^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2007. godi-ni za ~lanove p~elarskih organi-zacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara,iz Republike Srpske 28,8 KM, izFederacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije5 273 tolara, za p~elare iz CrneGore, Makedonije i ostalih inos-tranih zemaqa gde se ~asopis {aqeobi~nom po{tom 32 evra, a gde se{aqe avionom 40 evra. ^lanstvopodrazumeva dobijawe 12 brojeva~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadr`ava pravoredigovawa tekstova. Za sadr`ajtekstova odgovaraju autori, a zasadr`aj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdaje Srpskap~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“,organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine uBeogradu. Januara 1934. godine spo-jili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze podnazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrn-im zracima za izvanredne zasluge,popularisawe i unapre|ewep~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984.godine Vukovu nagradu za rad urazvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 14 000. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija na naslovnoj strani: Vetar, su{a, pauci...[ta nas jo{ ~eka ove godine?

Foto:

Rodoqub @ivadinovi},@itkovac

^as^asopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o P^ELARP^ELARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@nadlanu.com

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

P^ELAR, maj 2007. 193

Veroqub Umeqi}POSTUPCI SA P^ELIWIM DRU[TVIMAU KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON 202Kada rojevi nagon izmakne kontroli p~elara, na raspolagawu mu stoji nekolikonu`nih re{ewa, koje autor

teksta detaqno obja{wava ~itaocimaGoran Pavlovi}

NA[E P^ELE VI[E NE LETE 207Problemi p~elara sa nesavesnim vo}arima trajugodinama. Prosto jeneverovatno kako vo}ari nemogu da shvate vrednost p~ela

u opra{ivawu, dok najve}e svetske studijeukazuju da ostali opra{iva~i polako izu-miru, a da je p~ela jedina koja se uspe{nobori sa ekolo{kim problemimaNenad Maci}P^ELAREWE NA PLANINI 208

Iako veliki broj p~elara na{ezemqe p~elari u brdsko-planin-skim predelima, samo mali brojwih se odlu~uje da nam napi{esvoja dragocena iskustva.

Pro~itajte i napi{ite nam i svoja iskustvaSlavomir Popovi}

KAKO DANAS DO]IDO KVALITETNIHMATICA? 210Nikada u istorijip~elarstva Srbije senije dogodilo da p~elarine mogu slobodno da

odgajaju i prodaju matice, jer im je tonedavno zabraweno. Autor poku{ava da vasnau~i kako da sami odgajite kvalitetnumaticu, ali }e te ~itaju}i ovaj tekst saznatii kako da odaberete od koga }ete kupiti!

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e. Ko zna boqe, neka to i napi{e.

Izdvajamo iz sadr`ajaMilan Jovanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA MAJ 197

Veroqub Umeqi}

POSTUPCI SA P^ELIWIM

DRU[TVIMA U KOJIMA SE

POJAVIO ROJEVI NAGON 202

Miroslav Powavi}

KAKO NAJLAK[E SKINUTI ROJ I

SMESTITI U KO[NICU 205

Goran Pavlovi}

NA[E P^ELE VI[E NE LETE 207

Nenad Maci}

P^ELAREWE NA PLANINI 208

Slavomir Popovi}

KAKO DANAS DO]I DO

KVALITETNIH MATICA? 210

Jovan Kulin~evi}

STRES I P^ELIWE DRU[TVO 216

Qubisav Aran|elovi}

MEDNO I STRESNO 218

Velimir Pali}

PRIRODA, P^ELIWE GNEZDO

I P^ELAR 219

Rajko Pejanovi}

DA LI JE EKONOMSKI OPRAVDANO

BITI P^ELAR PROFESIONALAC? 221

Du{ko Grbovi}

ISTAKNUTI P^ELARSKI U^ITEQ

SRETEN M. AXI] 224

SKUPOVI 226

IZVE[TAJ SA SEDNICA IO SPOS-a 228

194 P^ELAR, maj 2007.

RRee~~ uurreeddnniikkaaPro{log meseca sam vam obe}ao izve-

{taj o aktivnostima SPOS-a na energi~ni-jem prodoru u sve sfere dru{tvenog `ivota,naro~ito u saradwi sa nadle`nim dr`av-nim organima ~iji je predmet delovawa ip~elarstvo. Du`nost svih nas honorarnoili stalno zaposlenih u SPOS-u jeste dau~inimo sve {to je u na{oj mo}i da pomog-nemo {to br`i razvoj p~elarstva, {to i ~i-nimo i za {ta smo pla}eni, kako bi po ula-sku u Evropsku Uniju (ma kada to bilo) bilispremni da izdr`imo te{ku tr`i{nu utak-micu. Svi p~elari moraju da shvate da je toneminovnost koja }e nam doneti i dobrih ilo{ih stvari, a da se za one lo{e moramopripremati jo{ danas, kako bi ih lak{e sa-vladali i preokrenuli u na{u korist, a toje itekako mogu}e. Za to je potrebno mnogorada i pravih ideja, ali, pre svega, va{e raz-umevawe i pravilno shvatawe situacije ukojoj se nalazimo. Du`nost nam je da budemoslo`ni, da jedinstveno nastupamo na svimnivoima. Samo to }e nas spasiti od uvozajeftinog meda, izvoza po skandalozno ni-skim cenama, dono{ewa zakona vezanih zap~elarstvo bez na{eg u~e{}a ({to je dece-nijama bila praksa). Nalazimo se u istorij-skom trenutku kada nas o~ekuje dono{ewevelikog broja novih propisa koji mogu bitivrlo nepovoqni po nas, ako se budu preuzi-mali iz pojedinih evropskih dr`ava gde jep~elarsko zakonodavstvo lo{e re{eno. Mo-ramo da predwa~imo, da predla`emo i vodi-mo, a ne da kukamo nad sopstvenom sudbinomtek kada neki zakon po~ne da se primewuje(kao {to je bio slu~aj pro{le godine kada jeovo rukovodstvo SPOS-a, ni krivo ni du-`no, do~ekalo primenu zastarelog Zakona ounapre|ewu sto~arstva, koji zabrawuje pro-daju neselekcionisanih matica, ali i rojevai dru{tava u kojima nema selekcionisanihmatica).

Sviwarev proizvod je prase i on mo`e daga proda bez dokaza da mu je majka selekcio-nisana, a p~elar ne mo`e da proda roj ako uwemu nema selekcionisane matice!? Celata tragikomi~na situacija ne bi ni moralabiti ~udna, jer smo se u posledwih tridese-tak godina nagledali mnogih neukih i ne-stru~nih qudi koji su pisali razne zastare-le zakone, ali primenu ovog Zakona svesrd-

no i javno podr`avaju nau~ni radnici Po-qoprivrednog fakulteta u Zemunu! Podr-`avaju ono ~ega nigde u svetu nema i za {tane postoji nau~no opravdawe! Iz wima (abogami i nama) poznatih razloga. U skorosvim zemqama se matice selekcioni{u, alisu tr`i{no ravnopravne sa obi~nim mati-cama koje proizvode p~elari ili same p~elerojewem i tihom smenom, kako su milionimagodina radile. Prodaju se i jedne i druge,odr`ava se genetska raznovrsnost, a kvali-tet matica je jedino presudan za p~elaraprilikom nabavke.

Me|utim, kako ka`e narodna izreka, ni-kad se ne zna za{to je ne{to dobro. Ovaj ne-gativni primer, kog eto pomiwem po ko znakoji put, otvorio je SPOS-u o~i! Shvatilismo da se moramo boriti za sebe, ina~e nasmogu zatrpati zakonima sumwive prakti~nevrednosti, ~ak i {tetnim. I to ne iz nekezle namere, daleko od toga. Jednostavno, ma-li broj zakonodavaca su{tinski poznajep~elarstvo i to je normalno. Zato }e sarad-wa sa nama obezbediti dono{ewe zakona ko-ji }e oslikavati najboqe primere iz razvi-jenih p~elarskih zemaqa gde zakoni razvija-ju p~elarstvo, a ne gu{e ga. Nadam se da }enam lo{i zakoni iz nekog pro{log vremenaostati samo mrqa u se}awu, a da }e nam novipomo}i da razvijemo p~elarstvo i da ga u~i-nimo profitabilnim zanimawem, {to onosada nije. Tako }e i dr`ava i p~elari imatikoristi.

Odmah po stupawu na du`nost Koordina-tora SPOS-a za saradwu sa dr`avnim orga-nima, intenzivno sam zapo~eo sa aktivno-stima. Pre svega, za po~etak je va`no ostva-riti {to vi{e kontakata i upoznati {tove}i broj zvani~nika kojima je p~elarstvomakar deo svakodnevnog rada. Ve} nakon pr-vih kontakata shvatio sam koliko smo gre-{ili u pro{losti. Dr`ava je stvorila od-li~nu mre`u razli~itih slu`bi koje potpu-no pokrivaju kompletnu p~elarsku proble-matiku. A mi ih jednostavno nismo animira-li.

Nakon uspostavqawa veoma prijatnog ikrajwe konstruktivnog kontakta sa dr`av-nim sekretarom za poqoprivredu (Dr Dani-lo Golubovi}), predlo`io sam pokretaweopse`nije akcije poqoprivredne inspekci-

P^ELAR, maj 2007. 195

je tokom prskawa vo}a u cvetu. On je inici-jativu odmah prihvatio i bukvalno za jedandan sproveo u delo. Svi poqoprivredni in-spektori dobili su nalog da tokom sezoneprskawa vo}a obi|u ve}e p~elare i vo}are,procene stawe i jo{ jednom upozore na po-sledice ubijawa p~ela od strane nesavesnihvo}ara. Akcija je uspe{no sprovedena. Iakoje i ove godine bilo problema sa izlaskompoqoprivredne inspekcije na teren po po-zivu o{te}enih p~elara, ta pojava nije bilamasovna kao ranije. Prava vrednost ove ak-cije le`i upravo u tome da inspektori videda dr`ava brine o p~elarima, {to }e ih ubu-du}e sigurno u~initi mnogo dostupnijim zasaradwu, i pored wihovog obimnog ostalogredovnog posla. Kad smo ve} kod toga, ovegodine su o{te}eni p~elari opet praviligre{ke na koje ukazujemo godinama, ali jo{uvek informacije nisu stigle do sva~ijeguha. Naime, kad nastane trovawe p~ela, p~e-lar treba pismeno da dostavi poziv i vete-rinarskom i poqoprivrednom inspektoru, aprilikom predaje tog dokumenta,treba da zahteva overuda je primqen. Ti-me se p~elarosigurao zapredstoje}isudski proces, jerne}e imati boqegdokaza da je obavestioinspekciju, nego {to je to zavedenipoziv.

Ova akcija dobre voqe samo je po~etakbudu}e saradwe. Naime, dogovorio sam sa-stanak sa dr`avnim sekretarom i predstav-nicima svih uprava u Ministarstvu na kome}emo izneti sve probleme koji nas ti{te. Utoku je i izrada plana koji }emo predstavi-ti na tom sastanku, a koji oslikava na{e vi-|ewe re{ewa goru}ih problema u p~elar-stvu Srbije. SPOS-ovi predlozi re{ewanisu finansijski isuvi{e zahtevni, pa o~e-kujem znatan napredak. Razgovarao sam sa dr-`avnim sekretarom i o uvo|ewu podsticajaza p~elare, i dobio obe}awe da }e se on pri-likom dono{ewa buxeta zalagati da na{predlog bude uva`en, tako da se mo`emo na-dati uvo|ewu podsticaja za benzin za selid-bu p~ela za sve p~elare registrovane prekoSPOS-a. Kako sam saznao, postoji {ansa daove godine dobijemo ~ak i izvozni podsticajod 20 dinara po kilogramu meda.

Pred predstoje}i sastanak posetio sam inadle`ne u Ministarstvu poqoprivrede po

pitawu falsifikovawa meda, kako bih seupoznao sa mogu}nostima za re{avawe togvelikog problema, zbog kog ne samo da p~e-lari imaju veoma ote`an plasman pravogmeda, ve} i zna~ajan procenat gra|ana Srbi-je jede ne{to {to se naziva medom, a nijemed, i {to sigurno mo`e negativno uticatina wihovo zdravqe. Prema tome, problem jedr`avni (zdravstveni, pravni, ekonomski)koliko i p~elarski. Zahtevao sam organizo-vawe opse`ne akcije kontrole kvalitetameda na tr`i{tu uz drasti~no poo{trava-we kaznene politike za falsifikatore, ito }e biti jedna od glavnih tema predstoje-}eg sastanka.

Mnogo je `albi p~elara na sumwiv kva-litet lekova za p~ele. Zato sam smatraoprioritetom da odmah posetim Veterinar-ski sektor Agencije za lekove i medicinskasredstva Srbije. Izlo`io sam na{e proble-me, pre svega sa efikasno{}u lekova, zbog~ega trpimo ogromne gubitke. Jer, p~elarnije du`an da zna veterinu, ve} treba da ode

do veterinarske apoteke i kupilek za p~ele, a on bi,

ako je ve} regi-strovan i nala-

zi se u prodaji,trebalo da

ima zadovoqavaju}uefikasnost. Ali,

to nije uvek tako. Izato {to p~elari znaju da ve} godina-

ma nije uvek tako, zato se i trude da i oblastle~ewa p~ela dobro upoznaju kako ne bi tr-peli {tetu zbog neznawa. Izneo sam primermasovnog stradawa p~ela u Srbiji tokom zi-me 2004/2005, najverovatnije zbog nedovoqneefikasnosti lekova, kada je stradalo bar120 000 dru{tava, {to je nov~ani ekviva-lent od 12 000 krava. Da je uginuo tolikibroj krava, to bi bio stra{an incident, a zap~ele se niko nije zabrinuo.

Re~eno mi je da je Agencija svesna tihproblema. Weni ~elni qudi iznena|uju}edobro, ~ak vrhunski, poznaju situaciju okolekova u p~elarstvu, {to dokazuje da nijeta~no da p~elarstvo nikoga ne zanima. Na-protiv, samo je potrebno da i mi p~elari ne-{to u~inimo. Data su nam uputstva da svakuneefikasnost lekova moramo zvani~no daprijavimo. Za to postoji oficijelni obra-zac, a u pripremi je i novi, koji }e iza}i zaoko mesec dana, i dobili smo dozvolu da gaistaknemo na na{em sajtu. [to ve}i brojnas bude prijavio nedostatak efikasnosti

NOVA ERAU SARADWI SA

NADLE@NIM DR@AVNIMORGANIMA

196 P^ELAR, maj 2007.

nekog leka, to }e ranije Agencija mo}i dadeluje i preduzme odgovaraju}e zakonske me-re. Kako ka`u, nekada je bilo lako regi-strovati lek, sa svega nekoliko stranicapropratnog materijala. Danas je za regi-straciju potrebno vi{e hiqada stranicapotvrde kvaliteta leka. U Srbiji je danaspo novim pravilima registrovan samo jedanlek u p~elarstvu i to pro{le godine(detaqe pogledajte u tabeli), dok preostaliimaju stare, ali va`e}e registracije jo{neko vreme. Kako ka`u u Agenciji, neki odlekova najverovatnije ne}e dobiti ponovnuregistraciju iz vi{e razloga. Oni su svesnida na tr`i{tu ima i mnogo neregistrovanihlekova, ali nam savetuju da obavezno prija-vqujemo i wihovu eventualnu neefika-snost, iako oni nisu u wihovoj nadle`nosti,ve} su u nadle`nosti inspekcije.

Dugogodi{wi je zahtev ~lanstva da obja-vimo spisak registrovanih lekova u p~elar-stvu, pre svega protiv varoe. ^elni qudiAgencije su na licu mesta iz kompjuterskebaze podataka izvadili tra`ene podatke idali dozvolu za objavqivawe, jer to i jesujavne informacije. Ovde objavqujemo spi-sak registrovanih lekova u p~elarstvu nadana{wi dan u Republici Srbiji, samo nabazi ovde navedenih aktivnih materija. Na-pomiwem da registracija va`i 5 godina, a dase lek mo`e prodavati jo{ 6 meseci nakonisteka registracije, i to samo one koli~inekoje se na|u na zalihama, daqa proizvodwanije dozvoqena.

Dati spisak registrovanih lekova pred-stavqa izvod iz registra Agencije. Sviostali preparati na tr`i{tu na bazi flu-valinata, amitraza, kumafosa, cimiazol hi-drohlorida, mravqe kiseline, timola, fu-magilina i joda NISU REGISTROVANIza upotrebu u p~elarstvu Srbije. Svi nave-deni podaci mogu se na}i u Nacionalnom re-gistru veterinarskih lekova koji izdajeAgencija za lekove i medicinska sredstvaSrbije iz Beograda.

U toku je jo{ nekoliko aktivnosti, alio wima }ete biti obave{teni kad budu do-{le u fazu realizacije.

Zahvalio bih se svima iz Ministarstvapoqoprivrede i Agencije za lekove i medi-cinska sredstva Srbije koji su u proteklihmesec dana iza{li u susret p~elarima Sr-bije i dali nam nadu da }e biti boqe, gospo-

di Danilu Golubovi}u, Draganu Pu{ari,Nenadu Terzi}u, Milanu Studenu, DejanuTadi}u i Goranu Rosi}u, kao i gospo|i Bo-siqki Jovanovi}.

Na `alost, na kraju moram da napomenemda postoje qudi kojima ne odgovara aktiv-nost SPOS-a na uvo|ewu reda u p~elarstvoSrbije. Napomiwem da su ovih dana ve} po-ku{ali da nas u SPOS-u zavade i sigurno }eto poku{avati i u narednom periodu. Ape-lujem na sve nas da budemo slo`ni kako bi seizborili sa svim objektivnim problemimakoji nas ti{te, te da ne dozvolimo da ne~i-ji sitni interesi prevladaju op{te intere-se svih p~elara Srbije.

Aktivna Datum DatumLek materija izdavawa isteka Proizvo|a~

dozvole dozvoleVarotom fluvalinat 20. 07. 2004. 20. 07. 2009. Evrotom, RumaAmitraz 500 Set amitraz 03. 07. 2002. 03. 07. 2007. Mateh, [abacBivarol amitraz 18. 02. 2002. 18. 02. 2007. Apivet, Novi Sad Varamit amitraz 09. 10. 2003. 09. 10. 2008. Evrotom, Ruma Super Strips kumafos 03. 07. 2002. 03. 07. 2007. Apivet, Novi Sad Apitol cimiazol 20. 12. 2002. 20. 12. 2007. Evrotom, Ruma

hidrohloridFurmitom mravqa kiselina 20. 07. 2004. 20. 07. 2009. Evrotom, Ruma Apiguard timol 17. 07. 2006. 17. 07. 2011. Laleham Healthcare

Limited,Velika Britanija

Apinozem fumagilin 18. 02. 2002. 18. 02. 2007. Evrotom, Ruma Askotom jod 20. 07. 2004. 20. 07. 2009. Evrotom, Ruma

P^ELAR, maj 2007. 197

PISMO PISMO P^ELARIMA P^ELARIMA

ZA MAJZA MAJMilan Jovanovi}ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik(063) 8325-970, (037) 713-335www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

Maj je dobio ime po Maji, staroitalskojbogiwi prirode, plodne zemqe i biqaka. Toje mesec sunca i toplote, mesec kada sve okonas cveta, raste i razmno`ava se i kada danipostaju primetno du`i.

