Ivan Cankar Predavanje

7/26/2019 Ivan Cankar Predavanje

1/8

Ivan Cankar 1896-1918

Stupamo na podruje moderne knjievnosti. To je jedno turbulentan i veomazanimljiv knjievnoistorijski period.

isa! Ivan Cankar" slovenai najznaajniji moderni pisa!" kao i neki dru#i pis!ito#a perioda uop$te" jednim delom pripada jo$ uvek realizmu" a jednimdelom modernoj knjievnoti te prve %aze i nekim svojim kasnijim delimaoznaava prelaz prema avan#ardi" prema ekspresionizmu. &ajedno sare$ernom ini najznaajnije# slovenako# pis!a. Te$ko da bilo koji dru#islovenaki pisa! moe da ima taj znaaj. Cankar je pri tom i pisa! koji nijedu#o delovao u knjievnosti" a tokom svo# relativno kratko# ivota je ostaviorelevantna dela u skoro svim knjievnim anrovima. 'n je bio i pesnik" poeoje kao lirski pesnik zbirkom (rotika koja je modernistika ve) samim svojimnaslovom. (rotinost je ne$to $to u moderni postaje tematsko opredeljenjeravnopravno dru#im opredeljinjema. *io je pripoveda" dramski pisa!"esejista" romanopisa!" teortiar knj. Svestrana +#ura. Sa jo$ , pis!a inisazvee slovenake novele. To su dva pesnika koja su ivela jo$ kra)e odnje#a osip /urn i 0ete i jedan koji i je nadiveo 'ton 2upani koji nije biosamo" iskljuivo pesnik kao /urn i 0ete. Slovenaka novela" uze)i u obzir ovatri pesnika" je lirska i pesnika" a Cankar je atipina +#ura. 'sim to#a" on jepisa! koji je u svojim delima spojio i spajao razliita poetika ostvarenja. 3ekanje#ova ostvarenja pripadaju realizmu" neka imaju neoromatniarkaopredeljenja" neka pripadaju romantizmu i moderni" ima naturalizma takoe i

nee#a potpuno ekspresionistiko#. Ima i simbolizma koji obeleava ranu%azu modernizma u evropi. Cankar je pisa! koji je lini sluaj 4 a to je istoneoromantiarsko" je li5 splitao sa svojim razumevanjem knjievnosti i4dramska pauza5 tematskim interesovanjima. i#ura umetnika pojavljuje sekod nje#a kao jedna od znaajni +#ura. ojavljuje se +#ura ono#a koji jedoslovno umetnik i ono#a koji ivot dovljava na umetniki nain. 7rama okojoj )emo danas #ovoriti kao reprezentativnoj je u svemu reprezentativna inosi naziv ""Sablazan u dolini enorijanskoj::. 3astala je 19;8.


2/8

sredstvo zasmejavanja puka. Izvoene su na tr#ovima i zasmejavaju obian iprost svet. 'vde iamo primer dela koji nosi odredni!u %arse" ali se na posebannain ipak odnosi prema tom anru. o$ ne$to o naslovu ove drame. Taenorijanska dolina je jedan izmi$ljeni lokalitet" +ktivna tvorevina koja sepojavljuje i dru#de u Cankarevim novelama. Ima i neki novela koje su

tematski povezane sa ovom %arsom. 'no $to je vano je da je ovo +ktivanatvorevina koja je olienje slovenake provin!ije i palanako# ivota. Izvorno"naslov ove %arse je "" 'ui$anje u dolini enorijanski::. 'vaj prvi termin jedosmislen. edno leksikolo$ko znaenje je ovo koje je izabrano- sablazan" adru#o je po#or$anje. To nisu ista znaenja. 4/mm-uzda u pozadini5 =itaju)iovu dramu" razumevamo da je Cankar na umu imao i jedno i dru#o znaenje ida ak to razumevanje to# mo#u)e# po#or$anja takoe moe bitidvosmisleno. re to#a" da vas pitam" da li znamo $ta znai sablazan> To jejedna re koja nije svako#a asa u uptrebi.

Ivanti)- &aprepa$)enje. Tikomir- 0ako> Ivanti)- &aprepa$)enje. *oki!a- /a"nije zaprepa$)enje" to je vi$e kao kad...Tikomir- Ima" ima tu i zaprepa$)enja"ali jednim delom. *oki!a- 0ad vas je posle sramota zbo# nee#a $to stevideli" prisustvovali. Tikomir- kad vas ne$to sablazni" kakav je to ose)aj>3eko- Stra$no. Tikomir- 3ije u pitanju oror...*oki!a? @i$e ne$tomalo#raanski onako. 3e uje se ni$ta sem *oki!ino# kikota.

