^NOGMLE^A MLE^A Prof. dr Jovan Kulin~evi}

Apicentar, Beograd

P^ELAR, jun 2007. 259

{tava. U toku jednog meseca, po p~elinjemdru{tvu dobijena su 2,5 kg mle~a, a za pet me-seci to iznosi 12,5 kg. Zbog toga je prosek od10 kg proizvedenog mle~a po p~elinjem dru-{tvu uobi~ajen u p~elarskoj praksi Kine. To }ere}i da se od 30 p~elinjih dru{tava mo`e u to-ku sezone dobiti 300 kg mati~nog mle~a (nijeprevid u pogledu nula – primedba autora tek-sta).

Profesor Jianke dalje iznosi kako se dolazido ovakvog cilja. On koristi standardne LRko{nice. Jedina razlika je u tome {to je izbacioiz upotrebe standardne mati~ne re{etke, kojese postavljaju izme|u dva duboka nastavka.Da bi ograni~io maticu, on koristi izolator odmati~ne re{etke sa tri okvira. Matica se stalnonalazi u tom izolatoru koji je fiksiran u do-njem telu ko{nice. Ta tri izgra|ena praznaokvira slu`e za polaganje jaja matice. Maticase izoluje da bi se dobio prostor za okvire sapresa|enim larvama, kako u gornjem, tako i udonjem nastavku.

Ako bi se koristila normalna mati~na re-{etka, po~eci mati~njaka od plasti~nog materi-jala sa presa|enim larvama dodavali bi se sa-mo u gornjem nastavku. Po{to su p~ele kojelu~e mle~ ravnomerno raspore|ene po celojko{nici, one koje su u donjem telu ostale bineiskori{}ene.

Drugi nedostatak upotrebe mati~ne re{et-ke je {to kroz istu treba da se provla~e p~elekoje se vra}aju sa pa{e. Gubljenje vremenasmanjuje prinos mle~a i meda. Eksperimental-ni podaci za dugogodi{nji period pokazuju dase sa izolatorom pove}ava proizvodnja mle~aza 20,1%, a meda za 25,3%.

Dalje profesor prikazuje kako se taj na~inizolovanja matice prakti~no koristi kod dobi-janja mle~a. Ja~ina p~elinjih dru{tava treba dase odr`ava na najmanje 11 okvira dobro po-sednutih p~elama uz vi{ak p~ela na zidovima iokvirima sa hranom, 7 u donjem telu, u to ura-~unata i tri okvira sa maticom u izolatoru i 4okvira izvan izolatora i jo{ 4 okvira u gornjemnastavku. Proces proizvodnje pri radu sa 4okvira u kojima se nalaze letvice sa plasti~nimpo~ecima mati~njaka i presa|ene larve (u sva-kom okviru po 125), sastoji se u slede}em. Pr-vog dana u gornji nastavak se stave 2 okvira sapo 125 presa|enih larvi. Drugog dana u donjinastavak (plodi{te gde se nalazi izolator samaticom) dodaju se jo{ 2 okvira sa po 125 pre-sa|enih larvi (to je za dva dana neverovatnih

500 po~etaka mati~njaka sa presa|enim larva-ma – primedba autora teksta). Tre}eg dana sene radi ni{ta. ^etvrtog dana sakuplja se mle~iz dva okvira koja su dodata prvog dana. Tadva okvira odmah se ponovo presade i stave udonje telo na mesto dva okvira dodata drugogdana. Ova dva okvira se premeste u gornji na-stavak na mesto dva okvira iz kojih je tog da-na uzet mle~. Okviri sa presa|enim materija-lom treba da imaju izme|u sebe dva okvira saleglom. Svakih 6 dana okviri sa leglom se pre-me{taju u delove ko{nice gde se proizvodimle~, a u izolator dolaze okviri iz kojih se izve-lo ili izvodi leglo. Ovaj proces se odvija u regu-larnim intervalima u toku cele proizvodne se-zone.

Poslednji, ali tako|e vrlo va`an faktor, je-ste odr`avanje visokih rezervi meda i polena up~elinjim dru{tvima za proizvodnju mle~a,kao i stimulativno prihranjivanje kad je to po-trebno. Prihranjivanje je osobito va`no pre iposle pa{a, da bi se odr`ala ja~ina dru{tava.Njegovo je pravilo da se prihrana mo`e vr{itiuvek kada do|e do smanjenja zaliha meda ipolena. Svakodnevno prihranjivanje treba dase sastoji od me{avine meda i {e}ernog sirupa,{to je mnogo bolje nego sam {e}erni sirup.Koncentracija hrane, tj. odnos vode i {e}erazavisi od vla`nosti ambijenta. Obi~no je odnos{e}era i vode 1:1,5. U suvoj klimi koncentraci-ja {e}era u sirupu mo`e biti manja. U bespa-{nom periodu, prihrana se mora vr{iti svakove~e (odnosno no}u) pre nego {to se dodajuokviri sa presa|enim materijalom, kao i preoduzimanja okvira sa mle~om. Koli~ina doda-te hrane zavisi od eventualnog unosa nektara.Uop{te uzev{i, na svaki okvir p~ela treba dava-ti po 5–100 g hrane. Polen je veoma va`nahrana za p~ele. Nema polena – nema p~ela, anaravno nema ni mati~nog mle~a. Polen jeglavni materijal neophodan za lu~enje mle~a.Da bi se koli~ina proizvedenog mle~a maksi-malno pove}ala, dru{tva moraju imati obiljepolena. P~elinje dru{tvo koje proizvede 10 kgmati~nog mle~a u sezoni utro{i}e veliku koli-~inu polena. Veoma je te{ko pokriti takvu po-trebu samo sa polenom koji p~ele unesu spo-lja u ko{nicu. Polen iz hvata~a iz drugih dru-{tava mora biti sakupljen i ~uvan pod najpo-voljnijim uslovima, da bi bio upotrebljen kadga nema u polju, da bi se odr`ala stabilna pro-izvodnja mati~nog mle~a i ostvario dobar pro-fit.

260 P^ELAR, jun 2007.

I pored svih radnji koje p~elari preduzima-ju da bi spre~ili pojavu rojevog nagona, mo`eda se desi da neko p~elinje dru{tvo izmaknekontroli i da se izroji. Pojedini p~elari imali supriliku da se na|u u p~elinjaku u trenutku ro-jenja nekog dru{tva ili da na grani, ili nekomdrugom mestu, zateknu roj koji se tu prihva-tio. Retko koji p~elar odoli da zate~eni roj neskine i ne smesti ga u ko{nicu. Neki p~elarismatraju da time poma`u p~elama tog roja.Me|utim, ovakvo „zbrinjavanje“ roja od stra-ne p~elara treba uslovno posmatrati, jer akoga ne bismo dirali, on bi se, posle odre|enogvremena sam zbrinuo, smestiv{i se u odabrano

prirodno stani{te, koje je naj~e{}e u odgovara-ju}oj {upljini nekog drveta.

P~elari, `ele}i da olak{aju sebi posao oko„zbrinjavanja“ rojeva, i pla{e}i se da ih ne iz-gube, poku{avaju sa vi{e ili manje uspeha daih „privole“ da ne odlete daleko od p~elinjakai da se prihvate na `eljeno mesto. Ako se nap~elinjaku zateknemo u trenutku izlaska rojaiz ko{nice, i to opazimo, mo`emo poku{ati dana njega uti~emo da se prihvati gde bismo mi`eleli. U p~elarskim trgovinama se mogu na-baviti feromonski mamci za rojeve. Mamactreba, ako o~ekujemo rojenje nekog dru{tva,oka~iti na neku ni`u granu obli`njeg drveta.Postoji mogu}nost, da }e se roj, privu~en miri-som mamca, oka~iti ba{ na to mesto (sl. 1).

Dosta pouzdan, a besplatan „feromonskimamac“ mo`emo i sami napraviti od poznatep~elarske biljke mati~njak (Melissa officinalisL.) (sl. 2). Kada stabljiku i listove ove biljke

Za po~etnike

ZBRINJZBRINJAAVVANJEANJEPRIRODNIH PRIRODNIH

ROJEVROJEVAAVeroljub Umelji}Ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33 34000 Kragujevac(034) 362-879, (063) 814-80-80vumeljic@ptt.yu, www.umeljic.com

Sl. 1. P~elari mogu uticati na to da se roj uhvati na `eljeno mesto

P^ELAR, jun 2007. 261

rastrljamo rukama, ona odaje veoma prijatanmiris koji i p~elama odgovara. Kada tako ras-trljanu biljku oka~imo na `eljeno mesto, veli-ka je verovatno}a da }e se roj, privu~en njenimmirisom tu i prihvatiti.

Iskusni i spretni p~elari ponekad uspevajuda „odvedu“ roj, koji je tek iza{ao iz ko{nice,do `eljenog mesta. U trenutku izlaska roja tre-ba ve}u koli~inu tek ubrane biljke mati~njakrastrljati rukama i u}i u oblak roja, odnosno is-pod njega. Biljku treba sve vreme trljati uzdig-nutim rukama. Privu~en mirisom ove biljke,roj okru`i p~elara, koji se zatim polako kre}eprema unapred odabranom drvetu i na odgo-varaju}u granu pri~vrsti mati~njak, pa se brzosa tog mesta udalji, kako roj ne bi po{ao zanjim, po{to mu ruke miri{u na mati~njak. Roj}e, u ve}ini slu~ajeva, po~eti postepeno da seprihvata za granu na kojoj je ostavljena biljkamati~njak.

