Ivan Bugarski - Nekropole iz doba antike i ranog srednjeg veka na lokalitetu Čik

ARHEOLO[KI INSTITUT

Posebna izdawa 46

KWIGA JE [TAMPANA UZ FINANSIJSKU POMO]

MINISTARSTVA ZA NAUKU I TEHNOLO[KI RAZVOJ (projekat broj 147004)

I MINISTARSTVA KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

IZDAVA^ | PUBLISHED BY

ARHEOLO[KI INSTITUT, Beograd, Knez Mihailova 35

GRADSKI MUZEJ, Be~ej, Mar{ala Tita 43

RECENZENTI | REVIEWED BY

VUJADIN IVANI[EVI], IVANA POPOVI]

CRTE@I | DRAWINGS

ALEKSANDAR KAPURAN

PLANOVI | PLANS

GRADSKI MUZEJ Be~ej, PZZSK Novi Sad

FOTOGRAFIJE | PHOTOGRAPHS

NENAD SRETENOVI]

LEKTOR | LECTOR

MIRJANA RADOVANOVI]

PREVODILAC | TRANSLATED BY

TAMARA RODWELL-JOVANOVI]

PRIPREMA ZA [TAMPU | PREPRESS

D_SIGN, Beograd

[TAMPA | PRINTED BY

ALTA NOVA, Beograd

TIRA@ | PRINTED IN

800 primeraka/copies

ZA IZDAVAÂ | EDITORS

SLAVI[A PERI], direktor Arheolo{kog instituta

BRANISLAVA MIKI]-ANTONI], direktor Gradskog muzeja Be~ej

BEOGRAD 2009

BELGRADE 2009

IVAN BUGARSKI

NEKROPOLE

iz doba antike i ranog sredweg veka

NA LOKALITETU ÎK

CEMETERIES from Antiquity and Early Middle Ages AT CIKˆ

IVAN BUGARSKI

UVOD

GEOGRAFSKO ODRE\EWE LOKALITETA

ISTORIJAT ISTRA@IVAWA

SARMATSKA NEKROPOLA NA ÎKU

UVODNE NAPOMENE

KATALOG SARMATSKIH GROBOVA

OBIÂJI SARMATSKOG SAHRAWIVAWA NA ÎKU

ANTROPOLO[KI KOMENTARI SARMATSKIH SAHRANA

NALAZI IZ GROBOVA SARMATSKE NEKROPOLE

Nakit

Pribor

Kerami~ke posude

SARMATSKA NEKROPOLA NA ÎKU – STRATIGRAFIJA I ZAKQUÂK

8

10

12

14

14

15

19

21

22

22

24

25

26

S A D R @ A J

RANOAVARSKA NEKROPOLA NA ÎKU

UVODNE NAPOMENE

KATALOG RANOAVARSKIH GROBOVA

OBIÂJI RANOAVARSKOG SAHRAWIVAWA NA ÎKU

ANTROPOLO[KI KOMENTARI RANOAVARSKIH SAHRANA

NALAZI IZ GROBOVA RANOAVARSKE NEKROPOLE

No{wa – pojasne garniture i nakit

Pribor

Novac

Oru`je

Kowani~ka oprema

Alat

Kerami~ke posude

STRATIGRAFIJA RANOAVARSKE NEKROPOLE NA ÎKU

RANOAVARSKA NEKROPOLA NA ÎKU – ZAKQUÂK

SUMMARY

BIBLIOGRAFIJA

TABLE

28

28

29

79

84

87

87

101

111

112

120

122

125

133

137

146

155

164

Kwiga predstavqa donekle izmewen deo magistarske teze koja je pod naslovom

îk i Vojka – Primeri ranosredwovekovnih nekropola sa teritorije Ba~ke i Srema

odbrawena na Filozofskom fakultetu u Beogradu u decembru 2006. godine.

Komisiju su ~inili vanredni prof. dr Mihailo Milinkovi}, mentor,

prof. dr @ivko Miki} i doc. dr Tivadar Vida.

^lanovima komisije zahvaqujem na primedbama i savetima.

Kwiga je posve}ena uspomeni na gospo|u Danicu Dimitrijevi},

~ija mi je nesebi~na pomo} i podr{ka bila dragocena

na po~etku izrade magistarske teze.

I. B.

U Beogradu, decembra 2008. godine

IVAN BUGARSKI| 8

AVARI PRISPEVAJU u Panoniju krajem sedme de-

cenije VI veka i odmah se name}u kao ja~a sila od

me|usobno zava|enih Germana, ~iji su sukobi sa

Vizantijom obeleìli prethodnu etapu seobe na-

roda. Avarski kaganat, {arenolikog etni~kog sa-

stava, predstavqao je jednu od najve}ih vojno-po-

liti~kih sila svog vremena, ~ija je mo}, premda je

s vremenom slabila, trajala ~ak dva i po stole}a.

Danas avarska arheologija raspolaè veoma bo-

gatim korpusom nalaza, koji pre svega poti~u iz

istraènih nekropola. U odnosu na 35.000 ranije

poznatih avarskih grobova i arheolo{ki obra|e-

nih slu~ajnih nalaza (Kova~evi} 1977: 212), broj

grobova ve} prema{uje 60.000, uz daleko malo-

brojnije ostave i naseqa (Daim 2003: 463). Najbo-

qe rezultate avarska arheologija postiè u svojoj

kolevci, Ma|arskoj, kao i u Austriji i Slova~koj.

Moglo bi se re}i da ta grana sredwovekovne arhe-

ologije u Srbiji u odnosu na ove zemqe zaostaje.

Terenska istraìvawa avarske arheologije u

na{oj zemqi bila su mahom za{titnog karaktera.

Ubedqivo najve}i procenat konstatovanih lokali-

teta ~ine, kao i drugde, nekropole. Arheolo{ki

zahvati ~esto nisu bili pra}eni antropolo{kom

obradom skeleta, tako da su izgubqeni mnogi poda-

ci te vrste, veoma bitni u arheologiji nekropola.

O samoj metodologiji istraìvawa nije lako su-

diti pre svega zbog skromnog stepena objavqivawa

gra|e. Svakako bi trebalo uzeti u obzir ~iwenicu

da su mnogi lokaliteti istraìvani relativno

davno. îtav niz avarskih nekropola iskopavan je

posebno tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina

pro{log veka, no publikacije su ~esto izostajale.

Stru~no objavqivawe rezultata na{e avarske

arheologije ispoqavalo se uglavnom u izve{tajima

sa iskopavawa. Rezultati se ogledaju i u objavqi-

vawu slu~ajnih nalaza, neretko ranije publiko-

vanih od strane autora iz tada{we Austrougarske

monarhije. Malobrojna su grobqa koja su publiko-

vana u ve}em obimu, ali se ni u tim slu~ajevima

naj~e{}e nije pristupalo op{irnijem osvrtu na

predmete materijalne kulture iz grobova, analizi

stratigrafije ili nekih fenomena sahrawivawa.

Monografije posve}ene pojedinim avarskim ne-

kropolama do sada nisu objavqivane, izuzimaju}i

skora{wu kwigu A. Ranisavqeva o ranoavarskoj

nekropoli u Mokrinu (Ranisavqev 2007).

S druge strane, ovoj problematici su posve}e-

ni neki zna~ajni sintetski radovi, me|u kojima

je svakako najistaknutija kwiga Avarski kaganat

Jovana Kova~evi}a, prva u svetskoj nau~noj lite-

raturi koja Avare sagledava u naj{irem istorij-

sko-arheolo{kom kontekstu (Kova~evi} 1977).

Name}e se, dakle, potreba za celovitijom ob-

radom lokaliteta sa na{e teritorije koju su pod

svojom vla{}u dràli Avari. Zbog toga su za temu

magistarskog rada, iz koga je izvedena ova kwiga,

bile odabrane nekropole na re~ici îk u blizi-

ni Ba~kog Petrovog Sela (Péterréve)1

i na lokali-

tetu Brda{ica kod Vojke, koje po broju konstatova-

nih sahrana i datovawu predstavqaju dobar model

za daqa istraìvawa avarske arheologije kod nas.

Na taj na~in je bila posve}ena pa`wa ostav{ti-

ni gotovo ~itavog trajawa avarske vlasti u Vojvo-

dini: îk je lokalitet iz starije faze avarskog

prisustva u Ba~koj, a Vojka iz mla|e, u Sremu. Uz

to, nekropola na îku je jedan od ba~kih lokali-

teta na kojima je sahrawivawe vr{eno i ranije.

Sarmatska nekropola }e biti datovana u II vek.

Zakqu~ci u ovoj kwizi, posve}enoj nekropoli

na îku, bi}e temeqeni pre svega na preciznim

datovawima predmeta materijalne kulture iz gro-

1 Stariji, ma|arski nazivi vojvo|anskih mesta, po ko-

jima su ona uvedena u avarolo{ku literaturu, kao i imena

mesta iz inostranstva, navodi}e se prilikom prvog pomiwa-

wa u zagradama, prema izvornom pravopisu.

UVOD

| 9 NA LOKALITETU ÎK

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka

2 Zahvaqujem koleginici Ivani Pa{i} iz Pokrajin-

skog zavoda za za{titu spomenika kulture u Novom Sadu, kao

i Branislavi Miki}-Antoni} iz Gradskog muzeja u Be~eju i

Stanku Trifunovi}u iz Muzeja Vojvodine, institucija u ko-

jima sam prikupqao dokumentaciju i radio na materijalu.

Crteè nalaza sa nekropole îk je u Gradskom muzeju u Be~e-

ju i, mawim delom, u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu izradio

kolega Aleksandar Kapuran. Na tablama }e biti predstavqe-

ni svi dostupni nalazi – oni koji su o~uvani, koje je bilo mo-

gu}e iscrtati – a ne svi nalazi koji se pomiwu u katalogu.

bova. Ovakav na~in obrade gra|e omogu}ava i pre-

ciznije hronolo{ko stratificirawe lokaliteta,

i, s druge strane, u na{u stru~nu literaturu uvodi

danas referentna datovawa ranoavarskih grob-

nih nalaza.

Monografija posve}ena nalazi{tu îk treba-

lo je da bude objavqena znatno ranije. Uz arheolo-

{ka poglavqa koja je, kako navodi K. Eri, trebalo

da pripremi Jovan Kova~evi}, godine 1975. pri-

kupqeni su tekstovi ma|arskih stru~waka koji su

se ticali antropolo{kih podataka, serolo{kih

analiza skeletnih ostataka pokopanih osoba i

ìvotiwskih kostiju (Éry 1988: 55). Do izdavawa

kwige, naàlost, nije do{lo, tako da je stepen do-

sada{weg publikovawa nekropole na îku sli-

~an stepenu objavqivawa ve}eg broja drugih voj-

vo|anskih avarskih lokaliteta. Pored sumarnog

preliminarnog izve{taja sa iskopavawa (Bruk-ner 1968), podrobnije su komentarisane samo naj-

atraktivnije grobne celine (Kova~evi} 1972). Na

drugom mestu su predstavqene jo{ tri grobne ce-

line (Jankovi} 1990: 71–72). U okviru jednog ka-

taloga maweg obima saèto je publikovano pet

sarmatskih grobova iz odgovaraju}eg horizonta

sahrawivawa na ovoj nekropoli (Miki}-Antoni}1989), dok su u okviru drugog dati neki od lonaca

i pr{qenaka iz grobova (Miki}-Antoni}, Iveti}2000). Objavqeni su i rezultati antropolo{kih

analiza koje je izvela dr K. Eri iz Ma|arske (Éry1988; Éry 1990).

Gotovo sav sa~uvani materijal sa nekropole u

îku nalazi se u Gradskom muzeju u Be~eju. Izuze-

tak predstavqa mawi broj nalaza koji je sme{ten

u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu. Dokumentacija

je, u meri u kojoj je sa~uvana, sme{tena u Gradskom

muzeju u Be~eju i Pokrajinskom zavodu za za{titu

spomenika kulture u Novom Sadu.2

Sa~uvana dokumentacija ima odre|ene mawka-

vosti. Dnevnici sa iskopavawa koji su o~uvani

vrlo su {turi, a nema ni fotografija sa iskopa-

vawa. Izostao je i celovit situacioni plan nala-

zi{ta. Prilikom rada, raspolagalo se situacio-

nim planom nekropole sa prve kampawe. Taj plan

je metodom triangulacije dopuwen sa druga~ije

koncipirane dokumentacije, izra|ene i u druga-

~ijoj razmeri, sa kasnijih iskopavawa. Kona~no,

nema sa~uvane dokumentacije posledwih radova,

pa stoga ni ovako dobijena situacija nekropole

nije kompletna. Ona je naposletku dopuwena ozna-

kama koje predstavqaju rezultat analize strati-

grafije nekropola, koja }e kasnije biti prikaza-

na (Plan 1).

S druge strane, u radu su priloèni crteì

osnova ve}ine grobova sa nekropola. Neke od do-

bijenih osnova grobova nije bilo mogu}e tehni~-

ki pripremiti, dok su izostavqeni i neki grobo-

vi koji u arheolo{kom smislu nisu re~iti, bilo

zbog toga {to su poreme}eni ili zbog toga {to je

re~ o sahranama pokojnika bez priloga u potpuno

uobi~ajenim rakama.

Posle uvodnih poglavqa, u tekstualnom delu

kwige koja je pred ~itaocem prikazani su obi~a-

ji sahrawivawa i antropolo{ki podaci, priloè-

ni su katalozi grobova i analize grobnih inventa-

ra i stratigrafije nekropola, najpre sarmatske,

pa potom, obimnije, i avarske. Iza tih poglavqa

slede zakqu~na razmatrawa.

IVAN BUGARSKI| 10

BA^KA JE OBLAST Vojvodine ome|ena Dunavom sa

juga i zapada i Tisom na istoku, dok wen severni

deo, sa gradom Bajom na Dunavu, pripada Ma|arskoj.

Povr{ina srpskog dela Ba~ke iznosi 8.913 km².

Prose~na nadmorska visina je 80–90 m.3

Za razliku od Srema i, u jednom trenutku, ju`-

nog dela Banata, Ba~ka nikada nije u{la u sastav

Rimske imperije. Ostala je u Barbarikumu, obla-

sti sa zapada ograni~enom Prvom Panonijom a sa

juga provincijom Druga Panonija, dok je sa seve-

ra i istoka trpela provale varvara i wihovu ko-

lonizaciju, uglavnom iz Karpatske kotline. Na

ovaj na~in Ba~ka predstavqa oblast u kojoj su se

dodirivale razli~ite kulturne i civilizacij-

ske matrice.4

Kako Ba~ka nije bila ukqu~ena u sastav Rimske

imperije, tako nije imala zna~aj ni za wene isto-

ri~are. O wenoj anti~koj i ranosredwovekovnoj

pro{losti ponajvi{e svedo~i arheologija. Re~ je,

pre svega, o arheologiji nekropola, budu}i da se

skeletna grobqa na terenu uo~avaju mnogo lak{e

nego naseqa lako gra|enih objekata zemuni~kog

tipa. Broj potvr|enih avarodopskih naseqa, iako

u posledwe vreme u porastu,5

i drugde je nesra-

zmerno mawi od broja nekropola.

Oblast Ba~ke ve} je posmatrana u geografsko-

arheolo{kom kontekstu, pri ~emu je geomorfolo-

{ki princip ozna~en kao presudan za ustanovqa-

vawe prostornog razme{taja avarodopskih naseqa.

Zakqu~eno je da bi naseqa iz doba avarske prevla-

sti, kao i starija ili mla|a od wih, najpre vaqa-

lo traìti na linijama spojeva geomorfolo{kih

celina, jer su wihove razli~itosti pruàle vi-

{e mogu}nosti za kori{}ewe prostora. Kako su

nekropole, ali i slu~ajni nalazi, naj~e{}e sme-

{teni upravo na takvim mestima, i za wih se

predlaè naseobinski karakter. Pri tome je is-

taknuto da je oblast Ba~ke, a i Vojvodine i Pano-

nije {ire, u razmatranom istorijskom periodu

izgledala posve druga~ije nego danas, kada je za-

hvaquju}i vi{edecenijskim obimnim meliraci-

onim radovima tu teritoriju mogu}e naseqavati

znatno intenzivnije (Bugarski 2008).

Predloèna metodologija izvedena je iz mo-

dela po kome je obra|ena geomorfolo{ka odrì-

vost savremenih naseqa u Vojvodini, prevashod-

no onih »ivi~nih«, raspore|enih na {avovima

razli~itih geomorfolo{kih celina (]ur~i},

\uri~i} 1994).

Ba~ko Petrovo Selo, na u{}u re~ice îk u Ti-

su, na samom istoku Ba~ke, predstavqa odli~an

primer mesta koje je iz odre|enih razloga kori{-

}eno za naseqavawe u vi{e navrata: u ataru moder-

3 Podaci iz odrednice »Ba~ka«, Mala enciklopedija

Prosveta, Beograd 1978, 166.

4 U tom smislu, odli~an primer iz doba ranog sredweg

veka predstavqa nekropola u Vajskoj (Vajszka), na kojoj su za-

stupqene sahrane u zidanim grobovima nalik na rimske, uz

grobne priloge raznorodnog etni~kog porekla, mada prevas-

hodno romejske, u odnosu na koje je izvedeno datovawe u kraj

VI stole}a (Brukner 1982), koje bi se moglo korigovati u ra-

ni VII vek.

5 Kao u slu~aju konstatovawa naseqa kod Ozarikovog sala-

{a i na lokalitetu Veliki Put u Ba~koj, bliskih vremenu

avarske prevlasti (An|eli} 1994), ili Ada{evaca u Sremu

(Mini} 1995), broj uo~enih naseqa je u porastu pre svega za-

hvaquju}i za{titnim radovima po trasama autoputeva: tako

je na severu oblasti ̂ ongrad u me|ure~ju Dunava i Tise, na tri

lokaliteta konstatovano 350 naseobinskih objekata koji se

u ve}ini slu~ajeva povezuju sa vremenom avarske dominaci-

je (Válay 2003: 43–44). Za{titnim istraìvawima na loka-

litetu Balatonsod (Balatonöszöd) otkriveni su naseobinski

objekti iz poznoavarskog perioda, uz pet odgovaraju}ih grobo-

va (Belényesy, Mersdorf 2004); u okolini \ule (Gyula) tako|e

su konsatatovani ostaci poznoavarskog naseqa i dva groba

(Liska 2004: 65). Prilikom izgradwe autputa Be~–Budimpe-

{ta, u blizini \era, kod mesta Lebew (Lébény), otkriveno je

dosad najve}e avarsko naseqe, na dva lokaliteta ukupne po-

vr{ine 13–14 ha, sa oko 800 objekata iz VII–IX veka (Takács1996: 379, Daim 2003: 484).

GEOGRAFSKO ODRE\EWE

LOKALITETA

nog naseqa su konstatovani i praistorijski, sar-

matski, ranosredwovekovni i poznosredwovekov-

ni tragovi.

Selo je sme{teno na granici inundacione rav-

ni – plavne povr{ine – i diluvijalne, lesne tera-

se. Na istom tom {avu su Mol (Mohol), Ada (Ada),

Senta (Zenta) i Kawià (Kanizsa) – severno, a Be~ej

(Óbecse), ûrug i @abaq – ju`no. U skladu s nave-

denim, lako je pretpostaviti da su nekropole na

îku naseobinske, svakako i po znatnom broju sa-

hrana, i da bi u wihovom bliskom okruèwu, na po-

menutom {avu vaqalo traìti naseqa kojima su one

pripadale. Ta naseqa – sarmatsko, odnosno avarsko

– nalazila bi se ili u samom Ba~kom Petrovom

Selu, ili severnije, prema Molu, ili pak ju`nije,

prema Be~eju (Bugarski 2008: 447–450; sl. 1).

Sl. 1. Geomorfolo{ka karta Ba~ke sa nazna~enim poloàjem Ba~kog Petrovog Sela (prema: Bugarski 2008:Fig. 2; Geomorfolo{ka karta Autonomne pokrajine Vojvodine 1:200.000, Beograd 2005, Geozavod-Gemini)

Fig. 1. Geomorphological map of the Ba~ka region with the position of Ba~ko Petrovo Selo (after: Bugarski 2008:Fig. 2; Geomorfolo{ka karta Autonomne pokrajine Vojvodine 1:200.000, Beograd 2005, Geozavod-Gemini)



IVAN BUGARSKI| 12

LOKALITET ÎK se nalazi na bregu pored isto-

imenog potoka, izme|u dva letwa puta u ataru

Ba~kog Petrovog Sela, na lokaciji koja je bila u

vlasni{tvu zemqoradni~ke zadruge.

U julu 1968. godine zemqa sa ovog brega je ko-

ri{}ena za nasipawe puta, i tada je uni{teno oko

15 grobova. Grobni inventar je sa~uvan samo iz

nekoliko grobova, i to bez bliìh podataka. Po-

krajinski zavod za za{titu spomenika kulture iz

Novog Sada, u saradwi sa Vojvo|anskim muzejom,

izvr{io je za{titno iskopavawe na ugroènom

delu terena. Radovi su trajali od 17. septembra do

2. oktobra 1968. godine, a u~e{}a su uzeli O. Bruk-

ner, kustos Pokrajinskog zavoda za za{titu spome-

nika kulture iz Novog Sada i rukovodilac istra-

ìvawa, [. Na|, vi{i kustos Vojvo|anskog muzeja,

V. Koroqev, apsolvent arhitekture iz Ba~kog Pe-

trovog Sela i, povremeno, Q. Bukinac, direktor

Galerije slika i muzeja u Be~eju. Sredstva je obez-

bedio Republi~ki fond za unapre|ewe kulturnih

delatnosti SRS (Dnevnik rada 1968: 1; Brukner1968: 170, nap. 1).

Tokom izvo|ewa za{titnih radova konstatova-

ni su ostaci praistorijskog naseqa i nekropole

iz doba seobe naroda. Otkriveno je 36 grobova po

~itavoj duìni brega od oko 200 m. U tada{wem

profilu se ocrtavao ve}i broj raka, te je pretpo-

stavqeno da se nekropola pruàla na oko 300 m i

prema severu, tj. po ~itavom uzvi{ewu. S obzirom

na to, kao i na zna~ajne nalaze, konstatovana je po-

treba za budu}im sistematskim iskopavawima.

Grobovi su postavqeni gusto, na redove, na ra-

stojawu 2–3 m. Rake su ukopane u ilova~u i uo~-

qive: pravougaone su, duìne najvi{e do 2,25 m i

{irine 0,55–0,85 m, sa suèwem prema nogama za

5–10 cm, a u nekima su konstatovana i pravougao-

na udubqewa ispuwena mrkom rastresitom zemqom

iznad lobawe i ispod kostiju nogu. Orijentacija

grobova je uglavnom SZ–JI, ali ima i onih orijen-

tisanih I–Z, dok su tri groba orijentacije S–J.

Prona|en je i jedan kowani~ki grob (gr. 28).

Prema nalazima je nekropola datovana u kasni

VI i VII vek i opredeqena kao ranoavarska. Pre-

poznati su i nalazi sarmatskog, odnosno german-

skog porekla koji se obi~no vezuju za ne{to raniji

period. Na ovom stepenu istraènosti nametnu-

la se dilema: radi li se o nekropoli kori{}enoj

u duèm periodu, ili o situaciji gde je stanovni-

{tvo razli~itog – sarmatskog – etni~kog porekla

u ranoavarskom periodu seobe naroda zadràlo

proizvodwu predmeta svoje materijalne kulture

(Brukner 1968: 170–172).6

Vaqa ista}i da je stratigrafska slika lokali-

teta posle prvih istraìvawa pruìla podatke o

postojawu neolitskog,7

odnosno bronzanodopskog

sloja sa pripadaju}im jamama, a izuzev sarmatske,

te nekropole iz ranog perioda avarske prevlasti,

konstatovane su i kasnosredwovekovne jame.

îwenica da u za{titnim istraìvawima ni-

je definisan odnos izme|u sarmatskih i ranoavar-

skih sahrana dovela je do nastavka radova, ovog pu-

ta u vidu sistematskih radova. Re{ewem iz 1970.

godine, Pokrajinski zavod za za{titu spomenika

kulture u Novom Sadu je zamenio ne{to raniju do-

zvolu za iskopavawe izdatu Galeriji slika i muzej-

skoj zbirci u Be~eju, te se za izvo|a~a istraìva-

wa imenuje Odeqewe za arheologiju Filozofskog

fakulteta u Beogradu. Rukovodilac radova posta-

je dr J. Kova~evi}. Ekipu ~ine i mr L. Trbuhovi},

6 Ovom dilemom je relativizovan zakqu~ak iz dnevnika

iskopavawa, potpisanog iste godine od [. Na|a i O. Bruk-

ner, da je breg kori{}en za sahrawivawe u sarmatskom pe-

riodu, u III i IV veku, i u ranoavarskom periodu (Dnevnik

rada 1968: 22).

7 I na lokalitetu Vinogradi u Ba~kom Petrovom Selu su

konstatovani tragovi starijeg neolita, o ~emu je na Godi{wem

skupu SAD 1998. godine u Subotici izvestila Q. Babovi}.

ISTORIJAT

ISTRA@IVAWA

diplomirani arheolozi G. @ivanovi}, P. Pop-La-

zi}, Q. Suboti} i S. Ka{i}, kao i nekolicina stu-

denata arheologije, jedan student geodezije i I.

Roka, preparator Vojvo|anskog muzeja. Finansij-

ska sredstva su obezbe|ena od strane Zajednice za

nau~ni rad SRS, Pokrajinske zajednice za kultu-

ru u Novom Sadu i Skup{tine op{tine Be~ej.

Iskopavawa su izvr{ena u roku od mesec dana,

od 16. septembra do 17. oktobra 1970. godine. Pret-

hodno je postavqena kvadratna mreà na povr{i-

ni od 2.600 m². Radovi su otpo~eti ~i{}ewem

profila iz prethodne kampawe, {to je nazna~ilo

odre|en broj neiskopanih grobnih raka, najvero-

vatnije razlikama u boji i/ili u kvalitetu zemqe.

Otvoreno je 23 kvadrata dimenzija 5 m x 5 m, s tim

{to su neki kvadrati bili delimi~no iskopani

1968. godine.

Iskopavawem horizontalnih otkopnih slojeva

otkriveno je 50 grobova, obeleènih do broja 87,

imaju}i, dakle, u vidu na~in obeleàvawa i broj

grobova otkopanih tokom prve kampawe (Dnevnik

iskopavawa 1970).

Lokalitet je istraìvan jo{ u dva navrata, to-

kom 1972. i 1973. godine. Izve{taji sa tih isko-

pavawa, kao i sa kampawe iz jeseni 1970. godine,

nisu objavqeni. Uz to, sa posledwe dve kampawe se

ne raspolaè ni zapaàwima iz dnevnika isko-

pavawa, ve} iskqu~ivo podacima iz terenske do-

kumentacije grobova. Na osnovu potpisa na ovoj

dokumentaciji vidi se da su u iskopavawima u~e-

stvovali i D. Mrkobrad, Z. Simi} i D. Frkovi}.

Godine 1972. iskopani su grobovi br. 88–120.

Iskopavalo se u periodu od 21. septembra do 19.

oktobra 1972. godine. Po prvi put se radilo u is-

kopnim povr{inama ozna~enim kao sonde. Isto

prime}ujemo i za posledwu kampawu, sprovedenu

od 11. do 27. septembra 1973. godine, kada su is-

traèni grobovi br. 121–134.

Pun uvid u skeletni materijal izvr{ila je u

Be~eju, od 1971. do 1973. godine, K. Eri iz Ma|ar-

ske (Éry 1988: 55). Pomenuti su ~lanci koji su

proistekli iz tih analiza.

Arheolo{kim radovima su, dakle, istraèna

134 groba. Uz pomenute grobove uni{tene u leto

1968. godine, ukupan broj grobova je, u najmawu

ruku, 150. Budu}i da za posledwe dve kampawe ne-

ma op{irnijih podataka, bilo u publikovanim

izve{tajima sa iskopavawa, bilo u dokumentaci-

ji, ne moè se sa sigurno{}u utvrditi da li je

arheolo{kim putem ustanovqena i istraèna ce-

lokupna povr{ina nekropola, odnosno da li su

iskopani svi grobovi (sl. 2).



Sl. 2. Ba~ko Petrovo Selo, lokalitet îk

Fig. 2. Ba~ko Petrovo Selo, the îk site

0 50 m

IVAN BUGARSKI| 14

NEKROPOLA NA ̂ IKU do sada nije objavqena, ali

ju je nekoliko godina po zavr{etku arheolo{kih

radova rukovodilac istraìvawa odredio kao na-

lazi{te koje svedo~i o duèm ìvotu sarmatskog

ìvqa u Ba~koj, sve do kraja VI i po~etka VII veka:

ènski sarmatski grobovi bi, prema tom mi{qe-

wu, odgovarali mu{kim ranoavarskim, u smislu

avarske egzogamije, tj. uzimawa konkubina iz autoh-

tone sarmatske populacije (Kova~evi} 1977: 31).

Na ovakav kontinuitet sarmatskog stanovni{tva

ukazuje i D. Dimitrijevi} (1975: 84).

Pri ovome nisu uzeti u obzir stratigrafski

odnosi grobova na lokalitetu – napomenuto je da

celovit situacioni plan lokaliteta nedostaje i

da mo`da nije ni bio izra|en – ali ni ~iwenica

da je prakti~no nemogu}e da se ansambli predme-

ta, toliko svojstveni jednoj epohi, pojave u nizu

grobova na nekropoli ~ije je datovawe daleko po-

znije. Ovde }e biti potcrtani ansambli predmeta,

a ne u arheolo{koj praksi neretki nalazi pojedi-

na~nih predmeta iz starijih epoha u mla|im stra-

tigrafskim celinama, o ~emu }e jo{ biti re~i.

Najpre bi trebalo razdvojiti sarmatske gro-

bove od avarskih, kako bi se obezbedilo da oni ne

»remete« op{tu sliku avarske nekropole, odno-

sno preciznost wenih statisti~kih ili strati-

grafskih analiza.

Sarmatskim sahranama mogu se smatrati, re-

dom, grobovi 18, 20, 23, 26, 27, 29, 31, 40, 41, 53, 62,

70, 80, 86, 130 i 133 – ukupno, dakle, 16 sarmatskih

grobova, {to u odnosu na ukupan broj istraènih

na lokalitetu iznosi 11,94%.

Neki od tih grobova su opredeqeni apsolutno

pouzdano, prema karakteristi~nim nalazima, a

drugi prema mawe osobenim nalazima koji bi se

pre pripisali sarmatskom nego avarskom mate-

rijalu, i u odnosu na stratigrafiju i orijentaci-

ju grobova sever–jug, koja, me|utim, sama po sebi

nije do kraja pouzdana u smislu etni~kog pripi-

sivawa.

O navedenom }e biti vi{e re~i u narednim

odeqcima i u zakqu~ku.

SARMATSKA

NEKROPOLA NA ÎKU

UVODNE NAPOMENE



GROB, KVADRAT: 18, kv. 10/V, S

Pol, dubina i orijentacija: ènski, dno rake na

1,47 m dubine (k. 79,67 m), J–S

Opis rake: Pravougaona raka, o{te}ena mehaniza-

cijom. O~uvana je samo isto~na strana, dok severni deo

rake ulazi u profil II terase. Otkrivena i o~uvana

duìna rake iznosi 1,20 m.

Opis skeleta: Skelet pripada mla|oj ènskoj oso-

bi. Kosti su slabo o~uvane. Lobawa je o{te}ena, nedo-

staju leva ruka, leva noga i levo krilo karli~ne kosti.

Trup je na le|ima, opruèn, desna ruka niz telo, noga

opruèna.

Raspored i opis priloga: (1) Perle, predeo vrat-

nih pr{qenova, od ogrlice, veoma sitne: 12 bikoni~-

nih od zelenkastoplave staklene paste, tri plo~aste od

beli~aste paste i dve cilindri~ne, dvostruko u`le-

bqene od bele, veoma tro{ne paste. R 0,5 cm, h 0,3 cm(A-S-361). (2) Kop~ice za vezivawe ogrlice, bronzane,

sa~uvana je savijena bronzana ì~ica u fragmentova-

nom cilindru od bronzanog lima. R 0,6 cm, h 0,8 cm.

T. III/18-1.

Sme{taj materijala; podaci: Gradski muzej Be~ej,

navode se inventarski brojevi (u daqem tekstu: GmB);

Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 18

(grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).


Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 1,26 m(k. 79,88 m), S–J, devijacija 15° ka zapadu

Opis rake: Pravougaona raka, poreme}ena, 2,50 mh 1,00 m. Jugoisto~ni deo rake je zaobqenih uglova.

Opis skeleta: O~uvane samo dislocirane potkole-

nice i deo karlice.

Raspored i opis priloga: (1) Fibula, predeo sto-

pala, bronzana, niskog luka sa oja~awem, glava nosi

konstrukciju za {arnir za u~vr{}ivawe igle, koja

nedostaje, noga ima visoku plo~icu za sme{taj igle i

zavr{ava se kupastim dugmetom. Varijanta kolenaste

fibule. Duìna 4,5 cm, h 2,5 cm (A-364) – prema be-

le{ci, sme{tena je u N. muzeju!? (2) Predmet od gvo-

`|a, predeo karlice, korozija je uhvatila tragove dr-

veta, iz dva fragmenta, jedan fragment savijen pod

pravim uglom i suàva se (mo`da je re~ o delu nekog

okova). 3,5 cm h 1,5 cm, savijeni kraj duìne 3,0 cm.

T. IV/20-1.

Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopa-

vawa 1968, dokumentacija groba 20 (grobni zapisnik

i inventar).

GROB, KVADRAT: 23, kv. 16/A, V


1,59 m (k. 79,64 m), J–S, devijacija od 10° ka zapadu

Opis rake: Pravougaona, {irine cca 0,75 m, odno-

sno 0,70 m kod nogu. Ju`ni deo uni{ten radom meha-

nizacije a severni sa~uvan u duìni od oko 0,90 m.

Opis skeleta: Sa~uvane su samo kosti nogu, koje su

opruène, u duìni od 0,70 m.

Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, pored le-

vog stopala, bikoni~nog oblika, nejednake visine konu-

sa, od sme|e pe~ene zemqe, glatke povr{ine. R 4,3 cm,

h 3,0 cm (A-366). T. V/23-1.



i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 26, kv. 15/V

Pol, dubina i orijentacija: de~ji, dno rake na

1,50 m dubine (k. 79,72 m), J–S

Opis rake: Pravougaona raka, 1,40 m h 0,70 m.

Opis skeleta: Nerazvijene kosti deteta su potpuno

istrulile; prema rasporedu priloga zakqu~ujemo da je

bilo sahraweno lobawom ka jugu, licem prema severu.

Raspored i opis priloga: (1) Fibula, u visini gla-

ve, bronzana, plo~asta, emajlirana, sa centralnim kru-

`nim, izdignutim delom i ispod/oko wega osam kru-

`nih poqa, od kojih su ~etiri ispuwena emajlom, dok

su preostala ~etiri sme{tena izme|u emajliranih u

vidu temena kvadrata. Centralna, izdignuta kru`na

plo~a je u sredini ispuwena cinober emajlom, a okolo

plavim, pro{aranim belim ta~kicama, kao i preosta-

le ~etiri kru`ne emajlirane plo~e. Igla nedostaje,

KATALOG

SARMATSKIH GROBOVA

IVAN BUGARSKI| 16

ali su sa~uvani glava i leì{te. R 5,7 cm, h 2,0 cm(A-S-378). T. V/26-1. (2) Ogrlica, u visini glave: 15

perli sa tragovima bronzane ìce. Ve}e (duìne 2,0

cm, R 1,7 cm), cilindri~ne su od bele krede, plo~a-

ste su od staklene paste, kao i uzane, cilindri~ne,

`lebqene. Mawe su od po nekoliko milimetara (i.b.

379). T. V/26-3. (3) Pehar, predeo nogu, ra|en na vitlu

od dobro pre~i{}ene i ujedna~eno pe~ene zemqe. Cr-

venofirnisovan. Posuda je tankih zidova. Obod je ve-

oma blago profilisan, vrat nagla{en ja~im kanelo-

vanim prstenom, trbuh istaknut, ukra{en pli}im

horizontalnim urezima, spu{ta se prema vrlo suè-

nom dnu (A-S-380). T. V/26-2.




Bibliografija: Miki}-Antoni} (1989: kat. br. 51–53);Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 26)


Pol, dubina i orijentacija: de~ji ènski, dno rake

na 1,05 m dubine, J–S, devijacija 10° ka zapadu

Opis rake: Pravougaona raka, duìne 1,10 m, {i-

rine 0,35 m kod nogu, dok je kod glave o{te}ena.

Opis skeleta: Veoma o{te}en skelet: o~uvani su

samo nadlaktica leve ruke, butna kost leve noge te ne-

koliko ki~menih pr{qenova i rebara. Trup je opru-

èn na le|ima, a prema sa~uvanim ostacima skeleta

zakqu~uje se da su ruke bile spu{tene niz telo a noge

opruène. Duìna in situ 0,70 m.

Raspored i opis priloga: (1) Narukvica (?), predeo

lobawe, koja nedostaje, fragment tordirane bronzane

ìce duìne 2,5 cm. R preseka 0,2 cm (A-S-381). T.IV/27-1. (2) Perle, od ogrlice, gde i (1), nekoliko ko-

mada, od staklene paste, jedna je plo~asta a ostale su

dosta o{te}ene (A-A-382). T. IV/27-3. (3) Nau{nica (?)

od tanke bronzane ìce, sa~uvan fragment kari~ice,

1,3 cm. T. IV/27-2.




GROB, KVADRAT: 29, kv. 12, 13/V, S


1,68 m (k. 79,54 m), J–S, devijacija 10° ka zapadu


Opis skeleta: Skelet deteta je potpuno istrulio.

Raspored i opis priloga: Grobnih nalaza nema, iz-

uzev nekoliko fragmenata staklene zgure.

Sme{taj materijala; podaci: –; Dnevnik iskopava-

wa 1968, dokumentacija groba 29 (grobni zapisnik).



1,36 m (k. 79,90 m), S–J, devijacija 10° ka zapadu

Opis rake: Pravougaonog oblika, o{te}ena kasni-

jim ukopavawem grobne rake 33; o~uvana duìna 1,35 m,

a {irina 0,65 m.

Opis skeleta: O~uvane samo butne kosti.

Raspored i opis priloga: (1) [oqa, predeo nogu, bi-

koni~na, sa u`lebqenom trakastom dr{kom koja po-

vezuje blago razgrnut obod i najistaknutiji deo trbuha.

Sud je izra|en na vitlu od pre~i{}ene, sivo pe~ene ze-

mqe, neugla~ane povr{ine. R otvora 7,0 cm, dna 5,0 cm,

h 13,0 cm (A-S-411).



i inventar).

Bibliografija: Miki}-Antoni} (1989: kat. br. 54)

GROB, KVADRAT: 40, kv. 4 (pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 0,79 mdubine (k. 80,58 m), JI–SZ


Opis skeleta: Skelet deteta starog 8–9 godina (Éry1990: T. 1), veoma lo{e o~uvan, potpuno poreme}en.

Ispod fragmentovane lobawe leè kosti dowih eks-

tremiteta i deo karlice, a u ju`nom delu rake je ne-

koliko fragmentovanih kostiju grudnog ko{a.

Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, predeo izme-

{tene karlice, izme|u glava femura, gvozdena, koro-

dirana, ovalnog oblika, sa~uvan trn i fragmentovani

okov koji na kop~u naleè pod tupim uglom. 4,0 cm h

2,6 cm. T. V/40-1.

Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija

groba 40 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove

groba).

GROB, KVADRAT: 41, kv. 4

Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 0,90 mdubine (k. 80,20 m), ?

Opis rake: Pravougaona grobna raka ~iji je jedan

kraj polukru`no zavr{en.

Opis skeleta: Skelet deteta starog 1,5–2 godine

(Éry 1990: T. 1), veoma lo{e sa~uvan, u potpunosti po-

reme}en. O~uvan je deo kostiju rebara i ekstremiteta,

kao i deo fragmenata lobawe.

Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwska kost –

vilica glodara, u okviru lobawe.

Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija gro-

ba 41 (grobni zapisnik, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 53, kv. 14–15 (?)

Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 1,71 mdubine (k. 79,55 m), J–S, blaga devijacija ka zapadu


Opis skeleta: Grob je najverovatnije pqa~kan. Ske-

let je o~uvan samo u tragovima. îni se da su delovi

lobawe i desni femur – jedini ostaci skeleta – sa~u-



vani u prvobitnom poloàju, {to nagove{tava da je

pokojnik ukopan tako da je glava bila na severu.

Raspored i opis priloga: Nema sa~uvanih priloga.


ba 53 (grobni zapisnik i skica osnove groba).



1,39 m (k. 79,87 m), J–S, devijacija 15° ka zapadu

Opis rake: Raka je oblika pravougaonika, sa severo-

zapada prese~ena grobom 54.

Opis skeleta: Skelet osobe ènskog pola, starosti

50–54 godine (Éry 1990: T. 1). Lo{e o~uvan, izuzev fe-

mura, nedostaju kosti leve strane. Lobawa je o{te}e-

na i priklowena desnom ramenu, trup je opruèn na

le|ima, desna ruka je savijena i poloèna na karlicu,

a noge su paralelno opruène.

Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, kod kole-

na leve noge, kerami~ki, svetlomrke boje, bikoni~nog

oblika, konusi nejednake visine. R 4,5 cm, h 3,0 cm(512). T. XI/62-1.

Sme{taj materijala, podaci: GmB; dokumentacija


groba).


Pol, dubina i orijentacija: ènski – de~ji, dno ra-

ke na 1,51 m (k. 79,77 m), J–S, devijacija 5° ka istoku

Opis rake: Pravougaoni oblik rake, zaobqenih

ivica, dimenzije 1,50 m h 0,54 m.

Opis skeleta: Skelet deteta starog 7–8 godina (Éry1990: T. 1). Kosti su tro{ne a skelet slabo o~uvan.

Lobawa je okrenuta nadesno, trup je opruèn i nekom-

pletno sa~uvan, poloàj ruku se ne da utvrditi, kosti

nedostaju, noge su opruène, paralelne. Duìna in situ1,05 m.

Raspored i opis priloga: (1) Perla, predeo desnog

kolena, spoqa, loptastog oblika, od gorskog kristala,

mle~nobele boje, vertikalno bu{ena. Mo`da ukras tor-

bice. R perle 2,8 cm, R perforacije 0,9 cm, h 2,0 cm(526). T. XI/70-2. (2) Fibula, predeo lobawe, levo,

bronzana, izrazito profilisana sa dva dugmetasta za-

debqawa na luku. Nedostaje igla; {arnir delom sa~u-

van. Stopa listoliko pro{irena. 2,8 cm h 1,0 cm(527). T. XI/70-1.



groba).



Pol, dubina i orijentacija: ènski de~ji, dno ra-

ke na 1,74 m (k. 79,60 m), J–S, devijacija 5° ka zapadu

Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,55 m h 0,70 m.

U ju`nom delu je ise~ena grobom 83, ali ta raka nije

mogla poremetiti sve kosti skeleta.

Opis skeleta: Skelet deteta starog 8–9 godina (Éry1990: T. 1). O~uvanost je izuzetno lo{a.

Raspored i opis priloga: (1) Niska perli, razli-

~itih dimenzija, od beli~aste kre~ne materije, ci-

lindri~nog oblika, vi{e i niè, i od staklene paste,

crne boje. Ve}e su cilindri~nog oblika, mawe su do-

sta uè, dvo~lane do ~etvoro~lane. T. XV/80-1.



groba).


GROB, KVADRAT: 86, kv. 27–28


1,29 m dubine (k. 80,09 m), J–S

Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,00 m h 0,60 m.


19–21 godine (Éry 1990: T. 1), veoma dobro o~uvan. Lo-

bawa leì na potiqku, trup je na le|ima, ruke su spu-

{tene niz telo a noge opruène, paralelne. Duìna

in situ 1,54 m.

Raspored i opis priloga: (1) Perle, predeo vrata,

niska od 32 cele mawe okrugle perle od bele kre~ne

materije i vi{e fragmentovanih. R 0,3–0,4 cm (590).

T. XV/86-3. (2) Fibula, predeo vrata, plo~asta, bronza-

na, okruglog oblika, ukras od emajla. Sa~uvano je leì-

{te igle, dok je gorwe, ukrasno poqe okruglog oblika,

emajlirano, sa leì{tima za almandine, od kojih je

centralni najistaknutiji. Ornament na gorwoj plo~i

je raspore|en u dva koncentri~na poqa. R 2,7 cm(593). T. XV/86-4. (3) Perle, predeo desne {ake, dve

ve}e, pet cilindri~nih i dve mawe – sve od staklene

paste (591). T. XV/86-2. (4) Perle, predeo stopala,

103 mawe, okrugle, osam duguqastih, 43 dvostruke i

Sl. 3. Grob 70, R 1:20

Fig. 3. Grave 70, scale 1:20

N

IVAN BUGARSKI| 18

vi{e fragmentovanih (592). T. XV/86-1. (5) Pr{qe-

nak, pored levog femura, spoqa, kerami~ki, od mrko

pe~ene zemqe, bikoni~nog oblika, nejednakih visina

konusa. R 4,0 cm, h 2,7 cm (594). T. XV/86-5.



groba).

Bibliografija: Miki}-Antoni} (1989: kat. br. 57–61)

GROB, SONDA: 130, XVIIIPol, dubina i orijentacija: de~ji

Opis rake: Grobna raka je u potpunosti uni{tena

ukopom jame 42.

Opis skeleta: Skelet deteta starog 1–2 godine (Éry1990: T. 1).

Raspored i opis priloga: (1) Perla, ve}a, zaobqena,

od kvarca mle~nobele boje, {ire probu{ena. R 2,3 cm(A-S-857). T. XVIII/130-1.


groba 130 (grobni zapisnik i inventar).

GROB, SONDA: 133, XIXPol, dubina i orijentacija: ènski, ?, J–S, devi-

jacija 12° ka zapadu

Opis rake: Pravougaona raka, 1,95 m h 0,65 m, bla-

go pro{irena na {iroj isto~noj strani (mogu}e je da

je u tom delu probijena jamom 43).


51–57 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je poreme}en uko-

pavawem jame 43.

Raspored i opis priloga: (1) No`, uz zapadnu ivi-

cu rake, gvozden, jako korodiran, iz dva fragmenta, sa

tragovima drveta, jednoseklog preseka. 8,6 cm h 1,9 cm(A-S-858). T. XIX/133-1. (2) Perle, u severnom kraju

rake, devet mawih perli pqosnatog oblika, vertikal-

no perforiranih, razli~ite boje (A-S-859). T.

XIX/133-2. (3) Predmet od gvo`|a, ispod (2), jako ko-

rodiran, 3,5 cm h 0,9 cm.



groba).

Sl. 4. Grob 86, R 1:20


N



NA ÎKU, kao i na drugim lokalitetima, sarmat-

ske sahrane su orijentisane u pravcu jug–sever.

Sli~no su orijentisane i neke avarske sahrane:

ukupno se ~ak 42 groba na lokalitetu ugrubo ori-

jenti{e ovako, tako da je jasno da nisu odreda u

pitawu sarmatske sahrane. Kada je re~ o sarmatskoj

nekropoli, smer polagawa pokojnika u rake, za

razliku od okvirne orijentacije, nije uvek isti.

U najve}em broju slu~ajeva on je jug–sever, ali je

u ~etiri groba suprotan – lobawa je na severu.

Sarmatski grobovi su, kao i avarodopski, uko-

pani u ùtu ilova~u, pa se oblik wihovih raka ja-

sno ocrtava. Rake su mahom pravougaonog oblika,

{to je potpuno jasno u vezi sa grobovima 26, 29,

53 i 86. Rake grobova 18, 23 i 27 su pravougaonog

oblika, ali su o{te}ene radom mehanizacije, dok

je pravougaona raka groba 133 o{te}ena pozno-

sredwovekovnom jamom; mogu}e je da se to desilo

i sa rakom groba 40. Takvim ukopom, raka groba

130 u potpunosti je uni{tena. Grobovi 31, 62 i 80

su tako|e pravougaono oblikovani, ali su o{te-

}eni ukopavawem avarodopskih grobova, {to je od

posebnog zna~aja.

Rake grobova 20 i 70 ukopane su gotovo pravo-

ugaono, ali su im sami uglovi zaobqeni. Zaobqeno

je ukopana i jedna uà strana rake groba 41. Nisu

uo~eni ostaci grobnih konstrukcija.

Najpli}a grobna raka iz sarmatskog horizonta

sahrawivawa je raka groba 40. Relativna dubina

dna te rake je 0,79 m, a apsolutna 80,58 m. Ova je

raka, me|utim, verovatno o{te}ena. Raka groba 80

je najve}e relativne dubine – 1,74 m, dok po apso-

lutnoj koti najniè dno ima raka 29 – na 79,54 mnadmorske visine.

Izmerene dubine grobnih raka ipak nisu od

ve}eg zna~aja. U originalnu terensku dokumenta-

ciju unete su i povr{inske kote sloja od kojih su

se arheolo{ki istraìvale rake. Pomenuto je da

je lokalitet istraìvan skidawem horizontalnih

otkopnih slojeva. Iz teksta, ne ba{ sasvim jasnog,

Dnevnika iskopavawa za 1968. godinu moè se za-

kqu~iti da su ti slojevi skidani buldoèrom

upravo do kote pojave lesa, na kojoj se lako uo~a-

vaju osnove grobova ispuwenih zemqom druga~ije

boje i sastava.

Takav metodolo{ki postupak, pri ~emu se ne

podrazumeva i kori{}ewe mehanizacije, ne pred-

stavqa retkost ni danas, jer umnogome olak{ava i

ubrzava iskopavawa. Nedostatak je, me|utim, u to-

me {to se tim pristupom ne otkriva izvorna gor-

wa kota sloja od koje je grob ukopan. U nekim slu-

~ajevima, kada je zemqa ispune rake i sloja u koji

je ona ukopana veoma sli~na, to nije ni mogu}e.

Navedeno je da je na îku, izvesno iznad kote lesa,

konstatovan praistorijski sloj; mora se ra~unati

i na sloj/slojeve vegetacije. Tako|e, vaqa imati

na umu da je odre|eni broj grobova o{te}en radom

mehanizacije, {to zna~i da je o{te}en i sloj u

koji su makar te rake ukopane.

Istraìvawe grobova od kota pojave sloja lesa

u kome se oni lako prepoznaju ima za posledicu, u

krajwoj liniji, gubitak podataka o izvornoj dubi-

ni grobnih raka. Iz tog razloga nije bilo oprav-

dano vr{iti posebnu analizu dubina raka. Osim

podataka o izvornoj dubini, na taj na~in su izgu-

bqeni i podaci o eventualnim nadzemnim grob-

nim obele`jima. Preciznije re~eno, ne moèmo

znati da li je sarmatska nekropola na îku bila

nalik najstarijim jazi{kim grobqima na kojima

su pokojnici slobodno ukopani u obi~ne zemqane

rake u orijentaciji jug–sever, kakva je mogla bi-

ti nekropola Jarak u Dowem Koviqu, ili je pak

bila nalik na istovremenu ili ne{to mla|u ne-

kropolu kod Vajske, na kojoj je oko 100 pokojnika

sahraweno u istoj orijentaciji, ali pod humkama

(Dimitrijevi} 1975a: 41).

Pore|ewe dostupnih podataka o dubini, sa svo-

je strane, nije dalo ni posredne rezultate preko

OBIÂJI

SARMATSKOG SAHRAWIVAWA NA ÎKU

IVAN BUGARSKI

kojih bi se mogla analizirati mogu}a razlika u

dubini ukopavawa neke grupe pokojnika, npr. de-

ce. Sve ovo se odnosi kako na sarmatsku, tako i na

avarsku nekropolu na îku.

