PRIVREDNA IZGRADNJA (2003) XLVI: 1-2, str. 25-37

UDe 311"20"

Originalni naucni rad

Stevan Hadzivukovic'

IZAZOV PRED STATISTIKOM NA POCETKU XXI VEKA

1. Uvod

Statistika je integralni deo modernog drustvenog razvoja. Kada se razmatrajumogucnosti u perspektivi njenog buduceg razvitka, to se ne moze da odvoji od jednesire vizije opsteg drustvenog kretanja na pocetku novog veka. Taj problem je uposlednjih nekoliko godina izazvao siroko interesovanje nacionalnih i medunarodnihstatistickih institucija i drugih organizacija. U ocekivanju daljeg rnaterijalnog i teh­nickog razvitka Ijudskog drustva, ovde cemo ukazati na potrebe i mogucnosti prosi­renja statistickih informacija, 1 akadernska statistika - prvenstveno oslonjena nateoriju - ostvarila je veliki napredak u XX veku zahvaljujuci drustvenorn napretku itehnickirn inovacijama. U jednom drugorn radu prikazali smo dostignuca statistikeuopste (Hadzivukovic, 1994).

Statisticka analiza podataka 0 drustvu i sve izrazenija tendencija ka globalizaciji,doveli su do toga da se drzavne i internacionalne organizacije u svojirn akcijama os­lanjaju na sistem drustvenih racuna i njihove matrice reflektuju socijalni iekonomski razvitak jedne zajednice. Pored ekstenzije podataka akcenat se stavlja ina njihov kvalitet. Tehnicke mogucnosti ce stvoriti uslove za eksponencijalni porastpotraznje sa detaljnijim podacima a statisticke inforrnacije ce u vecoj meri omogu­citi podrobniju analizu nastupelih promena. U novim uslovima racionalno makro imikro upravljanje postaje slozenije te rukovodecim licnostima u drustvu treba stati­stika, kao nuzan oslonac za odluke i realizaciju postavljenih zadataka (Fellegi,1991). Nacionalne statistike ce se u vecoj meri usredsrediti na regionalne, lokalne iinternacionalne podatke, a s tim u vezi rasce potreba za visokim kvalitetorn, preciz­nim i blagovremenim objavljivanjem rezultata statistickih akcija.

2. Konceptualni okvir

Statistika se dugo vremena razvijala ne kao akadernska disciplina. Nove gene­racije istoricara statistike razlicitih profila nastoje da ukazu na potrebu vece poveza-

• Redovni professor u pcnziji, Poljoprivrcdni fakultet Novi Sad

Rad je primljcn aprila 2003

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLVI

nosti zvanicne, prvenstveno deskriptivne, i akadernske statistike i podvuku njihovuvecu kornplernentarnost u raznim oblastirna primene, Kreager ( 1993) daje objas­njenje zasto su se ove dye statisticke aktivnosti i metodi razvijali odvojeno i samopovremeno se podudarale. On skrece paznju da nova proucavanja istorije statistikeukazuju na fundamentalnu ulogu ranih istrazivanja stanovnistva, istorije verovatnocei socijalne maternatike. Prospekt evolucije statistickih aktivnosti na osnovu verovat­noce i proucavanjern stanovnistva u sklopu politicke aritrnetike, ova] autor nastoji daukaze na postojanje vece integrisanosti u istorijskoj evaluaciji ovih do sada na izgledodvojenih razvojnih delatnosti.

Dati jednu sazetu definiciju statistike nije jednostavno. Umesto toga navescernooblasti u kojirna bi ona, u savremenim uslovima, u svakoj organizovanoj drustvenojaktivnosti na teorijskom i organizacionom planu mogla da nade mesto: I. inferen­cijalna statistika predstavlja okvir za teorijski prilaz u opstim i specificnim uslovimamnogih naucnih disciplina; 2. ekonomska statistika pruza obavestenja 0 brojnimekonornskim aktivnostima svrstanirn u pojedine grane cija su sinteza nacionalnidrustveni racuni i njihova matricna forma; 3. socijalna statistika obuhvata statistikuo stanovnistvu i pruza obavestenja 0 raznim drustvenim fenomenima; 4. statistikaprirodnih nauka, ekoloska statistika, itd; 5. statisticka sluzba bavi se organizacijornstatistickih akcija, metodologijom prikupljanja podataka, obradorn i distribucijompodataka i kompleksorn problema u proucavanju efikasnosti i tacnosti statistickogsistema; 6. istorija statistike. Izvedena klasifikacija je predmet za diskusije, i data jeprvenstveno s ciljem da ukaze na univerzalnost ove discipline i njenu instrurnen­talnost bez koje savrerneno drustvo ne bi moglo da funkcionise,

Poboljsanje postojecih statistickih programa je jedan od zadataka koji sepostavljaju pred svaku statisticku sluzbu. Siabosti cesto proizilaze iz nedostatka ve­ceg interesa za vidljivije poboljsanje koje bi dovelo do pozitivnih promena u nekorndoglednom periodu. Vremenorn te slabosti postaju ociglednije, pa i akutna potrebaza njihovo otklanjanje, Ne rnoze se reci a da se u uslovirna postojece statistickeorganizacije u modernirn drzavama nije napredovalo u poboljsanju efikasnosti.Drustveni razvoj i nove tehnoloske mogucnosti stvaraju uslove za preispitivanjefunkcionisanja statistickog sistema u celini i da se odgovori rastucirn zahtevima dru­stva za promenama i sto kvalitetnijim inforrnacijama. Struktura tih promena treba daima tri usmerenja: a) promena okolnosti i problema; b) razvoj teorije kao posledicaevolucije percepcije i interpretacije nastalih dogadaja; c) uvodenje novih instrume­nata potrebnih za prornene. U prvom slucaju, na ekonomskom planu, opsti okviridrustvenog razvoja sve vise zavise od svetskih odnosa u kojima prominentnu uloguirnaju velike ekonomske drzave i rastuci znacaj zemalja u razvoju, dok ce se polugeekonornskog upravljanja usrneravati ka trzisnoj ekonorniji. U vezi sa drugim navo­dorn, treba poci od Ijudskih resursa i investicija kao baze promena i da se troskoviinputa mere dugorocno. U trecern slucaju, trenutno preovladuje misljenje da se sred­stva savrernene kornpjuterske tehnologije i inforrnatike znatno brze primenjuju uprivatnom menazdrnentu nego u statistickirn institucijama.