Ako imamo, za hvatanje roja pripremljenupraznu vr{karu, mo`emo poku{ati da roj „pri-volimo“ da direktno iz vazduha u|e u nju. Vr-

{karu treba sa unutra{nje strane dobro natrlja-ti biljkom mati~njak, a zatim je namazati me-dom ili poprskati {e}ernim sirupom. Sa ovakopripremljenom vr{karom, otvorom okrenutimna gore, treba u}i ispod roja. Kada ve}i deop~ela, a sa njima i matica, u|e unutra, treba jepa`ljivo okrenuti i sa otvorom ka zemlji, spu-

stiti na pripremljenu dasku. Ubrzo }e sve p~e-le u}i unutra.

Prihvatanje rojeva

De{ava se da se roj, po izlasku iz ko{nicedigne ne{to vi{e u vazduh i ve}om brzinompo~ne da se udaljava od p~elinjaka. P~elar po-ku{a da ga prati ali na putu mu se ispre~e ra-zne prepreke, kao {to su ograde, me|e, `ivice,{umarci, pa se roj ubrzo izgubi u daljini. To suodbegli rojevi.

U davna vremena, kada se p~elarilo primi-tivnim ko{nicama sa nepokretnim sa}em, pri-rodno rojenje p~ela je bila ~esta i po`eljna po-java, jer je to bio i jedini na~in umno`avanjap~elinjih dru{tava. Zbog toga su tada propisi-ma bila odre|ena pravila i postupci pri pra}e-nju, prisvajanju i prihvatanju odbeglih rojeva.

Osnovno pravilo je bilo da roj pripadaonome ko ga prvi prona|e. U tom slu~aju, sta-blo drveta ili drugo mesto na kome se roj oka-~io, vidljivo je obele`avano, naj~e{}e zagreba-nim znakom u obliku krsta ili ukr{tenim gra-nama.

Time je ozna~eno da je roj prona|en i daima vlasnika, jer trebalo je oti}i do p~elinjakaza vr{karu i ostalo {to je potrebno za skidanjei prihvatanje roja.

U slu~aju da p~elar, pri pra}enju roja kojise udaljava od p~elinjaka, mora da ide prekotu|e njive, ili se roj oka~i na drvo koje se nala-zi na toj njivi, vlasnik tog imanja nije mogao dazabrani p~elaru da se tuda kre}e. Ali je zatop~elar bio du`an da vlasniku imanja nadokna-di {tetu koju je naneo usevima pri pra}enju iskidanju roja.

Od tada je mnogo vremena prohujalo, alip~ele se i dalje prirodno roje, dodu{e re|e, paova pravila treba i sada po{tovati.

Za prihvatanje rojeva koji su se oka~ili nagrani drveta ili drugim mestima, p~elari kori-ste razne naprave, koje nazivaju rojnja~e. Onemogu biti u obliku raznih manjih sanduka, sapokretnim dnom ili bez njega, zatim u oblikuplatnene vre}e i sl.

Me|utim, naj~e{}e kori{}ena rojnja~a jestara dobra vr{kara. Pre kori{}enja, vr{karutreba dobro termi~ki dezinfikovati, ili kako top~elari ka`u, treba je „opaliti“. To ~inimo tako{to na tlu zalo`imo malu vatru, pa kad se onadobro razgori poklopimo je vr{karom i tako jedr`imo neko vreme, vode}i ra~una da se ne

Sl. 2. Biljku mati~njak (Melissa officinalis L.) treba gajiti u blizini p~elinjaka

262 P^ELAR, jun 2007.

upali. Zatim je skidamo sa vatre i kada seohladi, unutra{nju povr{inu dobro natrljamobiljkom mati~njak. Po`eljno je da, tako|e unu-tra{nju stranu, nama`emo sa malo meda ili jepoprskamo {e}ernim sirupom.

Pre skidanja roja treba da pripremimo ipodlogu na koju }emo vr{karu sa rojem posta-viti. Za to se obi~no koristi neka daska, ili rav-na drvena stolica, ili ako imamo u rezervi,podnja~a, poklopna daska ili ravan krov ko{ni-ce. U ovu svrhu mo`e dobro da poslu`i i ravnakamena plo~a. Podlogu postavljamo na tle, is-pod roja koji visi na grani.

Ako se roj oka~io na nisku, tanju granu dr-veta, onda vr{karu uzimamo u ruke i sa otvo-rom okrenutim na gore, navla~imo je na roj(sl. 3).

Zatim naglim pokretom udaramo rubomvr{kare u granu, zbog ~ega }e se roj od njeodvojiti i upasti unutra. Odmah treba, pa`ljivoi polako, vr{karu okrenuti otvorom ka tlu ispustiti je na pripremljenu podlogu. Ubrzo }ei ostale p~ele, koje su se razletele okolo, u}i uvr{karu i sve }e se smiriti.

Ovako zaka~en roj mo`emo da prihvatimoi u manju ko{nicu, nukleus, na isti na~in kao i

u vr{karu, s tim {to ga po stresanju p~ela od-mah poklapamo i spu{tamo ispod, na tle.

Pred ve~e, kada se p~ele smire, nukleusprenosimo u p~elinjak, na stalno mesto, pa`lji-vo podi`emo poklopnu dasku na koju su sep~ele oka~ile, u nukleus stavljamo nekoliko

ramova sa satnim osnovama, na njih stresemop~ele, pa poklopnu dasku vra}amo na svojemesto.

U slu~aju da se roj oka~io na neku ni`u de-blju granu, koju ne mo`emo da protresemo,treba da se poslu`imo p~elarskom ~etkom i dabrzo sa nje zbri{emo {to vi{e p~ela u podmet-nutu vr{karu.

Jer, ako bi na grani ostao deo p~ela, a me-|u njima i matica, p~ele iz vr{kare bi iza{le iponovo se vratile na isto mesto.

Ako se roj zaka~io visoko na drvetu, na ta-njoj grani, onda }emo vr{karu staviti u naro~i-to pripremljene rogulje (sl. 4), pa roj stresti,na ve} opisani na~in.

Nekada se roj oka~iza nisku tanku granu, bli-zu p~elinjaka. U tom slu-~aju ga mo`emo smestitiu ko{nicu, na stalno me-sto, bez kori{}enja vr{ka-re. Prethodno ko{nicu

postavljamo na `eljenomesto u p~elinjaku i u njustavljamo 5–6 ramova sasatnim osnovama. Po`elj-no je staviti i jedan ram samedom. Makazama za re-zanje vo}a ili malom teste-ricom pa`ljivo otsecamogranu na kojoj je roj, do-bro je pridr`avaju}i, da nebi do{lo do naglog potresakada je odse~emo. Odse-~enu granu sa rojem koji

Sl. 3. Ako se roj zaka~i na nisku i tanku granu drveta,lako }emo ga prihvatiti u vr{karu

Sl. 4. Prihvatanje roja sa vi{lje grane drveta

Sl. 5. Sme{tanje roja direktno u ko{nicu

P^ELAR, jun 2007. 263

se na njoj nalazi, polako nosimo do pripre-mljene ko{nice i naglim pokretom ruke, p~elestresamo u nju (sl. 5).

De{ava se da pri obilasku ko{nica, dalekoodseljenih na pa{u, zateknemo roj koji se za-ka~io na tanku granu niskog drveta ili neki`bun, a nemamo ni vr{karu ni praznu ko{nicu.U ovom slu~aju, tim rojem mo`emo znatnopoja~ati neko dru{tvo, koje se tu nalazi. Ko-{nicu koju `elimo da poja~amo otvaramo i izsredine gornjeg medi{ta privremeno uklanja-mo 5–6 ramova. Granu sa rojem otsecamo iprenosimo do ove ko{nice, pa p~ele stresemou prazan prostor medi{ta (sl. 6). Zatim uklo-njene ramove vra}amo na svoje mesto i ko{ni-cu zatvaramo. Naravno da ovoj ko{nici treba iprostor pro{iriti.

Postavlja se pitanje {ta }e biti sa maticama– iz roja i postoje}om? Svakako da obe ne}emo}i da opstanu u ko{nici. Kada do|e do bli-skog susreta – bolja }e pobediti. A mo`da }esame p~ele, pre toga, „odlu~iti“ koja }e ostati

u `ivotu.U P~elaru br.

5/2007, str. 205, de-taljno je prikazanna~in skidanja rojakoji se uhvatio vi-soko, za neku de-belu i nepristupa~-nu granu, ili visokoza banderu, ili zadimnjak, pa nemapotrebe da to po-

navljamo. Kada se roj uhvati nisko, za stablodrveta ili za neki stub, treba uzeti 3–4 plodi-{na rama sa izgra|enim sa}em u kojima je po-`eljno da ima i malo meda, i ramove prislanja-ti uz p~ele (sl. 7).

Kada one na njih namile stavlja}emo ih upripremljenu ko{nicu, koju zatim primi~emodo ostatka roja. Ako je na ramovima sa p~ela-ma u ko{nicu preneta i matica, i ostatak p~ela}e brzo u}i unutra. U ko{nicu treba postaviti i2–3 rama sa satnim osnovama.