7akle" sablazan je 4 podua di#resija o reni!ima5 ono $to sablazni" ono $toizaziva javno ne#odovanje. A tome kad ste sablanjeni ima nee#a $to nije

samo intimni doivljaj. 7a biste bili sablanjeni morate imati jednu vrstuso!ijalno#a razumevanja. avno ne#odovanje ima veze sa pojmom javno#amorala. avni moral esto mode da zvui malo#raanski jer je obavezuju)i.7ru#o znaenje pojma sablazan je ono $to navodi na #re. Tre)e znaenje jeisku$enje. 3ajzad" ono $to je najdalje od izvorno# znaenja je znanenjenakaze" ru#obe. I sad" na sve to" na slovenakom ide i ovo? po#or$anje. 'kakvoj sablazni je re u ovoj %arsi> 0o izaziva sablazan> ta je sablazan> 3anekom prvom nivou razumevanja" to bi svakako bio do$ljak koji se pojavljujepod imenom 0ri$to%" ali se predtsvalja i kao iz#ubljeno dete etar. 3e zna seko je ota! ni ko je majka i to je sablazan. 'n je" znai" sam po sebi sablazan

za ovaj malo#raanski moral. A jednoj maloj" palanakoj sredini jednonezakonito dete predstavlja zaista pravu sablazan. &ato $to su li!a oznake zadramske karaktere" ali ovde postoje persone koje nisu dramska li!a. Takvo


3/8

jedno li!e je onaj koji se predtsvlja kao konkordat koji je niko dru#i doneastivi sam. &nai" avo. (" za 0ri$to%a se kae da je umetnik i razbojnik.To nam #ovori ne$to ne ba$ moderno o ovome. /i moderno# umetnikazami$ljamo kao jednu #raansku osobu koja ima svoje stale$ko mesto. 'vdeimamo neko#a ko je i umetnik i razbojnik. azbojnik je naravno li!e s one

strane zakona" prekr$ila! zakona" onaj koji dovodi u pitanje dru$tveni poredaksvojim delovanjem protiv zakona. D umetnik je pripadnik dru$tvene elite.ostoji" meutim jedan momenat" jedan interval koji moemo oznaiti kaopredmoderan #de +#ura umetnika i razvratnika bivaju dovedeni u jednu vrloblisku vezu. Taj momenat je zapravo romantizam #de se umetni!i doivljavajukao prestupni!i zbo# prkosa i romantiarsko# imperativa slobode. Ametnikkoji prkosi dru$tvu se vrlo lako moe poistovetiti sa razbojnikom. Istina je daova +#ura postoji jo$ od renesanse" ali ni#de nije bila tako istaknuta kao uromatizmu. rvi veliki razvratnik umetnik u evropskoj knjievnosti bio je .......

'vde je" romantizam" imao posla sa jednim simblikim samorazumevanjem.7akle" 0ri$to% se ovde pojavljuje kao neko ko se predstavlja kao umetnik kojije kao razbojnik. 'n )e u!enjivati u#ledne #raane time $to )e se predtavitikao taj iz#ubljeni vanbrani deak etar. To kod #ospode izaziva reak!iju uvidu straa i zazora koji opet #ovori o dvostrukom javnom moralu. To da se umetnost poistove)uje sa bludom inevaljal$tinom nije ni$ta novo" ali umetnost je o#rta. To o#rta moe da serazume kao prekriva bluda. 'vo je ne$to $to je de!enijama pre bilo predmetrasprave. 7ve ili tri de!enije pre odvijala se u evropskim kru#ovima rasparava

o tome $ta umetnik ini" $ta moe" a $ta ne moe. *ilo je vi$e umetnika kojisu bili u sredi$tu takvi sporeva. loberov roman koji se u to vreme pojavio jebio !enzurisan. 7ru#i primer je (mil &ola i nje#ov roman 3ana koji jenajospravaniji. Teoretiari su okarakterisali &olu kao nemoralno# pis!a jer jeon $irio sablazan i kvario dru$tvo. 7o$lo je do rasprave $ta treba da radimoralna umetnost. 7a li umetnost trrba da bude utilitarna ili impli!itna> Asredi$tu spora je $ta treba prikazivati. &ola je imao jedan zanimljiv od#ovor.