BRO] 1-2 IZAZOV PRED STATISTIKOM NA POCETKU XXI VEKA

3. Okviri postojecih statistickih informacija u ekonomiji

Statisticke informacije iz ekonornskog zivota mogu se grubo podeliti 1I trikategorije. I. U postojecern sistemu ekonomija se opisuje kao jedan ograniceni brojmedusobno povezanih procesa proizvodnje i upotrebe; veza se uspostavlja trzistem;izmedu proizvodnje i stvaranja dohotka Sll faktori proizvodnje, gde se, na bazi ponu­de i traznje utvrduju njihove cene a s tim 1I vezi raspodela dohotka; finansijsko trzis­te predstavlja vezu izmedu stvaranja dohotka i njegove upotrebe, pri cernu deoustede zavisi od interesne stope. 2. Proizvodnja, na bilo kom nivou, se uzima 1I celinii opisuje kao prosti odnos izmedu inputa i autputa; njen fizicki obim uzima se zamodel i od posebnog znacaja je tehnologija 'i osobine faktora u vrernenu i lokaciji;karateristike proizvedenih dobara i usluga Sll baza za klasiiikaciju. 3. Trziste delujeslepo i neuravnotezeno i valorizacija proizvodnje se ostvaruje putern cena; cenaproizvoda se razlikuje po pojedinim zemaljama kao rezultat uticaja raznih faktora;specijalna paznja se usredsreduje na spoljnu trgovinu (Zalm, 1994).

U ovakvom globalnom prikazu statisticka praksa otkriva niz nedostataka posebnokada prozvodne aktivnosti treba da se sisternatizuju 1I fonni nacionalnih racunadopunjenih informacijama iz spoljne trgovine. Nedostaci su jos uocljiviji 1I nastoja­nju da se ekonomska analiza podigne na internacionalni nivo radi sagledavanja rele­vantnih ekonomskih potencijala drustva.

Ekonomska nauka ne pruza neospornu i integrisanu teoriju koja ce jasno ukazati irazgraniciti vodece snage u ostvarenju optimalnog progresa. U trazenju odgovora zaekonornski progres i njegovu naucnu utemeljenost mogu da se uoce tri perspektive ione su ustvari tri skole ekonomske misi. I. Ravnoteza vezana za neoklasicnu teorijusa racionalnoscu kao preteznorn crtom Ijudskog ponasanja koja se moze pripisati ivladinoj politici; ona se oslanja na formalnu matematiku i statistiku iako je to objek­tivno od ogranicene koristi za ekonomsku istoriju i realno predstavljanje buducnosti,2. Kordinacija bazirana na Kejnsovoj teoriji; perspektiva coveka je u osnovi neiz­vesna, a nema se dovoljno obavestenja 0 sadasnjosti. U takvirn okolnostirna racio­nalnost je od ogranicenog interesa, vremenski pruza kratkovidu viziju buducnosti,spremna je da sluzi vecim socijalnim grupama i dozvoljava kooperaciju, disciplinu iod vlade namtenute restrikcije s krajnjirn ciljem da se ostvari drustveni napredak. 3.U perspektivi sistema na bazi slobodnog trzista Ijudi su nedovoljno obavesteni 0

sadasnjosti i neizvesna im je buducnost. Medutim, oni su kreativni, intuitivni iprctive se intervenciji drzave.

U novirn uslovima ekonornska analiza dobija drugacije obrise. Tako dolazi doizrazitije internacionalizacije neekonornskih procesa, kao sto su tehnoloski i tehnickiprogres iii efekti oglasavanja ekonomskih subjekata; analiza se upusta u mnogo visedetalja; kvalitativni elementi se ukljucuju kao sto je razvitak razlicitih institucija;veca je usredsredenost na prornene nego na ravnotezu pa otuda rizik i neizvesnost

Iz ovog opsteg prikaza bitnih aspekata savrernene ekonomske analize proizilaze ipotrebe za odgovarajucim statistickim podacima Da bi se razumeli ekonornski

2]

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI

procesi traze se sire informacije nego sto je sistem nacionalnih racuna iIi socijalnaknjigovodstvena matrica. To ce zahtevati stavaranje i razvitak novog sistema koji bidavao konzistentna obavestenja i znacajno prosirio potrebu za statistikom sa fleksi­bilnom mogucnoscu agregiranja na bazi efikasno dobijenih podataka Na to trebadodati sistematski razvitak kvalitativnih infonnacija (institucije, trzizna struktura,sto ukljucuje i mentalnu komponentu). Rasce svest da se zivi u svetu promena pricemu ce ekonomska analiza sve vecu paznju posvecivati dinamickirn procesima.

4. Metodoloske inovacije

Statisticka metodologija u popisima i anketama obicno zaostaje za novim tehno­loskim i tehnickim inovacijama To se u vecoj meri odnosi na zvanicnu statistikunego na statisticke akcije vodene od specijalizovanih agencija. Diskusije 0 moguciminovacijama, na tom planu, ne idu dalje od narednih dvadeset godina i prvenstvenosu vezane za probleme u ekonomskom sektoru (Groves, 1994). Ima se u vidu mere­nje servisa u ekonorniji, primena standardnih industrijskih klasifikacionih sistema naekonomske celine sa veoma heterogenim proizvodima. Konceptualni problemi tevrste javlju ju se u demografiji, statistici rada, krirninalnoj stalistici, zdravstvenojstatistici, itd.