Nekada se roj oka~i na krajnje nepristu-pa~no mesto, na primer na kraj duge granenekog drveta, veoma visoko od tla.

U tom slu~aju ne treba po svaku cenu po-ku{avati skidanje roja, niti se pla{iti za njego-vu sudbinu, ve} mu treba po`eleti sre}u u da-ljem `ivotu. Roj }e se sam zbrinuti, slede}i in-stinkte koje je priroda duboko urezala u genep~ela.

Sme{tanje prihva}enih rojeva iz vr{kara u savremene ko{nice

Roj, koji smo sa grane prihvatili u vr{karu,naravno da u njoj mo`e i da ostane, s tim {to}emo je uve~e premestiti u p~elinjak, na stal-no mesto.

Me|utim, danas malo p~elara ima p~ele uvr{karama. Tu i tamo se na po kojem p~elinja-ku na|e po koja naseljena vr{kara, ali pre kaozanimljivost ili nostalgi~ni ukras p~elinjaka,nego kao opredeljenje p~elara za takav na~inp~elarenja.

Po pravilu, roj prihva}en u vr{karu p~elaripreme{taju u savremenu ko{nicu. U p~elinja-ku, na `eljenom mestu, treba postaviti ko{nicuu koju ho}emo da nastanimo prihva}en roj iz

Sl. 6. Sme{tanje roja u ko{nicu na terenu

Sl. 7. Prihvatanje roja pomo}u ramova sa izgra|enim sa}em Sl. 8. Sme{tanje roja iz vr{kare u ko{nicu

264 P^ELAR, jun 2007.

vr{kare. U ko{nicu stavljamo 5–6 ramova sasatnim osnovama. Po`eljno je da stavimo nakrajnja mesta jo{ po jedan izgra|eni ram samedom. Istog dana, kada je roj prihva}en,pred samo ve~e, kada su se p~ele smirile, uzi-mamo vr{karu sa rojem i dr`e}i je vertikalno,sa otvorom na dole, pa`ljivo prenosimo dopripremljene ko{nice, sa koje su skinuti krov ipoklopna daska. Naglim trzajem ruke, uz bla-gi udarac u satono{e ramova, p~ele sa mati-com iz vr{kare stresamo u ko{nicu koju zatimodmah poklapamo (sl. 8). Vr{karu postavlja-mo ispred ko{nice, oslanjaju}i je vrhom o tle,a otvorom na poletaljku, kako bi i preostalep~ele lako pre{le u ko{nicu. Na kraju, red je daroj naseljen u novom domu, i ako nije gladan,~astimo hranilicom {e}ernog sirupa. Ovo dru-{tvo odmah izjutra po~inje punom snagom daop{ti sa okolinom. Bi}emo veoma prijatno iz-nena|eni kada samo nekoliko dana kasnije vi-dimo da su, izuzetnom vitalno{}u i snagomp~ela prirodnog roja, svi satovi izgra|eni i daih matica ve} uveliko zale`e. Ako ne pre, onda~im prve generacije mladih p~ela po~nu da seizvode, ovom dru{tvu treba dodati nove ramo-ve sa satnim osnovama.

Za{tita p~elinjih dru{tava u prirodnim stani{tima

P~ele su za{ti}ene zakonom kao dragoce-

na `ivotinjska vrsta i zabranjeno ih je uni{tava-ti.

To svakako zna~i da je zabranjeno uni{ta-vati p~elinja gnezda, pa i ona izgra|ena u pri-rodnim stani{tima, u {upljinama drve}a.

Kada primete da kroz otvor na nekom dr-vetu izle}u p~ele, pojedini „p~elari“ ne moguda odole da to drvo ne iskasape i uni{te, i nje-ga i p~elinje gnezdo, vade}i iz {upljine sa}e sap~elama, leglom i medom (sl. 9).

Pri tome dosta sa}a i p~ela bude izgnje~e-no, a neretko strada i matica. Ono p~ela {tonateraju da u|u u podmetnutu vr{karu, uz ne-koliko komada iskidanih satova sme{taju uko{nicu, formiraju}i kakav-takav roj.

Prihvati}e p~ele silom nametnuto stani{te iizgradi}e u njemu sebi i novo gnezdo.

Ali, za{to p~elama oduzimati pravo da `iveu prirodnom stani{tu, kada su ga ve} sameodabrale, uredile i u njemu izgradile gnezdo?Pre toga one su nam se „nudile“, dok su kaoroj visile na grani, pru`aju}i nam priliku da ihsmestimo gde god `elimo. Ako ve} tu mogu}-nost nismo iskoristili, ne ometajmo ih ni sadada `ive u stani{tima u kojima su `ivele i opsta-le milionima godina.

Za{to ubijati drvo samo zato {to je p~ela-ma pru`ilo uto~i{te?

Za{to uni{tavati i p~ele i drvo, te veli~an-stvene darove prirode?

Sl. 9. Ovo ne treba raditi!

P^ELAR, jun 2007. 265

PROGNOZIRANJEMEDENJA LIPE

Prof. dr Milan ]irovi}, Kragujevac (034) 318-037, (064) 58-93-504

P~elarima je poznato da neke biljne vrste(medono{e), iako cvetaju, ne lu~e nektar sva-ke godine. Po tome je naro~ito poznata lipa,jer kod ove biljke „nerodne“ godine su ~e{}eod „rodnih“. Na to uti~u mnogi faktori: kli-matski uslovi (u prethodnoj i teku}oj godini),stanje zemlji{ta, vlaga itd. Zbog svega toga, zaprognoziranje medenja lipe za sada nisu po-znate pouzdane metode.

Taj problem stvara velike tro{kove naro~i-to p~elarima koji iz udaljenih podru~ja prese-ljavaju svoja p~elinja dru{tva na lipovu pa{u.Prihod mo`e biti tako mali da ne pokriva nitro{kove prevoza, a kamoli da donese dobit.^ak i oni p~elari koji imaju stacionarne p~eli-njake pokraj lipovih {uma, ne ostvaruju o~eki-vane prinose iako su za to dobro pripremilisvoja p~elinja dru{tva. Za obe grupe p~elarabilo bi veoma korisno da znaju na~in progno-ziranja medenja lipe i u slu~aju negativneprognoze, da p~ele presele na neku povoljnijulokaciju i time smanje tro{kove, a pove}ajuprihode.

Razmi{ljaju}i poodavno o tom problemu,analizirao sam faktore koji uti~u na izlu~ivanjenektara lipe i nekih drugih drvenastih biljaka.Do{ao sam do saznanja da odlu~uju}i uticaj nato imaju hranljive materije koje se od korena,

preko stabla i grana, kre}u ka cvetovima. U tojte~noj hrani, izme|u ostalog, ima mnogo skro-ba. To je najva`nija materija od koje se stvaranektar (rastvor {e}era). Ukoliko je skroba vi-{e, utoliko }e lu~enje nektara u cvetovima bitiizda{nije i lipa }e bolje mediti. Pri smanjenimkoli~inama skroba, {to se ~esto de{ava, sma-njuje se i lu~enje nektara.

Sa tim saznanjem, re{enje problema sesvodi na identifikaciju koli~ine skroba u gra-nama lipe uo~i cvetanja. Iz hemije je poznatoda skrob pome{an sa jodom daje me{avinuplave boje. Nijansa me{avine je utoliko tamni-ja ukoliko je prisustvo skroba ve}e.

Radi sprovo|enja ovog eksperimentalnog,tj. prognosti~kog opita, nabavi}emo apotekar-ski jod (gusta te~nost tamno `ute boje) i raz-bla`iti ga sa malo vode. Zatim treba odabratinekoliko stabala lipe i na svakom od njih pre-se}i nekoliko spolja{njih grana (po kosom ilipopre~nom preseku). Te preseke treba odmahpremazati pomo}u ~etkice razbla`enim jo-dom.

Razbla`ivanje joda se vr{i radi lak{eg pro-diranja rastvora u tkivo prese~enog drveta.Usled kontakta jodnog rastvora i rastvorenogskroba, prese~ena povr{ina (do tada bela) po-~inje da poprima plavu boju, a na osnovu boje

zaklju~ujemo o koli~ini skroba. Ako skrobaima sasvim malo, premazana prese~ena povr-{ina ne}e uop{te promeniti boju ili }e nepri-metno poplaviti, kao da je blago osen~ena. Utom slu~aju medenje }e biti slabo. Pri obilnomprisustvu skroba, presek }e postati tamno plav{to ukazuje na to da }e medenje lipe biti do-bro, a shodno tome i prinosi.

Opisani na~in procene intenziteta mede-nja lipe primenjivao sam vi{e godina, ~ini mise uspe{no. Kako u blizini mog p~elinjaka ne-ma gustih lipovih {uma, to sam „eksperiment“

sprovodio na pojedina~nom drve}u, nekolikodana pre cvetanja lipe.

Zaklju~io sam slede}e. Ukoliko su jodnimrastvorom premazane prese~ene povr{ine gra-na lipe bile tamnije, utoliko su, kad lipa pro-cveta, p~ele u ve}em broju i agresivnije „napa-dale“ ovo drvo. Pri bledo plavoj boji preseka,bio je slabiji i „napad“ p~ela na procvetalo dr-vo. A zna se – „napad“ p~ela na procvetalomedonosno drvo zavisi od izda{nosti lu~enjanektara.