4/8

Sve to ima veze sa ovim 4 verovali ili ne5 0ae da nije on nepravedan" onpodse)a da postoje dela koja $ire nemoral na jedan bezazlen nain. 'npodes)a na 7amu sa kamelijama koja takoe prikazuje kurtizanu" ali na jednasentimentalan nain. 'drazi sve#a to#a postoje i ovde. 3ema sumnje da sepitanje moralno# dejstva umetnosti postavlja i ovde. Cankar to ini tako $to

dovodi u sueljavanje umetnika i malo#raansko dru$tvo. Cankarevaumetnost" i dramska i pripovedna" u velikoj meri je posve)ena prikazumalo#raan$tine i njeno# delovanja. 'vde to imamo u komino %arsinoj%ormi. redsednik op$tine #ovori s nalija ove debate o pozivu umetnosti iumetnika. To sve dolazi posle proklamovanja romantino# umetnika da onnije obavezan dru$tvu i ima punu slobodu. 'vde se pojavljuje jedan takavumetnik. To je ovaj 0ri$to%. 'n dolazi sa tom svojom devojkom koja je olienjesve lepote i zanosivosti u ivotu. 2ive u nekoj kolibi" #otovo odmetniki"ajduki" ali ta koliba je puna name$taja. 'tkud umetniku sav taj name$taj

kad on ivi kao lutali!a> a dobija #a kao mito za )utanje o mo#u)emroditeljstvu"a $to je najzanimljivije 0ri$to# I privata taj mito. A napomeni uznje#ovo ime kae Cankar I ovo? ""opravlja se I #oji od ina do inaEE. Tozapravo znai da se on menja" ali ne samo +ziki. 'dre$erna" pa do Cankara postoji taj jedan prezir prema malo#raanima i to susami pis!i koji dolaze iz #raansko#a stalea" ali to su Ametni!i koji ba$tinene$to od romantiarske tradi!ije otpora prema tom #raanskom dru$tvu koje

je nastalo propa$)u monaristiko# ureenja. /o#lo bi se re)i da jeCankarevo delo nastalo upravo na toj osnovi. Dko po#ledate malo bolje viditeda se predsednik op$tine I jo$ neki likovi oznaavaju upravo kao takvi" kaopod#ojeni. Dko po#ledate dru#a Cankareva dela vide)ete videe)te da sedru#i predtsvani!i malo#raansko#a #ledanja na stvari takoe pojavljuju kaopod#ojeni. 3ije pod#ojenost sama po sebi izraz ravo# morala ili lano#morala" ipokrizije"ali kod Cankara je vidljiv dokaz to#a. 47i#resija o ""0u)a/arije pomo)ni!eEE o baroni!i koja deli pomorandu de!i5 Cankar uvek aludirana +zii dokaz nee#a $to je zapravo proizvod jedne vrste podle#anja tom

isku$enju komotno# I u#odno# ivota. &a$to 0ri$to% 0obar koji je umetnikbiva pod#ojen> &a$to se on #oji iz ina u in> &ato $to I sam podlee tomisku$enju. @e) je I ovo samo po sebi dovoljno da se setimo naslova.o#or$anjeF 3a ko#a se odnosi to po#or$anje> @e) iz ovi naznaka se moepretpostaviti da to moe biti vrlo dvosmisleno. resednik I dru$tvo misle dadolazi 0ri$to% da i pokvari I da )e on da izazove po#or$anje" ali iz jedno#uz#redno# podatka autora mi razumemo da #lavni lik doivljava jednu vrstu


5/8

po#or$anja. I vi$e od to#a. A dru#om inu postoji jedan deo napisan u stiu$to je zanimljiv anrovski si#nal. (vo!ira tradis!ionalnu dramu u stiu iz 19.@eka. Tu se raz#ovara izmeu ostalo# I o umetnosti.

0ri$to% razmi$lja o svom umetni$tvu. Ima repliku"" misao je sve" delo je ni$ta::

$to evo!ira motiv koji stoji kao intertekstualni iza ove drame. To je austovskimotiv" naravno" motiv u#ovora sa avolom. 'vo je jasan si#nal vra)anja natu %austovsku temu. GE A dolini enoijanskojEE- veli etarB 0ri$to%" ovek sadva imena" dva identiteta" umetnikim I razbojnikim- GEborave slu#e.$e#rtiHsvetina" pa zar jedan umetnik da bude tu>EE Ispoljava jednu vrstu prezira Inadmenosti. I onda ujemo nje#a-"" nekad beja umetnikEE. 0ri$o%B etardeluje kao da se oprostio od svo# umetniko# identiteta. Istina" on kae""sada sam ne$to vi$eEE. "" 7ok sam ezno" umetnik beja" vi$e ne eznem.0ada poeli$ jabuku I otkine$" onda vidi$ da je divlja 4$.k.k>5. Ametnik beja"materijal I model mi je jo$ ivot samH.EE 'vo je" naravno" autor ironinokazao. To pto on kae da je sada ne$to vi$e je izraz ironije koju on upu)ujesam sebi. 0ri$to%B etar je odmatnik od svo# umetniko#" artistino#identitteta. Taj identitet je zapravo neoromantiarski" jer kae ""dok sameznuo umetnik bejaEE a sad sam ne$to vi$e" a to je 4je li5 ironino. 7ok kaeda dok je eznuo bio je umetnik on se time de+ni$e kao romantiarski ilineoromantiarski 4pazi sad5 samorazumevajui subjekt. 'n nema vi$e tajidentitet" ne doivljava se vi$e tako"a to doivljava kao svoj iz#ubljeniautentini identitet. Dko se setimo nemaki romantiara" enja zanedovatnim I beksrajnim je jedan od vrovni ideala rano#a romantizma. Ta

enja koja je neispunjiva I neostvariva" ali je njena su$tina upravo u tojneispunjivosti I neostvarivosti.

