of 182 /182
BIBLIOTEKA BOSNISTIKA | MONOGRAFIJE KNJIGA 16 ELMEDINA ALIĆ Akcenat u standardnom bosanskom jeziku

Akcenat u standardnom bosanskom jeziku

  • Author
    others

  • View
    8

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Akcenat u standardnom bosanskom jeziku

ELMEDINA ALI AKCENAT U STANDARDNOM BOSANSKOM JEZIKU
© Slavistiki komitet, Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke i Elmedina Ali; 2017. Sva prava pridrana. Nijedan dio ove publikacije ne smije se umnoavati na bilo koji nain ili javno reproducirati bez prethodnog dopuštenja izdavaa i autora.
Izdavai Slavistiki komitet, Sarajevo F. Rakog 1, Sarajevo, BiH tel. (+387) 33 253 170; e-mail [email protected] www.slavistickikomitet.ba
Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke dr. Ante Starevia bb, Mostar tel. (+387) 36 355-700; fax: (+387) 36 355-742 e-mail: [email protected], [email protected] www.fmon.gov.ba
Izdavaki savjet Biblioteke Bosnistika – Lingvistika Josip Baoti, Senahid Halilovi, Devad Jahi, Jagoda Juri-Kappel, Marina Katni-Bakarši, Svein Mønnesland, Hasnija Muratagi-Tuna, Ivo Pranjkovi, Drago Tešanovi, Branko Tošovi
Glavni urednik Senahid Halilovi
ISBN 978-9958-648-15-1 (Slavistiki komitet)  ISBN 978-9958-11-137-2 (Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke) 
BIBLIOTEKA BOSNISTIKA | MONOGRAFIJE
K N
JI G
A 1
6
Sadraj
I. Uvod .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1. Predmet i cilj rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 2. Graa, izvori i nain obrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 3. Akcenatski sistem u bosanskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 4. Historijski razvoj akcenta (dijahronijski prikaz) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 5. Prenošenje akcenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 6. Opisi novoštokavskih akcenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 7. Raspodjela akcenata i duina u standardnom bosanskom jeziku . . . . 15
II. Akcenat pojedinih vrsta rijei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 1. Akcenat imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.1. Akcenat imenica a-vrste. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 1.1.1. Imenice muškog roda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.1.1.1. Imenice muškog roda s -ø u Njd. . . . . . . . . . . . . . . . . 18 1.1.1.2. Imenice muškog roda s -o i -e u Njd. . . . . . . . . . . . . . 30
1.1.2. Imenice srednjeg roda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1.1.2.1. Imenice srednjeg roda s -o i -e u Njd.
(jednakoslone imenice). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1.1.2.2. Imenice srednjeg roda s -ø u Njd.
(nejednakoslone imenice). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 1.2. Akcenat imenica e-vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 1.3. Akcenat imenica i-vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
2. Akcenat pridjeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 2.1. Akcenat neodreenog pridjevskog vida. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 2.2. Akcenat odreenog pridjevskog vida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 2.3. Akcenat komparativa i superlativa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 2.4. Akcenatski tipovi pridjeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
2.4.1. Nepromjenljivi tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 2.4.2. Promjenljivi tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
3. Akcenat zamjenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 3.1. Nepromjenljivi tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 3.2. Promjenljivi tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
4. Akcenat brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 4.1. Nepromjenljivi tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 4.2. Promjenljivi tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
5. Akcenat glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 5.1. Infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 5.2. Prezent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 5.3. Aorist. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 5.4. Imperfekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 5.5. Glagolski prilog sadašnji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 5.6. Glagolski prilog prošli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 5.7. Glagolski pridjev radni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 5.8. Glagolski pridjev trpni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 5.9. Imperativ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 5.10. Mjesto akcenatske duine u glagolski oblicima. . . . . . . . . . . . . . . . 107 5.11. Akcenatski tipovi u glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
5.11.1. Akcenatski tipovi u glagola druge do šeste vrste . . . . . . . . . 111 5.11.2. Akcenatski tipovi u glagola prve vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
6. Akcenat nepromjenljivih vrsta rijei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 6.1. Akcenat priloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 6.2. Akcenat prijedloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 6.3. Akcenat rijeci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 6.4. Akcenat veznika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
III. Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 1. Akcenatski tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
1.1. Nepromjenljivi akcenatski tip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 1.1.1. Nepromjenljivi dugouzlazni akcenat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 1.1.2. Nepromjenljivi kratkouzlazni akcent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 1.1.3. Nepromjenljivi dugosilazni akcent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 1.1.4. Nepromjenljivi kratkosilazni akcent. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
1.2. Promjenljivi akcenatski tip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 1.2.1. S promjenom tona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 1.2.2. S promjenom trajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 1.2.3. S promjenom tona i trajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 1.2.4. S promjenom mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 1.2.5. S promjenom mjesta i tona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 1.2.6. S promjenom mjesta i trajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 1.2.7. S promjenom mjesta, tona i trajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
2. Akcenatske alternacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 3. Morfološko-akcenatski tipovi u Gramatici bosanskoga jezika . . . . . . . . 152 4. Na kraju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
I. Uvod
1. Predmet i cilj rada Akcenatska norma bosanskoga jezika do danas nije bila sistematizirana. S druge strane, standardni bosanski jezik odlikuju brojne akcenatske alter- nacije, ali one dosad nisu bile predmetom propitivanja, tako da praktino nismo znali šta od svih tih dubletnih formi uistinu danas ivi, a šta su knjiški oblici koji se mogu zatei samo u gramatikama i rjenicima. Te su dvije injenice odredile dva temeljna cilja mog rada: 1. sistematiziranje po- dataka o akcenatskoj normi bosanskog jezika; i 2. istraivanje akcenatskih alternacija u standardnom bosanskom jeziku.
Nadamo se da e cjelovit pregled akcenatskih odlika standardnog bo- sanskog jezika, kao i podaci o tome koliko su pojedine prozodijske alter- nacije zastupljene u naše vrijeme, doprinijeti sagledavanju osnovnih odlika akcenatske norme bosanskog jezika i otklanjanju jedne od praznina u bo- snistici, prije svega u normativistici.
2. Graa, izvori i nain obrade Hipoteza od koje smo krenuli jeste: akcenatska norma bosanskog jezika odlikuje se brojnim alternacijama. Drugo, dvostrukosti i višestrukosti na koje nailazimo u gramatikama i rjenicima nisu podjednako zastupljene u današnjem standardnom bosanskom jeziku: jedni su oblici eši, drugi rjei, a ima ih koji se više i ne mogu uti, koji su prisutni samo u knjigama.
U radu je primijenjena metoda rada koja podrazumijeva upitnik i an- ketu, dok je metoda ekscerpcije primijenjena na podatke u strunoj i nau- noj literaturi (gramatike i rjenici).
Upitnik koji sam na temelju literature pripremila za potrebe ovog istra- ivanja sadri šezdeset i tri pitanja. Ta se pitanja odnose na sve bitne ak- cenatske dvostrukosti i višestrukosti u Gramatici bosanskoga jezika D. Jahia, S. Halilovia i I. Palia.
Anketom je obuhvaeno stotinu uenika osnovnih i srednjih škola u BiH (Sarajevo i Travnik). Kontrolnom anketom obuhvaeno je desetak stu-
10 Elmedina Ali
denata Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Ove podatke (iz sto upitnika sa šezdeset i tri odgovora, ukupno 6300 podataka; uz podatke iz kontrolne ankete) pridruili smo podacima koje sadre Gramatika bosanskoga jezika D. Jahia, S. Halilovia i I. Palia i Rjenik bosanskoga jezika S. Halilovia, I. Palia i A. Šehovi. Te dvije knjige ine temeljni korpus iz koga smo crpili sve potrebne podatke o pojedinim rijeima i njihovim akcenatskim likovi- ma. Sve podatke smo statistiki obradili i komentirali. Na osnovu tako do- bijenih rezultata ustanovili smo koja je akcenatska alternacija frekventnija.
Akcenatske alternacije koje nudi standardni bosanski jezik razvrstane su prema kategorijama rijei: imenice, zamjenice, pridjevi, brojevi, glagoli i nepromjenjive vrste rijei.
U radu smo se pridravali akcenatske tipologije koja sve vrste rijei di- jeli na dva tipa:
1. nepromjenljivi akcenatski tip 2. promjenljivi akcenatski tip Nepromjenljivi akcenatski tip obuhvata one rijei koje imaju isti, ne-
promijenjeni akcent u svim oblicima. Sve rijei ovog tipa razvrstane su u etiri podtipa, koje odlikuje:
1. dugouzlazni akcent 2. dugosilazni akcent 3. kratkouzlazni akcent 4. kratkosilazni akcent Promjenljivi akcenatski tip obuhvata promjenljive rijei. Ta promjena
moe biti: 1. promjena tona 2. promjena trajanja 3. promjena mjesta akcenta
3. Akcenatski sistem u bosanskom jeziku Prozodija (gr. prosodia) dio je nauke o jeziku koja unutar fonologije istra- uje prozodijske (naglasne) pojave u jednom jeziku. (HG, 1997: 66) Nagla- sak (akcent) i nenaglašena duina zovu se prozodijske jedinice (prozodemi).
Isticanje jednoga sloga u rijei jainom i visinom glasa naziva se akcent ili naglasak. To jae naglašavanje ili akcent ima tri svojstva: jainu, visinu i trajanje. (GBJ, 2000: 119)
Akcent je istovremeno ostvarenje jaine, tona i trajanja u izgovoru slo- ga. Jaina, ton i trajanje elementi su našega akcenta. Kada se te tri kompo-
11Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
nente ostvare u jednom slogu, kaemo da je taj slog, za razliku od drugih, naglašen, tj. da nosi akcent rijei.
Naglašavanjem slogova u rijei razbija se monotonija govora i izgovo- ra, a istovremeno ostvaruje se i fonološka funkcija koja unosi promjenu u znaenje rijei.
Jaina je karakteristika glasa. Svaki glas ima silinu ili jainu izgovora. Razlikovanje po jaini odnosi se na razliku u snazi zvune struje, pri izgo- voru naglašenih i nenaglašenih slogova.
Pri izgovoru naglašenog sloga, u odnosu na nenaglašene slogove, po- treban je utrošak vee koliine zraka i jai potisak zraka nego pri izgovoru nenaglašenih slogova.
Ton – kretanje tona daje akcentu melodijsku komponentu. Ton moe rasti i opadati. Ako ton raste, kaemo da akcent ima uzlazni karakter, a ako ton opada – akcent ima silazni karakter.
Trajanje – razlikovanje po trajanju odnosi se na razliku po duini sa- moglasnika. Ovisno o tome je li u naglašenom slogu dug ili kratak samo- glasnik, razlikuju se dugi i kratki slogovi i dugi i kratki naglasci.
Jedinica za mjerenje duine izgovora samoglasnika zove se mora. Krat- ki samoglasnik traje jednu moru, a dugi samoglasnik dvije more.
Akcent kojem je jaina glavno obiljeje zove se ekspiratorni / dinamiki. Naglašavanje koje ima opreku po tonu, dizanje i spuštanje tona, zove se hromatsko / melodijsko naglašavanje.
Akcenti našeg jezika su melodijski; tj. i neakcentovani slogovi artiku- lišu se dovoljnim intenzitetom da bi mogli uvati svoje osnovne fonetske karakteristike.