Rimqani su prvih dana maja odr`avalisve~anosti u ~ast Flore, bogiwe cve}a.Svaka anketa }e sigurno pokazati da je zave}inu qudi ovo najlep{i mesec u godini.

A za ve}inu p~elara, maj predstavqa me-sec „bujawa bagrema“ i „brujawa rojeva“. Ip~ele i p~elari imaju pune ruke posla.

Robinia pseudoacacia

Francusko kraqevstvo je imalo uvek do-bro ure|ene parkove, a tra`ile su se razno-vrsne i jedinstvene biqke. Evropa je dobilaprvi bagrem 1601. godine kada je ba{tovanfrancuskih kraqeva Anrija IV i Luja XII@an Robin (1550–1629) doneo bagrem iz Ka-nade, a ina~e bagrem poti~e iz Virxinije.^uveni {vedski botani~ar Linnaeus je poimenu ovog ba{tovana i wegovog sina Ve-spasiana Robina (1579–1662) bagremu daoime Robinia pseudoacacia (acacia od gr~ke re-~i „acis“ – bodqa, pseudo – la`no), a zovu gajo{ i crni skakavac – black locust (Saint-Jeande Creve Coeur&Jean Hector, 1786; WiliamWithers, 1842; David S. Michener). Po~etkomXVIII veka bagrem je po~eo da se {iri Ne-ma~kom, Austrijom i Ma|arskom.

Cvetawe bagrema zavisi od polo`aja ivremenskih prilika, a bele{ke mnogih na-{ih p~elara govore da kod nas bagrem naj~e-{}e cveta od 6. do 20. maja (S. Kupusinac; T.Mladenovi}, B. Atanaskovi}, P. Cvetko-vi}, 2000). Prose~no vreme po~etka cvetawabagrema je od 11. do 16. maja. Najranije cve-tawe bagrema je pored Dunava i doweg toka

Save (7–9 dana ranije), a razlog za to su to-pli sun~evi zraci koji se odbijaju od vodenepovr{ine. Pri prognozi cvetawa potrebnoje da se na svakih 100 m nadmorske visinedoda 4–6 dana kasnijeg cvetawa bagrema.

Velika je verovatno}a da u mnogim kra-jevima na{e zemqe ove godine prinosi ne}ebiti veliki, jer sve one godine kada je ba-grem cvetao pre 30. aprila (1951, 1961, 1968)su bile slabo medonosne (S. Kupusinac).

Dakle, u ve}ini slu~ajeva je boqe da ba-grem procveta u drugoj polovini maja zato{to je tada vreme stabilnije, toplije je, asve to povoqno uti~e na lu~ewe nektara. Iona dru{tva koja su zaostajala u razvoju ta-da su ja~a i spremnija. Ovo nije pravilo, jerpostoji jo{ mnogo faktora (temperatura,ja~ina sun~eve svetlosti, vla`nost vazduha,vlaga zemqi{ta, vetar), ali podaci pokazu-ju da, kada se prinos upore|uje sa vremenomcvetawa, to je uglavnom bilo tako.

[to se p~ele du`e zadr`avaju na cveto-vima bagrema, to bagrem mawe medi, a ako jezadr`avawe kra}e onda treba o~ekivati ve-}i unos (Gluhov). Ovde bih napomenuo dap~ela du`im zadr`avawem na cvetu bagremadirektno uti~e na smawewe lu~ewa nektara

198 P^ELAR, maj 2007.

po{to se brzo zavr{ava proces oplodwe, abiqka onda smawuje aktivnost svojih `le-zda nektarija.

Prinos zavisi i od starosti zasada. Akoje starost preko 30 godina, prinos po hekta-ru znatno opada i u 36. godini iznosi 192 kgmeda po hektaru. Najboqe medi bagremova{uma od 15 godina starosti i daje do 418 kgmeda po hektaru (Keresztesi, 1975).

Jedno staro bagremovo drvo (20–30 godi-na starosti) daje godi{we oko 8 kg meda, alise pri prora~unu uzima cifra od 0,5 kg medapo stablu (Gluhov).

Prema Batleru i [ontagu, za 24 ~asacvet bagrema izlu~i 1 mg {e}era (ina~e,nektar sadr`i 55% {e}era).

Sredwi prinos na jednoj dobroj pa{i jeod 10–15 kg meda (S. Kupusinac), a prema be-le{kama Budimira Atanaskovi}a za periodod 20 godina prose~an prinos po dru{tvu jeiznosio 14 kg, dok je prosek po proizvodnomdru{tvu iznosio 20,5 kg.

Veliku prednost imaju stacionarni p~e-liwaci u brdsko-planinskim predelima, jerbagremova pa{a traje du`e (ponekad ~ak 10dana), zato {to prvo procveta onaj bagremna ju`nim padinama brda (prisoja), dok onajna severnim padinama (osoja) cveta ne{tokasnije.

Oni p~elari koji su imali pa{u od uqa-ne repice treba da izvrcaju taj med jer brzokristali{e pa }e, ako se pome{a sa bagre-mom, pokvariti wegov izvanredan kvalitet.

U mnogim krajevima se preklapa cveta-we maline i bagrema pa izvi|a~ice u ra-znim pravcima usmeravaju p~ele izletnice.Kao i sve druge biqke, i bagrem svojim veo-ma aktivnim `lezdama nektarijama mamip~ele izletnice da zagwure u wegove cveto-ve kako bi izvr{ile zadatak opra{ivawa ujednom lancu koji je uredila „savr{ena in-teligencija“ tvorca prirode. Ali, ako sup~ele navikle na cvetove neke druge biqke,mo`e da se desi da ne{to kasnije pre|u nacvetove bagrema {to mo`e dovesti do zna-~ajnijih gubitaka. Bagrem prose~no medi od10–12 dana i svaki dan je veoma bitan, pamnogi p~elari dresiraju p~ele (N. P. Joj-ri{, 1977), kako bi ove maksimalno iskori-stile cvetove bagrema ne dangube}i na dru-gom slabo medonosnom okolnom biqu. Situ-acija je druga~ija ako se p~ele doseqavaju nabagremovu pa{u, jer izvi|a~ice odmah iduza ja~im „mirisom“, pa izletnice nemaju po-trebu za odvikavawem.

Veoma je te{ko „tempirati“ idealanbroj i odnos p~ela u toku bagremove pa{e.Za vreme pa{e broj p~ela enormno raste, amedewe bagrema varira iz godine u godinu.Ne medi bagrem ba{ uvek sedmog dana najbo-qe, ali bitno je da dru{tva neposredno predcvetawe bagrema budu odre|ene ja~ine po-{to samo dobro pripremqena p~eliwa dru-{tva efikasno iskori{}avaju bagremovupa{u.

Konkretno, prinos mo`emo o~ekivatiod onih dru{tava koja neposredno pred cve-tawe bagrema imaju 8 ramova sa leglom u DBko{nici, tj. 12–14 ramova sa leglom u LR ko-{nici. Leglo mora biti sa kontinuiranimrazvojem, jer mo`e da se desi da su p~ele samladom i kvalitetnom maticom desetak da-na pred cvetawe bagrema odnegovale istotoliku koli~inu legla.

Ako dru{tva nismo dovoqno razvili zabagremovu pa{u onda treba misliti na na-redne pa{e (drugi bagrem, livada, kesten,lipa, suncokret, vrijesak) kako bi nadokna-dili propuste iz prethodnog perioda. Po-trebno je dru{tva dr`ati u dobrom radnomraspolo`ewu i iskqu~iti stalnu pretwurojevog nagona.

Rojeva groznica

Sklonost ka rojewu je normalna osobinap~eliweg dru{tva i nasle|uje se (Swarmcontrol, US Department of Agriculture; V. I.Lebedev, 2000; prof. dr Jovan Kulin~evi},2006). Pored genetskog optere}ewa, razlozinastajawa rojevog nagona su i prenatrpanostp~elama, prenatrpanost leglom i hranom,stara matica, neadekvatno rastojawe izme|uramova, neadekvatna ventilacija… (Iako jevi{e nego sigurno da se poja~ana sklonostka rojewu nasle|uje, ta osobina se sve mawepomiwe kao glavni uzrok rojewa. Ako p~e-lar preduzme sve potrebne mere i spre~i po-javu drugih faktora koji uti~u na rojewe,da se pretpostaviti da rojewa ne}e bitibez obzira na nasle|e – napomena urednika).

U odnosu na zimske p~ele, mlade p~ele uprole}e imaju sposobnost da hrane ~etiriputa vi{e larvi od zimskih. Kod mladihp~ela hraniteqica {irina alveola `drel-nih `lezdi dosti`e 130 mikrometara, a ka-da takve p~ele postanu izletnice dolazi dosmawewa na 62 mikrometra (Taranov, 1985).

Pretpostavqam da je jedan od glavnihrazloga rojevog nagona i obrazovawa roje-

vih mati~waka (koji je samo posledica ade-kvatnog sklopa drugih pomenutih faktora)upravo optere}enost `drelnih `lezdi kodmladih p~ela (mnogo je prisutno i perge imeda). Ovo postaje izra`enije kada je pro-stor prenaseqen i kada p~ele ne mogu ade-kvatno da pri|u odgovaraju}im larvama.Temperatura postaje ne{to ve}a pa takvep~ele idu uglavnom ka rubovima ramova, gdese i nalaze mati~waci.

Neki pretpostavqaju da, usled prenatr-panosti, dolazi do lo{e distribucije ma-ti~ne supstance pa usled toga dru{tvo ula-zi u rojevi nagon. Me|utim, ovu pretpostav-ku koju mnogi citiraju bih li~no iskqu~ioiz prostog razloga {to raspored mati~wakagovori ne{to drugo, dok je usled preradenektara uvek prisutna odre|ena vla`nostkoja je idealna materija za transportovaweferomona kroz vazduh (Dra`i},Kezi}, 2000).

Mnogobrojne larve p~elasvih starosti koje se na|u ublizini rojevih mati~wakaukazuju da je matica bila tu prei posle zapo~iwawa gradwe ma-ti~waka. Kada se javi „kriti~-na gustina“ u ulicama gnezda,p~ele po~iwu da se skupqajuili ispod gnezda ili ispred ko-{nice. De{ava se da se rojevinagon ugasi upravo onda kada seu dowem nastavku ostavi mati-ca sa ne{to praznih ramova iotvorenim leglom. Pre toga seporu{e svi rojevi mati~wacipogodni za „pra`wewe“ hrani-teqica. Iznad se stavi mati~nare{etka i prazan nastavak ilipolunastavak sa praznim ramo-

vima dok u tre}em nastavku ostane poklo-pqeno leglo (slika 1). Poenta je u tome da jezajednica pregra|ena, „razrojena“ na dva de-la (dowi i gorwi nastavak) tako da su p~elehraniteqice u dowem nastavku sada dobileprostora da bez ikakve gu`ve rastere}ujusvoje `lezde. Matica ima mesta za zalegawe,a za ~etiri dana po~e}e dodatno da se pove-}ava povr{ina pod otvorenim leglom.

Procenat uspe{nosti zavisi i od staro-sti mati~waka, a najte`e je kada su mati~-waci zatvoreni. Ukoliko na|emo jaja uzvon~i}ima, procenat uspe{nosti je skorostoprocentan. Na slici 2 je dat {ematskiprikaz kako postupiti u odre|enoj situaci-ji u zavisnosti od mogu}nosti.

Nijedan na~in sanirawa nije 100% sigu-ran i treba se prvo truditi da do nagona nedo|e. Jedna od varijanti je i ve{ta~ko raz-

P^ELAR, maj 2007. 199

Slika 1

Slika 2

200 P^ELAR, maj 2007.

rojavawe takve p~eliwe zajednice i preno-{ewe iste na vi{e od 5 km od p~eliwaka, akada se matice spare, zajednice spojiti iliumno`iti p~eliwak.

Profesionalni p~elari rade druga~ijepoku{avaju}i da relativno u{tede u vreme-nu. Umesto pro{irivawa, oni plodi{tapred pa{u su`avaju na {to mawi broj nasta-vaka. Posle 4 dana matica se uklawa, a 10 da-na kasnije svi mati~waci se odstrawuju dabi se posle nekoliko dana dodala mladaoplo|ena matica. Na ovaj na~in nema obave-znih kontrola na 7 dana (Brother Adam).

Ina~e, svakih sedam dana moramo vr{i-ti kontrolu. Kod LR ko{nice, sa zadwestrane podi`emo gorwi nastavak pod uglomod oko 45° i pogledamo sa dowe strane, a kodDB ko{nice vadimo centralni ram sa le-glom.

Posebna opasnost vreba od dugih ki{nihdana koji se javqaju u maju, pa je to jo{ jedanrazlog vi{e da za svaki slu~aj posedujemorezervne nastavke. Krov i podwa~e mogu seimprovizovati ili u razli~itim kombina-cijama koristiti krovove drugih dru{tava.

Ventilaciju ne treba zanemariti, a onikoji nemaju mre`aste podwa~e treba da is-koriste sve prazne nastavke i postave ih napodwa~u. Da ne bi do{li u ovakvu situaciju,p~ele moramo konstantno optere}ivatigradwom sa}a, a matici ostavqati prostorza jaja.

Prvi znaci mogu biti gomilawe p~ela ugrozd ispod ramova {to nam ukazuje na to daje rojevi nagon na pomolu i da moramo izvr-{iti pro{irivawe gnezda (ako ve} nije ka-sno). Va`an predznak je i ako vidimo osve-`ene stare ili nove „zvon~i}e“, tj. nezaleg-nute po~etke rojevih mati~waka.

U maju je i prvi ili drugi ciklus odseca-wa trutovskog sa}a upotrebom rama gra|ev-waka, koji ujedno slu`i i za spre~avawe na-

stajawa rojevog nagona. Stavqamo ga u sre-dinu legla.

Rojewe

Oni koji ne vr{e nikakvu kontrolu ro-jewa, mogu ostati i bez p~ela i bez meda.Ako se roj uhvati u blizini p~eliwaka naj-boqe je uzeti jedan ram otvorenog legla(slika 4) i staviti ga u neposrednu blizinuroja. Kada maticai ve}i deo p~elapre|e na ram, sta-viti ga u jednupraznu ko{nicu(slika 5) i ~ekatidok sve p~ele neu|u (slika 6).

Naj~e{}e ra-stojawe naseqa-vawa roja od ma-ti~ne zajednice jeizme|u 300 m i 4km (Lindauer,1951; Seeley, Mor-se, 1977), a mogu se

Slika 3

Slika 4

Slika 5

Slika 6

P^ELAR, maj 2007. 201

na}i i do 10 km (D. Villa, 2004). Samo 5%p~ela roja pose}uje novo mesto pre izlaskaroja (Seeley, Morse, 1977; Villa, 2004).

Prema ja~ini roja odre|ujemo broj doda-tih ramova. Roju na slici 7 su dodata po trirama sa satnim osnovama sa obe strane cen-tralnog rama. Bilo je malo i trebalo je od-mah dodati jo{ po dva rama sa satnim osno-vama. Ina~e, ovaj roj je uhva}en 14. maja pro-{le godine i iste godine na bagremovoj pa-{i dao ceo LR nastavak meda.

Veli~ina roja varira u zavisnosti odmnogo faktora (klime, rase, zapremine ko-{nice iz koje je roj iza{ao…). Zajednicekoje se nalaze u predelima sa dugom i hlad-nom zimom preferiraju ve}u zapreminu gne-zda, a samim tim daju i ve}e rojeve (Seeley,Morse, 1977; Jaycox, Parise, 1980, 1981).

Fell i saradnici (1977, Wujork) posle me-rewa izve{tavaju da se te`ina roja kre}e od0,3 kg do 5,3 kg (prosek 1,5 kg), dok Rinderer isaradnici (1982, Ju`na Luizijana) navoderaspon od 0,2 kg do 2,2 kg (prosek 0,9 kg).

Dodavawe nastavaka

Prvi nastavci i polunastavci koji sedodaju na po~etku bagremove pa{e treba da

budu sa 50% izvu~enih ramova i 50% sa sat-nim osnovama (Lebedev).

LR ko{nici dodajemo nastavak tako {toiz drugog plodi{ta izvadimo dva rama samedom i ubacimo u sredinu tre}eg nastavka.Podrazumeva se da se nastavqaju samo plo-di{ta koja su gusto zaposednuta p~elama ikada sa}e uzdu` satono{a pobeli.

Sva prazna mesta u tre}em nastavku tre-ba popuniti sa praznim izvu~enim ramovi-ma i osnovama, a na mesto dva oduzeta ramaiz plodi{ta dodati izvu~ene ramove.

Kod DB ko{nice tako|e dodajemo polu-nastavke (slika 3). Pojedina dru{tva ve}imaju dodate polunastavke (dodate u vo}nojpa{i), a da bi p~ele lak{e pre{le u medi-{te treba no`em sase}i mednu kapu na neko-liko centralnih ramova i otvoriti direk-tan prolaz p~elama u medi{te.

Zamena matica i proizvodwa rojeva

U toku bagremove pa{e treba izvr{itiodgovaraju}e pripreme za zamenu matica iproizvodwu rojeva, a to podrazumeva pri-premu i dezinfekciju nastavaka, odabir od-gajiva~kih dru{tava, pripremu osnova ma-ti~waka, puwewe oplodwaka…

Najboqe je formirati rojeve odmah pozavr{etku bagremove pa{e kako bi efika-sno iskoristili svaki dan prole}a, jer pra-va snaga razvoja je upravo u ovom mesecu.

Da bi to realizovali moramo na vremeobezbediti matice. Ako sami odgajamo ma-tice moramo turnus zapo~eti mesec dana ra-nije, a ako to nismo uradili, najboqe je ku-piti matice, jer ako zajednice pustimo dasame odgajaju matice onda gubimo mnogo.

I za kraj bih dodao da je ovo idealan me-sec za sakupqawe cvetnog praha. Ako u ko-{nicama imamo dosta okvira sa cvetnimprahom onda iz svake zajednice treba uzetipo 1–2 ovakva rama, slo`iti ih u nastavke idodati zajednicama koje }e ih zaliti medomi poklopiti. Potom takve okvire stavqamou skladi{te i ~ekamo uzimqavawe kada p~e-le podsetimo na miris ve} davno pro{logmaja.

Slika 7

202 P^ELAR, maj 2007.

Sre}na je okolnost za opstanak p~eliwevrste, {to ~ovek u wihovom `ivotu ne mo`eni{ta bitno da izmeni. Poku{aje sitnihpodvala i prinuda one brzo otkrivaju i na-stavqaju da `ive po svojim pravilima. Pa ikada je u pitawu prirodno rojewe, de{ava seda, i pored preduzetih radwi za spre~avawepojave rojevog nagona, kod pojedinih dru-{tava primetimo rojeve mati~wake, {tonam ukazuje da }e se to dru{tvo uskoro roji-ti.