'vde se susre)emo sa sindromom neoromantiarsko# poloaja umetnika. 'nje implikovan tom romantiarskom enjom I %austovskom temom.austovska tema je obuvatnija I ona na izvestan nain obujmjuje !elu dramuzavalju)i +#uri konkordata IH.. &a$to se neastivi imenuje kao konkordat>'n se tako predstavlja. 'n kae da dolazi iz ran!uske. ta znai konkordat>3aje$)e u#ovor izmeu !rkve I drave o saradnji ili zajednikom upravljanju.3aravno da je neastivi ovde vrlo !inian" sarkastian. Izru#uje se I to je

%arsian element. risutan je" dakle" neastivi $to nije iznenauju)e I ovde nasuvodi u %austovsku problematiku. 3a austovom mestu bi trebalo da bude0ri$to%. austovska tema pre


6/8

u#ovor je obratni I to je prvi %arsini obrt. avo I 0ri$to% potpisuju u#ovor da)e mu 0ri$to% prodati du$e enorijan!a. avo dolazi I zakljuuje ne$tokrajnje depatetizuju)e I trivijalno" da te du$e ne treba osvajati. 'ne su ve)osvojene" predate nemoralu I bludu. Tu se opet moramo setiti naslovadrame. ta je tu stvarno sablazan>

'va je tema dovedena do klimaksa u #ovoru samo# avola. 'n kae da sunadavolili avola. avo je oajan" nema posla za nje#a. 3je#ov je posao dazavodi" da uni$tava" da unesre)uje" a $ta da radi kad je nai$ao na #ore odsebe. Imamo jednu posebnu vrstu %arsino#a obrtanja koja #ovori o tome daje Cankarev doivljaj %arse naroite prirode. arsa je anr koji dolazi izrenesanse I moe biti ono $to se zove %arsa ponienja. To je najpoznatiji oblik%arse da se neko izvr#ava ru#lu ili neko se izru#uje nekome. Cankareva %arsa)e pre pripadati dru#om podanru" a to je %arsa prevare.


7/8

pi$em satire.EE To je jedna vrsta &olinsko#a od#ovora. a kritikujem one kojevolim zato $to stanje nije dobro" a ne zato $to i mrzim. &ato $to sama%ektivno vezan za Sloveniju I ljude koje ive tamo.

7e!enijama posle Cankareve smrti" neki u#ledni knjievni!i kao $to je osi%

*ir#man koji je jedan od najuledniji kritiara knjievnosti posle dru#o#svetsko# rata kae slede)e? Smisao ove %arse izraen je ironinim reimanjeno#a naziva. Sablazan je simbolino ime za Cankarevu umetnost" tako dabi naslov #lasio /oja umetnost u domovini. To je zapravo zauuju)e kadznamo kako je umetnik prikazan u ovoj %arsi. Ametnik je prikazan tako $to Isam postaje malo#raanin. 0ri$to# ima dva identiteta" ivi kao razvratnik Ikao umetnik" a nije vi$e umetnik. riznaje da je nekad bio" sad vi$e nije. 'nse predstavlja I ispoljava vi$e kao razbojnik" u!enjiva" prevarant. 3eko koobmanjuje. Cankar zapravo kritikuje jedan poseban vid umetnosti"malo#raanska umetnost" ono $to je on doivljavao kao pseudo umetnost.rividna I lana umetnost.


8/8

'vaj umetnik ko#a slika Cankar u liku 0ri$to%a je zapravo malo#raanskiumetnik. 'naj koji je podle#ao isku$enjima malo#raansko#a ivota. to seCankaru nikad nije do#odilo. I to je zapravo kritika malo#raanske umetnostikoja je podle#la malo#raanskom dru$tvu.

Slede)i put )emo #ovoriti o umetnosti moderne uop$te #ledano na primerupesniko# impresionizma I sibolizma"a peredlo$!i )e biti poezija pesnika kao$to su /urn" @idri) I /ato$. omenu)u I /ato$eve eseje I ovana 7ui)a.

Documents

Ivan Cankar Predavanje