Sigurno je da se opisana metoda mo`e ve-rodostojnije proveriti u lipovoj {umi (na pri-mer, na Fru{koj Gori), i to posmatranjem „na-pada“ p~ela na procvetalo drve}e, ali i eviden-tiranjem prinosa meda.

Du`im „eksperimentisanjem“ mogle bi sesastaviti i tablice zavisnosti pribli`nog dnev-nog unosa nektara od nijanse plave boje stan-dardizovanim rastvorom joda premazanihpreseka.

Autor ne mo`e preporu~iti optimalno vre-me vr{enja „eksperimenta“ pre cvetanja lipe.Svi su izgledi da se ogled mo`e izvr{iti i do de-set dana pre cvetanja, a to je dovoljno dug pe-riod za dono{enje kona~ne odluke – selitip~ele na lipovu pa{u ili ne. Isto tako, otvorenoje pitanje da li se opisani ogled mo`e pouzda-no primeniti i kod drugih drvenastih biljaka(na primer kestena).

266 P^ELAR, jun 2007.

IZVE[TIZVE[TAJAJ SASA SEDNICESEDNICE IOIO SPOSSPOS -a -a

Na sednici IO SPOS-a od 21. aprila 2007. godine donete su slede}e odluke. Formirana jeKomisija (M. Vuki}, D. Beljinac, D. Miri}), koja }e sublimirati i formulisati sve predloge saSkup{tine, a nakon toga }e tako definisani predlozi biti uvr{}eni u program rada. Odluka je do-neta jednoglasno. Donet je program proslave 110 godina SPOS-a i odluka da se prona|e firm-a koja }e najpovoljnije uraditi povelje SPOS-a, jubilarne zna~ke, plakete, statuete SPOS-a i do-kumentarni film o SPOS-u. Doneta je odluka o brojnim prate}im manifestacijama i konkursi-ma povodom jubileja, ali }e njihova konkretizacija uslediti na jednom od narednih sastanaka.Izabrana je nova Komisija za marketing (predsednik \oko Ze~evi} i ~lanovi Dejan ]ukalovi} iSlobodan Jankovi}). Rodoljubu @ivadinovi}u se uve}ava honorar za 12 000 dinara na ime aktiv-nosti koje sprovodi kao Koordinator SPOS-a za saradnju sa dr`avnim organima. U ~asopisuP~elar se dozvoljava objavljivanje oglasa za prodaju p~elinjih rojeva i dru{tava, ali ne i neselek-cionisanih matica. Po{to je istekao rok predvi|en za prodaju starih ~asopisa (31. mart 2007), sta-re ~asopise rashodovati.

Foto: Milan

Jovanovi}

P^ELAR, jun 2007. 267

Prvi Kongres Balkanske p~elarske federa-cije u organizaciji Turskog p~elarskog saveza,odr`an je u drevnom gradu Istanbulu u hoteluRadison SAS. Organizacija skupa je bila naveoma zavidnom nivou, sa izuzetnim gostimaiz Evrope i Azije, sa veoma uspelim predava-njima i izlaga~ima p~elinjih proizvoda i opre-me za p~elarstvo. Bio je prisutan predsednikApimondije A. S. Jörgensen (Danska), kao i

sekretar i pomo}nik sekretara Apimondije(Italija). Tako|e, prisutni su bili svi predstav-nici Balkanske p~elarske federacije (Bugar-ska, Rumunija, Turska, Gr~ka, Srbija i(ne)zvani~no, Crna Gora. U ime na{eg Savezabili su @ivoslav Stojanovi} i Jo`ef Agardi.

Turski p~elarski savez je organizaciju sku-pa poverio profesionalnoj agenciji ZED kojaje obezbedila prakti~no sve, od registracijeu~esnika, istovetnih {tandova za sve izlaga~e,do kongresne dvorane sa izuzetno uspelomscenografijom, ozvu~enjem, kabinama za pre-vo|enje (turski, engleski i ruski jezik) i snima-njem ~itavog skupa do fizi~kog obezbe|enja.Izlaga~i su bili dominantno iz Turske (FirmaPetek iz Izmira sa 3 {tanda), ali i iz Rumunije,Bugarske i BiH (samo iz Srbije nijedan u~e-snik). Poseban {tand imali su Balkanska p~e-larska federacija i Savezi p~elara Rumunije iBugarske. Bila je obezbe|ena i posebna sala

za Apimondiju i sala sa ra~unarima uz mogu}-nost kori{}enja interneta. Ceremonija sve~a-nog otvaranja bila je 29. marta.

Predava~i su bili iz Turske, Rumunije, Bu-garske, Gr~ke, Austrije, Sirije i Makedonije.

Iako je sve delovalo perfektno, iako se napredavanjima imalo zaista {ta ~uti, organiza-tor, Turski p~elarski savez, nije bio zadovoljan.Razlog tome je taj {to se nisu uspeli finansijskipokriti, jer su cene u~e{}a i za njihove prilikebile previsoke (150 evra ulaznica za izlo`buApiexpo i predavanja).

Bugarski p~elari su do{li kolima i jednim ucelosti popunjenim autobusom, ali je malo kood njih u{ao u salu za predavanja, pa ~ak ni uprostor izlo`be – sve zbog previsokih cena.Izlo`ba je bila dobro pose}ena, pogotovo u su-botu, ali za predavanja se to ne mo`e re}i, jer

IZVE[TIZVE[TAJ SA KAJ SA KONGRESA ONGRESA BALKBALKANSKE P^ELARSKEANSKE P^ELARSKE

FEDERFEDERACIJEACIJEISTISTANBUL 29. III – 1. IV 2007.ANBUL 29. III – 1. IV 2007.

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a

Sa predsednikom ApimondijeSa sekretarom Apimondije i delegacijom Rusije

268 P^ELAR, jun 2007.

je sala, sem na dan sve~anog otvaranja, uglav-nom bila poluprazna. Stoga je na sastanku fe-deracije zauzet stav da se po jedan, najve}iskup u svakoj ~lanici Federacije, ubudu}e pro-gla{ava i skupom Balkanske p~elarske federa-cije, a da na istom pravo u~e{}a imaju i izlaga-~i iz zemalja ~lanica Federacije. Povezivanje~lanica bi bilo jo{ vi{e izra`eno, a tro{kovi biza goste bili kudikamo ni`i. Tako je doneta ina~elna odluka da i na{a manifestacija (Ta-{majdan ili neka druga) poprimi takav karak-ter.

Tako|e je dogovoreno da se naredni skupBalkanske p~elarske federacije odr`i u Larisi(Gr~ka) koji bi bio u celosti posve}en Zakon-skoj regulativi Gr~ke (prenosu tih iskustavasvim ~lanicama Federacije) i svemu {to se ti~eizvoza meda u EU.

Ovde je sigurno vredno ista}i da Gr~kaima 22 saradnika koordinatora za p~elarstvokoji naj~e{}e rade u kancelarijama regionalnihp~elarskih saveza i pru`aju svu potrebnu po-mo} svakom p~elaru, bio on ~lan Gr~kog p~e-larskog saveza ili ne. Pritom nisu na platnomspisku Saveza p~elara, ve} ih 50% pla}a dr`a-va Gr~ka, a 50% EU (eh, gde smo mi u svemutome, ali i sve ostale ~lanice Federacije).

Apiexpo otvorili su predsednik Savezap~elara Turske, Mustafa Sarioglu i predsednikBalkanske p~elarske federacije, Kosta Kostov.

Na izlo`bi je bilo svih do sada i nama manje ilivi{e poznatih p~elarskih proizvoda, opreme,alata i p~elarskih proizvoda. Ipak, od svega vi-|enog, moju pa`nju je najvi{e privukla speci-jalna re{etka za sakupljanje propolisa za LRko{nicu. Njena cena na nekoliko {tandova tur-skih oprema{a kretala se od 2,0–2,2 evra pokomadu. Za ve}e koli~ine (preko 20–30) mo-gla je da se kupi i po ni`oj ceni od 1,50 evra.Kada su u pitanju p~elarski proizvodi, poseb-no sam bio impresioniran ~injenicom kolikaje, kakva je i u kakvim formama, proizvodnjameda u sa}u kod turskih p~elara. Drugo odu-{evljenje vezano za med u sa}u bilo je kadasam svakog jutra, za vreme doru~ka u hotelu,video na {vedskom stolu i LR ram sa medomu sa}u, od koga svaki gost posebnim no`emmo`e odse}i komad meda u sa}u za doru~ak.Me|u svim {tandovima posebnu pa`nju ne sa-mo nas predstavnika SPOS-a, ve} i ostalih, presvega turskih posetilaca, privukao je i {tand

Sa gospo|icom Stelom (Stella Papanastasiou), jednom od 22 saradnika koordinatora

za p~elarstvo u Gr~koj i nau~nim radnicima Turske

Turski med u sa}u

Predsednik Balkanske p~elarske federacije KostaKostov u obilasku {tanda firme Apimed

iz Bosne i Hercegovine

P^ELAR, jun 2007. 269

Apimeda iz Sanskog mosta iz nama susednedr`ave, Republike Bosne i Hercegovine.

Predavanja su odr`ana po slede}im sekci-jama: biologija i patologija p~ela, p~elarskimarketing, apiterapija, tehnika p~elarenja,polinacija i flora, strategija p~elarskih integra-cija u EU. Predava~i su bili iz Turske, Rumu-nije, Bugarske, Gr~ke, Austrije, Sirije i Make-donije.