Trajanje nazivamo kvantitet. Kvantitet pripada slogu, samoglasniku, koji je nosilac sloga i pridruuje se akcentu, ali se moe javljati i iza akcenta.
Jaina i ton nazivaju se kvalitet. U našem jeziku su povezani jedan s drugim. Ova dva elementa, kvantitet i kvalitet, ostvaruju mogunost za e- tiri akcenatske vrijednosti:
silaznost uzlaznost } kvalitet duina kratkoa } kvantitet Akcenatski (naglasni) sistem našeg jezika temelji se na novoštokavskoj
akcentuaciji, i ima etiri akcenatske vrijednosti: (kratkosilazni, brzi: ka) ` (kratkouzlazni, spori: èna) (dugosilazni, silazni: zlto) (dugouzlazni, uzlazni: rúka)
12 Elmedina Ali
4. Historijski razvoj akcenta (kratak dijahronijski prikaz) Akcenatski sistem vezan je za razvoj glasovnog sistema, posebno samo- glasnika koji su nosioci akcenatskih obiljeja. U historijskom razvoju sa- moglasniki sistem slavenskih jezika pretrpio je znatne izmjene, a s njim i akcenatski sistem. Iz indoevropske i baltiko-slavenske jezike zajednice praslavenski jezik je naslijedio tri akcenta:
dva duga akcenta (cirkumfleks i akut) i jedan kratki akcenat. Jedna od najstarijih akcenatskih promjena, koju moemo pratiti, glasi:
Kratki akcenat ili akcenat cirkumfleksne intonacije prenosio se na sljedei slog, ako je bio akutski intoniran. Ono se grafiki moe ovako iskazati: u > u ú; u > u ú (pravilo F. de Sosira i F. Fortunatova).
Dvojaka intonacija naglašenih slogova, akutska i cirkumfleksna, ka- rakterisala je slavensku epohu. Akcenat akutske intonacije (dugi) bio je slo- bodan. Mogao se javiti na bilo kojem slogu rijei, a akcenti cirkumfleksne intonacije (dugi i kratki) bili su vezani za inicijalni slog.
Ukoliko su rijei s cirkumfleksnim akcentima inile cjelinu s prijedlo- gom, proklitikom, akcenat se prenosio na proklitiku, ostajui i dalje silazne prirode. Silazni akcenti su pomjereni.
Ova pojava poznata je kao staro prenošenje akcenta na proklitike. Akce- nat ne mijenja intonaciju, i dalje ostaje silazni (metataksa). Npr.:
vdu – vodu ngu – n nogu rku – z rku glvu – pd glvu Ako je proklitika dvoslona, akcenat ide na prvi slog. Npr.: ljde – mu ljde glvu – mmo glvu lda – spod leda ka – prko oka Praslavenska epoha proivjela je potpunu izmjenu stare akcentuacije,
pri emu je došlo do pojave sasvim novih akcenata. Ova pojava poznata je u nauci kao metatonija.
Razliiti su pristupi ovoj pojavi i njena tumaenja. Suština bi bila: stari akcenti su se u tri posljednja sloga, pod uticajem izmjene sklopa rijei, pot- puno izmijenili. Te promjene su se odrazile kako na izmjenu kvaliteta, tako i na izmjenu mjesta, kvantiteta. (Peco, 1971: 36)
13Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Metatonijom smo, dakle, od stara tri akcenta ( , ´ , ) dobili još tri nova ( , ~ , ).
U intonacijskom pogledu razlikovali su se akcenti cirkumfleksne into- nacije ( , ~ , ) i akcenti akutske intonacije ( ´ , , ’). U kvantitativnom pogledu razlikovali su se dugi (, ´ , , ~) i kratki ( , ’ ). (Peco, 1971: 36)
Šestolani akcenatski sistem, dobiven praslavenskom metatonijom, bio je vrlo komplikovan i zato se on vrlo rano uprostio u svakom slavenskom jeziku posebno. U našem jeziku proces uprošavanja kretao se u dva pravca:
1. stari i novi cirkumfleks (, ~) izjednaili su se u korist cirkumfleksa ();
2. stari i novi akut ( , ) nisu imali jednaku sudbinu u svim našim di- jalektima: stari akut je izgubio i svoju tonsku i kvantitativnu kom- ponentu i time se izjednaio s kratkim (). Novi akut se u veini štokavskih govora izjednaio sa cirkumfleksom (). Meutim, u a- kavskim i kajkavskim govorima, kao i u posavskom govoru štokav- skog narjeja, još uvijek je prisutan metatonijski akut. (Peco, 1971: 38)
Metatonijski akut je uzlazne prirode, dug je. Mogao je biti na svakom slogu u rijei. Npr.: mãlj, advokãt...
Tako smo u štokavskim govorima, na kraju ovih akcenatskih izmjena, dobili akcenatski sistem od dva akcenta koji nije znao za tonske opozicije: dugosilazni i kratkosilazni (, ). Njihova distribucija je bila potpuno slo- bodna. Ova akcentuacija se uva u starim štokavskim govorima.
Dijahronijski prikaz novoštokavske akcentuacije je kompleksna i za- htjevna tema. Stoga smo se u ovom dijelu drali samo najvanijih injenica:
– naslijeena tri akcenta iz indoevropske jezike zajednice – akcenat u praslavenskoj jezikoj zajednici koji je doveo do starije
štokavske akcentuacije s dva akcenta – novoštokavsko prenošenje koje je poelo na jugozapadu centralne
štokavske oblasti
5. Prenošenje akcenta U XV/XVI stoljeu poelo je novoštokavsko prenošenje akcenta. Uzlazni akcenti su prešli u silazne, pa se stvorila mogunost da i oni budu pomje- reni naprijed. Ti pomjereni akcenti nisu sauvali svoj kvalitet (intonaciju), nego su postali uzlazni.
Novoštokavsko prenošenje akcenta premjestilo je sve neinicijalne ak- cente na prethodni slog. Sekundarni akcenti, stvoreni na ovaj nain, jesu
s s
uzlazni, dok su inicijalni akcenti, nedirnuti prenošenjem, silazni. Ukoliko bi se ispred njih nalazila proklitika, i oni bi postajali uzlazni:
rk > rúka korto > kòrito Primjeri novoštokavskog prenošenja na proklitiku: brta – òd brata k – ìz ku Ako je proklitika dvoslona, akcenat ide na drugi slog dvoslone pro-
klitike: zgrd – izà zgrad k – isprèd ku Prenošenje objašnjava i inventar i distribuciju novoštokavskih akce-
nata. Pretpostavlja se da je do pomjeranja silaznih akcenata prvo došlo u govorima Hercegovine. Rezultat koji danas imamo jeste novoštokavska akcentuacija sa etiri akcenta. Akcenat je relativno slobodan, jer se moe ostvariti u bilo kojem slogu rijei, osim u zadnjem. U razliitim oblicima iste rijei moe se pojaviti svaki od etiriju akcenata:
lònac (N jd.) lnci (N mn.) lónca (G jd.) lnc (G mn.)
6. Opisi novoštokavskih akcenata Priroda akcenata moe se odreivati prema sluhu ispitivaa, tj. akustiki, i na osnovu podataka koje nam pruaju tehnika sredstva koja se upotre- bljavaju u eksperimentalnoj fonetici. Mada je etveroakcenatski sistem ka- rakteristika svih novoštokavskih varijeteta, stvarna distribucija akcenata u leksikim i paradigmatskim oblicima moe znatno varirati.
Fonetske i fonološke karakteristike novoštokavskih akcenata, zbog slo- enosti situacije, bile su predmet neslaganja od samog poetka njihovog prouavanja. Razloge tog neslaganja nalazimo u:
1. razliitim interpretacijama oko primarnosti tona ili intenziteta i 2. razliitim fonološkim analizama. Razlika izmeu „silaznih i uzlaznih“ akcenata zasnovana je na kreta-
nju tona unutar akcentovanog sloga. Tonski odnos izmeu akcentovanog sloga i sloga koji mu slijedi doprinosi, takoer, razlikovanju izmeu ove dvije vrste akcenata.
U rijeima s uzlaznim akcentima ovaj slog je mnogo viši nego slog koji slijedi iza silaznog akcenta. Obino se ovi unutarslogovni i meuslogovni
15Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
tonski odnosi javljaju zajedno. Uloga ovih inilaca zavisi od geografske re- gije i stvara sloenu situaciju.
Najvaije fonološke injenice na koje su ukazali istraivai jesu: – za razlikovanje dvaju vrsta akcenata relevantan je i sljedei slog – broj distinktivnih prozodijskih obiljeja ogranien je na dva (mje-
sto akcenta i kvantitet); prema tome, potrebna su dva znaka – novoštokavski dijalekti svrstavaju naš jezik meu jezike s tonskim
akcentom, a ne s fonemskim tonom, i broj moguih poloaja ak- centa u rijeima jednak je broju slogova
– kulminativnu funkciju obavlja prvi slog s visokim tonom (slog koji nosi jednosloni inicijalni akcenat ili prvi slog dvoslonih akcena- ta). Distinktivnu funkciju vrši jednosloni akcenat (oznaava poe- tak akcentovane rijei)
7. Raspodjela akcenata i duina u standardnom bosanskom jeziku
Ogranienja u raspodjeli akcenta ovise i o vrsti akcenta: 1. silazni se akcenti javljaju u jednoslonim rijeima ili u prvom slogu
rijei: ps, la; 2. uzlazni akcenti ostvaruju se u svakom slogu rijei, osim u posljed-
njem, ili u jednoslonim rijeima: vòda, lúka. Slijedi zakljuak: jednoslone rijei mogu imati samo silazne akcente,
a višeslone rijei silazne ili uzlazne akcente u prvom slogu i uzlazne u ostalim slogovima osim u posljednjem.
U standardnom bosanskom jeziku akcent je relativno pokretan. Pravi- la o distribuciji akcenta jesu:
1. silazni akcenti se nalaze samo na prvom slogu rijei. Iz toga slijedi da jednoslone rijei mogu imati samo silazne akcente (sn, ps);
2. uzlazni akcenti mogu stajati na svakom slogu rijei, osim na za- dnjem. Višeslone rijei mogu imati svaki akcent na prvom slogu, a na srednjem slogu samo uzlazne;
3. polusloenice naješe imaju dva akcenta; 4. neakcentovana duina ostvaruje se uvijek poslije akcenta i naziva
se postakcenatskom duinom; osnovna joj je sluba razlikovanje gramatikih znaenja.
Stalne duine pojavljuju se na: – nastavku genitiva mnoine kod imenica, pridjeva i promjenljivih
brojeva
– nastavku genitiva jednine imenica na -a, te kod zamjenica i pridjeva – nastavku -om u instrumentalu jednine imenica na -a – svim nastavcima odreenog vida pridjeva – svim nastavcima za prezent – nastavku glagolskog priloga sadašnjeg – nastavku glagolskog priloga prošlog – nastavcima komparativa i superlativa pridjeva O raspodjeli akcenata i duina u standardnom bosanskom jeziku
ukratko se moe rei sljedee: - jednoslone naglašene rijei mogu imati samo silazni akcent, dugi
ili kratki - višeslone rijei mogu imati bilo koji od etiri knjievna akcenta na
prvome slogu, dok na unutarnjim slogovima višeslone rijei moe stajati samo uzlazni akcent
Pravila upotrebe akcenta bosanskoga standardnog jezika mogu se izra- ziti i na drugi nain (po kriteriju samoga akcenta, njegove intonacije i du- ine, kao i nenaglašenih duina):
- silazni akcenti stoje samo na prvome slogu - uzlazni akcenti mogu stajati na svakom slogu, osim na posljednjem - dugi slogovi mogu biti pod akcentom ili iza akcenta, ne mogu biti
ispred akcenta - jednoslone rijei imaju samo silazne akcente Po pravilu, jedna rije ima jedan akcent, a samo u iznimnim sluajevi-
ma moe imati dva akcenta (ali nikad više od dva). Takav dvostruki akcent javlja se u sloenicama.