U pogledu na~ina polagawa preminulih u rake,

jedinu zaista ilustrativnu sahranu na sarmatskoj

nekropoli predstavqa grob 86, gde je pokojnica sa-

hrawena na uobi~ajen na~in – poloèna na le|ima,

opruènih ruku i nogu (sl. 4). Sti~e se utisak da

je ovakav na~in sahrawivawa primewivan i u osta-

lim slu~ajevima, ali su neki od skeleta, pre svega

de~jih, veoma lo{e o~uvani, dok su neki poreme-

}eni pqa~kom (?), odnosno ukopavawem avarodop-

skih grobova ili kasnosredwovekovnih jama.

Kako se iz sadràja nekih grobova moè zakqu-

~iti, preminuli su u rake polagani odeveni, a

nalaèni su i komadi nakita, opreme i kerami~ko

posu|e, o ~emu }e vi{e re~i biti kasnije.

| 20

DOSTUPNI ANTROPOLO[KI PODACI koji se

odnose na sarmatske sahrane na îku prili~no su

svedeni. Od 16 sahrawenih osoba sarmatskog ho-

rizonta, kada se uzmu u obzir svi podaci, ukqu~u-

ju}i i arheolo{ku interpretaciju grobova, wih

osam je opredeqeno u ènski pol. Re~ je o pokoj-

nicama iz grobova 18, 23, 27, 62, 70, 80, 86 i 133.

Antropolo{ki je obra|eno osam sahrawenih

osoba, ili 50% sahrawenih na sarmatskoj nekro-

poli. Trebalo bi naglasiti da se u prvom ~lanku

K. Eri (Éry 1988) daju podaci samo za tri sarmat-

ska groba: 62, 86 i 133, jer je re~ o odraslim oso-

bama. U drugom wenom radu (Éry 1990), pak, osim

za te celine, priloèni su i podaci za osobe sa-

hrawene u grobovima 40, 41, 70, 80 i 130. Svi ti

antropolo{ki podaci publikovani su zajedno sa

onima koji se odnose na pokojnike sa ranoavarske

nekropole, budu}i da se smatralo da je re~ o je-

dinstvenoj nekropoli, o ~emu je bilo re~i.

Osobe sahrawene u grobovima 40, 41, 70, 80 i

130 su de~jeg uzrasta, neutvr|ene polne pripad-

nosti. Dete iz groba 41 je uzrasta 1,5–2 godine,

sli~no kao i dete starosti 1–2 godine iz groba

130. Dete iz groba 70 je uzrasta 7–8 godina. Dete

sahraweno u grobu 40 bilo je starosti 8–9 godina,

isto kao i dete iz groba 80 (Éry 1990: T. 1). Grob

27 je, prema arheolo{kom zapisniku, tako|e de~-

ji, i to ènski. De~ji su i grobovi 26, 29 i 31,

ali nedefinisane polne pripadnosti, s tim {to

prilozi iz groba 26 nagove{tavaju da je i tu sa-

hrawena osoba ènskog pola. Deca sahrawena u

grobovima 70 (sl. 3) i 80 opredeqena su u ènski

pol tako|e prema grobnim prilozima.

Osobe sahrawene u grobovima 62, 86 i 133 su,

dakle, ènske polne pripadnosti. Pokojnica iz

groba 86 bila je stara izme|u 19 i 21 godine, osoba

iz groba 62 od 50 do 54 godine, dok je ona iz gro-

ba 133 bila starosti 51–57 godina (Éry 1990: T. 1).

Izvedene su i wihove kranijalne, odnosno postkra-

nijalne mere. Telesna visina pokojnice iz groba

62 iznosila je 1,58 m (Pearson), odnosno 1,63 m(Bach). Osoba iz groba 86 bila je visine 1,52 m(Pearson), odnosno 1,58 m (Bach), dok je pokojni-

ca iz groba 133, prema istim izvorima, bila vi-

sine 1,55 m, odnosno 1,59 m (Éry 1988: T. 2, T. 4).

Prema arheolo{kim zapisnicima, ènskog

pola bila je i osoba sahrawena u grobu 18, gde se

navodi da je re~ o mla|oj osobi. @enskom polu

pripada i osoba iz groba 23, opet prema arheolo-

{koj interpretaciji.

Ostali pokojnici ni na koji na~in nisu polno

odre|eni, tako da nijedna sahrawena osoba nije

opredeqena u mu{ki pol! Uz najmawe 50% sahra-

wenih osoba ̀ enskog pola, na sarmatskoj nekropo-

li je po svemu sude}i ~ak 9 (56,25%) osoba bilo

de~jeg uzrasta.

Navedeno je i da je pokojnica iz groba 86 bila

europeidna, brahikrana osoba (Éry 1990: 35).



ANTROPOLO[KI KOMENTARI

SARMATSKIH SAHRANA

IVAN BUGARSKI

REPERTOAR NALAZA iz sarmatskih grobova sa-

stoji se od nalaza no{we (ode}e i nakita), pribo-

ra (no`, pr{qenci) i grn~arije.

KOPÂ

Deo materijala iz sarmatskih grobova }e biti

mogu}e pouzdano hronolo{ki opredeliti u IIvek, dok }e neke od grobnih celina biti etni~ki

pripisane Sarmatima na osnovu mawe prepozna-

tqivih nalaza i prostornog rasporeda sahrana na

lokalitetu.

Takav je slu~aj sa grobom 40. Iz tog groba po-

ti~e mawa ovalna gvozdena kop~a sa okovom, koja

je na|ena izme|u glava femura u okviru poreme-

}ene grobne celine. Uzimaju}i u obzir dimenzi-

je predmeta i razme{taj u okviru grobne rake, ona

bi mogla biti i kop~a torbice. Jedan sarmatski

grob iz koga poti~e kop~a predstavqa 6,25% tako

odre|enih sahrana na lokalitetu.

Premda za ovaj nalaz ne raspolaèmo direkt-

nom analogijom, ~iwenica je da se on ne moè po-

vezivati sa avarodopskim materijalom. Pored

toga, grob 40 se, u pogledu horizontalne strati-

grafije lokaliteta, nalazi u severnom redu sar-

matskih sahrana, o ~emu }e biti re~i.

NAKIT

NARUKVICA (?)

Iz predela glave ène iz sarmatskog groba 27

poti~e fragment blago savijene tordirane bron-

zane ̀ ice. Kako je grob o{te}en, ostaje mogu}nost

da je re~ o fragmentu narukvice, ali mo`da i

torkvesa (T. IV/27-1), tako da ovaj nalaz nije pri-

kqu~en statisti~kom pregledu sarmatskog mate-

rijala (tab. 1).

PERLE

Perle sa sarmatske nekropole na îku poti~u

iz grobova 18, 26, 27, 70, 80, 86, 130 i 133. U od-

nosu na ukupan broj od 16 konstatovanih sarmat-

skih sahrana, perle su zastupqene u 50% grobova.

Sahrawenoj sarmatskoj populaciji mogu se pri-

pisati perle razli~itog oblika.

U grobovima 27 i 133 na|ene su jednostavne

perle sferi~nog, odnosno pqosnatog oblika ma-

wih dimenzija (T. IV/27-3; T. XIX/133-2).

Iz groba 18 poti~e niska spqo{tenih bikoni~-

nih perli sa bronzanom kop~icom (T. III/18-1).

Taj grob je o{te}en radom mehanizacije, a niska

predstavqa jedini nalaz. Ovakve perle nisu ka-

rakteristi~ne za avarsku no{wu, dok se grob i

prema orijentaciji i po prostornom rasporedu

moè smatrati sarmatskom sahranom. Ovom nala-

zu su veoma sli~ne niske perli iz grobova 17, 18,

31 i 60 anti~ke nekropole kod Be{ke u Sremu

(Marijanski-Manojlovi} 1987: 63; T. 17/17-1,18-1;

T. 24/31-2; T. 36/60-3).

U grobu 26 je, u kombinaciji sa emajliranom

fibulom i peharom, prona|ena niska krupnijih

cilindri~nih perli od bele kre~wa~ke materi-

je (T. V/26-3, sl. 5).8

U grobovima 80 i 86 se pojavquju niske vi{e-

~lanih i cilindri~nih perli (T. XV/80-1; T.XV/86-1, 2, 3). Niske, odnosno grupe perli iz gro-

ba 86, posebno su interesantne, a na|ene su – ukup-

no oko 200 perli – u predelu vrata, desne {ake i

levog, odnosno desnog stopala. Perle koje su pro-

| 22

8 Te perle su prilikom objavqivawa pogre{no predsta-

vqene kao nalaz iz doba tzv. Prvog avarskog kaganata (Mrko-brad 1980: 95).

NALAZI IZ GROBOVA

SARMATSKE NEKROPOLE

na|ene kod nogu bile su najverovatnije pri{ive-

ne na dowi deo haqine pokojnice.9

Kona~no, iz grobova 70 i 130 poti~u ve}i pri-

merci kalcedonskih perli bele boje (T. XI/70-2,

sl. 6; T. XVIII/130-1). Nalaz iz groba 70 je sfe-

ri~nog oblika. U grobnoj raci je poloèn uz de-

sno koleno, spoqa. Sli~ne primerke sa poznoa-

varske nekropole Tisafired (Tiszafüred) E.

Garam dovodi u vezu sa sarmatskim nasle|em i

odre|uje kao ukrase za ta{ne (Garam 1995: 328).

Ovome bi moglo odgovarati pozicionirawe per-

le iz sarmatskog groba 70 sa îka, dok je grob 130

uni{ten. Odgovaraju}e perle poti~u i iz sarmat-

skog groba iz Ruskog Krstura (Dautova-Ru{evljan1990: sl. 7).

FIBULE

Anti~ke fibule se na îku pojavquju u sar-

matskim grobovima 20, 26, 70 i 86. Jedna fibula

takvog datovawa poti~e i iz hipoteti~ne avarske

grobne celine I. Iz groba 20 je zabeleèn nalaz

varijante kolenaste bronzane fibule, livene, ko-

ja nedostaje. Iz groba 70 je mawa bronzana fibula

(T. XI/70-1, sl. 7), a iz grobova 26 i 86 su emajlira-

ne plo~aste fibule (T. V/26-1, sl. 8; T. XV/86-4).

Iako fibula iz groba 20 nekropole na îku

nedostaje, weno pripisivawe kolenastom tipu,

kao i pozicija i orijentacija groba svedo~e da je

u pitawu sarmatska sahrana. Uglavnom se sve va-

rijante kolenastih tipova vezuju za II i III vek,

dok neke traju i u IV veku (Bojovi} 1983: 52–60).

Iz groba 70 poti~e primerak izrazito profi-

lisane fibule sa dva dugmetasta zadebqawa na

luku (T. XI/70-1), koja se moè povezati sa tipom

11 rimskih fibula iz Singidunuma (Singidu-num). Smatra se da je taj tip izvorno crnomor-

ski, pri ~emu se dovodi u vezu upravo sa Sarmati-

ma. Pripada drugoj polovini I veka i II veku.

Primerak sa îka bi odgovarao varijanti 2 tipa

11 iz Singidunuma, koji se vezuje za prvu polovi-

nu II veka (Bojovi} 1983: 40–42, T. XIV/122). Poja-

va ovakve fibule na sarmatskom lokalitetu u

Ba~koj nije iznena|uju}a ako se ima u vidu da je

zna~ajno koncentrisawe wihovih nalaza zapaè-

no upravo u severnim rimskim provincijama,

Sl. 5. Perle, grob 26

Fig. 5. Beads, grave 260 1 cm

Sl. 6. Perla, grob 70

Fig. 6. Pearl, grave 70

Sl. 8. Fibula, grob 26

Fig. 8. Fibula, grave 26

Sl. 7. Fibula, grob 70

Fig. 7. Fibula, grave 70

0 1 cm

0 1 cm

0 1 cm

9 Takvu rekonstrukciju sarmatske no{we osobe ènskog

pola iz groba 121 sa lokaliteta 26/78 u Ki{kundorozma–Su-

basi daje Bozsik (2003: Fig. 10).



IVAN BUGARSKI

Noriku i Panoniji, gde su i proizvo|ene (Jova-novi} 1978: 52).

Primerci emajliranih fibula prona|eni su

u grobovima 26 i 86 (T. V/26-1; T. XV/86-4). Di-

rektne analogije fibuli iz groba 26 poti~u sa sar-

matskih lokaliteta iz Tavankuta ([ulman 1952:

119, T. II/5) i Svetozara Mileti}a (Dautova-Ru-{evljan 1990: sl. 8). Ovaj tip vodi poreklo od fi-

bula sa izduènim i profilisanim lukom. Tri

su podru~ja gde se grupi{u nalazi takvih fibula

– galske provincije, sredwi tok Rajne i provin-

cija Panonija. Pouzdano je utvr|eno da su u Pano-

niji pojedini oblici i proizvo|eni. Fibule ovog

tipa se uglavnom vremenski odre|uju u II vek,

premda su neki tipovi u upotrebi jo{ u I a neki

i u III veku (Bojovi} 1983: 62, T. XXVIII/274, 275).

Kao {to }e kasnije biti napomenuto, nije

sporno da se fibule starijih provincijskih ti-

pova mogu pojaviti kao upotrebni predmeti u

avarskim grobovima. Na îku se one, me|utim, ja-

vqaju u sarmatskim grobnim celinama ranijeg

datovawa: ~etiri groba u kojima su prona|ene ~i-

ne 25% od ukupno 16 sahrana koje pripisujemo

Sarmatima.

PRIBOR

NO@ I OKOV (?)

Iz o{te}enog groba 133 poti~e veoma korodi-

ran, fragmentovan gvozdeni no`, sa tragovima

drvene kanije na se~ivu jednoseklog preseka (T.XIX/133-1).

Iz groba 20, iz predela karlice, poti~e frag-

mentovani, korodirani, savijeni gvozdeni pred-

met. Korozija je sa~uvala tragove drveta. Mo`da

je re~ o delu nekog okova (T. IV/20-1).

PR[QENCI

Iz sarmatskih grobova na îku poti~u tri pr-

{qenka, koji }e biti podrobnije komentarisani.

Primerci bikoni~nog oblika, ali nejednakih

visina konusa, poti~u iz grobova 23 (T. V/23-1),62 (T. XI/62-1) i 86 (T. XV/86-5).

U grobu 86, pr{qenak je prona|en u kombina-

ciji sa opisanim niskama perli i plo~astom

emajliranom fibulom – nalazima koji se mogu ja-

sno povezati sa sarmatskim horizontom sahrawi-

vawa. Putem inventara tog groba je mogu}e opre-

deliti u sarmatski horizont i sahrane 23 i 62,

gde, izuzev karakteristi~nih pr{qenaka, nema

drugih nalaza. Tri sarmatska groba u kojima su

prona|eni pr{qenci ~ine 18,75% tako oprede-

qenih sahrana.

Ovakva metodolo{ka postavka, uz orijentaci-

ju grobova i wihov prostorni raspored, nije i je-

dini argument etni~ke atribucije. Me|u nalazi-

ma sa avarskih nekropola gotovo da nismo sreli

ovaj tip pr{qenka. Izuzetak bi predstavqali

sli~ni nalazi iz grobova 42 i 46 nekropole Se-

ged-Kundomb (Szeged-Kundomb) na jugu Ma|arske,

no tu je re~ o poznoavarskim sahranama, u okviru

kojih su prona|ene niske perli u obliku semenki

lubenice (Salamon, Sebestyén 1995: 15, Pl. 4/42-2,Pl. 6/46-1).

Pr{qenci ovog tipa se, me|utim, mogu pove-

zati sa anti~kim periodom, o ~emu svedo~i i

analogija sa geografski udaqenog lokaliteta, iz

groba 37 rimske nekropole Balesta-Ruber kod

Ampurije (Ampurias), na {panskoj obali Sredo-

zemnog mora (Almagro 1955: 69–70; Fig. 36/8).

Tip je, {to je u pogledu atribucije nalaza sa

îka od posebnog zna~aja, u doba antike prisutan

na sarmatskim lokalitetima, zajedno sa, prime-

ra radi, cilindri~nim i ve}im, kalcedonskim

perlama, o kojima je ve} bilo re~i. Brojne analo-

gije sa ma|arskih lokaliteta daje Párducz (1941),

a u istom hronolo{ko-etni~kom kqu~u ve}i broj

odgovaraju}ih nalaza objavio je i Vaday (1989).

Moèmo pomenuti i primerke analognih pr{qe-

naka iz grobova 92 i 93 sa sarmatske nekropole

Endrod (Endrőd), tako|e u Ma|arskoj (Vaday, Szőke1983: Abb. 12/4, 9). U sarmatskom grobu sa po~etka

II veka u Mezokovesdu (Mezőkövesd), odgovaraju}i

pr{qenak je prona|en u kombinaciji sa lengera-

stom i kolenastom fibulom (Patay 2003: 140, Abb.1); veoma sli~an je i repertoar groba 5 sarmatske

nekropole u Terek Sentmiklo{u (Törökszent-miklós) (Vaday 1985: Abb. 15/11, 12). Analogija sa

udaqenijih prostora koje su naseqavali Sarmati

je me|u nalazima iz groba 6 sa nekropole kod Bo-

godu{anskog Erika u Dowem povol`ju (Zaharov,

Mordvinceva 1995: 165, Ris. 5/11).

Sa na{e teritorije, bikoni~ni pr{qenak ne-

jednakih visina konusa zabeleèn je u sarmat-

skom horizontu sahrawivawa na nekropoli Subo-

tica (Szabadka) – Veru{i} (Sekere{ 1998: 114,

T. XVIII/4) ili u sarmatskom grobu II na Najevoj

ciglani kod Pan~eva (Pancsova) (Mano-Zisi, Qu-

binkovi}, Gara{anin, Kova~evi}, Veselinovi}

1948: 64).

Uop{te, ova varijanta bikoni~nih pr{qenaka

se u sarmatskom materijalu u Ma|arskoj javqa u pe-

riodima I i II, zakqu~no sa 260. godinom (Párducz1959: 365). Varijanta bikoni~nih pr{qenaka ne-

jednakih visina konusa je, dakle, izvorno iz an-

ti~kog perioda; tri groba na nekropoli u îku u

kojima se takvi nalazi pojavquju su sarmatska.

| 24

Sli~ni pr{qenci se, istina, sre}u i kasnije,

u ranovizantijskom okruèwu, npr. na Cari~i-

nom Gradu (Bavant 1990: 217, Pl. XXXVI/175) i u

Sadovecu (Uenze 1992: 449, Taf. 14/44), i, kako je

navedeno, u poznoavarskom kontekstu. Ove pozni-

je analogije, ipak, ne dovode u sumwu jasan kon-

tekst nalaza sa îka.

KERAMI^KE POSUDE

Grob 26 je jedan od dva groba na sarmatskoj ne-

kropoli u kome je prona|ena kerami~ka posuda.

Ovaj pehar sa crvenim firnisom (T. V/26-2, sl.

9), izra|en na vitlu, odgovara tipu IX/14 tipolo-

gije kerami~kog posu|a Singidunuma. Datuje se u

II vek, odnosno, ne{to preciznije, u posledwe

tri ~etvrtine tog stole}a. U Singidunumu takvi

pehari predstavqaju import iz zapadnih proiz-

vodnih centara (Nikoli}-\or|evi} 2000: 164–165).

Posmatraju}i nalaze iz Dowe Panonije, moglo bi

se zakqu~iti da je pehar iz groba 26 lokalni pro-

izvod ra|en po uzoru na pehare tipova 1 i 3 po O.

Brukner. Re~ je o posudama ~ija je povr{ina obra-

|ena oran` i mrkosme|im firnisom i ogrubqena

peskom, koje poti~u iz radionica zapadnih pro-

vincija, iz Trijera i Kelna. Ti pehari se datuju

u kraj I do sredine II veka. U Panoniju dospevaju

sa vojskom u doba Flavijevaca (Brukner 1981: 37,T. 58/1, 2, 4, 5). U II vek se, kako je napomenuto, da-

tuje i emajlirana plo~asta fibula iz groba 26.

U grobu 31, u predelu nogu, prona|ena je biko-

ni~na {oqa sa dr{kom, izra|ena na vitlu od

pre~i{}ene, sivo pe~ene zemqe.

Dva groba sa nalazima kerami~kih posuda ~i-

ne 12,50% sahrana na sarmatskoj nekropoli na

îku. Na ovom mestu mogu biti uzgredno pomenu-

ti i fragmenti staklene zgure (?) iz groba 29.

Sl. 9. Pehar, grob 26

Fig. 9. Beaker, grave 26

Broj sarmatskih grobova:

16 (100%)

u grobova

%

kop~a narukv.(?) perle fibule no` pr{qenci grn~arija

1 1 8 4 1 3 2

6,25% 6,25% 50,00% 25,00% 6,25% 18,75% 12,50%

Perle se pojavquju naj~e{}e, i to kako u niskama, tako i kao ukras ode}e.

Zna~ajnije su zastupqene i fibule, pa i karakteristi~ni pr{qenci.

Tabela 1: Zastupqenost materijala u sarmatskim grobovima na îku

Table 1: Percentage of findings in Sarmatian graves at îk

0 2 cm



IVAN BUGARSKI

U UVODNOM POGLAVQU o sarmatskoj nekropoli

i prilikom analize pokretnih nalaza iz grobova

nazna~eno je da su neke od sahrana hronolo{ki

odre|ene u anti~ki period i u etni~kom smislu

pripisane Sarmatima u potpunosti pouzdano, na

osnovu karakteristi~nih grobnih inventara.

Fibule su, uz kerami~ki pehar sa vitla iz gro-

ba 26, u tom pogledu najizraàjnije. Porede}i

neke druge nalaze iz jasno odre|enih celina, tj.

bikoni~ne kerami~ke pr{qenke nejednakih visi-

na konusa sa primercima prona|enim u skromni-

jim grobnim celinama, bilo je mogu}e zbiru sar-

matskih sahrana pripisati jo{ neke grobove.

Nalazi koji se pouzdano etni~ki pripisuju

Sarmatima datuju se u II vek: tako datujemo sve

sarmatske grobne celine na îku. U prilog ovom,

relativno kratkom trajawu sarmatskog sahrawi-

vawa na îku svedo~i i to {to su sarmatski gro-

bovi srazmerno malobrojni, a uz to i pravilno

raspore|eni. Sarmatsku nekropolu ~ini ukupno

16 grobova.

Sama stratigrafska slika nekropole jasno

pokazuje da su neki od sarmatskih grobova o{te-

}eni naknadnim ukopavawem avarskih. U metodo-

lo{kom smislu, jasno je da su subpozicionirani

grobovi stariji od superpozicioniranih. Takav

je slu~aj, gledaju}i od zapada prema istoku, sa sar-

matskim grobovima 31, 80 i 62. Mogu se, naravno,

me|usobno presecati i po vremenu mnogo bliì

grobovi, no kombinacija stratigrafije i ~istog

datovawa sarmatskog materijala ipak svedo~i o

neistovremenosti sarmatskih i avarskih sahra-

na na îku, ta~nije o hronolo{koj cezuri od pre-

ko 350 godina.

Po analizi nalaza i rekonstruisawu situaci-

onog plana postalo je uo~qivo da se sarmatske sa-

hrane niù u dve linije po osi zapad–istok. Grobo-

vi 86, 40, 70 i 53 su najsevernije iskopani grobovi

na lokalitetu, makar u meri u kojoj je rekonstru-

isana situacija. Me|u tim grobovima je i grob 41,

bez priloga, no prema orijentaciji rake i pro-

stornom rasporedu, i ovu sahranu je mogu}e pri-

pisati najstarijem, sarmatskom horizontu.

Ju`nu liniju sarmatskih sahrana uspostavqa-

ju grobovi 31, 80, 18, 62, 29, 23, 20 i 27 na bitno

{irem prostoru. Iz ove zone su, dakle, tri groba

o{te}ena ukopavawem avarskih sahrana. Na situ-

acionom planu lokaliteta, grobovi sarmatske ne-

kropole predstavqaju grupu 1 sahrana (Plan 1).

Od grobova koji nisu uneseni na situacioni

plan, grob 26 (istraèn jo{ 1968. godine), kao i

grobovi 130 i 133 mogu se pripisati sarmatskoj

nekropoli. Ta dva groba, otkrivena tokom posled-

wih radova, najverovatnije nastavqaju severnu li-

niju sarmatskih sahrana, budu}i da je ju`na lini-

ja sarmatskih sahrana istraèna u prethodnim

kampawama. Neucrtan grob 26 je, opet, najverovat-

nije bio sme{ten upravo u tom, ju`nom redu. Ni-

je, dakle, bilo mogu}e utvrditi poloàj svih sar-

matskih sahrana, ali su ipak odre|ene linije

wihovog prostirawa.

Kada je re~ o eventualno neistraènim sarmat-

skim grobovima, posmatrawem planova lokalite-

ta sti~e se utisak da se sarmatska nekropola mogla

{iriti pre svega u severnom pojasu ili, mo`da,

jo{ severnije od wega. Tu bi se eventualno mogli

o~ekivati grobovi osoba mu{kog pola, budu}i da

je wihov izostanak iz grupe istraènih sarmat-

skih grobova veoma upadqiv. Koliko god da je bi-

lo sahrawenih mu{karaca, iz postoje}eg stati-

sti~kog uzorka mogu}e je potvrditi visok stepen

smrtnosti dece.

Upore|ivawe linija sarmatskih sahrana sa

mikrolokacijskom kartom (sl. 2), {to vaì i za

avarske sahrane, ne omogu}ava odre|eniji zakqu-

~ak: teren sahrawivawa je u vrlo blagom usponu

(k. 80,00 m – 81,50 m), na ve}oj {irini, tako da

se ~ini da mikrotopografija nije bila od ve}e

| 26

SARMATSKA NEKROPOLA NA ÎKU

– STRATIGRAFIJA I ZAKQUÂK

va`nosti prilikom formirawa nekropola – ka-

ko sarmatske, tako uglavnom ni one iz doba avar-

ske dominacije. Moglo bi se ipak primetiti da

je grob 27 ukopan na blagom uzvi{ewu.10

Nekropola na îku predstavqa jednu od arhe-

olo{kih potvrda boravka Sarmata u Ba~koj u IIveku. Na obli`wem lokalitetu Sala{, tako|e u

ataru Ba~kog Petrovog Sela, prona|eni su nalazi

oru`ja koji su pripisani Sarmatima (Miki}-An-toni} 1989: kat. br. 37, 38).

Moèmo pomenuti jo{ neka mesta u Ba~koj na

kojima su prona|eni tragovi boravka Sarmata. U

najve}em broju slu~ajeva je re~ o sarmatskim ho-

rizontima na vi{eslojnim (~esto dvoslojnim)

lokalitetima. Ta ~iwenica je u saglasju sa tezom

iz geografskog uvoda – da su neka mesta u Panoni-

ji u vi{e navrata prepoznavana kao pogodna za

naseqavawe.

Sli~no kao na îku, i u obli`woj Adi, na lo-

kalitetu Nekada{wa ciglana Komlo{ konstatova-

ne su sarmatska i avarska nekropola, sa vertikal-

nom stratigrafijom (Ric 1979: 27). Na lokalitetu

Botra – Zidar, te jo{ na dva lokaliteta iz okoli-

ne Be~eja – Dowe Ugaranice i Beqanska bara – ot-

krivena su i sarmatska naseqa (Miki}-Antoni}

1989).

Iz suboti~kog kraja je velika nekropola Subo-

tica – Veru{i}. Re~ je o sarmatskoj nekropoli u

~iji areal se ukopavaju grobovi iz XI veka (Sekere{

1998: 116). Mogu se pomenuti i tragovi tri sarmat-

ska naseqa iz okoline Horgo{a (Horgos) – loka-

liteti 6, 67 i 80, koji su konstatovani prilikom

za{titnih arheolo{kih radova i {ire datovani,

od kraja II pa do IV veka (\or|evi} 1990: 119–121).

U Ba~koj Topoli (Topolya), na lokalitetu Ban-

kert – Klanica iskopavana je nekropola od preko

180 avarskih grobova razli~itog datovawa. Na

istom lokalitetu je i nekropola sa vi{e od 40 sar-

matskih grobova (Mrkobrad 1980: 89, nap. 581). I

u Malom I|o{u (Kishegyes) uo~ene su na jednom

lokalitetu sarmatska i avarska nekropola: od

ukupno 115 istraènih grobova, vi{e od 30 se pri-

pisuje Sarmatima (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski1962: 44–48).

Sarmati, populacija iransko-ju`noruskog po-

rekla, vrlo srodna Skitima, prispevaju u Panoni-

ju od po~etka I veka, odmah posle rimskog osvajawa

Panonske nizije, i tamo zati~u me{ovito autohto-

no stanovni{tvo skito-keltskog, ilirskog i da~-

kog porekla, nad kojim potom vladaju ~etiri veka.

Sarmati u Panoniji prelaze na sedela~ki na~in

ìvota i zemqoradni~ku ekonomiju (Dimitrije-

vi} 1975a: 34; Kova~evi} 1977: 29). Zahvaquju}i ve-

{toj diplomatiji cara Trajana (98–117), Jazigi,

prethodno veliki neprijateqi Carstva, prevede-

ni su u tabor rimskih saveznika. Wihovi me|u-

sobni odnosi, me|utim, osta}e veoma promenqivi

tokom narednih decenija (Dimitrijevi} 1975a:

38–39). Trebalo bi naglasiti da su posle Traja-

novog osnivawa provincije Dakije, 107. godine, i

ukqu~ivawa ju`nog Banata u okvir Carstva Jazi-

gi ostali u Ba~koj. Oni su preko slabo naseqene

oblasti zapadnog Banata mogli izvoditi upade u

severozapadnu Gorwu Meziju (Mirkovi} 1981a: 76).

Wihove zemqe izme|u Tise i Dunava, koje nisu, da-

kle, uvedene u okvire rimske dràve, ostaju svoje-

vrsni koridor koji su, po~ev od zavr{nih deceni-

ja II veka, koristila i druga plemena za upade u

Dowu Panoniju, severoisto~nu Dalmaciju i Gorwu

Meziju. Jazigi }e Meziju napasti ve} posle Traja-

nove smrti. Ratovalo se, i to veoma èstoko, i u

doba vladavine cara Marka Aurelija (161–180).

Posle velikog rimskog poraza, car je 175. godine

uspeo da ostvari potpunu pobedu, {to mu je donelo

osmu imperatorsku aklamaciju i titulu Sarmaticus(Dimitrijevi} 1975a: 39; Mirkovi} 1981b: 89).

Posledice ovog poraza bile su veoma te{ke,

naro~ito za Jazige u ju`noj Ba~koj. Oni su, pored

ostalog, bili prinu|eni da se povuku sa obala Du-

nava i re~nih ostrva: »Geografski poloàj i pri-

roda wihovog kraja vezivali su ih za visoke re~ne

obale, bezbedne od poplava (sic!) i pogodne za ze-

mqoradwu i ispa{u stoke, a tako|e i za re~ne to-

kove du` kojih su mogli loviti ribu i trgovati

(Dimitrijevi} 1975a: 39–40).«

Zbog toga su veoma brzo usledili novi sukobi,

posle kojih je car Marko Aurelije, pred svoju

smrt, odobrio Jazigima neke olak{ice: odre|enim

danima im je omogu}eno pose}ivawe rimskih trgo-

va i, uz to, odobreno im je odràvawe veza sa srod-

nim Roksolanima na dowem Dunavu, kroz Dakiju,

istina pod nadzorom nadzornika provincije. U

ciqu trajnog smirivawa i {to potpunije romani-

zacije tog stanovni{tva, car Marko Aurelije name-

ravao je da osnuje dve nove provincije – Sarmatiju

i Markomaniju – ali ga je u tome spre~ila smrt.

Ipak, Jazigi su za vlade cara Komoda (180–192)

bili rimski podanici (Dimitrijevi} 1975a: 40).

I pored burne politi~ke istorije i sukoba u

II veku, materijal rimske provenijencije u sar-

matskim grobovima na îku, kao {to je i ina~e

uobi~ajen slu~aj na sarmatskim lokalitetima, sve-

do~i da je obli`wa imperija na Sarmate vr{ila

snaàn kulturni uticaj.

10 Ova sahrana je ocewena kao sarmatska i u starijoj

literaturi (Dimitrijevi} 1975b: 84, nap. 50).



IVAN BUGARSKI| 28

11 U terenskoj dokumentaciji se navodi da je breg pored

potoka îk na k. 81,48 m (Dnevnik rada 1968: 1).

LOKALITET ̂ IK se, kako je ve} napomenuto, nala-

zi na krajwem istoku Ba~ke, uz desnu obalu Tise, na

bregu severno od re~ice îk koja se uliva u wu kod

Ba~kog Petrovog Sela. Uvidom u mikrolokacijsku

kartu je zakqu~eno da je sahrawivawe vr{eno na

visinskim kotama od 80,00 m do 81,50 m,11o ~emu

je tako|e bilo re~i. Teren nekropole je, dakle, u

usponu za oko 1,5 m do mesta na kome je, kako }emo

kasnije videti, izvr{ena jedina kowani~ka sahra-

na na nekropoli. Kako su na pomenutoj mikroloka-

cijskoj karti (sl. 2) nazna~eni i gabariti iskop-

nih povr{ina po arheolo{kim kampawama, moglo

se izra~unati da je istraèni reon sahrawivawa

na îku okvirne povr{ine od 2.680 m².

Arheolo{ki su istraèna ukupno 134 groba,

uz tri hipoteti~ke grobne celine kojima je pri-

pisan odre|en broj nalaza. Od tog broja je ve} iz-

uzeto 16 sahrana koje su na prethodnim stranica-

ma odre|ene kao sarmatske, iz II veka, pa je tako

ranoavarskoj nekropoli mogu}e pripisati 121

sahranu. Tim grobovima }e biti posve}ena preo-

stala poglavqa kwige.

Na ovom mestu je potrebno naglasiti da }e

sintagma ranoavarska nekropola dobiti svoje pu-

no razre{ewe u vremenskom i etni~kom pogledu u

kasnijim poglavqima, budu}i da takvo odre|ewe

nekropole predstavqa rezultat analiza fenome-

na sahrawivawa i grobnih nalaza koje slede.

UVODNE NAPOMENE

RANOAVARSKA

NEKROPOLA NA ÎKU



GROB, KVADRAT: I, uni{ten pre po~etka radova

Pol, dubina i orijentacija: ènski

Opis rake: –

Opis skeleta: –

Raspored i opis priloga: (1) Ogrlica od 22 perle

razli~itog oblika – bikoni~ne, plo~aste, cilindri~-

ne – od tamnoplave, bele i ùte staklene paste i kre-

de. Poneke su ukra{ene i horizontalnim linijama i

okcima od bele paste. R 0,8 cm i mawe, duìna 1,0 cmi mawe. Ogrlici pripadaju i dve bronzane alkice

(431 sp). T. I/I-7. (2) Pr{qenak, kerami~ki, plo~astog

oblika, sivo pe~en, dobre fakture. R 3,0 cm, debqina

0,5 cm (432 sp). T. I/I-3. (3) Sisak meha, ko{tani, frag-

mentovan, glatka glavica je odeqena `lebom od ostale

dekorisane povr{ine. Ukras je izveden dvostrukom

urezanom linijom u motivu ribqe krqu{ti, dok su

kod glavice dve plasti~ne trake sa vertikalnim za-

rezima. R 0,8 cm, o~uvana duìna 3,8 cm (433 sp). T.

I/I-6. (4) Nau{nica, srebrna, fragmentovana, oblika

alke, kru`nog preseka. R 2,4 cm (434). T. I/I-5. (5) Alka,

gvozdena, kru`nog preseka, jako korodirana, iz ~eti-

ri fragmenta. R 7,0 cm (ib. 219). T. I/I-4. (6) Fibula,

bronzana, livena, tipa sa posuvra}enom stopom, {ireg

luka i duè noge, igla i konstrukcija za u~vr{}ivawe

nedostaju. Duìna 7,5 cm, h 2,5 cm (ib. 220, 435 sp). T.

I/I-1. (7) Fibula, bronzana, jedva nagla{enog luka, gla-

va lepezasta, sa pet glavica i maskom na nozi. Pozadi

dve alke za iglu, koja nedostaje. Urezivawe i punkti-

rawe. Duìna 6,7 cm, h 0,3 cm (605 sp). T. I/I-2.

Sme{taj materijala; podaci: Gradski muzej Be~ej,

navode se inventarski brojevi (daqe GmB); Dnevnik

iskopavawa 1968. godine, grobni inventar groba I.

Bibliografija: Jankovi} (1990: 71).

GROB, KVADRAT: II, grob je uni{ten pre po~etka

radova

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, prema inven-

taru

Opis rake: –

Opis skeleta: –

Raspored i opis priloga: (1) Bode` (?), iz tri

fragmenta, gvo`|e, jako korodiran. 29,0 cm h 2,2 cm.

(2) No`, gvozdeni, jednosekli, korozija sa~uvala tra-

gove drvenih kanija. 11,5 cm h 1,5 cm (436). (3) Oru|e

(?), gvozdeno, korodirano, u vidu rakqe ~iji je jedan

o~uvan kraj izvijen prema spoqa. 16 cm. (4) Ma~ (?)

od gvo`|a, jako korodiran, blago savijen. 14,0 cm h

3,5 cm h 2,5 cm (437). T. I/II-1.

Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik isko-

pavawa 1968. godine, grobni inventar groba II.

GROB, KVADRAT: III?, uni{ten pre po~etka radova

Pol, dubina i orijentacija: ?

Opis rake: –

Opis skeleta: –

Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica – kari~i-

ca od tanke bronzane ìce kru`nog preseka, iz dva

fragmenta. R 2,0 cm. T. I/III-4. (2) Perle – dve, mawa je

cilindri~nog oblika, od staklene paste zelene boje,

ve}a je istog oblika, od tamne staklene paste, sa apli-

ciranim ùtim okcima. R 0,9 cm, h 0,9 cm. T. I/III-5,

6. (3) Kop~a, gvozdena, jako korodirana, iz vi{e frag-

menata, pravougaonog oblika, sa~uvan je trn. 4,3 cm h3,3 cm. T. I/III-3. (4) [ip~ica, od bronzanog lima,

patinirana, raspada se (a). T. I/III-2. (5) Ma~, gvozdeni,

jednoseklog preseka, korodiran, sa~uvan je samo vrh

o{trice dimenzija 4,5 cm h 3,0 cm. T. I/III-1.

Sme{taj materijala; podaci: GmB; –

GROB, KVADRAT: 1, I terasa

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, –, SZ–JI

Opis rake: Pravougaona raka sa suàvawem prema

stopalima, o{te}ena, dimenzije nisu konstatovane,

ukopana u ùtu ilova~u.

Opis skeleta: O{te}en radom mehanizacije. Loba-

wa je uni{tena, leàla je na SI, trup opruèn, ruke

niz telo, noge opruène.

Raspored i opis priloga: (1) Okov torbice (?), dva

fragmenta: ivica je ograni~ena jednom urezanom li-

nijom, dok je povr{ina dekorisana urezanim koncen-

tri~nim krugovima spojenim kosim urezima. 9,5 cm h2,5 cm (A-S-287 sp). T. I/1-3. (2) Oplata, ko{tana, od

torbice (?), ukra{ena horizontalnim i vertikalnim

KATALOG

RANOAVARSKIH GROBOVA

IVAN BUGARSKI| 30

urezanim linijama. 4,3 cm h 2,5 cm (A-S-288). T. I/1-2.

(3) Kop~a, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika,

sa~uvanog trna. 3,0 cm h 2,7 cm (A-S-289). T. I/1-1. (4)

Kresivo, gvozdeno, korodirano, fragmentovano, povi-

jenog kraja a u sredi{wem delu pro{ireno. 6,0 cm h2,5 cm (A-S-290). T. I/1-5. (5) Jezi~ak, pojasni, bronza-

ni, sastavqen od dve plo~ice od bronzanog lima spo-

jene zakivkom, neukra{en. 4,0 cm h 1,5 cm (A-S-291).

T. I/1-10. (6) Okov, pojasni, jezi~astog oblika, bronza-

ni, fragmentovan, patiniran, {titastog kraja, sasta-

vqen od dve plo~ice od bronzanog lima spojene za-

kivkom, neukra{en. 5,0 cm h 2,2 cm (A-S-292). T. I/1-11.

(7) Aplikacija, pojasna (?), bronzana, jezi~astog ob-

lika, sa~uvana samo gorwa plo~ica od bronzanog li-

ma i zakivak, neukra{ena. 2,2 cm h 1,0 cm (A-S-293).

T. I/1-7. (8) Dugmad, bronzana, tri kom., sa polusfe-

ri~nom kapom od bronzanog lima i zakivkom. 1,2 cmh 0,9 cm (A-S-294). T. I/1-12, 13. (9) Lanac, bronzani,

iz tri dela, sastavqen od prekinutih osmica, kru-

`nog preseka, o~uvan u duìni od 30,0 cm, R 1,2 cm(A-S-295). T. I/1-4.


pavawa 1968. godine, grobni inventar groba 1.

GROB, KVADRAT: 2, kv. 30–31/A

Pol, dubina i orijentacija: ènski de~ji, skelet

je na dubini od 0,46 m (k. 79,18 m), dok je dno rake na

0,48 m, Z–I, devijacija od 10° ka severu.

Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, u ju`nom

i isto~nom delu o{te}ena recentnom jamom. 1,30 m h0,38 m – {irina je merena u predelu lobawe, prema

nogama se raka suàva.

Opis skeleta: Skelet je slabo o~uvan. Lobawa je na za-

padu, o{te}ena, trup je opruèn na le|ima, ruke su spu-

{tene niz telo a noge opruène. Duìna in situ 1,20 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nice – kari~i-

ce, predeo glave, bronzane, jedna fragmentovana, na

drugoj tragovi gvo`|a. R 1,3 cm (A-S-296). T. I/2-9, 11.

(2) Kop~a, u visini pojasa, gvozdena, jako korodirana,

nedostaje trn, polukru`nog oblika. 5,3 cm h 4,6 cm(A-S-299). T. I/2-4. (3) Oplata, pored desnog femura i

ispod mandibule, ko{tana, fragmentovana, na ivici

urezana linija, u poqu urezani koncentri~ni krugo-

vi me|usobno povezani kosim urezanim linijama, ve-

rovatno od tobolca. 5,5 cm h 2,5 cm (A-S-300). T. I/2-1.

(4) Dve perle od beli~aste staklene paste, cilin-

dri~ne, dvostruko i trostruko u`lebqene. R 0,5 cm(A-S-297). T. I/2-7, 8. (5) Lanac od gvo`|a, u fragmen-

tima: povezane su cele i fragmentovane gvozdene ka-

ri~ice. R kari~ice 1,3 cm (A-S-301). (6) Predmet od

gvo`|a u vidu lu~no savijene {ipke pravougaonog pre-

seka, {irine 1,6 cm. T. I/2-5. (7) Oklopna lamela, gvo-

zdeni lim, fragmentovana, perforirana, dim. 6,7 cmh 3,2 cm. T. I/2-3. (8) Gajka tobolca – predmet od tawe

iskovane, lu~no povijene plo~ice, sa trnom kru`nog

preseka povijenim prema luku, dim. 4,5 cm h 1,5 cm

(ib. 8, 8a). T. I/2-10. (9) Oplata, ko{tana – fragmenti

veoma tro{ne plo~ice sa urezanim koncentri~nim

krugovima. 2,3 cm h 1,2 cm (A-S-298). T. I/2-2.


pavawa 1968, dokumentacija groba 2 (grobni zapisnik

i inventar).

GROB, KVADRAT: 3, kv. 29–30/A–V

Pol, dubina i orijentacija: ènski ?, dno rake na

0,14 m (k. 79,38 m), Z–I, devijacija ka severu

Opis rake: O{te}ena. Pravougaonog oblika, 1,85 mh 0,43 m (kod nogu).

Opis skeleta: Kao raka, i skelet je o{te}en radom

mehanizacije. Kosti su dislocirane, jako istrulile:

na|eni su samo cevanica jedne noge, prsti nogu i rebra.

Raspored i opis priloga: (1) Predmet od kosti,

fragmentovan, polukru`no obra|ene ivice: po povr-

{ini ornament izveden dvostruko urezanim linija-

ma koje prate oblik predmeta, koje oivi~avaju nizove

kratkih zareza, u sredini ta~ka. 2,0 cm h 2,4 cm. (2)

Kop~a, gvozdena, iz tri jako korodirana fragmenata,

duìne 4,0 cm – sa~uvani su lu~no povijen masivan

trn i dva fragmenta okvira (ib. 2). (3) Iglenica, od

kosti, sa~uvan fragment duìne 1,2 cm, ukra{en ure-

zanim linijama u motivu ribqe krqu{ti (A-S-302).

(4) Oplata, bronzani lim, ili dugme, veoma tro{no i

fragmentovano.



i inventar).

Sl. 10. Grob 4, R 1:20


N



GROB, KVADRAT: 4, kv. 27/A

Pol, dubina i orijentacija: ?, skelet na dubini

0,09 m, dno rake na 0,23 m (k. 79,15 m), Z–I

Opis rake: Pravougaona, ukopana u ùtu ilova~u,

2,10 m h 0,57 m (kod glave).

Opis skeleta: Lobawa licem prema istoku, trup

opruèn na le|ima, ruke, niz telo, noge opruène. Ko-

sti grudnog ko{a su poreme}ene (pqa~kawe?). Duìna

in situ 1,50 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, izme|u ceva-

nica, fragmentovan, blago razvra}enog oboda sa {ti-

panom ivicom, ravnog dna, izra|en slobodnom rukom

od nepre~i{}ene, crno pe~ene zemqe. Povr{ina je

gruba i neravna, sa tragovima doterivawa prstima. Rotvora 12 cm, dna 11 cm, h 13 cm. (2) @ivotiwska kost,

preko karlice.




GROB, KVADRAT: 5, kv. 11, 12/V


2,30 m (k. 78,94 m), I–Z, devijacija 20° ka severu

Opis rake: Pravougaona raka, 2,25 m h 0,50–0,56 m.Opis skeleta: Skelet pripada starijoj ènskoj

osobi. Kosti su neporeme}ene ali veoma tro{ne. Lo-

bawa je licem prema istoku, trup je opruèn na le|i-

ma, ruke su niz telo a noge opruène. Duìna in situ1,52 m.

Raspored i opis priloga: (1) Nau{nice, par, sa

obe strane lobawe, bronzane kari~ice slobodnih kra-

jeva koji prelaze jedan preko drugog. Sa~uvana je jed-

na. Privezak je loptast, sastavqen od dve kalote od

bronzanog lima. R karike 2,2 cm, loptastog priveska

1,6 cm (S-A-303, 305). T. II/5-3. (2) Perle, {est kom.

u predelu vrata: ~etiri od tamnocrvene staklene pa-

ste cilindri~nog oblika sa belim okcima – na dve

perle su okca zaokruèna belim linijama, na dve su

linije paralelne, po rubovima cilindra, dok je jedna

plo~asta od zelenkastoplave paste. R 1,3 cm, h 0,7 cm(S-A-304). T. II/5-4. (3) Prsten, pored glave desnog

femura, ispod ruke, tanka alka od bronzanog lima sa

pe~atnom povr{inom koja danas nedostaje. R 2,3 cm(S-A-307). T. II/5-6. (4) Pr{qenak, izme|u grudnog ko-

{a i leve nadlaktice, kerami~ki, od pre~i{}ene, si-

vo pe~ene zemqe, plo~astog oblika. R 4,0 cm, h 0,9 cm(S-A-306). T. II/5-2. (5) No`, ispod levog femura, gvo-

zdeni, fragmentovan, po povr{ini korozijom uhva-

}eni tragovi tkanine. 14,5 cm h 2,5 cm (S-A-308). (6)

Lonac, ispod desnog stopala, koso razvra}enog oboda,

ja~e izvu~enog, ~ija je unutra{wa strana blago u`le-

bqena, asimetri~nog oblika, ravnog dna. Ra|en slo-

bodnom rukom od slabo pe~ene (su{ene na vatri), ne-

pre~i{}ene zemqe. Povr{ina neravna, uo~qivo

doterivawe prstima. R otvora 11 cm, dna 7,5 cm, h13,0 cm (S-A-309). T. II/5-5.




GROB, KVADRAT: 6, kv. 12–13/A, V

Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na dubini

0,35 m, Z–I, devijacija 10° ka severu

Opis rake: Pravougaona raka sa pro~eonim udu-

bqewem iznad glave, duìne 1,90 m, {irine 0,70 m upredelu glave i 0,47 m u predelu nogu.

Opis skeleta: Slabo o~uvan. Kosti tro{ne. Nedo-

staje lobawa, trup leì na le|ima, ruke spu{tene niz

telo a noge opruène.

Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, u visini stru-

ka, gvozdena, trapezoidnog oblika, sa~uvan i trn. 4,8 cmh 4,0 cm (A-310). T. II/6-4. (2) Kop~a, ispod levog krila

karli~ne kosti, gvozdena, trapezoidnog oblika, sa~u-

van trn. 4,5 cm h 4,5 cm (A-311). T. II/6-2. (3) No`, is-

pod desnog krila karli~ne kosti, iz ~etiri fragmenta,

jako korodiran, korozija je sa~uvala i tragove drvene

kanije. 11,0 cm h 2,2 cm (A-312). T. II/6-1. (4) Lonac,*

izme|u nogu, razvra}enog oboda koji je ukra{en {tipa-

wem, trbuh izrazito asimetri~an, zadebqanog ravnog

dna, malo izvu~enog. Ra|en slobodnom rukom od nepre-

~i{}ene i veoma slabo pe~ene zemqe. R oboda 12,0 cm,

dna 11,0 cm, h 17,0 cm (A-S-860). T. II/6-5. (5) Predmet

od gvo`|a, pored leve {ake, u vidu lu~no savijene plo-

~ice. 2,5 cm h 1,5 cm h 1,0 cm (ib. 264). T. II/6-5.

Sl. 11. Grob 5, R 1:20


N




*Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)


Pol, dubina i orijentacija: ènski, otkriven na

2,10 m, dno rake na 2,20 m (k. 79,04 m), Z–I, devija-

cija ka severu

Opis rake: Pravougaona, duìne 1,85 m i {irine

0,65 m kod glave i 0,50 m kod nogu.

Opis skeleta: Skelet je neporeme}en, ali su kosti

tro{ne i slabo o~uvane. Lobawa je licem prema JI,

trup je opruèn na le|ima, ruke su spu{tene niz telo,

noge opruène. Duìna in situ 1,55 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, sa desne

strane lobawe, bio je sa~uvan loptasti privezak

bronzane nau{nice od dve kalote od bronzanog lima,

pre~nika 1,8 cm, koji se raspao; bronzana kari~ica

(A-313). T. II/7-5. (2) No`, predeo leve kqu~ne kosti,

jednosekli, iz dva fragmenta se~iva, po povr{ini

korozijom uhva}eni tragovi drvenih kanija. 8,0 cm h1,3 cm. T. II/7-2. (3) Alke lanca, odmah uz (2): frag-

mentovana gvozdena alka na koju je namaknuta mawa,

od debqeg bronzanog lima, sa krajevima koji prelaze

jedan preko drugog. Gvozdena alka je kru`nog preseka,

R 3,2 cm, bronzana je od trake lima {irine 0,5 cm, R1,5 cm (A-S-314). T. II/7-7, 8. (4) Pr{qenak, kod desne

{ake, plo~astog oblika, verovatno izra|en od zida

bronzanodopske posude (!). R 5,0 cm, debqina 1,0 cm(A-S-315). T. II/7-1. (5) Pr{qenak, mawi, bikoni~ni,

izra|en od pre~i{}ene mrkosme|e pe~ene zemqe, ugla-

~ane povr{ine. R 2,7 cm, h 2,3 cm (A-S-316). T. II/7-3.

(6) Kop~a, kod repa ki~me, gvozdena, korodirana, frag-

mentovana, trapezoidnog oblika, sa~uvan trn. 3,5 cmh 3,0 cm. T. II/7-4. (7) Lonac, pored desnog stopala,

o{te}en radom mehanizacije.