Pre nego {to se upustimo u prikazivawepostupaka sa p~eliwim dru{tvima u kojimase pojavio rojevi nagon, treba re}i par re~io kvalitetu matica iz rojevog nagona. P~e-larski nau~nici, geneti~ari, ne preporu~u-ju umno`avawe p~eliwih dru{tava matica-ma, odnosno mati~wacima iz rojevog nagona.I me|u pojedinim p~elarima prakti~arimapostoji sumwa, dilema i nejasan stav poovom pitawu. Smatra se da }e se p~eliwadru{tva takvih matica, zbog nasle|enih ge-netskih osobina, naredne godine obaveznorojiti, bez obzira na preduzete mere zaspre~avawe rojevog nagona. Me|utim, p~e-larska praksa naj~e{}e ne potvr|uje ovupretpostavku. Treba podsetiti i na vi{eputa isticanu ~iwenicu, da je nagon za roje-wem najprirodnija pojava u p~eliwem dru-{tvu i da su matice, odnosno mati~waci,tom prilikom nastali najprirodnijim na-~inom, zbog ~ega su svakako i veoma kvali-tetne/i. I jo{ jedno podse}awe – rojeve ma-tice su odr`ale p~eliwu vrstu od postankado danas. Ovo ne zna~i da uzgoj matica trebada baziramo na rojevim mati~wacima, alikada ih otkrijemo u ko{nici, wih, odnosno

matice iz wih izle`ene, mo`emo itekakokoristiti.

[ta raditi sa dru{tvom u kome se pojavio rojevi nagon?

Prvi na~in. Grubu, ali brzu, vizuelnukontrolu pojave nagona za rojewem, na osno-vu zapo~etih ili ve} izgra|enih rojevih ma-ti~waka, mo`emo izvr{iti delimi~nimili potpunim podizawem prvog tela iznadplodi{ta, i uvidom da li na dowoj ivici sa-tova na tom telu ima mati~waka (sl. 1). Kodko{nica nastavqa~a rojevi mati~waci se~esto pojavquju ba{ na tim mestima.

Na jednom ramu mo`e da ima 15–20 ma-ti~waka, a ukupno u ko{nici 40, pa i vi{e,razli~itih starosti, naj~e{}e raspore|e-nih po obodu sa}a. Ako primetimo i zatvo-rene mati~wake, onda mo`emo o~ekivati dase to dru{tvo uskoro roji. Ako je vreme po-

POSTUPCI SAPOSTUPCI SAP^ELIWIM P^ELIWIM DRU[TVIMA UDRU[TVIMA UKOJIMA SE KOJIMA SE POJAVIO POJAVIO ROJEVI NAGONROJEVI NAGON

Veroqub Umeqi}34000 Kragujevac

Ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33 (034) 362-879, (063) 814-80-80

vumeljic@ptt.yu www.umeljic.com

Slika 1: Rojevi mati~waci na dowim ivicama medi{nih satova

godno, najdu`e za 2–3 dana prvi roj }e iza}i.Ako ne `elimo da u tom dru{tvu ne{topreduzimamo, ve} ho}emo da dozvolimo da seono prirodno razroji, onda treba da de`ura-mo i ~ekamo da roj iza|e, pa ako budemo ima-li sre}e da to i primetimo i da se on uhvatiza granu nekog obli`weg drveta, onda }emoga sa we skinuti i smestiti u ko{nicu.

Drugi na~in. Kada dru{tvo dobije roje-vi nagon, na lêto wegove ko{nice mo`emopostaviti kavez za spre~avawe odlaska roja,koji je izra|en od mati~ne re{etke (sl. 3).Kori{}ewem ovog kaveza ne spre~avamo ro-jewe zajednice, ve} spre~avamo odlazak rojaod ko{nice. Matica koja krene sa rojemosta}e zarobqena u kavezu, pa }e se p~eleizletelog roja, kada osete da matica nije sawima, vratiti i oka~iti za poletaqku, od-nosno kavez u kome je matica. Te p~ele sme-{tamo u praznu ko{nicu kao prirodni roj,tako {to kavez otvaramo kako bismo sa p~e-lama u podmetnutu ko{nicu ubacili i mati-cu. Mo`emo i bez otvarawa kaveza prvo dasmestimo p~ele, a zatim da pa`qivo otvo-rimo kavez, uhvatimo maticu i dodamo je ro-ju.

Problem mo`e da nastane zato {to ma-tica pred rojewe dobija mawe hrane, presta-je da pola`e jaja i dosta „omr{avi“ pa pone-kad postoji mogu}nost i da se provu~e krozre{etku kaveza i ode sa rojem. Sli~na situ-acija je i sa nesparenim maticama, koje od-laze sa drugim i tre}im rojem.

Kada ve} govorimo o kavezu za spre~ava-we odlaska roja od ko{nice, treba re}i da jeon u neku ruku nehumana naprava, jer p~ela-ma onemogu}ava, kada ve} po~nu, da potpunoodigraju najveli~anstveniji ~in u svom `i-votu – rojewe.

Tre}i na~in. Kada primetimo zatvorenerojeve mati~wake, a dru{tvo se jo{ nije ro-jilo, mo`emo ga u tome preduhitriti i samiplanski razrojiti kako nam to odgovara.

U toj ko{nici je dosta p~ela i te`e jeprona}i maticu. Ako je prona|emo treba jesa jednim ramom legla, na kome nema mati~-waka i ramom hrane, sa pripadaju}im p~ela-ma, premestiti u praznu ko{nicu, koju po-stavqamo na novo mesto. Izme|u ta dva ramatreba staviti ram sa satnom osnovom. U tuko{nicu zatim treba sa jo{ jednog ramastresti p~ele i zatvoriti je. Zatim iz ko-{nice koja je dobila rojevi nagon oduzima-mo jo{ 2 rama sa leglom i jedan sa hranom,sve sa pripadaju}im p~elama, i stavqamo ihu slede}u praznu ko{nicu. Pri tome vodimora~una da na jednom ramu ima bar jedan za-tvoren mati~wak. I u ovu ko{nicu trebadodatno stresti p~ele sa jo{ jednog rama.

Istu radwu ponavqamo jo{ jednomformiraju}i na isti na~in i tre}i nukleus,vode}i ra~una da i u staroj ko{nici ostaneneki mati~wak.

Ako nismo imali na raspolagawu 3 ramasa zatvorenim mati~wacima, ve} ih je bilo,

P^ELAR, maj 2007. 203

Slika 2: Prirodni roj

Slika 3: Kavez za spre~avawe odlaska roja

204 P^ELAR, maj 2007.

na primer, vi{e komada samo na jednom ra-mu, onda }emo prvo naseliti ko{nice sa ra-movima sa leglom, hranom i p~elama, pa }e-mo na kraju tapetarskim skalpelom ise}i pojedan mati~wak i dodati ih formiranim nu-kleusima, izme|u ramova (sl. 4). Mati~wakeisecamo ne{to {ire nego {to su oni sami,vode}i ra~una da ih pri isecawu i dodavawune deformi{emo, odnosno ne povredimo.Novoformiranim dru{tvima ih dodajemopostavqaju}i ih ispod satono{a, blago ihstiskaju}i satovima, vode}i ra~una da sammati~wak postavimo u prirodni, vertikal-ni polo`aj, pri ~emu sa}e ne sme da ga dodi-ruje.

Ram iz koga smo isecali mati~wake, nakome treba da ima bar jo{ jedan zatvorenmati~wak, ostavqamo u ko{nici na starommestu.

Ako u po~etku ovog posla, zbog brojno-sti p~ela nismo uspeli da prona|emo mati-cu u ko{nici, podeli}emo je na ve} opisanina~in na 4 dela, pri ~emu u svakom od wihtreba da ima poklopqen mati~wak. Tamogde se bude zatekla, matica }e uni{titi ma-ti~wak i nastaviti da i daqe obavqa svojufunkciju. Kada u formiranim nukleusimamlade matice pronesu, treba dodati po jedan

ram sa satnom osnovom, po potrebi prihra-wivati i nastaviti sa razvojem isto kao ikada su rojevi u pitawu. Ta dru{tva }e se dojeseni razviti u sredwe jake zajednice, spo-sobne za uspe{no prezimqavawe.

^etvrti na~in. Ako je rojidbeni nagonu poodmakloj fazi, tako da su mati~wacive} formirani, a ne `elimo da to dru{tvorazrojavamo, ve} ho}emo da ga sa~uvamo u pu-noj formi i koristimo i daqe za medober,onda to mo`emo posti}i metodom odvajawalegla od matice. Na primeru DB ko{nicepostupak je slede}i. U prazno plodi{tetreba staviti 11 ramova sa satnim osnovama.Dvanaesto, prazno mesto se formira u sre-dini plodi{ta. Ovako pripremqeno plodi-{te stavqamo na podwa~u dru{tva koje imarojevi nagon, po{to smo wegovo plodi{teuklonili i stavili pored prethodnog mesta.U plodi{tu uklowenog dru{tva pronalazi-mo ram sa maticom, pa ga sa pripadaju}imp~elama stavqamo u sredinu plodi{ta saosnovama, kao dvanaesti ram. Na to plodi-{te odmah stavqamo uokvirenu mati~nu re-{etku sa lêtom iznad we. Preko re{etkestavqamo polunastavak sa p~elama i medom,koga u to vreme ima. Na ovaj polunastavakstavqamo staro plodi{te sa svojih 11 ramo-va sa leglom i medom (sl. 5). Prethodno svep~ele sa ovihramova stresemona ~ar{av po-stavqen ispredko{nice, pri~emu uni{timoi sve rojeve ma-ti~wake na ovimsatovima. Ume-sto dvanaestograma, koji smoprethodno uzeliiz ovog plodi-{ta, stavqamoram sa satnomosnovom. Gorweléto, koje posto-ji na mati~nojre{etki, bi}ezatvoreno na-rednih 15 dana.

P~ele, koje smo stresli ispred ko{nice,ulaze na dowe lêto gde u novom plodi{tu na-laze maticu sa jednim ramom legla i p~ela-ma. Ostalo su ramovi sa satnim osnovama.Stvorena je situacija kao da je prirodni roj

Slika 4: Presa|ivawe rojevih mati~waka

Slika 5: Spre~avawe rojewa odvajawem legla od matice

P^ELAR, maj 2007. 205

Prakti~ni saveti za po~etnike

KAKO NAJLAK[E SKINUTIKAKO NAJLAK[E SKINUTIROJ I SMESTITI U KO[NICUROJ I SMESTITI U KO[NICU

Dipl. ing. Miroslav Powavi}Ul. Ledina~ka br. 1, stan 12, (011) 32-949-26, (032) 700-238, (064) 135-66-38miroponjavic@hotmail.co.uk

sa maticom stre{en u ko{nicu sa satnimosnovama i jednim ramom legla. Deo p~elaprolazi kroz mati~nu re{etku u polunasta-vak sa medom, a odatle idu gore u staro plo-di{te i pokrivaju ramove sa leglom. Po po-trebi dodava}emo nova medi{na tela. Po-{to se u starom plodi{tu izvede svo leglo,wega i ramove bez p~ela, uklawamo. Na ovajna~in dru{tvo je se prakti~no izrojilo alisu sve p~ele opet u okviru iste zajednice(sl. 5).

Peti na~in. Spre~avawe rojewa dru-{tva koje je ve} dobilo rojevi nagon mo`e-mo posti}i ako ga postavimo na mesto nekeslabije p~eliwe zajednice, a wu na wegovomesto. Sve izletnice iz dru{tva sa rojevim

nagonom }e u}i u slabiju zajednicu i poja~a-ti je, a dru{tvo koje je dobilo rojevi nagon}e znatno oslabiti, zbog ~ega }e se u wemurojevi nagon ugasiti.

[esti na~in. Neki p~elari praktikujuuni{tavawe mati~waka u dru{tvu sa roje-vim nagonom. To je mukotrpan, a nepouzdanpostupak spre~avawa rojewa. Pa`wi p~ela-ra obi~no promakne neki mati~wak, {to jedovoqno da se dru{tvo roji, a i ako uni{ti-mo sve zapo~ete mati~wake, ne mora da zna-~i da smo ugasili i rojevi nagon. Ponovotreba ista}i da su mati~waci posledica, ane uzrok rojevog nagona, pa ako odgovaraju}iuslovi za pojavu rojevog nagona i daqe po-stoje, pojavi}e se novi mati~waci.

Pro{le godine sreo sam jednog starijegkolegu p~elara koji mi se tom prilikom po-`alio kako se namu~io skidaju}i roj sa dr-veta. Iz razgovora sam zakqu~io da je to ra-dio na, za mene, odavno zaboravqen na~in –stresawem u vr{karu, a zatim preno{ewemi stresawem u ko{nicu.

Naravno, objasnio sam mu kako je treba-lo da to uradi i prijatno se iznenadio koli-ko je to, u stvari, lako. Prednost ovog na~i-na je i u tome {to ga p~elar mo`e bez i~ijepomo}i primeniti potpuno sam.

Smatrao sam da je ovaj na~in, koji }u iz-neti u daqem izlagawu, toliko poznat da jeo tome suvi{no pisati. Me|utim, obziromna napred izneto, treba o~ekivati da }e ovajna~in dobro do}i mla|im p~elarima, a ve-rovatno i nekima starije dobi!

U svojoj dosada{woj praksi, izme|u osta-lih, imao sam i slede}e slu~ajeve: roj u ra-kqama tre{we na visini od oko 6 m, roj nadrvenom stubu `i~ane ograde, roj koji se bu-kvalno obavio oko debele grane veoma starekru{ke na visini od pribli`no 5 m, roj narelativno tankoj grani {qive na visini od7 m…

Dobro je poznato da se roj (posebno akoje prvenac) na mestu kratko zadr`ava, ne-

retko i mawe od jednog sata, pa je potrebnabrza intervencija na skidawu i sme{tawu uko{nicu.

Osnovna stvar koju treba znati je da p~e-liwe dru{tvo, u ovom slu~aju roj, ne}e napu-stiti leglo, naro~ito ako ima i mladog ne-zatvorenog legla, pa upravo ovu ~iwenicutreba iskoristiti u zaustavqawu roja u na-meri da ode u novo stani{te. ^itav postu-pak je vrlo jednostavan:

1. Locirawe roja i procena visine nakojoj se nalazi;

2. Priprema alatke na koju se u~vr{}u-je ram za odgovaraju}u visinu;

3. Dono{ewe plodi{ta ispod mesta gdese roj nalazi;

4. Va|ewe odgovaraju}eg rama sa zatvo-renim i otvorenim leglom bez p~ela i po-stavqawe rama sa leglom na alatku za skida-we roja;

5. Podizawe rama naspram roja i pa-`qivo prislawawe uz roj;

6. Ram se, potom, odla`e u ko{nicu; 7. Ram se ponovo postavqa, ali sada sa

medom, na preostali deo roja koji se, kada gap~ele prekriju, spu{ta u ko{nicu;

8. Odno{ewe plodi{ta na unapred odre-|enu lokaciju za novo p~eliwe dru{tvo.

206 P^ELAR, maj 2007.

Sledi detaqniji opis za svaku od navede-nih operacija.

1. Kada se roj spusti, oceni se visina dabi se prema tome pripremila potrebnaalatka. Od pripremqenih {tapova, ako jepotrebno, uzima se odgovaraju}i, i uz pre-klapawe od oko 1 m, fiksira se lepqivomtrakom na dva do tri mesta.

2. Alatku na koju se stavqa ram za pri-hvatawe roja treba blagovremeno pripremi-ti. Pravi se od zdravog i lakog drveta, ~e-tvrtastog ili okruglog preseka. Mogu seupotrebiti ~amove letvice, kao one kojeslu`e za postavqawe crepa ili okrugli{tapovi preseka 3–4 cm. Alatka se sastojiiz osnovnog dela i nastavka za ve}e visine.Osnovni deo ima izgled slova T, a sastoji seiz kra}eg komada, du`ine satono{e rama ko-ji se na p~eliwaku koristi, uve}anog za2 cm, i du`eg dela (oko 2,5 m) koji se spaja sakra}im, kako je to prikazano na slici 1. Na

ovom osnovnom delu postave se „rajberi“ ka-ko je to prikazano na istoj slici i to po je-dan levo i desno neposredno ispod satono-{e, a do same vertikalne da{~ice rama, atre}i se postavi na sredini, iznad same sa-tono{e. ^etvrti se postavi na du`i komadkoji se dr`i u ruci, tako da bude ispod doweletvice na sredini rama, kako je to ve} pri-kazano na slici 1. Treba pripremiti odistog drveta i pomo}ne {tapove za ve}e vi-sine, du`ine 3 m i 5 m. Treba imati pri ru-ci i {iroku lepqivu traku (ili odgovaraju-}e stege) za me|usobno spajawe osnovnog de-la alatke i odgovaraju}eg {tapa da bi se do-bila potrebna du`ina za odre|enu situaci-ju.

3. Na p~eliwaku u vreme o~ekivawa ro-jeva treba uvek imati spremno bar jednoplodi{te sa izvu~enim ramovima, a nekoli-ko ramova treba da budu i sa po malo meda (utom slu~aju sve treba obezbediti od grabe-`i ili ove ramove dr`ati posebno). Pri-premqeno plodi{te preneti i postavitida, ako je to izvodqivo, bude neposredno is-pod roja na zemqi ili {to bli`e.

4. Iz jedne ko{nice na p~eliwaku vadise ram sa zatvorenim i otvorenim leglom(slika 2), o~isti se od p~ela i donosi na me-sto gde se spustio roj. Zatim se ram sa le-glom oka~i na odgovaraju}e rajbere i wiho-

vim okretawem fiksira na ve} pripremqe-nu alatku odgovaraju}e du`ine (slika 3).

5. Pripremqenu alatku sa oka~enim ifiksiranim ramom sada treba podi}i i pa-

Slika 1

Slika 2

Slika 3

Slika 4

P^ELAR, maj 2007. 207

`qivo prisloniti pqo{timice direktnona roj i to u wegov centralni deo (na slici4 prikazan je polo`aj rama, ali bez roja),dobro obezbediti i dr`ati sigurno najmawejedan sat, dok ga p~ele potpuno ne posednu.

6. Zatim treba pa`qivo ram spustitidole, pa`qivim okretawem rajbera ga oslo-boditi, ali bez upotrebe dima, jer su p~ele,kada se roje, veoma mirne. Zatim se ram, sap~elama i maticom (koju, naravno, ne trebatra`iti, jer je sigurno tu) pa`qivo spustiu pripremqen slobodan prostor u srediniplodi{ta. Okolni ramovi se primaknu i ko-{nica se ostavi otvorena.

7. Zatim se uzme jedan od ramova na ko-jem ima meda i stavi na alat, pa ponovo po-digne i nasloni na isto mesto gde je i pret-

hodno bio ram sa leglom. Ovog puta nije po-trebno dugo dr`ati ram, jer }e se preostalep~ele brzo prikupiti pa ih treba, ~im ih sedovoqno nakupi, spustiti u ko{nicu, a za-tim podi}i novi ram. Ovu operaciju ponovi-ti prema potrebi jo{ dva do tri puta, a za-tim sve ostaviti na miru do mraka, kada }ese sve p~ele spustiti u ko{nicu (koja je svovreme otvorena).

8. U prvi suton su se uglavnom sve p~eleprikupile u ko{nicu i sada je treba poklo-piti, sa~ekati jo{ malo, a onda dimilicompa`qivo uterati preostale p~ele i zatvo-riti ko{nicu, te je preneti na unapred pri-premqeno stalno mesto. U toku ve~eri rojtreba prihraniti sa pola litra sirupa 1 : 1i sa prihranom nastaviti i narednih dana.