Osim sluajeva javljanja dvaju akcenta u jednoj rijei, u bosanskome jeziku katkad e se javiti i oblici rijei sa dvije mogue vrste akcenata (akce- natski dubleti). Te dublete imamo npr. u oblicima jednine linih zamjenica za sva tri roda: tbe / tèb, u oblicima infinitiva: vúi / vi i sl.
U dvoslonoj zamjeni jata pojavljuju se dvije vrste akcenata: - kratki silazni akcent na prvom slogu: sjeno, vjek - kratki uzlazni akcent na unutarnjem slogu (u drugom i treem
obino): mlijèko, bijèlo Kad proklitike stoje ispred rijei sa silaznim akcentom, one u bosan-
skom jeziku privlae na sebe taj akcent, pri emu akcent ostaje isti, silazni (staro prenošenje – grd, n brdo), ili postaje uzlazni (novo prenošenje – zà knjigu, izà ku). Oba ova naina karakteristina su za bosanski jezik i njegove dijalekte, naroito drugo prenošenje.
17Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
U ovom radu pridravat emo se podjele vrsta rijei iz Gramatike bo- sanskoga jezika D. Jahia, S. Halilovia, I. Palia (uzvici nemaju ogranie- nja u mjestu akcenta niti akcenatske ustaljenosti; zbog tih osobina nismo ih ni uzimali kao jedinice obrade). Tipologija akcenta u ovom radu izvede- na je u skladu sa postupkom S. Vukuši, I. Zorii i M. Grasseli-Vukuši u Velikoj hrvatskoj gramatici: NHJ, Zagreb, 2007.
18 Elmedina Ali
1. Akcent imenica
1.1.1.1. Imenice muškog roda s -ø u Njd.
Nepromjenljivi tipovi: a) Dugouzlazni na prvom slogu: bólnir (RBJ 81), národ (RBJ 720),
prózor (GBJ 197). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 198):
Jednina Mnoina N prózor prózori G prózora prózr D prózoru prózorima A prózor prózore V prózore prózori I prózorom prózorima L prózoru prózorima
U imenicâ bólnir, zápisnk i sl. i akcent i duina ostaju u svim pade- ima jednine i mnoine. (RBJ 81, 1496; NHJ 34-37)
Dugouzlazni na drugom slogu: Bosánac (RBJ 84), gubítak (RBJ 344), podnáslov (RBJ 923).
Imenica Bosánac u vokativu jednine ima kratkosilazni akcent na pr- vom slogu: Bsne. Genitiv mnoine je dvojak: Bòsnc / Bosnc (RBJ 84) ili trojak: Bosánc / Bòsnc / Bosnc (NHJ 38).
Imenice tipa: gubítak, podnáslov… imaju dugouzlazni akcent u svim padeima jednine i mnoine.
19Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Dugouzlazni na treem slogu: Dalmatínac (RBJ 156), gradonáelnk (RBJ 332), proturázlog (RBJ 1081). U imenica gradonáelnk, proturázlog i akcent i duina ostaju u svim padeima jednine i mnoine. (RBJ 332, 1081; NHJ 38) U vokativu jednine imenica Dalmatínac ima kratkosilazni akcent na prvom slogu: Dlmatne. Genitiv mnoine je dvojak Dalmàtnc i Dalmatnc (RBJ 156) ili trojak: Dalmatínc, Dalmàtnc i Dalmatnc (NHJ 39).
Dugouzlazni na etvrtom slogu: amfiteátar (RBJ 17), kamenorézac (RBJ 484), prestolonásljednk (RBJ 1023). Ovaj akcent ostaje u svim padei- ma jednine i mnoine.
U imenica tipa prestolonásljednk dugouzlazni akcent na etvrtom slogu i duina na posljednjem slogu dolaze u svim padeima. (RBJ 1023; NHJ 40)
Dugouzlazni na petom slogu: intelektuálac (RBJ 393), vegetarijánac (RBJ 1425). Genitiv mnoine ovih imenica javlja se u naporednim obli- cima: intelektùlc /intelektulc, vegetarìjnc / vegetarijnc (RBJ 393, 1425). U vokativu jednine, pored oblika vegetarìjne, moe se javiti i oblik sa neprenesenim akcentom vegetarijne. (NHJ 40)
b) Kratkouzlazni na prvom slogu: ìtalac / ìtatelj (GBJ 203), djèlilac / djèlitelj (RBJ 195), stvòritelj (RBJ 1262). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 203):
Jednina Mnoina N ìtalac ìtaoci G ìtaoca ìtalc D ìtaocu ìtaocima A ìtaoca ìtaoce V ìtaoe ìtaoci I ìtaocem ìtaocima L ìtaocu ìtaocima
Imenice sa završetkom -in koje oznaavaju neko porijeklo gube u mno- ini taj završetak. Tada se u mnoini dui i vokal pred oblikim nastavci- ma ako nije neposredno iza uzlaznih akcenata. Primjer: òtoanin / òtoni. Ovo pravilo vrijedi i za ostale akcente: Branin / Brni, Norvéanin / Norvéni, Trvnianin / Trvnini. (GBJ 202) Dvoslone imenice tipa òtac u vokativu jednine imaju kratkosilazni akcent – e; u genitivu mno- ine mogu imati neistoslogovno duljenje akcenta u smislu stilistike kono- tacije: otác.
20 Elmedina Ali
Kratkouzlazni na drugom slogu: dijàlekt (RBJ 182), domàin (RBJ 212), kukùruz (RBJ 569).
Kratkouzlazni na treem slogu: akadèmik (RBJ 9), fanatìzam (RBJ 281), rukovòdilac (GBJ 223). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mno- ine (GBJ 223):
Jednina Mnoina N rukovòdilac rukovòdioci G rukovòdioca rukovòdilc D rukovòdiocu rukovòdiocima A rukovòdioca rukovòdioce V rukovòdioe rukovòdioci I rukovòdiocem rukovòdiocima L rukovòdiocu rukovòdiocima
Rijei stranog porijekla sa kratkouzlaznim akcentom na treem slo- gu uju se u hrvatskom standardu i s neprenesenim akcentom: etimòlog / etimolg (NHJ 45), ideàlist / idealst (NHJ 45). U bosanskom je samo: etimòlog, ideàlist(a). (RBJ 275, 378)
Kratkouzlazni na etvrtom slogu: dijalektòlog (RBJ 182), eufemìzam (RBJ 276), kuedomàin (RBJ 565). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine. Imenice koje imaju kratkouzlazni akcent na etvr- tom slogu u hrvatskom standardu esto se uju sa neprenesenim akcen- tom: ekspresiònist / ekspresionst (NHJ 46); u bosanskom je samo samo: ekspresiònist. (RBJ 264)
Kratkouzlazni na petom slogu: impresionìzam (RBJ 386), kolonijalìzam (RBJ 519), mikroorganìzam (RBJ 650). U paradigmatskoj promjeni nema promjena akcenta.
c) Dugosilazni na prvom slogu: neo (GBJ 199), mjstor (GBJ 200), smpor (RBJ 1267).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 199):
Jednina Mnoina N neo neli G nela nl D nelu nelima A nela nele V nele neli
21Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
I nelom nelima L nelu nelima
Akcenat ovih imenica rijetko se prenosi; ako se i prenosi, to je oslablje- no, kao u primjerima: zà nela, nà mjstora...
U rijeima stranog porijekla dugosilazni akcent moe se nai i na nepo- etnom slogu; meutim, treba napomenuti da su to rijetke pojave: sòlstcij / solstcij (RBJ 1227).
Imenica pljsak (GBJ 126) u lokativu jednine javlja se u dva oblika: pljsku / pljúsku (GBJ 220):
Jednina Mnoina N pljsak pljsci / pljúskovi G pljska pljsk / pljúskv D pljsku pljscima / pljúskovima A pljsak pljske / pljúskove V pljsku pljsci / pljúskovi I pljskom pljscima / pljúskovima L pljsku / pljúsku pljscima / pljúskovima
Naša graa pokazuje da u lokativu jednine preovladava oblik pljsku (s dugosilaznim akcentom). U procentima:
A. pljsku 90 % B. pljúsku 8 % C. pljsku 2 % Oblik sa kratkosilaznim akcentom na prvom slogu zabiljeen je samo
u dva odsto sluajeva, pa ne moemo tvrditi da se javlja u standardnom bosanskom jeziku, ali ga nismo mogli zanemariti.
Imenica prìjatelj u GBJ zabiljeena je sa kratkouzlaznim akcentom na prvom slogu, u NHJ sa kratkosilaznim akcentom na prvom slogu prjatelj (NHJ 48). U RBJ naporedo je prjatelj / prìjatelj (RBJ 1036).
U genitivu mnoine javljaju se naporedni oblici prìjatlj / prijatélj (GBJ 221):
22 Elmedina Ali
Jednina Mnoina N prìjatelj prìjatelji G prìjatelja prìjatlj / prijatélj D prìjatelju prìjateljima / prjatèljima A prìjatelja prìjatelje V prìjatelju prìjatelji I prìjateljom prìjateljima / prjatèljima L prìjatelju prìjateljima / prjatèljima
Naša graa pokazuje da od svih sto ispitanika imamo kratkouzlazni akcent u genitivu mnoine: prìjatlj. Primjeri sa dugouzlaznim akcentom na treem slogu nisu zabiljeeni.
d) Kratkosilazni na prvom slogu: brti (RBJ 88), nuspjeh (RBJ 762), sn (GBJ 126).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 126):
Jednina Mnoina N sn snvi / sn G sn snv D sn snvima / snma A sn snve / sn V sn / sn snvi / sn I snm snvima / snma L sn snvima / snma
U imenica sa poloajnim duljenjem, odnosno kada se dulji vokal ispred suglasnikog skupa u kojem je prvi glas sonant, iza akcenta javlja se duina u svim padeima osim nominativa jednine: gmzavac / gmzvca (RBJ 321). Ukoliko su to dvoslone imenice, umjesto duine imamo duljenje naglaše- nog sloga, kao u primjeru strac / strca (GBJ 197).
Kratkosilazni akcent moe biti i na nepoetnom slogu u imenima i rijeima stranog porijekla: dirìgent / dirignt (RJB 188), poljoprìvrednk / poljoprvrednk (RJB 950)
Mali broj imenica ovoga skupa ima promjenu akcenta u lokativu jedni- ne: mjscu / mjesécu (GBJ 219; RBJ 660), pgldu / poglédu (NHJ 49).