Prikupljanje ekonornskih i demografskih podataka ubuduce ce se odvijati sadinamicnijirn populacijama nego u ranijem periodu. Bice znatno teze kod uzoraka zabiznis s obzirom na brza spajanja, nova formiranja, medunacionalne afilijacije, itd.Posledica je brze zastarevanje postojecih baza uzorka sto ce da utice na greskeobuhvata. U datoj situaciji nedostatak odgovora ce biti ozbiljan problem. Neospor­no, ni u krajnje azurnim uslovima, nedostatak i nepotpunost odgovora nece moci dase eliminise u celini. Zavisice od raspolozenja javnosti i biznisa prema drzavi iiivladi 0 svrsishodnosti obavestenja i predubedenja nasprarn statistickih ispitivanjaPoslednjih godina mnogo se napredovalo u prilagodavanju statistickih podataka uotsutnosti potpunog obuhvata jedinica. .los uvek nije dovoljno razvijeno istrazivanjeo uzrocima nedostatka odgovora

Kompjuterizacija skoro svakog procesa u obradi podataka ce se nastaviti i uticacena brze obavljanje operacija obrade i prikazivanja rezultata Revoluciju predstavljacuvanje podataka u kompjuterizovanorn obliku. Razvice se razne vrste planova pro­izaslih iz promena u masovnim podacima. Poboljsanje informacija u rnenadzmentuomogucice poslovnim ljudima da prate proizvodnju i da dobiju druge podatke u re­alnorn svetu. Ovo ce doprineti porastu zelje poslovnog sveta za ocenorn promena. Na­stojanja ce dovesti do veceg interesovanja za studije putem panela. Rastuci obim poda­taka iz drugih izvora ce voditi porastu zahteva za ocene u okvirima malih prostora

Korisnici ce u vecoj meri traziti kompjuterske fajlove za statisticke podatke namikro nivou, tako da ce se statisticke institucije osposobljavati da odgovaraju nanjihove sve brojnije zahteve. Dostupnost ovakvih podadaka stvorice problem krsenjaindividualne tajnosti.

BROJ 1-2 IZAZOV PRED STATISTIKOM NA POCETKU XXI VEKA

U tako stvorenoj situaciji moze se ocekivati da korisnici brze dolaze do podataka,da ih analiziraju i pravovremenije donose odluke. Smanjice se vreme izmedu sta­tistickog merenja i stavljanja na raspolozenje obradenih podataka. Njihovo blago­vremeno objavljivanje je bitan atribut efikasnosti statistickih akcija Do sada ovajmomenat nije igrao znacajniju ulogu kod objavljivanja zvanicnih statistickih podata­ka pa su se konacni rezultati drzavnih popisa i anketa prikazivali sa manjim, vecimiIi velikim zakasnjenjem,

Normalno je pretpostaviti da ce se statisticke organizacije oslanjati na univerzitetei druge istrazivacke institucije da im pomognu u poboljsanju rada Jedna odsigurnijih garancija da se novine uvedu u praksu je skolovanje kadrova na razlicitimnivoima. Inovacije treba da se sprovode bez sukoba starih i pridoslih strucnjaka kojice svojim novostecenim znanjem menjati rutinu. Kvalifikovani kornpjuterskistrucnjaci ce se vise angazovati u statistickim institucijama i unositi novu tehnolo­gij u u analizu podataka.

Danas niko ne spori da je statisticko obrazovanje neophodno skoro svakoj struciuz stalni rast potreba za statisticarima razlicitih profila. Kako i gde obrazovati sta­tisticare? Kada je rec 0 univerzitetima, da Ii u njihovim matematickim institutima, iIiu posebnim statistickirn odelenjima, ili, pak, u okvini fakulteta razlicitih struka nakojima se statistici pridaje poseban znacaj, Na mnogim univerzitetima u nastavistatistike zadrzao se konzervativni duh iako je ta disciplina podlezna brzim prome­nama. Veliki raskorak postoji izrnedu teorije, sa prevashodnom formalnom sadrzi­nom, i prakse. Ubuduce ce biti potrebno da se vise paznje posveti prevazilazenju tograskoraka. Kao reakcija na akademski formalizam u statistici javlja se trend da sestudentima statistike daje manje znanja iz matematike i veci akcenat stavi naprimenu. Medutim., taj trend moze da predstavlja opasnost, jer visoko kvalifikovanistatistical' bez solidne teorijske podloge je nepotpuno formiran strucnjak. Uvodenjekompjutera u nastavu ima veliki znacaj za praksu.

U svetlu brzih promena u statistickoj tehnologiji kontinuirano obrazovanje jeveoma potrebno. Statisticka drustva mogu da imaju ulogu u prevazilazenju nedosta­taka u obrazovanju i da doprinesu srnanjenju jaza izmedu teorije i prakse.