Sa svake od navedenih sekcija mogao bi senapisati poseban op{iran izve{taj, ali za ovupriliku naveo bih najbitnije informacije veza-ne za p~elarski marketing, jer je to tema kojanajvi{e poga|a na{e p~elare zbog ote`anogplasmana meda. Od na{ih p~elara uvek mo`e-mo ~uti kako nam je med jeftin, ali nikada ne-}emo ~uti kolike su nam proizvo|a~ke cenemeda. Stoga ovde prenosim tabelarni prikaz

proizvo|a~kih cena meda u svetu prema poda-cima turskih autora, kao i prikaz najve}ih svet-skih proizvo|a~a.

Iz navedenih tabela se jasno vidi da su naj-ni`e proizvo|a~ke cene meda u Kini, a da sunajve}e u Iranu, Turskoj i Gr~koj. [to se ti~eukupne proizvodnje meda, najve}a je u Kini,Rusiji, SAD, Argentini i Turskoj.

Kada je u pitanju svetski i posebno kineskiizvoz meda, podaci su tako|e dati tabelarno.Dakle, najve}i svetski izvoznici meda su Kina,Argentina i Meksiko, a kada je u pitanju kine-ski izvoz meda, najvi{e ga izvoze u Japan iSAD. Predstavnica gr~kog p~elarskog saveza,Stella Papanastasiou, iznela je, za mene izne-na|uju}i podatak, da Gr~ka izveze u Kinu i do1 000 tona godi{nje svog, gr~kog meda. To jeprvi put da sam ~uo da se Kina pojavljuje i kao

Proizvo|a~ke cene meda $/kgSvetska proizvodnja meda

U hiljadama tona Zemlja 2000 2001 2002 2003 Zemlja 2003 2004 2005Kina 0,73 0,60 0,54 0,52 Kina 295 305 305SAD 1,30 1,55 2,93 3,10 Rusija 126 136 139Argentina 0,86 0,87 1,32 1,88 SAD 82 82 82Turska 4,58 3,66 4,59 5,59 Argentina 75 80 80Indija 2,05 1,81 1,76 1,84 Turska 70 74 74Meksiko 1,79 1,82 1,82 1,96 Ukrajina 54 58 61Rusija 0,59 0,70 0,64 0,74 Meksiko 56 57 57Australija 0,97 0,91 1,08 1,31 Indija 52 52 52Kanada 1,39 1,51 1,79 3,33 Kanada 35 33 33[panija 1,89 1,98 1,94 3,28 Australija 16 16 16Italija 1,62 1,61 1,95 1,98 Brazil 24 25 25Gr~ka 4,42 4,49 5,00 4,36 EU (25) 166 170 174Iran 16,52 13,31 4,93 4,61 Druge zemlje 297 284 283Francuska 2,17 2,20 2,25 2,67 Ukupno: 1348 1372 1381

Svetski izvoz meda Kineski izvoz medaU hiljadama tona U hiljadama tona

Zemlja 2002 2003 2004 Zemlja 1998 1999 2000 2001Kina 77 84 82 Japan 23 32 39 38Argentina 80 70 63 SAD 20 22 24 16Meksiko 34 25 23 Nema~ka 14 8 12 12SAD 4 5 4 Ostale zemlje 22 25 28 25Kanada 23 15 14 Ukupno: 79 87 103 91Ostale zemlje 125 153 192 Izvor: Ministarstvo poljoprivrede SADEU (u tre}e zemlje) 8 7 6

Napomena: Podaci u tabelama preuzeti su sa prezentacija na Prvom kongresu

Balkanske p~elarske federacije

EU (unutar EU) 54 42 59Ukupno: 405 401 443Izvor: FAO+Comext

270 P^ELAR, jun 2007.

uvoznik meda (verovatno u cilju pospe{ivanjakvaliteta meda za reeksport) i prva pomisaomi je bila – {to bi bilo dobro za p~elarstvo ikod nas i u svetu kada bi Kina postala ve}i po-tro{a~ i uvoznik meda.

Mnoge na{e p~elarske nade vezuju se zaeventualni izvoz meda u EU, stoga evo neko-liko tabelarnih bitnih podataka o stanju p~e-larstva u Evropskoj uniji. Sem podataka o bro-ju p~elara i broju ko{nica, mo`da je najintere-santnija ~injenica da je procenat profesional-nih p~elara u EU svega oko 3% i da je kodprofesionalaca prose~na veli~ina p~elinjakasvega oko 260 ko{nica. Kada je u pitanju pro-izvodnja meda i uvoz meda u EU, situacija jevidljiva u tabeli.

Iz ovih podataka o proizvodnji i uvozu me-da u EU mo`emo izvu}i nekoliko veoma inte-resantnih zaklju~aka:

1) da je u~lanjenjem novih 10 ~lanica,ukupna proizvodnja meda uve}ana za oko50% (sa 117 na 163 hiljade tona godi{nje pro-izvodnje),

2) da su najve}i proizvo|a~i meda [pani-ja, Nema~ka, Francuska i Ma|arska,

3) da je Ma|arska kao nova ~lanica EU si-gurno najve}i proizvo|a~ meda po stanovniku,oko 2,2 kg,

4) da je Nema~ka najve}i uvoznik, jer ustrukturi ukupnog uvoza meda u EU, skoropolovina ide za Nema~ku.

Kada je re~ o novim ~lanicama u EU, inte-resantni su podaci o njihovoj ukupnoj proiz-vodnji i potro{nji, odnosno o njihovim vi{kovi-ma ili eventualnim manjkovima u potrebi za

medom. Ovi podaci nam govore jo{ jednomda Ma|arska ima zna~ajne vi{kove meda, od-nosno da je ukupna proizvodnja 5 puta ve}aod potro{nje i da je orijentisana na izvoz svogmeda.

Tr`ne vi{kove meda imaju i Slova~ka i ^e-{ka, dok ostale ~lanice (nedostaju podaci zaSloveniju, Kipar i Maltu) imaju ne{to ve}u po-tro{nju od proizvodnje meda za oko 20–30%.

P~elarstvo u Turskoj je imalo sna`an trendrasta u drugoj polovini XX veka kao i po~et-kom prvih godina XXI veka. Njihove zvani~nestatisti~ke podatke mo`ete pogledati u tabeli.

Tokom prethodnih godina na{i p~elari suimali par p~elarskih ekskurzija do Gr~ke i donjihovih p~elara i p~elarskih zadruga. Gr~ka jetako|e zna~ajan evropski proizvo|a~ meda isigurno jedan od onih proizvo|a~a sa dobromizvoznom cenom meda. Njihove zvani~ne sta-tisti~ke podatke sam prikazao u tabeli.

Sa ovog skupa, kao najvrednijim za nassmatram upoznavanje i veoma dobru komuni-kaciju sa ~elnim ljudima Apimondije (Jörgen-sen i Janoni), kao i sa svim ~elnim ljudima na-cionalnih saveza Federacije, a pogotovu s Ru-munima, Grcima, Bugarima i Turcima. Kaoveoma vrednim, tako|e smatram i poznanstvoi komunikaciju sa dr Hicham Al Rouz iz Da-maska (Sirija) i Aleksandrom Ponomarevim,korespodentom ruskog ~asopisa P~elovodstvo(ovaj ~asopis je objavio reporta`u M. ]irovi}ao poslednjoj Ta{majdanskoj izlo`bi sa slikomKraljice meda SPOS-a).

Sve~ana ceremonija zatvaranja Kongresaodr`ana je u nedelju 1. IV 2007.

Ako pomenete re~ „p~ela“ ili „p~elarstvo“,za ve}inu onih koji se ne bave ovim poslom pr-va asocijacija }e verovatno biti med.

Dosta je onih koji poznaju i druge p~elinjeproizvode, ali je veoma mali broj onih kojiznaju kako da ih na pravi na~in iskoriste. Ono{to sam uo~io jeste da ve}ina potro{a~a uzimate~ni med direktno, a da veoma mali broj ovu„zlatnu te~nost“ rastvara u hladnoj ili toplojvodi.

Ovde bih posebno napomenuo ispitivanjeprof. dr L. B. Lazebnika (CNII, gastroentero-

logija, Moskva) koje je pokazalo da oni kojiimaju povi{enu `eluda~nu kiselinu mogu sma-njiti kiselost ako koriste topli rastvor meda(100 ml vode zagrejane na temperaturu od35–40 °C + 50 g meda, 1,5 sati posle doru~-ka i ru~ka i jedan sat pre spavanja) sa uspe{no-{}u smanjenja kiselosti od 76,4%, dok oni ko-ji imaju manjak kiselosti treba da koriste hlad-ni rastvor meda i vode (100 ml vode ohla|enena temperaturu od 13–15 °C + 50 g meda, triputa dnevno pre jela) i uspe{no{}u povi{enjakiselosti od 75%.

^UDESNI^UDESNI MUMIOMUMIOMilan Jovanovi}, Trstenik Apiterapija

P^ELAR, jun 2007. 271

Tako|e i vode}i svetski apiterapeuti govo-re da ljudski `eludac direktno uno{enje medaizuzetno te{ko podnosi, da se iskori{}enjehranljivih materija smanjuje i da ga je najboljeme{ati sa vodom, biljnim ~ajem, sokom, jogur-tom (Mladenov, Stangaciu).