Primjer (GBJ 219):
23Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Jednina Mnoina N mjsc mjsci G mjsca mjséc D mjscu mjesécima A mjsc mjsce V mjse mjsci I mjscom mjesécima L mjscu / mjesécu mjesécima
Naša graa pokazuje da u lokativu jednine preovladava oblik mjscu sa kratkosilaznim akcentom. U procentima:
A. mjscu 91 % B. mjesécu 9 % Imenice sa kratkosilaznim akcentom koje imaju dugu mnoinu mogu
se i kratiti, kao u primjerima: glubovi / glbi (GBJ 202), lšajevi / lšji (GBJ 202), pukovi / pci (GBJ 202).
Primjer (GBJ 202):
Jednina Mnoina N glb glubovi G glba glubv / golubóv D glbu glubovima / golubòvima A glba glubove V glbe glubovi I glbom glubovima / golubòvima L glbu glubovima / golubòvima
Naša graa pokazuje da od svih sto ispitanika imamo kratkosilazni akcent u genitivu mnoine: glubv. Ovo moe znaiti da klasini akcenti tipa golubóv nisu više prisutni u standardnom bosanskom jeziku.
Identinu situaciju imamo u dativu, instrumentalu i lokativu mnoine; od svih sto ispitanika biljeimo kratkosilazni akcent: glubovima. Primjeri sa kratkouzlaznim akcentom golubòvima nisu zabiljeeni u našoj grai.
24 Elmedina Ali
Promjenljivi tipovi a) S promjenom tona Imenice sa kratkosilaznim akcentom tipa: mzak (GBJ 41), rt (RBJ
1118), rk (RBJ 1155), skp (RBJ 1206), tk (RBJ 1335) u lokativu jednine i u svim padeima mnoine mijenjaju ton u kratkouzlazni akcent.
Primjer (GBJ 41):
Jednina Mnoina N mzak mòzgovi / mzgovi G mzga mòzgv / mzgv D mzgu mòzgovima / mzgovima A mzak mòzgove / mzgove V mzgu mòzgovi / mzgovi I mzgom mòzgovima / mzgovima L mzgu / mòzgu mòzgovima / mzgovima
Ova promjena je dosljednija u lokativu mnoine nego u lokativu jedni- ne, ustaljeno je: mòzgovi, ràtovi, ali i: u mòzgu / u mzgu. (NHJ 5)
Kratkosilazni akcent u nominativu i vokativu jednine imenica: knj (GBJ 215; RBJ 533), krv (RBJ 558), rv (RBJ 1158), slg (RBJ 1213), zglb (RBJ 1521) u svim ostalim padeima mijenja ton u kratkouzlazni akcent.
Primjer (GBJ 215; RBJ 533):
Jednina Mnoina N knj kònji G kònja kónj D kònju kònjima A kònja kònje V kònju kònji I kònjem kònjima L kònju kònjima
Dugosilazni akcent je samo u nominativu, akuzativu i vokativu jedni- ne imenica: krlj (GBJ 216), pnj (GBJ 198), pt (GBJ 216), stp (RBJ 1261), vr (RBJ 1451); u svim ostalim padeima mijenja ton u dugouzlazni ak- cent.
25Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Primjer (GBJ 216):
Jednina Mnoina N krlj králjevi G králja králjv D králju králjevima A králja králjeve V krlju králjevi I králjem králjevima L králju králjevima
Primjer (GBJ 198):
Jednina Mnoina N pnj pánjevi G pánja pánjv D pánju pánjevima A pnj pánjeve V pnju pánjevi I pánjem pánjevima L pánju pánjevima
Ukoliko ove imenice imaju i kratku i dugu mnoinu, u dugoj mnoini akcent moe biti ili dugouzlazni ili kratkouzlazni.
Primjer (GBJ 216):
Jednina Mnoina N pt pútevi / pútovi / púti G púta pútvã / pútv / pút D pútu pútevima / pútovima / pútima A pt púteve / pútove / púte V pte pútevi / pútovi / púti I pútem / pútom pútevima / pútovima / pútima L pútu pútevima / pútovima / pútima
26 Elmedina Ali
Primjer (NHJ 52):
Jednina Mnoina N stp stúpi / stúpovi / stùpovi G stúpa stúp / stúpv / stùpv D stúpa stúpima / stúpovima / stùpovima A stp stúpe / stúpove / stùpove V stpe stúpi / stúpovi / stùpovi I stúpu stúpima / stúpovima / stùpovima L stúpom stúpima/ stúpovima / stùpovima
Imenica cv u dativu, instrumentalu i lokativu mnoine javlja se u dva naporedna oblika: sa kratkouzlaznim i sa dugouzlaznim akcentom. Tako je zabiljeena u GBJ (216):
Jednina Mnoina N cv cvi G cva cv D cvu cvima / cvima A cva cve V cve cvi I cvom cvima / cvima L cvu cvima / cvima
Naša graa pokazuje da je oblik cvima dvostruko eši negoli oblik s kratkouzlaznim akcentom. U procentima:
A. cvima 68 % B. cvima 32 % Dugosilazni akcent je samo u nominativu (i akuzativu) jednine imeni-
ca: gst – gst (GBJ 216; RBJ 328), mst (RBJ 672), rd (RBJ 1153), sk (RBJ 1226), znj (RBJ 1529); u svim je ostalim padeima jednine, osim lokativa, kratkosilazni ili kratkouzlazni akcent. U lokativu jednine je kratkouzlazni akcent.
27Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Primjer (GBJ 216): Jednina Mnoina
N gst gsti G gsta gòstij / gst / gòst D gstu gstima A gsta gste V gste gsti I gstom gstima L gòstu gstima
Imenica lòvac u GBJ (219) zabiljeena je sa kratkouzlaznim akcentom na prvom slogu u nominativu jednine:
Jednina Mnoina N lòvac lòvci / lóvci G lòvca / lóvca lovác / lvc D lòvcu / lóvcu lòvcima / lóvcima A lòvca / lóvca lòvce / lóvce V lve / lôve lòvci / lóvci I lòvcem / lóvcem lòvcima / lóvcima L lòvcu / lóvcu lòvcima / lóvcima
RBJ u genitivu mnoine ima samo lvc (603). U NHJ zabiljeena je sa dugouzlaznim akcentom na prvom slogu lóvac u svim padeima jednine i mnoine, osim u vokativu jednine, u kojem dolazi do promjene akcenta u dugosilazni: lve.
Neslaganja u akcenatskim likovima imenice lòvac / lóvac razlog su da se u našem istraivanju posebno pozabavimo ovom imenicom. Obradili smo genitiv jednine, nominativ mnoine, genitiv mnoine i dativ, instru- mental i lokativ mnoine.
Naša graa pokazuje da je u genitivu jednine oblik lvca dvostruko eši negoli oblik sa kratkouzlaznim akcentom. U procentima:
A. lvca 65 % B. lòvca 35 % U nominativu mnoine oblik lvci sa kratkouzlaznim akcentom dvo-
struko je eši negoli oblik lòvac. U procentima: A. lvci 65 % B. lòvci 35 %
28 Elmedina Ali
U genitivu mnoine biljeimo ak etiri oblika ove imenice: lvc / lovác / lvc / lvc. U procentima:
A. lvc 53 % B. lovác 13 % C. lvc 33 % D. lvc 1 % U dativu, instrumentalu i lokativu mnoine oblici lvcima / lòvcima
gotovo su podjednake uestalosti, s tim da se oblik lvcima sa dugouzla- znim akcentom ipak nešto eše biljei od oblika lòvcima sa kratkouzla- znim akcentom.
U procentima: A. lvcima 57 % B. lòvcima 43 %
b) S promjenom mjesta akcenta Imenice sa kratkouzlaznim akcentom u nominativu (akuzativu) jedni-
ne tipa: mùdrac (RBJ 679), pòdlac (RBJ 922), svjèdok (RBJ 1279), ìvot (GBJ 218) imaju promjenu mjesta akcenta na slijedei slog.
Primjer (GBJ 218):
Jednina Mnoina N ìvot / vot ivòti G ivòta ivót D ivòtu ivòtima A ìvot / vot ivòte V vote ivòti I ivòtom ivòtima L ivòtu ivòtima
Iz tabele se vidi da u vokativu jednine akcent ostaje na prvom slogu, odnosno da nema promjene mjesta akcenta, pa to i ne biljeimo kao tipo- lošku odliku.
Dugouzlazni akcent u genitivu mnoine je predvidljiv; imenice ovog tipa uvijek imaju dug posljednji i pretposljednji slog u tom padeu. (NHJ 30).
Isti tip promjene imaju i imenice stranoga porijekla koje u nominativu jednine imaju -ø nastavak: bìf (GBJ 219), dòsj (RBJ 219), kùp (GBJ 199), nìv (GBJ 199), sì (GBJ 199).
29Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Primjer (GBJ 219): Jednina Mnoina
N bìf bifèi G bifèa bifè D bifèu bifèima A bìf bifèe V bìf bifèi I bifèom bifèima L bifèu bifèima
c) S promjenom mjesta i trajanja akcenta U imenica s kratkouzlaznim akcentom u nominativu i duinom na sli-
jedeem slogu tipa: apàrt (RBJ 24), gospòdr (GBJ 222), jùnk (RBJ 474), naslònj (RBJ 723) dolazi do promjene akcenta u dugouzlazni na mjestu duine. U vokativu jednine je kratkosilazni akcent na prvom slogu:
Jednina Mnoina N jùnk junáci G junáka junák D junáku junácima A junáka junáke V jne junáci I junákom junácima L junáku junácima
Primjer (GBJ 222):
Jednina Mnoina N gospòdr gospodári G gospodára gospodár D gospodáru gospodárima A gospodára gospodáre V gspodru / gspodre gospodári I gospodárom / gospodárem gospodárima L gospodáru gospodárima
30 Elmedina Ali
Iz navedenih primjera uoavamo: pravilo o promjeni mjesta i trajanju akcenta vai za sve imenice ovoga tipa bez obzira na kojem se slogu nalazi akcent.
1.1.1.2. Imenice muškog roda s -o i -e u Njd.
Nepromjenljivi tipovi: a) Dugouzlazni na prvom, drugom ili treem slogu: bijenále (RBJ 65),
debéljko (RBJ 162), nestáško (GBJ 759), rašupánko (GBJ 204), raz- maénko (RBJ 1123), újko (RBJ 1374).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 204): Jednina Mnoina
N rašupánko rašupánci G rašupánka rašupánk D rašupánku rašupáncima A rašupánko rašupánke V rašupánko rašupánci I rašupánkom rašupáncima L rašupánku rašupáncima
b) Kratkouzlazni na prvom slogu: àuto (GBJ 204), Kàiro (GBJ 204), kàkao (RBJ 480), Sòfoklo (GBJ 204).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine, izuzev genitiva mnoine (GBJ 204):
Jednina Mnoina N àuto àuti G àuta t D àutu àutima A àuto àute V àuto àuti I àutom àutima L àutu àutima
Kratkouzlazni na drugom slogu: flamìngo (RBJ 291), librèto (RBJ 592), rodèo (NHJ 52).
Kratkouzlazni na treem slogu: Ariòsto (NHJ 58), Politèo (NHJ 58).
31Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine. Treba naglasiti da imenice ovoga tipa nisu este u našem jeziku; naješe su to vlastita imena stranoga porijekla, kao što vidimo iz navedenih primjera.
c) Dugosilazni na prvom slogu: Krlo (GBJ 204), rdio (GBJ 204), slo (RBJ 1227).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 204):
Jednina Mnoina N rdio rdiji G rdija rdj D rdiju rdijima A rdio rdije V rdio rdiji I rdijem / rdiom rdijima L rdiju rdijima
Dugosilazni akcent na nepoetnom slogu nije esta pojava u našem jeziku. Ukoliko se i nae, to su onda obino vlastita imena i rijei stranoga porijekla: Antnio / Àntnio, Milno...
(NHJ 58).
a) Kratkosilazni na prvom slogu: krzo (GBJ 204), mto (RBJ 673), vterpolo (RBJ 1423). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (RBJ 673):
Jednina Mnoina N mto mti G mta mt D mtu mtima A mto mte V mto mti I mtom mtima L mtu mtima
Kratkosilazni akcent na nepoetnom slogu nije esta pojava u bosan- skom jeziku: Borno (NHJ 59), fijsko / fijàsko (RBJ 286).
32 Elmedina Ali
1.1.2. Imenice srednjeg roda
1.1.2.1. Imenice srednjeg roda s -o i -e u Njd. (jednakoslone imenice)
Nepromjenljivi tipovi: a) Dugouzlazni na prvom slogu: lánstvo (RBJ 142), náslje (GBJ 226),
šétalšte (RBJ 1291). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 226):
Jednina Mnoina N náslje náslja G náslja náslj D náslju násljima A náslje náslja V náslje náslja I násljem násljima L náslju násljima
Dugouzlazni na drugom slogu: imánje (RBJ 383), rasúlo (RBJ 1116), zanímnje (RBJ 1492).
Primjer (GBJ 226): Jednina Mnoina
N rasúlo rasúla G rasúla rasúl D rasúlu rasúlima A rasúlo rasúla V rasúlo rasúla I rasúlom rasúlima L rasúlu rasúlima
Dugouzlazni na treem slogu: blagostánje (RBJ 73), ministárstvo (RBJ 653), uzbuénje (RBJ 1081). Imenicu ministárstvo imamo i sa kratkouzla- znim akcentom na treem slogu: ministàrstvo (RBJ 653).
Dugouzlazni na etvrtom slogu: graevinárstvo (RBJ 333), veleposlán- stvo (RBJ 1426).
Genitiv mnoine imenica koje imaju dugouzlazni akcent na slogu prije nastavka -stvo / -štvo javlja se u naporednim oblicima: veleposlánstv / velepòslnstv / veleposlnstv (RBJ 1426).
33Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Dugouzlazni na petom slogu: bibliotekárstvo (RBJ 64), nerazumijévnje (RBJ 756), samopouzdánje (RBJ 1171), samozavarávnje (RBJ 1172).
b) Kratkouzlazni na prvom slogu: sèlo (GBJ 206), kàmnje (RBJ 195), òbrazovnje (RBJ 1262). Primjer (GBJ 206):
Jednina Mnoina N sèlo sla G sèla sél / sl D sèlu slima A sèlo sla V sèlo sla I sèlom slima L sèlu slima
Dvoslone imenice iz ove skupine mijenjaju u genitivu mnoine krat- kouzlazni akcent u dugouzlazni: sèlo – sél. Biljeimo primjere i sa dugosi- laznim akcentom u genitivu mnoine: sèlo – sl (GBJ 206), kao i promje- nu kratkouzlaznog akcenta u kratkosilazni u mnoini ovih imenica, što se vidi iz primjera u tabeli (GBJ 206).
Kod imenica tipa òbrazovnje akcent i duina ostaju u svim padeima jednine i mnoine.
Kratkouzlazni na drugom slogu: oglèdalo (RBJ 812), rumènilo (RBJ 1161), višèglsje (RBJ 1438), zelènilo (RBJ 1519).
Kod sloenica tipa višèglsje, ali i sloenica sa spojnikom -o- , izrae- na je tendencija pomicanja akcenta na poetak rijei: višèglsje / všeglsje (RBJ 1438).
Kratkouzlazni na treem slogu: brodogràdilšte (RBJ 92), neobàzirnje (RBJ 747), ribogòjilšte (RBJ 1149). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jed- nine i mnoine.
Kratkouzlazni na etvrtom slogu: jezikoznànstvo (RBJ 471) raunovòdstvo (RBJ 1099). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine.
c) Dugosilazni na prvom slogu: blgo (RBJ 72), crstvo (RBJ 104), mre (GBJ 223).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 223):
34 Elmedina Ali
Jednina Mnoina N mre mra G mra mr D mru mrima A mre mra V mre mra I mrem mrima L mru mrima
Imenice ovoga tipa sa duinom su po predvidljivim i opim pravilima: mjnstvo (RBJ 620), pmnje (RBJ 871), vlsnštvo (RBJ 1445).
d) Kratkosilazni na prvom slogu: blto (RBJ 73), kplje (GBJ 225), vhnje (RBJ 1455).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 225):
Jednina Mnoina N kplje kplja G kplja kplj D kplju kpljima A kplje kplja V kplje kplja I kpljem kpljima L kplju kpljima
Imenice ovoga tipa sa duinom su po predvidljivim i opim pravilima: menovnje (RBJ 384), mternstvo (RBJ 634), pltvo (RBJ 910).
Promjenljivi tipovi: a) S promjenom tona: Imenice sa kratkosilaznim akcentom tipa: ko (RBJ 817), ho (GBJ 225)
u genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu mnoine mijenjaju ton u krat- kouzlazni akcent.
35Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Primjer (GBJ 225): Jednina Mnoina
N ho ši (i-vrsta) G ha ùšij D hu ùšima A ho ši V ho ši I hom ùšima L hu ùšima
Kratkosilazni akcent je u svim padeima jednine imenica: bdo (RBJ 89), mjsto (GBJ 223), zvno (RBJ 1534), a u mnoini moe mijenjati ton u kratkouzlazni akcent; genitiv mnoine dulji se po opim pravilima.
Primjer (GBJ 223): Jednina Mnoina
N mjsto mjsta G mjsta mjst / mjést D mjstu mjstima / mjèstima A mjsto mjsta V mjsto mjsta I mjstom mjstima / mjèstima L mjstu mjstima / mjèstima
b) S promjenom mjesta i trajanja akcenta: Imenice s kratkosilaznim akcentom u nominativu tipa jzero (RBJ 470)
u mnoini mijenjaju akcent u kratkouzlazni i on dolazi na drugi slog. Primjer (RBJ 470):
Jednina Mnoina N jzero jezèra G jzera jezér D jzeru jezèrima A jzero jezèra V jzero jezèra I jzerom jezèrima L jzeru jezèrima
36 Elmedina Ali
1.1.2.2. Imenice srednjeg roda s -ø u Njd. (nejednakoslone imenice)
Nepromjenljivi tipovi: a) Dugouzlazni na prvom slogu: jáje (GBJ 224), júne (GBJ 207), úe
(GBJ 205). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 207):
Jednina Mnoina N úe úeta G úeta út D úetu úetima A úe úeta V úe úeta I úetom úetima L úetu úetima
Imenica úe u mnoini se javlja i kao zbirna imenica d. U ovaj tip imenica ide i imenica pdn (GBJ 207), koja se od navedenih imenica ra- zlikuje po obrascu promjene.
Primjer (GBJ 207) / (RBJ 923):
Jednina Mnoina N pódn / pódne pódneva / pódnevi G pódneva pódnv D pódnevu pódnevima A pódn / pódne pódneva / pódneve V pódn / pódne pódneva / pódnevi I pódnevom pódnevima L pódnevu pódnevima
Dugouzlazni na drugom slogu: jedíne (RBJ 463), sluíne / slùne (RBJ 1215), ivíne (RBJ 1543).
Dugouzlazni na treem slogu: Afrikáne (NHJ 69), nevinášce (RBJ 764).
b) Kratkouzlazni na prvom slogu: djètešce (RBJ 196), mòme (RBJ 668), ùnue (GBJ 225).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 225):
37Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Jednina Mnoina N ùnue - - - G ùnueta - - - D ùnuetu - - - A ùnue - - - V ùnue - - - I ùnuetom - - - L ùnuetu - - -
Kratkouzlazni na drugom slogu: nedònoše (RBJ 738), praùnue (RBJ 996), siròe (RBJ 1194).
Kratkouzlazni na treem slogu: mrtvoròne (RBJ 677), prvoròne (RBJ 1088).
c) Dugosilazni na prvom slogu: ve (NHJ 70).
d) Kratkosilazni na prvom slogu: gše (RBJ 348), jnje (GBJ 224), tne (RBJ 1317).
Primjer (GBJ 224):
Jednina Mnoina N jnje - - - G jnjeta - - - D jnjetu - - - A jnje - - - V jnje - - - I jnjetom - - - L jnjetu - - -
Promjenljivi tipovi: a) S promjenom trajanja: Imenice sa dugouzlaznim akcentom tipa: dijéte (RBJ 184), kljúse (RBJ
511) mijenjaju akcent u kratkouzlazni u svim padeima jednine osim u akuzativu. U vokativu je kratkosilazni (RBJ 184).
38 Elmedina Ali
Jednina Mnoina N dijéte - - - G djèteta - - - D djètetu - - - A dijéte - - - V djete - - - I djètetom - - - L djètetu - - -
b) S promjenom mjesta akcenta: Imenice sa kratkouzlaznim akcentom na prvom slogu u nominativu
jednine tipa: prèzime / prézime (RBJ 1030 / GBJ 226) u mnoini imaju pro- mjenu mjesta akcenta na trei slog:
Jednina Mnoina N prèzime prezimèna G prèzimena prezimén D prèzimenu prezimènima A prèzime prezimèna V prèzime prezimèna I prèzimenom prezimènima L prèzimenu prezimènima
c) S promjenom mjesta i tona akcenta: Imenice s kratkosilaznim akcentom tipa: me (GBJ 207), nvrijme
(RBJ 765), rme (RBJ 1103), sjme (RBJ 1199), tjme (RBJ 1333) u mnoini mijenjaju akcent u kratkouzlazni koji dolazi na drugi slog. Primjer (RBJ 1103 / GBJ 207):
Jednina Mnoina N me rme imèna ramèna G mena rmena imén ramén D menu rmenu imènima ramènima A me rme imèna ramèna V me rme imèna ramèna I menom rmenom imènima ramènima L menu rmenu imènima ramènima
39Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
d) S promjenom mjesta, tona i trajanja akcenta: Imenica vrijème (GBJ 226) / vrijéme (RBJ 1456) u genitivu, dativu, in-
strumentalu i lokativu mijenja akcent u kratkosilazni, a u mnoini dolazi kratkouzlazni akcent na drugi slog. Primjer (GBJ 226):
Jednina Mnoina N vrijème vremèna G vrmena vremén D vrmenu vremènima A vrijème vremèna V vrijème vremèna I vrmenom vremènima L vrmenu vremènima
1.2. Akcenat imenica e-vrste Nepromjenljivi tipovi:
a) Dugouzlazni na prvom slogu: nágodba (RBJ 698), zákltva (RBJ 1480), zápisnirka (GBJ 232).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 232): Jednina Mnoina
N zápisnirka zápisnirke G zápisnirk zápisnirk D zápisnirki zápisnirkama A zápisnirku zápisnirke V zápisnirko zápisnirke I zápisnirkm zápisnirkama L zápisnirki zápisnirkama
Imenice tipa: lásta (RBJ 584), náda (RBJ 690), prúga (RBJ 1087) imaju promjenu akcenta u vokativu jednine, ali to nije tipološka karakteristika pa ih je pravilnije navesti kao nepromjenljive tipove.