5. Perspektive proizvodaca podataka u svetlu potreba

Zvanicna statistika i dalje ostaje najveci izvor podataka 0 osnovnim karakteristi­kama drustva. Ona cebiti ne samo nezaobilazan izvor obavestenja, kao neki dodatakizvestaju, nego ce daleko vise ucestvovati u javnim debatama i politickim odlukama.Obavestenja ce obuhvatati opsti i regionalni razvoj. Bice sve izrazitija orijentacijaporneranja vrednosnih kategorija od proizvodnje dobara ka raznim usluznim delat­nostima i nedodirljivoj imovini. Drustvo postaje kompleksnije zbog vece razude­nosti. Stay prema zaposlenosti, mobilnosti, porodici, hendikepiranim i socijalno ug­rozenirn licima dozivece velike promene i statistika ce biti duzna da to prati.Regionalni informacioni sistemi omogucice vecu operativnost zvanicne statistike i

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLVI

doprinece ciase brze clolazi clo poclataka na lokalnom nivou. Na tom planu izazov cepreclstavljati nevoljnost i nepoverenje gradana i preduzeca cia tacno i pravovremenooclgovaraju na pitanja kocl statistickih akcija. Informaciona tehnologija ce ornoguciticia oclgovori buclu elektronski sacuvani i to ce clovesti clo problema skladistenjastatistickih poclataka

Globalizacija svetske ekonomije zahtevace jos uporeclivije nacionalne statistickepoclataka i njihovo blagovremeno objavljivanje. Drugi aspekt nacionalnog statistic­kog informacionog sistema je cia globalizacija svetske ekonomije trazi i uporeclivostnacionainih statistika. Na mikro nivou, trzisna ekonomija ce zahtevati sposobnijeoperatore koji bi mogli ciaomoguce bolje koriscenje i pravilnije interpretiranje infor­macija

Mnogi poclaci poslovanja se cuvaju na magnetnim trakama iii cliskovima Na taj senacin ocl privreclnih preduzeca i raznih clrugih organizacija nece morati cia traze istipoclaci preko preko razlicitih izvora; smanjice se mnoga ponavljanja u oclgovorima ipoboljsati blagovremenost obavestenja. Medutim, to ce clovesti clo tri vrste pitanjana koja ce se traziti oclgovor: a) zastita poverljivosti poclataka; b) uporeclivostincliviclualnih poclataka kako bi njihovo agregiranje clobilo smisao; c) transmisijapoclataka korisnicima.

Sirok spektar izvora statistickih poclataka Duncan i Gross (1993) svrstavaju u trikategorije: prva - nacionalne i internacionalne statisticke institucije, profesionalne iistrazivacke asocijacije; clruga - jayne publikacije 0 biznisu i stampa; treca - indeksi,apstarkti, baza poclataka i imenici. U svakom slucaju, ogroman cleo izvora statistic­kih poclataka ostaje u nadleznosti javnog sektora, jer je on neophoclan za pravilnofunkcionisanje drustvene zajeclnice. Izgraclnja jeclnog takvog sistema, njegovo odr­zavanje i razvitak bice i clalje u nadleznosti drzave, Porasce konkurencija za javnasreclstva. Ona ne moraju cia buclu usmerena na zavode za statisttiku koji bi mogli ciase pokazu manje fleksibilnim u uslovima porasta otpora za clavanje informacija izbojazni cia ce se time povrecliti privatnost; kocl prihvatanja nove tehnologije privatnisektor moze cia bucle efikasniji i time privlacnjji za jayne fonclove u clobijanjusreclstava za sprovcdenje statistickih akcija. To ce biti.izazov.za zvanicnu statistikukoja ce nastojati cia poveea poverenje javnosti u relevantnost i brzo prezentiranjeinformacija. .

Da bi se to postiglo potrebno je clelovati u vise pravaca. Prisnij i kontakt sapotencijalnim korisnicima statistike je neophoclan cia bi se ona sto bolje razumela ishvatila njena uloga u ljudskorn drustvu; korisnici i njihovi faktori odlucivanja cestalno nastojati cia dobiju sto vise statistickih inforrnacija, rnedutim moraju se stalnoupozoravati kako bi Uzahtevirna bili racionalni; rasce potrebe biznisa za statistickimpodacima i u tom pogleclu sve vise ce se koristiti poslovni registri i elektronskifajlovi uz nastojanje cia se zastiti privatnost incliviclualnih poclataka; ocl posebnogznacaja je upoznavanje gradana kako cia upotrebljavaju statisticke poclatke i cia seshvati njihova uloga u funkcionisanju javnih institucija Bice potrebno veceinvestiranje u informacionu tehnologiju, obrazovanje i osposobljavanje profesional-

BROJ 1-2 IZAZOV PRED STATISTIKOM NA POCETKlJ XXI VEKA

nih statisticara za menadzment i vestinu komuniciranja

6. Tehnoloske inovacije

Do promena u organizaciji zvanicne statistike i u drugim institucijama, koje suizvor statistickih podataka, doci ce kao posledica razvoja inforrnacione tehnologije.Ona ce poboljsati veze statistike sa spoljnim svetom i dovesce do boljeg pristupapodacima i njihovim agregatima. Isto tako se mogu ocekivati bolje koordiniranestatisticke informacije i njihovo blagovremeno objavljivanje. Informaciona revolu­cija u statistici danas nije od manjeg znacaja ni za industrijska preduzeca, jer mnogeodluke zavise od obavestenja 0 proizvcdima, trzistu, klijentima, snadbevacima, itd.Moze se reci da to za njih ima veci strategijski znacaj od same proizvodnje.Potrebne su infornacije uz striktnu definiciju proizvoda i njihovih standarda. Ako seobavestenja dobijaju iz raznih izvora u cilju uporedivanja, potrebnaje velika paznjakod njihove upotrebe. Intenzivna i savremena informaciona tehnologija povecavaefikasnost i kvalitet podataka, ali ce izazvati i nove probleme. Decentralizacijaobrade dovodi do koriscenja vise informativnih izvora i standradizacije instrume­nata. Posto tu obradu izvode statisticari, potrebni su instrumenti ujednacene tehnolo­gije na principu elektronske izmenljivosti podataka.