Pod gorwim naslovom objavqen je tekstu lokalnom listu Polimqe u broju iza{lompro{le 2006. godine u julu. Re~ je o prskawumalina u cvetu u vreme najve}e aktivnostip~ela, oko 10 sati. Nije ni ~udo {to novinepi{u o prisustvu te{kih metala u malinikad se malina prska nestru~no i uvek va`ipravilo da kad ostane ne{to preparata,{teta je to prosuti. Ovde se ogra|ujem od sa-vesnih malinara koji vode ra~una o procen-tu sredstva za prskawe, a naro~ito o deludana kada prskaju. Meni je nesavesno prska-we bukvalno uni{tilo 11 ko{nica iz kojihdanima nije izletala skoro nijedna p~ela,jer su sve izletnice potrovane. Nisam samoja o{te}en, ve} i brojni drugi p~elari: Ha-sanagi}, Sredojevi}, Krpovi}, [ehovi}…Apelujem da se na|e kompromis izme|u p~e-

lara i malinara da se ubudu}e ne bi de{ava-le ovakve pogubne stvari.

Kakav bi prinos imali malinari da imnije neumornih opra{iva~a – p~ela? Nekamoj primer poslu`i kao opomena, a scene samog p~eliwaka su pri~a za sebe. Komentarneka daju i malinari i p~elari!

NA[ENA[E P^ELEP^ELEVI[EVI[E NENE LETELETE

Goran Pavlovi}Ul. Novovaro{ka br. 37, Prijepoqe

Ovaj tekst je pomen svim p~elama u Srbiji umrlim ovog prole}a zaslugom nesavesnihvo}ara bez znawa i srama! Naime, tokom ovog prole}a javqali su nam se mnogi p~elarikojima su otrovane p~ele, mada u ne{to mawem broju nego prethodnih godina. Sada nampredstoji sezona prskawa malina i treba biti na oprezu, zajedno sa nadle`nim inspekci-jama, koje treba da koriste autoritet, te da i preventivno deluju.

208 P^ELAR, maj 2007.

Stacionarni p~eliwak u planini kao{to je moj (70 ko{nica na 850 metara nad-morske visine, sa 70 godina porodi~ne tra-dicije) mo`e doneti brojna zadovoqstva.Ali, i mala nepa`wa i nerad redovno biva-ju ka`weni masovnim rojewem. Slu~aj dvapo~etnika najboqe ilustruje navedeno. DokToma Perovi} vrca po 25 kg meda uz punoplodi{te i o~uvanu snagu dru{tava, wegovsused ima izrojene zajednice uz prazno medi-{te i plodi{te.

]udqivo i promenqivo vreme predsta-vqa jedan od odlu~uju}ih faktora za pojavurojewa na planini. Treba napomenuti dap~eliwake na planini retko koji p~elarmo`e potpuno da kontroli{e, osim ako ne

`ivi u neposrednoj blizini.

Jedna slu~ajnost u izboru tipa ko{nicepokaza}e izvanrednu efikasnost u borbiprotiv rojewa. Po{to je deda p~elario i sapolo{kama koje su ostale u dobrom stawu, jasam ih izmestio na planinu, uz jednu modi-fikaciju. Svakoj polo{ci sam napravio po-lumedi{ta.

U prole}nom razvojnom periodu svakodru{tvo dobija prose~no po tri satne osno-ve. Ramovi sa crnim sa}em se otvaraju i sta-vqaju na suprotnu stranu tako da slu`e ikao stimulativna prihrana. Leglo se obna-vqa novim satovima, a p~ele upo{qavaju.Uo~i cvetawa bagrema gnezdo koje ima pet-naest do {esnaest ramova se pregradnom da-skom svodi na 10 ili 11. Ostatak ramova po-vla~imo sa strane i stavqamo medi{te.

Ono {to karakteri{e p~eliwak u pla-nini je ista snaga dru{tava kao i kod

p~eliwaka u ravni-

P^ELAREWENA PLANINI

Nenad Maci}Ul. Branka Krsmanovi}a br. 32, 37210 ]i}evac, (037) 81-26-26, (062) 350-298

P~eliwak na planini Zorana Stojanovi}a u selu Jelova kraj Kraqeva

P^ELAR, maj 2007. 209

ci, tamo gde smo se itekako svesrdno trudi-li da ih razvijemo. Od momenta uzimqava-wa, svoje p~eliwake u planini obilazim pr-vi put tek po~etkom marta. Obzirom da pla-nina „kasni“ najmawe 15 dana u odnosu naravnicu, gotovo sva dru{tva postaju proiz-vodna. Svako poja~avawe bi predstavqalorizik za rojewe, jer pa{a traje od marta doseptembra. Obilne zalihe polena, velikakoli~ina meda uz malo prihrawivawa zbogmedqike koja je ovde vrlo ~esta, tempera-turna inverzija i kotlina zaklowena od ja-kih vetrova predstavqaju idealne predispo-zicije za stvarawe jakih dru{tava bez po-sebnog upliva p~elara.

Oduzimawem ramova sa zatvorenim le-glom i poja~avawem pro{logodi{wih roje-va omogu}i}e se miran prolazak letwe pa-{e, bez iznena|ewa sa rojewem. Ako ne budeprekida du`im ki{nim periodom, rojewazasigurno ne}e biti, a za centrifugu }e bi-ti posla dva puta.

@arko leto, ukqu~uju}i avgust, pa ~ak iprvu polovinu septembra, preduslov je zadobijawe medqike koja uglavnom nije „~i-sta“. Ovo onemogu}uje tretirawe protiv va-roe u fazi izvo|ewa zimskih p~ela. U situ-aciji kada je na jednoj strani varoa, a na dru-goj vi{kovi visokokvalitetnog, tamno-mr-kog i vrlo gustog meda, {to je ovde gotovoredovna pojava, moramo postupiti vrlo sa-vesno i ne tretirati preparatima koji zaga-|uju med i druge p~eliwe proizvode.

Tretirawe u drugoj polovini septembraobavqam sa najmawe dva razli~ita prepara-ta. Isto ~inim i u prole}e, a tokom letaobavezno postavqam ram za trutovsko leglokoje redovno podsecam. Dosada{wa praksadala je izvanredne rezultate. Prezimqava-wa su bivala vrlo uspe{na, a zimskih ugiba-wa nije bilo.

Kao rezultat kasne pa{e, prihrana jeneophodna zbog ubla`avawa potencijalnihefekata medqike na pojavu nozemoze zbogvi{ka nesvarqivih materija. Zbog takve ka-sne prihrane javqaju se ve}e povr{ine ne-poklopqenih }elija sa medom. Nedostatakve}ih povr{ina sa leglom u tom periodu bi-}e uzrok tome da ovaj sirup ne bude izlo`enneophodnoj toploti koja bi pospe{ila in-vertovawe, pa kao rezultat dobijamo hranusa pove}anim procentom saharoze. Nepoklo-pqena hrana sa smawenim procentom pro-stih {e}era mo`e prouzrokovati br`u kri-stalizaciju. Ovu realnu opasnost otklawam

dodavawem dva grama limunske kiseline nakilogram {e}era (Kod upotrebe kiselinaza invertovawe sirupa, stalno treba pro-veravati koli~inu HMF-a u sirupu, a za-{to je to va`no, mo`ete pro~itati uP~elaru za januar 2005. godine na 8. strani.Mnogo boqa varijanta je invertovani si-rup – napomena urednika). Za sve ove godineboravka stacionarnih p~eliwaka na plani-ni Vidojevici, nikada nisu uo~ene negativ-ne posledice po p~eliwe zajednice. Napro-tiv.

Kasnocvetaju}e rastiwe pru`a zajedni-cama idealne uslove za dodatno prikupqawevelikih koli~ina cvetnog praha. Nektaraima jo{ uvek dovoqno da odr`i odli~noraspolo`ewe, a satna osnova, ~esto uba~enaradi „blic“ probe, bila bi besprekorno iz-gra|ena i napuwena nektarom. Nikad zale-`ena.

Planinsko p~elarewe mo`e predsta-vqati tanku nit izme|u uspeha i neuspeha.Izme|u radosti i tuge. Planinu, koliko }u-dqivu, toliko i dare`qivu, moramo razume-ti. Kada shvatimo wene specifi~nosti, na-{im p~elama posta}e omiqeni dom, a namadrago svrati{te.

Osetite planinu

IZVOD IZ JULSKOG DNEVNIKA

Druga polovina jula. Jutarwa poluta-ma i planinska sve`ina kuqaju kroz otvo-reni prozor. Mada je tek pro{lo ~etiri,san se raspr{io, i ve} na terasi, s pogle-dom na vidojevi~ke obronke, prepu{tam semirisu prve jutarwe kafe.

Odlazak ka zuje}oj plimi donosi izne-na|ewe. Iako pritisnut polutamom, p~e-liwak je uveliko u stawu uzbu|enosti.P~ele iz ~itavog p~eliwaka gotovo u sno-pu lete odre|enom putawom kao da pratesvoj mirisni trag. Uokolo, iz ko{nica,{iri se neodre|eno prijatan miris podse-}aju}i na hrastovu koru. Otvorena ko{ni-ca potpuno op~iwava li~e}i na ogromaninhalator.

Medqika je, poput bagrema, izazovpred kojim niko nije ravnodu{an – ni p~e-le, ni p~elar, a ni potro{a~i. Takav pri-zor ponavqa}e se u ovom delu Vidojevicedo prvih ki{a pune}i i plodi{ta i medi-{ta.

Ovako bi mogla izgledati skica zaportret planinskog p~elarewa.

210 P^ELAR, maj 2007.

Ako se analiziraju brojni tekstovi u ve-zi sa uzgojem i kvalitetom matica koji suobjavqeni u ~asopisu P~elar, moglo bi dase zakqu~i slede}e:

– Najboqe su matice iz tihe zamene, alido danas niko nije predlo`io tehnologijuuzgoja matica tihom zamenom. P~elarimaostaje da se raduju kad god im se na p~eliwa-ku pojave takve matice;

– Mnogi p~elari tvrde da su matice izrojevih mati~waka tako|e kvalitetne, poduslovom da su rojevi mati~waci iz zaista ja-kih p~eliwih dru{tava sa dosta meda, per-ge, legla, starih i mladih p~ela;

– Znatan broj p~elara, naro~ito onihkoji se bave uzgojem matica za tr`i{te, tvr-de da su matice iz rojevih mati~waka lo{eg

kvaliteta, jer takve matice, po wima, nasle-|uju osobinu da se roje. Oni p~elari koji neprihvataju ovakvo mi{qewe uzvra}aju tvrd-wom da je sklonost svih `ivih bi}a da serazvijaju, oplo|uju, a p~ela da se roje, i daoni koji tvrde da matice iz rojevih mati~-waka imaju sklonost ka rojewu vr{e jedno-stavnu marketin{ku manipulaciju;

– Najve}i broj uzgajiva~a matica kodnas danas za tr`i{te tvrdi da su wihove ma-tice najkvalitetnije i po raznim oglasimanude: „mlade sparene matice, oplo|ene iobele`ene matice, testirane matice, mati-ce registrovanih proizvo|a~a selekcioni-sanih matica, linijski selekcionisane ma-tice, matice registrovanih proizvo|a~amatica re{ewem Ministarstva poqopri-vrede“ itd. Cena svih tih matica je 5–6 evra.

Za{to su matice uzgajane presa|ivawem larvi kvalitetne i za

na{e uslove p~elarewa najboqe?

U na{oj zemqi p~elari koji sami uzgaja-ju matice za svoje potrebe uglavnom to ~inena slede}a dva na~ina: iz rojevih mati~wa-ka i uzgojem mati~waka presa|ivawemlarvi.

Ako pretpostavimo da su matice uzgaja-ne iz rojevih mati~waka sli~ne po kvalite-tu sa maticama uzgajanih iz mati~waka kojisu dobijeni presa|ivawem larvi, intere-santno je uo~iti nedostatke uzgoja maticaiz rojevih mati~waka, kao i prednosti uzgo-ja matica presa|ivawem larvi.

Nedostaci uzgoja matica iz rojevih ma-ti~waka su slede}i:

– Rojevi mati~waci se dobijaju u vremekada p~eliwa dru{tva dosti`u svoj vrhunacu razvoju (u maju, junu) i kada bi bilo racio-nalnije da tako jaka p~eliwa dru{tva u~e-stvuju u sakupqawu nektara (meda), jer p~e-

KAKO DANAS DO]IKAKO DANAS DO]IDO KVALITETNIHDO KVALITETNIH

MATICA?MATICA?Dr Slavomir Popovi}

Ul. Save Kova~evi}a br. 38, 11000 Beograd, (063) 8614-803

Foto: Milo{

Milosavqevi}

P^ELAR, maj 2007. 211

liwa dru{tva koja se roje ne donose dovoq-no meda;

– P~elar ne mo`e (ili te{ko mo`e) daplanira potreban broj kvalitetnih maticana ovaj na~in, naro~ito ne u junu i julu.

Prednosti uzgoja matica presa|ivawemlarvi su slede}e:

– P~elar mo`e da uzgaja matice presa-|ivawem larvi od kraja aprila pa sve dokraja jula (~ak i do 15. avgusta), sve dok imatrutova;

– P~elar ne mora da `rtvuje nijedno ja-ko p~eliwe dru{tvo (kao kod uzgoja maticaiz rojevih mati~waka), ve} svako p~eliwedru{tvo koje u~estvuje u glavnoj pa{i, ma-lim preure|ewem mo`e istovremeno da sa-kupqa nektar i da uzgaja kvalitetne mati~-wake;

– Danas svi napredni uzgajiva~i maticau svetu, pa i kod nas, uzgajaju matice presa-|ivawem larvi, jer je metoda uzgoja maticapresa|ivawem larvi veoma jednostavna, la-ka, racionalna, ne tra`i skoro nikakvu po-sebnu opremu. Svaki p~elar (i po~etnik)mo`e izuzetno brzo i lako da ovlada ovommetodom;

– P~elar koji savlada metodu uzgoja ma-tica presa|ivawem larvi, mo`e istovreme-no sa uzgojem matica da proizvodi i mati~-ni mle~.

Osnovni faktori koji uti~u na kvalitet matica uzgajanih

presa|ivawem larvi

Osnovni faktori koji uti~u na kvalitetmatica uzgajanih presa|ivawem larvi su:

– Period i povoqni uslovi (temperatu-ra, vla`nost i drugo);

– Starost larvi za presa|ivawe;

– Kvalitet p~eliweg dru{tva iz kojegse presa|uju larve kao i kvalitet odgajiva~-kog dru{tva;

– Broj presa|enih larvi u odgajiva~komdru{tvu;

– Kvalitet hrane u toku prihrawivawaodgajiva~kog dru{tva za vreme uzgoja mati-ca;

– Pogodan ram za presa|ivawe larvi;– Voqa p~elara da sam uzgaja matice;– Postupak presa|ivawa larvi.Sigurno je da su najpovoqniji uslovi za

uzgoj matica maj i jun, ali, ako p~elar vodira~una da su odgajiva~ka dru{tva jaka, sli~-no p~eliwim dru{tvima kad se u wima vr{itiha zamena matica ili prirodno rojewep~ela (prva faza), dakle da se u potpunostisimuliraju prirodni uslovi (da su p~eliwadru{tva jaka, sa dosta legla, p~ele skladnestarosne strukture, dosta meda i polena idosta zrelih trutova), mogu se dobiti veomakvalitetne matice sve do 15. avgusta.

Povoqni (potrebni) uslovi za presa|ivawe larvi

– Temperatura od 20º °C do 30º °C (najbo-qa je oko 25 °C). Boqa je temperatura od oko20º °C nego oko 30º °C, jer se na vi{im tempe-raturama larve br`e su{e i stradaju;

– Vla`nost vazduha preko 60%, {to senajboqe posti`e ako se presa|ivawe larvivr{i direktno na p~eliwaku (u hladu) pre-krivawem rama sa larvama za presa|ivawe irama sa presa|enim larvama vla`nim pe-{kirom;

– Najboqe mesto za presa|ivawe larvije pogodna prostorija (temperatura oko25º °C, vla`nost preko 60%, pogodno osve-tqewe i sli~no), ali veoma se uspe{no mo-gu presa|ivati larve i direktno na p~eli-waku, u hladu, po mirnom vremenu (bez ve-tra), uz za{titu larvi od sunca i vetra(promaje);

– U svakom slu~aju treba voditi ra~unada se presa|ivawe larvi obavqa u uslovimakoji najvi{e odgovaraju uslovima u kojimase larve nalaze pre presa|ivawa, u ko{ni-ci. To prakti~no zna~i, da p~elar treba dase obu~i da pored obezbe|ewa potrebne tem-perature i vla`nosti (o ~emu je ve} bilore~i), ceo postupak presa|ivawa larvi oba-vi za {to kra}e vreme.

Starost larvi za presa|ivawe treba dabude od 10–20 sati ({to mla|e, to je boqe), a

Foto: Ivan Arsi}

212 P^ELAR, maj 2007.

kvalitet larvi treba da je takav, da larvepoti~u od {to krupnijih jaja. Brojna istra-`ivawa su pokazala da ako kvalitetna mati-ca u jakom dru{tvu pola`e dnevno mawe od900 jaja, jaja su krupnija za 20–30%. Iz ta-kvih jaja ispile se kvalitetnije larve, nadkojim p~ele uzgajaju mati~wake iz kojih selegu veoma kvalitetne matice. Da bi maticasmawila intenzitet polagawa jaja sa1 500–2 000 jaja dnevno, na mawe od 900 jaja,postoji vi{e na~ina ograni~avawa matice upolagawu jaja, a jedan od najjednostavnijih jeslede}i:

– Iz plodi{ta odabranog jakog p~eli-weg dru{tva na 5–6 dana pre presa|ivawalarvi izvade se svi ramovi sa izvu~enim sa-}em (praznim }elijama) ili se prebace ugorwi nastavak (preko mati~ne re{etkekod LR ko{nice), a ubaci se (ili se ostavi)jedan ram sa zatvorenim leglom iz kojeg iz-laze p~ele. Kako iz koje }elije izlaze mla-de p~ele, matica }e u te prazne }elije pola-gati jaja i tako „jure}i“ za praznim }elija-ma matica }e za 1–2 dana znatno smawiti in-tenzitet polagawa jaja;

– Kad matica znatno uspori intenzitetpolagawa jaja, vadi se pomenuti ram sa za-tvorenim leglom, a na wegovo mesto se sta-vqa ram sa kvalitetnim izvu~enim radili~-kim sa}em, iz kojeg su se izlegle 3–4 genera-cije p~ela. Matica }e ubrzo zale}i dosta}elija sa jajima, iz kojih }e se ~etvrtog dana

ispiliti obiqe larvi starih oko 10 sati,odli~nih za presa|ivawe.

Kvalitet p~eliweg dru{tva iz kojeg sepresa|uju larve ili koje }e biti odgajiva~-ko, treba da ispuni slede}e uslove:

– Da je p~eliwe dru{tvo jako sa preko40 000 p~ela skladne starosne strukture, sakvalitetnom maticom;

– Da je p~eliwe dru{tvo ne samo najja~ena p~eliwaku, ve} i da je u svemu najboqe,zdravo, produktivno, mirno, da je dobro zi-movalo, da se odli~no razvijalo u vo}noj pa-{i, da dobro sakupqa polen, tj. da mladep~ele u wemu obilno lu~e mati~ni mle~;

– Da ima preko 8 ramova sa leglom, pre-ko 10 kg meda i najmawe 2–3 rama sa pergom;

– Po pravilu, to su najboqa p~eliwadru{tva na p~eliwaku, koja po svom kvali-tetu {to vi{e li~e na p~eliwa dru{tva ti-he zamene i sli~no.