Imenica báb (GBJ 233) sa dugouzlaznim akcentom na prvom slogu moe u bosanskom jeziku imati promjenu i po a-vrsti, ali je eša promjena po e-vrsti. U instrumentalu jednine javlja se u dva naporedna oblika bábm / bábom.
40 Elmedina Ali
Primjer (GBJ 233):
Jednina Mnoina N bábo babe G báb / bába báb D bábi / bábu bábama A bábu / bába babe V bbo babe I bábm / bábom bábama L bábi / bábu bábama
Naša graa pokazuje da u instrumentalu jednine preovladava oblik bábm sa dugouzlaznim akcentom. U procentima:
A. bábm 94 % B. bábom 6 %
Dvosloni hipokoristici tipa: Mého, Ívo, Jóvo (GBJ 208) sa dugouzla- znim akcentom na prvom slogu mogu u bosanskom jeziku imati promjenu i po a-vrsti, ali je eša promjena po e-vrsti.
U instrumentalu jednine javljaju se u dva naporedna oblika Méhm / Méhom (GBJ 233).
Jednina Mnoina N Mého (Méhe) G Méh / Méha (Méh) D Méhi / Méhu (Méhama) A Méhu / Méha (Méhe) V Mho (Méhe) I Méhm / Méhom (Méhama) L Méhi / Méhu (Méhama)
Naša graa pokazuje da u instrumentalu jednine preovladava oblik Méhm sa dugouzlaznim akcentom. U procentima:
A. Méhm 92 % B. Méhom 8 % Vidimo da je u našoj grai u dvoslonih imenica sa dugouzlaznim ak-
centom tipa bábo i Mého oblik sa duinom deseterostruko eši i obiniji od oblika bez duine.
41Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Dugouzlazni na drugom slogu: darvnica (RBJ 159), koléga (GBJ 233), Norvénka (RBJ 774).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 233):
Jednina Mnoina N koléga kolége G kolég kolég D kolégi kolégama A kolégu kolége V koléga kolége I kolégm kolégama L kolégi kolégama
Dugouzlazni na treem slogu: afirmácija (RBJ 5), Banjalúnka (RBJ 48), inspirácija (RBJ 392).
Dugouzlazni na etvrtom slogu: alimentácija (RBJ 14), komunikácija (RBJ 525), organizácija (RBJ 837). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jed- nine i mnoine.
Dugouzlazni na petom slogu: generalizácija (RBJ 308), kategorizácija (RBJ 494), sistematizácija (RBJ 1196).
b) Kratkouzlazni na prvom slogu: bìlješka (GBJ 231), dòmovina (RBJ 214), jàstunica (RBJ 459). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jed- nine i mnoine (GBJ 231) :
Jednina Mnoina N bìlješka bìlješke G bìlješk bìljek / bìlješk D bìlješci bìlješkama A bìlješku bìlješke V bìlješko bìlješke I bìlješkm bìlješkama L bìlješci bìlješkama
Imenice sa duinom tipa: djèvjka (GBJ 230), mùzirka (RBJ 684), tàmnirka (RBJ 1316) ne mijenjaju akcent, a duina ostaje na istom slogu u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 230):
42 Elmedina Ali
Jednina Mnoina N djèvjka dèvjke G djèvjk djèvojk D djèvjci djèvjkama A djèvjku djèvjke V djèvjko djèvjke I djèvjkm djèvjkama L djèvjci djèvjkama
Kratkouzlazni na drugom slogu: barùština (RBJ 50), dobrìina (RBJ 200), indùstrija (RBJ 388).
Imenice tipa: ljepòta (GBJ 230), planìna (RBJ 906), sramòta (RBJ 1237) u akuzativu i vokativu jednine biljeimo i sa kratkosilaznim akcentom na prvom slogu.
Primjer (GBJ 230):
Jednina Mnoina N ljepòta ljepòte G ljepòt ljepót D ljepòti ljepòtama A ljepòtu / ljpotu ljepòte V ljpoto / ljepòto ljepòte I ljepòtm ljepòtama L ljepòti ljepòtama
Naša graa pokazuje da u akuzativu jednine od svih sto ispitanika imamo kratkouzlazni akcent na drugom slogu: ljeptu. Primjeri sa kratko- silaznim akcentom ljpotu nisu zabiljeeni.
Kratkouzlazni na treem slogu: biogràfija (RBJ 9), matemàtirka (RBJ 633), prijatèljica (RBJ 1036). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (RBJ 1036):
43Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Jednina Mnoina N prijatèljica prijatèljice G prijatèljic prijatèljic D prijatèljici prijatèljicama A prijatèljicu prijatèljice V prijatèljice prijatèljice I prijatèljicm prijatèljicama L prijatèljici prijatèljicama
Kratkouzlazni na etvrtom slogu: autonòmija (RBJ 37), intelektùlka (RBJ 393), terminològija (RBJ 1326). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine.
Kratkouzlazni na petom slogu: aerodinàmika (RBJ 5), jedanaestèrica (RBJ 462), revoluciònrka (RBJ 1147). U paradigmatskoj promjeni nema promjena akcenta.
c) Dugosilazni na prvom slogu: bljka (GBJ 43), mjka (GBJ 228), prvda (RBJ 997).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 228):
Jednina Mnoina N mjka mjke G mjk mjk D mjci mjkama A mjku mjke V mjko mjke I mjkm mjkama L mjci mjkama
Akcenat ovih imenica prenosi se oslabljeno: ù mjk, pòd bljku...
44 Elmedina Ali
d) Kratkosilazni na prvom slogu: gdina (RBJ 322), jbuka (GBJ 230). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (GBJ 230):
Jednina Mnoina N jbuka jbuke G jbuk jbk D jbuci jbukama A jbuku jbuke V jbuko jbuke I jbukm jbukama L jbuci jbukama
Akcenat ovih imenica prenosi se oslabljeno: ù jagodi, pòd jabuku... Promjena kratkosilaznog u dugosilazni akcent u genitivu mnoine
imenice knjga (RBJ 511) predvidljiva je: U imenica s genitivom mnoine na - uvijek su dugi posljednji i pretposljednji slog u tom padeu. Ako se kod takvih imenica na predzadnjem slogu nae kratkouzlazni ili kratkosilazni akcent, on se dulji zadravajui svoj ton (NHJ 30 / 55).
Primjer (GBJ 227):
Jednina Mnoina N knjga knjge G knjg knjg D knjzi knjgama A knjgu knjge V knjgo knjge I knjgm knjgama L knjzi knjgama
Promjenljivi tipovi: a) S promjenom tona i (trajanja): Imenice sa dugouzlaznim akcentom tipa: dúša (RBJ 241), gláva (RBJ
315), rúka (RBJ 1160) mijenjaju akcent u dugosilazni u dativu, akuzativu i vokativu jednine i u nominativu, akuzativu i vokativu mnoine.
45Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Primjer (RBJ 315):
Jednina Mnoina N gláva glve G gláv gláv D glvi / glávi glávama A glvu glve V glvo glve I glávm glávama L glávi glávama
Imenica rúka u genitivu mnoine dolazi u oblicima rk / rúk (RBJ 1160) – analogija prema ng (GBJ 228). Prenošenje akcenta ovih imenica je neoslabljeno: glvu, pd rku, z dšu.
Imenice sa dugouzlaznim akcentom tipa: grána (RBJ 334), slúga (GBJ 228), zvijézda (RBJ 1533) / zvijèzda (GBJ 230) mijenjaju akcent u dugosila- zni u akuzativu i vokativu jednine te u nominativu, akuzativu i vokativu mnoine.
Primjer (RBJ 315):
Jednina Mnoina N grána grne G grán grán D gráni gránama / grànama A grnu grne V grno grne I gránm gránama / grànama L gráni gránama / grànama
U imenice slúga moe izostati promjena u akuzativu jednine, a u geni- tivu mnoine je i slúg / slúg (GBJ 228):
46 Elmedina Ali
Jednina Mnoina N slúga slúge / slge G slúg slúg / slúg D slúgi / slúzi slúgama A slúgu slúge / slge V slûgo slúge / slge I slúgm slúgama L slúgi / slúzi slúgama
U imenice zvijézda moe u vokativu jednine biti i kratkosilazni akcent, a u mnoini nepromijenjen dugouzlazni akcent u svim padeima (RBJ 1533 / GBJ 230):
Jednina Mnoina N zvijézda / zvijèzda zvijézde / zvijèzde G zvijézd / zvijèzd zvijézd / zvijèzd D zvijézdi / zvijèzdi zvijézdama / zvijèzdama A zvijézdu / zvijèzdu zvijézde / zvijèzde V zvijézdu / zvjezdo zvijézde / zvijèzde I zvijézdm / zvijèzdm zvijézdama / zvijèzdama L zvijézdi / zvijèzdi zvijézdama / zvijèzdama
Prenošenje akcenta ovih imenica je neoslabljeno: n vjsku, pd zmu. Imenice sa kratkouzlaznim akcentom tipa: gòra (RBJ 325), ìgla (RBJ
379), kòsa (RBJ 528) mijenjaju akcent u kratkosilazni u akuzativu i vokati- vu jednine te u nominativu, akuzativu i vokativu mnoine.
Primjer (RBJ 325):
Jednina Mnoina N gòra gre G gòr gór D gòri gòrama A gru gre V gro gre I gòrm gòrama L gòri gòrama
47Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Prenošenje akcenta ovih imenica je neoslabljeno: goru, prd zoru. Imenice sa kratkouzlaznim akcentom tipa: nòga (GBJ 228), vòda (RBJ
1446), zèmlja (RBJ 1519) mijenjaju akcent u kratkosilazni u akuzativu i vo- kativu jednine te u nominativu, akuzativu i vokativu mnoine. U dativu jednine moe doi do promjene, ali i ne mora: nòzi / nzi (RBJ 772):
Jednina Mnoina N nòga nge G nòg nòg / nóg D nzi nògama A ngu nge V ngo nge I nògm nògama L nòzi nògama
Prenošenje akcenta ovih imenica je neoslabljeno: p vodu, zemlju, n nogu.
Imenica djèca (RBJ 194) ima kratkouzlazni akcent još u genitivu i in- strumentalu, a u ostalim padeima mijenja akcent u kratkosilazni:
Jednina Mnoina N djèca - - - G djèc - - - D djci - - - A djcu - - - V djco - - - I djècm - - - L djci - - -
1.3. Akcenat imenica i-vrste Nepromjenljivi tipovi:
a) Dugouzlazni na prvom slogu: ávet (RBJ 38), ljúbav (RBJ 610), náklonst (RBJ 704).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (RBJ 610):
48 Elmedina Ali
Jednina Mnoina N ljúbav ljúbavi G ljúbavi ljúbav D ljúbavi ljúbavima A ljúbav ljúbavi V ljúbavi ljúbavi I ljúbavi / ljúbavlju ljúbavima L ljúbavi ljúbavima
U ovoj skupini brojne su imenice na -st sa duinom: brójnst (RBJ 94), rázliitst (RBJ 1025).