Tradicionalno elektronska obrada podataka izvodila se preko jednog velikogracunara u kome su se koncentrisale sve operacije. Bio je to centralni sistem okokoga se odvijala priprema, obrada i tabeliranje kao odvojeni procesi, cesto svodenina skupine. Dobijale su se razlicite procesne forme i obicno je postojala razlika odjedne do druge statisticke akcije.

Rezultat ove i drugih promena u informacionoj tehnologiji doyen je do izmenenacina poslovanja u mnogim organizacijama tako da se radilo u timovima, ne uodelenjima. To je suprotno tradicionalnom Tejlorskorn sistemu organizacije koji seoslanja na funkcionalnu specijalizaciju radom po grupama materijala i sekvencijal­noj obradi. Timski prilaz je integrativniji, interaktivniji i paralelan, gde se visetradicionalnih etapa sprovode simultano od iste grupe Ijudi. Kompjuteri veceg kapa­citeta ornogucavaju interaktivan rad a kompjuterska mreza istovremeno vrsi raspo­delu podataka izmedu clanova tima.

U organizaciji zvanicne statistike svaka osoba imace vise racunara, tako da jelicnost u centru paznje, a ne racunar, Obrada podataka bice interaktivnija umesto dase izvodi po skupinama. Cesto ce se operacija obrade primenjivati na jediniciumesto na bazi skupina (batch-basis), dok ce potpuno decentralizovana obrada(procesiranje) biti moguca zahvaljujuci promenarna u tehnologiji.

Nove tehnoloske inovacije cesto se odnose na kompjutersku obradu podataka icelokupni softver iz statistickih akcija je deo jednog integralnog sistema. Taj sistemza obradu statistickih anketa treba da se bazira na mocnorn jeziku u specifikacijiupitnika. Ova specifikacija sadrzi celokupno znanje 0 upitniku i podacima kaotakvirn. Sistern treba da je sposoban da eksploatise to znanje, drugim recima mora

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI

da bude u stanju da automatski generise sve potrebne podatke kod obrade. S jednestrane to znaci automatsko stvaranje softvera kod prikupljanja podataka, njihov ulazi izlaz, priprema za starnpu, a sa druge strane automatsko stvaranje drugih softveraza tabeliranje i analizu. Ponovljena specifikacija podataka nije vise potrebna i ken­zistentnost je izrazenija u svim fazama obrade. Najvaznije je da se ne samo podacimogu da citaju preko masine, nego da se isto tako meta podaci mogu da obraduju usvim etapama statisticke operacije. Ovaj sumami prikaz je pisan na bazi rada Kellera(1994) koji detaljnije objasnjava mogucnosti primene ove tehnologije u obradi.

Raste interesovanje za uvodenje senzorskog sistema koji bi u izvesmm situ­acijama mogao da nadomesti kompjuterski. Njime bi se posrnatrale neke masovnepojave, izbegavala pristrasnost u odgovorima na upitnik i dolazilo do korekcije ad­ministrativnuh fajlova. U mnogim slucajevima to bi predstavljalo izazov i zastrucnjake iz drugih oblasti, pogotovu kada se irna u vidu da je cesto neizvodljivpotpuni obuhvat dogadaja, a njihova pra-vilna interpretacija zavisi od adekvatneprimene okvirai plana uzorka. Ovaj sistem statistickog obuhvata je vee dobropoznat u ekologiji, iii upotrebi zemljista i ima tendenciju sirenja, na primer, kodpracenja saobracajnog prometa ljudi, dobara, potrosnji gasa, vode, itd. Ta tehnika jeod presudnog znacaja kada se zeli da kvan-tificira do sada neuhvatljivi uticajokoline.

Novi nacin intervjuisanja ce se izvoditi pornocu racunara sto ce omoguciti inte­graciju razlicitih tradicionalnih koraka kao sto sii prikupljanje podataka, njihovounosenje i izlaz u jednorn interaktivnom ciklusu. Nova tehnologija ce u velikoj meridovesti do promene plana uzorka. Postupak planiranja i testiranje programa inter­vjuisanja sa svirn pravilima i priprernom 'publikovanja se skracuje i izbegavaregistrovanje podataka olovkom. Takvim nacinorn prikupljanja podataka, postici cese usteda u vremenu posle rada na terenu u procesu obrade.

Nova inforrnaciona tehnologija stvara problerne kod distribucije rezultatastatistickih akcija. Pored zvanicnih drzavnih publikacija, ciji se mono pol jos neosporava kada su u pitanju velike statisticke akcije, brojne druge organizacije objav­'juju rezultate u naucne i reklamne svrhe. Kao i kod operacije prikupljanja i obrade,problem efikasnosti i koordinacije ce postajati sve akutniji. U statistickirn publi­kacijama sadrzani su agregirani i meta podaci, sto u ovom drugom slucaju zahtevadefinisanje publikovanih podataka, njihova svojstva i druga obavestenja 0 sprove­denoj akciji. Svaki podatak za svaku oblast je obicno prikazan ukrstanjern kvali­tativnih i kvantitativnih promenljivih za regione, vreme iii sektore. Vazan kriterijumje standardizacija kvalitativnih promenljivih, kao na primer proizvoda po granamadelatnosti, itd.