Ako na p~eliwaku ima vi{e kvalitet-nih p~eliwih dru{tava, preporu~uje se dase iz 2–3 najboqa p~eliwa dru{tva izvadipo 1 ram sa otvorenim leglom i izvr{i pro-cena na kojem ramu sa otvorenim leglomlarve plivaju u obilnoj „porciji“ mati~nogmle~a. P~eliwe dru{tvo iz kojeg je uzetram u kojem larve plivaju u mati~nom mle~uje istovremeno odli~no (kvalitetno) p~e-liwe dru{tvo iz kojeg se mogu presa|ivatilarve, i koje mo`e da bude kvalitetno odga-jiva~ko dru{tvo.

Broj presa|enih larvi u odgajiva~komdru{tvu ne treba da bude ve}i od 20. [to jemawi broj mati~waka u odgajiva~kom dru-{tvu, utoliko }e biti kvalitetnije maticekoje se iz wih budu izlegle. Primera radi,uvek se treba podsetiti:

– da se tihom zamenom matice dobijajunajvi{e 3–4 izvanredna mati~waka;

– da kod rojevih mati~waka, bez obzira{to u p~eliwem dru{tvu mo`e biti ukupnopreko 40 mati~waka, u isto vreme, po pravi-lu, matice izlaze iz najvi{e 10–15 mati~-waka, na 1–2 rama.

Kvalitet hrane i perge je bitan za kva-litetan uzgoj matica. Bez obzira na pa{neuslove, odgajiva~ko dru{tvo se prihrawujesirupom, oko 0,4–0,5 litara, ujutro i uve~e,po oko 0,2 litra. Sirup treba da bude od me-da i vode, a nikako od {e}era i vode. Perge(polena) mora da bude uvek dovoqno (2–3 ra-ma), a polenova poga~a (med i polen) uvek jedobro do{la.

P^ELAR, maj 2007. 213

Ram sa presa|enim larvama u mati~neosnove {irine 16–20 mm pokazao se do sadakao najboqi, jer je koncentracija mladihp~ela koje neguju presa|ene larve znatno ve-}a kod ovakvih ramova. Pored toga, manipu-lacija sa ovakvim u`im ramovima (pri sta-vqawu rama u odgajiva~ko dru{tvo i pri va-|ewu iz wega) je laka.

Voqa p~elara je bitna za uspe{an uzgojmatica presa|ivawem larvi. U praksi se po-kazalo da na brojnim kursevima u vezi sakompletnim uzgojem matica (koje je organi-zovao autor ovog teksta), koji traju ukupnooko 4 sata (jedan dan), direktno na p~eliwa-ku, najbr`e i najboqe savla|uju tehniku iz-rade mati~nih osnova, pripremu ramova samati~nim osnovama za presa|ivawe larvi,presa|ivawe larvi u mati~ne osnove (kine-skom iglom) i formirawe odgajiva~kog dru-{tva – p~elari po~etnici. To samo potvr-|uje konstataciju da je uzgoj matica presa|i-vawem larvi zaista jednostavna i lako sa-vladqiva metoda.

Sam postupak presa|ivawa larvi je, ta-ko|e, jednostavan. Prethodno se naprave ma-ti~ne osnove {ablonom koji svaki p~elarmo`e sam da napravi po skici iz bilo kojekwige o uzgoju matica. Mati~ne osnove seprave najboqe od voska topqenog u sun~a-nom topioniku.

Ram sa mati~nim osnovama obavezno sepolira (propoli{e) u ja~em p~eliwem dru-{tvu (iznad mati~ne re{etke) 2–3 sata.

Presa|ivawe larvi u mati~ne osnove vr-{i se najboqe kineskom iglom, na suvo, jerkako god da se larva poduhvati kineskomiglom, istovremeno se sa larvom zahvataobiqe mati~nog mle~a.

Za svo vreme presa|ivawa larvi direkt-no na p~eliwaku, u hladu, ram sa presa|enimlarvama i ram sa kojeg se larve presa|ujustalno je prekriven vla`nim pe{kirom, dabi se larve za{titile od vetra i sun~evihzraka, kao i da bi se odr`avala vla`nostoko larvi preko 60%.

Presa|ivawe larvi, ako se vr{i na p~e-liwaku, obavqa se tako {to se kao radni stokoristi krov ko{nice (u hladu), stalak zaramove i sli~no.

Formirawe odgajiva~kog dru{tva zavreme bagremove pa{e

Svako jako p~eliwe dru{tvo, pripre-mqeno za glavnu (bagremovu) pa{u mo`e da

se preuredi tako da istovremeno sakupqanektar i uzgaja mati~wake, pod uslovom:

– da je na 10–15 dana do bagremove pa{erazvijeno kao na slici 1 (sa oko 40 000 p~e-la, sa najmawe 10 ramova legla u LR ko{ni-ci, sa preko 10 kg rezervne hrane, sa najma-we 2–3 rama sa pergom;

– da je p~eliwe dru{tvo (slika 1) pri-premqeno za bagremovu pa{u na 10–15 danado glavne pa{e kao na slici 2:

– u nastavku na podwa~i je matica,1–2 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 sat-ne osnove (RSO) levo i desno do legla, 2 ra-ma sa medom i pergom (RM–P) do zida ko-{nice, a ostalo su ramovi sa izvu~enim sa-}em (RISO);

– iznad plodi{ta (doweg nastavka)je mati~na re{etka sa letom, a na mati~nure{etku se stavqa drugi nastavak sa preo-stalim leglom;

– iznad drugog nastavka stavqa sepolunastavak sa izvu~enim sa}em za sme{tajsve ve}eg broja mladih p~ela kojih je iz danau dan sve vi{e;

– leto na mati~noj re{etki se za-tvara prva 4–5 dana, dok se svo leglo u na-stavku iznad mati~ne re{etke ne poklopi, azatim se leto na mati~noj re{etki otvara.

Foto: Ivan Arsi}

214 P^ELAR, maj 2007.

– da je p~eliwe dru{tvo (slika 2) na po-~etku bagremove pa{e (na 1–2 dana pred ba-gremovu pa{u) preure|eno kao na slici 3:

– pripremi se medi{te (M1) sa de-vi~anskim sa}em, s tim {to se usred medi-{ta stave 2 rama sa zatvorenim leglom (izplodi{ta) iz kojeg mlade p~ele izlaze (radistimulisawa p~ela na ve}i unos), a zatim semedi{te stavi na mati~nu re{etku;

– iznad medi{ta je nastavak 2 sapreostalim leglom,

– u plodi{te (nastavak 1) na mestopreve{ana 2 rama sa zatvorenim leglom sta-ve se 2 rama sa satnom osnovom.

Napomena: Sve {to je do sada re~eno uzslike 1, 2 i 3, prakti~no se odnosi na uobi-~ajenu pripremu p~eliwih dru{tava za ba-gremovu pa{u, naro~ito na stacionarnimp~eliwacima, ili na p~eliwacima gde se

pored bagremove pa{e ide i na suncokreto-vu pa{u.

Ako p~elar `eli da u toku bagremove pa-{e uzgaja matice, svako p~eliwe dru{tvokoje je pripremqeno za bagremovu pa{u (kaona slikama 1, 2 i 3) mo`e da se preuredi ta-ko da p~eliwe dru{tvo istovremeno saku-pqa nektar u glavnoj pa{i i uzgaja mati~wa-ke. Obi~no se to ~ini u sredini glavne pa-{e, kada se p~eliwe dru{tvo preuredi kaona slici 4:

– na jedan dan pre presa|ivawalarvi iz plodi{ta se prebace u gorwi na-stavak (nastavak 2) tri rama sa otvorenimleglom (3ROL), 2 rama sa pergom (2RP), vo-de}i ra~una da se pri tome ne prenese i ma-tica;

– iz sredine medi{ta se tako|eprebace u gorwi nastavak 2 rama na kojima

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10Ram gra|evwak ili 1/2 RSo RM ROM RP ROL ROL ROL RP RM RM

Foto: Branko Obranovi~

P^ELAR, maj 2007. 215

je bilo zatvoreno leglo (a sada je prete`nomed), a na wihovo mesto se stave 2 rama sadevi~anskim sa}em za med, kao i 1–2 rama samedom (ukoliko u gorwem nastavku nema do-voqno meda) i napravi se raspored u gor-wem nastavku kao u prilo`enoj tabeli.

U sredini nastavka 2 su: tri rama saotvorenim leglom, levo i desno su po jedanram sa pergom, a levo i desno do rama sa per-gom su ramovi sa otvorenim i zatvorenimmedom. Do zida nastavka 2 je ram gra|evwakili poluram sa satnom osnovom, da bi privu-kli mlade p~ele da tu lu~e vosak, tj. da ne bimlade p~ele izvla~ile zaperke izme|u i namati~wacima.

Napomena: U gorwi nastavak mogu sepreneti 3 rama sa otvorenim leglom i per-gom i iz pomo}nih dru{tava ukoliko p~e-lar ne `eli da remeti rad p~ela u plodi-{tu.

Istog dana, p~eliwe dru{tvo se prihra-ni sirupom (med:voda=1:1) sa po oko 0,2 li-tra, ujutru i pred ve~e.

Ukoliko je unos nektara u glavnoj pa{iintenzivan, doda se jo{ jedno medi{te, M2,kao na slici 5.

Sutra, na oko 3 sata pre preseqavawalarvi iz sredine gorweg nastavka (sa pozi-cije 6) izvadi se 1 ram sa otvorenim leglom,stresu p~ele sa wega u gorwi nastavak, a ramsa leglom bez p~ela doda se u neko pomo}nodru{tvo. Istovremeno se iznad ramova sa

leglom u gorwem nastavku stavi (razma`e)polenova poga~a, koju mlade p~ele rado uzi-maju bez obzira {to u gorwem nastavku ima-ju 2 rama sa pergom. Uvek je dobro da se ugorwi nastavak stresu mlade p~ele sa 1–2rama otvorenog legla iz pomo}nih dru{ta-va.

Kroz oko 3 sata, u prazan prostor u gor-wem nastavku, izme|u 2 rama sa otvorenimleglom (pozicija 6), u prostor sa mno{tvommladih p~ela, stavi se 1 ram sa presa|enimlarvama (12–15 larvi na jednoj letvici).Opet se iznad ramova sa leglom i presa|e-nim larvama razma`e (stavi) polenova po-ga~a.

Od trenutka presa|ivawa larvi pa svedok se mati~waci ne zatvore (u naredna 4–5dana) p~eliwe dru{tvo se prihrawuje uju-tru i pred ve~e sa po 0,2 litra sirupa(med:voda=1:1).

Kroz oko 5 dana (od momenta presa|iva-wa larvi) izvr{i se kontrola mati~waka,kada se poru{e eventualno lo{i, mali ma-ti~waci. Istovremeno se pa`qivo pregle-daju i ona dva rama sa leglom (sada sa zatvo-renim leglom, ne bi li se eventualno otkri-li prisilni mati~waci na wima, koji se,ako ih ima, uni{tavaju.

Kroz 10 dana (od trenutka presa|ivawalarvi) mati~waci (najmawe 10) su zreli zaformirawe oplodwaka i svaki od wih jekvalitetan – rapav, duga~ak oko 20 mm.

Zakqu~ak

Ako se sve navedene operacije urade do-bro, na kraju bagremove pa{e svako jako p~e-liwe dru{tvo, dobro pripremqeno za ba-gremovu pa{u, done}e istovremeno dostameda i odnegova}e najmawe 10 kvalitetnihmati~waka.

Foto: Dragan \urkovi}

216 P^ELAR, maj 2007.

Za razliku od mnogih drugih `ivotiwakoje savremeni ~ovek gaji zbog ekonomskekoristi, medonosna p~ela je mnogo vi{e po-vezana sa prirodnom sredinom. U prirod-nim uslovima i van kontrole p~elara, pona-{a se isto kao i u stani{tima (ko{nicama)specijalno za wih napravqenim. Odbeglip~eliwi roj u nekom prirodnom stani{tu({upqe drvo, udubqewe u steni i sli~no)opsta}e bez te{ko}a ako u okolini ima do-voqno izvora nektara i polena.

Zbog dramati~nih promena koje je done-la savremena civilizacija u pogledu isko-ri{}avawa prirodnih resursa, postalo jeuobi~ajeno da se mnoge negativnosti koje sejavqaju u `ivotu ~oveka, `ivotiwa pa i bi-qaka pripisuju stresu.

Vrlo ~esto na{im qudima, pa i p~elari-ma, nije ba{ ni jasno {ta zna~i stres. Ta~noje da to nije sasvim definisan faktor nitivrsta bolesti, ali definitivno je utvr|enoda je to stawe koje slabi organizam ~ovekaili nekog drugog `ivog bi}a. Ukratko re~e-no, razli~iti nepovoqni uslovi okolineodra`avaju se kao stres, {to mo`e oslabitiorganizam, ili u na{em slu~aju p~eliwedru{tvo, tako da vrlo ~esto neka bolest do-|e do izra`aja.

P~eliwe dru{tvo treba posmatrati kaoneku vrstu rezervoara u koji uti~e energijau vidu nektara, polena i vode da bi se pre-tvorila u proizvode p~ela (med, vosak, re-zerve polena, leglo i p~ele). Sve ono {tonepovoqno uti~e i smawuje priticaweenergije u vidu pomenutih izvora mo`e sesmatrati stresom.

P~elar je najvi{e zainteresovan za mak-simalno iskori{}avawe tog energetskogmaterijala iz ko{nice u vidu p~eliwihproizvoda, a savremena poqoprivreda zaukr{teno opra{ivawe kroz utro{ak ener-gije p~ela radilica. O~igledno je da i samp~elar sa svojom te`wom da maksimalno is-

koristi p~eliwa dru{tva postaje jedna odkomponenti stresa.

Vremenske prilike su mo`da potenci-jalno jedan od najve}ih izvora stresa za p~e-liwe dru{tvo. Nepovoqne vremenske pri-like smawuju ili potpuno prekidaju unosnektara i polena u ko{nice. U prole}e, ra-no odgajawe p~eliweg legla zahteva velikukoli~inu energije u vidu hrane. Iznenadanprekid izleta i sakupqawa (niske tempera-ture, ki{ni dani ili zatvarawe ko{nicazbog seobe ili primene insekticida na po-qoprivrednim kulturama) izaziva te`akstres kod p~ela. To posebno dolazi do izra-`aja ako u ko{nicama nema dovoqno re-zervi meda i polena.

Na stres u ovakvoj situaciji p~ele rea-guju prekidom le`ewa matice i adekvatnogodgoja legla. Dolazi i do izbacivawa ve}prethodno odgajenog legla. Na ovaj na~indolazi do prekida u razvoju p~eliweg dru-{tva, {to predstavqa svojevrsno smawiva-we „investirawa“ u sna`ewe i rast p~eli-weg dru{tva. Dobar p~elar u takvim stre-snim uslovima obezbe|uje dotok hrane u vi-du prihrawivawa.

Pod odre|enim uslovima, snabdevawep~eliweg dru{tva vodom mo`e postati kri-ti~no. To se doga|a u su{nim delovima go-dine kada p~ele izletnice moraju da utro{emnogo energije za dono{ewe vode (velikarastojawa i uve}ani broj izleta). Voda jeneophodna mladim p~elama za lu~ewe mle~ii razbla`ivawe meda kod ishrane legla.Mlado sa}e, pri izuzetno visokim tempera-turama, mo`e se po~eti topiti u ko{nici,ako voda nije dobavqiva, bez obzira na pro-vetravawe koje vr{e p~ele. P~elar treba dasmawi ovu vrstu stresa obezbe|ivawem po-jila ~istom vodom. S druge strane, za hlad-nog vremena, vlaga se ne sme zadr`avati uko{nici, jer }e to delovati kao stres nap~eliwe klube koje poku{ava da odr`i od-re|enu temperaturu u gnezdu. Isuvi{e suv

STRESSTRESII P^ELIWEP^ELIWE DRU[TVODRU[TVO

Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd, Apicentar

P^ELAR, maj 2007. 217

vazduh do kojeg mo`e do}i ve{ta~kim zagre-vawem ko{nice, tako|e predstavqa poten-cijalno stresno stawe.

Nagle temperaturne promene u spoqa-{woj sredini tako|e izazivaju stres. Ma ko-liko da se p~ele trude da odr`e temperatu-ru legla na 34–35 °C, brzo pove}awe ili sma-wewe spoqa{we temperature odrazi}e sekao stres. Sve ono {to uti~e nepovoqno nasposobnost p~ela da reguli{u temperaturulegla (hladna i vla`na lokacija) uzrokujeve}u potro{wu energije. Prehla|eno legloje izvanredan primer stresa za p~eliwe dru-{tvo. Tu imamo previ{e legla na broj p~e-la koje treba da ga zagrevaju i hrane. Posle-dica takvog stawa je ugiwavawe legla naivici gnezda. Zato je neophodno utro{itivi{e energije da se zamene uginule larve ilutke, a posebno da se ve} uginulo legloukloni iz sa}a i iz ko{nice.

Bilo koji faktor koji uti~e nepovoqnona ravnote`u u aktivnostima unutar p~eli-weg dru{tva mo`e se okarakterisati kaostres. Neki od ovih va`nih faktora su: ja-~ina p~eliweg dru{tva, odnos brojaodraslih p~ela prema koli~ini le-gla i kapacitetu le`ewa matice. Sveovo odre|uje potrebu u energiji da bip~eliwe dru{tvo funkcionisalonormalno. Po{to se larve hrane ma-lim koli~inama sa velikom u~esta-lo{}u hrawewa, u ko{nici je neop-hodno prisustvo odgovaraju}e popu-lacije mladih p~ela. Ali, u isto vre-me potreban je adekvatan broj odra-slih p~ela za uno{ewe nektara, po-lena i vode. Dva faktora koji mogu radikal-no promeniti ravnote`u su rojewe i trova-we insekticidima. Ve{ta~ko rojewe kojep~elar vr{i pod nepovoqnim prirodnimuslovima ima sli~an efekat, posebno ako sesprovodi nestru~no.

Preterano i ~esto nepotrebno manipu-lisawe p~eliwim dru{tvom deluje kaostres, naro~ito ako se to radi pod nepovoq-nim pa{nim uslovima. Isto to va`i za upo-trebu dima iz dimilice prilikom pregledap~eliwih dru{tava. Da je dim stresnog ka-raktera dokazano je pre mnogo godina upo-rednim istra`ivawima u Nema~koj. P~eli-wa dru{tva kod kojih je umesto dima prili-kom pregleda kori{}ena raspr{ena voda izprskalice imala su mawe nozeme i ve}e pri-nose meda u petogodi{wem periodu istra-`ivawa.

Najboqe op{te pravilo da se izbegnestres je odr`avawe p~eliweg dru{tva u pu-noj snazi sa uvek prisutnom rezervom hrane,mladom i kvalitetnom maticom.