Dugouzlazni na drugom slogu: budúnst (RBJ 97), neprrodnst (: nepr- rodan / nprirodan, RBJ 754), obtelj (RBJ 784), zlonamjernóst (RBJ 1526).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (RBJ 784): Jednina Mnoina
N obtelj obtelji G obtelji obtelj D obtelji obteljima A obtelj obtelji V obtelji obtelji I obtelju obteljima L obtelji obteljima
Dugouzlazni na treem slogu: djelotvórnst (RBJ 195), jednostávnst (RBJ 466), meuzávisnst (RBJ 640).
Imenice sa dugouzlaznim akcentom na treem slogu i sa prefiksom ne- mogu se ostvariti i sa kratkosilaznim akcentom na prvom slogu: neugódnst / nugodnst (RBJ 761).
Dugouzlazni na etvrtom slogu: dravotvórnst (RBJ 236), nacionálnst (RBJ 689), originálnst (RBJ 838). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jed- nine i mnoine, a duina ostaje na -st.
Dugouzlazni na petom slogu: asocijatvnst (RBJ 32), profesionálnst (RBJ 1061), radioaktvnst (RBJ 1100).
b) Kratkouzlazni na prvom slogu: màrljivst (RBJ 630), sàmrt (RBJ 1173), sàglasnst (RBJ 1167).
Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine (RBJ 1174):
49Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Jednina Mnoina N sàmrt sàmrti G sàmrti sàmrt D sàmrti sàmrtima A smart sàmrti V sàmrti sàmrti I sàmrti / sàmru sàmrtima L sàmrti sàmrtima
Kratkouzlazni na drugom slogu: daròvitst (RBJ 159), valèntnst (RBJ 1419), zapòstavljenst (RBJ 1497). Imenica valèntnst sa kratkouzlaznim akcentom uje se i sa kratkosilaznim valntnst (RBJ 1419).
Kratkouzlazni na treem slogu: kompetèntnst (RBJ 523), velikòdušnst (RBJ 1427). Imenica kompetèntnst sa kratkouzlaznim akcentom uje se i sa kratkosilaznim kompetntnst (RBJ 523) na istom slogu, a imeni- ca velikòdušnst uje se i sa kratkosilaznim akcentom na prvom slogu vlikodušnst (RBJ 1427).
Kratkouzlazni na etvrtom slogu: bogobojàljivst (RBJ 79), istinoljù- bivst (RBJ 417), nekompetèntnst (RBJ 743). Imenica nekompetèntnst sa kratkouzlaznim akcentom uje se i sa kratkosilaznim nekompetntnst (RBJ 743) na istom slogu.
Kratkouzlazni na petom slogu: insuficijèntnst (: insuficijèntan / insufi- ci jntan, RBJ 393), nezainterèsrnst (: nezainterèsrn, RBJ 765).
Imenica insuficijèntnst sa kratkouzlaznim akcentom uje se i sa krat- kosilaznim insuficijntnst (: insufijntan, RBJ 393) na istom slogu.
c) Dugosilazni na prvom slogu: skršenst (RBJ 1206), smrenst (RBJ 1218), vznst (RBJ 1430). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jed- nine i mnoine (RBJ 1218):
Jednina Mnoina N smrenst smrenosti G smrenosti smrenost D smrenosti smrenostima A smrenst smrenosti V smrenosti smrensti I smrenosti /smrenošu smrenostima L smrenst smrenostima
50 Elmedina Ali
d) Kratkosilazni na prvom slogu: smt (RBJ 1221), tnst (RBJ 1320), lst (RBJ 1537).
U genitivu mnoine mogua je promjena kratkosilaznog akcenta u kratkouzlazni (RBJ 1221):
Jednina Mnoina N smt smti G smti smt D smti smtima A smt smti V smti smti I smti/smu smtima L smti smtima
U ovu skupinu idu i imenice tipa: pmt (GBJ 234), rdst (GBJ 234) sa promjenom akcenta u dugouzlazni / kratkouzlazni u lokativu jednine jer ta promjena nije obavezna.
Primjer (GBJ 234):
Jednina Mnoina N rdst rdosti G rdosti rdost / radòst D rdosti rdostima / radòstima A rdst rdosti V rdosti rdosti I rdosti / rdošu rdostima / radòstima L rdosti / radòsti rdostima / radòstima
Neslaganja u gramatikama u biljeenju akcenta: rdostima / radòstima razlog su da se posebno pozabavimo ovom imenicom. Obradili smo dativ, instrumental i lokativ mnoine.
Naša graa pokazuje da je u dativu, instrumentalu i lokativu mnoine oblik rdostima neuporedivo eši negoli oblik sa kratkouzlaznim akcen- tom. U procentima:
A. rdostima 96 % B. radòstima 2 % C. ràdstma 2 %
51Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Imenica pmt (GBJ 234) sa kratkosilaznim akcentom na prvom slogu i duinom u lokativu jednine javlja se u dva naporedna oblika: pmti / paméti. U genitivu mnoine biljeimo oblike sa kratkosilaznim akcentom na prvom slogu i dugouzlaznim na drugom slogu pmt / pamét (GBJ 234):
Jednina Mnoina N pmt pmti G pmti pmt / pamét D pmti pmtima / pamétima A pmt pmti V pmt pmti I pmti / pmu pmtima / pamétima L pmti / paméti pmtima / pamétima
Naša graa pokazuje da u lokativu jednine oblik paméti preovladava u odnosu na oblik sa kratkosilaznim akcentom. U procentima:
A. paméti 72 % B. pmti 28 % U genitivu mnoine biljeimo dva oblika ove imenice: pmt / pamét.
U procentima: A. pmt 94 % B. pamét 6 % Uoavamo da u genitivu mnoine potpuno preovladava oblik sa krat-
kosilaznim akcentom i duinama na drugom i treem slogu. Imenica zpovijed (GBJ 235) sa kratkosilaznim akcentom na prvom
slogu u lokativu jednine javlja se u dva naporedna oblika: zpovijedi / zapovijèdi. U genitivu mnoine biljeimo oblike sa kratkosilaznim ak- centom na prvom slogu i kratkouzlaznim na etvrtom slogu zpovijed / zapovijèd, a u dativu, instrumentalu i lokativu mnoine naporedne oblike: zpovijedima / zapovijèdima (GBJ 235):
Jednina Mnoina N zpovijed zpovijedi G zpovijedi zpovijed / zapovijèd D zpovijedi zpovijedima / zapovijèdima A zpovijed zpovijedi V zpovijedi zpovijedi I zpovijedi / zpovijeu zpovijedima / zapovijèdima L zpovijedi / zapovijèdi zpovijedima / zapovijèdima
52 Elmedina Ali
Naša graa pokazuje da od svih sto ispitanika imamo kratkosilazni akcent u lokativu jednine: zpovijedi. Identinu situaciju imamo u geni- tivu mnoine, kao i u dativu, instrumentalu i lokativu mnoine; od svih sto ispitanika biljeimo kratkosilazni akcent: Gmn. zpovijed / DILmn. zpovijedima. Primjeri sa kratkouzlaznim akcentom: Ljd. zapovijèdi / Gmn. zapovijèd / DILmn. zapovijèdima nisu zabiljeeni u našoj grai.
Imenica kkš (GBJ 234) sa kratkosilaznim akcentom na prvom slogu i duinom na drugom slogu javlja se u dativu, instrumentalu i lokativu mnoine u dva naporedna oblika: kkošima / kokšima:
Jednina Mnoina N kkš kkoši G kkoši kokòš / kokòšij D kkoši kkošima / kokòšima A kkš kkoši V kkoši kkoši I kkoši / kkošju kkošima / kokòšima L kkoši kkošima / kokòšima
Naša graa pokazuje da se u dativu, instrumentalu i lokativu mnoi- ne javljaju ak tri oblika ove imenice: kkošima / kokšima / kkšima. U procentima:
A. kkošima 80 % B. kokšima 16 % C. kkšima 4 % Preovladava oblik kkošima sa kratkosilaznim akcentom na prvom
slogu, dok su oblici sa kratkouzlaznim akcentom na drugom slogu i krat- kouzlaznim akcentom na prvom slogu i duinom na drugom slogu prisut- ni u znatno manjem procentu.
Promjenljivi tipovi: a) S promjenom tona: Imenice sa dugosilaznim akcentom tipa: msao (GBJ 235), stvr (RBJ
1261), vlst (RBJ 1445), u lokativu jednine i u genitivu, dativu, lokativu i instrumentalu mnoine mijenjaju ton u dugouzlazni akcent.
Primjeri (RBJ 1261) / (GBJ 235):
53Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Jednina Mnoina N stvr stvri G stvri stvár D stvri stvárima A stvr stvri V stvri stvri I stvri / stvrju stvárima L stvári stvárima
Jednina Mnoina N msao msli G msli mísl D msli míslima A msao msli V msli msli I msli / mšlju míslima L mísli míslima
b) S promjenom tona i trajanja akcenta: Dugosilazni akcent je samo u nominativu (akuzativu) jednine imenica:
k (GBJ 213), n (GBJ 233), p (RBJ 887), zb (RBJ 1529), / (RBJ 1546); u svim ostalim padeima se mijenja, i to u kratkosilazni (u genitivu, dativu, vokativu i instrumentalu jednine i nominativu, akuzativu i vokativu mnoine) i kratkouzlazni (u genitivu, dativu i instrumentalu mnoine); dok u lokativu jednine imamo ili kratkosilazni (kri) ili kratkouzlazni (nòi).
Primjer (GBJ 213) / (GBJ 233):
Jednina Mnoina N k kri G kri kèr D kri kèrima A kr kri V kri kri I kri kèrima L kri kèrima
54 Elmedina Ali
Jednina Mnoina N n ni G ni nò D ni nòima A n ni V ni ni I ni / nu nòima L nòi nòima
2. Akcenat pridjeva
2.1. Akcenat neodreenog pridjevskog vida
Neodreeni pridjevski vid ima ova akcenatska obiljeja: a) u promjenjivom tipu akcenat se mijenja po rodovima; b) u deklinaciji enski i srednji rod imaju iste akcente; c) vokativ je po zamjenikoj promjeni u svih pridjeva koji imaju i
odreeni oblik, a u narodnoj pjesmi moe biti i jednak nominativu: mld junae;
d) u akuzativu jednine muškog roda dolazi akcent nominativa ili ge- nitiva, a u drugim je padeima jednine i u mnoini, osim u vokati- vu, isti kao u enskom i srednjem rodu.
Neodreeni i odreeni vid pridjeva esto se razlikuju i po vrsti akcenta (úta / t) ili po njegovom mjestu (viska / vìsok).