Nova tehnologija ce uticati na porast angazovanosti van statistickih ureda. Naterenu, prilikom prikupljanja podataka pojedinci ce sve manje trositi vremena napopunjavanje upitnika,dok ce korisnici zahtevati vise nego sto im standardnaprocedura publikovanja pruza. Nastojanje ce se usmeriti na dobijanje baze podatakai bolji pristup za korisnike. U tim uslovima kod planiranja statistickih akcija a

BRO] 1-2 IZAZOV PRED STATISTIKOM NA POCETKU XXI VEKA

narocito nakon njihovog izvodenja, javljace se interes za partnerstvo sa drugirnjavnim i privatnim institucijarna radi standardizacije statistickih koncepata

7. Ocekivane promene u evidenciji

Evidencija je stara Ijudska delatnost koja predstavlja sistematsko registrovanjecinjenica po unapred datoj detiniciji. Na taj nacin ona nam moze da pruziobavestenja kako je drustvo organizovano.. Sa tehnoloskorn revolucijom ona cedoziveti velike prornene. Cinioci, sredstva i ciljevi ce se modifikovati i u velikojmeri ce se odraziti na oficijelnu statistiku. Njeni akteri su potencijalno svi ljudi,preduzeca, dornacinstva i druge drustvene jedinice. Norrnalno drzavna admini­stracija je najveci i najkompleksniji izvor evidencionih podataka izrazenih stati­stikom.

Svaka evidencija neovisno od prirode i cilja ima neke zajednicke osobine: a)proizvodac informacija je taj koji odlucuje i finansira njenu aktivnost i cestoproizvodi podatke za sopstvene potrebe a ne za distribuciju; b) u velikom brojuslucajeva proizvodac informacija pruza obavestenja na obaveznoj osnovi, mada i tupostoje mnoge varijacije; c) sakupljac dobija saznanja iz razlicitih izvora i nuznokomunicira sa svakim od njih; podaci se mogu prikupljati na vise nivoa, na primerkod evidencije vitalnih dogaetaja kada statisticke institucije dobijaju podatke odmaticarske sluzbe; d) korisnik cesto moze da je sakupljac i proizvodac podataka.Evidencija i nacin njene organizacije razlikuje se od zemlje do zemlje.

Brzi razvitak informacione i komunikacione tehnologije se snazno odrazio naevidenciju i omogucio je povezivanje velikog broja aktivnosti u nacionalnirn i inter­nacionalnim razrnerama Tako je u Sjedinjenim Arnerickim Drzavama u devededese­tim godinarna proslog veka lansirana inicijativa da ova velika zemlja treba da seuvede u novu informacionu epohu. Rad na tome je bio podeljen u tri dela: u jednorn,da se povezu ministarstva, Jayne institucije, biznis, univerziteti, bolnice, biblioteke iskole; u drugom, predvida se stvaranje razvojnih programa sa primenom u glavnimpodrucjirna socijalne delatnosti, kao zdravstvo, vaspitanje, saobracaj, menadzment ikontrola; u trecern, treba da se stvori progam za rnodernizaciju Jayne adrninistracije islobodan pristup informacijama. Slicne akcije na tom planu se preduzimaju i uEvropskoj Uniji.

Neosporno, nova tehnologija predstavlja pretnju privatnosti. Ljudi su u kontaktusa spoljnim svetom i njihove akcije se evidentiraju. Telefonski pozivi, rezervacijakarata, razna placanja su primeri individualnih informacija sacuvanih u racunarima:kupovanje proizvoda i placanje servisa sa elektronskim karticama imaju snazanefekat na privatnost. Super racunari sa odgovarajucirn algoritmima bez zastojapronalaze lozinku. Mreza ornogucuje da se brzo prikupe rastureni podaci 0 nekojjcclinki iz razlicitih izvora, Kako su Ijucli sve vise zabrinuti zbog ugrozene privat­nosti, drzava cini pojacane napore uvoetenjem strogog zakonoclavstva u cilju zastiteprivatnosti. Dobra strana je sto, ipak, informaciona tehnologija nije otvorila vrata

33

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI

samo za povredu privatnosti, one je pruzala pomoc i u njenoj zastiti. U dornenukriptografije veliki progres je ucinjen u sifrovanju i desifrovanju podataka i digitalnatehnikaje vee na raspolaganju uz stalno poboljsanje,

Evidencija za statisticke ciljeve ce neprekidno menjati. Posto su registri osnovniinstrument, nova tehnologija ce poboljsati njihov kvatitet i doprinece vecoj osposo­bljenosti komuniciranja

Ovakav razvoj dovesce do stvaranja raznovrsnih struktura podataka da seodgovori specificnirn zahtevima Podaci ce se prikazivati u obliku slika, glasova iznanja iiz primenu multimedijalne tehnologije. Manipulacije nece biti tako jednos­tavne a resenja ce se traziti u razvitku prikladnih softvera.

8. Ekonomska statistika

Cesto pitanje koje se postavlja kada se diskutuje 0 buducnosti statistike je kako jepoboljsati da bi na najbolji nacin posluzila faktorima odlucivanja, Treba da se podeod zahteva koje ti faktori postavljaju pred nju, pri cernu ovde prvenstveno imamo uvidu ekonomiju, Pre nego se za to donose neka odluka pribegava se raznim izvorimainformacija: razgovori sa drugim subjektima odlucivanja, sluzbenicima, savetnicimai koriste sva ostala raspoloziva obavestenja od pornoci. Na osnovu tih informacija odposebnog znacaja je tekuca situacija kao i predstava 0 ocekivanorn ekonomskomrazvitku. Da bi se izvela trenutna i realna ekonomska analiza neophodna je verodos­tojna statistika. Sta se podrazumeva pod real nom ekonomskom analizom? Problemnije jednostavan jer jedna odluka treba da je kombinacija nauke, politike i ekonorn­skog videnja, pri cemu su podaci od ne malog znacaja, Diskutabilno je da Ii jemerenje cinilac unapredenja znanja i da Ii doprinosi medusobnorn razumevanju?Podaci su snazniji argument nego apstraktna odlucivanja po nekom drugom krite­rijurnu. Pored toga, ne bi trebalo precenjivati ni ulogu statistike. Bolji podaciobavezno ne znace i bolju politiku ili odluku u osloncu iskljucivo na njih. Korektnoutvrden dohodak po glavi stanovnika ne znaci obavezno da ce ekonomska politikadoprineti njegovom porastu. Prikupljeni podaci su, u svakom slucaju, preduslovekonomske analize i odluke.