GROB, KVADRAT: 8, kv. 30, 31/V

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, otkriven na

1,27 m, dno rake na 1,44 m (k. 79,66 m), SZ–JI

Opis rake: Pravougaonog oblika, u dowem delu pre-

se~ena radom mehanizacije, pa se dimenzije ne daju

ustanoviti.

Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti

30–60 godina (Éry 1990: T. 1). O{te}en: nedostaje de-

sna strana do visine rebara i nadlaktice desne ruke,

leva strana je prese~ena u visini butne kosti. Osta-

tak skeleta je neporeme}en. Lobawa je na SZ, licem

okrenuta ka jugu (mandibula fragmentovana, broj zuba

nepotpun), trup opruèn na le|ima, ruke spu{tene niz

telo, noge opruène.

Raspored i opis priloga: (1) No`, pored leve {a-

ke, gvozdeni, jednosekli, iz dva fragmenta – nedosta-

je sredi{wi deo, jako korodirano. 16,5 cm h 1,7 cm(A-S-317). T. II/8-2. (2) Noì}i, kremewe, dva kom. sa

dva se~iva, od belog, vrlo dobro izgla~anog kremena.

2,5 cm h 1,0 cm (A-S-318). T. II/8-1.





Pol, dubina i orijentacija: ènski?, dno rake na

1,78 m (k. 79,46 m), Z–I, devijacija 20° ka severu

Opis rake: Pravougaona raka ~iji je dowi deo uni-

{ten. O~uvana duìna iznosi 1,65 m, dok je {irina

merena kod glave 0,70 m. Iznad lobawe je konstatova-

no pro~eono pravougaono udubqewe ispuweno rastre-

sitom mrkom zemqom.

Opis skeleta: Sahrawena je u opruènom poloàju

sa rukama niz telo. O{te}ewe rake je takvo da nedosta-

ju kosti desne noge i leva potkolenica. Kosti sa~uva-

nog dela skeleta su dobro o~uvane i neporeme}ene.

Raspored i opis priloga: (1) Lonac, sa leve stra-

ne lobawe, ovalnog oblika, blago razvra}enog oboda,

ravnog dna. Ra|en je slobodnom rukom od nepre~i{}e-

ne zemqe, slabo, mrkosme|e pe~ene. Povr{ina nerav-

na, nagaravqena. R otvora 10,5 cm, dna 8,0 cm, h 17,0 cm(A-S-319). T. II/9-3. (2) Kop~a, predeo karlice, gvozde-

na, trapezoidnog oblika, trn prisutan. 4,3 cm h 4,0 cm(A-S-320). T. II/9-2. (3) Strelica, predeo desne {ake

(ne pomiwe se u dnevniku, ni u grobnom zapisniku),

Sl. 12. Grob 7, R 1:20


IVAN BUGARSKI| 32

N

Sl. 14. Grob 10, R 1:20


Sl. 13. Grob 9, R 1:20


gvozdena, sa trnom u obliku izduènog, uzanog lista.

Korodirana. 6,2 cm h 1,3 cm (A-S-321). T. II/9-1. (4) Ka-

ri~ica, levo od lobawe (ne pomiwe se u dnevniku, ni

u grobnom zapisniku), bronzana, kru`nog preseka i

slobodnih krajeva, verovatno od nau{nice. R 2,0 cm(A-S-322). T. II/9-4.




GROB, KVADRAT: 10, 17/V

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, otkriven na

dubini od 1,84 m, dno na 2,02 m (k. 79,17 m), SZ–JI

Opis rake: Pravougaona grobna raka, duìne 2,00 m,{irine 0,70 m kod glave, kod nogu o{te}ena. Iznad

glave je pro~eono udubqewe ispuweno rastresitom

crnom zemqom i ponekim fragmentom bronzanodop-

ske keramike.


40–80 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa na SZ, licem ka

istoku. Nepotpun broj zuba. Pokojnik je sahrawen u

opruènom poloàju sa rukama spu{tenim niz telo.

Usled o{te}ewa rake, nedostaju desna {aka, noga i

dowi deo leve noge. Duìna in situ 1,60 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, predeo desnog

ramena, nepravilnog oblika, blago razvra}enog oboda,

ve}eg, zadebqanog, ravnog dna. Ra|en slobodnom rukom

od nepre~i{}ene zemqe. Slabo, crnosme|e pe~en. Po-

vr{ina suda nagaravqena. R otvora 9,5 cm, dna 8,0 cm,

h 13,0 cm (A-S-323). T. III/10-14. (2) Gajke – dve, kod

lobawe, za per~in, od bronze, pravouglog oblika i za-

obqenih uglova, od tanke bronzane {ip~ice. 2,7 cm h1,0 cm (A-S-324). T. III/10-12, 13. (3) Jezi~ak, predeo

levog kuka – {ake; pojasni, sastoji se od dva tanka

bronzana lima, polukru`no zaobqena na dnu a na vrhu

zaravwena i oja~ana uzanom trakom od bronzanog li-

ma, koja nije sa~uvana. Patinirano u zna~ajnijoj me-

ri. 3,7 cm h 1,8 cm. T. III/10-11. (4) Jezi~ak, pojasni,

bronzani lim: bila su spojena dva lima koja se s jedne

strane zavr{avaju polukru`no, dok su s druge ravni.

Patinirano. 7,0 cm h 2,5 cm (A-S-595). T. III/10-8.

(5). Aplikacija, levo krilo karlice, pojasna, sastoji

se od dva tanka bronzana lima, polukru`no zaobqena

na dnu a na vrhu zaravwena i oja~ana uzanom trakom od

bronzanog lima, koja nije sa~uvana. 1,5 cm h 1,8 cm. T.

III/10-10. (6) Aplikacija, ispod leve {ake, pojasna,

tanak bronzani lim, oblik izduènog pravougaonika

sa malo pro{irenim krajevima, neornamentisana.

3,6 cm h 1,0 cm (A-S-604). (7) Aplikacija, gde i (6),

bronzana, fragmentovana: jedan kraj je polukruàn,

drugi je o{te}en. Tanak bronzani lim sa zakivkom.

2,3 cm h 1,2 cm. T. III/10-6. (8) Brus, desno krilo kar-

lice, od zelenkastog glatkog kamena, oblika izduènog

pravougaonika, u gorwem delu probu{ena rupa za ve{a-

we. 11,5 cm h 2,0 cm h 0,8 cm (A-S-325). T. III/10-3. (9)

Kresivo, gde i (8), gvozdeno, savijenih krajeva i pro-

{irenog sredi{weg dela, jako korodirano. 9,3 cm h2,5 cm (A-S-326). T. III/10-2. (10) Alka, ispod karli~-

ne kosti, gvozdena, jako korodirana, verovatno sluì-

la za ve{awe noà o pojas. Na povr{ini se nalaze

ostaci tkanine. R 4,0 cm (S-A-327). T. III/10-7. (11)

No`, ispod desne ruke, iz dva fragmenta, gvo`|e, koro-

zija sa~uvala tragove drvenih kanija, sa~uvani su deo



NN

se~iva i trn za usa|ivawe u dr{ku. 11,5 cm h 1,8 cm(S-A-328). T. III/10-1. (12) Kop~a, ispod karlice, de-

sno, gvozdena, fragmentovana, trapezoidnog oblika,

sa~uvan i deo trna. 3,8 cm (S-A-329). T. III/10-5. (13)

Petqa dr{ke ma~a: kari~ica, gvozdena, nataknuta na

alku od gvozdene {ipke, jako korodirano i slepqeno.

Duìna 4,0 cm (S-A-330). T. III/10-4.


pavawa 1968, dokumentacija groba 10 (grobni zapi-

snik i inventar, skica osnove groba).



1,38 m (k. 79,97 m), SZ–JI

Opis rake: Pravougaona raka, odse~ena mehaniza-

cijom u ju`nom delu.

Opis skeleta: Skelet deteta starog oko jedne godi-

ne, potpuno istrulile kosti.

Raspored i opis priloga: (1) Posuda,* na mestu gde

je bila lobawa, malih dimenzija, blago bikoni~nog

oblika, neprofilisanog oboda, po ivici ukra{enog

mawim polukru`nim utisnutum udubqewima. Ra|ena

je slobodnom rukom od osredwe pre~i{}ene zemqe,

crvenkastosme|e boje. Dobro je pe~en. R otvora 5,0 cm,

dna 3,0 cm, h 6,5 cm (S-A-331). T. II/11-1.



i inventar).



Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, dno rake na

1,19 m (k. 79,66 m), SZ–JI


rine 0,70 m kod glave a 0,50 m kod nogu.

Opis skeleta: Kosti su dislocirane, o~uvani su

samo desni deo karlice, nekoliko pr{qenova, po-

dlaktica desne ruke i nekoliko rebara.

Raspored i opis priloga: (1-2) Strele – dve, pre-

deo karlice, slepqene, gvozdene, korodirane, trobrid-

ne, sa trnom za usa|ivawe oblika izduènog romba.

9,5 cm h 2,5 cm (S-A-332). T. II/12-1, 2. (3) Jezi~ak, pre-

deo rebara (nedostaje u inventaru, crteù i zbirci),

od bronzanog lima, nije sa~uvan.





Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 1,13 m(k. 79,13 m), S–J, devijacija ka SZ–JI.

Opis rake: Pravougaona, na jugu odse~ena radom

mehanizacije, sa~uvana u duìni od 1,50 m, {irina

kod glave 0,80 m a kod nogu 0,50 m.

Opis skeleta: Potkolenice i stopala su uni{te-

ni, dok je ostali deo skeleta neporeme}en i kosti su

dobro o~uvane. Lobawa je na severu, licem prema is-

toku, trup je na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, no-

ge opruène.

Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, kod repa ki~-

me, gvozdena, fragmentovana, jako korodirana – ne-

mogu}e je utvrditi oblik. O~uvana duìna 4,0 cm. T.

II/13-4. (2) Kop~a, vi{e desnog krila karli~ne kosti,

gvozdena, korodirana, sa trnom, trapezoidnog oblika,

povijenih duìh strana. 4,3 cm h 3,8 cm (A-S-528). T.

II/13-3. (3) Alka, glava levog femura, gvozdena, jako

korodirana, mo`da sluìla za ve{awe noà. R 3,5 cm(A-S-334). T. II/13-1. (4) No`, uz levi femur, spoqa,

gvozdeni, jednosekli, iz dva fragmenta, korozija sa-

~uvala i ostatke drvenih kanija. 17,0 cm h 2,8 cm (S-

A-333). T. II/13-2. (5) Traka od bronzanog lima.




GROB, KVADRAT: 14, kv. 9, 10/A, V

Pol, dubina i orijentacija: ènski ?, dno rake na


Opis rake: U gorwim kotama raka nije bila uo~qi-

va – uni{tena je radom mehanizacije. Duìna rake je

oko 2 m.Opis skeleta: Kosti su dislocirane i nedostaju.

In situ samo butna kost i potkolenica leve noge.

IVAN BUGARSKI| 34

Sl. 15. Grob 13, R 1:20


N

Raspored i opis priloga: (1) Perla, predeo gde je

bila lobawa, od crne staklene paste, sa pet belih oka-

ca. R 2,3 cm, h 0,7 cm (S-A-335). T. III/14-3. (2) Nau-

{nica, gde i (1): privezak loptastog oblika, sa tri

male granule od kojih jedna nedostaje. Bronzani lim,

pozlata. R 1,3 cm (S-A-336). T. III/14-5. (3) Aplikaci-

ja, isti predeo: bronzana plo~ica od tankog lima sa

stranom ukra{enom granulacijom (?) – nije sa~uvano.

1,4 cm h 1,0 cm. (4) No`, u visini gde je bio ki~meni

stub, fragment se~iva ve}eg jednoseklog noà, jako

korodiran, sa~uvani i ostaci drvenih kanija. 8,0 cm h2,8 cm (S-A-338). T. III/14-2. (5) Kresivo, sa unutra-

{we strane leve potkolenice, iz dva fragmenta, gvo-

`|e, jako korodirano. Krajevi povijeni (jedan nedo-

staje), sredi{wi deo je pro{iren. 7,5 cm h 2,4 cm(S-A-337). T. III/14-6. (6) Lonac, pored leve potkole-

nice, spoqa, blago razvra}enog oboda i ravnog zade-

bqanog dna. Izra|en je slobodnom rukom od nepre~i-

{}ene, crnomrke zemqe, slabo pe~en, fragmentovan.

R otvora 9,6 cm, dna 8,0 cm, h 12,0 cm. T. III/14-1.




GROB, KVADRAT: 15, kv. 16/S


2,20 m (k. 78,98 m), Z–I

Opis rake: Pravougaona, duìne 2,36 m, {irine

0,65 m i kod glave i kod nogu.

Opis skeleta: Skelet pripada starijoj ènskoj oso-

bi. Izuzev lobawe koja je ne{to poreme}ena, skelet je

dobro sa~uvan. Trup leì na le|ima i blago se pri-

klawa jugu, ruke su spu{tene niz telo, noge opruène.

Duìna in situ 1,57 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, iznad lobawe,

sa koso razvra}enim obodom koji je sa unutra{we stra-

ne plitko u`lebqen. Vrat je suèn. Dno konkavno. Sud

je ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, sla-

bo je pe~en, odnosno su{en pored vatre. Povr{ina je

neravna i nagaravqena. R otvora 10,0 cm, dna 7,0 cm,

h 11,0 cm (S-A-339). T. III/15-1. (2) Pr{qenak, na re-

brima, levo, kerami~ki, plo~astog oblika, od crven-

kasto pe~enog zida suda fine fakture. R 4,5 cm, de-

bqina 0,6 cm (S-A-340). T. III/15-3. (3) Kop~a, izme|u

desne {ake i karlice, gvozdena, jako korodirana, ma-

sivna, iz dva fragmenta, ovalnog oblika. 6,0 cm h 5,2 cm(S-A-341). T. III/15-2. (4) No`, kod leve {ake, gvozden,

jako korodiran, iz dva fragmenta, ukupne duìne

14,5 cm. T. III/15-4.




GROB, KVADRAT: 16, kv. 17/B, S

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki ?, dno rake na

1,99 m (k. 79,20 m), S–J, devijacija 20° ka zapadu

Opis rake: Pravougaona raka sa udubqewima iz-

nad glave i ispod stopala, 2,25 m h 0,85 m.Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti

40–80 godina (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan, nepore-

me}en skelet: lobawa je na severu, licem prema jugu.

Mandibula je prelomqena, broj zuba nepotpun. Trup je

opruèn na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge

opruène. Duìna in situ 1,57 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, kod desnog sto-

pala, izduène forme, uèg vrata, blago razvra}enog

oboda i ravnog i zadebqanog dna, kru{kolikog oblika.

Ra|en je slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, su-

{en na vatri i slabo pe~en. Nagaravqene je povr{i-

ne. R otvora 10,0 cm, dna 8,5 cm, h 14,5 cm (S-A-342).

T. III/16-4. (2) No`, ispod leve {ake, gvozdeni, {iri,

jako korodiran, o{te}ena su oba kraja. Sa~uvani su

tragovi drvenih kanija. 15,6 cm h 2,5 cm (S-A-343). T.

III/16-2. (3) Alatka od roga, ispod desne podlaktice,

jelenski rog je koso zase~en kod korena, a ispod pre-

ma vrhu se nalazi elipsasto udubqewe, nasuprot kome

je kru`na perforacija, verovatno za ve{awe. Alatka je

sluìla za odvezivawe ~vorova (?). 17,0 cm (A-S-402).

T. III/16-1. (4) Kop~a, gde i (2), gvozdena, jako korodi-

rana, sa trnom, pravougaonog oblika. 4,5 cm h 3,5 cm(S-A-344). T. III/16-6. (5) Kop~a, leva strana rebara, gvo-

zdena, jako korodirana, sa trnom, pravougaonog oblika.

4,0 cm h 3,5 cm (S-A-345). T. III/16-7. (6) Klin, slepqen



Sl. 16. Grob 15, R 1:20


N

sa (7): glava gvozdenog klina je savijena u petqu, telo

je kru`nog preseka.10,5 cm, R petqe 3,0 cm; (7) Kre-

sivo, leva strana rebara, gvo`|e, jako korodirano –

spojeno sa (6), povijenih krajeva i pro{irenog sred-

weg dela. 7,0 cm (A-S-346). T. III/16-5. (8) Kremeni

noì} – struga~, slepqen s prethodnim nalazima, sa

sitnim retu{om sa obe strane. Po povr{ini tragovi

gvo`|a. 2,2 cm h 1,5 cm (A-S-347). T. III/16-3. (9) @ivo-

tiwske kosti, u loncu (1) i kod desne {ake – kosti

glave i udova sitnije ìvotiwe.




GROB, KVADRAT: 17, kv. 10, 11/B, S


1,42 m, S–J, devijacija 10° ka zapadu

Opis rake: Pravougaona, sa udubqewima 5–10 cmiznad lobawe i ispod stopala. 2,05 m h 0,65 m.

Opis skeleta: Skelet pripada ènskoj osobi, kosti

su slabo sa~uvane. Lobawa je na severu, licem ka jugu.

Trup je na le|ima, sa rukama spu{tenim niz telo, no-

ge su opruène. Duìna in situ 1,57 m.Raspored i opis priloga: (1–2) Nau{nice, par, sa

obe strane lobawe, bronzane kari~ice nose privezak

od ~etiri mawe loptice i jedne ve}e, od tankog sre-

brnog lima, sastavqene od dve kalote, koje nedostaju.

R alke 2,3 cm, ve}eg loptastog priveska 2,0 cm (A-S-

596-597). T. IV/17-9. (3) Kop~a, kod leve {ake, kva-

dratnog oblika, gvozdena, korodirana, sa~uvanog trna.

3,5 cm h 3,5 cm (A-348). T. IV/17-11. (4) No`, gde i (3),

gvo`|e, korodiran – iz dva fragmenta, jednosekli,

ima tragova drvenih kanija. 11,5 cm h 1,5 cm (A-349).

T. IV/17-4. (5) Privezak – zvon~i}, kod {ake leve ru-

ke, livewe, bronza, sa primesom olova. Na vrhu ve}a

alka za ve{awe, kru`nog preseka. Ispod alke kru`no

probu{ena rupa. R zvonca 4,0 cm, alke 3,5 cm, h 6,5 cm(A-350). T. IV/17-8. (6) Lonac, pored potkolenice le-

ve noge, spoqa, koso razvra}enog oboda i ravnog dna

nagla{ene ivice. Ra|en slobodnom rukom od nepre-

~i{}ene zemqe, su{en pokraj vatre, veoma tro{an.

Povr{ina neravna, sa tragovima doterivawa prsti-

ma, crno nadimqena. R otvora 11,0 cm, dna 7,0 cm, h14,0 cm (A-351). T. IV/17-12. (7) Krst, ispod mandibu-

le, olovni, jednakih krakova, horizontalno probu{en

za ve{awe. 3,0 cm h 2,7 cm (A-352). T. IV/17-5. (8) Pr-

{qenak, ispod i desno od stopala, bikoni~ni, crno-

sivo pe~en, sa primesama peska i tucanog puà u fak-

turi. R 3,5 cm, h 2,8 cm (A-353). T. IV/17-7. (9) Alka,

izme|u kqu~nih kostiju, gvozdena, korodirana, vero-

vatno sluìla za ve{awe nekog predmeta za pojas. R3,0 cm (A-354). T. IV/17-10. (10) Kop~a, predeo leve

{ake, gvozdena, kru`nog oblika sa trnom, korodira-

na. R 3,0 cm (A-355). T. IV/17-14. (11) Oplata, gde i

(10), ko{tana, pravougaonog oblika, o{te}ene duè

strane. Verovatno od torbice. Poqe je ~itavom duì-

nom ukra{eno urezanim koncentri~nim krugovima

IVAN BUGARSKI| 36

Sl. 17. Grob 16,

R 1:20


NSl. 18. Grob 17, R 1:20


N

sa perforacijom u sredini. Krugovi su povezani dvo-

strukim urezanim linijama. 6,0 cm h 1,4 cm (A-356).

T. IV/17-6. (12) Lamele oklopa – dve, 6,5 cm h 2,8 cm.

T. IV/17-1, 2. (13) Perle, ispod mandibule, zajedno sa

(7) i (14), od staklene paste, jedna je ve}a, sa okcima.

T. IV/17-3. (14) Dugme, bronzani lim, iskucavawe, po

poqu pseudogranule kru`no raspore|ene, zidovi se od

tog poqa spu{taju, savijeni, pod tupim uglom. R 2,5 cm,

h 0,8 cm. T. IV/17-13.




Bibliografija: Jankovi} (1990: 71–72).


Pol, dubina i orijentacija: mu{ki?, dno rake na

1,37 m (k. 79,77 m), Z–I, devijacija ka severu

Opis rake: Pravougaona raka: 1,95 m h 0,70–0,75 m(blago suèna u predelu nogu).

Opis skeleta: Pokojnik je sahrawen trupom na le-

|ima, ruku spu{tenih niz telo i opruènih nogu. Ko-

sti su dobro o~uvane. Duìna in situ 1,60 m.Raspored i opis priloga: (1) No`, kod leve {ake,

gvozdeni, jednosekli, ~itav sa~uvan, korozija uhvatila

i sa~uvala i delove drvenih kanija. 11,5 cm h 2,0 cm(A-360). T. V/19-3. (2) Kresivo, predeo leve {ake, po-

vijen kraj, sredi{wi deo pro{iren, drugi deo nedo-

staje, gvo`|e, korodirano. 5,5 cm h 2,5 cm (A-362). T.

V/19-1. (3) Kremeni no` – struga~, gde i prethodni

nalazi, dva se~iva sa finim, sitnim retu{em. Sme-

|ecrvene boje. 3,8 cm h 1,0 cm (A-363). T. V/19-2.





Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 1,08 m(k. 79,36 m), SZ–JI

Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,15 m h 0,75 mOpis skeleta: îtav skelet je uni{ten. In situ sa~u-

vani samo potkolenica, stopalo desne noge i stopalo

leve noge.

Raspored i opis priloga: Nema priloga.

Sme{taj materijala; podaci: –; Dnevnik iskopava-

wa 1968, dokumentacija groba 21 (grobni zapisnik).



1,41 m dubine (k. 79,03 m), S–J, sa devijacijom od 10°ka zapadu

Opis rake: Pravougaona grobna raka, 2,48 m h

0,55–0,57 m, blago suèna u predelu nogu.

Opis skeleta: Slaba o~uvanost: nedostaju rebra i

ki~meni stub, a kqu~ne kosti i kosti ruku su o{te}ene.

Lobawa je na severu, licem prema jugu, trup je opruèn

na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge opruè-

ne. Duìna in situ 1,60 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica – loptasti

privezak od o{te}enog, iskrivqenog srebrnog lima

se raspao; sa~uvan je obru~, R 1,3 cm, koji je privezak

opasivao. Obru~ je izveden namotavawem vrlo tanke

bronzane ìce, i na wemu je ostao mali fragment pri-

veska. T. IV/22-1. (2) Lonac, kod desnog stopala, izdu-

ènog oblika, asimetri~an, razvra}enog oboda ~ija je

ivica ukra{ena utiskivawem prstima. Dno je ve}e,

ravno i zadebqano. Sud je izra|en slobodnom rukom

od nepre~i{}ene zemqe, su{ene kraj vatre. Povr{i-

na neravna, prisutni tragovi doterivawa prstima,

nagaravqena. R otvora 11,0 cm, dna 9,0 cm, h 15,3 cm(A-365). T. IV/22-2. (3) @ivotiwska kost, kod potko-

lenice desne noge, spoqa – ve}a butna kost neke ì-

votiwe, duìne 30 cm.






1,97 m (k. 79,24 m), SZ–JI

Opis rake: Pravougaona: 1,80 m h 0,70–0,75 m(blago suèna u predelu nogu).

Opis skeleta: Skelet mla|e osobe, ̀ enskog pola (?).

Kosti su tro{ne, leva strana skeleta nedostaje. Loba-

wa je na SZ, licem ka JI, trup je na le|ima, desna ruka

je spu{tena niz telo, noge su opruène, s tim {to je

desna blago savijena u kolenu. Duìna in situ 1,15 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, ispod levog

stopala, cilindri~nog oblika, izduèn i asimetri-

~an, blago razvra}enog oboda na kome su ~etiri unakr-

sno postavqene bradavice. Dno je ravno, sa izvu~enom

i zadebqanom spoqnom ivicom, pre~nika gotovo kao i

otvor. Na dnu urezana oznaka u obliku slova A. Izra-

|en je rukom od nepre~i{}ene zemqe, slabo, crnosivo

pe~ene. Povr{ina je nagaravqena i neravna, vidqivi

su tragovi doterivawa prstima. R otvora 10,0 cm, dna

9,0 cm, h 12,5 cm (A-367). T. IV/24-1. (2–7) – izme|u

desne ruke i grudnog ko{a, odnosno ki~menog stuba: (2)

Kresivo, povijenog kraja i pro{irenog sredi{weg

dela, gvozdeno, korodirano, dimenzije sa~uvane polo-

vine predmeta 5,0 cm h 2,0 cm; na kresivo korozijom

slepqena plo~ica od gvozdenog lima. 6,5 cm h 2,1 cm(A-368). T. IV/24-3. (3) Alka, gvozdena, jako korodira-

na, verovatno nosila no`. R 4,3 cm (A-369). T. IV/24-4.

(4) Brus, fragment, od sivozelenkastog kamena, po po-

vr{ini tragovi oksidacije gvo`|a. 3,0 cm h 2,2 cm(A-370). T. IV/24-5. (5) No`, iz dva fragmenta, jedno-

sekli, gvozden, korozija uhvatila ~itavom duìnom

tragove drvenih kanija. 11,0 cm h 1,5 cm (A-371). T.

IV/24-2. (6) Kop~a, iz tri fragmenta – gvo`|e, jako

korodirano, sa~uvan i trn. 4,0 cm h 2,8 cm (A-372). T.



IV/24-6. (7) Kop~a – dva veoma sitna fragmenta koro-

diranog gvozdenog predmeta. T. IV/24-10. (8) Ogrlica,

ispod lobawe: pet perli cilindri~nog oblika, vi-

{estruko `lebqenih, od staklene paste, sedefaste

boje, i tri kari~ice, od kojih je jedna od bronze, dok

su dve od korodirane gvozdene ìce. Sve tri kari~i-

ce su na|ene sa perlama i slepqene su sa staklenom

zgurom. Verovatno su sluìle za u~vr{}ivawe ogrli-

ce. Najduà perla 1 cm, R bronzane kari~ice 1,5 cm(A-373). T. IV/24-7, 8, 9, 11. (9) @ivotiwska kost, no-

`na. (10) Lamele oklopa, od gvozdenog lima, jako ko-

rodirani fragmenti, u dokumentaciji se ne pomiwu.

T. IV/24-12.








rine 0,90 m kod glave i 0,80 m kod nogu.

Opis skeleta: Dobro o~uvan skelet mu{ke osobe.

Pokojnik je sahrawen u opruènom stavu, trupom na

le|ima, s rukama spu{tenim niz telo, na kukove, opru-

ènih nogu. Duìna in situ 1,69 m.

Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, uz desno kri-

lo karlice, kvadratnog oblika, gvozdena, jako korodi-

rana, trn sa~uvan. 3,0 cm h 3,3 cm (A-374). T. V/25-4.

(2) Alka, neposredno iznad (1), gvozdena, korodirana,

sa~uvana ~itava, iz dva fragmenta. R 5,5 cm (A-375).

T. V/25-2. (3) No`, uz levi femur, unutra, gvozdeni,

korodiran, sa~uvan ceo, iz dva spojiva fragmenta.

Celom duìnom korozijom uhva}eni tragovi drvenih

kanija. 13,0 cm h 1,5 cm (A-376). T. V/25-1. (4) Kop~a,

iznad (3): sa~uvani fragment je lu~no savijenih stra-

na i predstavqa deo okvira trapezoidnog oblika. Gvo-

`|e, korodirano. 3,0 cm h 2,0 cm (A-377). T. V/25-3.




GROB, KVADRAT: 28, kv. 27, 28/V/S

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki – kowani~ki,

dno rake na 1,11 m dubine (k. 78,88 m), Z–I

Opis rake: Pravougaona raka: 2,54 m h 0,75 m. Iz-

nad skeleta, u okviru grobne rake postavqene su kosti

kowa razbacane na istom nivou i par gvozdenih uzen-

gija, a izme|u sahrawenog i ovih nalaza je sloj zemqe

debqine oko 0,40 m!

Opis skeleta: Skelet kowa je potpuno poreme}en,

dok je skelet kowanika dobro o~uvan. Pokojnik je sa-

hrawen u opruènom poloàju, sa rukama niz telo.

Duìna in situ 1,70 m.Raspored i opis priloga: (1) Uzengije, me|u kosti-

ma kowa, na relativnoj dubini od 0,48 m (k. 79,51 m),par, gvo`|e, jako korodirano, pravougaoni okov i per-

foracija za kai{, sa~uvana samo na jednom stremenu.

Sa spoqnih strana i na dowoj strani stajne povr{i-

ne profilisano rebro. 18,3 cm h 12,7 cm; 13,7 cm h13,2 cm (388). T. VI/28-1, 4. (2) Aplikacije od orme,

ispod nogu, ukupno pet do {est, fragmentovane, tanak

srebrni lim: krstast oblik, jedan kraj je ravno zavr-

{en, dok su tri poluloptasta, {irina 3,5 cm. (3) Je-

zi~ci, ispod nogu, pojasni, fragmentovani, osam kom.

{titastog oblika, tanak bronzani lim sa primesom

srebra, na nekima sa~uvane nitne za pri~vr{}ivawe

za pojas. (4) Dugmad-rozete, u visini karlice, bronza-

ni lim, sa dva trna na nali~ju za pri~vr{}ivawe. (5)

Dugmad, ispod nogu, kalotasta, od tankog srebrnog li-

ma sa nitnom za pri~vr{}ivawe u sredini nali~ja,

48 kom. R 2,4 cm, h 1,3 cm (384). T. VII/28-14. (6) Bi~,

ispod uzengija, niè nogu – kraj dr{ke, ovoidnog obli-

ka sa horizontalno probu{enom rupom za ve{awe, od

kosti. 5,2 cm, R 3,6 cm. T. VII/28-12. (6a) Bi~ – gde i (6),

deo dr{ke, od kosti, blago koni~nog oblika, presek u

vidu kru`nice 2,5 cm, R 2,1 cm (385). T. VII/28-13.

(7) Kop~a, ispod nogu, gvozdena, sa trnom, jako koro-

dirana, trapezoidnog oblika. 5,2 cm h 3,3 cm (386). T.

VIII/28-3. (8) Kop~a, ve}a, uz desnu potkolenicu, spo-

qa, gvozdena, sa trnom, jako korodirana, trapezoidnog

okvira. 5,5 cm h 4,5 cm (387). T. VIII/28-2. (9) Kop~a,

IVAN BUGARSKI| 38

Sl. 19. Grob 25,

R 1:20


N

ispod nogu, gvo`|e, jako korodirana, kvadratnog okvi-

ra: 3,5 cm h 3,5 cm. (10) Alatka, ispod nogu, gvozdena,

radna povr{ina trapezoidnog oblika i blago savijena,

u{ica izduèna, elipsoidnog preseka. Ostaci drveta

u u{ici. 13,5 cm h 6,5 cm (389). T. VI/28-2. (11) Stre-

la, ispod desne {ake, trobridna, gvo`|e, na trnovima

za usa|ivawe korozija sa~uvala tragove drveta. 9,7 cmh 2,7 cm (391). T. VII/28-10. (11a) Strela, uz (11), gvo-

zdena, korodirana, na sva tri lista kru`ne perforaci-

je (390). T. VII/28-11. (12) Kop~a, gvozdena, korodirana,

sa~uvan i pravougaoni okov sa dve nitne, elipsoid-

nog oblika, pravougaonog preseka, sa~uvan trn. 6,3 cmh 2,5 cm (392). T. VIII/28-4. (13) No` (?), izme|u pot-

kolenica, – korodirani fragment. 8,0 cm h 1,5 cm. T.

VII/28-7. (14) Kop~a (?) gvozdena, fragmentovana od

korozije, elipsoidnog oblika, nedostaje trn. 2,3 cm h3,0 cm (393). (15) Pseudokop~a, ispod desne ruke, mawa,

srebrni lim, tragovi kre~waka po povr{ini, jako

tro{na. 1,8 cm h 1,8 cm (394). T. VII/28-15. (16) Kop~a,

ispod (15), gvozdena, elipsoidnog oblika, sa slepqe-

nim ostacima noà?, korodirana. 6,0 cm h 3,0 cm (396).

T. VIII/28-1. (17) Aplikacija, ispod desne ruke, bron-

zana, kru`na – novac? Sa unakrsnim polukru`nim pro-

{irewima, patinirano. R 2,5 cm. (18) No`, ispod de-

sne ruke, gvozden, korodiran, jednosekli, duga~kog trna.

16,5 cm h 2,3 cm (395). T. VII/28-9. (19) Ma~, uz levi

bok, gvo`|e, kovawe, korodirane povr{ine koja je sa-

~uvala tragove drvenih kanija, ukra{enih i oja~anih

bronzanim limom. Ispod bal~aka su se na koricama

nalazile u{ice od bronzanog lima. Na vrhu duà tra-

ka od bronzanog lima koja je i na gorwoj i na dowoj

ivici oja~ana uòm trakom. [irina elipsoidnog dela

je 9,0 cm, a {irina trake 1,0 cm, dok je duìna trake

na vrhu 4,8 cm. Na vrhu ma~a, pored oplate od bronza-

nog lima nalazi se gvozdeni okov kojim se zavr{ava-

ju kanije, pre~nika 3,0 cm. Dimenzije ma~a: 84,0 cmh 4,0 cm (383). T. VI/28-3. (20) Kremen – no`, predeo

karlice, fragment trougaonog preseka sa tragovima

retu{a na jednoj strani. 3,5 cm h 1,5 cm (397). T.

VII/28-17. (21) Alka, pre|ica (?) na desnom krilu kar-

lice, jako korodirani fragmenti, stoga nemerqivi.

(22) No`, iznad karlice, levo, jednosekli, gvozden,

korodiran, iz dva fragmenta. 15,5 cm h 2,0 cm (398).

T. VII/28-8. (23) Alatka za dre{ewe ~vorova, uz desnu

podlakticu, sa unutra{we strane, od roga. Rog izdub-

qen, sa unutra{we strane otvoren, ispod po oba zida

kru`no perforiran. 16 cm, R 1,3 cm (399). T. VII/28-6.

(24) Oplate refleksnog luka, na desnoj nadlaktici,

desnom krilu karlice i uz desnu nogu, ko{tane, sedam

celih i fragmentovanih, rekonstruisanog raspona

od 1,35 m. Sredi{wa oplata je na krajevima zase~ena

i ukra{ena mreàsto urezanim linijama. Na krajevi-

ma luka su sme{tene oplate jednog kraja lu~no savi-

jenog i za{iqenog, mreàsto ukra{enog, dok je drugi

kraj polukru`no zavr{en, sa usekom za zatezawe stru-

ne. Duìna sredwe oplate je 23,0 cm, {irina 3,0 cm,

krajwe 28,0 cm h 2,3 cm (400). T. VII/28-1, 2, 3, 4, 5. (25)

@vale, predeo stopala, gvo`|e, elementi kru`nog

preseka spojeni kru`nim petqama, drugi par petqi

je slobodan. 11,0 cm h 6,0 cm; 10,5 cm h 8,0 cm (401).

T. VI/28-5, 6. (26) @ivotiwske kosti – pet kostiju no-

ge ve}e ìvotiwe.

Osobenost: Bogat kowani~ki grob, jedini konsta-

tovan na nekropoli.




Bibliografija: Jankovi} (1990: 72)



1,43 m (k. 78,56 m), Z–I

Opis rake: Grobna raka pravougaonog oblika, 2,35 mh 0,75 m

Opis skeleta: Skelet starijeg mu{karca, kosti su

dobro o~uvane. Lobawa je na zapadu, licem prema isto-

ku. Trup je na le|ima, gorwi ki~meni i vratni pr{qe-

novi su savijeni. Ruke su spu{tene niz telo sa {akama

ispod karlice. Leva noga je podignuta za oko 0,60 mod karlice, dok je desna postavqena preko karli~nih

kostiju sa stopalom ispod levog femura.



Sl. 20. Grob 28,

R 1:20


N

Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti,

iznad skeleta. (2) Lonac, na oko 0,60 m od karlice pre-

ma istoku, nizak, blago razvra}enog oboda i ve}eg dna.

Ra|en je slobodnom rukom od slabo pre~i{}ene, crno

isu{ene zemqe. Povr{ina je neravna, crno nagarav-

qena. R otvora 10,0 cm, dna 9,0 cm, h 9,5 cm (410). T.

V/30-1. (3) Gajka, za per~in, iznad lobawe, sa pravouga-

onom plo~om od posrebrene bronze sa karikom u obli-

ku pravougaonika. 3,1 cm h 1,5 cm (409). T. V/30-7. (4)

Okov torbice, ispod levog krila karlice, sa tri ve}e

kru`ne perforacije, uokvirene zadebqanim prstena-

stim spojenim kru`nicama, od kosti. 5,5 cm h 1,5 cm(405). T. V/30-8. (5) Alatka, gde i (4), {est fragmenata

obra|enog roga, gde je kod korena elipsasti otvor, is-

pod koga je probijena kru`na perforacija. Re~ je o

tzv. alatki za odre{ivawe ~vorova. 13 cm (407). T.

V/30-2. (6) No`, levo krilo karlice, gvo`|e, korozija

uhvatila i tragove drvenih kanija. Jednosekli no` iz

dva fragmenta. 14,1 cm h 1,6 cm (A-S-406). T. V/30-3.

(7) Nau{nice – par, u visini karlice, elementi od

tankog bronzanog lima, trougaonog oblika, sa ~etiri

nitne za u~vr{}ivawe, od kojih sredwa ima i alkicu

za ve{awe, strana trougla 2,5 cm (A-S-403). (7a) Delo-

vi istih nau{nica kao (7), tanak bronzani lim: ukras

u vidu trostrane piramide na ~ijim stranama su ise-

~eni trouglovi. Oko ivica strana se nalaze kru`na

ispup~ewa. Otiskivawe matrice. Strana piramide

2,5 cm; delovi od vrlo tro{nog bronzanog lima, 1,8 cmh 2,0 cm (A-S-404). Re~ je o privescima nau{nica u

vidu obrnute piramide. Elementi nau{nice: T. V/30-4.

(9) Kop~a, sa~uvan je okov, liven, od bronze, {titastog

oblika, sa rupom za trn i sa dve nitne. 2,5 cm h 2,7 cm(A-S-408). T. V/30-6. (10) @ivinske kosti, u produèt-

ku karlice. (11) Aplikacija, predeo karlice, tro{ni

ostaci srebrnog lima, otiskivawe matricom. T. V/30-5.






2,11 m (k. 79,15 m), SZ–JI

Opis rake: Raka je pravougaona, sa pravougaonim

udubqewima iznad lobawe i ispod nogu koja su ispuwe-

na crnom rastresitom zemqom. Duìna rake je 2,40 m,{irina kod lobawe 0,80 m, a kod nogu 0,75 m.

Opis skeleta: Skelet osobe ̀ enskog pola, starije od

23 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je na le|ima, u opru-

ènom poloàju sa rukama spu{tenim niz telo. Ki~-

meni stub, karli~na kost i lobawa su naprsli, o{te-

}eni. Na ~eonoj kosti, na sredini izme|u orbitalnih

lukova, nalazi se plitko kru`no udubqewe! Duìna insitu 1,65 m.

IVAN BUGARSKI| 40

Sl. 21. Grob 30,

R 1:20


N

Sl. 22. Grob 32,

R 1:20


N

Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, kod desne

nadlaktice, bikoni~nog oblika, od sme|e pe~ene zemqe,

fine fakture. R 4,0 cm, h 3,4 cm (412). T. VIII/32-3.

(2) Alka, iznad (3), verovatno za ve{awe noà o pojas,

jako korodirana, R 3,0 cm. (3) No`, kod desne {ake, sa

trnom za usa|ivawe, korozija uhvatila i tragove drve-

nih kanija. 10,0 cm h 1,8 cm (413). T. VIII/32-4. (4)

Kop~a, sa unutra{we strane levog femura, gvo`|e,

korodirala, sa trnom, trapezoidnog oblika, povije-

nih duìh strana. 4,5 cm h 4,0 cm (414). T. VIII/32-2.

(5) Lanac, predeo desne {ake, tri gvozdene alkice, ja-

ko korodirane i vezane. R 1,8 cm (415). T. VIII/32-5.

(6) Dva okova i gajka, gde i (5), slepqeni korozijom:

ne{to ve}i gvozdeni okov na jednoj strani ravno za-

vr{en i perforiran, uz wega {ira gvozdena gajka i

drugi, mawi, savijen gvozdeni okov s jednim slobod-

nim krajem. Najverovatnije kraj lanca kome pripada-

ju i karike (5). [irina perforacije okova 2,5 cm, du-

ìna gajke 3,5 cm, {irina 1,1 cm (416). T. VIII/32-6.

(7) Lonac, po sredini potkolenice leve noge, spoqa,

razvra}enog oboda i ravnog dna. Rame ne{to isture-

nije. Izra|en je slobodnom rukom od crno, slabo pe-

~ene zemqe. Povr{ina neravna, sa tragom doterivawa

prstima. R otvora 8,0 cm, dna 7,0 cm, h 10,0 cm (417).

T. VIII/32-1.






1,91 m (k. 79,35 m), SZ–JI

Opis rake: Pravougaona: duìna je 1,95 m, {iri-

na kod glave 0,60 m, kod nogu 0,55 m.Opis skeleta: Skelet pripada ènskoj osobi,

opruèn je na le|ima, s rukama spu{tenim niz telo i

nogama u opruènom poloàju. Mandibula je odvojena

od lobawe i leì na ki~menom stubu. Duìna in situ1,40 m.

Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, izme|u de-

snih rebara, pravougaonog oblika, sa trnom, gvo`|e,

korodiralo, duìna 3,8 cm. (2) Predmet od gvo`|a,

ispod leve {ake, mo`da mawi no`, blago lu~no savi-

jen, jako korodiran. 6,2 cm h 1,8 cm (418). T. V/33-3.

(3) Brus, gde i (2), fragmentovan, od sivog kamena, sa

ostacima gvo`|a po povr{ini. 4,5 cm h 3,0 cm (419).

T. V/33-7. (4) No`, kod desne {ake, jednosekli, gvozde-

ni, korozija uhvatila i ostatke drvenih kanija. 15,6 cmh 2,0 cm (420). T. V/33-2. (5) Perle, sa leve strane loba-

we, dve, od staklene paste: jedna je mawa, bikoni~na,

crna, a druga je cinober boje, cilindri~nog oblika,

sa apliciranim belim okcima u ùtim krugovima. R9 mm, odnosno 7 mm, duìna 8 mm, odnosno 5 mm(421). T. V/33-5,6. (6) Lonac, izme|u nogu, niè kar-

lice, o{te}enog oboda, blago razgrnutog, po ivici sa

kru`nim udubqewima. Vrat je suèn, rame pone{to

istaknuto, trbuh se spu{ta prema ravnom dnu. Izra-

|en je slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, sla-

bo crvenkastosivo pe~en. Nagaravqene je povr{ine.

R otvora 11,0 cm, dna 9,5 cm, h 14,2 cm (422). T. V/33-1.

(7) Lonac, kod leve cevanice, izduènog oblika, sa

uzanim vratom blago razvra}enog oboda koji je po ivi-

ci u{tinut prstima. Dno ravno. Sud je asimetri~an,

nagnut na jednu stranu. Izra|en je od nepre~i{}ene,

sivosme|e pe~ene zemqe i nagaravqene je povr{ine.

Ra|en je slobodnom rukom, a po visini su uo~qivi tra-

govi doterivawa prstima. R otvora 9,0 cm, dna 9,5 cm,

h 19,5 cm (423). T. V/33-2. (8) Predmet od gvo`|a, sa

leve strane lobawe, amorfan, jako korodiran. (9) @i-

votiwska kost, butna.






1,82 m (k. 79,44 m), SZ–JI, devijacija 10° ka severu


rine 0,65 m kod glave, odnosno 0,60 m kod nogu.


30–60 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je o~uvan, izuzev

kostiju stopala i {aka. Pokojnik je sahrawen na le-

|ima, s rukama spu{tenim niz telo i opruènih no-

gu. Mandibula je dobro o~uvana, zubi su kompletni.

Duìna in situ 1,56 m.Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, na grudima, sa

trnom, gvozdena, korodirana, fragmentovana. 3,5 cm h



Sl. 23. Grob 33, R 1:20


N

3,7 cm (424). T. VIII/34-4. (2) No`, vi{e sredi{weg

dela karlice, gvozdeni, korodiran, iz vi{e fragmena-

ta, s tragovima drvenih korica po povr{ini. 15,0 cmh 2,0 cm (425). T. VIII/34-1. (3) Kop~a, na repu ki~me,

gvozdena, korodirana, sa~uvanog trna, pravougaona sa

lu~no povijenim duìm stranama. 4,5 cm h 3,5 cm(426). T. VIII/34-3. (4) Kresivo, ispod leve karlice,

gvozdeno, korodirano, mawe, sa nagore savijenim kra-

jem i pro{irenim sredi{wim delom. Dimenzije

o~uvanog dela 6,0 cm h 2,0 cm (427). T.VIII/34-7. (5)

Strela (?) gvozdena, korodirana, trn kru`nog prese-

ka, korozija uhvatila tragove drveta, 7,2 cm (428). T.

VIII/34-6. (6) Okov (?) ispod levog krila karlice,

gvo`|e, sa ostacima drveta, fragment. 4,0 cm h 2,2 cm(429). T. VIII/34-5. (7) Lonac,* ispod levog stopala,

visok, koso razgrnutog oboda po ~ijoj su ivici prstom

utisnuta kru`na udubqewa. Od slabo istaknutog ra-

mena trbuh se koso spu{ta ka ravnom dnu. Izra|en je

na dasci, slobodnom rukom, od nepre~i{}ene zemqe.

Slabo je sme|esivo pe~en sa nagaravqenom povr{inom.

Po spoqa{wosti suda vidqivi su tragovi doterivawa

povr{ine. R otvora 10,5 cm, dna 10 cm, h 19,0 cm(430). T. VIII/34-2. (8) @ivotiwske kosti.






Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 0,14 m(k. 80,47 m), Z–I, devijacija 10° ka severu

Opis rake: Pravougaona grobna raka, o{te}ena u

ju`nom delu, duìne oko 2 m, {irine 0,73 m.Opis skeleta: Lobawa, o{te}ena, je na zapadu, li-

cem prema istoku, trup je opruèn na le|ima, ruke su

spu{tene niz telo, noge opruène. Nedostaju potko-

lenica desne noge, stopalo leve noge te nekoliko re-

bara. Duìna in situ 1,56 m.Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga.

Sme{taj materijala; podaci: –; Dnevnik iskopa-

vawa 1968, dokumentacija groba 35 (grobni zapisnik,

skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 36, kv. 0/S

Pol, dubina i orijentacija: ?, lobawa na 1,94 m (k.

78,33 m), SZ–JI

Opis rake: Raka je uni{tena ukopavawem pozno-

sredwovekovne jame 13.

Opis skeleta: Uni{ten ukopom. Sa~uvana je samo

lobawa na SZ, izvan prostora zahva}enog jamom.

Raspored i opis priloga: (1) Predmet od gvo`|a,

kod lobawe, jako korodirao, 5,5 cm h 0,6 cm. T. V/36-1.



i inventar).

GROB, KVADRAT: 37, –

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, 1,72 m, Z–I,

devijacija 20° ka severu

Opis rake: Pravougaona raka, ju`na ivica o{te-

}ena mehanizacijom, Duìna 1,92 m, {irina 0,60 mkod glave, odnosno 0,45 m kod nogu.


50–54 godine (Éry 1990: T. 1). Lobawa na zapadu, trup

na le|ima, ruke niz telo, noge opruène. Sve kosti o~u-

vane osim leve podlaktice. Kosti grudnog ko{a pore-

me}ene. Duìna in situ 1,63 m.Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti,

pored leve nadlaktice, u oblasti grudnog ko{a: butna

kost, odnosno mandibula neke mawe ìvotiwe. (2)

Predmet od gvo`|a, grudni ko{, desno, korodiran,

fragmentovan, duìne 9,2 cm. Sa~uvan kraj predmeta

je izvijen pod pravim uglom. (3) Jezi~ak, levo od lo-

bawe, savijen bronzani lim, verovatno prvobitno oko

komada drveta, fragment. Pri vrhu perforiran. 4,0 cmh 2,2 cm (t. i. 1). T. IX/37-11. (4) Srp, predeo lakta le-

ve ruke, gvozdeni, dr{ka fragmentovana. [irina luka

24,0 cm, se~iva 2,7 cm (442). T. IX/37-2. (5) Okov tor-

bice, izme|u lakta i desnog karli~nog krila, ko{ta-

ni, fragmentovan, dekorisan urezanim geometrizova-

nim ornamentom stilizovane vreè i koncentri~nih

kruì}a. Na sa~uvanom kraju okov je perforiran.

11,0 cm h 1,5 cm (444). T. IX/37-3. (6) Narukvica (?),

pored desnog krila karlice, bronzana, ne{to pro{i-

IVAN BUGARSKI| 42

Sl. 24. Grob 34,

R 1:20


N

renih krajeva, kvadratnog preseka debqine 0,3–0,5 cm.

R 5,0 cm (441). T. IX/37-12. (7) Kop~a, iznad desnog

krila karlice, gvozdena, trapezoidnog oblika, 2,7 cm h2,2 cm (443). T. IX/37-7. (8) Kop~a, iznad desnog krila

karlice, pravougaonog oblika, fragmentovana. 3,4 cmh 3,0 cm. T. IX/37-4. (9) Kop~a, izme|u lakta i desnog

krila karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog ob-

lika, sa~uvan i trn. 2,2 cm h 2,0 cm (606). T. IX/37-5.

(10) Kresivo, gde i (9), gvozdeno, korodirano, krajevi

izvijeni, sredi{wi deo istaknut. 8,0 cm h 2,5 cm (445).

T. IX/37-8. (11) Predmet od gvo`|a, na istom mestu, sa

dva fragmentovana kremena, 8,0 cm. Nalik na udicu,

kvadratnog preseka, gorwi kraj je spqo{ten i perfori-

ran a dowi lu~no savijen i fragmentovan. T. IX/37-9.

(12) Kremen, na istom mestu. T. IX/37-10. (13) No`, uz

levi femur, sa unutra{we strane, gvozdeni, korodi-

ran, jednosekli, sa o~uvanim tragovima drvene dr{ke.

15,0 cm h 2,3 cm (446). T. IX/37-1.



groba).




Opis rake: O~uvani, ju`ni deo rake je ovalnog ob-

lika. [irina rake 0,36 m.Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 2–3 godine

(Éry 1990: T. 1), veoma slabo o~uvan. Prema o~uvanim

kostima se zakqu~uje da je sahrana bila izvr{ena na

uobi~ajen na~in.

Raspored i opis priloga: (1) Lonac, pored lobawe,

levo, ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene i slabo

pe~ene zemqe, obod ukra{en {tipawem prstima. Po

zidovima su uo~qivi tragovi doterivawa povr{ine.

Ispod suènog vrata trbuh se spu{ta prema ravnom dnu.

R otvora 6,0 cm, dna 7,3 cm, h 9,0 cm (447). T. V/38-1.



groba).




Opis rake: Pravougaona raka ukopana do ùte gli-

novite zdravice, ispod glave i nogu pravougaona udu-

bqewa (k. 79,78 m), 1,42 m h 0,52 m.Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 3–4 godine

(Éry 1990: T. 1). Lobawa je razbijena i wen ta~an po-

loàj nije dovoqno jasno definisan. Ima indicija

da je bila okrenuta licem ka zemqi! Trup je opruèn

na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge paralel-

no opruène. O~uvanost je slaba.