Kristalisani med je veo-ma nepovoljan za p~ele (po-gotovo zimi), ali, sa drugestrane, za ljude je veoma po-godan pre svega zbog mogu}-nosti `vakanja ~ime se uz po-mo} pljuva~nih `lezdi podsti-~e bolja razmena materija.Korisno je da se med pre gu-tanja zadr`i u ustima dok sepotpuno ne otopi, jer se nataj na~in podsti~e antibakte-rijsko dejstvo i za to je veomapogodan kristalisani med (Kulin~evi}). Ako jekristalisani med jo{ uvek u sa}u, time se mo`epove}ati korisno dejstvo `vakanja.

Me|utim, malo ko je ~uo za „mumio“ ili„planinsku krv“, a zovu ga jo{ i „planinske su-ze“. Pre vi{e hiljada godina, one p~ele koje sunalazile stani{te u stenama i pe}inama osta-vljale su svoja gnezda na mestima koja `ivoti-njama i ~oveku nisu bila na dohvat ruke.

Vremenom je do{lo do fosilizacije meda,voska i mle~a i nastao je „mumio“. To je za sa-da jedina realna pretpostavka nau~nika, jermesta na kome se nalazi i sastojci u njemu ne-dvosmisleno ukazuju na to. Postoje razne vr-ste mumia, a klasifikacija zavisi od mesta na-stanka.

U stara vremena mumio se koristio za le-~enje najrazli~itijih bolesti, a pominju ga i Ari-stotel, Avicena, Biruni, Arazi i mnogi drugimislioci i lekari koje istorija pamti. Pesnici suga preporu~ivali u najslo`enijoj od svih bolesti– patnji od ljubavi, a bogati putnici, trgovci ihad`ije nikada nisu polazili na put bez krupicemumia koja bi ih {titila od mnogih bolesti.

A onda je nekako pao u zaborav, pa je teksedamdesetih godina pro{log veka po~ela damu se posve}uje izuzetna pa`nja, jer je otkri-veno da mumio sadr`i veoma retke aminoki-seline, posebne minerale i masnekiseline, a zovu ga jo{ i tajnimoru`jem protiv bolesti.

Postoji mnogo sastojaka umumiju za koje nauka jo{ i nezna.

Rusija je do pre nekoliko godina zabranji-vala izvoz mumia, jer je tamo tretiran kao na-cionalno blago. Boja mu je tamna ili kestenja-sto mrka, a ukus nagorak.

Mumio sadr`i mnogo minerala, {est ami-nokiselina, prirodne steroide,vitamine A, B, C i P (citrine),fosfolipide i polifenol kom-plekse, terpenoide. Tako|e suprisutni i tragovi makroeleme-nata (kobalt, nikl, bakar, cink,mangan, hrom, gvo`|e, mag-nezijum i drugi).

Utvr|eno je da posedujeantikoagulativno (protiv zgru-{avanja krvi) dejstvo(dr T. R. Abdurahmanov,1970), da le~i bolesti perifer-nog nervnog sistema, radikuli-

te, neuralgije, te{ke slu~ajeve neuralgije nervatrigeminusa kao i oboljenja centralnog ner-vnog sistema. Kod tromboflebita dubokih ve-na donjih ekstremiteta koristio se mumio ukoli~ini od 0,3 g jednom dnevno u toku 10 da-na. Ustanovljeno je da su simptomi nestajali upotpunosti posle 8–10 dana (B. I. Kozlovska-ja, A. M. Mamadalijeva, S. D. Madijarov,1968).

Tako|e je utvr|eno da mumio stimuli{e re-generativne procese kod infarkta miokarda,kao i da ubrzava procese obnavljanja svih mi-{i}nih, nervnih i ko{tanih tkiva. Utvr|eno jeda prelomljene kosti zarastaju dva puta br`eukoliko se koristi mumio (V. N. Ismailova,1969).

Falsifikatori veoma ve{to falsifikuju mu-mio, a ta pojava je bila prisutna i kod starihnaroda. Interesantan na~in za uvr|ivanje kva-liteta mumia, a koji su koristili stari narodi, za-pisao je jedan istra`iva~ putopisac koji je puto-vao srednjom Azijom.

On navodi da su petlu ili koko{ki lomilinogu, a zatim uzimali 0,5 g mumia i me{ali sauljem crvene ru`e.

Da bi dobili ru`ino ulje, latice ru`a su mo-rali umakati u vodu i potom sve to zagrevali ipu{tali da vri. Voda je isparavala, a ulje koje

ostaje se propu{talo kroz gazu. Smesu mumia i ru`inog ulja

su delom nakapali petlu u grlo, ave}i deo su koristili za premaziva-nje mesta preloma pre nego {tosu stavljali mek povez. Ako su pe-

272 P^ELAR, jun 2007.

tlu prelomljene kosti srasle za 24 ~asa, mumiosu smatrali ~istim i kvalitetnim.

De{avalo se da kosti srastu i za neverovat-nih 16–17 sati.

Kada je Mary Jane Fisher iz Va{ingtonadovela sina kod lekara na redovnu kontroluposle preloma noge, lekar se upitao kako jemogu}e da je sve sraslo za tako kratko vreme,a trebalo je da pro|u jo{ dve nedelje. Mary jerekla: „Zove se mumio, a preporu~io mi ga jenajbolji prijatelj“.

Lekovitost mumia se dokazala i kod le~e-nja `eludca, bubrega, tuberkuloze, rana i ope-kotina, ~ireva, astme, upalnih procesa, trova-nja otrovima biljnog porekla, stoma~nih pro-blema, {e}erne bolesti.

Primenjuje se u ginekologiji, a izuzetan jeu postoperativnom periodu za ja~anje imuni-teta (S. [akirov, T. M. [am{ina; S. I. Ger{ka-lov, L. H. Habibov, A. J. Vojgelmen, A. S. Vi-{njevski, J. N. Nuralijev).

Na Moskovskom medicinskom institutuposebno navode kako mumio potpoma`e ko-

rekciju imunog statusa ~oveka kod skrivenihimunodeficitarnih stanja.

Naime, bolesnici od infekciono alergijskebronhijalne astme kod kojih je otkriven deficitT limfocita, dobijali su po 0,15 g mumia dvaputa na dan, tokom 15–20 dana.

Posle zavr{etka le~enja ustanovljeno je dasu se T limfociti u krvi pribli`ili normalnimvrednostima.

Nauka stavlja mumio u biostimulatore pr-vog reda, eliksir koji di`e iz mrtvih, a pretera-no uzimanje mumia (predoziranje) mo`e do-vesti do psihi~kog rastrojstva, pa se nikako nesavetuje samole~enje.

Ne preporu~uje se trudnicama i deci mla-|oj od 12 godina.

Oko 20 generacija moraju strpljivo i nese-bi~no ~uvati ovakve ostatke p~elinjeg gnezda,kako bi neke naredne generacije imale koristiod ove lekovite materije. Za mnoge je mumionastao slu~ajno, van dometa ljudi i `ivotinja,dok neki misle da je sa~uvao poruku: „Ve~nostrpljenje, a sutra spasenje“.

SE]ANJESE]ANJE NANA ^LANA^LANA URE\IVURE\IVA^KA^KOGOG ODBODBORORAA ^ASOPISA^ASOPISA P^ELAR P^ELAR

100 GODINA100 GODINA ODOD RO\ENJRO\ENJAA AKAKADEMIKADEMIKAAII PROFESORPROFESORAA DOKTORDOKTORAA

SVETISLASVETISLAVVAA @IVOJINO@IVOJINOVI]AVI]APetar @. \ergovi} Ul. Vojvode Tankosi}a br. 7/17, 18000 Ni{ (018) 249-359, (064) 15-23-444

Nesre}nim slu~ajem, 3. decembra 1966.godine izgubio je svoj `ivot akademik dr Sveti-slav @ivojinovi}, redovni profe-sor [umarskog fakulteta u Beo-gradu i ~lan ure|iva~kog odborana{eg ~asopisa P~elar.

Pokojni profesor Sveta ro|enje 1907. godine. Od rane mlado-sti po~eo je da se bavi p~elar-stvom, dobijaju}i prve p~elarskesavete od svoje majke. Kao odli-~an student, skrenuo je pa`njusvojih profesora, koji ga zadr`a-vaju na Poljoprivredno-{umar-skom fakultetu za asistenta napredmetu entomologija.

U prvim tekstovima iz p~elar-

stva naro~ito su zapa`eni njegovi radovi i stu-dije iz oblasti neprijatelja p~ela iz sveta inse-

kata koji su objavljeni na stranica-ma P~elara.

Posle II svetskog rata, kog jeproveo u zarobljeni{tvu u Nema~-koj, profesor Sveta se sav anga`u-je na obnovi popaljenog Poljopri-vredno-{umarskog fakulteta uZemunu, gde je u saradnji sa svo-jim kolegama uspeo da vrlo brzoosposobe Katedru za za{titu bilja,kako za nastavni, tako i za nau~nii stru~ni rad. Period posle rataobele`ile su mnogobrojne akcijepo{umljavanja vi{e hiljada hekta-ra goleti listopadnim i naro~ito

P^ELAR, jun 2007. 273

crnogori~nim {umama, posebno u pograni~-nim pojasevima Srbije. U prigradskim i grad-skim parkovima, ulicama i mnogim selima, za-sa|ene su, pored ostalih, i sofore o kojima jepisao i Ivan Brndu{i} nedavno u P~elaru(8/2004), najve}om zaslugom akademika Sve-te. Sofora cveta jula i avgusta, vrlo je medono-sna i krasi mnoge parkove {irom Srbije, a u Ni-{u ^air, park u tvr|avi i oko nje i obale Ni{a-ve.