U dana{we vreme, kada se radi o odgaja-wu p~ela, posebno ote`avaju}i problempredstavqa parazit Varroa destructor. S jed-ne strane, ona je opasan parazit p~eliweglegla i odraslih p~ela koji u odre|enimuslovima prouzrokuje oboqewe direktnimparazitirawem, a mo`e dovesti do stresa~ime se aktivira delovawe virusa i drugihmikroorganizama koji izazivaju ve} poznatebolesti medonosnih p~ela (evropska tru-le` legla, hroni~na i akutna paraliza p~e-la i sli~no). Varoa mo`e slu`iti i kaoprenosilac uzro~nika tih bolesti.

U posledwe vreme je istra`ivawima do-kazano da i niz drugih vrsta virusa o kojimase nije mnogo znalo mogu doprineti propa-dawu p~eliwih dru{tava ~iji je imunitetumawen parazitirawem varoe. To se mo`ere}i i za nozemozu.

Odstrawivawem varoe, p~eliwe dru-{tvo se osloba|a direktnog parazi-tirawa, ali i jednog, mo`da glavnoguzro~nika stresa. To je potrebnou~initi pravovremeno, pre nego{to u dru{tvu do|e do potpune de-strukcije. Nekada ni broj varoa u

Sestra Jovana i dr Antonio Nanetti pregledaju ko{nice manastira Sveti Stefan

u Lipovcu kraj Aleksinca. Pre~esti pregledi sapuno dima mogu biti {tetni.

p~eliwem dru{tvu nije presudan da bi viru-sna infekcija do{la do izra`aja, jer druginepovoqni faktori o kojima je bilo re~imogu dodatno doprineti ukupnom nepovoq-nom efektu na p~eliwe dru{tvo.

Ako u p~eliwem dru{tvu nema virusa, ipored velikog broja varoa, dru{tvo }e op-stati. O~igledno je da su odnosi virusa i va-roe u p~eliwem dru{tvu mnogo slo`enijinego {to to na prvi pogled izgleda.

Sa druge strane, ako se pretera sa upo-trebom hemijskih ili drugih sredstava prisuzbijawu varoe, dolazi do novog stresnogefekta koji se mo`e odraziti kroz dezori-

jentaciju, skra}ewe `ivota p~ela, akutnogili hroni~nog trovawa odre|enog dela p~e-liwe populacije u ko{nici i do trajnijegpada imuniteta.

Iako dana{we dru{tvo sve vi{e pri-znaje ulogu stresa u svim sferama svog biti-sawa, neophodno je mnogo vi{e znawa i zala-gawa da se {to vi{e otklawaju stresni fak-tori iz ~ovekove sredine, koji su povezanisa `ivotom medonosnih p~ela. Svi p~elarimoraju biti svesni uloge stresa, bez obzirada li on dolazi sa strane ili ga sami p~ela-ri izazivaju svojim postupcima i pretera-nom te`wom za profitom.

Medonosnu p~elu su tokom evolucijeugro`avali najpre vatra, voda, vetar, me-dved, mi{, p~elarice, str{qeni, ose i dru-gi neprijateqi. Danas p~elu ometa i ~ovek,p~elar, nestru~nim radom, a poqoprivred-nici nesavesnim prskawem biqaka u cvetu,~ime nanose {tetu i p~elama, ali i sebikroz umawene prinose zbog nedovoqnogopra{ivawa.

Prilikom pregleda p~eliweg dru{tva,podizawem poklopne daske ve} se izazivaprvi stres. Na to se nadovezuje dimqewe ra-di „umirivawa“ p~ela. Tom prilikom p~eleprekidaju normalan rad u ko{nici {to seodra`ava na ukupan prinos. Ako se ve} vr-{i zadimqavawe, treba koristiti bukovili vrbov trud (gqivu), koji je prethodnoprokuvan. Dim od prokuvanog truda blagodeluje na disajne organe p~ela.

Stres zbog velikih vru}ina najboqe sepredupre|uje pravovremenim postavqawemkvalitetnog pojila u blizini p~eliwaka,kako bi vodono{ama olak{ali posao.

Ve{ta~ko rojewe tako|e izaziva velikistres kod p~ela ako se vr{i u nepovoqnimklimatskim uslovima, kada nema dovoqnohrane u prirodi. Dobijene mlade zajedniceima}e lo{iji razvoj, p~elar }e morati dainterveni{e prihrawivawem {e}ernim si-rupom ili poga~ama. Nestru~nost u izroja-

vawu tako|e izaziva stres p~ela. Ako se rojnapravi sa mawim brojem odraslih p~ela odpotrebnog (shodno koli~ini legla), larvese hrane mawom koli~inom hrane nedovoq-nog kvaliteta. Tako|e i odgovaraju}i brojp~ela, ali neadekvatne starosne strukture,mo`e da dovede do maweg ili ve}eg stresa.

Jedan od najve}ih stresova kod p~ela da-nas izaziva trovawe izletnica na nekoj pa-{i, gde se biqke tretiraju hemijskim sred-stvima u periodu cvetawa. Gubitkom izlet-nica remeti se organizacija p~eliweg dru-{tva. Smawuje se unos nektara, dru{tvo sereorganizuje, matica smawuje polagawe jaja,mladim p~elama je potrebno odre|eno vre-me da krenu u pa{u. Pored toga, izletnicekoje ne stradaju na pa{i vra}aju se u ko{ni-cu. Dobar deo wih ne pro|e pored stra`ari-ca bez borbe zbog stranog mirisa koji nosena sebi. I sama ta borba je stres. One kojeu|u u ko{nicu sa polenom na sebi zaga|ujuzalihe polena. Neki insekticidi preko po-lena po~iwu i hroni~no da deluju, ubijaju}ileglo i p~ele kroz du`i vremenski period.

Dru{tvo p~elara iz Prokupqa je u sa-radwi sa SO Prokupqe izdalo bilten o za-{titi biqa, koji je podeqen vo}arima i po-vrtarima, prodavcima hemijskih preparatai zemqoradni~kim zadrugama. Ova akcijadala je veoma pozitivne rezultate.

218 P^ELAR, maj 2007.

Ro|en je 1948. u selu Drenovcu kod Prokupqa, gde i p~elari stacio-narno od 1987. godine DB ko{nicama. Od 1991. do 1997. bio je predsednikDru{tva p~elara u Prokupqu. Za razvoj p~elarstva u Prokupqu odli-kovan je zlatnom zna~kom „Zaslu`ni p~elar“.

MEDNOMEDNO II STRESNOSTRESNOQubisav Aran|elovi}, Ul. Generala Tranijea br. 19/12, 18400 Prokupqe

P^ELAR, maj 2007. 219

P~eliwa zajednica, kojoj i mi mo`emopripadati ako nam p~ela dozvoli, milioni-ma godina je izgra|ivala vrhunske `ivotnei evolucijske mehanizme ili boqe re~enofenomene, koji su za divqewe i po{tovawe.Osnovna nit tih mehanizama je, pre svega,organizovanost koja se oslikava u organiza-ciji p~eliweg gnezda. Stoga se name}eosnovno pitawe: za{to se termin p~eliwegnezdo, malo spomiwe, opisuje, ~ak ignori-{e i kona~no za{to p~elari ne sagledajuzna~aj zakonitosti prisutnih u organizova-wu p~eliweg gnezda kao osnovu funkcioni-sawa p~eliwe zajednice? To je ujedno iosnova uspe{nog p~elarewa.

P~eliwe gnezdo je prostor koji je po-kriven odre|enom masom p~ela, prostor za-posednut leglom, prostor pokriven rezer-vnom hranom (med i polen) i prostor kojiobezbe|uje dobru ventilaciju, optimalnuvla`nost i temperaturu. Naravno, {irinap~eliweg gnezda je strogo kontrolisana sa-mim p~elama i u toku ~itave godine je pro-porcionalna ja~ini p~eliwe zajednice,ekolo{kim faktorima (klimatski, edaf-ski, orografski itd) i pa{nim prilikama.Ovde se kao vrlo bitan faktor pojavqujep~elar. Ukoliko p~elar poznaje pravila ra-da i nagone p~eliwe zajednice, pra}ewempotreba samog dru{tva on {iri ili su`avap~eliwe gnezdo u toku godine.

@ivotni smisao p~eliwe zajednice kojije ponekad prosto imaginaran, nemogu}, fe-nomenalan, najuzvi{eniji, svodi se na dvaosnovna evolucijska mehanizma p~eliwe za-jednice, a to su:

– `ivot, pre`ivqavawe i prosperitet-ni razvoj na osnovu naglog prira{taja mla-dih i zdravih p~ela radilica i

– `ivot i pre`ivqavawe borbom zaprikupqawe {to ve}e koli~ine hrane (nek-tar, polen itd).

Ako se zadr`imo na ove dve konstataci-je i ako ih pratimo u toku ~itave godine, ja-sno zapa`amo slede}e:

– Avgust je mesec kada po~iwe nova se-zona i p~eliwa zajednica se trudi da razvi-je prvi instinkt pre`ivqavawa, maksimal-nim anga`ovawem p~ela radilica u stimu-laciji matice da pola`e optimalan broj ja-ja. To prakti~no zna~i da }e iz avgustov-skog, delom septembarskog legla na svet do-}i mlade i zdrave zimske p~ele.

– Krajem avgusta i prvih dana septembra(najkasnije do 10. IX) kada jewava prvi in-stinkt, dobro je aktivirati drugi tj. unosve}e koli~ine hrane za zimski, odnosno ra-noprole}ni, period. Po{to nektara u pri-rodi nema to }emo nadomestiti obilnomprihranom {e}ernim sirupom za samo neko-liko dana u ve}im porcijama (do 3 litra).Ovde se name}e jedno vrlo jednostavno pita-we: koliko je rezervne hrane potrebno zapredstoje}i period do prvog unosa nektara?Pitawe je jednostavno. Ako predstoje}i pe-riod podelimo na dva dela, zimski (od okto-bra do februara), kada u proseku treba do1,5 kg meda mese~no, {to je ukupno 7–8 kg, iranoprole}ni (od februara do aprila) kadaukupno treba prose~no 8–12 kg meda mese~-no, vide}emo da ako smo se p~elarski pone-li i oduzeli samo vi{ak meda, lako }emo do-}i do ovih rezervi uz svega jednu do dveobilne porcije {e}ernog sirupa, u pogodnovreme za to, nikako posle 10. septembra.

– Ve} sredinom zime p~eliwoj zajedni-ci instinkt „govori“ da se postoje}im p~e-lama pribli`ava kraj radnog i `ivotnogveka i kao iskra po~iwe da tiwa evolucij-ski mehanizam pre`ivqavawa laganim do-tokom mladih p~ela. Do prave buktiwe do-lazi u momentu kada je odnos umrlih i novo-ro|enih jedinki 1:1. I ovde va`i osnovno`ivotno pravilo, da bi do{lo do rasta po-

PRIRODA, P^ELIWEPRIRODA, P^ELIWEGNEZDO I P^ELARGNEZDO I P^ELAR

Velimir Pali}Ul. Vojislava Ili}a br. 14, 34000 Kragujevac, (034) 362-967, (034) 387-047, (063) 696-493

220 P^ELAR, maj 2007.

pulacije p~eliwe zajednice, natalitet mo-ra biti ve}i od mortaliteta (smrtnosti).Iskra koja prerasta u buktiwu, do`ivqavapravu eksploziju u periodu pred prvu, glav-nu pa{u, kada se de{ava polagawe nekolikohiqada jaja od strane dobre matice. P~elarpodr`ava ovaj instinkt stimulativnom pri-hranom i adekvatnim operacijama pro{ire-wa p~eliweg gnezda, uz stalnu obnovu osnov-ne jedinice `ivota p~ele, a to je }elija. Da-kle, uklawawem starog sa}a, pravovreme-nim dodavawem ramova sa satnim osnovamapo obodu p~eliweg gnezda.

– Kada do|e najsve~aniji momenat, barza p~elare, a za p~elu je to ne{to sasvimnormalno, do izra`aja dolazi drugi `ivot-ni instinkt p~ele. Odjednom kao da presta-je briga o potomstvu i sve raspolo`ive sna-ge kre}u u medobrawe, sa prvom glavnomnektarskom pa{om. Tog momenta jako je va-`no zanemariti p~eliwe gnezdo u plodi-{nom prostoru i pravovremeno pro{iritimedi{ni prostor, dodavawem nastavaka ili

polunastavaka za nektar tj. med. Ako je zale-gawe matice gotovo prestalo, zauzetost p~e-la radilica oko ku}nih poslova je minimal-na, tako da sve one nakon 5–6 dana postajup~ele izletnice pre svega sakupqa~ice nek-tara. Eto nam armije radnika i boraca zaobezbe|ewe hrane, za bespa{ni i zimski pe-riod.

– Juna i jula na neki na~in se usposta-vqa ravnote`a izme|u `eqe za mladim je-dinkama i prikupqawa meda iz vrlo pro-stih razloga.

Ima dovoqno mladih p~ela radilica irelativno dovoqno hrane. Naravno da }eovaj odnos veoma mnogo zavisiti od mestagde `ive p~ele, od vremenske situacije ip~elara.

– Dolazi novi avgust, p~eliwa zajedni-ca ponovo zapo~iwe ples u kojem je ~vrstozagrqen `ivot. Pridru`imo se i mi tojigri.

Slika 1. Dijagram intenziteta polagawa jajamatice u toku godine, prikazan po nedeqama

(za 24 sata sa malim odstupawem)

Slika 2. Intenzitet unosa nektara u toku godine, sa malim odstupawima (zavisno

od klimatskih uslova i pa{nih prilika)

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA MAJ Dejan Krecuq

Ukoliko se predvi|awa meteorologa ostvare, nakonblage zime i ranog prole}a, i maj }e ove godine biti ve-oma povoqan za p~ele i p~elare. Op{te posmatrano,temperature i koli~ine padavina bi}e uglavnom u gra-nicama vi{egodi{wih proseka tako da se mo`e s pravomo~ekivati da ovaj mesec bude medonosan.

Posmatrano po dekadama, jutarwe i maksimalne dnevne temperature }e imati trendblagog porasta: u prvoj dekadi jutarwe temperature }e se kretati oko desetog podeoka,da bi oko podneva dostigle dvadeset peti stepen Celzijusove skale. Sredina meseca bi-}e ne{to toplija, dok se u tre}oj dekadi o~ekuju znatnija kolebawa temperatura sa izme-nama prili~no toplog i sve`ijeg vremena, posebno pod kraj meseca. Ne o~ekuje se zna~aj-niji vetar, a prognozirana sredwa mese~na koli~ina padavina u Beogradu i {iroj oko-lini iznosi 49 litara po kvadratnom metru, {to je ne{to ni`e, ali u granicama vi{e-godi{weg proseka.

P^ELAR, maj 2007. 221

P~eliwak profesionalca od 200 ko{ni-ca nema dobiti! Ovu tvrdwu je u januarskombroju P~elara dokumentovano izneo Drago-rad Kova~evi}, profesionalni p~elar izCrne Bare u Ma~vi. Ona je izazvala raznepolemike i uglavnom nevericu kod ogrom-nog broja p~elara kojima je p~elarstvo hobiili eventualno dopunsko zanimawe. Jer, umislima ve}ine na{ih p~elara, pravi p~e-liwak je upravo onaj sa oko 200 p~eliwih za-jednica. On je dovoqno veliki da omogu}idobijawe najmawe 7–8 tona meda i bar stoti-nak rojeva, kao i vi{e stotina matica u se-zoni. Kada se navedena koli~ina proizvoda(kojima treba dodati polen, propolis imle~) pretvori u novac, na{em prose~nomp~elaru se zavrti u glavi, jer p~eliwak napapiru mo`e ostvariti bruto prihod kojise iskazuje desetinama hiqada evra. Isto-vremeno je takav p~eliwak, smatra se, do-voqno mali da gotovo sve poslove na wemumo`e uspe{no obaviti sam p~elar uz pomo}jednog ~lana doma}instva, naj~e{}e svojesupruge.

Na sastanku redakcije ~asopisa P~elar22. marta, ~itav sat je posve}en analizi po-dataka iznetih u ~lanku gospodina Kova~e-vi}a. Bilo je mi{qewa da je izneta slikarentabilnosti profesionalnog p~eliwakaprevi{e sumorna. Doveden je u sumwu i na-vod da je dugogodi{wi prose~an prinos me-da, po p~eliwoj zajednici, sa 4 pa{e, samo

34 kg. Tek kada je Vladimir Huwadi iz Pe-trovaradina izneo, da je u 2006. godini, ta-ko|e sa 4 pa{e, vrcao ukupno 36 kg, a ured-nik @ivadinovi} podsetio da je, po podaci-ma kojima SPOS raspola`e za svoje ~lano-ve, prose~an prinos po p~eliwoj zajednici uSrbiji 16,7 kg, zakqu~eno je da navedeni~lanak prili~no realno predstavqa sada-{we stawe na{eg p~elarstva.

Nekada je, znamo, bavqewe p~elarstvombilo znatno unosnije, pa je, kako navodi igospodin Kova~evi}: „…u to vreme na{empoqoprivrednom doma}instvu donosilo so-lidne prihode“. Ma~va je, na primer, bilapoznata po dobroj bagremovoj pa{i, na kojusu p~ele doseqavane ~ak iz Slovenije.Prof. dr Jo`e Rihar u jednom tekstu hvali pa-{u u Ma~vi, navode}i da je nekada, prvi danpo doseqavawu registrovao unos od 8 kg nek-tara. Sve do osamdesetih godina pro{logveka Ma~vani su p~elarili mahom stacio-narno i vrcali 25–30 kg meda po p~eliwojzajednici. Od tada bagrema nema u Ma~vi,nestao je u sprovo|ewu komasacije, pa p~e-lari moraju seliti na pa{u u Podriwe i ti-me pove}avati tro{kove.

Prirodni uslovi, zna se, presudno uti~una rentabilnost p~elarewa. Tamo gde su onidobri isplati se p~elariti ~ak i kad su ce-ne i ostali faktori tr`i{ta mawe povoq-ni. Primer za to su p~elari op{tine [idkao i nekih drugih krajeva u Srbiji. A o to-me koliko se uspe{no mo`e p~elariti tamogde su i prirodni i tr`i{ni uslovi veomapovoqni govori slede}i primer iz Repu-blike Srpske.

Jedne ve~eri, po~etkom februara, zazvo-nio je telefon u mom stanu i sa druge stra-ne za~uh energi~an glas: „Halo, gospodinPejanovi}… ovde Neboj{a Andri}, profe-sionalni p~elar, predsednik p~elarskogdru{tva op{tine Petrovo… da, blizu Tu-

DA LI JE EKONOMSKIDA LI JE EKONOMSKIOPRAVDANO OPRAVDANO

BITI P^ELAR BITI P^ELAR PROFESIONALAC?PROFESIONALAC?

Rajko Pejanovi}Ul. Avrama Vinavera br. 12/6, 15000 [abac, (015) 342-530, (064) 404-7968

222 P^ELAR, maj 2007.

zle i Doboja. @eleli bismo da Vas anga`uje-mo za jedno p~elarsko predavawe… na na{ojskup{tini. Predla`em da do|ete autobu-som… od Bijeqine, gde morate presedati,do Tuzle ima nepunih 70 kilometara… akonije problem prenesite SPOS-u da ~asopisP~elar ne sti`e redovno… bi}emo zahval-ni ako nam donesete nekoliko primerakapilot brojeva na latinici… voleli bi davidimo i [aba~ki P~elar… bilo bi mi dra-go da do|ete dan ranije i budete moj gost“.