Raspored i opis priloga: (1) No`, predeo desne {a-

ke, koja nedostaje, gvozdeni, korodirao, o~uvani osta-

ci drvenih kanija. 9,6 cm h 2,0 cm (448). T. VIII/39-1.

(2) Lanac, predeo karli~ne kosti, koja tako|e nedo-

staje: gvozdena, korodirana alkica, R 1,4 cm, korozijom

za wu vezan i fragment druge alkice (449). T. VIII/39-2.

(3) Lonac, ispod desne noge, razgrnutog oboda, suè-

nog vrata, trbuh se asimetri~no spu{ta do na jednom

mestu izvu~enog blago konkavnog dna. Ra|en je slobod-

nom rukom od slabo pre~i{}ene i pe~ene zemqe. Rotvora 8,0 cm, dna 6,8 cm, h 10,2 cm (450). T. VIII/39-3.

(4) @ivotiwska kost, predeo dowih rebara.


groba 39 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove i

presek groba).

GROB, KVADRAT: 42, kv. 2 (JI pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: de~ji, ènski, dno ra-

ke na k. 79,95 m, JI–SZ, devijacija 5° ka severu

Opis rake: Pravougaona raka, suàva se pri dnu,

1,55 m h 0,70 m u osnovi. Dno je {irine oko 0,50 m.Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 7–8 godina

(Éry 1990: T. 1). Skelet je o{te}en mla|im, sredwove-

kovnim ukopom. Lobawa je o{te}ena, bila je na jugoi-

stoku, kosti su dislocirane.

Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo

karlice, koja nedostaje: fragmentovan, kuglasti pri-

vezak od zelenkaste staklene paste, verovatno bio na-

vu~en na tanku, oja~anu bronzanu ìcu koja se zavr{a-

va petqicom. R 0,9 cm, h 1,6 cm (t. i. 1). T. V/42-1.



groba).



Sl. 25. Grob 37,

R 1:20


N

GROB, KVADRAT: 43, kv. 3 (pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: ènski, dno rake na k.

80,22 m, S–J; SZ–JI

Opis rake: Prese~ena rakom groba 60! Ukupna du-

ìna 2,67 m!


53–59 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa je na vi{em ni-

vou od ostalih kostiju. Kosti dislocirane, ali dobro

o~uvane.

Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, bronzana,

tipa Szent-Endre, fragmentovana: na alku se vezuju

tri mawe kugle (pseudogranule?) nalepqene na ve}u,

kojoj nedostaje dowa polovina. R alke 1,8 cm, kuglastog

priveska 1,7 cm. Od ovako opisane nau{nice sa~uvana

je samo kari~ica. T. VIII/43-3. (2) No`, gvozdeni, koro-

diran, 15,3 cm h 2,0 cm (451). T. VIII/43-2. (3) Perla,

od bele kre~ne materije, cilindri~na, sa aplicira-

nim okcima. R 1,3 cm, h 0,9 cm (452). T.VIII/43-4. (4)

Lonac,* u ju`nom kraju rake, izvorno u predelu stopa-

la, fragmentovan, izduènog, ovalnog oblika, razvra-

}enog oboda i ravnog, profilisanog dna, ra|en slobod-

nom rukom, grube fakture, nagoreo. R otvora 13,6 cm,

dna 11,0 cm, h 24,7 cm (476). T. VIII/43-1.



groba).



Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, dno rake na k.

78,94 m, SI–JZ, devijacija 15° ka severu

Opis rake: Pravougaona. Prema skici, grob je ili

na banak, ili se strane suàvaju prema dnu. Osnova

groba je dimenzija 1,94 m h 0,52 m.Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti

32–36 godina (Éry 1990: T. 1), sredwe o~uvanosti. Loba-

wa je na potiqku, priklowena desnom ramenu, trup je

opruèn na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge

opruène i paralelne.

Raspored i opis priloga: (1) Lonac, u SI uglu ra-

ke, vi{e lobawe, rukom ra|en od crno pe~ene zemqe,

s blago razgrnutim obodom ukra{enim {tipawem, sa

izvu~enom bradavicom na jednom mestu. Trbuh se od

slabo uvu~enog vrata asimetri~no spu{ta do ravnog,

pone{to izvu~enog dna. R otvora 10,2 cm, dna 7,3 cm,

h 11,2 cm (453). T. IX/44-4. (2) No`, pored desnog ko-

lena, spoqa, jednosekli, gvo`|e je jako korodiralo,

korozija je uhvatila i ostatke drvenih kanija, frag-

mentovan. 6,7 cm h 1,7 cm (454). T. IX/44-1. (3) Jezi-

~ak, iznad levog krila karlice, od bronzanog lima,

fragmentovan. 3,6 cm h 1,4 cm. (4) Predmet od gvo-

`|a, gde i (3), jako korodirao, duìne 6,0 cm. Korozi-

ja je uhvatila i ostatke tkanine i drveta (t. i. 7). T.

IX/44-2. (5) Kop~a, iznad karlice, sa leve strane, gvo-

zdena, trapezoidnog oblika, sa~uvan trn, korodirano.

IVAN BUGARSKI| 44

Sl. 26. Grob 43,

R 1:20


Sl. 27. Grob 44,

R 1:20


NN

4,2 cm h 3,8 cm (455). T. IX/44-3. (6) Dugmad, na istom

mestu: tri kom. od tankog bronzanog lima, polulopta-

stog oblika, R 1,6 cm, h 1,0 cm (t. i. 5). (7) Gajka za

per~in, pored lobawe: bronzana ìca nosi ukrasnu

plo~icu oblikovanu od tri spojena kruga od tro{nog

srebrnog lima. 3,3 cm h 2,6 cm (552). T. IX/44-6. (8)

Kresivo, gde i (2), sa~uvana je jedna polovina sa izvi-

jenim krajem. Gvo`|e, korodirano. 4,0 cm h 2,0 cm (t.

i. 8). T. IX/44-5.



groba).



79,26 m, S–J

Opis rake: Pravougaona raka, 1,60 m h 0,52 m.Opis skeleta: Skelet osobe ènskog pola, starosti

55–61 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je u celini sla-

bo o~uvan, kosti su tro{ne. Lobawa je priklowena le-

vom ramenu, trup je opruèn na le|ima, ruke su opru-

ène niz telo, noge opruène i skupqene kod stopala.

Duìna in situ 1,50 m.Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, predeo

desne {ake, pqosnat, okrugao, probijen u sredini, na-

~iwen od fragmenta sivo pe~ene posude dobre faktu-

re. R 3,0 cm, h 1,0 cm (459). T. IX/45-2. (2) No`, gde i

(1), gvozden, jednosekli, korodiran, korozija uhvati-

la i tragove drvenih kanija. 8,3 cm h 1,4 cm (460). T.

IX/45-4. (3) Kop~a, na glavi levog femura, gvozdena, ko-

rodirana, o~uvanog trna, trapezoidnog oblika. 3,9 cmh 3,0 cm (458). T. IX/45-6. (4) Nau{nica, ispod loba-

we, bronza, kari~ica otvorenih krajeva, kru`nog pre-

seka. R 2,5 cm (456). T. IX/45-5. (5) Lonac, kod levog

stopala, asimetri~an, izvu~enog oboda ~ija je ivica

ukra{ena utiskivawem, ra|en slobodnom rukom, neu-

jedna~eno pe~en, grube fakture, na povr{ini suda tra-

govi grubog doterivawa. R otvora 10,0 cm, dna 6,7 cm,

h 13,0 cm (461). T. IX/45-3. (6) Perla, predeo grudi,

~etvrtasta, pqosnata, od zelene staklene paste, pro-

bijena po sredini, 0,7 cm h 0,3 cm (457). T. IX/45-7.

(7) Petqica, predeo grudi, bronzana, od uske trake, R0,4 cm (t. i. 7). T. IX/45-1. (8) @ivotiwska kost, izme-

|u potkolenica: kost bovida.



groba).

GROB, KVADRAT: 46, kv. 18/19

Pol, dubina i orijentacija: dvojni grob: verovat-

no majka sa detetom! Dno rake na k. 79,59 m, S–J

Opis rake: Pravougaona grobna raka, duìne 2,00 m,{irine 0,69 m kod glave, odnosno 0,61 m kod nogu. Ra-

ka je ispuwena fragmentima keramike, kostiju i lepa!

Opis skeleta: Skeleti osobe ènskog pola, staro-

sti 18–20 godina i deteta starosti 2–3 godine (Éry1990: T. 1). Lobawa majke je na potiqku, naklowena de-

snom ramenu, trup je opruèn na le|ima, ruke su spu-

{tene niz telo a noge paralelno opruène. Skelet je

dobro o~uvan. Duìna in situ 1,69 m. Ostaci skeleta

deteta su uz levu nogu.

Raspored i opis priloga: (1) Lonac, ispod nogu,

razgrnutog oboda ukra{enog {tipawem, ra|en slobod-

nom rukom od tamnosivo pe~ene zemqe, asimetri~an. Rotvora 10,5 cm, dna 8,0 cm, h 12,0 cm (477). T. IX/46-1.



Sl. 28. Grob 45, R 1:20


Sl. 29. Grob 46, R 1:20


N

N

(2) Iglenica, predeo dowih levih rebara, ko{tana, ci-

lindri~nog oblika i kru`nog preseka, u woj metalni

predmet (?). R 0,8–1,1 cm, h 6,2 cm (462). T. IX/46-2.

(3) Pr{qenak, pored leve podlaktice, spoqa, od sivo

pe~ene zemqe, okruglog oblika, pqosnat, s jedne stra-

ne, osim centralnog proboja, ima jo{ dva mawa udu-

bqewa. R 3,8 cm (463). T. IX/46-4. (4a–b) Nau{nice,

ispod dowe vilice: (4a) Bronzana nau{nica sa ko-

lencem – kari~ica od bronzane ìce otvorenih kra-

jeva, iz dva fragmenta, na jednom fragmentu kolence,

R 2,0 cm; (4b) Bronzana nau{nica sa {upqim lopta-

stim priveskom, fragmentovanim, i kari~ica iz tri

fragmenta, na jednom kolence, R priveska 1,5 cm (sa-

~uvana je jedna kari~ica od tanke bronzane ìce, T.

IX/46-3). (5) Predmet od kosti, obra|ene. (6) @ivotiw-

ska (?) kost, pored levog ramena: polomqeno rebro.

(7) @ivotiwska kost, pored leve potkolenice, spoqa:

kost ve}e ìvotiwe. (8) @ivotiwske kosti, pored (7):

skelet mawe ìvotiwe.

Osobenost: Sahrana majke sa detetom!



groba).

GROB, KVADRAT: 47, kv. 19/21


79,35 m, Z–I

Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika,

1,70 m h 0,72 m.Opis skeleta: Skelet osobe ènskog pola, starosti

50–54 godine (Éry 1990: T. 1). Dobra o~uvanost. Loba-

wa je na potiqku, mandibula smaknuta, u predelu de-

snog ramena, trup leì na le|ima, ruke niz telo, no-

ge opruène.

Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga.

Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija

groba 47 (grobni zapisnik, skica osnove groba).


Pol, dubina i orijentacija: de~ji, dno rake na k.

80,05 m, S–J

Opis rake: Grobnu raku nije bilo mogu}e konstato-

vati (prema skici, pravougaonog je oblika, 1,20 m h0,50 m).

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 1–2 godine

(Éry 1990: T. 1). Sa~uvan je samo deo lobawe.

Raspored i opis priloga: (1) Lonac,* ju`ni kraj

rake, suprotan od mesta lobawe, od mrkosivo pe~ene

zemqe, izduènog oblika, obod blago razgrnut, vrat

prstenast, dno ravno. R otvora 7,5 cm, dna 7,5 cm, h15,5 cm (464). T. VIII/48-1.



groba).





Opis rake: Oblika pravougaonika, suàva se i po

vertikali, prema dnu, i po horizontali, od glave pre-

ma nogama. 2,50 m h 0,50–0,60 m na povr{inskoj koti.Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti

37–46 godina (Éry 1990: T. 1). Dobra o~uvanost. Loba-

wa na potiqku, malo priklowena desnom ramenu, trup

opruèn, ruke spu{tene niz telo, kosti prstiju desne

{ake u predelu karlice. Nadlaktica leve ruke i pot-

kolenica leve noge ne{to dislocirane. Duìna in situ1,70 m.

Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, u oblasti kar-

lice, gvozdena i korodirana, trapezoidnog oblika sa

povijenim duìm stranama, sa~uvan deo trna, o~uva-

na duìna stranice 3,5 cm. T. IX/49-5. (2) Kop~a, u

oblasti karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog

oblika, sa~uvan trn. 4,5 cm h 4,0 cm (465). T. IX/49-3.

(3) Igla, ispod karlice, obu}arska (?), oblika srpa,

gvozdena, korodirana, fragmentovana, duìne 5,5 cm,

debqine 0,8 cm. T. IX/49-1. (4) No`, izme|u dva femu-

ra, neposredno ispod prethodnih nalaza, jednosekli,

gvozden, korodiran, sa~uvani tragovi drvenih kanija.

12,3 cm h 2,5 cm (466). T. IX/49-2. (5) Lonac, jugoza-

padni ugao rake, ispod desnog stopala, ra|en rukom

od slabo pre~i{}ene i pe~ene zemqe, asimetri~nog

oblika, razgrnutog oboda, suènog vrata, trbuh se spu-

{ta prema ravnom dnu. Na spoqnim stranama zidova

posude vidqivi su tragovi doterivawa povr{ine. Rotvora 10,0 cm, h 12,0 cm (467). T. IX/49-4.

IVAN BUGARSKI| 46

Sl. 30. Grob 49, R 1:20


N



groba).



79,75 m, SZ–JI

Opis rake: Pravougaona raka (1,50 m h 0,75 m),prese~ena jamom 1.


40–60 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je veoma lo{e o~u-

van: ostalo je samo nekoliko kostiju ekstremiteta i

fragmentovana lobawa sa delovima vilica. Skelet je

poreme}en, fragmentovana lobawa leì ispod grupe

kostiju dowih ekstremiteta.

Raspored i opis priloga: (1–5) Svi nalazi ispod

lobawe, u predelu grudnog ko{a, koji nedostaje: (1)

Perla, od staklene paste zelenoùte boje, ovoidnog

oblika, podu`no perforirana. R 0,7 cm, h 1,5 cm (468).

T. VIII/50-2. (2) Pr{qenak, fragmentovan, crvenomr-

ke boje. 2,0 cm h 1,5 cm (469). T. VIII/50-1. (3) Perla,

trbu{astog oblika, bele boje, od kre~waka. R, h 1,0 cm(470). T. VIII/50-3. (4) Perla – fragment mawe bron-

zane perle. R 0,5 cm. (5) Alka – fragmentovana mawa

bronzana alka od tordirane ìce. 1,2 cm h 1,5 cm. T.

VIII/50-4.



groba).



79,14 m, S–J, devijacija 10° ka istoku

Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika, u

osnovi 2,30 m h 0,90 m, prema dnu se suàva do 2,20 mh 0,70 m.


37–43 godine (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan skelet.

Lobawa je na potiqku, priklowena desnom ramenu,

trup leì na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge

paralelno opruène. Duìna in situ 1,70 m.Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti,

pored desne ruke. (2) @ivotiwske kosti, niè prsti-

ju leve noge: kosti ptice. (3) No`, predeo desne {ake,

gvozden, korodiran, iz dva fragmenta, jednosekli.

14,5 cm h 1,5 cm (474). T. X/51-4. (4) No`, predeo le-

ve {ake, gvozdeni, jednosekli, sa~uvan je vrh se~iva,

korozija uhvatila ostatke drvenih kanija i metalnog

oja~awa na wihovom vrhu, kao i mawi kremen na se~ivu

(t. i. 8). T. X/51-5. (5) Predmet od gvo`|a, fragmenti

gvozdene {ip~ice. T. X/51-11. (6) Predmet od gvo`|a,

pored levog krila karlice, gvozdeni lim, trapezoidnog

oblika, savijen, o{te}en, korodiran, sa~uvani osta-

ci tkanine. 4,0 cm h 2,1 cm (t. i. 3). T. X/51-8. (7) Je-

zi~ak, iznad levog kuka, mawi, od sporednog remena,

poluovalnog oblika, od dve plo~ice od bronzanog li-

ma. 2,1 cm h 2,0 cm (471). T. X/51-7. (8) Jezi~ak, iznad

levog kuka, isti kao (7), ja~e fragmentovan. T. X/51-6.

(9) Pojasna aplikacija, iznad levog kuka, bronzani

lim, sa~uvane dve nitne. 5,5 cm h 2,5 cm (472). T.

X/51-10. (10) Alka, uz desnu podlakticu, sa unutra-

{we strane, gvozdena, korodirana, kru`nog preseka,

fragmentovana: sa~uvani fragment 4,0 cm h 0,7 cm.

(11) Gajka za per~in, iznad desnog ramena, od bronza-

ne ìce, fragmentovana, 1,3 cm h 0,7 cm. T. X/51-9.

(12) Perla i lan~i}, iznad desne kqu~ne kosti: per-

la sa okcima tordiranom ìcom prika~ena na gvo-

zdeni lan~i} od tri karike, ukupna duìna 2,6 cm. T.

X/51-12. (13) Jezi~ak, izme|u levog kuka i {ake, od dve

plo~ice bronzanog lima, neukra{en. 4,7 cm h 2,1 cm(473). T. X/51-2. (14) Lonac, ispod levog stopala, ra-

|en rukom od slabo i neujedna~eno mrkocrne pe~ene

zemqe, u fakturi krupniji {qunak. Obod blago razgr-

nut, po ivici ukra{en urezima, trbuh modelovan asi-

metri~no, dno konkavno. Uo~qivi su tragovi doteri-

vawa povr{ine posude. R otvora 12,0 cm, dna 11,0 cm,

h 15,7 cm (475). T. X/51-1. (15) Jezi~ak. Sa~uvani su

neukra{ena plo~ica od bronzanog lima pravougaonog

oblika, koja se zavr{ava polukru`no, i zakivak. 4,3 cmh 1,4 cm. T. X/51-3.



groba).



Sl. 31. Grob 51,

R 1:20


N


Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na k. 80,25 m,SZ–JI, devijacija 10° ka zapadu

Opis rake: Uo~qiva samo u predelu lobawe.

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 8–9 godina

(Éry 1990: T. 1). Veoma lo{a o~uvanost, ve}i deo kosti-

ju nedostaje. O~uvani su samo lobawa, na temenu i ko-

sti gorwih ekstremiteta.

Raspored i opis priloga: (1) Lonac,* na desnoj

nadlaktici, plitak, grube fakture, sivomrko pe~en,

ra|en od peskovite zemqe, obod nije razgrnut, dno je

ravno. R otvora 10,0 cm, dna 11,4 cm, h 9,0 cm (478).

T. IX/52-1. (2) Lonac, predeo leve nadlaktice, koja ne-

dostaje, mawi, fragmentovan, grube fakture, ra|en od

crne peskovite zemqe, debelih zidova, vrat i obod ne-

dostaju. R dna 7,0 cm.



groba).



Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 70,08 m,SZ–JI, devijacija 15° ka severu

Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,14 m h 0,85 mna povr{inskoj koti.


46–50 godina (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan skelet. Lo-

bawa na potiqku, inklinira desnom ramenu, trup opru-

èn na le|ima, ruke niz telo, noge opruène paralel-

no. Duìna in situ 1,58 m.

Raspored i opis priloga: (1) Zakovice, na ki~mi,

iznad karlice, tri kom., od bronze, kratkog trna i ko-

ni~ne glave, R glave 0,6 cm, h 0,7 cm. (2) Kop~a, na de-

snom krilu karli~ne kosti, gvozdena, korodirana, iz-

duènog elipsoidnog oblika, trn nedostaje. 3,5 cm h1,9 cm. T. X/54-6. (3) Jezi~ci (?), ispod pojasa: 14 bron-

zanih okova, neki fragmentovani, trakastog preseka,

krajevi savijeni pod pravim uglom: verovatno okovi

jezi~aka od lima, koji nedostaju. h 3,5 cm i mawe (480).

T. X/54-8, 9, 10, 11. (4) Kop~a, na levom krilu karli~-

ne kosti, bronzana, elipsoidni okvir je `lebqen za

trn, koji nije sa~uvan, i gajka od okova u vidu dve savi-

jene trake od bronzanog lima sa zakovicama – 3,8 cmh 3,5 cm (479). T. X/54-3. (5) Strela, uz glavu desnog

femura, spoqa, trobridna, gvozdena, korodirana, sa

trnom za usa|ivawe, h 6,9 cm (481). (6) Alatka za dre-

{ewe ~vorova, ispod (5), od roga koji je lu~no savijen

i na {irem kraju delimi~no izdubqen a ispod kru`no

probu{en. 15,7 cm (482). T. X/54-4. (7) No`, iznad de-

snog kolena, spoqa, gvozdeni, korodiran, fragmento-

van. 9,2 cm h 2,0 cm (483). T. X/54-7. (8) Oplata luka

(?), pored desnog femura, spoqa, ko{tana, fragmen-

tovana, ukupne duìne 25,0 cm, {irine 2,0–2,5 cm.

(9) Lonac, iznad lobawe, mawi, fragmentovan, od si-

vo pe~ene zemqe, grube fakture, ra|en rukom, asime-

tri~an, obod nije razvra}en. Rekonstruisan R otvora

8,2 cm, dna 7,8 cm, h 11,1 cm (484). T. X/54-1.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,49 m,orijentacija S–J, devijacija 20° ka istoku

Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,71 m h 0,60 m.Opis skeleta: Skelet osobe ènskog pola, starosti

17–18 godina (Éry 1990: T. 1). Slabije o~uvan skelet.

Lobawa je na potiqku, blago se priklawa desnom ra-

menu, trup je na le|ima, levi red rebara poreme}en,

ruke su opruène niz telo, noge opruène i paralel-

ne. Duìna in situ 1,49 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, iznad glave,

od mrkosivo pe~ene zemqe, blago razgrnutog oboda, od

ne{to isturenijeg ramena trbuh se spu{ta ka ravnom

dnu, grube fakture. R otvora 10,0 cm, dna 9,4 cm, h14,5 cm (485). T. XI/55-4. (2) Quske jajeta, u visini

leve {ake. (3) Pr{qenak, iznad levog krila karlice,

kerami~ki, zemqa crveno pe~ena, bikoni~an. R 3,5 cm,

h 2,0 cm. (4) No`, ispod levog krila karlice, gvozden,

korodiran, iz tri fragmenta. 16,9 cm h 1,7 cm (487).

T. XI/55-1. (5) Kop~a, izme|u kolena, gvozdena, koro-

dirana, sa~uvan trn, trapezoidnog oblika, blago povi-

jenih strana. 4,0 cm h 4,0 cm (486). T. XI/55-3. (6) La-

nac, ispod desnog krila karlice: okov, gvozdeni, jako

korodiran, tako da su elementi slepqeni: alka od

kru`no savijene ìce, ~iji se krajevi prepli}u, a na

IVAN BUGARSKI| 48

Sl. 32. Grob 54,

R 1:20


N

wu naka~en lu~no oblikovan predmet od gvo`|a koji

se ravno zavr{ava, trakastog preseka. 6,0 cm h 6,2 cm(A-S-488). T. XI/55-5. (7) @ivotiwska kost. (8) Opla-

ta torbice (?), ko{tana, iz dva mawa lu~na fragmen-

ta, ta~kasto perforirana. 4,2 cm h 0,8 cm i 3,2 cm h1,6 cm. T. XI/55-3.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 80,09 m, Z–I,


Opis rake: Pravougaona raka, {irine 0,38 m. Du-

ìna nije ustanovqena jer je raka ulazila u profil.

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti od {est mese-

ci do 1,5 godine (Éry 1990: T. 1). Vrlo slaba o~uvanost.

Lobawa je fragmentovana, trup opruèn na le|ima.

Kosti trupa i gorwih ekstremiteta poreme}ene. Noge

opruène paralelno: femuri u opruènom poloàju,

potkolenice nedostaju.

Raspored i opis priloga: Grobnih priloga nema.


groba 56 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 57, kv. 2 i pro{irewe

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, ?, S–J, devija-

cija 15° ka istoku

Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,10 m h 0,80 m.Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti

51–55 godina (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan. Lobawa na

potiqku, priklowena levom ramenu, trup na le|ima,

rebra donekle poreme}ena, ruke spu{tene niz telo,

noge opruène i paralelne. Duìna in situ 1,85 m.Raspored i opis priloga: (1) Lanac (?), iznad gla-

ve levog femura, na karli~nom krilu: alka, gvozdena,

ja~e korodirana, kru`nog okvira. R 3,7–4,0 cm (491).

T. X/57-4. (2) No`, uz gorwi deo levog femura, spoqa,

gvo`|e, jednosekli, korozija uhvatila ostatke drvene

dr{ke na trnu za ussa|ivawe. 15,7 cm h 2,0 cm (490).

T. X/57-1. (3) Kop~a, iznad desnog karli~nog krila,

gvozdena i korodirana, trapezoidnog oblika sa povi-

jenim stranama, sa~uvan trn. 4,3 cm h 3,8 cm (489). T.

X/57-3. (4) Lonac, uz levu potkolenicu, spoqa, ra|en

slobodnom rukom od nepre~i{}ene, mrkosivo pe~ene

zemqe, trbu{astog oblika. Obod blago razgrnut, vrat

suèn, dno konkavno, suèno, profilisano. Rekon-

struisan R otvora 8,0 cm, dna 7,0 cm, h 10,5 cm (492).

T. X/57-2. (5) Okov torbice, od kosti, fragmentovan,

oblika zaobqenog pravougaonika, sa~uvan kraj perfo-

riran. Po povr{ini dekorisana kosim urezima (\\V).

6,0 cm h 1,9 cm (A-S-493). T. X/57-6.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 80,22 m,SZ–JI, devijacija 10° ka severu

Opis rake: Raka pravougaonog oblika, uo~qiva tek

na 0,20 m iznad skeleta. 1,55 m h 0,44 m.Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 10–11 godina

(Éry 1990: T. 1). Slabo o~uvan. Fragmentovana lobawa

je pone{to okrenuta ka levom ramenu, trup je opruèn,

rebra su poreme}ena, ruke spu{tene niz telo, noge

opruène, paralelne.

Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak,* iznad de-

snog krila karlice, bikoni~an, kerami~ki, od dobro

pre~i{}ene, mrko pe~ene zemqe. R 4,5 cm, h 3,2 cm(494). T. XI/58-5. (2) Prsten, predeo desne {ake, bron-

zani lim, iskucan, trakastog preseka, traka savijena

u obliku alke otvorenih krajeva. R 2,0 cm (495). T.

XI/58-6. (3) Kop~a, ispod karlice, izme|u femura,

gvozdena, korodirana, ovalnog oblika, sa~uvan trn. R2,8–3,3 cm (496). T. XI/58-4. (4) Perle, predeo leve

kqu~ne kosti, od kre~ne materije, raznih tipova – sa

okcima, cilindri~ne, bikoni~ne. 1,2 cm h 1,0 cm imawe (497). T. XI/58-7. (5) No`, predeo leve {ake,

gvozden, korodiran, jednoseklog preseka, fragmento-

van. 6,6 cm h 1,3 cm (498). T. XI/58-3. (6) Nau{nica,

pored lobawe, levo, od bronze: karika otvorenih kraje-

va, o woj tri mawe kugle, a o wima ve}i loptasti prive-

zak iz dve spojene polulopte. R alke 1,8 cm, priveska

1,7 cm, ukupna h 3,8 cm (500). T. XI/58-2. (7) Nau{ni-

ca, pored lobawe, desno, sa kuglastim priveskom iz dve

polovine, od bronzanog lima. R alke 1,9 cm, priveska

1,5–1,8 cm, ukupna h 4,0 cm (499). T. XI/58-1.



Sl. 33. Grob 57,

R 1:20


N



groba).

*Bibliografija: Miki} – Antoni}, Iveti} (2000: 28)

GROB, KVADRAT: 59, kv. 1–2.

Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,37 m, S–J,

devijacija 10° ka istoku


64–70 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa na potiqku, de-

sna ruka na karli~nom krilu, leva poreme}ena, trup na

le|ima, malo izvijen nadesno, rebra i kqu~ne kosti

delom poreme}eni, noge opruène, paralelne. Duì-

na in situ 1,60 m.Raspored i opis priloga: (1) No`, uz desni lakat,

spoqa, gvozden, korodiran, jednosekli, fragmentovan.

11,5 cm h 1,5 cm (501). T. X/59-3. (2) Pr{qenak, izme-

|u femura, kerami~ki, kru`nog oblika, pqosnat. R4,5 cm, h 0,6 cm (502). T. X/59-4. (3) Posuda, pored le-

vog kolena, spoqa, ra|ena slobodnom rukom od slabo

pre~i{}ene i pe~ene zemqe, izrazito asimetri~na,

blago razgrnutog oboda. R oboda 7,5 cm, dna 4,5 cm, h7,5 cm (503). T. X/59-1. (4) Nau{nica, pored lobawe,

levo: kari~ica od bronzane ìce, otvorenih krajeva,

R 1,7–2,1 cm (504). T. X/59-2. (5) Nau{nica, pored lo-

bawe, desno: kari~ica, od bronzane ̀ ice, R 1,7–2,1 cm.

Nije sa~uvana.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,66 m,S–J, devijacija 15° ka istoku

Opis rake: Raka je oblika nepravilnog pravougao-

nika – zapadna ivica je duìne 1,80 m, isto~na du-

ìne 2,00 m a {irina je 0,60 m. Se~e raku groba 43!


65–71 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je uglavnom do-

bro o~uvan, izuzev donekle rebara. Lobawa je priklo-

wena levom ramenu, trup je opruèn na le|ima, ruke su

spu{tene niz telo a noge opruène, paralelne. Duì-

na in situ 1,70 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac,* predeo levog

stopala, grube fakture, ovoidnog oblika, ispod blago

razvra}enog oboda ~etiri naspramne bradavi~aste

u{ke, vrat suèn, dno ravno, profilisano. R otvora

10,2 cm, dna 8,6 cm, h 14,0 cm (505). T. XI/60-1. (2)

Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, korodirana,

okvir je pravougaonog oblika, sa povijenim duìm

stranama, sa~uvan trn. 4,3 cm h 2,7 cm (506). T. XI/60-

3. (3) Iglenica, pored glave desnog femura, spoqa, od

kosti, cilindri~nog oblika, prstenastog preseka –

{upqa. R 1,9 cm, h 8,5 cm (507). T. XI/60-2. (4) Lonac,

ispod (1), trbu{astog oblika, razgrnutog oboda, grube

fakture. R otvora 9,0 cm, dna 6,2 cm, h 10,2 cm (508).

T. XI/60-4.



groba).


IVAN BUGARSKI| 50

Sl. 34. Grob 59,

R 1:20


Sl. 35. Grob 60,

R 1:20


N

N


Pol, dubina i orijentacija: ?, k. 80,04 m, J–S, od-

stupawe ka istoku

Opis rake: Raka oblika nepravilnog pravougaoni-

ka: u severoisto~nom uglu je izvedeno trougaono pro-

{irewe u koje je poloèn lonac!

Opis skeleta: Kosti su dislocirane i dosta o{te-

}ene, naro~ito lobawe. Desna noga je in situ.

Raspored i opis priloga: (1) Kqu~ (?) i kremen,

kraj dislociranog femura: kqu~ zavr{en u vidu petqe,

fragmentovan, gvozden, korodiran, 8,0 cm h 2,0 cm, i

kremen (510). T. XI/61-1. (2) Lonac,* u pro{irewu, is-

pod desne noge, grube fakture, ne{to o{trijeg biko-

niteta, obod blago razgrnut, na ramenu utisnuti orna-

menti, izvedeni plasti~no u okviru jednog friza. Rotvora 9,8 cm, dna 7,5 cm, h 13,0 cm (511). T. XI/61-3.

(3) No`, kod nadlaktice, gvozdeni, jako korodiran,

fragmentovan: sa~uvan je masivan trn za usa|ivawe u

dr{ku. 5,7 cm h 1,3 cm (t. i. 1). T. XI/61-2. (4) Kop~a,

predeo karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog

oblika, delimi~no sa~uvan trn. 2,7 cm h 3,2 cm (509).

T. XI/61-4.

Osobenost: Oblik i orijentacija rake neuobi~ajeni!



groba).



Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 80,55 m,SI–JZ

Opis rake: Pravougaonog oblika, 0,97 m h 0,40 m.Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 1–2 godine

(Éry 1990: T. 1). Skelet je vrlo slabo o~uvan, nedosta-

ju kosti ruku i grudnog ko{a, lobawa je fragmentarno

sa~uvana, mandibula dislocirana. Sa~uvane kosti

svedo~e da je skelet bio sahrawen u uobi~ajenom po-

loàju, sa lobawom na potiqku i opruènim trupom,

rukama i nogama.

Raspored i opis priloga: (1) Posuda, ispod nogu,

mawa, koni~nog oblika, ra|ena slobodnom rukom, ne-

ujedna~eno, slabo pe~ena. R otvora 7,5 cm, dna 4,5 cm,

h 8,5 cm (513). T. X/63-1.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 80,30 m,SZ–JI, odstupawe 5° ka istoku

Opis rake: Grobna raka nije konstatovana.


30–34 godine (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan skelet,

lobawa na potiqku, trup na le|ima, ruke spu{tene niz

telo, noge opruène i paralelne. Duìna in situ 1,57 m.Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti,

predeo desnog ramena. (2) No`, ispod levog krila kar-

lice, preko glave femura, gvozdeni, korodiran, iz dva

fragmenta. 9,3 cm h 2,5 cm (514). T. XII/64-2. (3) Pred-

met od gvo`|a, kod levog stopala: savijena korodira-

na traka od gvozdenog lima {irine 1,3 cm, ukupne du-

ìne 10,0 cm, sa perforacijama, od kojih je jedna, na

mestu gde se traka lomi, ispuwena zakovicom koju

fiksira traka okova od bronzanog lima. T. XII/64-3.

(4) No`, uz gorwi deo desne potkolenice, spoqa, ko-

rodiran, iz dva fragmenta, 12,5 cm h 2,0 cm (t. i. 4).

T. XII/64-1.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 80,30 m,SZ–JI

Opis rake: Raka nije jasno uo~ena, pravougaona je,


18–20 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Na|en insitu bez lobawe, skelet je opruèn, ruke su poloène

na karlicu.






Sl. 36. Grob 61, R 1:20


N


Pol, dubina i orijentacija: ènski – de~ji, k.

80,29 m, SZ–JI

Opis rake: Grobna raka nije uo~qiva.


(Éry 1990: T. 1). Skelet je osredwe o~uvan. Lobawa je

priklowena grudima, trup opruèn na le|ima, desna

ruka savijena tako da se zavr{ava na karlici, leva ne-

dostaje, femuri razmaknuti, desna potkolenica savi-

jena ka unutra, leva nedostaje. Duìna in situ 1,00 m.Raspored i opis priloga: (1) Perle, kod uha, pet

kom. od staklene paste, niske, cilindri~ne, sa okci-

ma. R 1,0 cm, h 0,8 cm. Na jednoj perli okca nisu apli-

cirana, ve} samo bojena, na woj i jo{ jednoj perli ok-

ca su okruèna belim bojenim kru`nicama (515). T.

X/66-1. (2) Nau{nica – kari~ica, bronzana ̀ ica, frag-

mentovana. T. X/66-3. (3) Lanac, gvozden, jako korodi-

ran: vi{e korozijom slepqenih te{ko prepoznatqi-

vih kari~ica. T. X/66-2. (4) Kop~a, gvozdena, dosta

korodirana, sa trnom. 3,5 cm h 3,0 cm. Nije sa~uvana.

Osobenost: Poloàj sahrawenog deteta.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: ?, k. 79,95 m, SZ–JI,


Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,74 m h 0,65 mna povr{inskoj koti.


(Éry 1990: T. 1). Sredwa o~uvanost skeleta poloènog

u uobi~ajenom poloàju: lobawa priklowena grudi-

ma, trup opruèn na le|ima, ruke spu{tene niz telo,

nedostaje desna podlaktica, noge opruène i para-

lelne. Duìna in situ 1,40 m.Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti,

(2) Lonac, na desnoj nadlaktici, grube izrade, blago

razgrnutog oboda, po ivici ukra{enog ukr{tenim ure-

zima, ravnog dna, ra|en slobodnom rukom. R otvora

8,5 cm, dna 9,0 cm, h 13,0 cm (516). T. XI/67-1. (3) No`,

pored glave desnog femura, spoqa, gvozdeni, korodi-

ran, fragmentovan, jednosekli, 9,0 cm h 1,5 cm (517).

T. XI/67-2. (4) Kop~a, iznad desnog krila karli~ne ko-

sti, gvozdena, korodirana, pravougaonog oblika sa po-

vijenim duìm stranama, trn sa~uvan. 4,8 cm h 3,4 cm(518). T. XI/67-3.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,66 m, S–J,

devijacija ka istoku

Opis rake: Pravougaona raka, 2,20 m h 0,68 m.Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti

49–53 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa

malo priklowena levom ramenu, trup, ruke i noge

opruèni, duìna in situ 1,79 m.Raspored i opis priloga: (1) No`, pored desnog

krila karlice, gvozden, korodirao, jednosekli, sa~u-

van iz dva fragmenta u duìni od 10,0 cm (521). T.

XII/68-3. (2) Alatka za dre{ewe ~vorova, iznad de-

snog krila karlice: rog ovalnog preseka je izdubqen

i probijen trima perforacijama razli~itih oblika

i veli~ina. R 1,5 cm, h 14,0 cm (519). T. XII/68-2. (3)

Pojasne aplikacije, na desnom krilu karlice, od bron-

zanog lima, na jednoj po ivici iskucana loptasta is-

pup~ewa a druga izvedena u vidu tri kalotasta ispup-

~ewa. 1,4 cm h 1,0 cm; 1,0 cm h 1,0 cm. T. XII/68-7,8.

(4) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, korodirana,

fragmentovana, trapezoidnog oblika, sa~uvan i trn,

spoqa korozijom uhva}eni i ostaci tkanine. 3,5 cm h3,2 cm (520). T. XII/68-6. (5) Kosir (?), po sredini

karlice, korodiran, iz dva fragmenta: deo opredeqen

kao dr{ka je ovalnog preseka, dok je sa~uvani po~etak

luka o{trice jednoseklog preseka. T. XII/68-1. (6)

IVAN BUGARSKI| 52

Sl. 37. Grob 66, R 1:20


N

Sl. 38. Grob 67, R 1:20


N

Lonac, predeo desnog stopala, spoqa, grube izrade,

ra|en slobodnom rukom, asimetri~an, trbu{astog ob-

lika, blago razgrnutog oboda. Po spoqnoj povr{ini

suda su uo~qivi tragovi doterivawa alatkom. R otvo-

ra 8,8 cm, dna 6,0 cm, h 11,0 cm (522). T. XII/68-7. (7)

Kremen, na wemu korozija od gvo`|a. 1,2 cm h 1,0 cm.

T. XII/68-4. (8) Strela (?), gvozdena, korodirana, sa~u-

vani ostaci drveta od dr{ke, sa~uvan i pone{to izba-

~eni grani~nik trna. 7,5 cm h 0,7 cm. T. XII/68-5.

Osobenost: Na oko 0,50 m iznad nogu, uz samu ju`nu

ivicu rake, prona|ena je lobawa nekog drugog skeleta!



groba).


Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,35 m,SI–JZ, devijacija 20° ka severu

Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, jugozapad-

na ivica nije definisana jer tu grob ulazi u profil.

[irina 0,70 m.Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti

40–60 godina (Éry 1990: T. 1), veoma dobro o~uvan. Lo-

bawa je okrenuta na levu stranu, trup je opruèn na

le|ima i blago izvijen nalevo, ruke su spu{tene niz

telo a noge opruène i paralelne.

Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, po sredini

karli~ne kosti, gvozdena, korodirana, kvadratnog ob-

lika, sa~uvan trn. 3,7 cm h 3,2 cm (523). T. XI/69-2.

(2) No`, uz desni femur, spoqa, jednosekli, gvozdeni,

korozija zahvatila tragove drvenih kanija, sa~uvan i

trn za usa|ivawe u dr{ku. 14,3 cm h 2,0 cm (524). T.

XI/69-1. (3) Lonac, niè desne noge, blago razgrnutog

oboda, vrat je suèn, trbuh se asimetri~no spu{ta ka

ravnom, na jednom mestu izvu~enom dnu, ra|en slo-

bodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, grube faktu-

re, crno pe~en. R otvora 9,2 cm, dna 7,0 cm, h 14,1 cm(525). T. XI/69-3.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,63 m,SZ–JI, devijacija 5° ka severu

Opis rake: Grobna raka nije konstatovana, osim na

dnu.


52–56 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je

na potiqku, priklawa se desnom ramenu. Trup je opru-

èn na le|ima, ruke spu{tene niz telo a noge opruè-

ne i malo skupqene u kolenima. Duìna in situ 1,85 m.Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, iznad desnog

karli~nog krila, od gvo`|a, korodirana, pravougao-

nog oblika, sa~uvan trn, korozijom uhva}eni i ostaci

tkanine. 4,3 cm h 3,5 cm (529). T. XII/71-2. (2) Kresi-

vo, pored desne natkolenice: sa~uvani su jedan lu~no

savijen kraj i deo tela koje se {iri prema sredini. 5,

3sm. T. XII/71-3. (3) Predmet od gvo`|a – trn, po ~i-

tavoj visini su jasno uo~qivi tragovi drveta uhva}eni



Sl. 39. Grob 68,

R 1:20


Sl. 40. Grob 69,

R 1:20


N

profil

N

korozijom, duìne 3,0 cm. T. XII/71-4. (4) No`, uz le-

vi femur, spoqa, gvozdeni, korodiran, fragmentovan.

11,3 cm h 2,0 cm (540). T. XII/71-1. (5) Lonac, izme|u

potkolenica, cilindri~nog oblika, blago razgrnutog

oboda, grube fakture, od crnosivo pe~ene zemqe. Rotvora 9,5 cm, dna 8,0 cm, h 10,0 cm (530). T. XII/71-

5. (6) @ivotiwske kosti, predeo stopala.



groba).



Opis rake: Nepravilnog oblika, kod nogu je pravo-

ugaona a kod glave lu~no zavr{ena. [irine je 0,65 m,maksimalne duìne 1,95 m.



naklowena desnom ramenu, ruke su spu{tene niz telo,

{akama na karlici, noge su opruène i paralelne.

Duìna in situ 1,62 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo de-

snog uha, bronzana kari~ica od ìce kru`nog prese-

ka sa kuglastim priveskom od zelene staklene paste.

Privezak nosi tanka bronzana ìca sa cilindri~nim

oja~awem, koja se zavr{ava savijena u petqu kojom je

sam privezak zaka~en za kari~icu. R kari~ice 1,5 cm,

priveska 1,2 cm, ukupna h 3,3 cm (569). T. XII/72-3.

(2) Pr{qenak, predeo desnog lakta, kerami~ki, biko-

ni~an, od dobro pre~i{}ene zemqe, dobro sivo pe~en,

fragmentovan. R 3,2 cm, h 2,8 cm (570). T. XII/72-1.

(3) Kop~a, levo karli~no krilo, gvozdena, korodira-

na, fragmentovana, sa~uvan i deo trna. Okvir pravo-

ugaonog oblika i preseka, duìne 3,5 cm. T. XII/72-4.

(4) No`, niè desne {ake, gvozdeni, jednosekli, ko-

rodiran, iz dva fragmenta, 11,5 cm h 2,0 cm (531). T.

XII/72-2. (5) Lonac, na desnom femuru, dole, koni~nog

oblika, slabo izvu~enog oboda, ravnog dna, ra|en slo-

bodnom rukom, grube fakture, neujedna~eno pe~en. Rotvora 9,8 cm, dna 7,5 cm, h 10,0 cm (532). T. XII/72-5.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: ènski (?) – de~ji, k.

79,37 m, S–J, devijacija 10° ka istoku

Opis rake: Pravougaoni oblik, 1,78 m h 0,45 m.Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 6,5–7,5 godi-

na (Éry 1990: T. 1), slabo o~uvan. Lobawa je razbijena,

naklowena levom ramenu, trup je opruèn na le|ima,

ruke su spu{tene niz telo a noge opruène i paralel-

ne. Duìna in situ 1,05 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo

levog uha, kari~ica je od bronzane ìce kru`nog pre-

seka, R 1,3 cm, sa~uvano kolence, o kari~ici lopta-

IVAN BUGARSKI| 54

Sl. 41. Grob 71,

R 1:20


Sl. 42. Grob 72,

R 1:20


NN

sti privezak od crne staklene paste. Privezak je per-

foriran, unutra je bronzana ìca koja dole fiksira

bobac, dok je gore, savijena u petqici, navu~ena na ka-

ri~icu. R 1,0 cm (533). T. XII/73-4. (2) Kop~a, iznad

karlice, na ki~menim pr{qenovima, gvozdena, koro-

dirana, fragmentovana, pravougaonog okvira, bio sa-

~uvan i deo trna. 3,2 cm h 2,8 cm. Raspala se. (3) No`,

ispod karlice, uz gorwi deo desnog femura, jednose-

kli, gvozdeni, korodiran, iz dva fragmenta, nedosta-

je trn za usa|ivawe, 9,3 cm h 1,8 cm (534). T. XII/73-2.

(4) Brus (?), gde i (3), mali fragment, na noù. 2,0 cmh 1,0 cm. (5) Sisak meha, pored levog femura, spoqa,

ko{tani, udubqen – presek u vidu kru`nice, jedan kraj

blago savijen. Povr{ina jednim `lebom i jednim pro-

filisanim prstenom, koji je po rubu ukra{en sitnim

vertikalnim urezima, podeqena na tri zone, od kojih

je sredi{wa naj{ira. Ukras na jednom kraju izveden

kosim urezima i, ispod `leba, cikcak ornamentom.

6,3 cm h 1,3 cm (535). T. XII/73-3. (6) Lonac,* ispod

stopala, cilindri~nog oblika, blago nagla{enog

oboda koji je po ivici ukra{en urezanim linijama.

Sud je ra|en slobodnom rukom od slabo pre~i{}ene,

neujedna~eno, crno-mrko pe~ene zemqe. Na trbuhu or-

nament u vidu tri shematski prikazane qudske figu-

re! Dno uvu~eno. R otvora 8,0 cm, dna 7,0 cm, h 12,0 cm(536). T. XII/73-1.



groba).

Bibliografija: Kova~evi} (1972), *Miki}-Antoni},

Iveti} (2000: 27)


Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,30 m,S–J, devijacija 8° ka istoku


66–72 godine (Éry 1990: T. 1). Izuzev o{te}ene lobawe,

priklowene levom ramenu, skelet je dobro o~uvan.

Trup je na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge

opruène, paralelne. Duìna in situ 1,70 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nice – par, sa

obe strane lobawe, kari~ica je od bronzane ìce, otvo-

renih krajeva, R 1,5 cm, privezak je kuglastog oblika,

R 0,9 cm i od staklene paste crne boje. Perforiran

privezak je stavqen na petqu od bronzane ìce kojom

je vezan za kari~icu. Ispod samog spoja petqe i kari~i-

ce je u jednom slu~aju navu~en dekorativan `lebqen

cilindar od bronzane ìce (537). T. XIV/74-4,5. (2)

Aplikacija, na desnom karli~nom krilu, od bronza-

nog lima, ornament iskucan u obliku romboidnih po-

qa ispuwenih punktirawem. Sa~uvano svega nekoliko

mawih, veoma tro{nih fragmenata. T. XIV/74-6. (3)

Kop~a, na desnom krilu karlice, gvozdena, korodira-

na, iz tri fragmenta, kvadratnog okvira, sa~uvan trn.

4,0 cm h 3,7 cm (538). T. XIV/74-3. (4) Strela (?), uz

levi femur, sa unutra{we strane, gvo`|e, korodira-

no. Uo~qiv je prstenast grani~nik: s jedne strane, na

trnu za usa|ivawe kvadratnog preseka, jasni su trago-

vi drveta a druga strana je jako korodirana. 7,0 cm h



Sl. 43. Grob 73,

R 1:20


N

Sl. 44. Grob 74,

R 1:20


N

0,8 cm (541). T. XIV/74-2. (5) No`, predeo desne {ake,

gvozden, korodiran, jednosekli, iz vi{e fragmenata.

15,5 cm h 1,8 cm (539). T. XIV/74-1.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: Sahrana sa psom! k.

80,92 m, I–Z, devijacija 30° ka severu

Opis rake: Pravougaonog oblika, 0,73 m h 0,60 m,uo~qiva tek u svom dnu.

Opis skeleta: Dobro o~uvan skelet psa, poloèn

na desnu stranu uz, kako se ~ini, kosti nogu ~oveka.


Osobenost: Jedina sahrana sa psom na nekropoli.




Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,70 m,S–J, devijacija 20° ka zapadu


65–71 godine (Éry 1990: T. 1), slabo o~uvan. Lobawa je

priklowena desnom ramenu, trup je na le|ima, ruke su

spu{tene niz telo a noge paralelne, opruène. Duì-

na in situ 1,62 m.Raspored i opis priloga: (1) Prsten, pored glave

levog femura, spoqa, od bronzane ìce, sa glavom ob-

lika zaobqene kupe, tako|e od lima, sa~uvan je mawi

fragment pre~nika 1,2 cm. T. XII/76-1. (2) Ostaci ko-

è, predeo levog ramena, u tragovima.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,14 m, S–J,


Opis rake: Isko{ena, ~etvorougaona raka paralel-

nih uìh strana, 2,30 m h 0,90 m.Opis skeleta: Skelet osobe ènskog pola, starosti

19–21 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa se

blago priklawa levom ramenu, trup je na le|ima, ru-

ke su spu{tene niz telo, noge opruène i paralelne.

Duìna in situ 1,70 m.Raspored i opis priloga: (1) Okov torbice, jedan

fragment u loncu (10): delovi okova od kosti su pra-

vougaonog oblika, trakastog preseka, na jednom frag-

mentu lu~nog, ukra{eni romboidnim poqima ili na-

spramnim cikcak redovima koji se spajaju temenima

i tako prave romboidna centralna poqa. U naspram-

nim temenima rombova urezani su kruì}i sa punk-

tiranim centrom. Jedan kraj oplate je kru`no perfo-

riran. Ukupno tri fragmenta, 7,0 cm h 2,8 cm i mawi.

(542). T. XIII/77-11, 12, 13. (2) Pr{qenak,* pored levog

lakta, spoqa, kerami~ki, od zida posude, otud blago

IVAN BUGARSKI| 56

Sl. 45. Grob 76,

R 1:20


N

Sl. 46. Grob 77,

R 1:20


N

konveksnog oblika, R 5,0 cm (543). T. XIII/77-2. (3-5) Ko-

zmeti~ki pribor, izme|u desnog lakta i grudnog ko{a:

(3) Lanceta, bronzana, lu~no savijene, uske radne povr-

{ine, po sredini vertikalno podeqene blago profili-

sanim rebrom, koja sa nastavqa na tawi drà~ kru`nog

preseka na vrhu savijen u petqu, preko koje je mogao

visiti u sve`wu. 13 cm h 0,8 cm (544). T. XIII/77-6. (4)

Perforirana ka{ika – bronzani predmet oblika ka-

{ike kru`nog plitkog recipijenta, po sredini pet

puta krstasto perforiran. I ovde se radna povr{ina

– recipijent vezuje za drà~ koji se zavr{ava savija-

wem u petqu, koja nije sa~uvana. R recipijenta 4,0 cm(545). T. XIII/77-10. (5) Lanceta, bronzana, kao (3), ali

ve}a: 16,3 cm h 1,2 cm (547). T. XIII/77-5. (6) No`, gde i

(3–5), gvozdeni, jednosekli, korozija uhvatila i ostat-

ke drvenih kanija. 13,2 cm h 1,7 cm (546). T. XIII/77-1.

(7) Lonac,* pored levog kolena, spoqa, ra|en slobodnom

rukom, blago razgrnutog vrata, po obodu ukra{enog uti-

snutim jamicama. Na ne{to uì vrat aplicirane ~eti-

ri naspramne bradavice, trbuh se od pone{to izvu~enog

ramena spu{ta do neprofilisanog, blago konkavnog

dna. R otvora 8,8 cm, dna 7,0 cm, h 11,5 cm (550). T.