Verodostojnost statistike dobija pravi smisao kada se podaci uporede sa odgova­rajucirn podacima nekog drugog podrucja ili vremena za neki predhodni vrernenskiperiod. Najveci broj drzavnih statistickih institucija vode racuna 0 ovom ciniocu.Problem je komplikovaniji kod medunarodnih uporedenja Ujedinjene Nacije su pro­pisale standarde za statistiku 0 stanovnistvu i za neke druge oblasti, ali brojne drust­vene aktivnosti nemaju stroge kriterijume za internacionalna uporedenja

Netacnost podataka potkopava verodostojnost; odluke na takvim podacima sudubiozne i cesto mogu da imaju dalekosezne posledice. Netacnost nije fenomen kojikarakterise samo neke zenilje iii grupe zemalja nego je rasprostranjena pojava. Onaje posebno prisutna u zemljama 1I razvoju jer u njirna postoji ozbiljan problem urnerenju i prikupljanju podataka, sto podriva uspesnu ekonomsku analizu. Statistika

34

BRO] 1-2 IZAZOV PRED STATISTIKOM NA POCETKU XXI VEKA

II razvijenim zemljama je daleko, ali nije sinonim savrsenstva. Greske i propusti II

platnom bilansu stvaraju teskoce da se on precizno utvrdi. Rezultati mnogih anketane sadrze podatke 0 greskama uzorka niti daju najmanju indikaciju 0 mogucoj grescivan uzorka koja je cesto daleko ozbiljnij i problem od prve. Vremenske serije takodetrpe od netacnosti iz vise razloga: nepotpunost obuhvata i njegove greske, promenadefinicije jedinice, itd. Najbolji nacin da se to uoci je uporedenje podataka iz viseizvora kada je to moguce,

Statistika nije knjigovodstvo, te se ne moze ocekivati potpuna tacnost njenihobavestenja. Mnogi korisnici uzimaju statisticke podatke nekriticno i ne interesujuse kako se do njih doslo. U savremenirn uslovirna nastoji se poboljsati kvalitet poda­taka preko operacije na razlicitim nivoirna,

Buducnost ce neosporno dovesti do promena II strukturi ekonomske statistike.Ekonornska politika na nacionalnorn nivou nece biti iskljucivo makro orijentisana,povecace se traznja privrednih subjekata za podacirna i doci ci do jaceg izrazajapotreba za optirnalnorn kontrolom ekonornije. Zbog toga se ocekuje veca decen­tralizacija i razgranatost statistike po sektorima, mada to ne znaci da Sll makropodaci zastareli i suvisni. Buduci razvoj statistike se mora posmarati II sklopuvelikih regionalnih ekonornskih integracija. Te integracije postavice, kao neophod­no, harmonizaciju statistike cena, narodnog dohotka, zaposlenosti, trgovine, itd.Interesovanju za pojedine statisticke podatke ce u nekom slucaju porasti, all drugornopasti. Statistika ponude novca se vee u mnogome smatra prevazidenom, Ekonom­ska statistika II mnogim aspektima dobija nove dimenzije, to je ekoloska statistika,trzisna statistika, itd. Nastojanja za verodostojnim podacima ce doprineti da serazviju alternativni izvori statistickih podataka i u takvoj konkurenciji rnoze seocekivati poboljsanje kvaliteta Medutim, to nece umanjiti znacaj drzavnih statistic­kih zavoda jer Sll neke akcije, kao popis stanovnistva skopcane s velikim troskorn inijedna druga organizacija izuzev drzave nece moci da bude alternativa

9. Potrebe za poslovnim informacijama

Kako se odluke drzave i preduzeca oslanjaju na podatke, od presudnog znacaja jedobra informisanost. U trzisnoj privredi to je od posebnog znacaja za preduzeca, jerSll obavestenost i vizija u osnovi svake poslovne politike. Svaka firma nastoji daraspolaze sa sto potpunijim obavestenjirna kod donosenja odluke, U javnim poslo­vima faktor odlucivanja zeli da raspolaze informacijama pristupacnim i prihvacenimza javnost, dok se II biznisu zeli da raspolaze jedinstvenim izvorom informacija imonopolom na njima.

LJ savremenom biznisu dye bitne tendencije se naziru: jedna je sve veca inter­nacionalizacija, druga organizaciono restruktuiranje. Internacionalizacija se ubrzavasto se odrazava u naglom porastu svetske trgovine. To je dovelo do smanjenjakoncentarcije na sire nacionalno trziste i usredsredenost na regional no i lokalno.Internacionalizacija nije usmerena same na trgovinu nego i na investicije, licence,

35

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI

kooperaciju, Ona je u uskoj vezi sa porastom transaprentnosti kroz komunikacije,smanjenjem troskova i globalnim porneranjem pravaca svetske proizvodnje i trgo­vine. Ovakav razvoj zahteva veliku potrebu za informacijarna 0 spoljnorn i unutras­njern trzistu, tendencijama u ekonornskom razvitku i konkurentima. Opsirniju dis­kusiju 0 razvitku biznisa i zahtevima za inforrnisanjem njegovih subjekata pruzaVianen (1994).

Kod organizacije doci ce do izrazitije diferencijacije medu potrosacirna zbogporasta zivotnog standarda, konkurencijei ,promena navika. Srnanjice se duzinaupotrebljivosti proizvoda kao posledica tehnoloskih inovacija, rasce asortiman ibogatija imaginacija kod traznje. Dobro informisano poslovanje rnoze sa viseizvesnosti racunati da ce preziveti konkurenciju na trziztu; za ocekivati je porastmalih i srednjih proizvodnih preduzeca jer se u poslednjih dvadeset godina urazvijenim zernljarna pokazalo da ova preduzeca lakse odolevaju trzisnirn iskuse­njima zahvaljujuci sposobnosti da se fleksibilnije prilagode kad se izmene trzisn:uslovi; doci ce do izrazitije koncentracije proizvodnje narocito u multinacionalnirn ivelikirn nacionalnirn kornpanijama U svakom slucaju u poslovanju su vazne trikategorije obavestenosti.