U toku svog vrlo plodnog nau~nog i peda-go{kog rada objavio je preko 150 nau~nih,stru~nih i popularnih publikacija, obra|uju}i,pored p~elarstva, vrlo studiozno i problemati-ku za{tite bilja i {uma. Na problemu za{tite {u-ma u`ivao je veliki ugled nau~nog radnika una{oj zemlji kao i van njenih granica.

Njegovo kapitalno delo „[umarska ento-mologija“ se koristi u obrazovanju visokostru~nih kadrova, a koriste je i p~elari u upo-znavanju najsitnijih defolijatora biljaka tj. {u-ma iz familije lisnih i {titastih va{iju, koje izlu-~uju te~ne ekskremente bogate {e}erom (me-dljiku) od kojih p~ele proizvode med medlji-kovac.

Srpska akademija nauka i umetnosti, cene-}i veliko i zna~ajno nau~no delo profesoraSvete, izabrala ga je 1963. za svog dopisnog~lana. Savezno izvr{no ve}e (tada{nja Vlada),za nau~ni doprinos i intenzivan rad u privred-nom razvoju zemlje odlikovala ga je Ordenomrada.

P~elari Srbije pamte ga u najlep{im uspo-menama!

Skriveno bogatstvo ti{ine Na Vrbicu, u selu Sli{anu na padinama Pe-

trove Gore, ispod Radana, odr`an je 21. Danp~elara UP Leskovac. Doma}in slave bio jeStanko Novakovi}, marljivi p~elar i dobar do-ma}in, p~elari 30 godina i dobitnik je diplomeJovana @ivanovi}a. Ispred ku}e gra|ene umoravskom stilu, na osun~anom proplanku sa

kojeg se pru`a pogled na ostatke vizantijskemetropole Cari~inog grada, okupilo se stotinup~elara i me{tana. Stanko je upoznao goste sasvojim na~inom p~elarenja. P~elinjak se nala-zi na 550 metara nad morem i koristi tri izda-{ne livadske pa{e godi{nje sa prose~nim prino-som od 50 kg godi{nje. Valja re}i da je ovajskup p~elara protekao u raspolo`enju blage ti-{ine, rada, nadmo}nog mira i marljivosti, kojisu ponajvi{e svojstveni p~elama. Kada je vi-zantijski car Justinijan na ovom mestu po~eoda gradi svoju metropolu, kao najistureniji be-dem isto~nog hri{}anstva, odu{evljeno je uz-

viknuo: „Ovo je mesto na kome Sunce nikadane zalazi“.

S. Nikoli}

Poseta Banja LuciObrazovnim planom DP ^a~ak za ovu go-

dinu predvi|ena je poseta i banjalu~kim p~e-larima koja je realizovana 20. aprila 2007. go-dine. Tri dana dru`enja 20 ~a~anskih p~elarasa kolegama u Banja Luci osta}e u trajnom se-}anju svih u~esnika. Preko 1 000 km puta du`Srbije, Republike Srpske i Federacije iskori-{}eno je za u`ivanje u prirodnim lepotamapredela kroz koje smo prolazili i podse}anjena doga|aje iz bli`e i dalje pro{losti. Za za-nimljiva kazivanja du` puta bili su zadu`eniprofesori Mom~ilo Zarubica i @iko Nenadi}.Baljalu~ani su bili divni doma}ini. Zahvaljuje-mo se predsedniku dru{tva Veselku Gatari}u,Branislavu Kon~aru, biv{em predsedniku Po-pr`en Danilu i najstarijem p~elaru Banja Lu-ke Bosan~i} Gojku (ro|en 1913).

Nadam se da ostali ne}e zameriti {to im nepominjemo imena, malo je prostora u P~elaru

za takve ljudi-ne. I njima hva-la i svi su do-brodo{li u uz-vratnu posetu^a~ku.

Ranislav Kruni}

REPORREPORTTA@EA@E

274 P^ELAR, jun 2007.

REGIONALNA ASOCIJACIJAP^ELARSKIH ORGANIZACIJA JUGOISTO^NE SRBIJE (RAPOJS) – Ni{ i

BALKANSKA P^ELARSKA FEDERACIJA organizuju

VI ME\UNARODNI STRU^NI SEMINAR O KOMERCIJALNOM ODGAJANJU MATICA

MATICE SERA\AJU PEVAJU]I

Aleksinac, subota, 23. jun 2007, Dom kulture, 9 sati Saznajte tajne najboljih srpskih i bugarskih stru~njaka za odgajanje matica

Poseban gost na seminaru bi}e Gan~o Ganev, predsednik Nacionalne bran{neorganizacije Bugarskog p~elarskog Saveza (p~elari, trgovci, nau~nici).

Ulaz je besplatan za ~lanove Asocijacije uz akreditaciju. Mo`ete se u~lanitipreko dru{tava p~elara (100 dinara), ili pla}anjem pojedina~ne ~lanarine (500 di-nara) koju treba uplatiti na `iro-ra~un Asocijacije 105–6847–52 (poneti origi-nal uplatnice kao dokaz uplate).

09.00–09.10 Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik RAPOJS:Pozdravna beseda

09.10–09.20 Kosta Kostov, predsednik Balkanske p~elarske federacije:Uvodno izlaganje

09.20–09.30 Kosta Kostov sve~ano uru~uje sertifikate srpskim lekarima koji su zavr{ili Kurs apiterapije u organizaciji Ministarstva zdravlja Bugarske

09.30–10.40 Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Apicentar, Beograd: Selekcija i metode odgajanja matica u Srbiji (Apicentar)

10.40–11.40 Prof. dr Plamen Petrov, Agrarni univerzitet, Plovdiv: Selekcija i metode odgajanja matica u Bugarskoj

11.40–12.00 Pauza 12.00–13.00 Mileta Markovi}, profesionalni odgajiva~ matica i

kooperant Apicentra, Jabu~je: Prakti~na uputstva za uspe{no odgajanje visokokvalitetnih matica

13.00–13.30 Prof. dr Plamen Petrov, Agrarni univerzitet, Plovdiv: Odgajanje i promet matica u Evropskoj Uniji sa specifi~nostima pojedinih zemalja

13.30–14.00 Diskusija

P^ELAR, jun 2007. 275

Nakon seminara, organizuje se dvodnevni

VI[I ME\UNARODNI KURS ODGAJANJA MATICA

Aleksinac, subota i nedelja, 23. i 24. jun 2007.

Kurs }e dr`ati kolegijum predava~a sa seminara

Broj polaznika je ograni~en. Prednost imaju p~elari koji su zavr{ili prvi kurs o odgajanjumatica 26. juna 2005, a ostali p~elari po redosledu prijavljivanja. Kurs }e se odr`ati na uzor-nom p~elinjaku Sa{e Rako~evi}a u selu Stanci (18 km od Aleksinca).

Kotizacija za kurs iznosi 3.700 dinara (47 evra) i, pored poha|anja kursa, obuhvata i:prisustvo seminaru bez posebne naknade, ru~ak i ve~eru u subotu, preno}i{te u vi{ekrevet-nim sobama (2–6), doru~ak i ru~ak u nedelju, DVD snimak seminara, sertifikat „Masterodgajanja matica“.

Prevoz organizuju polaznici. No}enje je u Domu u~enika u Lipovcu, 4 km od p~elinjaka.

Na~in prijavljivanja polaznika: Pozivate brojeve (063) 860-8510 ili (018) 846-734, sa ko-jih }e vam se dati odobrenje (sa pozivom na broj) da uplatite 3.700 dinara na ra~un Asocija-cije 105–6847–52. U roku od najvi{e dva dana na iste brojeve javi}ete ta~an datum upla-te i dobi}ete potvrdu da ste registrovani.

Molimo vas da se {to pre prijavite, po{to je broj mesta ograni~en.

Tehni~ki organizator, Dr med. Rodoljub @ivadinovi}, Potpredsednik Asocijacije za obrazovanje i marketing

Predsednik Organizacionog odbora, Ing. Vlastimir Spasi},

Predsednik Asocijacije

PROGRAM KURSA

Subota, 23. jun 2007. 15.00–15.40 Ru~ak u Lipovcu 16.00–18.00 Prvi deo kursa na p~elinjaku 18.30–19.00 Ve~era u Lipovcu19.15–20.00 Teorijska priprema za aktivnosti u nedelju

(kolegijum predava~a sa seminara) 20.00–20.45 Projekcija filma o odgajanju matica u BiH 20.45–21.30 Projekcija filma o odgajanju matica u Nema~koj

Nedelja, 24. jun 2007. 07.00–07.30 Doru~ak u Lipovcu08.00–14.00 Drugi deo kursa na p~elinjaku 14.30–15.30 Ru~ak u Lipovcu 15.30–16.00 Poseta velelepnom manastiru Svetog Stefana u Lipovcu

276 P^ELAR, jun 2007.

Aktivnosti u Zaje~aru

Podno Kraljevice, u sali Doma vojske Srbi-je 3. marta 2007. odr`ana je redovna godi{njaskup{tina p~elara Zaje~ara, zajedno sa izlo-`bom voska i opreme. Usvojeni su izve{taji iplan aktivnosti za 2007, prihva}en predlog oformiranju Asocijacije p~elara isto~ne Srbije(obuhvata 10 udru`enja Zaje~arskog i Bor-skog okruga uz mogu}nost pristupa i drugihudru`enja iz ovog dela Srbije) i prihva}eni suprincipi evropskih standarda u p~elarstvu.