XIII/77-4. (8) Lanac, izme|u kolena: dve gvozdene alke,

trakastog preseka, spojene kao karike lanca, korodi-

rane, R 3,0 cm (548). T. XIII/77-8. (9) Pr{qenak, pre-

deo desnog kolena, spoqa, kerami~ki, od sivo pe~ene,

fino pre~i{}ene zemqe, pqosnatog oblika, mawi: R2,7 cm (549). T. XIII/77-3. (10) Lonac,* ispod nogu, ve-

}i, ovalnog oblika, vrat je suèn, prstenast, obod je

blago razgrnut i po ivici ukra{en kosim urezima,

dno je ravno i suèno. R otvora 11,0 cm, dna 10,5 cm,

h 26,0 cm (551). T. XIII/77-9. (11) Nau{nica, predeo

kolena: kari~ica otvorenih krajeva, od bronzane ì-

ce, R 2,5 cm. T. XIII/77-7.



groba).

Bibliografija: Kova~evi} (1972), *Miki}-Antoni},

Iveti} (2000: 27, 28)


Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, 3. o. s., S–J,

devijacija 15° ka zapadu


40–44 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je

okrenuta ulevo i delimi~no dislocirana, trup je

opruèn na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, desna

noga je opruèna a leva savijena u kolenu ka unutra.

Duìna in situ 1,90 m.Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti,

izme|u femura. (2) Pti~je kosti, predeo stopala. (3)

No`, iznad levog krila karlice, gvozdeni, korodiran,

fragmentovan. Korozija je uhvatila ostatke drvenih

kanija. 10,0 cm h 1,5 cm (553). T. XIII/78-8. (4–6) Jezi~-

ci, pored levog karli~nog krila, od po dve plo~ice

bronzanog lima, neukra{eni, oblika pravougaonika ~i-

ja je dowa uà strana zaobqena. Na gorwoj ivici su na-

rebrene trake a ispod wih, po sredini, zakivci. 4,0 cmh 1,4 cm. Jezi~ci (4) i (6) su fragmentovani (554). T.

XIII/78-10,12. (7) Jezi~ak, ispod (4–6), od bronzanog

lima, istog oblika kao i (4–6), tako|e neukra{en, ve}i:

8,6 cm h 2,5 cm. T. XIII/78-11. (8) Predmet od stakla,

izme|u (7) i glave levog femura: fragmentovano, ravno,

iridirano. 2,4 cm h 2,5 cm (555). T. XIII/78-1. (9–11)

Pojasne aplikacije, predeo glave levog femura, mawe,

srebrni lim, neukra{ene, vrlo slabo o~uvane. 1,5 cmh 1,8 cm (557, 558). T. XIII/78-15, 16. (12) Kresivo, na

glavi levog femura, gvozdeno, korodirano, fragmento-

vano. Krajevi su savijeni, sredi{wi deo je pro{iren.

7,5 cm h 2,3 cm (556). T. XIII/78-17. (13) Kop~a, po

sredini karlice, gvozdena, korodirana, fragmentova-

na. T. XIII/78-18. (14) Kop~a, po sredini karlice, gvo-

zdena, korodirana, trapezoidnog oblika. (15–17) Jezi~-

ci, desno krilo karli~ne kosti, od srebrnog lima,

mawi fragmenti. 4,5 cm h 1,5 cm (559). (18) No`, pored

desnog kuka, spoqa, gvozden, jako korodiran, 11,7 cm h1,8 cm (560). T. XIII/78-9. (19) Lanac i kremenovi, na

levom krilu karlice: alka lanca, korodirana, frag-

mentovana, R 2,4 cm, i kremenovi. T. XIII/78-2, 4. (20)

Alatka za obradu drveta, ispod desnog krila karlice,

fragmentovana, korodirana. 7,0 cm h 4,0 cm (561). T.

XIII/78-7. (21) Brus, uz gorwi deo desnog femura, spo-

qa, kameni, duìne 11,3 cm (562). T. XIII/78-6. (22)

Polufabrikat od kosti, preko desnog kolena, pravou-

gaonog oblika, iz dva fragmenta. 11,1 cm h 2,3 cm.



Sl. 47. Grob 78,

R 1:20


N

(23) Lonac, ispod desnog stopala, ra|en slobodnom

rukom, asimetri~an, obod blago razvra}en i ukra{en

{tipawem, kratak, vrat suèn, dno ravno. R otvora

10,0 cm, dna 8,0 cm, h 13,0 cm (563). T. XIII/78-5.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,20 m,S–J, devijacija 10° ka zapadu


1,91 m h 0,52 m.Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti


okrenuta nalevo, trup je na le|ima, ruke i noge su pa-

ralelno opruène. Duìna in situ 1,62 m.Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, iznad desnog

karli~nog krila, gvozdena, jako korodirana, elipso-

idnog oblika, sa~uvan trn. 5,2 cm h 4,0 cm (564). T.

XIV/79-3. (2) Lanac, po sredini karlice: alka, gvo-

zdena, korodirana, okruglog oblika i preseka, R 4, 5 cm(565). T. XIV/79-5. (3) No`, predeo desne {ake, gvo-

zden, korodiran, fragmentovan, jednosekli, sa~uvani

jasni ostaci drvenih kanija. 12,5 cm h 2,0 cm (566).

T. XIV/79-1. (4) Brus, predeo leve {ake, kameni, na

o{te}enom gvozdenom predmetu. 4,4 cm h 2,0 cm (567).

T. XIV/79-2. (5) Strela (?), u predelu levog kolena,

spoqa, od gvo`|a, korodirana, sa tragovima drveta na

trnu romboidnog preseka, odvojenom grani~nikom.

7,8 cm h 1,0 cm. T. XIV/79-4.



groba).




56–60 godina (Éry 1990: T. 1), dobro sa~uvan. Lobawa

je blago dislocirana, ne{to okrenuta ka desnom ra-

menu, trup je na le|ima, opruèn, ruke su spu{tene

niz telo, noge opruène, malo uko{ene nadesno. Du-

ìna in situ 1,60 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica – kari~i-

ca, od bronzane ìce, otvorenih krajeva, R 1,5 cm. T.

XIV/81-4. (2) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, ko-

rodirana, fragmentovana, pravougaonog oblika, pri

~emu je jedna uà strana povijena, sa~uvan trn. 4,0 cmh 2,2 cm (571). T. XIV/81-3. (3) No`, predeo desne {a-

ke i femura, gvozden, jednosekli, korodiran, iz ~etiri

fragmenta, ukupne duìne 16,5 cm (572). T. XIV/81-1.

(4) Pr{qenak,* ispod desne {ake, kerami~ki, ~etvo-

ro~lani, cilindri~nog oblika, po sredini vertikal-

no probu{en. Dobro je, svetlomrko-sivo pe~en, `leb-

qen grubqe, ru~no. R 2,3 cm, ukupna visina ~etiri

pqosnata ~lana 2,5 cm (573). T. XIV/81-2.



groba).



Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,84 m,

SZ–JI

IVAN BUGARSKI| 58

Sl. 48. Grob 79,

R 1:20


Sl. 49. Grob 81,

R 1:20


N

N



okrenuta ka levom ramenu, trup leì na le|ima, ruke

su spu{tene niz telo, noge opruène i paralelne. Du-

ìna in situ 1,74 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, pored desnog

ramena, spoqa, grube izrade, ra|en slobodnom rukom

od nepre~i{}ene zemqe, neujedna~eno mrko-crno pe-

~en, asimetri~an, blagog bikoniteta, blago razvra}e-

nog oboda koji je po ivici ukra{en urezima. R otvora

8,6 cm, dna 6,4 cm, h 12,3 cm (574). T. XIV/82-3. (2)

No`, predeo desne {ake, gvozden, korodiran, jednose-

kli, korozija uhvatila i tragove drvenih kanija i, s

druge strane, materijala ~ijim je trakama kanija bila

uvezana. 16,0 cm h 2,2 cm (575). T. XIV/82-1. (3) Lanac,

na levom krilu karli~ne kosti: alka, gvozdena, korodi-

rana, kru`nog oblika, fragmentovana, na jednom kra-

ju je korozijom slepqena amorfna druga karika (576).

T. XIV/82-2.



groba).



79,42 m, SZ–JI

Opis rake: Pravougaona raka, 1,40 m h 0,52 m. Se~e

grobnu raku 80 u wenom ju`nom delu.


(Éry 1990: T.1). Skelet je slabo sa~uvan, lobawa je raz-

mrskana, desna ruka je spu{tena niz telo, leva dislo-

cirana, trup je na le|ima, deo rebara nedostaje, noge

su opruène i paralelne. Duìna in situ 1,00 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, iznad de-

snog ramena, kari~ica od bronzane ìce otvorenih

krajeva na koju je, preko petqe koja se direktno nado-

vezuje na alku, naka~en kuglasti privezak od staklene

paste crne boje. R kari~ice 1,6 cm, R priveska 1,0 cm,

h nau{nice 3,3 cm (577). T. XII/83-1. (2) Perle, iznad

levog ramena: vi{e cilindri~nih perli od staklene

paste, dvo~lanih i tro~lanih (578). T. XII/83-2. (3) La-

nac, uz glavu levog femura, spoqa: kari~ice gvozdenog

lanca spojene korozijom, 3,0 cm h 2,0 cm, R 1,3 cm. T.

XII/83-4. (4) No`, preko glave desnog femura, gvozden,

korodiran, sa~uvan je trn za usa|ivawe i fragment se-

~iva, ukupne duìne 7,7 cm. T. XII/83-3. (5) Lonac, is-

pod levog stopala i levo od wega, grube izrade, asime-

tri~an, razgrnutog oboda, ravnog dna. R otvora 10,0 cm,

dna 8,0 cm, h 11,5 cm (579). T. XII/83-5.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,51 m, S–J

Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, dimenzija

2,02 m h 0,55 m.Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti

17–18 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je dobro o~uvan:

lobawa je dosta priklowena levom ramenu, trup je

opruèn na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge

paralelno opruène. Duìna in situ 1,65 m.Raspored i opis priloga: (1) Alatka za dre{ewe

~vorova, iznad levog karli~nog krila, od roga, dowi

kraj je blago lu~no povijen, gorwi je ne{to {iri i

koso, a zatim lu~no zase~en, po sredini visine dve

naspramne jamice. 14,6 cm h 1,5 cm (580). T. XIV/84-2.

(2) Kop~a, na levom krilu karlice, bronzana, sa malim



Sl. 51. Grob 83, R 1:20


N

Sl. 50. Grob 82,

R 1:20


N

gvozdenim trnom, izduènog ovalnog oblika, livena iz-

jedna sa okovom, na kome je sa~uvana zakovica. 1,7 cmh 1,2 cm (581). T. XIV/84-5. (3) Lanac, na desnom krilu

karlice: alka, gvozdena, korodirana, R 4,5–4,7 cm (582).

T. XIV/84-3. (4) Kop~a, na desnom krilu karlice: sa-

~uvan fragment 3,5 cm h 2,3 cm, spoqa pravougaonog

oblika, gvo`|e, jako korodirano. T. XIV/84-4. (5) No`,

predeo desne {ake, gvozden, jednoseklog preseka, ko-

rodiran, korozija uhvatila i tragove drvenih kanija,

15,7 cm h 2,0 cm (583). T. XIV/84-1. (6) Lonac,* preko

desnog stopala, grube fakture, ra|en slobodnom rukom

od nepre~i{}ene zemqe, duèg cilindri~nog vrata i

vrlo istaknutog trbuha koji se koso spu{ta prema rav-

nom dnu. R otvora 8,5 cm, dna 9,5 cm, h 16,8 cm (584).

T. XIV/84-6. (7) Lonac, preko levog stopala, iz vi{e

fragmenata, asimetri~an, grube fakture, rukom ra|en,

crno-mrko pe~en, obod blago izvu~en sa {tipanim or-

namentom, rame nagla{eno, dno ravno, izvu~eno. R obo-

da 10,0 cm, dna 9,0 cm, h 13,0 cm (585). T. XIV/84-7.



groba).





Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,20 m h 0,41 m.Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 6–7 godina

(Éry 1990: T. 1), slabo sa~uvan: lobawa je na potiqku,

trup na le|ima, deo rebara dislociran, ruke su opru-

ène niz telo ili blago savijene u laktovima, desna

noga je vi{e savijena u kolenu a leva nedostaje.

Raspored i opis priloga: (1) Perle, izme|u leve

nadlaktice i grudnog ko{a: niska od 21 perle od sta-

klene paste. Dve su ve}e, sa okcima, od kojih je jedna

dvo~lana (1,5 cm h 1,0 cm), dok je 19 mawih, pqosna-

tih, kru`ne osnove (586). T. XIV/85-4. (2) Pr{qenak,

predeo levog lakta, unutra, pqosnat, od zida rukom

ra|ene posude, mrkosivo pe~ene, R 2,9 cm (587). T.

XIV/85-1. (3) No`, pored levog krila karlice, spoqa,

mawi, gvozdeni, jednosekli, korozija uhvatila i ostat-

ke drvenih kanija na trnu, iz dva fragmenta. 6,8 cm h1,3 cm (587). T. XIV/85-2. (4) Lonac,* ispod leve no-

ge, koja nedostaje, pri jugoisto~nom uglu rake, ra|en

slobodnom rukom od slabo pre~i{}ene zemqe, sa

krupnim {qunkom u fakturi. Vrat ne{to suèn, obod

izvu~en i po ivici ukra{en utiskivawem, dno ravno

i blago izvu~eno. Sud je asimetri~an, trbuh je sfe-

ri~nog oblika. R otvora 9,8 cm, dna 8,0 cm, h 11,0 cm(589). T. XIV/85-3.



groba).



Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 79,04 m, Z–I,

devijacija 10° ka jugu

Opis rake: Pravougaonog oblika, dimenzija 0,90 mh 0,40 m.

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti od {est me-

seci do 1,5 godine (Éry 1990: T.1), vrlo slabo sa~uvan.

Lobawa je na potiqku, ostalih kostiju je vrlo malo,

ali se moè pretpostaviti da je sahrana izvr{ena u

uobi~ajenom poloàju.




IVAN BUGARSKI| 60

Sl. 52. Grob 84,

R 1:20


Sl. 53. Grob 85, R 1:20


N

N

GROB, SONDA: 88, IIIPol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 78,87 m?,

SZ–JI, devijacija 5° ka severu

Opis rake: Raka je u obliku nepravilnog pravouga-

onika, duìne 2,40 m, {irine 0,65–0,86 m. Sa leve i

desne strane skeleta i iznad lobawe uo~eni `lebovi

– verovatno negativi drvenih dasaka od grobne kon-

strukcije.


49–53 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je veoma dobro

o~uvan. Lobawa je priklowena levom ramenu, trup je

na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opruène

i paralelne. Duìna in situ 1,70 m.Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, po sredini

karlice, gvozdena, jako korodirana, raspala se. (2)

No`, predeo desne {ake, gvozden, jednosekli, jako ko-

rodiran. 11,6 cm h 2,2 cm (607). T. XV/88-1. (3) No`,

levo karli~no krilo, gvozden, jednosekli, jako koro-

diran. 10,2 cm h 1,6 cm (608). T. XV/88-2. (4) Sileks, u

predelu desne {ake (mo`da iz zemqe ispune), 2,4 cmh 0,7 cm. (5) @ivotiwska kost, predeo desnog kolena,

unutra: butna kost. (6) Lonac, ispod levog stopala,

asimetri~nog oblika, nagla{enog ramena, vertikal-

nog `lebqenog oboda, ravnog dna, blago istaknutog.

Ra|en rukom. R otvora 11,0 cm, dna 9,5 cm, h 12,2 cm(609). T. XV/88-3.

Osobenost: Tragovi drvene grobne konstrukcije!



groba).

GROB, SONDA: 89, IPol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 80,04 m, Z–I

Opis rake: Grobna raka pravougaonog oblika, 1,20 mh 0,50 m.

Opis skeleta: Veoma lo{e o~uvan skelet: sa~uvano

je samo nekoliko vrlo tro{nih kostiju, ipak dovoqno

za odre|ivawe smera u kome je izvr{ena sahrana.

Raspored i opis priloga: (1) Lonac, isto~ni deo

rake, predeo stopala, koja nedostaju, izduèn, jajoli-

kog oblika, razgrnutog oboda, suènog vrata i dna,

grube fakture, mrko-crno pe~en. R otvora 10,0 cm,

dna 7,5 cm, h 15,0 cm (610). T. XII/89-1.



groba).

GROB, SONDA: 90, V/VIPol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,84 m, Z–I

Opis rake: Raka je u obliku nepravilnog pravouga-

onika, u dowem delu vrlo blago isko{ena ka jugoistoku.

1,60 m h 0,40 m.Opis skeleta: Dobro o~uvan skelet ènske osobe,

starosti 62–66 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa je pri-

klowena levom ramenu, trup je na le|ima, ruke su spu-

{tene niz telo, noge opruène, paralelne. Duìna insitu 1,50 m.

Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, ispod lobawe,

trapezoidnog oblika, gvozdena, korodirana, sa~uva-

nog trna. 5,0 cm h 3,7 cm (611). T. XII/90-1



groba).

GROB, SONDA: 91, VPol, dubina i orijentacija: ènski – de~ji, k.

79,99 m, Z–I

Opis rake: Pravougaona raka, 0,97 m h 0,50 m.Opis skeleta: Skelet deteta, starosti od {est mese-

ci do 1,5 godine (Éry 1990: T. 1). Veoma lo{e o~uvan.

Raspored i opis priloga: (1) Lonac, jugozapadni

ugao rake, grube fakture, crno pe~en, izduènog obli-

ka: obod je razgrnut, po ivici ukra{en utiskivawem,

vrat suèn, rame visoko postavqeno i istaknuto, dno

konkavno, profilisano. Uo~qivi su tragovi doteriva-

wa prstima spoqne povr{ine suda. R otvora 10,0 cm,

dna 8,8 cm, h 15,8 cm (612). T. XIV/91-1. (2) Perle, pre-

deo grudnog ko{a, tri perle od crvenog kre~waka: jedna

sa belim apliciranim okcima i ukr{tenim belim

talasastim linijama – 0,7 cm h 0,5 cm (613), druga sa

dve mrke talasaste linije i ùtom trakom po sredini

– 0,7 cm h 1,0 cm (614), tre}a ukra{ena belim i ùtim

ta~kama – 1,2 cm h 1,0 cm (615). T. XIV/91-2, 3, 4.



groba).



Sl. 54. Grob 88,

R 1:20


N

GROB, SONDA: 92, IV (ju`no pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,37 m,Z–I, devijacija 15° ka severu

Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,30 m h 0,75 m.Opis skeleta: Skelet pripada osobi ènskog pola,

starosti 20–24 godine (Éry 1990: T. 1), i dobro je o~u-

van. Lobawa je na potiqku, poreme}ena, trup leì na

le|ima, ruke su opruène pored tela, noge opruène.

Duìna in situ 1,80 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo

desnog uha, bronzana, patinirana, kru`na kari~ica

(R 1,3 cm), na woj kuglasti privezak, fragmentovan

(R 1,5 cm) – (616). T. XV/92-7. (2) Perle, izme|u man-

dibule i desne kqu~ne kosti: tri perle od zelenog,

odnosno mrkog kre~waka, ukra{ene talasastim lini-

jama, odnosno apliciranim okcima. R 0,5 cm, odnosno

1,0 cm (617–619). T. XV/92-9, 10, 11. (3) @ivotiwske

kosti, predeo levog kuka: skelet glodara, (4) Privezak

– zvon~i}, na levom krilu karlice, bronza, livewe,

kupastog oblika sa kru`nom perforiranom petqom po

vrhu konusa. Pri dnu urezane dve paralelne linije. R2,0 cm, h 2,2 cm (620). T. XV/92-8. (5) Kop~a, na de-

snom krilu karlice, gvozdena, nije sa~uvana. (6) Pin-

ceta, na levoj strani karlice, drugi fragment ispod

levog stopala, srebrni lim, uskog vrata, kru`no pro{i-

rena u sredini, krajevi pro{ireni lepezasto, na dnu

savijeni ka unutra. 6,5 cm h 1,8 cm (621). T. XV/92-4.

(7) Prsten, predeo desne {ake, fragmentovan, bronza-

ni lim trakastog preseka, ukrasna plo~ica elipsoid-

nog oblika, ispup~ena, nedostaje. R 2,0 cm. T. XV/92-1.

(8) Predmet od gvo`|a, na levom femuru, ~etvrtastog

oblika, jako korodiran. 3,0 cm h 2,8 cm. (9) Predmet

od gvo`|a, pored desnog kolena, sa unutra{we strane,

korodiran. 2,2 cm. (10) @ivotiwske kosti, uz levo ko-

leno. (11) Nau{nica, uz levu potkolenicu, bronzana,

patinirana, fragmentovane kru`ne alke, s loptastim

priveskom, R 1,2 cm (622). T. XV/92-2. (12) Cev~ica

(~etkica?), pored desne potkolenice, spoqa, od savi-

jene trake bronzanog lima. h 6,7 cm, R 0,5 cm (623). T.

XV/92-6. (13) Pr{qenak, uz desno stopalo, kerami~-

ki, pqosnat, sivo pe~en. R 2,6 cm, perforacije 0,6 cm(624). T. XV/92-3. (14) Cev~ica (~etkica?), uz (15),

bronzani lim, 13 fragmenata. (15) Lonac,* ispod le-

vog stopala, ra|en na vitlu, sivo pe~en, sferi~nog

oblika, finije fakture, razvra}enog oboda, blago

konveksnog dna. R otvora 10,7 cm, dna 9,8 cm, h 16,0 cm(650). T. XV/92-5.



groba).


GROB, SONDA: 93, III (ju`no pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,07 m,JZ–SI, devijacija 15° ka jugu


2,10 m h 0,84 m, u delu iznad lobawe blago zaobqena.

Opis skeleta: Kosti su dosta tro{ne, skelet je

sredwe o~uvanosti. Sahrawena je osoba ènskog pola,

starosti 15–16 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa je okre-

nuta desnom ramenu, trup je poloèn na le|a, desna

ruka je spu{tena niz telo, sa nagorelom {akom (!),

leva nedostaje, noge su opruène, paralelne. Duìna

in situ 1,67 m.Raspored i opis priloga: (1) Perle, predeo vrata:

jedna je od mrkog kre~waka, sa ùtim bojenim ta~kama,

1,0 cm h 0,8 cm; druga je mawa i od svetlozelene sta-

klene paste, nepravilnog oblika (625). T. XVI/93-5,6.

(2) Predmet od metala, gorwi deo grudi, jedan kraj je

pravougaono zavr{en, 2,7 cm h 1,7 cm. T. XVI/93-2. (3)

Narukvica, predeo desne {ake, bronzana, ovalnog pre-

seka, otvorenih krajeva, zadebqanih, iz tri fragmen-

ta. Pri pro{irenim krajevima je ukra{ena te{ko

uo~qivim iskucavawem isko{enih nizova ta~aka. R6,0 cm (626). T. XVI/93-3. (4) Prsten, predeo desne

{ake, bronzani, iz dva fragmenta, 1,3 cm. (5) Kop~a,

po sredini karlice, gvozdena, jako korodirana, pra-

vougaonog oblika. 4,5 cm h 2,5 cm – potpuno uni{te-

na. (6) Lanac, izme|u femura: gvozdena, korodirana

alka, kru`nog oblika. R 6,0 cm. T. XVI/93-3. (7) No`,

pored desne podlaktice, spoqa, gvozden, korodiran,

ostali tragovi drvenih kanija. 7,5 cm h 1,5 cm (627).

T. XVI/93-1. (8) @ivotiwske kosti, izme|u potkole-

nica: ukupno pet sitnijih kostiju.

IVAN BUGARSKI| 62

Sl. 55. Grob 92,

R 1:20


N



groba).

GROB, SONDA: 94, II (ju`no pro{irewe)


Opis rake: Raka pravougaonog oblika, u delu iznad

lobawe blago zaobqena, 2,20 m h 0,90 m.Opis skeleta: Skelet i kosti su slabo o~uvani. Sa-

hrawena je osoba ènskog pola, starosti 44–53 godi-

ne (Éry 1990: T.1). Lobawa je jako priklowena levom

ramenu, trup leì na le|ima, ruke su opruène niz

telo, desna noga je opruèna a leva je savijena u kole-

nu prema desnoj. Duìna in situ 1,57 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, levo uho,

sastavqena od kari~ice od bronzane ìce, kru`nog

preseka, i kuglastog priveska od crne staklene paste,

koji preko petqe visi o kari~ici (628). T. XV/94-5.

(2) No`, kraj desne podlaktice, spoqa, gvozden, jako

korodiran, ostaci drvenih kanija. 13,3 cm h 1,6 cm(629). T. XV/94-1. (3) Kop~a, leva strana karlice, gvo-

zdena, jako korodirana, trapezoidnog oblika, sa~uvan

trn. 4,0 cm h 3,0 cm (630). T. XV/94-2. (4) Lonac, uz le-

vu potkolenicu, spoqa, koni~nog oblika, ra|en slobod-

nom rukom, obod razgrnut, dno blago konkavno. Sud je

asimetri~an. R otvora 11,5 cm, dna 8,5 cm, h 11,8 cm(631). T. XV/94-3. (5) Pr{qenak,* ispod (4), kerami~-

ki, sivo pe~en, ravnih zidova. R 3,5 cm, h 1,5 cm (632).

T. XV/94-4. (6) Nau{nica, desna strana lobawe, nedo-

staje. (7) Predmet od gvo`|a, ispod (2), amorfan, jako

korodiran. 4,5 cm.



groba).


GROB, SONDA: 95, II (ju`no pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki ?, k. 79,07 m, S–J

Opis rake: Pravougaonog oblika, s tim {to se pre-

ma nogama (jug) blago suàva i {to je ju`na ivica bla-

go zaobqena.

Opis skeleta: Skelet deteta starosti 12–14 godina

(Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa leì na temenu,

trup je opruèn na le|ima, ruke su spu{tene niz te-

lo, noge su opruène i skupqaju se prema stopalima.

Duìna in situ 1,40 m.Raspored i opis priloga: (1) No`, predeo desne

{ake, gvozden, veoma korodiran, sa fragmentovanim

trnom, vrh nedostaje. 10,0 cm h 2,5 cm (633). T. XV/95-3.

(2) Kresivo, predeo desne {ake, gvozdeno, korodirano,

fragmentovano, sa savijenim krajem i sa~uvanim si-

leksom. Duìna 5,5 cm (634). T. XV/95-2. (3) Kop~a, na

desnom karli~nom krilu, gvozdena, jako korodirana,

ovalnog oblika, fragmentovana. 3,0 cm h 2,5 cm. (4) Lo-

nac, na desnoj potkolenici, rukom ra|en, asimetri~an,



Sl. 56. Grob 93,

R 1:20


Sl. 57. Grob 94,

R 1:20


N

N

blago razgrnutog oboda, po ivici ukra{enog urezima.

Dno ravno. Sud je od slabo pe~ene zemqe, vidqivi su

tragovi doterivawa spoqa{wosti prstima. R otvora

10,0 cm, dna 8,0 cm, h 13,5 cm (635). T. XV/95-1. (5)

@ivotiwske kosti, ispod stopala: skelet glodara.



groba).

GROB, SONDA: 96, IIPol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,00 m,

SZ–JI, devijacija 15° ka zapadu

Opis rake: Pravougaonog oblika, dimenzija 1,82 mh 0,57 m. Jugoisto~ni kraj je zako{en.


48–52 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa

okrenuta nalevo, trup na le|ima, ruke opruène niz

telo, noge opruène i paralelne. Duìna in situ 1,45 m.Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, predeo leve

{ake, gvozdena, korodirana, potpuno uni{tena. (2)

No`, kod levog kolena, spoqa, od gvo`|a, jednosekli,

korodiran, iz tri fragmenta. (3) @ivotiwska kost,

verovatno sekundarno dospela u grob: vilica glodara.



groba).

GROB, SONDA: 97, IIPol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,05 m,

Z–I, devijacija 25° ka severu

Opis rake: Oblika nepravilnog pravougaonika, su-

àva se prema nogama. Duìna 2,10 m, {irina 0,87 mkod lobawe, odnosno 0,52 m u dnu, tj. kod isto~ne ivice.

Opis skeleta: Skelet pripada osobi ènskog pola,

starosti 63–67 godina (Éry 1990: T. 1). Izuzev o{te-

}ewa na lobawi, o~uvanost je dobra. Lobawa je okrenu-

ta na desnu stranu, trup je opruèn na le|ima, ruke su

spu{tene niz telo a noge paralelno opruène. Duì-

na in situ 1,64 m.Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, uz dowi deo

desne podlaktice, spoqa, kerami~ki, sivo pe~en, oval-

nog oblika, R 3,5 cm, h 2,2 cm (636). T. XVI/97-7. (2)

Kop~a, na levom krilu karlice, bronzana, livena: sa~u-

vana je pre|ica ovalnog oblika, kru`nog preseka, odno-

sno romboidnog, savijeni krajevi su spojeni na jednoj od

duìh strana. 4,0 cm h 2,5 cm (637). T. XVI/97-6. (3)

Projektil (?), ispod levog karli~nog krila, korodiran,

s jedne strane kru`ni tulac, sa druge ovalno zatvoren.

Po visini korozija uhvatila tragove tekstila. 8,7 cm h1,1 cm (638). T. XVI/97-1. (4) No`, predeo leve {ake: ka-

nija noà (?), sa~uvan je deo drvene oplate koju drì

gvozdena korozija. Tro{no. 6,0 cm h 1,5 cm. T. XVI/97-5.

(5) Klinovi, uz zapadnu i isto~nu ivicu rake: ukupno

tri, gvozdeni, korodirani, glave jastu~aste, telo kva-

dratnog preseka. 8,5 cm i mawi (639). T. XVI/97-2, 3, 4.

Osobenost: Nalaz klinova po obodima rake upu}u-

je na postojawe grobne konstrukcije!



groba).

GROB, SONDA: 98, IVPol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,00 m,

Z–I, devijacija 20° ka jugu

IVAN BUGARSKI| 64

Sl. 58. Grob 95,

R 1:20


Sl. 59. Grob 96,

R 1:20


N

N

Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, dimenzija

1,90 m h 0,98 m.Opis skeleta: Dobro o~uvan skelet osobe mu{kog

pola, starosti 51–55 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa

je na temenu, blago inklinira desnom ramenu, trup je

poloèn na le|a, ruke su spu{tene niz telo, noge

opruène, skupqene u kolenima.

Raspored i opis priloga: (1) Kresivo, uz gorwi

deo leve podlaktice, sa unutra{we strane, gvozdeno,

korodirano, izvijenih krajeva – jedan je izvijen u vo-

lutu – i pro{irenog sredi{weg dela. 7,6 cm h 2,5 cm(640). T. XVI/98-4. (2) Strela, ispod (1), gvozdena, ko-

rodirana, oblika lovorovog lista, sa delimi~no sa-

~uvanim trnom za usa|ivawe. 7,0 cm h 2,0 cm (641). T.

XVI/98-3. (3) Alatka za dre{ewe ~vorova, gde i pret-

hodni nalazi: tri fragmenta vrha roga sa probijenom

perforacijom po sredini {ireg kraja konusa. Rog je

prirodno izvijen, alatka je o{te}ena, dekorisana je

plitkim horizontalnim urezima. 9,0 cm h 2,0 cm (642).

T. XVI/98-1. (4) Kop~a, iznad desnog krila karlice,

gvozdena i korodirana, trapezoidnog oblika, blago

povijenih duìh strana, trn sa~uvan. 3,3 cm h 3,3 cm(643). T. XVI/98-2. (5) Kop~a, predeo desne {ake: trn

pre|ice, gvo`|e, 3,4 cm.



groba).

GROB, SONDA: 99, IVPol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,08 m,

SZ–JI, devijacija 15° ka zapadu




okrenuta prema desnom ramenu, trup je na le|ima, ru-

ke su opruène niz telo, noge u kolenima ne{to povi-

jene na desnu stranu. Duìna in situ 1,48 m.Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, po sredini

karlice, gvozdena, korodirana, pravougaonog oblika,

povijenih duìh strana, trn sa~uvan. 3,0 cm h 2,8 cm(644). T. XVI/99-4. (2) [ip~ica, pored desne {ake, spo-

qa, bronzana, cilindri~nog oblika. 5,0 cm h 0,3 cm(645). T. XVI/99-1. (3) No`, predeo desne {ake, gvo-

zden, jednosekli, nedostaje vrh se~iva, korozija uhva-

tila i ostatke drvenih kanija. 12,0 cm h 2,0 cm (646).

T. XVI/99-3. (4) Srp (?), uz glavu desnog femura, spo-

qa: gvozdeni, korodirani predmet blago lu~nog obli-

ka. Sa~uvana je dr{ka i deo jednoseklog se~iva. 9,5 cmh 2,4 cm (647). T. XVI/99-2. (5) Lonac, ispod desnog

stopala: mawi lonac ra|en slobodnom rukom, mrko-

crno pe~en, trbu{astog oblika, obod je razvra}en,

dno je ravno. R otvora 11,5 cm, dna 10,5 cm, h 14,0 cm(648). T. XVI/99-5. (6) Lonac,* ispod levog stopala:

ve}i lonac ra|en slobodnom rukom, grube fakture,

mrko-crno pe~en, obod razgrnut, vrat prstenast, su-

èn, trbuh se asimetri~no spu{ta do blago konkavnog

dna. R otvora 11, 0sm, dna 12,0 cm, h 23,0 cm (649). T.

XVI/99-6.



groba).




Sl. 61. Grob 98,

R 1:20


Sl. 60. Grob 97,

R 1:20


NN

GROB, SONDA: 100, I (zapadno pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,31 m, S–J

Opis rake: Raka pravougaonog oblika, 2,02 m h

0,86 m.Opis skeleta: Skelet osobe ènskog pola, starosti

52–56 godina (Éry 1990: T. 1), sredwe o~uvan. Lobawa

je dislocirana, zaba~ena unazad, okrenuta desnom ra-

menu, trup je opruèn na le|ima sa poreme}enim de-

snim nizom rebara, ruke su spu{tene niz telo, noge

opruène, paralelne.


desnog uha: sa~uvan je loptasti privezak od crne sta-

klene paste, R 0,9 cm, na ~ijem vrhu je alkica od bron-

zane ìce trakastog preseka preko koje je privezak

visio o kari~ici nau{nice (651). T. XVI/100-1. (2)

Pr{qenak, pored levog lakta, spoqa, od olova, koni~-

nog oblika, po sredini perforiran. R 2,3 cm (652). T.

XVI/100-4. (3) No`, izme|u leve {ake i glave femura,

mawi, jednoseklog preseka, gvozden, korodiran, sa~u-

van trn za usa|ivawe, kao i tragovi drvenih kanija.

8,7 cm h 1,8 cm (653). T. XVI/100-2. (4) Kop~a, desno

karli~no krilo, gvozdena, korodirana, trapezoidnog

okvira, trn nedostaje. 3,8 cm h 3,5 cm (654). T. XVI/

100-3. (5) @ivotiwske kosti, uz glavu desnog femura:

pile}e kosti. (6) Lonac, predeo levog stopala, frag-

mentovan, grube fakture, nejednako crno-mrko pe~en,

asimetri~an, obod blago razgrnut, vrat suèn, dno iz-

vu~eno. R otvora ssa 11,0 cm, dna 9,5 cm, o~uvana h14,5 cm (655). T. XVI/100-5.



groba).


Pol, dubina i orijentacija: ènski (?), de~ji,

79,76 m, Z–I

Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, dimenzi-

ja 1,50 m h 0,60 m.Opis skeleta: Skelet pripada detetu starosti do

godinu dana (Éry 1990: T. 1). O~uvan je veoma lo{e.

Orijentacija sahrane je opredeqena prema mawem

broju fragmenata lobawe, ostale kosti su veoma slabo

sa~uvane.

Raspored i opis priloga: (1) Posuda, pri jugoza-

padnom uglu rake, gore i desno od lobawe, fragmento-

vana, ra|ena rukom od nepre~i{}ene zemqe, svetlo-

mrko pe~ena, asimetri~nog oblika. Obod je blago

profilisan, dno je ravno. Spoqa tragovi doterivawa

povr{ine prstima. R dna 4,8 cm, h 10,0 cm (656). (2)

Perla, predeo vrata, od staklene paste, cilindri~-

nog oblika, 0,6 cm h 0,4 cm (657). (3) Okov torbice, po

sredini rake – predeo pojasa, od bronze, u vidu kolu-

ta, sa upisanim krstom, i jednim mawim gvozdenim

fragmentom, koji nedostaje. R 1,7 cm (658). (4) Nau-

{nica (?): fragmentovan bronzani loptasti prive-

zak, koji nedostaje.



groba).

IVAN BUGARSKI| 66

Sl. 62. Grob 99,

R 1:20


N

Sl. 63. Grob 100,

R 1:20


N




Opis rake: Grob pravougaonog oblika, 1,37 m h

0,64 m.Opis skeleta: Skelet pripada detetu starosti

1,5–2,5 godine (Éry 1990: T. 1). Lo{e je o~uvan. Lobawa

je okrenuta nadesno, a na osnovu oskudnih ostataka

moè se re}i da je trup bio opruèn na le|ima. Ko-

sti ruku nisu sa~uvane, a leva noga jeste, opruèna.


levog uha, kari~ica od bronzane ìce otvorenih kra-

jeva, sa mawim prizmati~nim priveskom, koji nedo-

staje. R 1,8 cm (659). (2) Prsten, predeo desne {ake, od

bronze, potpuno uni{ten. (3) Plo~ica, predeo pojasa,

od olova, mawi fragment, nepravilnog oblika, nedo-

staje. 1,1 cm. (4) Perla, predeo levog stopala, od crve-

nog kamena, cilindri~nog oblika. R 0,7 cm, h 0,6 cm(660). (5) Posuda,* ispod nogu, mawa, rukom ra|ena,

asimetri~na, vrat blago suèn, obod gotovo vertikal-

no profilisan, trbuh se od pone{to izba~enog rame-

na spu{ta ka ravnom dnu. R otvora 5,9 cm, dna 6,0 cm,

h 10,5 cm (661).



groba).


GROB, SONDA: 103, VIPol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 78,70 m,




na potiqku, trup opruèn na le|ima, ruke opruène uz

telo, noge opruène i paralelne. Duìna in situ 1,80 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, severozapad-

ni ugao rake, sa leve strane lobawe, gore, mawi, rukom

ra|en, crno pe~en, bikoni~nog oblika, razgrnutog

oboda, po ivici ukra{enog {tipawem, ravnog dna. Rotvora 7,8 cm, dna 6,0 cm, o~uvana h 8,2 cm. (2) Nau-

{nica, predeo desnog uha, bronzana, sa~uvan je lopta-

sti privezak sa dve kuglice od lima. T. XVII/103-16.

(3) Perle, predeo vrata, niska: {est perli loptastog

oblika od svetlomrkog kre~wa~kog kamena, kru`no

perforiranih, 0,9 cm; dve loptaste perle od stakle-

ne paste, providne, kru`no perforirane, 0,7 cm; dve

perle od crvenog kre~wa~kog kamena, sa okcima od

plave staklene paste, oivi~ene belim valovitim li-

nijama (863). T. XVII/103-15. (4a) Fibula (?), kod le-

vog lakta: deo lu~ne gvozdene fibule, ostaci tkanine

uhva}eni korozijom. 4,2 cm. T. XVII/103-1. (4b) Kop-

~a (?), kod levog lakta: fragment okruglog preseka,

gvozden, korodiran, 3,1 cm. T. XVII/103-2. (5–13) pre-

deo pojasa: (5) Aplikacija, od bronzanog lima, oval-

nog oblika, sa zakovicama na pole|ini. Nije sa~uva-

na. 1,7 cm. (6) Pseudokop~a: okov od bronzanog lima,

otiskivawe matricom. [titastog je oblika, po rubu

je ukra{ena ispup~enim kalotama, potom mawim is-

kucanim pseudogranulama koje okruùju {titasto po-

qe. 2,7 cm h 2,7 cm (864). T. XVII/103-11. (7) Jezi~ak:

fragmenti mehanizma za u~vr{}ivawe jezi~ka sasta-

vqenog od dve plo~ice od bronzanog lima, pravougao-

nog oblika, sa zakovicama. 1,3 cm h 0,5 cm. Nije sa~u-

vano. (7b) Gajke, alkice: tri mawe pojasne gajke od

trake bronzanog lima, savijene pod pravim uglom u

vidu kvadrata kome nedostaje jedna stranica, 1,0 cm h1,0 cm, i mawa bronzana alkica, R 0,7 cm. Nije sa~u-

vano. (8) Pseudokop~a, fragmentovan okov, bronzani

lim, sa ostacima kop~ice na pole|ini, sa polulopta-

stim ispup~ewima, otiskivawe matricom. 3,0 cm h

2,4 cm. T. XVII/103-10. (9) Aplikacija, bronzana, frag-

mentovana, kru`na, po sredini kru`no ispup~ewe, sa

fragmentovanim trnom na pole|ini. 1,5 cm h 1,3 cm.

Nije sa~uvano (865). (10) Lanac: gvozdena, korodirana,

masivna gvozdena alka (R 5,2 cm), na koju je petqom

navu~en jo{ jedan masivan gvozdeni fragment, koro-

zija je uhvatila ostatke bronze i savijenu pozla}enu

bronzanu {ip~icu (867). T. XVII/103-8. (11) Jezi~ak,

bronzani, otiskivawe matricom, od dve limene plo-

~ice spojene zakovicom; ornament se sastoji od trake

ispuwene ispup~ewima koja uokviruje povr{inu je-

zi~ka ornamentisanu romboidnim otiscima. 6,5 cm h2,2 cm (878). T. XVII/103-13. (12) Pojasni okov, frag-

ment od bronzanog lima, verovatno izvorno kvadrat-

nog oblika, ornamentisanog vencem poluloptastih

ispup~ewa i iskucanih ta~aka, 2,2 cm h 2,5 cm (866).

T. XVII/103-9. (13) Predmet od gvo`|a, cilindri~nog

oblika, u unutra{wosti bio podeqen dvema plo~ica-

ma na tri dela. Plo~ice nedostaju. Korodirana debqa

gvozdena traka je kru`no savijena, a po woj su ostali

tragovi tkanine. 3,0 cm h 2,0 cm. T. XVII/103-6. (14)

@ivotiwske kosti, izme|u femura, ukupno tri. (15)

Nau{nice, uz desni femur, spoqa, srebrne kari~ice

otvorenih krajeva. 2,3 cm h 1,3 cm (868). T. XVII/103-3,

4. (16) Strela, neposredno ispod (15), gvozdena, tro-

bridna, korodirana, sa ostatkom trna za usa|ivawe.

5,5 cm h 2,4 cm (869). T. XVII/103-12. (17) Alka, pre-

deo levog kolena, bronzana, kru`na, livena, masivna,

sa polukru`nim ispup~ewem na jednoj strani i udu-

bqewem na suprotnoj, dno je delom oivi~eno prstena-

stim urezom, s jedne strane ostaci tkanine kobalt

plave boje (?), 5,8 cm h 4,7 cm (879). T. XVII/103-14.

(18) Dugme, po sredini grudnog ko{a, bronzano, kru-

`na glava, veoma o{te}eno. (19) Kop~a, gvozdena, koro-

dirana, fragmentovana, pravougaonog okvira. 3,0 cmh 3,0 cm. T. XVII/103-7. (20) No`, predeo desne {ake,

jednoseklog preseka, gvozden, korodiran, korozija uhva-

tila ostatke drvenih kanija. 12,0 cm h 1,8 cm (870). T.

XVII/103-5.



groba).



GROB, SONDA: 104, VIPol, dubina i orijentacija: ènski – de~ji, k.


Opis rake: Raka je oblika nepravilnog pravougao-

nika, ju`na ivica rake je blago povijena prema telu

sahrawene. 1,20 m h 0,40 m.Opis skeleta: Sahraweno je dete starosti 2–3 go-

dine (Éry 1990: T. 1). Skelet je veoma lo{e o~uvan.

Lobawa leì na ~elu, a trup je poloèn na stomak!


uz desnu nogu: plo~ica (3,0 cm h 2,0 cm) i lu~no savi-

jena traka (2,4 cm), potpuno uni{teno. (2) Lonac,* uz

severnu ivicu rake, u visini nogu, ra|en slobodnom

rukom, grube fakture, crno pe~en, izduènog, cilin-

dri~nog oblika, obod blago razgrnut i po ivici ukra-

{en utiskivawem, vrat slabo nagla{en, dno ravno, iz-

vu~eno. R otvora 10,0 cm, dna 9,0 cm, h 13,5 cm (662).

T. XVII/104-1. (3) Perle, predeo stopala: dve perle lop-

tastog oblika, od crnog kre~wa~kog kamena, sa belim

okcima i valovitim linijama. 1,2 cm h 0,8 cm (663).

(4) Pr{qenak, u dnu rake, kerami~ki, crveno pe~en,

pqosnat, kru`no perforiran. R 3,2 cm, h 0,6 cm (664).

T. XVII/104-2.

Osobenost: Sahraweno dete je poloèno na stomak!



groba).


GROB, SONDA: 105, VIPol, dubina i orijentacija: ènski – de~ji, k.


Opis rake: Pravougaona raka, 1,40 m h 0,40 m.Opis skeleta: Sahraweno je dete, starosti 3–4 godi-

ne (Éry 1990: T. 1). Skelet je dobro o~uvan. Lobawa je

priklowena levom ramenu, trup je opruèn na le|i-

ma, desna ruka je savijena prema karlici, leva opru-

èna niz telo, noge su opruène, paralelne. Duìna

in situ 0,80 m.Raspored i opis priloga: (1) Perla, u lobawi,

loptastog oblika, sa okcima, 1,1 cm h 0,7 cm (665). T.

XVII/105-4. (2) Ribqe kosti, u lobawi. (3) Pr{qenak,

ispod desnog lakta, olovni, koni~nog oblika, kru`no

perforiran po sredini. R 2,5 cm, h 1,1 cm (667). T.

XVII/105-2. (4) No`, kod desne podlaktice, sa unutra-

{we strane, gvozdeni, korodiran, jednoseklog prese-

ka. Na trnu za usa|ivawe korozija je uhvatila tragove

drvene dr{ke. 10,1 cm h 1,3 cm (668). T. XVII/105-1.

(5) Nau{nica, ispod lobawe: kari~ica otvorenih

krajeva, od bronzane ìce okruglog preseka. 1,9 cm h1,5 cm (666). T. XVII/105-3. (6) @ivotiwske kosti, iz-

me|u kolena: rebra ve}e ìvotiwe. (7) Lonac,* predeo

desnog stopala, grube fakture, koni~nog oblika, blago

profilisanog oboda i dna, ukra{en podu`nim ureza-

nim linijama. R otvora 10,5 cm, dna 6,0 cm, h 10,5 cm(669). T. XVII/105-5.



groba).


GROB, SONDA: 106, VII (ju`no pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: de~ji – ènski?, k.

80,10 m, JZ–SI, devijacija 15° ka zapadu

Opis rake: Grobna raka nije konstatovana.

Opis skeleta: Sahraweno je dete starosti od {est

meseci do 1,5 godine (Éry 1990: T. 1). Sa~uvani su sa-

mo delovi lobawe.

Raspored i opis priloga: (1) Perla, predeo grud-

nog ko{a, koji nedostaje, od crvenog kre~wa~kog ka-

mena, ornamentisana ùtim valovitim linijama i

belim okcima izme|u wih. 1,4 cm h 0,8 cm (670). T.

XVI/106-2. (2) Lonac, predeo nogu, koje nedostaju, gru-

be fakture, mrko-crno pe~en, razvra}enog oboda i su-

ènog vrata, nagla{enog, visoko postavqenog ramena,

ravnog dna. Po povr{ini vidqivi tragovi doteriva-

wa alatkom. R otvora 8,5 cm, dna 7,5 cm, h 10,5 cm(671). T. XVI/106-1.



groba).

GROB, SONDA: 107, VI (ju`no pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,67 m,SZ–JI, devijacija 17° ka zapadu

Opis rake: Pravougaona, 2,40 m h 0,70 m.Opis skeleta: Sahrawen je mu{karac star 46–52

godine (Éry 1990: T. 1). Lobawa se priklawa levom ra-

menu, trup je opruèn na le|ima, desna ruka je u lak-

tu savijena, sa {akom na karlici, levoj nedostaje po-

dlaktica, noge su opruène, levi femur nedostaje.

Duìna in situ 1,80 m.

IVAN BUGARSKI| 68

Sl. 64. Grob 105, R 1:20


N

Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti,

na desnoj strani grudnog ko{a: butna kost i dva rebra.

(2) Predmet od metala, ispod vilice, nepravilnog

izduènog oblika, 4,0 cm h 1,5 cm. (3) Kop~a, na levoj

strani karlice, gvozdena, korodirana, fragmentova-

na, trapezoidnog okvira, trn je sa~uvan. 4,0 cm h 3,8 cm(672). T. XVIII/107-4. (4) No`, na levoj strani karli-

ce, gvozden, korodiran, ve}i, o{te}enog vrha, suènog

trna za usa|ivawe, mestimi~no o~uvani tragovi drve-

nih kanija. 16,5 cm h 2,8 cm (673). T. XVIII/107-1. (5)

Novac, na desnom krilu karlice: Justin II i Sofija (?),

576/577. Follis – 40 nummia – teìne 9,4 g, R 3,0 cm(674). T. XVIII/107-6. (6) Srp, predeo desnog femura,

gvozden, korodiran, iz tri fragmenta, sa ostacima

trna i tragovima drvene dr{ke, lu~no savijen, pro{i-

renog kraja. 31,0 cm h 2,0–3,0 cm (675). T. XVIII/107-5.

(7) Alatka za obradu drveta, izme|u femura, gvozdena,

korodirana, trapezoidnog oblika, sa zaobqenim stra-

nama i ostacima drvenog drà~a. 9,5 cm h 6,0 cm (676).

T. XVIII/107-2. (8) Lonac, izme|u femura, grube fak-

ture, crno pe~en, izduèn, blago razgrnutog oboda, su-

ènog prstenastog vrata, visoko postavqenog ramena,

trbuh se asimetri~no spu{ta prema ne{to profili-

sanom dnu. R otvora 12,0 cm, dna 8,0 cm, h 18,0 cm (677).

T. XVIII/107-7. (9) Kopqe, izme|u stopala, gvozdeno,

korodirano, sa tulcem, romboidnog preseka. 19,0 cmh 4,0 cm (678). T. XVIII/107-3.



groba).

GROB, SONDA: 108, VIIIPol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,11 m,


Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika.

2,25 m h 0,80 m.Opis skeleta: Sahrawena je osoba ènskog pola,

starosti 60–64 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je o~u-

van veoma dobro. Lobawa je na temenu, trup na le|ima,

ruke su opruène niz telo, noge opruène i paralel-

ne. Duìna in situ 1,65 m.Raspored i opis priloga: (1) Perle, u predelu

vrata, niska perli: dve su od kre~wa~kog kamena, jed-

na obojena zeleno a druga crveno, ukra{ene okcima i

talasastim linijama, 0,7–0,8 cm; jedna perla mawa,

~etvrtastog oblika od kre~waka, 0,5 cm; tri loptaste

perle bez perforacija, na jednoj sa~uvana bronzana

alkica, 0,6 cm (680). T. XVI/108-2. (2) Kop~a, na de-

snom krilu karli~ne kosti, gvozdena, veoma korodi-

rana, otud i fragmentovana, sa~uvan deo trna. 2,0 cmh 1,6 cm. (3) Lonac, uz desni femur, spoqa, grube fak-

ture, mrkosivo pe~en, obod razgrnut, izduèn, vrat

prstenasto suèn, trbuh se spu{ta do neprofilisa-

nog dna. R otvora 7,5 cm, dna 7,5 cm, h 9,0 cm (681). T.