Tako smo, Branislav \uri~i} i ja, kre-nuli drugog marta na put. Na autobuskoj sta-nici u Gra~anici sa~ekao nas je Neboj{a,visok nasmejan ~ovek ~etrdesetih godina.Posle vo`we od 20 minuta na{li smo se uwegovom domu, gde nas je sa iskrenom dobro-do{licom pozdravila gospo|a Andri}.

Razgovor je po~eo odmah, a trajao je svedo pono}i. Nas je zanimalo kako se p~elariu ovom kraju, nadomak planine Ozren, gde seplasira med i ostali p~elarski proizvodi ikakve su cene, a Neboj{u trenutno stawe up~elarstvu Srbije, {ta se radi u SPOS-u…

Andri}i su profesionalni p~elari, `i-ve iskqu~ivo od p~elarstva i veoma su zado-voqni svojim standardom. Neboj{a je izneo:„Sve {to imamo stekli smo od rada sa p~e-lama u posledwih desetak godina. A imamonovu ku}u sa centralnim grejawem u kojoj sui sve stvari nove i savremene. Tu je i pomo}-na zgrada, tako|e nova, sa registrovanimprostorijama za prihvat, vrcawe, pakova-we i skladi{tewe meda i stolarskom radi-onicom. Dva vozila u odli~nom stawu, kom-bi i putni~ki auto sa prikolicom. I na-ravno p~eliwak sa 200 zazimqenih p~eli-wih zajednica u LR ko{nicama. P~elarimostacionarno, jer su prirodni uslovi takvida ne moramo seliti. P~eliwak za medobra-

we od stotinak zajednica, sme{ten je is-pod Ozrena, nekoliko kilometara odavde,na placu od pola hektara koji sam kupio, ana wemu imam i zidani p~elarski objekat.Sada oko wega, vide}ete ujutro, podi`emogradu. P~eliwak je daleko od naseqa i bi-lo kakvih zaga|iva~a. Samtram da bi tajp~eliwak ispuwavao sve uslove za organskuproizvodwu p~eliwih proizvoda. Pa{a okop~eliwaka po~iwe polovinom februara,kad cveta prole}na crwu{a, odnosno vrije-sak. Ona traje najmawe mesec dana, a mo`e seizvrcati 5–10 kg veoma tra`enog meda pojednoj zajednici. Vi u Srbiji to nemate. Nawoj se p~ele odli~no razvijaju. Zatim sledeostale pa{e: vrba, vo}e, bagrem, koga nemadovoqno, livada, ~etinari… i na kraju odpolovine septembra br{qan. Cele sezoneima tihe pa{e, pa zajednice nije potrebnoprihrawivati. Vrca se vi{e puta u sezonii dobije oko 30 kg po zajednici, uz ostavqa-we dovoqne rezerve meda za zimu. Kao {torekoh, nema selidbe, nema prihrane, pa takoni velikih tro{kova oko toga. Imam ~e-tiri vrste meda: vrijesak i livadu koji sucrvene boje, {umski koji je taman i bagrem.Bagrem se kod nas mawe tro{i, jer su vi{ena ceni tamni medovi. Imam i me{avine me-da sa polenom, propolisom i mle~om. Saku-pim do 150 kg polena, spoqnim hvata~imana letu, jer imam mahom klasi~ne drvenepodwa~e i to mi je dovoqno za navedene me-{avine i polenske poga~e koje koristim sa-mo na p~eliwaku za uzgoj matica.

Taj p~eliwak od oko 60 zajednica je sme-{ten ovde pored ku}e, videli ste ga, na pro-storu od tridesetak ari i na wemu odgajimoko 1 500 matica u sezoni. Registrovan samza uzgoj matica. Te zajednice su udaqene odplaninske pa{e, pa se moraju prihrawiva-ti. Imam i tre}i p~eliwak, na udaqeno-

P^ELAR, maj 2007. 223

sti od jednog kilometra od ku}e, sa pedese-tak zajednica koje slu`e za formirawe ro-jeva. U 2006. godini prodao sam oko 200 roje-va, uglavnom paketnih. Na svom p~eliwakukoristim {e}erne poga~e za prihranu kojesam pravim. [e}er je kod nas jeftiniji, po-ga~a u prodaji ko{ta oko 2 marke ili 80 va-{ih dinara. Ko{nice, ramove, skupqa~e po-lena i ostalo pravim sam tokom zime u mo-joj radionici.

^uli ste, od oko 200 zazimqenih zajed-nica proizvedem: 1 500 matica u LR nastav-cima podeqenim na 4 dela, oko 200 rojeva uzavisnosti od potra`we i prose~no 3 to-ne meda. Tu je naravno i polen, propolis,mle~ kao i stotinak kilograma voska.

Tro{kovi su svedeni na najmawu meru: neseli se, p~eliwak za medobrawe ne prihra-wujem, a ko{nice, ramove i poga~e pravimsam u toku jeseni i zime. Imam dobru opre-mu: prohromsku radijalnu centrifugu za 30ramova, otklapa~ sa}a, dekristalizatoremeda za kante i tegle, mlin za {e}er, topi-onike voska, me{alicu za poga~e, me{alicuza me{avine meda i polena, kao i potrebnuopremu za presa|ivawe larvi i uzgoj mati-ca. Jedino satne osnove naru~ujem u BawaLuci i to iskqu~ivo od mog voska. Sve p~e-larske poslove obavqamo sami. Samo okorojeva i matica moram povremeno anga`o-vati tu|u radnu snagu“.

Pa`qivo smo slu{ali doma}inovo iz-lagawe, ne prekidaju}i ga. Ovo je, po na{ojoceni, predstavqalo vrhunsko predavawe izoblasti p~elarske prakse. Kad je Neboj{azavr{io postavili smo jo{ samo dva pita-

wa: Da li ima{ nameru pove}avati p~eli-wak i koli~inu meda i kako i po kojim cena-ma realizuje{ med i ostale proizvode?Usledio je odgovor:

„Nemam nameru pove}avati p~eliwak.Ovaj broj je sasvim dovoqan za pristojan`ivot. Ve}i p~eliwak bi bilo te`e pra-titi, trebalo bi vi{e rada, naro~ito tu-|eg i vi{e tro{kova, a pove}ali bi se i ri-zici poslovawa. A zar je malo dobiti tritone ovakvog meda koji bi se mogao deklari-sati kao organski? [ta mislite, kako bihsa wim pro{ao na Ta{majdanu? Va`an je, a ubudu}nosti }e biti sve va`niji kvalitetu odnosu na kvantitet. Ja bih mogao imatii dvostruko vi{e meda, od postoje}eg brojako{nica, ako bih selio, recimo na bagremkoga u okolini nemam dovoqno, ali sma-tram da je ovako boqe.

Cena medu kod nas je 10 maraka tegla. Toje na malo. Me{avine su skupqe. Ako ga dampo 8 maraka prodaja ide mnogo br`e. Cena naveliko odnosno na kantu je 5–6 maraka. Ve-liki gradovi kao {to su Tuzla i Sarajevopotro{e puno meda. Med prodajem uglavnomna malo i tako realizujem najmawe dve tre-}ine proizvodwe. Redovno se pojavqujem nasvim izlo`bama p~eliwih proizvoda, vidi-te, imam puno diploma i medaqa, koje samdobio za kvalitet mojih medova. Evo ovuzlatnu sam dobio u Sarajevu, pre godinu da-na, za najkvalitetniji med od vrijeska. Ve-liki deo meda ode kroz me{avine, a bagrem,koga nemam mnogo, pakujem u tegle sa ise~e-nim komadom sa}a i tako posti`em boqucenu. Rojevi i matice imaju sli~nu cenu kaokod vas u Srbiji i napla}uju se odmah, priisporuci. Eto, to je to, a sad vi meni pri-~ajte kako je u Srbiji?“

Pri~a je opet trajala dugo… Ujutro smoranije ustali, dok se spremao doru~ak pro-{li smo kroz sve p~elarske prostorije i vi-deli opremu. Zatim smo se uputili na p~e-liwake, usput videli crwu{u u cvetu i na-pravili fotografije koje prate ovaj tekst.Posle predavawa pozvali smo p~elare Pe-trova da nas posete u [apcu. Poziv je pri-hva}en, dogovoreno je da se ponovo vidimo uoktobru u vreme izlo`be na Ta{majdanu ko-ju p~elari Petrova pose}uju kolektivno.

Posetite novu internet prezentaciju ~asopisa P~elar na www.poljoberza.net/pcelar.aspx

sajtu saradniku SPOS-a. Ovaj sajt predstavqa prvi internet oglasni prostor namewenpoqoprivredi i prate}oj industriji. Na wemu mo`ete postaviti i besplatni oglas.

224 P^ELAR, maj 2007.

Godine 2006. navr{ilo se 150 godina odro|ewa vrsnog pedagoga Sretena M. Axi}a.Delatnost Mu{ke u~iteqske {kole u Jago-dini u periodu od wenog osnivawa, 1898. go-dine, pa do po~etka Prvog svetskog rata1914. godine, neraskidivo je vezana za imewenog prvog i dugogodi{weg upravnika,Sretena Axi}a. U~estvovao je u wenomosnivawu, bio wen ideolog i autor unutra-{we organizacije {kole. On je svojim dugo-godi{wim upraviteqskim, organizacionimi pedago{kim radom ovoj prosvetnoj ustano-vi utisnuo pe~at koji }e {kola dugo nositii nakon wegove smrti 1933. godine. Koriste-}i svoje mnogostruke sposobnosti i razvija-ju}i maksimalno raznovrsne delatnosti usamoj U~iteqskoj {koli i van we, Axi} jezaista mnogo uradio. Pored pedagogije i or-ganizacije, Axi} se sa uspehom bavio i mno-gim drugim problemima. Pisao je vrlo mno-go. O ovome svedo~i bogata bibliografija.Pisao je o pitawima iz pedagogije, organi-zacije, psihologije, vrtlarstvu, telesnomvaspitawu, zakonodavstvu. Oblast kojom setako|e bavio i gde je utisnuo svoj trajni pe-~at je i p~elarstvo.

Na osnovu prou~ene gra|e, Axi}evo ba-vqewe p~elarstvom mo`e se podeliti nadva segmenta. Prvi period obuhvata delat-nost od 1898–1914. godine, dakle Axi}evogupravqawa U~iteqskom {kolom, kada suprakti~no primewivana dostignu}a racio-nalnog p~elarstva. Drugi period bi obuhva-tao vreme nakon Prvog svetskog rata, odno-sno penzionisawa, 1918. odnosno 1924. godi-ne, do wegove smrti 1933. godine, kada seuglavnom bavio publikovawem radova o p~e-larstvu, a neki su ostali u rukopisu.

Godine 1899, u prole}e, P~elarsko-vo-}arska zadruga iz Beograda poklonila jeMu{koj u~iteqskoj {koli u Jagodini dvemoderne ko{nice sa pokretnim sa}em, tzv.„|erzonke“ srpskog tipa sa p~elama, te se sa

wima po~elo baviti p~elarewem u {koli.Ovaj tip ko{nice napravqen je 1845. godi-ne, a 1882. godine u Srbiju su je doneli gene-rali Jovan Draga{evi} i \ura Horvatovi}.Tvrdi se da ima podataka da se u Jagodinipo~elo p~elariti „|erzonkama“ 1884. godi-ne. Poklowene ko{nice su do 1901. bilesme{tene u {kolskom dvori{tu. Po{to subili slabi rojevi, pa`wa te 1899. godine jebila usredsre|ena da se oni oja~aju, da bi seod jeseni te godine, kad se budu nabavile ipotrebne sprave, u~enici mogli u~iti p~e-larewu. Brigu oko ko{nica preuzeo je Di-mitrije Dimitrijevi} (1862–1935), u~iteqjagodinske osnovne {kole, istaknuti p~e-lar i jedan od poverenika Srpskog p~elar-skog dru{tva za okrug moravski.

Prole}a 1901. p~eliwak je izme{ten nanovo mesto, kasnije je to mesto ~inilo deo{ire oku}nice poqoprivrednog dobra. Okowega bila je zasa|ena `iva ograda od divqepomoranxe (maklure). Podignut je, na ulazu,{estougaoni zimski paviqon za 20 ko{ni-ca, gde su se ko{nice zimi unosile i tako~uvale od jakih mrazeva.

Ina~e, te 1901. godine udareni su teme-qi velikom {kolskom poqoprivrednom in-struktivnom i oglednom imawu. Bilo je po-vr{ine 110 000 m2 i bilo je jedno od najure-|enijih i najlep{ih poqoprivrednih ima-wa ne samo u Jagodini ve} i {iroj okolini.Ovo imawe slu`ilo je u~enicima za prou~a-vawe poqoprivrede, za prakti~an rad, ve-`bawa i oglede, ali je ujedno i predstavqa-lo za roditeqe u~enika i druge poqopri-vrednike ugledno imawe. Godine 1907. pro-pisana su Pravila za rukovawe i rad na ima-wu. U ~lanu 13. za p~eliwak pi{e:

„Zavodski }e p~elanik (p~eliwak – pri-medba autora) slu`iti poglavito pouciu~eni~koj u racionalnom p~elarewu. Suvi-{ni rojevi zajedno s ko{nicama mogu se, ra-di zapata, prodavati u korist dr`avne ka-

ISTAKNUTI P^ELARSKI U^ITEQISTAKNUTI P^ELARSKI U^ITEQ

SRETEN M. AXI]SRETEN M. AXI](1856–1933)(1856–1933)

Du{ko Grbovi}, diplomirani istori~ar – vi{i kustosZavi~ajni muzej, Jagodina

P^ELAR, maj 2007. 225

se, prvenstveno u~enicima i wihovim poro-dicama i u~iteqima Narodnih {kola, a za-tim i privatnim potra`ivaocima, poproceni komisije od nastavnika Poqopri-vrede, {kolskog vrtlara i jednog nastavni-ka ili zavodskog ekonoma. Isto to va`i iza prodaju suvi{ka meda i voska“.

Proizvodi sa imawa izlagani su na do-ma}im i me|unarodnim izlo`bama. Dokazikvaliteta proizvoda i dobre organizacijerada na imawu predstavqaju javna priznawaoli~ena u odlikovawima dobijenim na po-qoprivrednim izlo`bama u zemqi i ino-stranstvu. U~iteqska {kola je 1906. godineod Srpskog poqoprivrednog dru{tva dobi-la pohvalnicu za veoma krup-ne duwe.

Godine 1907. u Londonu jeodr`ana Balkanska izlo`ba(u~estvovali Srbija, CrnaGora i Bugarska) na kojoj suizlagani proizvodi iz ra-znih oblasti. Na ovu izlo-`bu U~iteqska {kola je po-slala o~uvan med od 8, 6, 4 i 2godine. O kvalitetu medasvedo~i i zlatna medaqa kojuje U~iteqska {kola dobilatom prilikom. ^uvawe medase nastavilo i posle izlo-`be u Londonu. Godine 1914.postojao je med star 14 godi-na, koji se po Axi}evim re-~ima, samo slegao 1–2 cm od vrha, dobio za-gasitu boju i bio se zgusnuo. O na~inu kako{to du`e sa~uvati kvalitetan med, Axi} jepisao posle Prvog svetskog rata, napomiwu-}i da su za dugo ~uvawe pogodni lipov i bo-rov med. Nakon razarawa koje je U~iteqska{kola pa i imawe pretrpelo od strane oku-patora u Prvom svetskom ratu, ona se pola-ko obnavqa kao i weno imawe. P~eliwak sepomiwe u prvoj polovini dvadesetih godinapro{log veka, da bi se u prvoj polovini tri-desetih godina izneo podatak da p~eliwakvi{e ne postoji. Postojawe p~eliwaka naimawu U~iteqske {kole registruje se pede-setih godina kada je slu`io, verovatno iz-me|u ostalog, za praksu i oglednu nastavup~elarima.

Izbijawem Prvog svetskog rata, odnosnopreme{tajem Sretena Axi}a nakon zavr-{etka rata na novu du`nost, moglo bi se re-}i da se zavr{ava wegova prva faza delova-wa u p~elarstvu tj. prakti~na primena me-

toda racionalnog p~elarstva na p~eliwakuU~iteqske {kole u Jagodini. Nakon penzi-onisawa pa do smrti, od 1924. do 1933. godi-ne, nastaje novi period delatnosti SretenaAxi}a vezanog za p~elarstvo. On se ogleda uplodnom spisateqskom radu koji je rezulti-rao brojnim ~lancima i nekolikim samo-stalnim publikacijama, a ostalo je i nepu-blikovanih tekstova. Svoje tekstove iz p~e-larstva publikovao je u P~elaru, Mladomzadrugaru, Te`aku, Poqoprivrednom gla-sniku novosadskom, Poqoprivrednom ka-lendaru beogradskom, Poqoprivrednim ka-lendarima, Glasniku Ministarstva poqo-privrede i voda, Glasniku podmlatka Crve-

nog krsta, De~jem listu, Na-rodnom prosvetitequ. Tu iz-nosi rezultate i iskustvosvog dugogodi{weg bavqewap~elarstvom. Stru~wak je zamedonosno biqe, pa u ~asopi-su P~elar daje savete vezaneza medonosno biqe.

Me|u ovim brojnim rado-vima, svakako treba ista}iwegovu monografiju MEDO-NOSNO [IBQE I DRVE-]E, koja je u izdawu Mini-starstva poqoprivrede i vo-da objavqena 1924. godine. Ovelikoj popularnosti ove pu-blikacije svedo~e i ~iweni-ce da je bila rasprodata prve

godine kada je iza{la i da je bila tra`ena inekoliko godina kasnije nakon objavqiva-wa. Axi} je pripremao novo izdawe ove pu-blikacije, ali je, na osnovu prikupqenihpodataka, nije ponovo izdao, osim pojedinihdelova, dok su ostali delovi ostali u ruko-pisu. Godine 1932. iza{la je mawa samostal-na publikacija o medonosnim biqkama, OD-BIR NAJMEDONOSNIJIH BIQAKAJUGOSLAVIJE. Povodom wegove smrti (9.decembar 1933) u P~elaru br. 1 za januar1934. godine iza{ao je podu`i nekrolog. U~asopisu „Napredno p~elarstvo“ br. 9–10,septembar–oktobar 1956, publikovan je pri-godan tekst povodom stogodi{wice wegovogro|ewa koji isti~e Axi}eve zasluge na po-qu p~elarstva. Tekst se zavr{ava re~ima:„Neka je slava neumrlom p~elarskom radni-ku i vaspita~u SRETENU M. AXI]U!“.

P~elarsko dru{tvo u Trsteniku, gde je ujednom periodu slu`bovao Sreten Axi}, od2004. godine nosi wegovo ime.

226 P^ELAR, maj 2007.

Savetovawe u Smederevskoj Palanci

U Smederevskoj Palanci je u organiza-ciji PD „Jasenica“ uz pokroviteqstvo SOSmederevska Palanka i generalnog sponzo-ra „Zlatne p~ele“ iz Ra~e, 17. februaraodr`ano XI Savetovawe za p~elare pred oko300 p~elara, uz bogatu izlo`bu. Posle po-zdravne re~i Toplice Miladinovi}a, pred-sednika PD „Jasenica“, predavawa su odr-`ali Veroqub Umeqi}, dipl. ing. @ivoslavStojanovi} i prof. dr Jovan Kulin~evi}. Sa-vetovawe su pratili TV Jasenica i TV De-vi}. Istog dana, u 20 sati, u studiju TV Jase-nica gostovali su predava~i i odgovaralina pitawa p~elara upu}ena telefonom saveoma velikog prostora na kome se ova tele-vizija vidi. Zahvaqujemo svima na pomo}i uorganizaciji, a p~elarima na poseti.