Nakon skup{tine,pred jo{ punijom salom,predavanje je odr`aoprofesor Lebedev iz Ru-sije. Stru~njak svetskogglasa govorio je o savre-menom p~elarenju na-gla{avaju}i da Srbija i Timo~ka krajina imajusve preduslove za proizvodnju kvalitetnih iekolo{kih p~elinjih proizvoda. Predavanju suprisustvovali i gosti iz Knja`evca, Bora, Maj-danpeka, Boljevca, Negotina i Kladova, a skupsu propratile sve TV ku}e u Zaje~aru i Narod-ne novine Timok.

Ratomir Simonovi}

Aktivnosti u Erdeviku U Erdeviku je 8. februara 2007. predava-

nje odr`ao mr Naum Band`ov na temu ekolo-{ko-biolo{kog p~elarenja i proizvodnje visokoproduktivnih i higijenskih matica.

Povodom 68 godina od osnivanja prve i je-dine p~elarske zadruge u tada{njem [idskomsrezu, UP „Lipa“ iz Erdevika je odr`alo sve~a-nu sednicu i dodelilo diplome aktivnijim i sta-rijim p~elarima Horvat Palku, Segedi Lajo{u iManojlovi} \uri, a zahvalnice Zec Milutinu izMesne uprave i Petru Stanivukovi}u iz Lova~-kog dru{tva.

Doneta je odluka da se za uskr{nje prazni-

ke prikupi pomo} za obolelu decu u bolniciPrincipovac kod [ida.

Ne}ak Radivoj

Skup{tina u Priboju UP Priboj odr`alo je 4. februara redovnu

skup{tinu na kojoj je usvojen izve{taj o radu iplan za narednu godinu. Priznanja je uru~io

predsednik Asocijacije Zlatiborskog i Mora-vi~kog okruga \oko Ze~evi} koji je govorio oradu Asocijacije i registraciji p~elinjaka. Poredpredstavnika okolnih udru`enja, gost nam jebio i predsedavaju}i Skup{tine SPOS-a Mili}Vuki}. Predavanje je odr`ao Veroljub Umelji}o odgajanju matica. Svim ~lanovima je pode-ljen bilten udru`enja. Svi su se pohvalno izra-zili o radu Udru`enja nakon ujedinjenja.

Savo Mrdak

Uzorkovanje u op{tini [idU saradnji UP [id i republi~kog veterinar-

skog inspektora, 20. aprila 2007. organizovanoje uzorkovanje p~ela i legla na vi{e p~elinjakaradi kontrole zdravstvenog stanja p~ela.

Uzorkovanje je izvr{ila dr sci. vet.med. Nada Plav{a uz pomo} saradnika PetraLepkina, Jovane Covanil, Zorana Mu~alovi-}a, Igora Mravljevi}a i Ognjena Deli}a uz pri-

P^ELAR, jun 2007. 277

sustvo veterinarskog inspektora @eljka Krne-te. To je bila dobra prilika da se lokalni veteri-narski tehni~ari usavr{e u obavljanju ove ak-tivnosti koja je u interesu i p~elara i potro{a~a.Nakon radnog dela, odr`ano je prigodno dru-

`enje. [idski p~elari su shvatili vrednost ovezakonske obaveze i krenuli su sa ispunjava-njem svojih obaveza koje se tra`e od stranenadle`nih organa, a sada ostaje da ti isti orga-ni urade ne{to na re{avanju brojnih problemap~elara.

Goran Ne{i}

278 P^ELAR, jun 2007.

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21

E-mail: cmana-promet@ptt.yu

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

P^ELAR, jun 2007. 279

280 P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007. 281

282 P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007. 283

284 P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007. 285

286 P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007. 287

MALI OGLMALI OGLAASISIProdajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.

022/710-619

MEPOLIS MED. OTKUPLJUJEM P^ELINJEPROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Papiri}i za dimljenje protiv varoe – li~no ilipouze}em. Filipovi} – U`ice.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici),063/639-424

Povoljno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice,ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi u junu.Z. Mladenovi}. 011/8232-390, 063/8830-953

Otkupljujemo vosak, cijena ~etiri evra. Medimpex.99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima, rojevep~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131

Povoljno prodajem 4 Fararove ko{nice sa ramovi-ma. 011/81-82-040, 011/158-313

Otkupljujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e.Pe|a, Leskovac.

064/613-31-78, 016/281-674

Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sap~elama, sve u vrlo dobrom stanju.

021/431-792

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra,be`alice, boksese, kaveze, be`alica za leto.

014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve. BiH065/520-326, 065/482-655,

Srbija 065/2012-903

Prodajem rojeve, dru{tva na DB i LR ramovima,paketne rojeve, selekcionisane matice. Igor.

063/63-00-29

Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i MilenkaRadosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije,mo`ete naru~iti.

034/316-402, 064/3221-311

Najsavremenije skuplja~e polena i hvataljke rojeva{aljem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Kompletne rojeve i med prodajem neprekidno.Kova~evi}. 063/842-61-87, 064/490-44-95

Povoljno prodajem 28 LR dru{tava u novoj prikoli-ci 3 t. 025/744-061, 064/299-80-55

288 P^ELAR, jun 2007.

Prodajem rojeve A@ Grom, LR. RadovanKolund`i}, Padinska Skela. 064/613-98-46

Prodajem polen. Hemela Miroslav, [id.022/711-411, 064/4169-447

Knjigu „Darovi ko{nice – Apiterapijski pristup“mr @arka Stepanovi}a mo`ete naru~iti na

011/595-004, 064/339-7775. Preko 10 knjigapopust 20%.

Prodajem kvalitetne rojeve sa maticama iz 2007.Mi}a Trailovi}. 018/242-157

Osam godina poverenja! Najkvalitetniji i najjeftini-ji eko-dekristalizator meda.

022/553-753, 063/563-189

Prodajem 12 komada A@ ko{nica bez p~ela 10ramova trodelne na prikolici za putni~ko vozilo.

026/512-158

Prodajem petoramne LR rojeve. Goran ^akardi},Lazarevac. 011/812-04-91, 064/38-32-512

Kamion sa 33 dru{tva, povoljno prodajem. Milutin.026/732-475, posle 20h

Prodajem dva p~elarska autobusa sa po 67 ko{nica,u odli~nom stanju.

063/104-77-88, 021/64-32-096

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAPFurgon name{tajac, kante za med. 09936-20-9-766-371, 064/201-64-32

P~elinjaci Ste`ik, u saradnji sa centrom za selekcijumatica Timomed, nude tokom cele godine matice,rojeve, proizvodna dru{tva. Ljubi{a, Kragujevac.

034/36-11-22, 063/81-83-623

P~elari zainteresovani za su{ionik polena, pozoviteJev|ovi}a!

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem: Centrifugu za 12 LR ramova, pro-hromska; Mlin za {e}er. Rabrenovi} Branko.

063/268-337

Prikolica 40 A@ bez p~ela, produ`ena, krevet, vaga,odli~na. 013/512-445

Prodajem polen. Nikola Vorkapi}, Kneza Milo{a27A, [id. 022/711-021

Prodajem polen. Goran Jovanovi}, SvetozaraMarkovi}a 31, 22240 [id. 022/710-538

Prodajem aluminijumski lim za pokrivanje ko{nica.034/370-562, 064/176-02-02

Prodajem (LR ko{nice, p~elarsku prikolicu„Dubrava“) sa p~elama. 063/358-431

Na prodaju rojevi na ramovima A@ Grom i medbagremov. Stoji}evi}, Petrovac na Mlavi.

012/332-731, 063/74-75-331

Jeftino prodajem p~elinjak od 30 ko{nica, mo`e ipojedina~no. 022/224-371

Prodajem prikolicu sa p~elama „Dubrava“ SremskaMitrovica original 48 LR ko{nica. 014/61-098,064/1528-568

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id. 022/710-453, 064/37-18-015

Prodajem hitno – povoljno 40 p~elinjih dru{tava uLR ko{nicama. 023/848-198

Prodajem najsavremenije ko{nice „Rodna Voja“ sap~elama. Formiram nove p~elinjake. Injac.

063/511-824

Prodajem TAM 6500 sa 60 A@ ko{nica. 019/428-211

Prodajem 50 LR ko{nica, sa 3–3,5 nastavka punihp~ela i rojeve (3 ili 5 ramova). 022/658-780,063/513-981

Povoljno prodajem kvalitetan polen. 063/556-131

P~elinjaci Nestor u saradnji sa Timomedom nudetokom cele godine matice i rojeve. Lapovo.

034/853-912, 034/862-163, 064/43-76-46-9, 064/67-26-92-4

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd638.1

P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . -Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218