Sl. 65. Grob 107,

R 1:20


N

Sl. 66. Grob 108,

R 1:20


N

XVI/108-3. (4) Nau{nica, ispod lobawe, srebrna, frag-

mentovana, sa~uvan je deo kru`ne alke sa kolencima

i loptasti privezak, kao i tri ve}e granule preko ko-

jih je privezak spojen sa kari~icom. R 1,7 cm (679).

T. XVI/108-1.



groba).

GROB, SONDA: 109, XIIPol, dubina i orijentacija: de~ji, ?, Z–I, devija-

cija 5° ka jugu


1,80 m h 0,70 m.Opis skeleta: Skelet pripada detetu starosti

10–12 godina (Éry 1990: T. 1). Izuzev o{te}ewa leve

podlaktice, dobro je o~uvan. Lobawa je na temenu,

blago okrenuta nadesno, trup je na le|ima, ruke su

spu{tene pored tela a noge opruène i paralelne.

Duìna in situ 1,26 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac,* pored desnog

ramena, grube fakture, crno pe~en, cilindri~nog ob-

lika, razgrnutog vrata ukra{enog po ivici urezima,

blago profilisanog dna. Prelaz vrata u rame suda

ukra{eno nizom kosih ureza, rame i trbuh ukra{eni

nizovima urezanih krugova. R otvora 9,6 cm, dna 9,6 cm,

h 13,2 cm (682). T. XVII/109-1. (2) @ivotiwske kosti,

na levoj strani grudnog ko{a: skelet mawe ìvotiwe.

(3) @ivotiwska kost, desna strana rake: pr{qen.



groba).


GROB, SONDA: 110, X (ju`no pro{irewe)

Pol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,46 m,SZ–JI, devijacija 20° ka zapadu

Opis rake: Raka pravougaonog oblika, 2,10 m h

0,75 m.Opis skeleta: Skelet pripada osobi ènskog pola,

starosti 66–70 godina (Éry 1990: T. 1). Dobro je o~u-

van. Lobawa je okrenuta ka desnom ramenu, trup je

opruèn na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge

opruène, paralelne. Duìna in situ 1,68 m.Raspored i opis priloga: (1) Perla, ispod lobawe,

ovalnog oblika, od ùtog kamena, kru`no perforira-

na, 0,4 cm (683). T. XVII/110-2. (2) Kop~a, pri sredi-

ni karlice, gvozdena, korodirana, kvadratnog oblika,

fragmentovana, nedostaje trn. T. XVII/110-4. (3) No`,

izme|u femura, gvozden, jednosekli, korodiran, sa tr-

nom za usa|ivawe u dr{ku i tragovima drveta na wemu.

12,6 cm h 1,6 cm (684). T. XVII/110-1. (4) Pr{qenak,

na desnoj potkolenici, kerami~ki, se~en iz zida posu-

de, sivo pe~en, R 4,8 cm, h 0,5 cm (685). T. XVII/110-3.

(5) Lonac, pored desnog stopala, grube fakture, mrko

pe~en, asimetri~nog oblika, blago profilisanog, raz-

grnutog oboda ukra{enog {tipawem, blago nagla{e-

nog ramena. R otvora 12,0 cm, dna 8,5 cm, h 13,5 cm(686). T. XVII/110-5.



groba).

IVAN BUGARSKI| 70

Sl. 67. Grob 110,

R 1:20


N

Sl. 68. Grob 111,

R 1:20


N

GROB, SONDA: 111, XPol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 79,94 m,

SI–JZ, devijacija 15° ka severu

Opis rake: Pravougaonog oblika, blago se suàva u

predelu nogu, 1,75 m h 0,65 m.Opis skeleta: Sahraweno je dete starosti 12–14

godina (Éry 1990: T. 1). Izuzev lobawe, skelet je dobro

sa~uvan. O{te}ena lobawa je okrenuta na desnu stra-

nu, trup je opruèn na le|ima, ruke su opruène uz te-

lo, noge u kolenima malo povijene i okrenute udesno.

Raspored i opis priloga: (1) Lanac, iznad desnog

krila karli~ne kosti: alka, gvozdena, jako korodira-

na, kru`nog oblika, ovalnog preseka. R 4,5 cm. T.

XVII/111-2. (2) Kop~a, iznad desnog krila karli~ne

kosti, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika, sa-

~uvan i trn. 3,5 cm h 3,2 cm (687). T. XVII/111-1. (3)

Kop~a, pored desnog lakta, gvozdena, korodirana, frag-

mentovana, 2,0 cm. Nije sa~uvana.



groba).

GROB, SONDA: 112, XIIPol, dubina i orijentacija: ènski, ?, Z–I, devi-

jacija 20° ka severu


54–58 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa se

blago priklawa levom ramenu, trup je na le|ima, ru-

ke su opruène niz telo, noge opruène, paralelne.

Duìna in situ 1,42 m.Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwska kost, u

gorwem uglu rake, iznad desnog ramena: butna kost. (2)

Nau{nice, sa leve i desne strane lobawe, par, bron-

zane kari~ice ~iji krajevi prelaze jedan preko dru-

gog – na jednoj je sa~uvan navoj od tanke bronzane ì-

ce; loptasti privezak (R 1,8 cm) na alki kru`nog

preseka (R 2,0 cm) nije sa~uvan. (688). T. XVII/112-3,

4. (3) Pr{qenak, na levom laktu, kerami~ki, kru`nog

oblika, blago ispup~en – ise~en iz zida posude, sivo

pe~en, sa perforacijom po sredini. R 4,5 cm, h 0,7

cm (689). T. XVII/112-1. (4) Kop~a, na levom krilu

karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidna, sa trnom.

3,0 cm h 2,6 cm (690). T. XVII/112-2. (5) Kop~a (?),

predeo desne {ake: gvozden, korodiran, fragmentovan,

okvir pre|ice, R 2,0 cm. T. XVII/112-5. (6) @ivotiw-

ska kost, kod desnog femura: fragmentovana ìvotiw-

ska vilica.



groba).

GROB, SONDA: 113, VIIPol, dubina i orijentacija: de~ji, ?, SZ–JI, devi-


Opis rake: Raka nije uo~ena.

Opis skeleta: Sahraweno je novoro|en~e (Éry 1990:

T. 1). Lobawa je veoma o{te}ena, ostale kosti su dis-

locirane i veoma lo{e o~uvane.

Raspored i opis priloga: (1) Perle, predeo vrata:

~etiri perle cilindri~nog oblika: ùta, odnosno

crna sa apliciranim belim okcima, crvena sa belim

okcima i valovitim linijama, te zelena ornamenti-

sana samo belim valovitim linijama. 1,2 cm h 0,9 cmi mawe (691). T. XVII/113-1.



groba).

GROB, SONDA: 114

Pol, dubina i orijentacija: Nema nikakvih podata-

ka o grobu!

GROB, SONDA: 115, IXPol, dubina i orijentacija: mu{ki, ?, SZ–JI, de-

vijacija 5° ka zapadu

Opis rake: Pravougaona, suàva se prema nogama.

Duìne je 2,05 m, {irine 0,90 m, odnosno 0,70 m.Opis skeleta: Sahrawen je mu{karac, starosti

42–46 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa leì na potiqku,

trup je na le|ima, ruke su opruène, desna je blago sa-

vijena u laktu, desna noga je ispruèna, levi femur

povijen ka unutra. Duìna in situ 1,65 m.



Sl. 69. Grob 112,

R 1:20


N

IVAN BUGARSKI| 72

Raspored i opis priloga: (1) Dugme-rozeta, levo

krilo grudnog ko{a, potpuno fragmentovano, od

bronze. (2) Kop~a, izme|u ki~menog stuba i desnih

rebara, gvozdena, jako korodirana, fragment pravou-

gaonog oblika, blago povijenih duìh strana, 3,2 cmh 2,2 cm. T. XVIII/115-4. (3) Kop~a, na desnom krilu

karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika,

sa o~uvanim trnom. 4,2 cm h 3,3 cm (692). T. XVI-II/115-5. (4) No`, predeo leve {ake, jednoseklog pre-

seka, gvozden, jako korodiran, sa tragovima drvenih

kanija. 16,0 cm h 2,0 cm (693). T. XVIII/115-1. (5) Kre-

sivo, na levom krilu karlice, gvozdeno, jako korodi-

rano, fragmentovano – sa~uvan je deo tela i jedan iz-

vijen kraj. 3,8 cm h 2,0 cm. T. XVIII/115-6. (6)

Kresivo, na spoju karlice i glave desnog femura: dva

fragmenta jako korodiranog gvozdenog predmeta sa

tragovima drveta i tkanine: nedostaje jedan kraj i

vrh drugog, izvijenog nagore, sredi{wi deo je pro{i-

ren. 8,0 cm h 2,0 cm. T. XVIII/115-3. (7) Strela (?),

gvozdena, korodirana, sa grani~nikom, na trnu trago-

vi drveta. 7,0 cm h 1,0 cm. T. XVIII/115-2.



groba).

GROB, SONDA: 116, VIIPol, dubina i orijentacija: ènski – de~ji, ?, Z–I

Opis rake: Pravougaonog, gotovo kvadratnog oblika:

1,40 m h 1,30 m.

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 3–4 godi-

ne(Éry 1990: T. 1), lo{e o~uvan. Lobawa je okrenuta

nadesno, trup je na le|ima, leva ruka je uz telo, desna

nedostaje (dislocirana), noge su ispruène i para-

lelne. Duìna in situ 0,83 m.Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, kod levog

uha, bronzana: loptasti privezak o kari~ici kru`nog

preseka. Patinirano. R kari~ice 1,5 cm, priveska

1,8 cm (694). T. XVIII/116-1. (2) Nau{nica, kod levog

uha, sa~uvana je samo bronzana kari~ica kru`nog prese-

ka, otvorenih krajeva, R 1,5 cm (695). T. XVIII/116-2.

(3) Perle, na sredini ki~menog stuba, ukupno dve, ci-

lindri~nog oblika, od kre~waka mrke boje, sa belim

talasastim linijama, jedna je ukra{ena i plavim okci-

ma, druga belim ta~kama. R 0,6 cm, odnosno 0,4 cm(696). T. XVIII/116-4, 5. (4) No`, uz desno krilo karli-

ce, spoqa, gvozden, korodiran, fragment se~iva i trna,

sa tragovima drvene oplate. 6,6 cm h 1,9 cm. T. XVIII/

116-3. (5) Lonac, uz levu potkolenicu, spoqa, rukom

ra|en, lo{e fakture, slabo, sivo pe~en, cilindri~-

nog oblika, vrat je razgrnut, po ivici ukra{en ubodi-

ma, dno ravno. R otvora 11,0 cm, dna 9,2 cm, h 12,5 cm.

Osobenost: Osoben je oblik rake.



groba).

GROB, SONDA: 117, VIIPol, dubina i orijentacija: ènski – de~ji, ?,


Opis rake: Izduèni pravougaonik, 1,95 m h 0,53 m.

Sl. 70. Grob 115,

R 1:20


Sl. 71. Grob 116, R 1:20


N

N

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 5,5–6,5 go-

dina (Éry 1990: T. 1), sredwe o~uvanosti. Lobawa je

priklowena grudima, trup je na le|ima, desna ruka je

uz telo, leva je dislocirana, noge su opruène i para-

lelne. Duìna in situ 1,05 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, sa leve strane

lobawe, lo{e fakture, slabo, sivo pe~en, obod gotovo

vertikalno profilisan, po rubu ukra{en nizom kosih

ureza, trbu{astog oblika, ravnog dna. Po spoqa{wo-

sti vidqivi tragovi doterivawa povr{ine. R otvora

9,0 cm, dna 8,0 cm, h 9,8 cm (697). T. XVII/117-1. (2)

Nau{nica, ispod desnog uha: fragmentovan loptasti

privezak bronzane nau{nice. R 1,5 cm. T. XVII/117-3.

(3) Perle, ispod rebara, sa leve strane, obe od kre~wa-

ka mrke boje: jedna cilindri~nog oblika, sa belim

okcima i ùtim linijama (R 0,6 cm), a druga dvojna, sa

belim linijama i ùtim okcima, h 1,0 cm (698, 699).

T. XVII/117-4,5. (4) Kop~a, desno od ki~menog stuba,

gvozdena, jako korodirana, iz ~etiri fragmenta, tra-

pezoidnog oblika, 5,5 cm h 4,2 cm. T. XVII/117-2.



groba).

GROB, SONDA: 118, XIPol, dubina i orijentacija: ènski, ?, SZ–JI, de-

vijacija 5° ka severu


19–23 godine (Éry 1990: T. 1), sredwe o~uvanosti. Lo-

bawa je okrenuta na levu stranu, trup je opruèn na

le|ima, ruke su opruène niz telo a noge opruène i

paralelne. Duìna in situ ssa 1,50 m.Raspored i opis priloga: (1) No`, pored leve po-

dlaktice, gvozden, korodiran, sa mestimi~no o~uva-

nim tragovima drvenih kanija, jednoseklog preseka.

7,9 cm h 1,7 cm (700). T. XVIII/118-1.



groba).

GROB, SONDA: 119, XIPol, dubina i orijentacija: ènski, ?, SZ–JI



na potiqku, trup na le|ima, ruke su ravno poloène

na karlicu, noge su opruène i paralelne. Duìna insitu 1,56 m.

Raspored i opis priloga: (1) Perle, levi niz re-

bara, ukupno deset, od zelene staklene paste, ovalnog

oblika, neukra{ene. R 0,6 cm i mawe (702). T. XVIII/

119-2. (2) No`, iznad (1): fragmentovano gvozdeno, ko-

rodirano se~ivo sa tragovima drvene oplate. 10,5 cmh 1,7 cm (701). T. XVIII/119-1. (3) Kop~a, po sredini

karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog okvira,

sa trnom. 3,7 cm h 3,5 cm. (4) Kop~a, na levom karli~-

nom krilu, gvozdena, jako korodirana, pravougaonog

oblika. 3,2 cm h 2,3 cm. (5) Kop~a, pored levog kole-

na, spoqa, gvozdena, jako korodirana, sa delimi~no



Sl. 72. Grob 117,

R 1:20


Sl. 73. Grob 119,

R 1:20


N

N

o~uvanim trnom. 4,7 cm h 4,1 cm. T. XVIII/119-4. (6)

@ivotiwske kosti, uz desnu potkolenicu, spoqa: ukup-

no 12 sitnijih kostiju. (7) Pr{qenak,*izme|u potko-

lenica, kerami~ki, bikoni~ni, sa perforacijom od

0,9 cm. R 3,7 cm, h 2,3 cm (703). T. XVIII/119-5. (8) Lo-

nac, ispod desnog stopala, lo{e fakture, slabo, sivo

pe~en, ra|en slobodnom rukom. Obod je razgrnut, ukra-

{en {tipawem po rubu, vrat suèn, od isturenog ra-

mena trbuh se koni~no spu{ta do suènog dna. R otvo-

ra 9,4 cm, dna 6,7 cm, h 11,6 cm (704). T. XVIII/119-3.



groba).

*Bibliografija: Miki} – Antoni}, Iveti} (2000: 28)

GROB, SONDA: 120, VII–VIIIPol, dubina i orijentacija: ènski, ?, Z–I, devi-


Opis rake: Pravougaona raka, 1,80 m h 0,84 m.Opis skeleta: Skelet pripada osobi ènskog pola,

starosti 67–71 godine (Éry 1990: T. 1). O~uvanost je

dobra. Lobawa je okrenuta nadesno, trup je opruèn

na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge su opruè-

ne, paralelne. Duìna in situ 1,32 m.Raspored i opis priloga: (1) Lonac, u severozapad-

nom uglu rake, mawi, ra|en slobodnom rukom od slabo

pre~i{}ene zemqe, slabo, sivo pe~en. Sud je trbu{a-

stog oblika, obod je razgrnut, vrat prstenasto suèn,

dno je blago konkavno. R otvora 7,3 cm, dna 4,5 cm, h8,3 cm (705). T. XVIII/120-2. (2) Nau{nica, kod levog

uha: fragment koji se raspao pripadao je tipu nau{-

nice od bronzanog lima sa kuglastim priveskom. (3)

Pr{qenak,* pored leve podlaktice, spoqa, kerami~-

ki, crveno pe~en, pqosnate forme, po sredini per-

foriran. R 4,5 cm, h 1,3 cm (706). T. XVIII/120-1. (4)

@ivotiwska kost, predeo leve {ake: pti~ja lobawa.

(5) @ivotiwske kosti, pored levog kolena, spoqa.



groba).


GROB, SONDA: 121, XIIIPol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 79,51 m, Z–I

Opis rake: Nema podataka.

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 1,5–2,5 go-

dine (Éry 1990: T. 1). O~uvani su samo fragmentovana

lobawa i nekoliko kostiju.



groba 121 (grobni zapisnik).

GROB, SONDA: 122, XIIIPol, dubina i orijentacija: ènski – de~ji, k.

79,93 m, Z–I

Opis rake: Raka u obliku izduènog ~etvorougao-

nika, blago zako{enog po duìm stranama. 1,25 m h0,45 m.


(Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je na potiqku,

trup na le|ima, ruke su opruène du` tela, noge opru-

ène i paralelne. Duìna in situ 1,20 m.Raspored i opis priloga: (1) Perla, desna strana

grudnog ko{a, od staklene paste, {ire perforirana,

cilindri~nog oblika, crvenkasta, ukra{ena okcima.

R 1,1 cm (A-S-838). T. XIX/122-10. (2) Predmet od

gvo`|a, iznad levog ramena, jako korodiran. 3,9 cm h2,4 cm. (3) @ivotiwska kost, iznad desne nadlaktice.

(4) Perle, na grudima: niska od ukupno 12 perli, od

staklene paste, oblika niskog cilindra, jedna trojna,

dve dvojne. 0,7 cm h 0,5 cm i mawe (A-S-839). (5) @ivo-

tiwske kosti, na desnoj strani grudi, ukupno dve. (6)

@ivotiwska kost, na desnom laktu: mala kost gloda-

ra. (7) Kop~a, na glavi levog femura, gvozdena, koro-

dirana, pravougaonog oblika sa povijenim stranama,

2,8 cm h 2,3 cm (A-S-840). T. XIX/122-7. (8) Pr{qenak,

uz desni femur, spoqa, kerami~ki, sivo pe~en, pqo-

snat, po sredini vertikalno perforiran. R 4,0 cm(A-S-841). T. XIX/122-3. (9) Lonac, uz desni femur,

spoqa, ra|en slobodnom rukom, crno pe~en, trbu{a-

stog oblika, blago razgrnutog oboda ukra{enog po ivi-

ci utiskivawem, izvu~enog dna. R otvora 9,4 cm, dna

7,3 cm, h 11,5 cm (A-S-842). T. XIX/122-4. (10) Aplika-

cija (?), na desnom kolenu, od gvozdenog lima, jako ko-

rodirana, jezi~astog oblika. 3,9 cm h 2,7 cm (A-S-843).

T. XIX/122-8. (11) @ivotiwska kost, pored levog kole-

na, pti~ja. (12) Okovi, na desnoj potkolenici, gvozde-

IVAN BUGARSKI| 74

Sl. 74. Grob 120,

R 1:20


N

ni: {est jako korodiranih fragmenata, plo~astih, dva

su vaqkastog oblika, na jednom ima i bronze, ovi plo-

~astog, pravougaonog oblika su po rubovima perfori-

rani. 7,8 cm h 4,0 cm i mawe. Plo~ice bi mogle pred-

stavqati oklopne lamele ili okove vedrice (A-S-844).

T. XIX/122-1,2. (13) @ica, iznad desnog stopala, bron-

zana – pet fragmenata patinirane tanke ìce. (14)

Iglenica, ispod levog lakta, ko{tana, {upqa, frag-

mentovana, cilindri~nog oblika. Ukras je izveden u

dva poqa urezanih paralelnih cikcak linija, koja su

odeqena horizontalnim parom ureza. 7,3 cm h 1,1 cm(A-S-845). T. XIX/122-6. (15) @ivotiwska kost, ispod

nogu. (16) Perla, uz desnu butinu, spoqa, od staklene

paste, ve}a, uè perforirana, trbu{astog oblika, ù-

te boje, ukra{ena belim okcima. R 1,2 cm (A-S-846).

T. XIX/122-9.



groba).

GROB, SONDA: 123, XVPol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 78,27 m,

SZ–JI

Opis rake: Pravougaona raka, prese~ena rovom u

gorwem delu.

Opis skeleta: Skelet pripada osobi mu{kog pola,

starijoj od 23 godine (Éry 1990: T. 1). O~uvane su sa-

mo kosti nogu, opruène i paralelne, a ostalo je uni-

{teno naknadnim ukopom rova.

Raspored i opis priloga: Grobnih priloga nema.



GROB, SONDA: 124, XIVPol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 77,67 m, Z–I,

devijacija 15° ka jugu

Opis rake: Raka je u obliku nepravilnog izduè-

nog pravougaonika, zaobqenih uìh strana. 1,50 m h0,50 m.

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 5,5–6,5 godi-

na (Éry 1990: T. 1), lo{e o~uvan. Lobawa je na potiqku,

trup na le|ima – kosti trupa nedostaju – ruke su opru-

ène niz telo, noge opruène i paralelne. Duìna insitu 0,95 m.

Raspored i opis priloga: Priloga nije bilo.



GROB, SONDA: 125, XIVPol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 77,69 m,

SZ–JI, devijacija 5° ka severu

Opis rake: Raka je nepravilnog oblika, sa duè se-

veroisto~ne strane pravilno zase~ena, a u zapadnom

uglu u predelu glave znatno zaobqena. 1,20 m h 0,65 m.Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 6,5–7,5 go-

dina (Éry 1990: T. 1), lo{e o~uvan. Lobawa je okrenu-

ta ka levom ramenu, trup je na le|ima, levi niz reba-

ra i deo pr{qenova nedostaju, ruke su du` tela, noge

opruène i paralelne. Duìna in situ 1,05 m.Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga.



GROB, SONDA: 126, XVIPol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,51 m,

J–S, devijacija 5° ka istoku

Opis rake: Pravougaona raka, ne{to suèna prema

dowem kraju koji je uni{ten ukopavawem jame 41.

O~uvane dimenzije 1,45 m h 0,55 m.Opis skeleta: Skelet pripada osobi mu{kog pola,

starosti 49–55 godina (Éry 1990: T. 1). Osredwe je o~u-

van, izuzev nogu koje je od kolena uni{tio naknadni

ukop jame 41. Lobawa je na potiqku i okrenuta je nade-

sno, trup je opruèn na le|ima i u gorwem delu pore-

me}en, ruke su spu{tene niz telo, noge su bile opru-

ène i paralelne.



Sl. 75. Grob 122, R 1:20


Sl. 76. Grob 125, R 1:20


N N


sa leve strane lobawe, jako korodiran, iz tri frag-

menta, na jednom kru`na perforacija, drugi je lu~-

nog a tre}i krstastog oblika. T. XIX/126-1. (2) No`,

predeo desne {ake, gvozden, korodiran, iz dva frag-

menta, nedostaje vrh se~iva, uo~qivi su tragovi drveta.

9,8 cm h 2,0 cm (A-S-847). T. XIX/126-2. (3) Lonac, uz

desnu potkolenicu, spoqa: sa~uvano je osam fragme-

nata suda lo{e fakture, slabo pe~enog, sa tragovima

gorewa spoqa. Obod je vertikalno profilisan, rame

ne{to ja~e istaknuto, trbuh se suàva prema dnu.



groba).

GROB, SONDA: 127, XVIIPol, dubina i orijentacija: ènski, k. 78,56 m,


Opis rake: êtvorougaonog oblika, {iri se prema

dowoj, isto~noj ivici. Duìna 1,86 m, {irina 0,45 mkod glave, 0,70 m kod nogu.


starosti 30–34 godine (Éry 1990: T. 1). Dobro je o~uvan.

Lobawa je na potiqku, trup na le|ima, ruke su opru-

ène du` tela, noge opruène, paralelno poloène.

Duìna in situ 1,51 m.Raspored i opis priloga: (1) Strela (?), na desnoj

podlaktici i karlici, jako korodiran trn sa tragovi-

ma drveta. 5,7 cm h 0,8 cm. T. XIX/127-2. (2) Pr{qe-

nak, izme|u desne {ake i karlice, kerami~ki, se~en

iz zida sivo pe~ene posude, pa otud blago ispup~enog

oblika, perforiran po sredini, R 4,0 cm, h 0,6 cm(A-S-848). T. XIX/127-3. (3) No`, uz desni femur, spo-

qa, gvozden, jako korodiran, sa tragovima drveta na

trnu za usa|ivawe. Jednoseklog preseka, vrh nedosta-

je. 15,0 cm h 2,6 cm (A-S-849). T. XIX/127-1.



groba).

GROB, SONDA: 128, XVIIIPol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 78,81 m, J–S,


Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, 2,28 m h0,68 m.

Opis skeleta: Skelet pripada osobi mu{kog pola,

starosti 35–55 godina (Éry 1990: T. 1). Lo{e je o~u-

van. Lobawa, trup i ruke potpuno su poreme}eni

(pqa~ka?), dok su noge poloène opruèno, paralel-

no. Utisak je da je sahrana bila izvr{ena na uobi~a-

jen na~in.

Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, ispod desnog

karli~nog krila, gvozdena, korodirana, kru`nog ob-

lika, sa~uvan je trn. 3,6 cm h 3,0 cm (A-S-850). T.

XIX/128-1. (2) No`, predeo leve {ake, gvozden, jako

korodiran, iz tri fragmenta, jednoseklog preseka.

14,0 cm h 2,2 cm (A-S-851). T. XIX/128-2. (3) Predmet

od gvo`|a, ispod (2), {upaq, cilindri~nog oblika,

po sredini svoje visine perforiran, jako korodiran,

iz dva fragmenta. R 1,1 cm, h 4,0 cm. T. XIX/128-3.

IVAN BUGARSKI| 76

Sl. 77. Grob 126, R 1:20


Sl. 78. Grob 127,

R 1:20


N

N



groba).

GROB, SONDA: 129, XVIIIPol, dubina i orijentacija: ènski, k. 78,53 m,

S–J, blaga devijacija ka zapadu

Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika, pre-

ma crteù osnove sti~e se utisak da se suàva prema

dnu. 2,30 m h 0,90 m. Jugozapadni ugao rake je zahvati-

la jama 42.


starosti 49–53 godine (Éry 1990: T. 1). Dobro je o~u-

van, izuzev dowih kostiju nogu. Lobawa je na potiqku,

okrenuta nadesno, trup je opruèn na le|ima, ruke su

spu{tene niz telo, noge opruène, paralelne.

Raspored i opis priloga: (1) Lonac, sa desne strane

lobawe, ra|en slobodnom rukom, lo{e fakture, slabo

pe~en, spoqa tragovi gorewa, asimetri~an, obod bla-

go razgrnut, po ivici utiskivan, dno ravno. R otvora

8,2 cm, dna 7,0 cm, h 12,5 cm (A-S-852). T. XIX/129-4.

(2) Nau{nica, sa leve strane lobawe, bronzana, pati-

nirana, delimi~no o{te}ena. O kari~ici otvorenih

krajeva – bronzanoj ̀ ici kru`nog preseka sa kolencem

– na petqici od tanke bronzane ìce visi kuglasti

privezak od staklene paste zelenkaste boje (R 0,7 cm),

ukupna h 2,3 cm (A-S-853). T. XIX/129-2. (3) Pr{qenak,

predeo desne {ake, kerami~ki, bikoni~nog oblika, de-

limi~no o{te}en, perforiran. R 3,2 cm (A-S-854). T.

XIX/129-3. (4) No`, ispod (3), gvozden, jako korodiran,

sa~uvani tragovi drveta. 13,2 cm h 1,6 cm (A-S-855).

T. XIX/129-1. (5) Kop~a, ispod levog karli~nog krila,

gvozdena, korodirana, iz dva fragmenta, trapezoid-

nog oblika, sa~uvan i trn. 3,6 cm h 3,7 cm (A-S-856).

T. XIX/129-2. (6) @ivotiwske kosti, pored desnog ko-

lena, spoqa: sitnije kosti.



groba).

GROB, SONDA: 131, XVIIPol, dubina i orijentacija: ?, k. 80,18 m, SZ–JI,

devijacija 9° ka zapadu

Opis rake: Raka nije uo~ena.

Opis skeleta: U pitawu je poreme}en grob. Lobawa

je na potiqku, okrenuta na desno rame, desna ruka je

opruèna uz telo, leva nedostaje, noge su zgr~ene (ili

poreme}ene).

Raspored i opis priloga: Grobnih priloga nije

bilo.



GROB, SONDA: 132, XIXPol, dubina i orijentacija: ènski, k. 79,99 m, ?

Opis rake: Raka je u potpunosti uni{tena ukopa-

vawem jame 44. Na severu je iskopana mawa rupa u ko-

ju su poloène butne kosti (?). U dnu jame su na|eni

ostaci skeleta – komad kalote, nadlaktica i dr.


starosti 40–60 godina (Éry 1990: T. 1). Veoma lo{e je

o~uvan, dislociran.

Raspored i opis priloga: Grobni prilozi nisu

prona|eni.





Sl. 79. Grob 129,

R 1:20


N

Sl. 80. Grob 131, R 1:20


N

IVAN BUGARSKI| 78

GROB, SONDA: 134, XVIIPol, dubina i orijentacija: ènski, k. 78,47 m, Z–I

Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,10 m h 0,84 m.Opis skeleta: Skelet pripada osobi ènskog pola,

starosti 55–59 godina (Éry 1990: T. 1). Sredwe o~uvan

skelet, lobawa je na potiqku i okrenuta ka levom ra-

menu, trup je opruèn na le|ima, desna ruka je opru-

èna uz telo, dok je leva nadlaktica ispod desne pot-

kolenice, noge su opruène, paralelno postavqene.

Duìna in situ 1,65 m.Raspored i opis priloga: Grobnih priloga nije

bilo.





U POGLEDU OBIÂJA SAHRAWIVAWA na ranoa-

varskoj nekropoli u îku najvi{e }e biti re~i o

obliku grobnih raka i na~inu polagawa pokojni-

ka u wih.

Kada je re~ o orijentaciji sahrana, uvidom u

situacioni plan lokaliteta moè se ustanoviti

da broj grobova sa orijentacijom sever–jug prema-

{uje broj sahrana koje su odre|ene kao sarmatske.

Odre|en broj grobova je orijentisan zapad–istok.

Orijentacija grobova je, me|utim, uglavnom seve-

rozapad–jugoistok, sa devijacijom 10°–20° prema

osi zapad–istok ili sever–jug. Grobovi su posta-

vqeni gusto, na redove, na me|usobnom rastojawu

od dva do tri metra (Brukner 1968: 170–171).

Kao i u slu~aju nekropole na îku, orijenta-

cija grobnih mesta na avarodopskim nekropola-

ma i ina~e lavira u odnosu na poloàj izlaze}eg

sunca, prema kome Avari odre|uju stranu sveta, a

koje je u toku jedne godine svega dva puta na istom

mestu na horizontu (Kova~evi} 1977: 201).

S druge strane, deluje o~igledno da je raka ne-

kog groba mogla biti usmerena i po ugledu na neku

jo{ uvek vidqivu obli`wu sahranu. U tom slu~aju,

orijentacija grobnih raka bi se mogla tretirati

kao pomo}no sredstvo pri odre|ivawu hronolo-

gije sahrawivawa na nekropoli. Ovo bi se pre

svega odnosilo na grobove ~iji inventar nije do-

voqno re~it u hronolo{kom smislu ili na one u

kojima prilozi uop{te nisu konstatovani. Na

sli~an na~in, uz orijentaciju, od zna~aja za vre-

mensko pripisivawe sahrane u kojoj nema dovoq-

no re~itih priloga moè biti i sama pozicija

takvog groba u odnosu na one obli`we koji se mo-

gu jasno datovati.

Zakqu~ci u ovoj kwizi }e se ipak prevashodno

temeqiti na preciznom datovawu grobnih celi-

na u odnosu na wihove inventare. Problem raspo-

reda grobova }e biti {ire komentarisan u odeq-

ku o stratigrafiji nekropole.

Oblike raka je mogu}e komentarisati, budu}i

da se, ukopane u ùtu ilova~u, jasno sagledavaju

(Brukner 1968: 170). Ubedqivo preovladavaju jed-

nostavne pravougaone rake, kojih ima najmawe 51.

Ove rake imaju oblik izduènog pravougaonika u

raznim proporcijama duìna stranica, koje se u

slu~aju de~jeg groba 116 gotovo svode na kvadrat-

nu osnovu, kao i u slu~aju rake groba 75 – jedinog

groba na nekropoli u kome je sahrawen i pas! U

ovaj zbir nisu ura~unate rake verovatno pravou-

gaonog oblika, koje su o{te}ene ili uni{tene ne-

kim od brojnih poznijih ukopa, ili pak radom

mehanizacije. Takvih grobnih raka ima 12.

Zabeleèno je i 20 raka kod kojih je uo~eno iz-

vesno suàvawe prema stopalima pokopanih oso-

ba, {to je najizrazitije u slu~aju groba 97 (sl. 60),

gde je raka u dowem delu uà za ~itavih 0,25 m.Raka se znatnije {iri prema stopalima jedino u

slu~aju groba 127 (sl. 78). îni se, ipak, da u naj-

ve}em broju slu~ajeva suàvawe nije toliko pri-

metno da bi se o ovako ukopanim rakama posebno

diskutovalo.

Oblika nepravilnog ~etvorougaonika je jo{

11 raka, me|u kojima se isti~u raka groba 61 (sl.

36), sa trougaonim pro{irewem u severoisto~-

nom uglu u kome je lonac i raka groba 77 (sl. 46),

oblika isko{enog ~etvorougaonika paralelnih

duìh strana. Ostale rake iz ove grupe su rake po-

jedinih lu~no izvedenih ivica: tako je, recimo,

ju`na ivica rake groba 104 povijena prema sa-

hrawenoj, dok su zaobqene uè strane grobne rake

124, odnosno, znatno je u predelu lobawe zaobqe-

na raka groba 125 (sl. 76). Ju`ni kraj de~jeg groba

38 ocrtava se ovalno. Pone{to su zaobqene rake

grobova 93 (sl. 56), 94 (sl. 57) i 96 (sl. 59). Mogu-

}e je da su neke zaobqene ivice grobnih raka za-

pravo posledica pqa~ka{kog upada.

Raka groba 42 je kopana zako{eno, tako da se

osnova suàva prema dnu. Tako je kopan i grob 51

OBIÂJI

RANOAVARSKOG SAHRAWIVAWA NA ÎKU

(sl. 31). Prema osnovi se suàva i raka groba 44,

koja je mo`da kopana na banak (sl. 27).

Interesantne sy rake grobova 6, 9, 10, 16 (sl.

17), 17 (sl. 18), 32 (sl. 22) i 39. Sve su pravougaonog

oblika. Prva je ukopana, uz to da se suàva prema

osnovi, tako da je konstatovano pro~eono udubqe-

we iznad lobawe, dok su kod posledwe ~etiri uo~e-

na udubqewa kako kod lobawe, tako i kod stopala.

U slu~aju raka grobova 9 (sl. 13) i 10 (sl. 14), koje

su o{te}ene u predelu nogu, nije mogu}e utvrditi

da li su bile ukopane samo sa pro~eonim udubqe-

wem ili i sa onim kod stopala.

Pravougaona udubqewa prate oblik rake: uko-

pana su od 0,15 m do 0,20 m od ravni dna i ispu-

wena rastresitom, crnom zemqom (Brukner 1968:

170–171). Takva udubqewa u osnovama grobnih raka

pojavquju se na ve}em broju nekropola iz perioda

avarske dominacije. Pi{u}i o takvim slu~ajevi-

ma sa nekropole Ciglana Polet u Vrbasu (Verbász),

gde su rake sa udubqewima iznad lobawe i kod

stopala natpolovi~no zastupqene, i navode}i ana-

logne primere sa nekropole [turovo ([túrovo),

Nagy (1971: 216) ostavqa otvorenim problem wi-

hovog postojawa, ne smatraju}i ih funkcional-

nim elementom, odnosno povezuju}i ih sa prak-

som verovawa u zagrobni ìvot. P. Ric, me|utim,

navodi druga~ije razmi{qawe, prema kome plit-

ka udubqewa razli~itog oblika imaju ulogu u po-

stavqawu drvenih konstrukcija u grobovima, {to

je i pokazano pri rekonstrukciji jednog groba sa

lokaliteta Stara Moravica (Ómoravica) – Kopalo

(Ric 1987: 148, 155).

U osnovi rake groba 88, nepravilno ~etvorou-

gaonog oblika, uo~eni su negativi dasaka, u vidu

`lebova, koji predstavqaju ostatke grobne kon-

strukcije (sl. 54). Ovaj grob pripada odrasloj oso-

bi mu{kog pola, dok odrasloj osobi ènskog pola

pripada grob 97 (sl. 60), u kome su pri ivicama

grobne rake prona|ena tri gvozdena klina, {to

upu}uje na postojawe kov~ega.

Prou~avaju}i grobne konstrukcije nekropole

u Horgo{u, P. Ric je zakqu~io da su tela pokojni-

ka bila oivi~ena drvenim daskama, ali da nisu

leàla na wima, ve} verovatno na prostirci od

debele koè koja se stavqala preko nekoliko po-

pre~no postavqenih gredica. Takav pravougaoni

okvir nije direktno poklapan daskama, ve} je po-

kojnik prekrivan koòm, ~ojom ili }ilimom.

Gredice postavqene vertikalno du` dasaka okvi-

ra nosile su izdignutu tavanicu od dasaka, koja

se oslawala i na banak rake. U slu~ajevima gde

nisu konstatovani gvozdeni klinovi, pretposta-

vqeno je `lebqewe dasaka uz upotrebu drvenih

klinova (Ric 2003: 335, T. I, II).

Op{te uzev, pokojnici su sahrawivani u pra-

vougaonim grobnim rakama, sa izvesnim suèwem

prema nogama. Najve}a raka je raka groba 103, di-

menzija 2,58 m h 0,90 m. Oblik rake ranoavar-

skih grobova na îku nije bilo mogu}e utvrditi

u osam slu~ajeva.

Rake na nekropoli su konstatovane na dubini

od 0,90 m do 2,00 m (Brukner 1968: 171).12

Najni-

à zabeleèna kota dna rake pokojnika je k. 77,67 m– u slu~aju groba 12, dok je kota dna grobne rake 38

najvi{a – 80,59 m. U kratkom osvrtu na obi~aje

sahrawivawa na sarmatskoj nekropoli na îku ob-

ja{weno je za{to izostaje osvrt na dubinu grobnih

raka.

Poloàj pokojnika u grobnoj raci je mogu}e ma-

we ili vi{e precizno prikazati u 97 slu~ajeva. U

opruènom poloàju, sa rukama opruènim pored

tela, pokopana je ukupno 71 osoba. Dakle, 73,20%

osoba oba pola, kao i onih polno neopredeqenih,

sahraweno je na taj na~in. Navedeno se odnosi na

osobe svih uzrasta. Ipak bi trebalo napomenuti da

statisti~ke prora~une prema polnoj pripadnosti

i uzrastu vaqa uzeti sa rezervom, budu}i da nisu

svi dostupni podaci u potpunosti pouzdani.13

Lobawa se u grobovima priklawa jednom ili

drugom ramenu pokojnika, ili je na temenu, {to,

budu}i da nije od arheolo{kog zna~aja, nije poseb-

no posmatrano. Jednostavno, re~ je o posledici ne-

stajawa mi{i}nog tkiva, a ne o posebnom aspektu

sahrawivawa.

Posmatrano prema polnoj pripadnosti, a u

meri u kojoj se raspolagalo podacima, 22 od 30

osoba mu{kog pola, ili 73,33% sahraweno je u

opruènom poloàju. Na taj na~in je sahraweno i

37 od 49 osoba ènskog pola, procentualno 75,51%.

Kada je re~ o grupi polno neopredeqenih pokoj-

nika, u opruènom poloàju je pokopano 13 od 17

osoba, odnosno 76,47%.

Pet osoba je sahraweno sa desnom rukom savi-

jenom tako da je {aka u predelu karlice. Ukupno

gledaju}i, to je 4,54%. Pokojnici iz grobova 49

(sl. 30) i 107 (sl. 65) predstavqaju 6,90% svoje

polne grupe, pokojnica iz groba 59 i dete ènskog

pola infantilnog uzrasta iz groba 105 (sl. 64)

zauzimaju 4,08% svoje, uz napomenu da je skelet iz

IVAN BUGARSKI| 80

12 Podaci iz terenske dokumentacije u nekim slu~aje-

vima odudaraju (navodi se, na primer, da je skelet iz groba

4 na dubini od 0,09 m, odnosno da je skelet iz groba 5 na du-

bini od 2,30 m), uz ogradu da su vrednosti dubine na kojoj je

skelet prona|en naknadno, rukom upisane u zapisnike gro-

bova istraènih u prvoj kampawi 1968. godine.

13 Polno pripisivawe sahrawenih bi}e predstavqeno

u narednom poglavqu.

groba 59 pone{to poreme}en (sl. 34). Sli~no je i

u slu~aju de~jeg ènskog groba 66: desna {aka je

na karlici a leva nedostaje; femuri su razmaknu-

ti, desna je potkolenica savijena ka unutra, dok

leva nedostaje (sl. 37). Mogu}e je da je isti tip

sahrane u pitawu i kada je re~ o slu~aju groba 85

(sl. 53), tako|e de~jeg – ruke su blago savijene u

laktovima, desna noga je vi{e savijena u kolenu,

leva nedostaje, no i ovde, zbog stawa u kome je ske-

let na|en, nije mogu}e dati pravi sud.

Pokojnik iz groba 25, odnosno pokojnice iz

grobova 65 i 72 (sl. 42) sahraweni su sa obema {a-

kama u predelu karlice. Ove tri sahrane u ukup-

nom zbiru u~estvuju sa 3,09%, u polnim grupama sa

3,45%, odnosno 4,08%. Isti~e se zapaàwe iz do-

kumentacije da je pokojnica iz groba 65 prona|ena

in situ bez lobawe. Lobawa nedostaje i u okviru pol-

no neopredeqenog groba 6; u de~jem grobu 39 iz iste

grupe lobawa je mo`da bila okrenuta ka zemqi.

Pokojnik iz groba 78 (sl. 47) i pokojnica iz

groba 94 (sl. 57), uzrasta maturus, sahraweni su u

uobi~ajenom poloàju, ali sa levom nogom savije-

nom u kolenu ka unutra. Ukupno posmatraju}i, te

dve sahrane predstavqaju 2,06% sahrana u kojima

je bilo mogu}e rekonstruisati poloàj osoba; pre-

ma polnoj pripadnosti one predstavqaju 3,45%,

odnosno 2,04%. Pokojnica iz groba 81 (sl. 49) i

ona senilnog uzrasta iz groba 99 (sl. 62), te dete iz

groba 111 (sl. 68) poloèni su u raku sa nogama

pone{to isko{enim u desnu stranu. Dve pokojni-

ce predstavqaju 4,08% svoje polne grupe.

Osoba mu{kog pola iz groba 30 je sahrawena

tako da se gorwi ekstremiteti zavr{avaju {aka-

ma ispod karlice, dok je leva noga podignuta za

oko 0,60 m od karlice (sl. 21). Desna noga je po-

stavqena preko karli~nih kostiju, stopalom is-

pod levog femura. Uz to, gorwi ki~meni i vratni

pr{qenovi su savijeni. Pokojnik iz groba 115,

uzrasta maturus, sahrawen je pak tako da je desna

ruka blago savijena u laktu, dok je levi femur po-

vijen ka unutra (sl. 70). Ovi slu~ajevi predstavqa-

ju po 3,45% sahrana mu{karaca, odnosno po 1,03%

ukupnog broja sahrana.

Dvogodi{we dete ènskog pola iz groba 104

poloèno je u grob potrbu{ke. U odnosu na zbir

sahrana osoba ènskog pola, procenat je 2,04%, a

u ukupnom zbiru 1,03%.

U slu~aju groba 131 (sl. 80), polno neopredeqe-

nog, u pitawu je ili poreme}en skelet, {to je ve-

rovatnije, ili sahrana u zgr~enom poloàju. Bo-

qe je o~uvan skelet mlade osobe mu{kog pola iz

groba 95 (sl. 58), gde je konstatovano da se noge sku-

pqaju prema stopalima, isto kao i u grobu 45 oso-

be ènskog pola (sl. 28). U odnosu na polne grupe,

procenti su 3,45%, odnosno 2,04%, a u ukupnom

zbiru 2,06%.

Pokojnici iz groba 93 (sl. 56) je, kako se navo-

di u dokumentaciji, nagorela {aka (?). Pokojnica

iz groba 46 ura~unata je u zbir osoba poloènih u

raku u uobi~ajenom poloàju, no ovaj pokop izdvaja

~iwenica da je uz wenu levu nogu sahraweno dete.

Zbog toga je i raka ve}ih dimenzija (sl. 29).

Na kraju, nije prime}eno da pol ili uzrast sa-

hrawene osobe uti~u na na~in ukopavawa rake

ili polagawa tela u wu.

Jedini kowani~ki grob na nekropoli u îku

je grob 28 (sl. 20). Pokojnik je sahrawen u uobi~a-

jenom, opruènom poloàju i pokriven je sa oko

0,40 m debelim slojem zemqe, iznad koga su kosti

kowa skupqene u gomilu (Brukner 1968: 172).

U pitawu je vrlo redak oblik sahrane. Donekle

je sli~na sahrana kowanika sa Najeve ciglane kod

Pan~eva, gde kow leì u visini nogu pokojnika,

na sloju ilova~e debqine oko 10 cm (Mano-Zisi,

Qubinkovi}, Gara{anin, Kova~evi}, Veselinovi}

1948: 73–78). Poznati su jo{ neki sli~ni prime-

ri iz tog vremena, istina ne iz avarskog kontek-

sta. Na lokalitetima Vinogradnoe, Siva{ovka i

êrnomorskoe su iznad skeleta poloènih u kov-

~ege sahraweni kompletno o~uvani skeleti kowa,

dok su na lokalitetima Kovalevka, Siva{skoe i

Dimovka iznad kov~ega sa pokojnikom poloèni

delovi kowskog skeleta. Zapaèno je da su inventa-

ri sahrana bogatiji u slu~aju kada je uz pokojnika

poloèn ~itav kowski skelet, {to, dakle, ukazuje

na visok dru{tveni status. Navedeni lokaliteti

su na Krimu ili u wegovom bliskom zale|u, u

oblasti dana{we ju`ne Ukrajine (Ra{ev 2007: 94,

T. 11; 19/1-3; 35/1-3; 28/3). Raniju potvrdu ove

retke prakse predstavqa grob sa Altaja, datovan u

IV–V vek, opredeqen kao hunski (Soënov 1997: 181).

Mogu}e je da je u slu~aju sahrane sa îka u pi-

tawu osoben pogrebni ritual, gde bi kosti kowa

predstavqale ostatke da}e. Nije, me|utim, zabe-

leèno da su one nagaravqene. Kako nije vr{ena

ekspertiza kostiju kowa, ne raspolaè se ni po-

datkom da li su na wima postojali tragovi se~e-

wa mesa. Nije jasno ni da li su prikupqene sve

kosti kowa ili samo neke: slu~ajevima kada se

prilaù delovi kowskih skeleta – prevashodno

lobawe i kosti nogu – punu pa`wu je posvetio A.

Ranisavqev, navode}i relativno brojne primere

iz avarskog, ali i bugarskog konteksta. Takve sa-

hrane se uglavnom grupi{u isto~no od Tise (Ra-

nisavqev 2007: 31–34).

Kona~no, razlog ovakvog pokopa mo`da je leào

u prevenciji pqa~ke groba: kosti kowa i srazmer-

no mo}an sloj zemqe su mogli »sakrivati« telo i



opremu sahrawenog prilikom eventualno otpo~e-

te pqa~ke. U svakom slu~aju, grob je ostao sa~uvan.

Kao na drugim avarodopskim grobqima, i na

îku su osobe sahrawivane odevene i opremqene, o

~emu }e vi{e re~i biti u poglavqima posve}enim

nalazima materijalne kulture iz grobova. Kada je

re~ o ostacima ode}e, tragovi koè iz predela le-

vog ramena pokojnice iz groba 76 mogu biti pome-

nuti samo uslovno. Nije jasno da li se radi o ostat-

ku ode}e ili pak tkiva sahrawene osobe (sl. 45).

U grobove je prilagana i hrana. Osim u posu-

dama – one }e kasnije biti detaqno obra|ene – u

koje su stavqane namirnice za pokojnikovo puto-

vawe na »drugi svet«, ostaci hrane u rakama se

pokazuju i kao ìvotiwske kosti. Kada su u pita-

wu ve}e kosti, npr. butne kosti bovida, jasno je da

je re~ o namernom stavqawu priloga u hrani, ali

konstatovani su i nalazi sitnijih kostiju ptica,

pa i glodara. Za ove posledwe je te{ko pretposta-

viti da su predstavqali prilog u hrani.

S druge strane, veoma je interesantno zapaà-

we iz dokumentacije groba 105 (sl. 64), gde su u

lobawi sahrawene devoj~ice konstatovane ribqe

kosti. Moè se pomisliti da one zapravo pred-

stavqaju uzrok smrti. Posebna analiza ìvotiw-

skih kostiju iz grobova nije izvedena, jer, pre

svega, one nisu sa~uvane. Tako|e, ~ini se da oste-

olo{ki ostaci ìvotiwa u grobovima predstav-

qaju pre deo op{te funerarne prakse nego grobni

nalaz re~itijeg karaktera, premda se u literatu-

ri ponegde raspravqalo i u tom smislu. Primera

radi, [. Na| navodi da se na nekropoli Polet u

Vrbasu uz skelet starijeg mu{karca polaè stari-

ji petao. Autor, tako|e, iznosi utisak da se ras-

podela hrane u grobovima moè porediti sa na-

~inom podele hrane kod raznih nomadskih grupa,

prema rangu pojedinaca u okviru velike porodice

(Nagy 1971: 217).

Vaqalo bi naglasiti i to da je u visini leve

{ake pokojnice iz groba 55 prona|ena quska jaje-

ta. Mogu}e je da ovo nije bio usamqen slu~aj na

nekropoli: takav nalaz u grobu je lako prevideti.

U grobu 55 je uz jaje priloèn jo{ jedan prilog u

hrani – prona|ena je i ìvotiwska kost. Jaja se u

avarodopskim grobovima pronalaze i u kombina-

ciji sa ìvotiwskim kostima i kao jedini pri-

log u hrani. Oba slu~aja su zabeleèna na nekropo-

li êngele-Feketehalom (Csengele-Feketehalom),

o ~emu pi{e Török (1995: 222). U jedan grob je mo-

glo biti priloèno i po nekoliko jaja, kao {to je

prime}eno na nekropoli Seged-Kundomb (Szeged-

Kundomb) (Salamon, Sebestyén 1995: 44).

Osoba sahrawena u grobu 55 bila je starosti od

17 do 18 godina (Éry 1990: T. 1), {to je u skladu sa

zapaàwem [. Na|a da su jaja na nekropoli Cigla-

na Polet u Vrbasu polagana uglavnom u grobove

mla|ih osoba (Nagy 1971: 217). Na nekropoli u Bo-

gojevu, u grobu 7, u kome je sahraweno dete staro oko

{est meseci, jaje predstavqa jedini grobni pri-

log (Velenrajter 1960: 180, 184). S druge strane,

na nekropoli Seged-Feherto A (Szeged-Feherto A)

koko{ja jaja se prilaù pokojnicima oba pola,

svih uzrasta i razli~itog dru{tvenog statusa,

pri ~emu nije uo~ena ni pravilnost rasporeda u

okviru grobne rake (Madaras 1995: 58). Ovakav

grobni prilog nije svojstven samo Avarima, budu-

}i da se neretko pojavquje i u inventarima gro-

bova na kasnoanti~kim nekropolama (Petkovi},

Ruì} 2005: 138).