Neodreeni pridjevski vid (GBJ 241 / RBJ 455):
Jednina Mnoina Muški
rod Srednji
rod enski
rod Muški
rod Srednji
rod enski
rod N jk jáko jáka jáki jáka jáke G jáka jáka ják jákh jákh jákh D jáku jáku jákj jákm(a) jákm(a) jákm(a) A = N ili G jáko jáku jáke jáka jáke V - - - - - - - - - - - - - - - - - - I jákm jákm jákm jákm(a) jákm(a) jákm(a) L jáku jáku jákj jákm(a) jákm(a) jákm(a)
55Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
2.2. Akcenat odreenog pridjevskog vida
Odreeni pridjevski vid ima ova akcenatska obiljeja: a) akcenat se ne mijenja po rodovima ni u deklinaciji; b) akcenatske se razlike javljaju izmeu odreenog i neodreenog
vida u nekoliko skupina pridjeva. Odreeni pridjevski vid (GBJ 241 / RBJ 455):
Jednina Mnoina Muški
rod Srednji
rod enski
rod Muški
rod Srednji
rod enski
rod N jk jko jk jki jk jk G jkg(a) jkg(a) jk jkh jkh jkh D jkm(e) jkm(e) jkj jkm(a) jkm(a) jkm(a) A = N ili G jk jk jke jk jk V jk jk jk jk jk jk I jkm jkm jkm jkm(a) jkm(a) jkm(a) L jkm(e) jkm(e) jkj jkm(a) jkm(a) jkm(a)
2.3. Akcenat komparativa i superlativa
Komparativ ima ova akcenatska obiljeja: a) dvosloni pridjevi imaju u komparativu kratkosilazni akcent; b) trosloni i dui pridjevi imaju u komparativu kratkouzlazni akcent
na treem slogu od kraja; c) komparativ se mijenja kao odreeni pridjevi i u deklinaciji nema
akcenatskih promjena (GBJ 241 / RBJ 1245):
Jednina Mnoina Muški
rod N stàrij stàrij stàrij stàrij stàrij stàrij G stàrijg(a) stàrijg(a) stàrij stàrijh stàrijh stàrijh D stàrijm(u) stàrijm(u) stàrijj stàrijm(a) stàrijm(a) stàrijm(a) A = N ili G = N stàrij stàrij stàrij stàrij V stàrij stàrij stàrij stàrij stàrij stàrij I stàrijm stàrijm stàrijm stàrijm(a) stàrijm(a) stàrijm(a) L stàrijm(u) stàrijm(u) stàrijj stàrijm(a) stàrijm(a) stàrijm(a)
56 Elmedina Ali
Superlativ ima ova akcenatska obiljeja: a) oblici superlativa mogu zadrati dva akcenta, dugosilazni ili kratko-
silazni akcent na prefiksu, kao i akcent komparativa: njmilostìvij / njmilostìvij (GBJ 240);
b) trosloni superlativi mogu, ali i ne moraju, zadrati akcent kompa- rativa u drugom dijelu: njgr / njgor (: gr, RBJ 326);
c) superlativ se mijenja kao odreeni pridjevi i u deklinaciji nema akcenatskih promjena (GBJ 241 / RBJ 1245):
Jednina Mnoina
Muški rod Srednji rod enski rod Muški rod Srednji rod enski rod
N njstàrij njstàrij njstàrij njstàrij njstàrij njstàrij
G njstàrijg(a) njstàrijg(a) njstàrij njstàrijh njstàrijh njstàrijh
D njstàrijm(u) njstàrijm(u) njstàrijj njstàrijm(a) njstàrijm(a) njstàrijm(a)
A = N ili G = N njstàrij njstàrij njstàrij njstàrij
V njstàrij njstàrij njstàrij njstàrij njstàrij njstàrij
I njstàrijm nstàrijm njstàrijm njstàrijm(a) njstàrijm(a) njstàrijm(a)
L njstàrijm(u) njstàrijm(u) njstàrijj njstàrijm(a) njstàrijm(a) njstàrijm(a)
2.4. Akcenatski tipovi pridjeva
2.4.1. Nepromjenljivi tipovi
a) Dugouzlazni na prvom slogu: bláen / blen (RBJ 73), rázbjnik (RBJ 1120), zánosan (RBJ 1492). Ovaj akcent ostaje u svim padei- ma jednine i mnoine.
Neodreeni oblik (RBJ 73):
Jednina Mnoina
Muški rod Srednji rod enski rod Muški rod Srednji rod enski rod
N bláen bláeno bláena bláeni bláena bláene
G bláena bláena bláen bláenh bláenh bláenh
D bláenu bláenu bláenj bláenm(a) bláenm(a) bláenm(a)
A = N ili G = N bláenu bláene bláena bláene
V - - - - - -
57Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Odreeni oblik (RBJ 73): Jednina Mnoina
Muški rod Srednji rod enski rod Muški rod Srednji rod enski rod
N bláen bláen bláen bláen bláen bláen
G bláeng(a) bláeng(a) bláen bláenh bláenh bláenh
D bláenm(e,u) bláenm(e,u) bláenj bláenm(a) bláenm(a) bláenm(a)
A = N ili G bláen bláen bláen bláen bláen
V bláen bláen bláen bláen bláen bláen
I bláenm bláenm bláenm bláenm(a) bláenm(a) bláenm(a)
L bláenm(e,u) bláenm(e,u) bláenj bláenm(a) bláenm(a) bláenm(a)
U ovoj su skupini najbrojniji su pridjevi na -ov, -ev, -in i tvorenice su- fiksima na -sk koje imaju samo odreeni oblik: stríev, ékavsk, náinsk... (NHKJ 117).
Dugouzlazni na drugom slogu: neprílian / nprilian (RBJ 754), ne- prírodan / nprirodan (RBJ 754), uzástopan / zastopan (RBJ 1410).
Dugouzlazni na treem slogu: dobronámjeran (RBJ 201), evolúcjsk (RBJ 277), treerázredan (RBJ 1344).
Dugouzlazni na etvrtom slogu: akumulácjsk / kumulacin (RBJ 11), organizácjsk / rganizacin (RBJ 837), sjeverozápadn / sjeverozpadn (RBJ 1200).
Dugouzlazni na petom slogu: ekskomunikácjsk (: ekskomunikácija, RBJ 262), rehabilitácjsk (: rehabilitácija, RBJ 1140), rekapitulácjsk (: reka- pitulácija, RBJ 1140).
b) Kratkouzlazni na prvom slogu: èstit (RBJ 133), pùtuj (RBJ 1096), vèrnj (RBJ 1262). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine.
Neodreeni oblik (RBJ 133): Jednina Mnoina
Muški rod Srednji rod enski rod Muški rod Srednji rod enski rod N èstit èstito èstita èstiti èstita èstite G èstita èstita èstit èstith èstith èstith D èstitu èstitu èstitj èstitm(a) èstitm(a) èstitm(a) A = N ili G = N èstitu èstite èstita èstite V - - - - - - I èstitm èstitm èstitm èstitm(a) èstitm(a) èstitm(a) L èstitu èstitu èstitj èstitm(a) èstitm(a) èstitm(a)
58 Elmedina Ali
Odreeni oblik (RBJ 133):
Jednina Mnoina Muški rod Srednji rod enski rod Muški rod Srednji rod enski rod
N èstit èstit èstit èstit èstit èstit G èstitg(a) èstitg(a) èstit èstith èstith èstith D èstitm(e,u) èstitm(e,u) èstitj èstitm(a) èstitm(a) èstitm(a) A = N ili G èstit èstit èstit èstit èstit V èstit èstit èstit èstit èstit èstit I èstitm èstitm èstitm èstitm(a) èstitm(a) èstitm(a) L èstitm(e,u) èstitm(e,u) èstitj èstitm(a) èstitm(a) èstitm(a)
U ovoj su skupini najbrojniji pridjevi na -ov, -ev, -in, koji nemaju odre-
eni oblik, i odreeni na -n, -sk i sl.: àlkohln, pùtuj, ùmjetnkov... (NHKJ 117)
Kratkouzlazni na drugom slogu: nebrazovn (RBJ 747), neùpen (RBJ 762), zanìmljiv (RBJ 1492). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jed- nine i mnoine.
Neodreeni oblik (RBJ 1492) / (RBJ 1492):
Jednina Muški rod Srednji rod enski rod
N zanìmljiv zanìmljivo zanìmljiva G zanìmljiva zanìmljiva zanìmljiv D zanìmljivu zanìmljivu zanìmljivj A = N ili G zanìmljivo zanìmljivu V - - - I zanìmljivm zanìmljivm zanìmljivm L zanìmljivu zanìmljivu zanìmljivj
59Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Mnoina Muški rod Srednji rod enski rod
N zanìmljiv zanìmljiva zanìmljive G zanìmljivh zanìmljivh zanìmljivh D zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) A zanìmljive zanìmljiva zanìmljive V - - - I zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) L zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) zanìmljivm(a)
Odreeni oblik (RBJ 1492) / (RBJ 1492): Jednina
Muški rod Srednji rod enski rod N zanìmljiv zanìmljiv zanìmljiv G zanìmljivg(a) zanìmljivg(a) zanìmljiv D zanìmljivm(e,u) zanìmljivm(e,u) zanìmljivj A = N ili G zanìmljiv zanìmljiv V zanìmljiv zanìmljiv zanìmljiv I zanìmljivm zanìmljivm zanìmljivm L zanìmljivm(e,u) zanìmljivm(e,u) zanìmljivj
Mnoina Muški rod Srednji rod enski rod
N zanìmljiv zanìmljiv zanìmljiv G zanìmljivh zanìmljivh zanìmljivh D zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) A zanìmljiv zanìmljiv zanìmljiv V zanìmljiv zanìmljiv zanìmljiv I zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) L zanìmljivm(a) zanìmljivm(a) zanìmljivm(a)
U ovoj su skupini i dui pridjevi (trosloni, etverosloni i peteroslo- ni) koji zadravaju kratkouzlazni akcent na drugom slogu u deklinaciji. (NHKJ 117)
60 Elmedina Ali
Odreeni oblik: m. . s. sirmašn – sirmašn – sirmašn bjelànevinast – bjelànevinast – bjelànevinast polìtik – polìtik – polìtik dijàlekatsk – dijàlekatsk – dijàlekatsk
Pridjevi sa kratkouzlaznim akcentom na drugom slogu imaju tenju za stvaranjem kratkosilaznog akcenta na prvom slogu pa biljeimo primjere: blagtvoran / blgotvran (RBJ 73), blagzvuan / blgozvan (RBJ 73), lakuman / lhkoman (RBJ 581).
Pridjevi sa prefiksom pra- snano privlae na sebe akcent pa u sloe- nicama dolazi kratkosilazni akcent na prvom slogu umjesto kratkouzla- znog akcenta na drugom slogu: prhrvtsk / hvtsk (RBJ 582), prljudsk / ljùdsk (RBJ 612), prslavnsk / slàvnsk (RBJ 995).
Dio pridjeva sa kratkouzlaznim akcentom na drugom slogu uju se i sa prenesenim akcentom: ambàsdorov / ambasdorov (: ambasdor, RBJ 16), apsòlventsk / apsolvntsk (: apsolvnt, RBJ 26).
Kratkouzlazni na treem slogu: avijàtirsk (RBJ 38), ureìvk (RBJ 1391), veliànstven (RBJ 1426). Ovaj akcent ostaje u svim padeima jednine i mnoine.
Neodreeni oblik (RBJ 1426):
N veliànstven veliànstveno veliànstvena G veliànstvena veliànstvena veliànstven D veliànstvenu veliànstvenu veliànstvenj A = N ili G veliànstveno veliànstvenu V - - - I veliànstvenm veliànstvenm veliànstvenm L veliànstvenu veliànstvenu veliànstvenj
61Akcenat u standardnom bosanskom jeziku
Mnoina Muški rod Srednji rod enski rod
N veliànstveni veliànstvena veliànstvene G veliànstvenh veliànstvenh veliànstvenh D veliànstvenm(a) veliànstvenm(a) veliànstvenm(a) A veliànstvene veliànstvena veliànstvene V - - - I veliànstvenm(a) veliànstvenm(a) veliànstvenm(a) L veliànstven