Radoslav Vuji}

Vitezovi meda Ako je u vinu istina, onda je u medu –

zdravqe. U Srbiji p~elari, wih oko 12 000organizovanih u SPOS, proizvode oko 6 000tona „zdravqa“. U Subotici je to 120 tonakoje gra|anima ponudi UP „P~ela“.

@ele}i da se pospe{i p~elarstvo, ali izdravstvena za{tita p~ela i proizvoda,„P~ela“ je pre desetak godina organizovalaprvi sajam meda i otpo~ela tesnu saradwu samnogim udru`ewima u Srbiji. Po ugledu nap~elare u Hvatskoj i Ma|arskoj, u Suboticije osnovan i prvi p~elarski red vitezovimeda, koji }e nositi naziv „Suboti~ka rav-nica“, a pro{logodi{wa kraqica medaAleksandra Stepanovi} iz Ra~e promovisa-la je prvih dvanaest vitezova (Jo`ef Agar-di, Jadranka Vu~eti}, Anton Luli}, PalKiraq, Antal Holo, Petar Vojni} Zeli},Kalman Sudarevi}, Jovan Glon~ak, I{tvanBen~ik, Nedeqko Le~i}, Vojislav Kapor iIvan Pinter).

Sve~anosti su prisustvovali i vitezovimeda iz Ma|arske i Hrvatske, ~lanovi vite-

{kog reda „Sveti Ambrozije“ i „Hunor“,kao i vitezovi vina „Arena Zabatkiensis“, awihov kancelar \or|e Dragojlovi} je izra-zio zadovoqstvo {to }e Srbija posle vite-zova vina, prvi put ustaqenih u Subotici,dobiti jo{ jedan vite{ki red.

U Ma|arskoj ima pet p~elarskih vite-{kih redova. Dr med. Stipan Kova~i} izHrvatske napomenuo je da su vitezovi meda uovoj dr`avi ustoli~eni u Hlebinama.

M. Popadi}

Te~e med lajkova~kom prugom U Lajkovcu je 25.

marta 2007. odr`ana pr-va p~elarska manife-stacija „Dani p~elar-stva“, koju je otvoriopredsednik op{tine. Uzbesprekornu organiza-ciju u predivnom ambi-jentu, gra|ani i p~elari

su mogli da se snabdeju medom i p~elarskimrepromaterijalom, ali i da odslu{aju pre-davawa i okrugli sto na temu savremenihtrendova u p~elarstvu (prof. dr Jovan Kulin-~evi}, dr med. Verica Milojkovi}, dr med.Rodoqub @ivadinovi} i ~lanovi IOSPOS-a Rajko Pejanovi} i Dragan Beqi-nac).

Urednik

Dobra p~elarska praksa i u Podgorici Nakon uspe{nog seminara o HACCP si-

stemu i dobroj p~elarskoj praksi koji jeodr`an u Aleksincu 4. marta, Savez p~elar-skih organizacija Crne Gore je izrazio `e-qu da se sli~na edukacija obavi i u ovoj, na-ma susednoj zemqi. Tako je seminar u potpu-nosti preuzet i odr`an u Podgorici 22.aprila 2007. godine pred predstavnicima

P^ELAR, maj 2007. 227

svih dru{tava p~elara Crne Gore (detaqepogledajte u P~elaru za mart 2007, 129. stra-na). U vreme precvetavawa bagrema u CrnojGori i {irewa wegovog opojnog mirisa,mr Dragan Pu{ara iz Ministarstva poqo-privrede Srbije, mr Milan Dopu|a idr med. Rodoqub @ivadinovi} upoznali suprisutne sa kompletnom problematikom ioslobodili ih nepotrebnih strahova.

Skup{tina u Gorwem Milanovcu DP „Matica“ iz Gorweg Milanovca je

24. decembra 2006. odr`alo svoju redovnugodi{wu skup{tinu na kojoj je usvojenizve{taj o radu u 2006. godini i programrada u 2007. godini. Skup{tini je pris-ustvovalo vi{e od 100 p~elara rudni~ko-takovskog kraja. Kako je u toku registracijap~elara preko SPOS-a, pove}ano jeinteresovawe p~elara za u~lawewe. Do sadaje dru{tvo imalo 90 ~lanova, a u ovoj godinio~ekujemo bar 150. Dodeqena su i priznawazaslu`nima. Na kraju je predsednikAsocijacije zlatiborsko-moravi~kog okru-ga, profesor \oko Ze~evi} odr`ao pre-davawe bez nadoknade honorara i putnihtro{kova na temu Izimqavawe p~eliwihdru{tava i priprema za glavnu pa{u.

Zoran Zari}

Osnovana Asocijacija odgajiva~akarnike Republike Srpske

Osniva~ka skup{tina registrovanihproizvo|a~a matica Republike Srpskeodr`ana je 12. maja 2006. u Karanovcu kodPetrova na kojoj je formirana Asocijacijaodgajiva~a karnike Republike Srpske.Osim odgajiva~a, skup{tini su prisustvo-vali i gosti sa Poqoprivrednog fakultetau Bawa Luci i Selekcijske slu`be BawaLuka RS. Ciq organizovawa je razvoj,za{tita i unapre|ewe odgajawa i selekcijematica doma}e karnike, promovisawe do-ma}e rase p~ela i ostvarivawe zajedni~kihinteresa odgajiva~a. Asocijacija ima ost-varenu saradwu sa Ministarstvom poqo-privrede Republike Srpske.

Za predsednika Asocijacije izabran jeAndri} Neboj{a, za potpredsednika Radi-voje Maksimovi}, sekretara Goran Mirja-ni}, dok su Lazo Grbi} i @eqko Maleti}~lanovi Izvr{nog odbora. U Asocijaciju suu~lawena dva Selekcijska centra : Doboj, tj.Karanovac za kontinentalni tip autohtonerase (vlasnik Andri} Neboj{a) i Trebiweza mediteranski tip autohtone rase (vlas-

nik Radivoje Maksimovi}) i sedam reprocentara (Karanovac, Bawa Luka, Derventa,Gradi{ka, Rudo, Omarska i Trebiwe).Kontakt telefoni su: 053/797-244 i 061/654-430.

Andri} Neboj{a, predsednik

Bagrdanci utrostru~ili ~lanstvo U subotu, 28. januara 2007. odr`ana je

godi{wa skup{tina i se~ewe slavskog

kola~a pred pedesetak p~elara i gostiju izBato~ine, Lapova i Jagodine.

Predsednik, Branislav Milanovi}

Skup{tina u Priboju UP Priboj odr`alo je 4. februara 2007.

godine redovnu Skup{tinu na kojoj su usvo-jeni izve{taj o radu i program rada zanarednu godinu. Dodeqena su priznawazaslu`nima koja je uru~io predsednikAsocijacije zlatiborsko-moravi~kog okru-ga \oko Ze~evi}, koji je govorio o raduAsocijacije i registraciji p~eliwaka.Pored brojnih gostiju iz U`ica, Ariqa,Nove Varo{i, Sjenice, Prijepoqa, Rudog iVi{egrada, gostovao je i predsednikSkup{tine SPOS-a Mili} Vuki}.Predavawe o uzgoju matica JENTER iNICOT aparatima, kao i o radovima naprole}nom razvoju dru{tava odr`ao jeVeroqub Umeqi} iz Kragujevca. Svima jepodeqen bilten udru`ewa. Svi p~elari supohvalili ujediwewe p~elarskih dru{tavau Priboju.

Savo Mrdak, sekretar

228 P^ELAR, maj 2007.

Na sednici odr`anoj 28. januara, IOSPOS-a je doneo slede}e odluke. Poni{te-na je prethodna odluka o sukcesivnom obja-vqivawu radova sa III Kongresa SPOS-a u~asopisu P~elar, i odlu~eno je da se {tam-pa Zbornik pristiglih radova u 500 prime-raka. Pove}ane su cene oglasa u P~elaru za30% od 1. aprila 2007. Usvojen je finansij-ski izve{taj i predlog finansijskog plana.Zadu`eni su predsednik i zamenik predsed-nika da sa~ine predlog programa rada za2007. godinu, da isti dostave svim ~lanovi-ma Izvr{nog odbora do kraja nedeqe, a ~la-novi Izvr{nog odbora, ako imaju dopune daih i daju, te da predlog programa sa svojimdopunama vrate predsedniku, a u ciqu bla-govremenog slawa poziva i materijala zaSkup{tinu. U P~elaru se do daqeg ne}e ob-javqivati oglasi neregistrovanih odgajiva-~a matica. Slobodna sredstva }e se oro~iti.Dodeqeno je 20 kwiga DP U`ice od kojih se15 komada pla}a, a 5 komada se poklawa zbogproslave 70 godina neprekidnog rada.

Na sednici odr`anoj 17. marta, IOSPOS-a je doneo slede}e odluke. Svako dru-{tvo p~elara koje broji do 100 ~lanova do-bi}e jedan primerak Zbornika sa Kongresa,a raspodela }e biti izvr{ena na osnovu evi-dencije ~lanstva za 2007. godinu. Odobrenisu tro{kovi ru~ka za Skup{tinu SPOS-a,odr`anu 24. februara 2007. na Veterinar-skom fakultetu. Razmatran je rad Komisija

SPOS-a i odlu~eno je da sastav komisija zanagrade i priznawa, za predava~e i za medo-nosno biqe ostane isti. U Komisiju za me-|unarodnu saradwu su izabrani prof. dr Zo-ran Stanimirovi} i Lev Plu`nikov, ume-sto prof. dr Mi}e Mladenovi}a i prof. dr Mi-lana ]irovi}a. U Komisiju za bolesti p~e-la je umesto Avramovi} Dragana izabranBaci} Dragan, a za predsednika je imenovanJo`ef Agardi. Za Koordinatora SPOS-aza saradwu sa dr`avnim organima od 17.marta 2007. imenovan je dr med. Rodoqub@ivadinovi}, a odluka o naknadi za anga`o-vawe bi}e doneta na narednom sastanku.Putni tro{kovi }e mu biti nadokna|ivanibez dnevnica. @ivoslav Stojanovi} i Jo-`ef Agardi predstavqa}e SPOS na prvomKongresu Balkanske federacije p~elarskihorganizacija od 29. marta do 1. aprila 2007.godine u Istanbulu. @ivoslav Stojanovi} iRodoqub @ivadinovi} predstavqa}eSPOS na Kongresu Apimondije u Melburnuseptembra 2007. godine. Prihvata se u~e{}eu Organizacionom odboru za izlo`bu Ta-{majdan 2007. uz slede}e uslove: 1) da se od-luke donose konsenzusom, tj. da nema pregla-savawa; 2) da ugovorom bude predvi|eno dase radi superanaliza u slu~aju da prva ana-liza poka`e nepovoqne rezultate i to otro{ku onog koji tra`i superanalizu, sapravom za objavqivawe u ~asopisu P~elar.

IZVE[TAJIZVE[TAJ SASA SEDNICASEDNICA IOIO SPOS-a SPOS-a

P^ELAR, maj 2007. 229

IN MEMORIAM

Marinkovi} Vitomir, p~e-lar iz Smederevske Palanke,preminuo je 6. januara 2007. godi-ne u 81. godini `ivota. P~elar-stvom se bavio ~itavih 65 godinaod svoje rane mladosti. Dugogodi-{wi je ~lan SPOS-a i dru{tvap~elara „Jasenica“ u Smederev-skoj Palanci. Dobitnik je mnogih nagrada, di-plome profesora Jovana @ivanovi}a, diplomeZaslu`ni p~elar, Zlatne p~ele i mnogih drugihpriznawa.

DP „Jasenica“

Na samom po~etku 2007. godi-ne prestalo je da kuca plemenitosrce Milana Te{i}a, prvog i po-~asnog predsednika udru`ewa„^a~anska p~ela“ iz ^a~ka. U 88.godini za sobom ostavi 80 ko{ni-ca. Poratni poqoprivredni

stru~wak, dobro je znao spregu biqaka i p~ele.Diploma „Jovan @ivanovi}“ i ostala p~elar-ska priznawa krasila su zidove wegove ku}e.Tih, smiren, pun znawa i p~elarskog iskustva,svakog je podu~avao. Ve~na mu slava i hvala!

DP „^a~anska p~ela“, ^a~ak

26. juna 2006. godine preminuoje ~lan Dru{tva p~elara „^a~ak“Petar Haxi}. Bio je p~elar hobi-sta celog `ivota. Zaqubqen up~ele i do kraja `ivota odan svo-me Dru{tvu. Spreman da pomognesvakom p~elaru. Organizator jeproslave DP „^a~ak“ 2005. godi-ne. Neka mu je slava i hvala za sve {to je uradioza p~elarstvo.

DP „^a~ak“

Zauvek nas je napustio na{drug i p~elar Zvonimir Vasi}(1945–2006). S po{tovawem ~uva-}emo uspomenu na wega. Neka muje ve~na slava i hvala za sve {toje u~inio za p~elarstvo.

DP Veliko Gradi{te i Golubac

Mari} Dragan, p~elar iz Ba-jine Ba{te, tragi~no je izgubio`ivot 31. januara 2007. Bio je~lan Dru{tva p~elara „Polen“,ugledan i vredan p~elar. Neka po-~iva u miru i neka mu je ve~naslava i hvala.

DP Bajina Ba{ta

230 P^ELAR, maj 2007.

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21

E-mail: cmana-promet@ptt.yu

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

P^ELAR, maj 2007. 231

232 P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007. 233

234 P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007. 235

236 P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007. 237

238 P^ELAR, maj 2007.

P^ELAR, maj 2007. 239

Na prodaju p~eliwa dru{tva u novim LRko{nicama. Proizvodim LR, FR ko{nice.

063/85-99-079, 013/633-301

Kwigu APITERAPIJA od Dr Mladenova iMilenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatomApimondije, mo`ete naru~iti.

034/316-402, 064/3221-311

Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.022/710-619

Prodajem vi{e komada DB i LR ko{nica i ele-menata istih. 011/84-16-597, 063/757-800

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Povoqno prodajem rojeve ili dru{tva, med,ko{nice, ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema,100 rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi ujunu. Z. Mladenovi}.

011/8232-390, 063/8830-953

Otkupqujemo vosak, cijena ~etiri evra.Medimpex. 99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301

Prodajemo p~eliwa dru{tva na 7 i 10 DB ramo-va u aprilu i paketne rojeve. 063/884-3342,037/788-140, @arko, Varvarin; 063/869-1978,037/789-036, Dragan, Varvarin

Prodajem med bagremov. Miroslav Neresnica.064/257-0105

Prodajem p~eliwa dru{tva na LR ramovima saili bez ko{nica. Stevanovi} Gvozden, U`ice.

031/520-249

Prodajem p~eliwa dru{tva na LR ramovima,rojeve p~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) isa}e. Pe|a, Leskovac.

064/613-31-78, 016/281-674

Prodajem 46 A@ ko{nica sa p~elama. MilanParipovi}, Aran|elovac.

034/725-825, 011/3344-732, 064/1859-645

Prodajem kamion TAM sa A@ ko{nicama ip~elama. 012/532-909, 064/810-6916

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu).Igwatovi} Mijomir, Po`arevac.

012/213-532

Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sap~elama, sve u vrlo dobrom stawu.

021/431-792

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5litra, be`alice, boksese, kaveze, be`alica zaleto. 014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve. BiH065/520-326, 065/482-655, Srbija 065/2012-903

Prodajem paketne rojeve. Mirko, Varvarin.037/788-118, 062/510-917

Prodajem paketne rojeve. Miroqub i Bobi,Varvarin. 037/788-223, 063/891-1980

240 P^ELAR, maj 2007.

Prodajem rojeve na ramovima, isporuka prepa{e. Mila, Izbenica.

037/793-821, 063/770-3476

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.Jovanovi}. 011/102-177, 064/39-39-346

Rojevi na LR ramovima. Isporuka u Zemunu.Aleksandar Kaplij. 011/2109-804

P~eliwaci STE@IK, u saradwi sa centrom zaselekciju matica TIMOMED, nude tokom celegodine matice, rojeve, proizvodna dru{tva.Qubi{a, Kragujevac,

034/36-11-22, 063/81-83-623

Prodajem kompletan p~eliwak – 65 DB dese-toramnih i 15 LR ko{nica. 063/877-4077

Paketni rojevi, 1,2 kg, 20 evra. Profesionalnaoprema (ko{nice, ramovi itd). Dipl. ing. Mladen Krsti}, ALEKSINAC.

018/801-280, 064/196-40-10

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama,FAP Furgon name{tajac, kante za med.

9936/20-9-766-371, 064/201-64-32

Prodajem TAM 6500 sa 60 A@ ko{nica.019/428-211

Prodajem 10 odli~nih dru{tava (po pet udadankama i kongresovkama).

011/2980-173, 011/3320-861, 064/493-6457

Prodajem rojeve na A@ i LR ramu. Radovan, P.Skela. 064/613-98-46

Prodajem polen i med. Naranxi} Milan, [id.022/710-998

Jeftino prodajem p~eliwak sa 30 ko{nica,mo`e i pojedina~no. 022/224-371

Prodajem petoramne LR rojeve. Goran ^akar-di}. 011/812-04-91, 064/38-32-512

Prodajem kontejner 24 A@ ko{nice, naseqen,rojevi, stresa~i. 015/510-027, 064/350-99-01

Prodajem rojeve, dru{tva na DB i LR ramovi-ma, paketne rojeve, selekcionisane matice.Igor. 063/63-00-29

Prodajem LR dru{tva i rojeve posle bagremovepa{e. Vra{tanovi}. 026/317-788

Prodajem mikro rojeve, rojeve, p~eliwadru{tva. Stojadin Bojovi}.

031/811-810, 064/317-12-97

Prodajem paketne rojeve i na LR i DB ramovi-ma u maju i junu. 011/8120-773, 063/80-94-976

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

P~elari zainteresovani za su{ionik polena,pozovite Jev|ovi}a!

034/340-785, 063/717-9876

Izra|ujem i prodajem kalupe za izlivawemati~waka za proizvodwu mle~a i matica.Gali}. 034/381-019, 034/570-384

Povoqno prodajem 4 Fararove ko{nice saramovima. 011/81-82-040, 011/158-313

Kompletne rojeve i med prodajem neprekidno.Kova~evi}. 063/842-61-87, 064/490-44-95

Prodajem 15 dru{tava sa ko{nicama na LRramovima. Medi}. 011/3173-180

Prodajem 12 DB dru{tava na pa{i, rojeve.Gli{i}. 014/80-031, 063/8840-231

Prodajem 22 ko{nice sa p~elama A@-10 i 12rojeva. \urovi}. 022/612-452

Prodajem kante za med zapremine 35 kg, tezgu zaprodaju i {ator za vrcawe meda. 011/612-004

Kwigu „Darovi prirode – Apiterapijskipristup“ mr @arka Stepanovi}a naru~ite na

011/595-004. Preko 10 kwiga popust 20%.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

Posetite nas na Novosadskom poljoprivrednom sajmu

od 12. do 19. maja 2007. godine. Izla`emoispred hale 8 na glavnom ulazu.