Na nekropoli na îku izdvaja se jo{ jedna sa-

hrana. U grobu 75, poloèn na desni bok, pokopan

je pas. Raka je u tom slu~aju o~igledno pli}e uko-

pana, budu}i da se dno nalazi na k. 80,92 m, naj-

vi{oj koti osnove nekog groba konstatovanoj na

nekropoli. Mo`da i zbog toga, ona je konstatova-

na pri samom dnu. Grobni zapisnik je vrlo {tur;

iz ilustracije sa sti~e utisak da su pokraj skele-

ta psa duge kosti qudskih nogu.

Ova sahrana zahteva neke dodatne komentare.

Psi se ponekad na nekropolama iz doba avarske

prevlasti sahrawuju zajedno sa svojim gospodari-

ma, mada retko. Takav je slu~aj, recimo, u kowa-

ni~kom grobu iz Pan~eva (Ko{uh 1995: 59), u go-

repomenutom atipi~nom kowani~kom grobu sa

obli`weg lokaliteta Najeva ciglana (Mano-Zisi,

Qubinkovi}, Gara{anin, Kova~evi}, Veselino-

vi} 1948: 73–78), u grobu 13 nekropole Perlek

(Miki}-Antoni} 2003: 118, T. II/13), ili u dva

groba nekropole Medling (Mödling) u Austriji.14

Primere `rtvovawa pasa sa ranobugarskih lo-

kaliteta navodi M. Vaklinova (1989: 135–138).

Ovom problemu posvetio se i A. Ranisavqev, budu-

}i da se iz opisa grobova nekropole kod Mokri-

na (Homokrév) izvodi da su skeleti pasa na|eni

ukupno u {est raka, i to upravo u onima u kojima

su priloène i glave i dowi delovi nogu kowa

(Ranisavqev 2007: 34–35). I zbog pojave pasa u

grobovima, autor, ~ini se smelo, nekropolu pri-

pisuje Kutrigurima.15

Poznate su i hronolo{ki bliske sahrane pasa

sa svojim gospodarima iz druga~ijeg kulturnog

IVAN BUGARSKI| 82

14 Re~ je o grobovima 489 i 550 ove nepublikovane ne-

kropole. Zahvaqujem kolegi B. Tobijasu koji mi je omogu}io

uvid u deo dokumentacije koji je sam izradio.

15 Osvrt na etni~ko pripisivawe mokrinske nekropole

priloèn je u okviru prikaza monografije A. Ranisavqeva

(Bugarski 2007a: 442–443).

kruga, sa alamansko-frana~ke nekropole Pleidel-

shejm (Pleidelsheim). Ina~e, u oblasti Tiringije

takve sahrane nisu neuobi~ajene, a posebno u ko-

wani~kim, odnosno grobovima pripadnika vi{eg

socijalnog sloja, kao {to je to zapaèno na ne-

kropolama Cojcleben i [rechajm (Schretzheim)

(Koch 2001: 157, Abb. 43, 58, 220, 221, 276). Mo-

`da bi Germanima trebalo pripisati i kowani~-

ku sahranu sa dva psa na nekropoli u Kominima

kod Pqevaqa (Cermanovi}-Kuzmanovi}, Srejovi},

Markovi} 1967: 115).16

Na lokalitetu Sabadbatijan (Szabadbattuán),

y Ma|arskoj, u avarskoj zemunici je konstatovana

lobawa psa, koju je \. Filep povezao sa, u etnolo-

giji poznatom, praksom za{tite od duhova. Autor

smatra da su ovu vrstu sujeverja, imaju}i u vidu

vreme kori{}ewa zemunice, doneli Avari drugog

talasa 70-ih godina VII veka (Fülöp 1982: 280).



16 Sahrana je na citiranom mestu opredeqena kao avar-

ska. Iako nisu priloène ilustracije ni groba ni priloga,

nalaz staklene ~a{e, krajwe neuobi~ajen u avarskim grobovi-

ma, pre bi se mogao pripisati germanskoj sahrani. Ni samo

mesto nalaza ne upu}uje na avarsko odre|ewe sahrane. Za sa-

hrawivawe sa psima, ali i delovima skeleta kowa, o ~emu je

bilo re~i, relativno brojne i u vremenskom i etni~kom po-

ledu raznolike paralele ponudili su jo{ M. Gara{anin i J.

Kova~evi} (Gara{anin, Kova~evi} 1950: 198-200).

IVAN BUGARSKI| 84

ANTROPOLO[KI KOMENTARI bi}e ponu|eni

uglavnom na osnovu objavqenih rezultata K. Eri

(Éry 1988; Éry 1990) i delom na osnovu nama do-

stupne baze podataka u kojoj su grupisani pojedi-

ni rezultati obrade skeletnog materijala. Kada

je re~ o bazi podataka, obra|eno je 20 skeleta oso-

ba mu{kog pola i 30 skeleta osoba ènske polne

pripadnosti. Prikupqena su polna odre|ewa po-

kojnika i wihove telesne visine. U odre|enom bro-

ju grobnih zapisnika nalaze se i podaci koji se

odnose na biolo{ku starost.

Podaci iz grobnih zapisnika koji se odnose

na polnu pripadnost beleèni su o~igledno i

prema arheolo{kom kontekstu. U tom smislu, re-

cimo, ni za dobro o~uvane skelete osoba koje su

sahrawene bez priloga, ili sa prilozima koji se

ne daju jasno pripisati jednom polu, ne navodi se

podatak o polnoj pripadnosti. Ovo je najo~itije

kada su u pitawu de~ji grobovi: tako se, o~igled-

no prema arheolo{kim parametrima, moè sa-

brati da je konstatovano 14 grobova dece ènskog

pola. Odreda je re~ o pokojnicama koje su sahra-

wene sa nekim nalazom koji se jasno opredequje u

ènsku opremu. S druge strane, nijedan de~ji grob

nije kategori~ki opredeqen kao mu{ki, premda

se me|u 12 de~jih polno neopredeqenih grobova

svakako nalaze i oni. Isto se uo~ava i u slu~aju

sarmatske nekropole. I ina~e je relativno veliki

broj grobova osoba ~iji pol nije opredeqen – uz

12 de~jih, tu je 19 grobova polno neopredeqenih

odraslih osoba.

Kada je re~ o objavqenim rezultatima analiza

K. Eri, u ovom pregledu uglavnom }e izostati sta-

tistike koje se ti~u osoba ènskog pola. Tri grob-

ne celine (62, 86 i 133) zasigurno pripadaju sar-

matskoj nekropoli. Ranije je navedeno da su osobe

iz tih grobova tretirane zajedno sa ostalim po-

kojnicima, jer se smatralo da svi pokojnici pri-

padaju istoj nekropoli. U ve}em broju slu~ajeva, u

priloènim tabelama (Éry 1990) izostaju oznake

pojedina~nih grobova, tako da je statisti~ki uzo-

rak sa ranoavarske nekropole po svoj prilici po-

reme}en podacima koji se odnose na osobe sahra-

wene na sarmatskoj nekropoli.

Ukupan broj istraènih grobova na avarodop-

skoj nekropoli ̂ ik je 121. Prema antropolo{kim

i arheolo{kim parametrima, ukupno je 31 grob

pripisan osobama mu{kog pola, a u tom zbiru je i

grob 28 koji je kowani~ki. Kada se u obzir uzmu

iskqu~ivo rezultati antropolo{ke analize, uku-

pan broj osoba mu{ke polne pripadnosti je 25.

Osobama mu{kog pola pripisani su, redom,

grobovi 1, 8, 10, 12, 19, 25, 28, 30, 34, 37, 44, 49, 51,

54, 57, 68, 69, 71, 74, 78, 79, 82, 84, 88, 98, 103, 107,

115, 123, 126 i grob 128. Od ovog zbira, ocena o

mu{koj polnoj pripadnosti osoba iz grobova 1, 12,

19, 25, 28 i 30 ne poti~e iz objavqenih ~lanaka K.

Eri (Éry 1988; Éry 1990).

Broj grobova pripisanih osobama ènskog po-

la na avarodopskoj nekropoli je 59, u odnosu na

sve parametre. Grob 46 je dvojni: sahrawena je è-

na sa detetom, {to se obi~no tuma~i kao sahrana

majke i deteta.

Grobovi osoba ènskog pola su, redom, grobovi

2, 5, 7, 9, 14, 15, 17, 22, 24, 32, 33, 42, 43, 45, 46,

47, 50, 55, 58, 59, 60, 64, 65, 66, 72, 73, 76, 77, 81,

83, 85, 90, 91, 92, 93, 94, 96, 97, 99, 100, 101, 102,

104, 105, 106, 108, 110, 112, 113, 116, 117, 118,

119, 120, 122, 127, 129, 132 i grob 134.

Kao de~je sahrane17

opredeqeni su grobovi 2,

42, 58, 66, 73, 83, 85, 91, 101, 102, 104, 105, 106,

113, 116, 117 i 122. Osim za osobe iz grobova 2 i

58, de~ji uzrast je potvr|en antropolo{kom ana-

17 Starosna kategorija infans odnosi se na osobe do 14.

godine starosti, iuvenilis od 15. do 21, adultus od 22. do 39,

maturus 40–59, senilis od 60. godine ̀ ivota pa nadaqe. Ovakvu

podelu navodi, izme|u ostalih, i M. [tefan~i~ (1988: 12).

ANTROPOLO[KI KOMENTARI

RANOAVARSKIH SAHRANA



lizom, s tim {to K. Eri nije polno odredila oso-

be te starosne grupe (Éry 1990: T. 1). Ukupno je 35

osoba, u oba ~lanka, pripisano ènskom polu

(Éry 1988; Éry 1990).

Pored pobrojanih grobova osoba de~jeg uzrasta

koji su prema arheolo{kom kontekstu pripisani

ènskom polu, de~ji grobovi su i polno neopre-

deqeni grobovi 11, 38, 39, 46, 48, 52, 56, 63, 67,

87, 89, 95, 109, 111, 121, 124 i 125. Iz ove grupe,

samo osoba iz groba 11 nije pomenuta u antropo-

lo{kom tekstu K. Eri (Éry 1990: T. 1). Ta osoba,

~iji je skelet veoma lo{e o~uvan, starosti je oko

jedne godine.

Sahrawene osobe iz napred nepobrojanih grobo-

va su odrasle osobe neutvr|ene polne pripadnosti.

Posmatraju}i zbir raznorodnih podataka, pa-

da u o~i da je polno opredeqeno znatno mawe po-

kojnika nego pokojnica. Uzimaju}i u obzir sve

starosne kategorije, broj~ani odnos na nekropo-

li je 31 : 59, a procentualni 25,62% : 48,76%.

Ukupan broj polno neopredeqenih sahrana je 31 –

kao i mu{kih. Kada se uporede publikovani an-

tropolo{ki podaci, odnos je 25 : 35, tj. 20,66% :

28,93%, pri ~emu su procenti izvedeni u odnosu

na ukupan broj sahrana (121). Ukoliko se uzme u

obzir relativan odnos (prema broju od 60 polno

odre|enih odraslih osoba), skor je 41,66% : 58,33%.

U ovom slu~aju, razlika je mawa zbog toga {to K.

Eri nije vr{ila odre|ivawe pola sahrawene de-

ce, i iznosi 16,67%.18

Ovu razliku K. Eri tuma~i znatnom smrtno-

{}u mladih èna, starosti 15–24 godine, usled

poro|ajnih komplikacija. Rana smrtnost je me|u

osobama ènskog pola zastupqena sa 21,89% (Éry1990: 34, T. 2), ili mo`da i vi{e, budu}i da su u

statistici mogle u~estvovati i osobe sa sarmat-

ske nekropole. Mu{karci su, pak, umirali u zre-

loj dobi. âk 61,92% osoba mu{kog pola bilo je

starosti od 40 do 54 godine. U uzrastu maturus(40–59) bilo je 68,46% preminulih mu{karaca

(Éry 1990: T. 2).

îni se indikativnim, opet uz sva ograni~e-

wa, i visok procenat osoba opredeqenih u infan-

tilnu starosnu grupu. Ovih je osoba, prema arheo-

lo{koj dokumentaciji, ukupno 27: u ovom zbiru

u~estvuje 15 sahrawenih osoba ènskog pola de~-

jeg uzrasta i 12 osoba istog uzrasta neutvr|ene

polne pripadnosti. U ukupnom skoru, izra~unato

je da sahrawene osobe ovog uzrasta predstavqaju

22,31% istraène populacije avarske nekropole.

Prema uzorku antropolo{ke serije, pak, na ne-

kropoli je ukupno 32 de~ja groba, {to predstavqa

32% serije (Éry 1990: T. 2). Kada se od ukupnog bro-

ja od 100 osoba antropolo{ke serije odbije wih

osam sa sarmatskog grobqa, na ranosredwovekov-

noj nekropoli ostaje 34,78% sahrawenih osoba in-

fantilnog uzrasta.

Procentualna zastupqenost novoro|en~adi je

ipak veoma niska – iznosi svega 3%, tako da K.

Eri pomi{qa da su wihovi grobovi uni{teni ili

da novoro|en~ad nisu sahrawivana na ovoj nekro-

poli. Trebalo bi uzeti u obzir i mogu}nost da se

skeletni ostaci tako mladih osoba, u izvesnom

broju slu~ajeva, nisu sa~uvali do na{eg vremena.

Prema odre|enom modelu, na ovakvoj nekropoli

moglo bi se o~ekivati jo{ oko 45 novoro|en~adi

(Éry 1990: 33–34).

Ovaj podatak bi se mogao dovesti u vezu sa zna-

~ajnim procentualnim u~e{}em osoba infantil-

ne starosti na ranosredwovekovnim grobqima, ko-

je moè prelaziti 30%, pa ~ak i 50% ([tefan~i~1988: 66). U tom smislu, moè se navesti i to da

je u razdobqu od VI do IX veka smrtnost dece bila

velika, upravo do 50%, {to prose~no trajawe qud-

skog ìvota svodi na 20–30 godina (Grefen-Peters1996: 424). Visoka smrtnost dece potvr|ena na

nekropoli na îku se, dakle, moè sagledavati u

takvom okviru, iako se posledwe primedbe ne ogra-

ni~avaju iskqu~ivo na avarski kontekst, ve} se

odnose na ranosredwovekovni period uop{te.

Zdravstveno stawe osoba koje su sahrawene na

îku ipak je bilo uglavnom zadovoqavaju}e. Po-

red pomenutog visokog stepena smrtnosti èna,

isti~e se ~esta pojava spondiloze, koja se dovodi

u vezu sa kowani~kim na~inom ìvota (Éry 1990:

36), premda se ~ini da bi trebalo potraìti dru-

ge uzroke.

Tragovi patolo{kih poreme}aja nisu ~esti.

Pojava zubnog karijesa nije bila zna~ajno zastu-

pqena: 1,1% kod mu{karaca i 5,9% kod èna.

U~estalost gubitka zuba za ìvota kod mu{karaca

iznosi 10,1%, a kod èna 15,6% (Éry 1990: 35), s

tim {to su procenti kod osoba ènskog pola mo-

`da i ne{to niì, ukoliko je u uzorak bila ukqu-

~ena neka osoba sa sarmatskog grobqa.

J. Kova~evi}, naposletku, na osnovu izvr{ene

antropolo{ke analize elaborira konstatovane

intervencije na lobawi sahrawene osobe iz groba

77 – forramen occipitale magnum, te oss incae to-tum, koje su mogle biti izvedene jedino posthum-

no. Obja{wewe je u prikupqawu lobawskog praha:

18 Tvrdwa K. Eri da me|u sahrawenim odraslim osoba-

ma broj èna prevazilazi broj mu{karaca za 42% (Éry 1990:

34) proisti~e iz druga~ije postavqene proporcije. Broj 25,

tako, predstavqa 42% broja 35, tako da je ra~un u ovom slu~a-

ju izveden u odnosu na broj osoba ènskog pola, a ne u odnosu

na celokupan uzorak.

IVAN BUGARSKI| 86

verovalo se da lobawski prah mentalno obolelih

osoba predstavqa lek protiv takvih bolesti kod

drugih, odnosno protiv epilepsije (Kova~evi} 1972:

67–72). îni se da bi ovo tuma~ewe ipak trebalo

prihvatiti sa rezervom. Izvesno kru`no udubqe-

we je, bez daqih komentara, uo~eno i na lobawi

pokojnice iz groba 32, u wenom orbitalnom delu.

Skelet je i ina~e o{te}en.

Kada je re~ o antropolo{kim tipovima zastu-

pqenim na îku, @. Miki}, pozivaju}i se na pre-

liminarnu studiju K. Eri, navodi da serija od oko

100 skeleta sa ove nekropole pokazuje odlike me-

{ane populacije europeidnih i mongolidnih ti-

pova (Miki} 1997: 116, n. 18). Ne{to kasnije, me|u-

tim, K. Eri je navela da je populacija sahrawena

na îku u potpunosti europeidna, da je verovatno

nastala me|u »sauromatsko-sarmatskim« grupama

zapadnog Kazahstana i Doweg povol`ja (Éry 1983:

97, Fig. 12–15). U aktuelnijem radu, ona navodi da

75% ispitanih osoba pripada doliho-mezokranoj

europeidnoj grupi. Pokojnik iz groba 37 predsta-

vqa europeidnu brahikranu osobu, dok dve proto-

morfne osobe mu{kog pola, od kojih je jedna po-

kojnik iz groba 44, pokazuju blage odlike Andronovogrupe. Mongolidne karakteristike utvr|ene su

samo u slu~aju tri osobe ènskog pola i jednog de-

teta (Éry 1990: 35). \. Farka{, tako|e, raspravqa-

ju}i o tri lobawe mongolidnih karakteristika sa

tla Vojvodine, uzgredno pomiwe prisustvo mon-

golidnog antropolo{kog tipa na îku (Farkas1973: 211).

I ukoliko se iz antropolo{ke serije izostave

osobe sahrawene na sarmatskoj nekropoli, proce-

nat osoba mongolidnog antropolo{kog tipa osta-

je nizak, i iznosi 4,35%. U takvoj ra~unici, pre-

ovla|uju}a doliho-mezokrana grupa je u uzorku od

92 ranoavarske sahrane zastupqena ~ak sa 81,52%.

Zbog toga, bez obzira na to {to sarmatske sahrane

prilikom analize nisu bile razlu~ene od rano-

sredwovekovnih, nije umawena vrednost zakqu~ka

da je avarska populacija sa îka u potpunosti dru-

ga~ija od dotada znane avarske populacije Karpat-

skog basena. Me|u 85 razli~itih, ne samo avar-

skih serija koje su kori{}ene za pore|ewe, ona sa

îka, u kojoj mu{karci i ène pokazuju sli~ne

osobine, nalikuje samo na dve serije koje pripada-

ju pomenutom »sauromatsko-sarmatskom« periodu

(700. pre n. e. – 200. n. e.), tj. kulturi koja poti~e iz

stepa zapadnog Kazahstana i, delimi~no, iz Doweg

povol`ja i sa Ju`nog Urala (Éry 1990: 35, 36).

DETAQNI OPISI NALAZA iz grobova sa nekro-

pole na îku dati su u katalogu. U ovom odeqku,oni }e biti posmatrani grupno. Datovawe nalaza

}e se izvoditi na osnovu referentne literature,odnosno publikovanih velikih nekropola sa boga-

tim uzorkom materijala koji je pruìo mogu}nost

preciznog datovawa kao i radova posve}enih po-

jedinim grupama nalaza. Bi}e ponu|ene analogije

sa, pre svega, teritorijalno bliskih lokaliteta,~ije je datovawe u literaturi po pravilu {ire. Na

taj na~in }e, posredno, i za neke ranije objavqe-

ne nalaze biti ponu|eno preciznije hronolo{ko

opredeqewe.

NO[WA – POJASNE GARNITURE I NAKIT

Od nalaza no{we, bi}e komentarisani ostaci

pojasnih garnitura i nakit. Sam termin no{wa je

ina~e {iri od termina ode}a i nakit. Pod op{-

tim terminom no{wa se podrazumeva npr. i frizu-

ra, tetovaà… (Milinkovi} 2004: 186). Verujemo

da bi pod pojmom avarske no{we trebalo podra-

zumevati sve aspekte wihovog odevawa, nakita,frizure i sl., ali u {irem, kulturnom, a ne stro-

go etni~kom smislu, o ~emu }e vi{e re~i biti u

zakqu~nim poglavqima kwige. Na ovom mestu bi

ipak vaqalo napomenuti da sagledavawe avarske

no{we u kulturnom smislu ostavqa mogu}nost da

je nisu nosili samo Avari u etni~kom smislu. Iz

toga sledi da bi sintagmu avarska no{wa vaqalo

koristiti kao terminus technicus, jer su avarsku

modu zasigurno prihvatali i drugi etni~ki ele-

menti koji su ìveli u Kaganatu, na na~in na ko-

ji Prisk, istina ranije, opisuje svoj susret sa

jednim Grkom iz Viminacijuma u hunskoj no{wi

(»davao je izgled bogatog Huna«) prilikom diplo-

matske posete Atilinom ringu (Bari{i} 1955:16). Sli~no tome, Prokopije u Tajnoj istoriji

pi{e o carigradskoj omladini, pripadnicima

stranke »plavih«, koji su, odbacuju}i tradiciju

sopstvene kulture i prestonice, prihvatili tzv.hunsku ili persijsku modu (Prokopije iz Cezareje:48–49), na {ta se u posebnoj studiji osvrnula

Phillips (1992: 25–26).I zbog ovakvih primera, u zakqu~nim delovi-

ma kwige }e izostati striktno etni~ko oprede-

qivawe osoba koje su sahrawene na îku, nekro-

poli ranoavarskoj po svom vremensko-kulturnom

opredeqewu.

POJASNE GARNITURE

Pojasne garniture predstavqaju najkarakteri-

sti~niji element mu{ke avarske no{we i avarske

materijalne kulture uop{te.Prema J. Kova~evi}u, metalni pojas je arheo-

lo{ki nalaz koji u najve}oj meri ukazuje na soci-

jalnu stratificiranost avarskih nekropola. Po-

jasna garnitura je, pre svega, oznaka pripadnika

vojnog klana, ali nam prema luksuznosti izrade i

odre|enim ukrasnim elementima moè svedo~iti

i o rangu wihovog nosioca u okviru klana (Kova-

~evi} 1977: 101).Nisu, me|utim, sve pojasne garniture bile jed-

nake namene i zna~aja. Uz tuma~ewa o postojawu

tri pojasa koje su avarski ratnici nosili, od ko-

jih su dva bila funkcionalna – dowi je drào

pantalone a o gorwi se ka~ilo oru`je, dok je tre-

}i bio paradni, navodi se i prihva}eniji stav o

postojawu dva pojasa: jedan se nosio svakodnevno,kao oznaka klanskog dostojanstva, a drugi je bio

paradni, ste~en zaslugama u ratu (Popovi} 1997:20). U najgrubqoj podeli, ko`ni pojasevi su u ra-

nijoj fazi avarske dominacije nosili elemente

od lima, a u kasnijoj livene. Pojasevi u grobovima

nisu sa~uvani, ali metalni funkcionalni i ukra-

sni elementi jesu. Usledi}e analiza ovih nalaza,i to najpre jezi~aka.



NALAZI IZ GROBOVA

RANOAVARSKE NEKROPOLE

Jezi~ci

Jezi~ci su najprepoznatqiviji predmeti avar-

ske materijalne kulture. Osim glavnog jezi~ka ko-

ji je no{en o kraju pojasa ratnika, koristili su

se i mawi jezi~ci koji su krasili sporedno re-

mewe. Jezi~ci su se katkad upotrebqavali i kao

deo kowske opreme, {to je potvr|eno, na primer,na nekropoli Polet u Vrbasu (Nagy 1971: 214, T.XL/10-13), u grobu 45 nekropole u ôki (Csóka)(Kovrig, Korek 1960: 262, pl. XCVIII/1-10), ili u

grobu 58 nekropole kod Mokrina (Ranisavqev

2007: 45, sl. 42)…Na nekropoli îk, jezi~ci su prona|eni u

slede}im grobovima mu{kih osoba: 1, 10, 12, 28,37, 51, 54, 78 i 103. Poti~u, dakle, iz ukupno de-

vet grobova, ili iz 7,44% sahrana koje su oprede-

qene kao avarske.Odreda je na îku re~ o jezi~cima od lima,

bronzanog i srebrnog, {to name}e i drugo ogra-

ni~ewe pri izradi statistike: sasvim je mogu}e,pa i izvesno, da su neki nalazi od lima, a me|u

wima i jezi~ci i drugi delovi pojasnih garnitu-

ra, u grobovima propali pre iskopavawa. Iz dva

navedena razloga, statistika ne moè biti vero-

dostojna, ali ipak moè biti ilustrativna, te }e

biti predo~ena na tab. 2.Grob 1 je o{te}en radom mehanizacije, tako da

nalazi u okviru te grobne celine nisu pouzdano

pozicionirani. Prona|ena su tri jezi~ka od plo-

~ica bronzanog lima, neukra{ena, od 4 cm i ma-

wi (T. I/1-10, 7, 8). Dva mawa jezi~ka iz groba 10 su

po vrhu perforirana za zakovice, dok ve}i jezi~ak

tako|e ~ine dve plo~ice bronzanog lima, dimen-

zija 7,0 cm h 2,5 cm (T. III/10-9, 11, 8). Na|eni su

u pojasnom delu. Primerak od bronzanog lima iz

groba 12 je na|en u predelu rebara, ali nedostaje.Osam fragmentovanih primeraka poti~e iz ko-

wani~kog groba 28, gde su na|eni ispod nogu. Ovi

nalazi nisu sa~uvani. Na nekima od wih su bile

konstatovane perforacije za zakovice; prema do-

kumentaciji, bili su izra|eni od bronzanog li-

ma sa primesom srebra. Fragmentovani primerak

od bronzanog lima je i iz groba 37 (T. IX/37-11).Prona|en je u predelu lobawe, no u pitawu je po-

reme}ena celina. U grobu 44, ispod levog karli~-

nog krila prona|en je fragmentovani primerak

od bronzanog lima. U predelu levog kuka na|ena

su i dva mawa pojasna jezi~ka u grobu 51, opet izra-

|ena od bronzanog lima, sa ponekom perforaci-

jom za zakovicu pri vrhu (T. X/51-2, 3). Iz istog

groba poti~u jo{ dva mala jezi~ka sporednog re-

mewa, poluovalnog oblika, od dve plo~ice bron-

zanog lima, sa zakovicama (T. X/51-6, 7).Zanimqivi su nalazi iz groba 78, gde je sa~uva-

na garnitura, razme{tena oko levog, odnosno de-

snog karli~nog krila. Tri mawa neukra{ena je-

zi~ka od bronzanog lima, do 4,3 cm, prona|ena su

na levom krilu karlice. Na desnom krilu su kon-

statovani tragovi tri jezi~ka od srebrnog lima.Na|en je i ve}i jezi~ak za kraj pojasa, iz iste gar-

niture, od srebrnog lima, visine 8 cm. Iznad za-

kovica, na mestu uvla~ewa kraja pojasa, jezi~ci

su oja~ani trakama bronzanog lima (T. XIII/78-10,11, 12, 13, 14, sl. 81).

Iz groba 103 poti~e primerak od dve trake

bronzanog lima spojene zakovicom. Re~ je o jedi-

nom sa~uvanom ukra{enom jezi~ku sa nekropole:dekoracija je izvedena tehnikom otiskivawa ma-

tricom, u kombinaciji geometrijskih ornamena-

ta – re{etke rombova sa bordurom kruì}a (T.XVII/103-13, sl. 82).

Primerci iz grobova 12, 28 i 44 nisu sa~uva-

ni. Stawe o~uvanosti dostupnih nalaza, izuzev

primerka iz groba 103, o kome }e biti vi{e re~i,ne dopu{ta nam da ih poveèmo sa konkretnim ti-

IVAN BUGARSKI| 88

Sl. 81. Jezi~ci, grob 78

Fig. 81. Strap-ends, grave 78

0 1 cm

povima sa nekropole Alatijan (Alattyán). U {i-

rem smislu oni odgovaraju tipovima 32–38, koji

se javqaju do sredine VII veka, a u slu~aju tipa 38i ne{to kasnije (Böhme 1965: 9–14; 32–36/35, 37,38/37).

Prema serijaciji J. Zabojnika, na{i jezi~ci

mahom pripadaju tipovima 558 i 559, koji su ras-

pore|eni u najraniju fazu, FS, koja traje do 650.godine.19

Ovi tipovi jezi~aka su od glatkog lima,i najpre su izra|ivani tako {to je savijenom tra-

kom obmotavano jezgro od organske materije, dr-

veta ili koè, {to se na na{im primercima naj-

jasnije vidi u slu~aju jezi~ka iz groba 37 (T.IX/37-11). Ne{to kasnije se pre{lo na kompono-

vawe jezi~ka od dve plo~ice bronzanog lima, spo-

jene okvirom od limene trake (Zábojník 1991: 233,Taf. 1/1-3; Taf. 20/1-4).

Na nekropoli u Tisafiredu (Tiszafüred), ova-

kvi jezi~ci se pojavquju u ranim garniturama sa

brojnijim sporednim remewem, nekad u kombina-

ciji sa pojasnom dugmadi. Primerci od lima su

ili potpuno neukra{eni, ili mogu nositi traka-

sti okov po vrhu, iznad zakovice za fiksirawe za

pojas, {to me|u na{im primercima pokazuju je-

zi~ci iz groba 78 (T. XIII/78-10, 11, 12, 13, 14). I

na ovom lokalitetu se opisani primerci datuju,kao {to je i uobi~ajeno, u prvi vek avarskog pri-

sustva, dakle do 670, pa i do 680. godine (Garam1995: 188, Abb. 91/1-7).

Potvrdu datovawa dobijamo i iz celina dato-

vanih numizmati~kim materijalom: jezi~ci od

lima se kontinuirano sre}u uz novac cara Ma-

vrikija (582–602), pa zakqu~no sa kovawima cara

Konstansa II, tj. sa 668. godinom (Garam 1992: 170).Neornamentisani jezi~ci od traka lima, sa

zakovicama, na|eni su i u Subotici i Feketi}u

(Bácsfekethegy), gde se datuju u kraj VI i po~etak

VII veka, odnosno prvu polovinu VII veka (Vinski1958: 13, T. VIII/1; T. VII/4-6), kao i u Glogowu (Glo-gon), gde se {ire datuju u VII vek (Dimitrijevi}, Ko-va~evi}, Vinski 1962: 17/1). Analogni nalaz poti~e,na primer, i iz groba 10 sa lokaliteta Kestheq-Fenekpusta (Keszthely-Fenékpuszta) (Barkóczi 1968:281, T. LXII/4).

Pomenuto je da je nalaz iz groba 103 druga~iji

utoliko {to na licu nosi geometrijski ukras iz-

veden tehnikom otiskivawa matricom, nalik na

dekoraciju limenog jezi~ka iz groba 173 sa nekro-

pole Jutas (Jutas) (Rhé, Fettich 1931: Taf. II/13).Ovaj jezi~ak, od dve plo~ice bronzanog lima spo-

jene zakovicom, odgovara tipu 33 sa Alatijana,koji se datuje u po~etak VII veka (Böhme 1965: 10,11; 33/35). Datovawe srodnog Zabojnikovog tipa 1je poznije i hronolo{ki se sme{ta u stariju od

dve podfaze sredi{weg avarskog perioda, MS I(650–675), koja se odlikuje bogatom tipologijom

pojasnih garnitura, ra|enih i od plemenitih

metala (Zábojník 1991: 234, 235, Taf. 1/6-9). Sa

Tisafireda su nalik na na{ komad predstavnici

tipa II, koji se datuju u sredinu, odnosno u tre}u

~etvrtinu VII veka (Garam 1995: 206, Abb. 92).Iz groba 54 sa îka beleìmo nalaz 14 okova

od bronzanog lima. Moè se pretpostaviti da je

re~ o trakastim okovima limenih jezi~aka ~ije

plo~ice nisu sa~uvane (T. X/54-8, 9, 10, 11).

Kop~e

Na îku su najzastupqenije varijante jedno-

stavnih kop~i kovanih od gvo`|a. Korodirane,nalaène su sa trnom i bez wega, u grobovima osoba

oba pola. Gvozdene kop~e ne spadaju u hronolo{ki

naro~ito osetqiv materijal. One se pojavquju na

{irokom prostoru i u velikom vremenskom raspo-

nu, tako da predstavqaju veoma ~est nalaz na ne-

kropolama iz svih faza avarske prevlasti.Gvozdene kop~e trapezoidnog oblika su na|ene

u grobovima 1, 2, 6 (dva komada), 7, 9, 17, 24, 28(opet dve), 34, 37 (ukupno tri), 44, 45, 55, 61, 68,71, 90, 94, 100, 107, 111, 112, 117 i 129.

Gvozdene kop~e pravougaonog oblika su iz grobo-

va III, 16 (dva komada), 72, 84, 103 i 119. Primerci



19 Prema rezultatima serijacije ovog autora (Zábojník1991), izvedene analizom i me|usobnim pore|ewem velikog

broja pojasnih garnitura koje poti~u iz zatvorenih celina –grobova sa teritorija Slova~ke i Austrije, elementi avarskih

garnitura su raspore|eni u slede}e vremenske raspone: FS(do 650. g.), MS I (650–675), MS II (675–700), SS I (700–720),SS II (720–750), SS III (750–780), SS IV (780–800/825. g.).Premda je u pitawu materijal iz oblasti koje nisu u susedstvu

na{eg lokaliteta, datovawa su dovoqno {iroka da bi mogla

vaìti na prostoru ~itavog Kaganata.

Sl. 82. Jezi~ak, grob 103

Fig. 82. Strap-end, grave 103

0 1 cm

kvadratnog oblika poti~u iz grobnih celina 25,69, 74 i 110, oni ovalnog oblika, opet gvozdeni,iz grobova 15, 54 i 79, dok su gvozdene kop~e kru-

`nog oblika prona|ene u grobovima 17, 58 i 128.Kovane gvozdene kop~e povijenih duìh strana

su iz grobova 13, 25, 32, 34, 45, 49, 55, 57, 60, 67, 81,98, 99, 115 i 122. Ukupno, dakle, gvozdene kop~e su

konstatovane u 50 (41,32%) avarskih grobova.Od primeraka gvozdenih kop~i sa ranijim da-

tovawem objavqeno je vi{e komada trapezoidnog,ovalnog i kvadratnog oblika sa nekropola Ara-

dac (Aradka) – Me~ka, datovanih u kraj VI i po~e-

tak VII veka (Na| 1959) i Mokrin (Ranisavqev

2007), uz primerke trapezoidnog oblika iz Malog

I|o{a i Srbobrana (Szenttamás), {ire datovane

u vreme tzv. Prvog kaganata (Mrkobrad 1980: 93, T.LXX/7, 8), te nalaz kop~e pravougaonog oblika iz

Selen~e (Bácsújfalu), datovan u prvu polovinu VIIveka (Vinski 1958: 13, T. V/25, 27, 28). Iste kop~e

se javqaju i kasnije, npr. u grobovima Man|elosa

(Tadin 1995) ili na nekropoli Polet u Vrbasu

(Nagy 1971).Na îku je u grobu 28 prona|ena ovalna gvo-

zdena kop~a sa okovom (T. VIII/28-4, sl. 83). Ati-

pi~na u avarskim grobnim inventarima, ona naj-

verovatnije predstavqa romejski proizvod. Nitne

za fiksirawe za pojas, kakve su na pole|ini oko-

va kop~e iz groba 28, pojavquju se na predstavni-

cima brojnih vizantijskih tipova, dok na{ nalaz

po obliku podse}a na kop~e tipova D15–D17, koje

u svojoj tipologiji vizantijskih kop~i uvodi M.[ulce-Derlam. Tip D15 traje tokom ve}eg dela

VII veka, dok se kop~e tipa D16 koriste u sredi-

{we dve ~etvrtine istog stole}a. Tip D17 je u upo-

trebi krajem VI veka i tokom prve tre}ine VII ve-

ka. Bliè pore|ewe nije mogu}e budu}i da je kop~a

sa îka gvozdena i korodirana, za razliku od

bronzanih, livenih primeraka koji predstavqaju

tipove pomenutog autora (Schulze-Dörrlamm 2002:184–188, 247). Nalazi sli~ni kop~i iz groba 28poti~u iz Kestheqa (Garam 2001: 91, Taf. 57/9), od-

nosno sa ranoavarske nekropole Pokasepetk (Póka-szepetk) (Sós, Salamon 1995: Pl. IV/35-5).

Bronzane kop~e su daleko malobrojnije od gvo-

zdenih. Beleè se nalazi iz grobova 30, 54, 84 i

97. Kop~a iz groba 30 je fragmentovana. Wena al-

ka je bila elipsoidnog oblika, livena izjedna sa

{titastim okovom (T. V/30-6, sl. 84). Direktna

analogija poti~e sa nekropole Kestheq-Fenekpu-

sta, iz groba 15 (Barkóczi 1968: 283, T. LXIII/17).Ova analogija moè svedo~iti kako o poreklu

kop~e, tako i o wenom datovawu. Nalaz iz groba 30se moè svrstati u ranovizantijske kop~e sa U-({titastim) okovom, i to upravo u varijantu gde

je okov kop~e liven izjedna sa alkom. U drugoj va-

rijanti takvih romejskih kop~i, okov i pre|ica

su spojeni {arnirom. Kop~e sa {titastim oko-

vom se u kontekstu avarskih nalazi{ta datuju re-

lativno {iroko, u kraj VI i u prve dve tre}ine

VII veka, dok se u posledwoj tre}ini tog stole}a

javqaju re|e (Garam 2001: 88–95, Taf. 56). Sli~na

bronzana kop~a, ne{to skromnije izrade, poti~e

iz groba 35 nekropole Boj (Bolyi) (Papp 1962: 188,T. XXIII/1).

Iz groba 54 je nalaz livene kop~e elipsoidnog

oblika, sa pro{irenim krajevima alke i leì{-

tem za trn, koji nije sa~uvan. Okov je od dve tawe

trake bronzanog lima (T. X/54-3, sl. 85). Analogni

IVAN BUGARSKI| 90

Sl. 84. Kop~a, grob 30

Fig. 84. Buckle, grave 300 1 cm





su neki od primeraka tipa I sa Tisafireda, koji

se u okviru garnitura od presovanog lima, nekad

ukra{enih geometrijskim motivom ili stilizo-

vanom vreòm, na toj nekropoli javqaju u perio-

du od 670. do 700. godine (Garam 1995: 206, Abb.99/2-9). Ova kop~a odgovara i Zabojnikovom tipu

125, sli~no datovanom u wegovu MS II fazu, od

675. do 700. godine (Zábojník 1991: 235, Taf. 26/6,7). Ne{to starijim novcem cara Konstansa II(641–668) datovan je analogni nalaz iz groba iz

Seged-Makoserda (Szeged-Makkoserdő) (Garam1992: 170). Direktna analogija je i u nalazu iz

groba 245 sa nekropole Sarva{-Greksa-Tegla|ar

(Szarvas-Grexa-Téglagyár) (Juhász 2004: 43, Taf.LIX/5). Ista kop~a, bez okova od traka lima, svr-

stana u kop~e vizantijskog kruga, prona|ena je i

na krimskoj nekropoli Suuk-Su. Datovawe je ne-

{to {ire, ali ostaje u drugoj polovini VII veka

(Aébabin 1990: 41, Ris. 40/1)Iz groba 84 poti~e nalaz male kop~e livene

izjedna sa okovom, sa leì{tem za trn. Ova kop-

~a, dimenzija 1,7 cm h 1,2 cm, prona|ena je na de-

snom krilu karlice (T. XIV/84-5). Grob 84 nije

bio naknadno poreme}en. Stoga se skre}e pa`wa

na to da je nalaz iz pojasne zone, budu}i da bi kop-

~a po svojim dimenzijama, a i izgledu, van kon-

teksta mogla biti protuma~ena i kao kop~a obu-

}e. Ostaje otvorena mogu}nost da je zapravo re~ o

kop~i torbice, kako je odre|en i odgovaraju}i

nalaz iz groba 24 sa ranoavarske nekropole iz

Varpalote (Várpalota) u Ma|arskoj (Bóna 2000: 132,Taf. VII/10). Sli~na kop~a poti~e iz groba 34 ne-

kropole Seged-Feherto A (Szeged-Fehértó A), ali

se ne precizira mesto nalaza u okviru grobne ce-

line. Datuje se u period 590–640. godine (Madaras1995: 18, 63, Pl. 6/34-3). Analogni nalaz iz Feke-

ti}a je sli~no datovan, u prvu polovinu VII veka

(Vinski 1958: 13, T. VII/19).Na levom karli~nom krilu pokojnice iz groba

97 prona|ena je alka livene bronzane kop~e elip-

soidnog oblika, romboidnog, odnosno kru`nog pre-

seka (T. XVI/97-6). Nalik je na jednu kop~u koja

predstavqa tip I na Tisafiredu, gde se na srodnu

pre|icu nadovezuje okov od bronzanog lima. Datu-

je se u prvu polovinu VIII veka (Garam 1995: 206,Abb. 99/14). Od predstavnika tipova koje nudi Za-

bojnik, ponajvi{e odgovara onima tipa 122, koji se

datuje u MS I fazu, od 650. do 675. godine (Zábojník1991: 234, Taf. 25/7, 9). Fragmentarna o~uvanost

nalaza ne omogu}ava sasvim preciznu identifi-

kaciju, pa otud i razli~ita referentna datovawa.îni se da bi nalaz, a time i grob 97, jer nema

drugih karakteristi~nih priloga, ipak trebalo

datovati ranije, u skladu sa Zabojnikovim tipom.

Bronzane kop~e, dakle, poti~u iz pet (4,13%)avarskih grobova. Kako su u grobovima 28, 54 i 84na|ene i ve} prebrojane gvozdene kop~e, ukupan

broj avarskih grobova u kojima se kop~e uop{te

sre}u je porastao na 52, odnosno na 42,97% od 121sahrane.

Pseudokop~e

Pseudokop~e predstavqaju karakteristi~an

ukrasni element ranih avarskih pojasnih garni-

tura. Uglavnom starija literatura ih smatra izra-

|evinama vizantijskog porekla, ali pregled broj-

nih komada prona|enih u Aziji, pa i u severnoj

Evropi opredequje wihovo poreklo druga~ije – kao

stepsko. Moè se konstatovati da se ovi i sli~ni

predmeti javqaju na {irokom prostoru relativ-

no dugo, zakqu~no upravo sa ranoavarskim pseu-

dokop~ama. U tom smislu, iskqu~ivo je teoretske

vrednosti i tuma~ewe po kome je veliki broj ovih

nalaza na {irokom prostoru rezultat avarskih

seoba (Bálint 1993: 207, 208). Sa zapada na istok,oblast rasprostrawenosti pseudokop~i prostire

se od Podunavqa do Sibira (Aébabin 1990: 40).I. Gavrituhin i A. Oblomskij prenose Ambrozovo

mi{qewe da je poreklo pseudokop~i na Dalekom

istoku, s tim {to smatraju da se nalazima sa Kav-

kaza i iz Predwe Azije {iri areal na kome je na-

stala moda pojasa sa pseudokop~ama (Gavrituhin,Oblomskié 1996: 33). Pi{u}i o tipolo{kom po-

reklu pseudokop~i, A. Ajbabin je izveo zakqu~ak

da one predstavqaju posledwi stadijum razvoja

»V-obraznih« kop~i. Ovaj autor pseudokop~e datu-

je u drugu polovinu VII veka (Aébabin 1990: 40).Pseudokop~u iz Alatijana E. Garam ipak sma-

tra vizantijskom izra|evinom i po poreklu i po

tehnici izrade; na drugom mestu, ona na takav na-

~in opredequje ~itavu grupu nalaza (Garam 2000a:390, Abb. 5/11a; Garam 2000b: 219). F. Daim ovakav

stav pobija navode}i jednostavnu ~iwenicu – da

nalaza pseudokop~i u vizantijskom kontekstu za-

pravo nema. Autor navodi da u tipolo{kom smi-

slu one poti~u od ~isto dekorativnih pojasnih

»kop~i«, kakve su poznate u rejonu Volge i Kame,ali bez jasno utvr|ene hronologije. Sama tehnika

izrade pseudokop~i, me|utim, nagove{tava wiho-

vu proizvodwu u radionicama vizantijskih maj-

stora, za avarsko trì{te. U tom smislu, uo~eno je

nastojawe da se na kvalitetan na~in izrade auten-

ti~ni predmeti materijalne kulture koji, dakle,ne bi predstavqali puku kopiju onih vizantijskih

(Daim 2003: 482–483).Sli~na razmatrawa podstakao je slu~ajni na-

laz luksuzne, zlatne pojasne garniture sa pseudo-

kop~ama iz, pretpostavqa se, okoline Sirmijuma



(Sirmium), koja je objavqena u novije vreme (Popo-

vi} 1997). Ova skupocena izra|evina vizantijskih

majstora je od strane autora, uz izvesnu rezervu,predstavqena kao svojina samog kagana Bajana ili

jednog od wegovih sinova. Tako|e, I. Popovi} ve-

ruje da je re~ o nalazu iz groba koji nije konstato-

van (Popovi} 1997: 54, 7). S druge strane, A. Ki{

smatra da je pre re~ o garnituri koja je pripada-

la nekom Vizantincu, te da poti~e iz ostave. Po

ovom autoru, sirmijumska garnitura moè biti

prihva}ena kao arhetip avarskih pojaseva sa pse-

udokop~ama (Kiss 1998: 256). Usvajawe ovog pred-

loga vodilo bi pribliàvawu navedenom stano-

vi{tu o pseudokop~ama koje zastupa E. Garam, ali

je, s obzirom na nejasne okolnosti nalaza, i stav

A. Ki{a nu`no spekulativan.Kada je re~ o nekropoli na îku, u okove pse-

udokop~i mogu}e je svrstati dva nalaza iz groba

103, iz pojasnog predela (T. XVII/103-10, 11, sl.86). Re~ je o mawim jezi~astim predmetima od

bronzanog lima, ra|enim u tehnici otiskivawa

matricom. U tipologiji koju su priloìli I. Ga-

vrituhin i A. Oblomski, svrstani su u tip 2v, uz

nazna~enu mogu}nost da pripadaju tipu 1e (Ga-

vrituhin, Oblomskié 1996: 34).Iz groba 28 poti~e o{te}en, fragmentovan

predmet od srebrnog lima, najverovatnije tako|e

pseudokop~a (T. VII/28-15). Nalaz je iz predela

pojasa – preciznije, u okviru grobne celine je pro-

na|en ispod desne ruke. Baloh i Kohe|i smatraju

da ovaj predmet predstavqa pseudokop~u, s tim {to

su ti autori ponudili crte` na kome je on znatno

boqe o~uvan (Balogh, Kőhegyi 2001: 339, Abb. 10/10).Nalazi sa îka, dakle, poti~u iz dva avarska gro-

ba (1,65%).Analogne pseudokop~e predstavqaju tip 33 sa

Alatijana, koji se, kako je ve} navedeno, na tom

lokalitetu datuje u po~etak VII veka (Böhme 1965:10, 11; 33/35), odnosno Zabojnikov tip 178, iz MSI faze, sa datovawem od 650. do 675. godine (Záboj-ník 1991: 235, Taf. 34/1). Na isti na~in odudaraju

datovawa jezi~ka iz groba 103. U odnosu na novije,

Zabojnikovo datovawe, grob 103 moè se opredeli-

ti u sredinu VII veka, preciznije u tre}u ~etvrti-

nu imaju}i u vidu i datovawe pojasnog okova, koje

}e biti izvedeno ne{to kasnije.Direktne analogije poti~u, daqe, sa lokaliteta

Ki{kunfeleghaza-Pakapusta (Kiskunfélegyháza--Pákapuszta) (Balogh 2002: Abb. 14). Odgovaraju}i

okovi su i iz groba 18 sa nekropole Desk N (DeszkH), prona|eni u kombinaciji sa ranoavarskom ko-

wani~kom opremom, okcastom perlom, granuli-

ranim nau{nicama tipa Szent-Endre, kop~om tipa

Salona-Histria, neukra{enim jezi~cima od lima,ali i s jednim jezi~kom otisnutim matricom, kao

i prolomqenim okovima pojasnih rupica (Balogh2004: Abb. 7-12).

Pseudokop~e su konstatovane i me|u predme-

tima iz velike ostave od 411 predmeta iz Gapono-

va, u oblasti Kurska, u kojoj su zabeleèni i na-

lazi jezi~aka od lima, tzv. slovenskih fibula…Ostava se datuje u posledwu tre}inu VII veka (Ga-

vrituhin, Oblomskié 1996: 177). Iz sli~nog kon-

teksta je i pseudokop~a livena u srebru, koja poti-

~e iz ~uvenog blaga Martinovke (Pekarskaja, Kidd1994: 53, Kat. 10, Taf. 38/6), ili zlatna iz Malaje

Pere{~epine, tako|e u Ukrajini (Bobrinskoé1914: 114, Ris. 29).

Pojasne aplikacije i dugmad

U ovom odeqku }e najpre biti opisano nekoli-

ko fragmentovanih nalaza koji bi prema svom

pozicionirawu u okviru neporeme}enih grobnih

celina mogli predstavqati ostatke limenih po-

jasnih aplikacija. Re~ je o predmetima iz grobo-

va 51, 68, 78 i 103 u kojima su sahrawene osobe

mu{kog pola.U grobu 51 je iznad levog kuka sahrawenog pro-

na|ena fragmentovana aplikacija od bronzanog

lima sa dve o~uvane zakovice (T. X/51-10). Stawe

o~uvanosti nalaza ne dopu{ta konkretnija pore-

|ewa. Pored levog krila karlice, u ovom grobu je

prona|en i predmet od presavijenog gvozdenog

lima, trapezoidnog oblika, gde je korozija o~uva-

la tragove tkanine (T. X/51-8).Sa desnog karli~nog krila pokojnika iz groba

68 poti~u fragmentovane sitne aplikacije od

bronzanog lima. Na jednoj, {titastog oblika, po

rubu je izvedena bordura iskucanih ta~aka (T.XII/68-8, 9). Za taj nalaz nije ustanovqena analo-

gija. Druga je izvedena u vidu tri kalotasta ispup-

~ewa (T. XII/68-7). Taj fragment bi mogao potica-

ti od ukrasnog remenog dugmeta – takva dugmad su,primera radi, konstatovana u grobu sa lokaliteta

Segvar-Sapoldal (Szegvar-Sápoldal) na pojasevima

kojima je kowanik opasivao oru`je. Re~ je o rano-

IVAN BUGARSKI| 92

Sl. 86. Pseudokop~a, grob 103

Fig. 86. Pseudo-buckle, grave 1030 1 cm

avarskoj sahrani; iz istog groba su i drugi ele-

menti koji odgovaraju nalazima sa îka, kao {to

su mawe livene kop~e, identi~ne onima iz groba

84 sa na{e nekropole (Bóna 1979: 8, Abb. 2/6, 7,13). Sli~ne aplikacije su iz kowani~kog groba 55sa nekropole Boj u ma|arskom delu Barawe (Papp1962: 178, T. XIV/7–13). Srodan nalaz poti~e i iz

groba 198 nekropole Histrije (Histria), gde je opi-

san kao polovina perle od lima. Iz tog groba je i

cilindri~na tro~lana perla, o kakvima }e ka-

snije biti re~i (Fiedler 1992: 438, Taf. 27/2).U grobu 78, u predelu glave levog femura pro-

na|ene su mawe neukra{ene pojasne aplikacije od

srebrnog lima, slabo o~uvane (T. XIII/78-15, 16).Me|u elementima pojasne garniture iz groba

103 prepoznajemo i okov od bronzanog lima, orna-

mentisan vencem polusferi~nih ispup~ewa i

iskucanih ta~aka. Moè se pretpostaviti da je ovaj

fragmentovani nalaz izvorno bio pravougaonog

oblika (T. XVII/103-9). Tehnolo{ki i tipolo{ki,ovaj predmet odgovara reprezentima Zabojniko-

vog tipa 179, iz MS II faze, od 675. do 700. godine,premda nije re~ o direktnoj analogiji (Zábojník1991: 235, Taf. 34/3-10).