I. lnforrnacije 0 sopstvenom preduzecu koje pruzaju saznanje 0 njegovim moguc­nostima putern finansijskih parametara, realizaciji proizvoda, izvorima sirovina,ljudskim potencijalirna, opremi, inovacijama, energiji, cenama, troskovima poslov­nih objekata, itd. Ovi podaci treba da se sistematizuju i da sacinjavaju jedan vazaninforrnacioni izvor na raspolaganju iskljucivo za potrebe menadzmenta

2. U zavisnosti od prirode preduzeca i njegove orijentacije na trziztu, treba irnatisaznanje 0 konkurentima Vazno je obratiti paznju na sledece: a) izvesti kornpara­tivnu analizu koja ce ornoguciti uporedenje proizvodnje i drugih trzisnih delatnostikonkurentnih firrni iste branse; b) uporedna analiza, na osnovu odgovarajucihpodataka konkurenata, treba da omoguci sagledavanje sopstvenih mogucnosti; c)inforrnacije 0 kreditnim sposobnostima klijenata su vazan cinilac uspesnog poslo­vanja. U velikirn privrednim organizacijarna, posebno ako su orijentisanim na spolj­no trziste, korisno je stvaranje posebnih obavestajnih odelenja za rad na timposlovima.

3. Od velikog znacaja za preduzece je saznanje 0 stanju i mogucnosti razvitkatrzista, lako podaci iz proslosti rnogu da budu od izvesnog znacaja, za firrnu jeneophodno da se orijentise na trenutnu situaciju a posebno na buducnost. Potrebnoje raspolagati podacima 0 mogucnostima trzista kapitala, rada i drugih cinilaca kojisu od uticaja na poslovne mogucnosti proizvodaca. Nisu od malog znacaja obave­stenja 0 zakonskim regulativama vezanirn za realizaciju proizvoda, a mnoge firrne,narocito kada je u pitanju inostrano trziste, ne vode 0 tome dovoljno racuna.

Nacini dolazenja do informacija su raznovrsni, ali je znacajna razlika izmeduvelikih i malih preduzeca, Velike firrne, zbog znacaja blagovremenog informisanja 0

postojecern i buducern poslovanju, razvijaju takozvani menadzerski operacioni sis­tem oslonjanjern na sopstvena interna i spoljna obavestenja. Manje firrne i nece u

BRGJ 1-2 IZAZOV PRED STATISTIKOM NA POCETKU XXI VEKA

tome biti u stanju da idu tako daleko. Bez obzira koliko je u nekom preduzecurazvijen rnenadzerski operacioni sistern, ljudski faktor i vizija preduzetnika koddonosenja odluke ostaje i dalje vazan cinilac. Statisticki menadzerski informacionisistern, prilagoden specificnim potrebama pojedinih finni s obzirom na njegov velikiznacaj normal no je ocekivati da ce se i dalje razvijati.

10. Zakljucni komentar

U ovom radu smo govorili 0 izazovima sa kojim ce se suociti statistika napocetku dvadeset i prvog veka. Oat je kraci pregled znacajnih momenata u razvitkustatistickih akcija, a zatim na osnovu konceptualnih okvira novog izazova u pred­stojecim godinama, nastojali smo da ukazemo na neke probleme daljeg razvilka. Pri­kazane su mogucnosti i nuznost metodoloskih inovacija u raznim vidovimastatistickog obuhvata gledano kroz perspektivu proizvodaca podataka, tehnoloskihinovacija, ocekivanih promena u evidenciji, ekonomskoj statistici i potrebi biznisaza statistickim inforrnacijama.

Inferencijalni vidovi statistike oastavljeni su po strani. Jaz izmedu prakse i teorijeje veliki. U buducnosti ce se verovatno vise raditi na tome da se on smanji. Velike sumogucnosti i u razvitku statistcke teorije uz neizbezan oslonac na novu tehnologiju(Statistika u 21-om veku, 2002).

U buducnosti ce u drustvu neminovno rasti potreba za prosirenim i produbljenimstatistickim podacima. To ce se odnositi na skoro sve oblasti Ijudske aktivnosti kojiukljucuju ekonomski razvitak, socijalno blagostanje, nauku i drugo.

LlTERATURA

Fellegi, I. (1991), Maintening public confidence in official statistics, Journal oftheRoyal Statistical Society, 154 (I).Groves, R. M. (1994), Challenges ofmetho-dological innovation in governmental

statistical agencies, The Future of Statistics, International Statistical Institute,Voorburg.

Hadzivukovic, S. (1994), Buducnost Statistike, Zboraik Matice srpske za drust­vene nauke, 97, Novi Sad.

Duncan, .J. and Gross, A. (1993), Statistics in the 21st Century, Dun androad­street, New York.

Keller, W. 1. (1994), Changes in statistical technology (with discussion), TheFuture of Statistics, lSI, Voorburg. Statistics in the 21st Century (2002), edited by A.E. Raftery, M.A. Tanner, M. T. Wells, Chapman & Hall/CRC, London, p. 555.

Kreager, P. (1993), History ofDemography: A revue article, Population Studies, 47.Vianen, J.G. (1994), Business development and information requirement, The

Future of Statistics, lSI, Voorburg. Zalrn, G. (1994), Long term international dataneeds, The Future of Statistics, lSI, Voorburg.

37