U pojasne aplikacije se verovatno mogu ubro-

jati i neo~uvana dugmad-rozete sa zakovicama iz

groba 28, jedinog kowani~kog, budu}i da su prona-

|ena u predelu pojasa sahrawenog. Sli~na dugmad

u kowani~kim grobovima starije faze avarske

prevlasti pojavquje se, me|utim, i kao ukras kow-

ske orme. U kowani~kom grobu nekropole ôka –Kremewak, iste rozete krase i opremu kowanika i,wih 77, ormu kowa (Vinski 1958: 10; Kovrig, Korek1960: 262, pl. XCV/3-5, XCVI/1-48, XCVII/1-29).Odgovaraju}i su nalazi iz kowani~kog groba 5 sa

ostrva Siget (Sziget) (Sós 1961: 36, Fig. 4/2-6). Ana-

logne rozete sa nekropole Sarva{-Greksa-Tegla|ar

tako|e poti~u iz kowani~kog groba 245. Sli~ni

nalazi iz groba 12 sa tog lokaliteta predstavqaju,me|utim, deo pojasne garniture pokojnika (Juhász2004: 43, Taf. XXXI/2; 11, Taf. I/12-2). Isto je i na

nekropoli [turovo: u grobu 49, rozete su prona-

|ene u zoni pojasa sahrawenog mu{karca, dok je

grob 126 kowani~ki (To~ík 1968a: 22, Taf. XXI/6-8; 38, Taf. XXX/7-16).

Pozla}ene rozete poti~u i sa nekropole kod

Mokrina (Ranisavqev 2007: 45, sl. 37). Odgovara-

ju}e pozla}ene rozete se pojavquju, daqe, kao ukras

kowa i u grobu iz Ivan~e (Iváncsa), koji je, uz po-

menuti grob iz ôke, predstavqen kao jedna od ka-

rakteristi~nih kowani~kih sahrana Totipusta-Igar (Tótipuszta-Igar) grupe, tj. prelaznog avarskog

perioda, koji je trajao tokom posledwe dve ili

tri decenije VII veka (Bóna 1970: 262, Fig. 2; 10).

Rozete od bronzanog lima iz groba 28 sa îka

verovatno su bile nalik na o~uvani primerak iz

groba 17, uz jednu mogu}u razliku: u dokumentaci-

ji se navodi da su na pole|ini bila dva trna za

pri~vr{}ivawe za pojas. Iskucano okruglo dugme

iz groba 17 je pre~nika 2,5 cm i ukra{eno po po-

qu kru`no raspore|enim pseudogranulama, a od te

bordure se zidovi spu{taju pod blagim uglom (T.IV/17-13). Zakovica nedostaje, no verovatno je bio

primewen uobi~ajeni pristup izrade dugmeta sa

kapom, zakovicom i olovnim puwewem. Olovna

ispuna je imala dvojaku funkciju: s jedne strane

je vezivala lengerastu spojnicu za kapu dugmeta,ostavqaju}i slobodnom petqicu spojnice preko

koje je vr{eno u{ivawe, a s druge strane je dugme-

tu davala masu. Rozeta u grobu 17 najverovatnije

ne predstavqa pojasni ukras, budu}i da je na|ena

u predelu vrata.Nalaz bronzanog dugmeta-rozete pomiwe se i u

dokumentaciji groba 115. Predmet je bio prona|en

na levoj strani grudnog ko{a osobe mu{kog pola,ali, budu}i da nije sa~uvan, ne}e biti ukqu~en u

statisti~ku obradu.Ostala dugmad sa îka poti~u, dakle, iz gro-

bova 1, 3 (?), 28, 44 i 103. Nepoznato je ta~no mesto

nalaza u okviru celine groba 1. Re~ je o tri dugme-

ta od bronzanog lima, polusferi~nih kapica, sa

spojnicama od ìce, uslovno re~eno lengerastog

oblika (T. I/1-12, 13). Mogu}e je da su predstavqa-

la elemente okova rane pojasne garniture.Najinteresantniji nalaz dugmadi sa nekropo-

le je, opet, iz groba 28, jedinog kowani~kog, gde je

ispod nogu prona|eno 48 komada konstruktivnog

tipa, kome pripadaju i primerci iz groba 1, od

tankog srebrnog lima, samo ve}eg pre~nika – 2,4 cm(T. VII/28-14). Ti nalazi, ili bar ve}ina wih,mogli su ukra{avati kowsku ormu. I u grobu 44 je

zabeleèn nalaz tri polusferi~na dugmeta od

tankog bronzanog lima. Bronzano dugme kru`ne

glave, veoma o{te}eno, prona|eno je u grobu 103,sme{teno po sredini grudnog ko{a.

Dugmad ovog tipa, sa polusferi~nom glavom,lengerastim spojnicama i olovnim puwewem, po-

javquje se i u mu{kim grobovima 31 i 85 na Arad-

cu, gde se datuje u kraj VI i po~etak VII veka (Na|

1959: 58, T. VIII/10; 62, T. XXIII/16b), u dva groba

mokrinske nekropole, gde predstavqaju ukras kow-

ske orme (Ranisavqev 2007: 45, sl. 36), isto kao i u

grobu kowanika iz Pan~eva (Ko{uh 1995: 59, T. I/7,9-12), odnosno sa lokaliteta Segvar-Sapoldal (Bó-na 1979: 10, Abb. 4/1, 2; Abb. 5/1). Nalaz iz Segvara

je datovan novcem cara Mavrikija. Polusferi~na

dugmad iz Hajdudoroga (Hajdúdorog) pojavquje se,opet, sa novcem cara Iraklija (Garam 1992: 171).



Kako se to i na ̂ iku pokazuje, rozete i polusfe-

ri~na dugmad krase kako ranoavarske pojasne gar-

niture i gorwe komade ode}e (nalazi sa grudnog

ko{a ili iz predela vrata), tako i kowsku ormu.Ukra{avawe kowa prakti~no istim ukrasima kao

i kowanika, na {ta je u odeqku o jezi~cima ve}

skrenuta pa`wa, uz elementarnu ~iwenicu da se

istaknuti ratnici sahrawuju sa kowima, svedo~i

o velikom zna~aju tih ìvotiwa u izvorno nomad-

skom dru{tvu.Budu}i da su pojasne aplikacije raznolike a

veoma lo{e o~uvane, nije bilo svrhovito izvodi-

ti statistiku. Dugmad su pak konstatovana u {est

(4,96%) avarskih grobova.Na nekropoli u îku nisu ustanovqeni naro-

~ito luksuzni elementi pojasnih garnitura. Ko-

madi od zlata izostaju; izuzev pseudokop~e iz

groba 28 od srebrnog lima i mawih remenih jezi-

~aka iz istog kowani~kog groba koji su, prema do-

kumentaciji, izra|eni od lima od bronze sa pri-

mesom srebra, svi ostali nalazi su od bronzanog

lima. Brojne gvozdene kop~e su kovane, dok su

bronzane livene.Kako je re~ o ranoavarskoj nekropoli, izostaju

drugi liveni elementi garnitura, koji po pravi-

lu u zemqi ostaju boqe sa~uvani. Iz tog razloga je

ve} navedeno da je statistika pre ilustrativna

nego u potpunosti verodostojna.

NAKIT

Nakit se obi~no, mada ne i iskqu~ivo, vezuje

za grobne inventare osoba ènskog pola. Od vi{e

kategorija nakita, najpre }e biti predstavqene

nau{nice.

Nau{nice

Nau{nice su broj~ano izrazito zastupqeni ko-

madi nakita na nekropoli kod îka. Sre}emo ih

u inventarima grobova I, 2, 5, 7, 9, 14, 17, 24, 30,42, 43, 45, 46, 58, 59, 66, 72, 73, 74, 77, 81, 83, 92,

94, 100, 103, 105, 108, 112, 116, 117 i 129. Prema

terenskoj dokumentaciji, jedino je u grobu 30 sa-

hrawena osoba mu{kog pola. Takvo je, me|utim, i

polno odre|ewe osobe sahrawene u grobu 74 pre-

ma kori{}enoj antropolo{koj bazi podataka kao

i publikaciji (Éry 1990: T. 1). Nau{nice su kon-

statovane ukupno u 32 groba, ili u 26,45% grobo-

va na nekropoli.Najjednostavnije bronzane kari~ice su nala-

ène u grobovima 9, 24, 27, 45, 46, 66, 77, 81, 105 i

116. Uparene poti~u iz grobova 2 i 59 (T. I/2-9, 11;T. X/59-2). Iz groba I je tako|e takva kari~ica,ali srebrna (T. I/I-5).

Jednostavne kari~ice otvorenih krajeva nije

jednostavno usko hronolo{ki opredeliti. Pri-

sutne u ranoj fazi avarske prevlasti, one se javqa-

ju i kasnije, u grobnim inventarima sa po~etka

IX veka. Predstavqaju elementarne i veoma ~este

nalaze na avarodopskim grobqima. Tako su zabele-

ène u vi{e grobova sa, primera radi, nekropola

Aradac – Me~ka (Na| 1959) ili Polet u Vrbasu

(Nagy 1971). Moè biti pomenut i nalaz iz Bogo-

jeva (Gombos) (Vinski 1958: 14, T. X/14), kao i onaj

iz groba 13 sa nekropole Oxaci IV (Hódság) (Kar-manski 1976: 7, T. XIV/9).20

Analogni primerci

su i me|u predstavnicima tipa II sa Tisafireda

(Garam 1995: 284, Abb. 149, 17–18).Iz groba 50 poti~e primerak od tordirane

bronzane ìce (T. VIII/50-4). Analogna nau{nica

poti~e iz groba 229 nekropole Jaszapati (Jászapáti)(Madaras 1994: T. XXXIV/229/1).

Iz groba 30 je fragmentovani nalaz nau{nice

priveska piramidalnog oblika, ra|en od bronzanog

lima u tehnici otiskivawa matricom (T. V/30-4).Sferi~ni zavr{etak nije sa~uvan. Sli~ni nala-

zi, ali zlatni, poti~u iz Rama i Majdana (Magyar-

IVAN BUGARSKI| 94

20 Predmet je po svoj prilici pogre{no funkcionalno

opredeqen kao prsten.

Broj grobova:

121 (100%)

u grobova

%

jezi~ci

9

7,44%

kop~e pseudokop~e

2

1,65%

dugmad

6

4,96%

U grobovima îka, od elemenata pojasnih garnitura su ubedqivo najzastupqenije gvozdene kop~e.

Tabela 2: Zastupqenost elemenata pojasnih garnitura u avarskim grobovima na îku

Table 2: Percentage of belt elements in Avar graves at îk

gvozdene

50

bronzane

5

%: 121 41,32% %: 121 4,13%

Σ 42,97%

majdán), kao i iz Velike Kladu{e. Nalaz iz Rama

je {ire datovan u doba tzv. Prvog kaganata, u VI i

VII vek, dok je primerak iz Majdana datovan u prvu

polovinu VII veka. Ovakve nau{nice iz Banatskog

Aran|elova (Oroszlámos) su nestale (Vinski 1956:64, 71; Vinski 1958: 12, T. IV/14; XI/13, 14). Iz rano-

avarskog konteksta je i par zlatnih piramidalnih

nau{nica sa mokrinske nekropole (Ranisavqev

2007: 48–49, sl. 62–64).U starijoj literaturi se, bez finije podele,

ovakvi primerci opredequju u varijantu tipa

Szent-Endre, kao veoma srodni nau{nicama sa sfe-

ri~nim privescima. U svakom slu~aju, ovakav na-

kit, kvalitetno izra|en pod uticajem varvarizova-

ne vizantijske mode, karakteristi~an je za bogate

sahrane starijeg horizonta (Vinski 1958: 24).21

Taj nakit se uglavnom datuje u prvu polovinu

VII veka, uz napomenu da se prema E. Garam poja-

vquje ve} krajem prethodnog stole}a. Uz to, isti

autor smatra da je poreklo piramidalnih nau-

{nica vizantijsko (Garam 2001: 28–29), pri ~e-

mu se poziva na davna{we zakqu~ke Z. Vinskog,koji je ubedqivo prikazao genezu ovakvih nau-

{nica od jonskih pretklasi~nih primeraka,preko etrurskih, pa potom i nalaza iz crnomor-

ske oblasti iz doba antike. Tokom VI veka, takve

nau{nice se proizvode ili u romejskim radio-

nicama, ili od strane putuju}ih romejskih zla-

tara (Vinski 1956: 65–67), ali i avarskih, o ~emu

svedo~i nalaz matrice za izradu piramidalnih

nau{nica iz ~uvenog groba iz Kunsentmartona

(Kunszentmárton) (Csallány 1933: 25, T. I/15). Iz-

vesno je da u ovom slu~aju nije re~ o grobu vizan-

tijskog majstora, ve} avarskog: za rimskog gra|a-

nina, kowani~ka sahrana bila bi nezamisliva

(Daim 2003: 480).Preciznijom analogijom, primerak sa îka se

moè svrstati u nau{nice tipa Deszk (Bálint 1993:Abb. 2c), dok kao varijanta tipa Szent-Endre osta-

ju krupniji primerci, sa piramidama od ve}ih

granula. Jedan od wih se na eponimnom lokalite-

tu datuje novcem Justina II (565–578), kao i srod-

na nau{nica, ali varijante sa sferi~nim prive-

skom i granulama (Garam 1992: 170).U tipolo{kom smislu, izuzimawem piramide

dolazi se do oblika koji se sastoji od kari~ice,granula i kuglastog priveska (Ormándy 1995: 169).Sa nekropole îk, bronzane nau{nice sa tri ve}e

granule i sferi~nim priveskom su iz grobova 43i 58 (T. XI/58-2, sl. 87); ista, ali pozla}ena je iz

groba 14 (T. III/14-5). Srebrna kari~ica sa ko-

lencima i sferi~nim priveskom sa tri granule

je iz groba 108 (T. XVI/108-1), dok je par srebrnih

kari~ica sa sferi~nim privescima, koji nedo-

staju, i sa po ~etiri granule prona|en u grobu 17(T. IV/17-9).

Analogne su nau{nice tipa 1 sa Alatijana, ko-

ji se datuje u prvu polovinu VII veka (Böhme 1965:3; 33/1). Primerci ovih varijanti se pojavquju u

celinama sa novcem cara Foke (602–610), dakle

na po~etku VII veka (Garam 1992: 170). I Ormandi

ih datuje u prvu polovinu VII veka, napomiwu}i da

takav oblik granuliranih nau{nica u Karpatsku

kotlinu stiè u tipolo{ki potpuno razvijenom

obliku. Predmeti ukra{eni tehnikom granulaci-

je se, ina~e, sre}u na {irem prostoru centralne

i isto~ne Evrope, posebno izme|u Dunava i Tise,i otud ne predstavqaju pouzdan indikator etni~-

ke pripadnosti osoba koje su ih nosile (Ormándy1995: 169, 170, Abb. 8, 9–11).

Analogije sa na{ih lokaliteta su u paru zlat-

nih nau{nica iz Kr~edina (Kerecsend) (Vinski1958: 15/A), dok se pozla}eni primerak iz groba

1 iz Vajske datuje u kraj VI veka (Brukner 1982: 29,T. II/2), mada je ve} nagla{eno da bi ovu nekropo-

lu trebalo datovati u rani VII vek. Zabeleèni

su i primerci od srebra iz Aradca, Prigrevice

(Bácsszentiván), Feketi}a, ~ak iz sela Rsavci kod

Pirota, dok su bronzani primerci iz ôke, Bogo-

jeva IV, Mokrina i ônopqe (Csonoplya) (Mrko-brad 1980: 94–95, T. LXXII/ 3, 4, 7).22



21 Na istom mestu se navodi da piramidalno zavr{ene

nau{nice predstavqaju nalaz koji se vezuje iskqu~ivo za sa-

hrane osoba ènskog pola, za razliku od sferi~nih, koje se

pojavquju i u inventarima grobova mu{karaca. Kasniji na-

lazi demantovali su ovaj stav: tako je grob 30 na îku jedini

grob mu{karca u kome je konstatovana nau{nica, dok je na

lokalitetu Segvar-Sapoldal analogna nau{nica prona|ena

u okviru bogatog kowani~kog groba (Bóna 1979: 5, Abb. 2/3).

22 Interesantna je i arheolo{ka potvrda sekundarne

upotrebe ovih predmeta. Re~ je o nau{nici sferi~nog prive-

ska sa granulama iz groba 72 sa nekropole na Velikom Gradcu

Sl. 87. Nau{nice, grob 58

Fig. 87. Earrings, grave 580 1 cm

Par jednostavnih kari~ica poti~e iz groba

112. Na tim primercima se krajevi dodiruju, a na

jednoj kari~ici je prime}en i navoj veoma tanke

bronzane ìce. Sferi~ni privezak ovde nije sa~u-

van (T. XVII/112-3, 4). Sli~an primerak, gde kraje-

vi kari~ice prelaze jedan preko drugog, poti~e iz

kowani~kog groba sa nalazi{ta Lov}enac-Seki}

(Szekics) (Vinski 1958: 13, T. VII/23). Ukra{ena na-

vojem tanke bronzane ìce je i jedna od kari~ica

iz groba 129 sa nekropole Ki{kere (Garam 1979:Taf. 20/25).

Bronzane kari~ice sa sferi~nim priveskom

od dve spojene kalote prona|ene su u grobovima 5(par, T. II/5-3), 7, 58 (T. XI/58-1, sl. 87), 92 (par),103 (T. XVII/103-16), 116 (T. XVIII/116-1) i 117.Ovi nalazi odgovaraju predstavnicima tipa 5 sa

Alatijana ra|enim u srebru, koji se datuju u prvu

polovinu VII veka (Böhme 1965: 3; 33/5). Na Tisa-

firedu se takvi primerci javqaju najkasnije do

680. godine (Garam 1995: 263, Abb. 148/1). Jednako

ih datuje i J. Ormandi, sa po~etkom od sredine VIIveka. One se razvijaju, tipolo{ki, iz raznih tipo-

va nau{nica piramidalnog i kuglastog priveska,redukovawem dekorativnih elemenata (Ormándy1995: 169, Abb. 7, 8).

Svih pet grobova sa îka bi}e ipak datovani

u prvu polovinu VII veka: grob 58 i zbog druge na-

u{nice, koja i po Ormandiju spada u prvu polo-

vinu veka; grobovi 5 i 92 i zbog lonaca, grob 116zbog perli, o ~emu }e vi{e re~i biti kasnije.

Ponekad se kugle od plemenitog metala zame-

wuju staklenim (Böhme 1965: 3). Na îku su zastu-

pqene i takve nau{nice, sa sferi~nim priveskom

od staklene paste, uglavnom tamnoplave boje, {to

je slu~aj sa nalazima iz grobova 73 (T. XII/73-4, sl.88), 74, 83, 94 i 100 (T. XVI/100-1). Par ovakvih

nau{nica iz groba 74 je dodatno ukra{en cilin-

drom postavqenim oko ì~ane veze priveska i

kari~ice (T. XIV/74-4, 5). Takvo re{ewe je pri-

meweno na nau{nici iz groba 36 sa lokaliteta

Nepstadion u Budimpe{ti (Budapest), a analogi-

ju predstavqa i par nau{nica iz groba 2 sa tamo-

{we nekropole Feroglobus (Nagy 1998: 111, Taf.89/36-3; 125, Taf. 95/B2-1, 2). Privezak zelene boje

je konstatovan o kari~ici iz groba 42 sa îka, ali

i na onima iz grobova 72 i 129, gde je primeweno

i pomenuto cilindri~no oja~awe na vezi prive-

ska i kari~ice (T. XII/72-3; T. XIX/129-2).Nau{nice sferi~nog priveska od staklene pa-

ste se povezuju sa tipom 4 sa Alatijana, koji se da-

tuje u prvu polovinu VII veka (Böhme 1965: 3; 33/4).Sve opisane nau{nice sa sferi~nim privesci-

ma, bilo od metalnog lima ili od staklene paste,i datovawem u prvu polovinu VII veka predstavqa-

ju prema starijoj literaturi varijante, odnosno

derivate tipa Szent-Endre (Böhme 1965: 2–3).

Prstewe

Na nekropoli u îku, prstewe je konstatovano

ukupno u {est (4,96%) avarodopskih grobova. Re~

je o grobovima 5, 58, 76, 92, 93 i 102, u kojima su

sahrawene osobe ènskog pola.Sve prstewe je izra|eno od bronzanog lima, a

alke su trakastog preseka. Primerci iz posledwa

dva groba nisu sa~uvani. U dokumentaciji je nave-

deno da su alke primeraka iz grobova 5 (T. II/5-6)i 92 (T. XV/92-1) nosile plo~aste ukrasne glave

elipsoidnog oblika, no one nisu sa~uvane.Jedino nalaz iz groba 76, fragmentovane alke,

nosi dekorativnu glavu oblika zaobqene kupe, ta-

ko|e od bronzanog lima (T. XII/76-1). Analogija za

ovaj prsten je u nalazu iz groba XXIII nekropole

Be~-Lising (Wien-Liesing). Taj grob je, kao i ne-

kropola u celosti, mla|i od sahrana sa îka: iz-

uzev prstena, konstatovane su i perle u obliku se-

menki lubenice te lonac ra|en na vitlu (Mossler1975: 88, T. 9/11).

Prstewe, ina~e, ne ulazi u krug ~estih i karak-

teristi~nih nalaza sa avarskih nekropola.

Narukvice

Ni narukvice ne predstavqaju osobito ~est na-

laz na avarskim grobqima. Uz sporan predmet iz

groba 37, nalaz iz ènskog groba 93 zasigurno spa-

da u tu grupu nakita (T. XVI/93-3). U tom grobu je u

predelu desne {ake prona|ena bronzana narukvi-

ca ovalnog preseka, spqo{tenih krajeva ukra{e-

nih te{ko uo~qivim, isko{enim, punktiranim

IVAN BUGARSKI| 96

Sl. 88. Nau{nica, grob 73

Fig. 88. Earring, grave 730 1 cm

kod Doweg Milanovca, koja se ugrubo datuje od XI do XIII veka

(Mini} 1969: 243, 247, sl. 19), a prema novoj analizi, u dru-

gu polovinu XI veka i prvu polovinu XII veka. Sam nalaz na-

u{nice iz groba 72, za wegova razmatrawa ina~e sporedan,D. Radi~evi} datuje ne{to {ire, u VII vek (Radi~evi} 2007:89, 96).

nizovima ta~aka. Kako je u pitawu jedini pouzda-

no opredeqen nalaz, samo on }e biti uvr{ten u

statistiku: nalaz iz jednog groba odgovara pro-

centu od 0,83% avarskih sahrana na îku.Iz poreme}enog groba 37 osobe mu{kog pola

poti~e, iz predela desnog karli~nog krila, bron-

zana narukvica (?) kvadratnog i trakastog prese-

ka i ne{to pro{irenih krajeva (T. IX/37-12).Na nekropoli êpel-Haro{, na ostrvu Siget u

Budimpe{ti, prona|ena je narukvica koja nalazu

iz groba 93 odgovara po obliku ali ne i po ukra-

su (Sós 1961: 42, Fig. 13). I narukvica iz Jutasa,prona|ena uz novac cara Foke (602–610), pri-

bli`no odgovara nalazu iz groba 93 sa îka. Da-

tovawe novcem, me|utim, ne zatvara vreme kori-

{}ewa takvih narukvica, jer se ono proteè na

~itav rani period prisustva Avara (Garam 1992:152, T. 31/4).

Perle

Niske perli predstavqaju uobi~ajen nalaz na

nekropolama svih perioda avarskog prisustva.Naj~e{}e se nalaze u grobovima osoba ènskog

pola. Beleè se i pojedina~ni nalazi. U grubqoj

podeli, sa prvim avarskim talasom se povezuju tzv.okcaste perle, dok su za drugi talas karakteri-

sti~ne one u obliku semenki lubenice (Mrkobrad1980: 95–96).

îni se da je proizvodwa perli od staklene

paste predstavqala jednu od aktivnosti avarskih

èna. U pojedinim ènskim grobovima su prona-

laèni elementi staklenog mozaika i fragmen-

tovano staklo uop{te: staklo je tucano u prah i

topqeno, pa je oblikovano u perle za |erdane (Ko-

va~evi} 1977: 191).Na na{oj nekropoli, perle su konstatovane u

grobovima III, 2, 5, 14, 17, 24, 33, 43, 45, 50, 51,58, 66, 83, 85, 91, 92, 93, 101, 102, 103, 104, 105,106, 108, 110, 113, 116, 117, 119 i 122. Od 121 sa-

hrane, one su prona|ene u 31 grobu, ili u 25,62%.Svi ovi grobovi se pripisuju osobama ènskog

pola, izuzev grobova 51 i 103 u kojima su sahra-

weni mu{karci. Moè se re}i da je re~ o bogati-

jim sahranama, budu}i da su u oba slu~aja o~uvani

elementi pojasnih garnitura. U grobu 103, oko vra-

ta pokojnika je bila niska od {est perli. U gro-

bu 51, me|utim, samo jedna perla je na lan~i}u od

gvozdenih alkica: obi~aj da se mu{karac sahrawu-

je sa jednom ili dve perle oko vrata je centralno-

azijskog porekla i osoben je za najstariju generaci-

ju avarskih doseqenika u karpatsko zale|e (Garam1992: 151).

Karakteristi~ne okcaste perle su iz grobova

III, 5, 14, 17, 33, 43, 51, 58, 66 (T. X/66-1, sl. 89),

85, 91, 92, 93, 103, 105, 106, 108, 113, 116, 117 i

122. Ukupno 21 grob sa nalazima okcastih perli

predstavqa 17,35% ranosredwovekovnih sahrana.Okcaste perle su raznobojne, sferi~nog, blago

bikoni~nog ili ne{to spqo{tenijeg oblika, sa

apliciranim plasti~nim okcima koja su raspo-

re|ena u jednoj traci, po sredini obima perle.Katkad su okca oivi~ena belo bojenim prstenovi-

ma. Obim i visina ovih perli nisu u potpunosti

standardizovani, kao {to uostalom nije ni wi-

hov oblik, ali su naj~e{}e oko 1 cm.Okcaste perle predstavqaju op{teprisutne na-

laze na ranoavarskim lokalitetima. Prisutne su

od dolaska Avara pa sve do sredine VII veka. Odgo-

varaju tipu 18 sa Alatijana (Böhme 1965: 6; 33/18).Na na{im lokalitetima sre}u se, izme|u ostalog,u Bogojevu (Vinski 1958: 14, T. X/15), u grobovima

1 i 5 u Vajskoj (Brukner 1982: 29, 33, T. II, IV), u

vi{e grobova u Aradcu (Na| 1959), Mokrinu (Ra-

nisavqev 2007), ôki i Be~eju (Mrkobrad 1980:95, T. LXXIV/2; 97, T. LXXVI/8). U tim slu~ajevi-

ma, autori ih uglavnom datuju u kraj VI i po~etak

VII veka, izuzev Z. Vinskog koji nalaz iz Bogojeva

povezuje sa prelaznim periodom avarske prevla-

sti, odnosno sa krajem VII veka. U tom smislu mo-

è se ponoviti da se grob 103 sa îka prema ka-

rakteristi~nim nalazima datuje u period izme|u

650. i 675. godine.Jedna od izuzetno brojnih inostranih analo-

gija je niska iz groba 11 iz romejske enklave

Kestheq-Fenekpusta, datovana u drugu polovinu

VI veka (Barkóczi 1968: 282, T. LHI/4). Niska tak-

vih perli poti~e npr. i iz groba 1 sa lokaliteta

Kiraqok ul. – Munka~i Mihaq ul. u Budimpe{ti,no u tom grobu se izdvaja nalaz nau{nice koja je

napravqena tako {to je na kari~icu navu~ena

upravo okcasta perla (Nagy 1998: 35, Taf. 136-5).Cilindri~ne dvo~lane i tro~lane perle od

staklene paste su prona|ene u grobovima 2 (T.II/2-7, 8), 17, 24, 83 (T. XII/83-2) i 103. Tih pet

grobova ~ine 4,13% ukupnog broja sahrana. Perle

ovog tipa predstavqaju ranoavarski proizvod: kao



Sl. 89. Perle, grob 66

Fig. 89. Beads, grave 660 1 cm

i okcaste, u celinama datovanim novcem javqaju

se sa kovawima Justina II, Tiberija II i Foke, da-

kle u drugoj polovini VI i na po~etku VII veka

(Garam 1992: 151, 170). Na avarskoj nekropoli

Halimba (Halimba), u Ma|arskoj, sre}u se u grobo-

vima 394 i 395 (Török 1998: 54, Taf. 41/394-2,395-1). Takvi primerci su i iz groba 523 sa nekro-

pole Kelked-Feketekapu A (Kölked-Feketekapu A),gde se pojavquju u kombinaciji sa okcastim per-

lama i s jednom ve}om, centralno postavqenom

perlom (Kiss 1996: 138, Taf. A523-8, 12, 15). Cilin-

dri~ni vi{e~lani primerci sre}u se i na ne-

kropoli Aradac i u Vrbasu. Mrkobrad (1980: T.LXXVI/1, 5) ih predstavqa u kontekstu nalaza iz

perioda tzv. Prvog kaganata.U grobu 103 (T. XVII/103-15) nalaze se na istoj

nisci sa okcastima, a tako|e i u grobu 17 (T.IV/17-3). U grobu 24, u predelu ispod lobawe, u ni-

sci od pet takvih perli su i tri metalne kari~i-

ce – jedna od bronzane i dve od gvozdene ìce (T.IV/24-11, 7, 8, 9).23

Jednostavne sferi~ne perle su uglavnom istog

datovawa kao i prethodno opisane. Na îku se

sre}u u inventarima grobova III (T. I/III-5), 33 (T.V/33-6), 50 (T. VIII/50-3), 110 (T. XVII/110-2),119 (T. XVIII/119-2). Isto vaì i za cilindri~-

ne perle iz grobova 101 (T. XIV/101-2) i 102 (T.XIV/102-3), te za sitnije primerke uglavnom spqo-

{tenog oblika iz grobova 17 i 119 (T. XVIII/119-2).U grobu 45 prona|ena je perla ~etvrtastog oblika

od zelene staklene paste (T. IX/45-7).

Privezak – krst

Sa îka, iz groba 17 (T. IV/17-5) poti~e jedan

privezak u obliku krsta. Jedina sahrana sa nala-

zom krsta predstavqa 0,83% ukupnog broja. Krst

je izra|en od olova. Jednakih je krakova, horizon-

talno probu{en za ve{awe. No{en je o ogrlici –nisci goreopisanih ranoavarskih perli, dvo~la-

nih i tro~lanih cilindri~nih i okcastih.Grobni inventar ove ènske sahrane je zani-

mqiv. Uz neke uobi~ajene avarske nalaze, kao {to

su lonac izra|en slobodnom rukom i ko{tana

oplata, u grobu se pojavquju i privezak – zvon~i}

te ranije pomenuti par srebrnih sferi~nih nau-

{nica. Moè se postaviti pitawe kakva je pri-

roda manifestacije hri{}anstva u ovom grobu, i

ne samo u wemu.Ne moè se do kraja pouzdano posvedo~iti da li

je krst u ovom grobu oznaka pripadnosti hri{}an-

skoj veri, ili, mo`da, prosto predstavqa pozno-

anti~ko-ranovizantijski kulturni ili modni

uticaj. Druga mogu}nost je ipak mawe verovatna:ovde nije u pitawu komad nakita od plemenitog

metala, ve} od olova, {to iskqu~uje mogu}nost da

je krst no{en kao statusni simbol, odnosno kao

bilo kakva druga skupocenost, recimo nau{nice.U tom smislu je pak ilustrativan grob 27 sa loka-

liteta Pionirska ulica u Be~eju, gde se lep{e

oblikovan srebrni krst javqa u kombinaciji sa

zlatnim granuliranim nau{nicama (Miki}-Anto-ni} 1988: 193, sl. 6). U literaturi se navodi i tre-

}e potencijalno razre{ewe – da hri{}ansko obe-

le`je u paganskom kontekstu moè predstavqati

i magijski simbol (Schülke 1999: 91).L. Trbuhovi} smatra da nalazi krstova koji

nisu od plemenitih metala u grobovima ranoavar-

skih nekropola svedo~e o hri{}anskoj pripad-

nosti sahrawenih (Trbuhovi} 1980: 126). S druge

strane, vaqa ista}i i to da orijentacija groba 17(ugrubo, sever–jug) sa îka sama po sebi ne govori

u prilog pripadnosti hri{}anstvu sahrawene,ali bi se moglo pretpostaviti i da nije bilo dru-

gih hri{}ana koji bi je sahranili u ispravnoj

orijentaciji. S tim u vezi, kako je kulturno odre-

|ewe nekropole na îku ranoavarsko, zakqu~ak

kontekstualne arheologije – da grob prevashodno

odraàva ideje zajednice, a ne stav samog pokojni-

ka (Schülke 1999: 95) – u ovom konkretnom slu~aju

se svakako ne potvr|uje u meri u kojoj bi se mogao

primeniti na ostale sahrane na nekropoli.Manifestacije hri{}anske vere na avarskim

grobqima bile su prisutne znatno pre nego {to je

poznoavarsko vo|stvo prihvatilo tu religiju. One

se mogu povezati sa kasnoanti~kim stanovni{tvom

nekada{we Panonije, a teoretski i sa avarskim

doseqenicima. Ipak se za nosioce hri{}anstva

u Panoniji ranoavarskog doba mogu smatrati pre-

vashodno Romeji, kao i Germani (Vida 1998: 530,533). Nalazi krstolikog nakita iz tog doba u unu-

tra{wosti Balkanskog poluostrva, pak, predsta-

vqaju proizvod lokalnih romejskih radionica

(Vinski 1968: 149).Rani nalazi hri{}anskih obele`ja sa avar-

skih nekropola, oli~eni naj~e{}e upravo u olov-

nim krsti}ima, poti~u, kao i primerak sa îka,iz grobova osoba ènskog pola. Jedan od wih, sa

nekropole Jutas, datovan je novcem cara Foke

(602–610), a sli~ni su i nalazi iz Alatijana i

Varpalote, iz groba sme{tenog u grupi avarskih

sahrana. Preko nalaza sa nekropole Jutas, grupa

krstova se datuje u po~etak VII veka. Navodi se i

da je èna avarskog vo|e iz trojnog groba u Ozori,

IVAN BUGARSKI| 98

23 Grob 24 je u dokumentaciji uz rezervu progla{en za

ènski, moè se pretpostaviti, upravo zbog niske. Nalazi kre-

siva i brusa su ipak karakteristi~ni za grobove mu{karaca.

datovanog solidom Konstantina IV (668–685), hri-

{}anka, najverovatnije zarobqenica iz redova

autohtone populacije kojoj je bilo dozvoqeno da

svoju veru ne samo zadrì ve} i prenese na k}er-

ku. Jednako se tuma~i da je i osoba ènskog pola

sa nekropole Seged-Feherto V (Szeged-Fehértó B),sahrawena sa krstom, zarobqenica. Ovaj grob je

datovan novcem istog vladara.Gorepomenuti nalazi predstavqaju arheolo-

{ku potvrdu istorijskih podataka o odnosu Ava-

ra prema hri{}anstvu, koji je bio liberalan ot-

prilike do po~etka vladavine Konstantina IV(Kova~evi} 1977: 206–207, Trbuhovi} 1980: 126).Ovakav odnos prema veri u kasnom periodu seobe

naroda ne ~udi, budu}i da u to doba i na tom tlu

svojevrsna ~istota vere naspram svakodnevnih

ìvotnih isku{ewa zapravo i nije bila od ve}eg

zna~aja (Daim 2003: 520–521).S druge strane, F. Kurta u ne{to ranijim na-

lazima hri{}anskih simbola severno od Dunava

ne vidi manifestaciju religiozne prakse, ve}

upravo odraz rastu}e popularnosti predmeta ro-

mejske materijalne kulture me|u varvarima u

drugoj polovini VI veka (Kurta 2001: 67–68, 70).

Aplikacije od bronzanog lima

Na ovom mestu bi}e pomenuti fragmentovani

komadi od bronzanog lima koji su o~uvani vrlo

slabo, tako da nisu opredeqeni u neku posebnu

grupu materijala. Kako poti~u iz o~uvane grobne

celine, sa desnog karli~nog krila sahrawene

osobe, samo uslovno se mogu tuma~iti kao ostatak

komada nakita. Zbog stepena o~uvanosti i prepo-

znatqivosti, ne}e biti ukqu~eni u statisti~ki

obra~un nakita. Re~ je o fragmentima iz groba

74, sa ornamentom iskucanim u obliku romboid-

nih poqa ispuwenih punktirawem (T. XIV/74-6).Prema antropolo{koj bazi podataka, odnosno pu-

blikaciji (Éry 1990: T. 1), re~ je o grobu osobe mu-

{kog pola, uzrasta od 66 do 72 godine, pa bi ovi

skromni ostaci mo`da mogli predstavqati i

ostatak nekog komada pojasne garniture.

Gajke za per~in

Prona|ene su u ~etiri groba (3,30% ukupnog

broja na nekropoli) osoba mu{kog pola, u prede-

lu glava pokojnika. Re~ je o grobovima 10, 30, 44i 51. U grobu 10 je prona|en par od uìh savije-

nih traka bronzanog lima (T. III/10-12, 13); pri-

merak sa pravougaonom dekorativnim glavom od

lo{eg srebra je iz groba 30 (T. V/30-7). Sli~no je

oblikovan i bronzani primerak iz groba 44, s

tim {to je u ovom slu~aju glava izvedena u vidu

tro~lanog niza krugova koji se delimi~no pre-

klapaju (T. IX/44-6, sl. 90). Gajka iz groba 51 nije

sa~uvana, a u dokumentaciji se navodi da je bila

izra|ena od bronzane ìce, dimenzija 1,3 cm h

0,7 cm. Od o~uvanih gajki, najve}a je ona iz groba

44: 3,3 sm h 2,6 cm.Iz groba 103, tako|e osobe mu{kog pola, poti-

~e neo~uvan predmet koji se u dokumentaciji vo-

di kao gajka, iz pojasnog predela.Gajka bliska onim iz grobova 30 i 44 poti~e sa

nekropole Pohibuj Macko iz Ki{kere{a (Kiskőrös--Pohibuj, Mackó-dűlő), iz mu{kog groba 53, gde je

prona|ena sa novcem Konstantina IV, od 668. do

685. godine (Garam 1992: 170, T. 78/1, 2).Gajke za per~in se i na drugim mestima datuju

pozno, od oko 670. godine do kraja VIII veka, pri

~emu se wihova pojava posmatra u kontekstu pro-

mena u materijalnoj kulturi koje donose nosioci

tzv. drugog talasa. U tim slu~ajevima, u grobovima

osoba mu{kog pola gajke su pronalaène u parovi-

ma, a koristile su se radi pri~vr{}ivawa dveju

pletenica u predelu le|a, {to je i ilustrovano

(Andrási 1997: 118, 122, Abb. 21; Bóna 1970: 261).Ipak, Avari su per~ine nosili i ranije. Iz-

gled ~lanova wihove prve delegacije u Carigradu

je duboko impresionirao stanovni{tvo presto-

nice, {to je zabeleìo Teofan, daju}i i opis wi-

hove frizure. U arheolo{kom smislu, dakle, me-

talne gajke u mu{kim grobovima, iako nisu veoma

~est nalaz, predstavqaju potvrdu mu{ke frizure

sa per~inom (Pohl 1998: 56).

Fibule

Fibule ne predstavqaju element no{we koji

je svojstven Avarima. Zbog toga su nalazi na avar-

skim grobqima prilika za diskusiju kako o wiho-

voj hronolo{koj, tako i etni~koj atribuciji.Dve (?) fibule poti~u iz groba I, a jedna iz gro-

ba 103. Iz groba I je nalaz lu~ne bronzane livene

fibule, sa posuvra}enom stopom (T. I/I-1), kao i

fibula sa maskom na nozi, o kojoj }e biti vi{e re-

~i (T. I/I-2). Vaqa imati na umu da je grob I uni{-

ten pre po~etka istraìvawa, tako da nije pouzda-

no pripisivawe svih nalaza jednom ènskom grobu.



Sl. 90. Gajka za per~in, grob 44

Fig. 90. Hair clasp, grave 440 1 cm

Me|u nalazima iz groba 103 je i fragmento-

van, korodiran gvozdeni predmet, mo`da deo lu~-

ne fibule (T. XVII/103-1). Nalaz je veoma o{te}en,pa }e detaqniji opis izostati. Uslovna analogi-

ja je, ipak, u gvozdenoj vizantijskoj fibuli sa po-

suvra}enom stopom iz Budimpe{te (Garam 2003:102, Abb. 5/7).

Tzv. slovenska fibula iz groba I i, verovatno,nalaz iz groba 103 predstavqaju nalaze iz vreme-

na avarske prevlasti. Tako se moè oceniti da se

fibule javqaju u 1,65% avarodopskih grobova na

nekropoli.Fibule sa avarskih nekropola, uop{te, dele se

na one koje su nastale u ranijem periodu, ~ak i u

gvozdeno doba, a kori{}ene su od sahrawenih oso-

ba, i na one koje su izra|ene u avarsko doba. Dve

fibule iz (hipoteti~nog) groba I predstavqaju

nalaze obe grupe.Lu~na livena bronzana fibula sa posuvra}e-

nom stopom (T. I/I-1) predstavqa nalaz proizveden

u ranijem periodu (Garam 2003: 122, Abb. 4). Ovaj

tip se razvio jo{ u I veku n. e. oko severne obale

Crnog mora, iz fibula sredwelatenske sheme. Ta-

kve fibule se sporadi~no javqaju i na teritori-

ji Rumunije, gde ih prenose Sarmati (Bojovi} 1983:71–72). Budu}i da se nalazi iz groba I samo teo-

retski pripisuju jednoj grobnoj celini, lu~na

fibula bi mogla da predstavqa i deo inventara

nekog uni{tenog sarmatskog groba.Druga fibula pripisana ovom grobu (T. I/I-2)

predstavnik je Vernerove varijante ID. Ovakve fi-

bule su poznate iz Ukrajine, Transilvanije i Olte-

nije. Srodne varijante Vernerovog tipa I (IC-IL)pronalaène su i na Cari~inom Gradu, u Albani-

ji, Gr~koj, pa i Pergamu (Popovi} 1979: 633–634,Fig. 31). Najbliè analogije za na{ primerak su

iz Bidimpe{te (Garam 2003: Abb. 11/7), kao i sa

nalazi{ta Pastirskoje u Ukrajini (Popovi} 1979:Fig. 23).

Ovaj tip fibula, sa maskom na nozi, smatran je,prema razmatrawima Ribakova i Vernera (Werner1950), za elemente no{we slovenske provenijenci-

je. Po tom konceptu, podunavsko-balkanski loka-

liteti na kojima je posvedo~eno prisustvo sli~-

nih nalaza predstavqaju arheolo{ku potvrdu seobe

Slovena, kao i Anta, {to je ostavqeno kao mogu}-

nost u kontekstu |erdapskih nalaza (Jankovi}

1981: 194, T.XVI/12, 17), dok bi, kako je u jednom

starijem radu pretpostavqeno, te fibule u rano-

avarskim grobovima bile odraz egzogamije (Sós1961: 51). Svojevrsnu dopunu ovakvim razmatra-

wima porekla tzv. slovenskih fibula dala je M.Kom{a, koja smatra da su one poreklom iz vizan-

tijskih gradova na Krimu i da odatle stiù do

sredweg toka Dwepra, gde Anti usvajaju wihovu

proizvodwu (Comşa 1975: 189–193).Jo{ Z. Vinski, me|utim, ostavqa otvorenim

pitawe etni~ke atribucije ovih fibula, odnosno

materijalnih manifestacija »martinovske« kul-

ture iz rane faze avarske dominacije. Nalaze

lu~nih fibula sa lokaliteta Sarata Monteoru u

Rumuniji, pa i primerke sa Cari~inog Grada ovaj

autor je sklon da poveè sa Slovenima,24ali na-

vodi i grupu sli~nih nalaza iz kubanske oblasti,izvan doma{aja slovenskih migracija, za koju se

pretpostavqa poznohunsko ili protobugarsko od-

re|ewe (Vinski 1958: 21, T. XVII/7-9, T.XVIII).Sli~no tome, ni novija literatura ne spori

slovensko kori{}ewe tih fibula, ali konstatuje

i da se one javqaju u oblastima Balta i Krimskih

Gota, kako u saètom osvrtu prenosi M. Milinko-

vi} (2006: 261, nap. 49). T. Vida i T. Feling sma-

traju da ove fibule, nastale po isto~nogermanskom

obrascu, predstavqaju »varvarske« nalaze, ali da

se ne mogu koristiti kao pouzdan etni~ki indi-

kator Slovena (Vida, Völling 2000: 32). Ovaj stav je

u potpunosti na tragu zakqu~ka Q. Vagalinskog,koji, istina, ostavqa mogu}nost takvog etni~kog

opredeqivawa samo minijaturnih primeraka, uz

ocenu da je pogre{no povezivawe ovih nalaza sa

romanizovanim ili helenizovanim stanovni-

{tvom (Vagalinski 1994: 294). Osim kod Slovena,pojava ovih fibula se uo~ava i me|u pripadnici-

ma kowani~kih populacija kao {to su Bugari ili

Alani (Aébabin 1990: 26), a pored wih, i na pro-

storu karpatskog zale|a kod germanskih i tur-

skih grupa koje su bile ukqu~ene u avarsku drà-

vu (Vagalinski 1994: 294).E. Garam te fibule smatra nalazima german-

skog porekla i povezuje ih sa Gepidima, uz {iru

ocenu da fibule izra|ene u periodu avarskog

prisustva nastaju kako pod poznoanti~kim, tako

i pod germanskim uticajem. Nalaène u bogatijim

grobovima osoba ènskog pola, datuju se u drugu

polovinu VI veka i u VII vek (Garam 2003: 123,Abb. 11).25

Teza o germanskom poreklu ovih fibula je ube-

dqivija ako se uzmu u obzir wihovi brojni sli~-

ni »prethodnici«, me|u kojima su najkompletnije

obra|eni primerci merovin{kog doba iz zapad-

IVAN BUGARSKI| 100

24 Trebalo bi imati na umu da su na nekropoli Sarata

Monteoru ovakve fibule konstatovane u 13 spaqenih sloven-

skih grobova, od preko 1.500 sahrana na nekropoli (Vagalin-ski 1994: 293, n. 24).

25 Ne{to ranije, E. Garam bila je blià teza o sloven-

skom poreklu tih fibula (Garam 1995: 386, T. 252/1).

nih frana~kih krajeva. Razne varijante tih isto~-

nogermanskih, ili fibula nastalih pod isto~no-

germanskim uticajem, datuju se od posledwe ~etvr-

tine V veka pa do kraja narednog stole}a (Koch1998: 221–251, Taf. 34–36).

U tom smislu bi se, ukoliko se raspravqa o

slovenskom, ali i romejskom ili, u naj{irem

smislu, nomadskom poreklu tih nalaza, moglo po-

staviti pitawe: koji bi bili tipolo{ki pret-

hodnici ovakvih fibula u tim kontekstima?Nezavisno od mogu}nosti etni~kog pripisiva-

wa ovih fibula, ~ini se da je ispravno razmi{qa-

we F. Kurte da one predstavqaju oznaku dru{tvenog

statusa, bilo da je re~ o srebrnim ili pozla}e-

nim primercima, bilo o skromnijim nalazima

na~iwenim od bronze (Curta 2006: 461–462).

PRIBOR

Pored nalaza ostataka ode}e i nakita, u grobo-

vima se sre}u i predmeti koji su predstavqali

li~ni pribor sahrawenih.

TORBICE

Od nalaza pribora iz grobova na{e nekropo-

le, najpre }e biti predstavqeni ostaci torbica.

Okovi i oplate torbica od kosti

Okovi torbica no{enih o pojasu, u koje je sme-

{tan raznolik pribor za svakodnevnu upotrebu,pravqeni su od kosti. Uglavnom predstavqaju pre-

poznatqive nalaze, izuzev fragmentovanih pri-

meraka koje je mogu}e opredeliti prema pozici-

ji u okviru zatvorene grobne celine.Okovi torbica se od sli~nih ko{tanih plo-

~ica razlikuju zahvaquju}i paru naspramno po-

stavqenih perforacija za u~kur. Ovi okovi su

postavqani pri vrhu ko`nih torbica, da bi kroz

wihove perforacije prolazila traka koja je po-

tom vezivana – tako se torbica zatvarala. Uz svoju

dekorativnost, funkcija ovih ko{tanih plo~ica

je jasna: one su onemogu}avale da se trewem pri

~estom otvarawu i zatvarawu ko`na torbica o{te-

ti, a uz to, formirale su oblik otvora torbice,kako bi se lak{e pristupalo wenom sadràju, o

~emu pi{e S. Uence (Uenze 1992: 194–195).26

Uz okove torbica sa îka, bi}e opisane i ko-

{tane plo~ice koje su verovatno predstavqale

wihove oplate. Sli~ni ko{tani predmeti kori-

{}eni su i za opla}ivawe tobolaca, ili npr. ku-

tija, kako su opredeqeni neki odgovaraju}i nala-

zi sa nekropole iz Varpalote (Bóna 2000: 148,150, Taf. VII/6, 7).

Na îku, okove i oplate torbica sre}emo u in-

ventarima grobova 1 (?), 17 (?), 30, 37, 57 i 77. U

grobovima 17 i 77 sahrawene su osobe ènskog po-

la. Tih {est grobova ~ine 4,96% ukupnog broja sa-

hrana.Okov iz groba 30, prona|en ispod levog kar-

li~nog krila, oblikovan je tako da uokviruje tri

{iroke kru`ne rupe (T. V/30-8). Sli~an je ko{ta-

ni okov torbice iz groba 70 sa budimpe{tanskog

lokaliteta êpel-Haro{, BVM, u kome su i dve

rane, okcaste perle (Nagy 1998: 168, Taf. 113/70-1,2, 3), kao i okov iz groba 126 nekropole Seged-Fe-

herto A (Madaras 1995: 28, Pl. 17-126-1).27



26 S. Uence daje i rekonstrukciju torbice sa ovakvim

okovom (Uenze 1992: 195, Abb. 16).

27 Sli~nog oblika je bronzani liveni okov torbice iz

groba 201/a sa Tisafireda (Garam 1995: 332, Abb. 197/18).Grob je poznijeg datovawa: moè se primetiti kako je starija

forma dobila svoju modifikaciju u drugom materijalu. Dru-

gu analogiju, opet pozniju, gde je okov tako|e izra|en od bron-

ze, livewem, predstavqa slu~ajan nalaz iz okoline Ort{af-

ta u Austriji (Winter 1997: 103, Taf. 5-3i/1). Ve}i broj ovakvih

nalaza prikupqen je u: Tobias (2003).

Broj avarskih grobova:

121 (100%)

u grobova

%

nau{nice prstewe narukvica perle gajke za fibule krst

per~in

32 6 1 31 4 2 1

26,45% 4,96% 0,83% 25,62% 3,30% 1,65% 0,83%

Perle i nau{nice su zastupqene u najve}em i gotovo podjednakom broju avarodopskih grobova.Gajke za per~in su konstatovane samo u grobovima osoba mu{kog pola.

Tabela 3: Zastupqenost nakita u avarskim grobovima na îku

Table 3: Percentage of jewelry in Avar graves at îk

Ko{tani okov torbice iz groba 37 je prona|en u

predelu desnog krila karlice. Izduènog je obli-

ka, i dok se jedna perforacija jasno uo~ava, druga

je nagove{tena o~uvanim ise~kom svoje kru`nice –predmet je na tom mestu fragmentovan (T. IX/37-3,sl. 91). Ukra{ena je urezanim stilizovanim moti-

vom vreè: u tipologiji motiva ko{tanih opla-

ta, koju je izradio P. [traub, ovaj tip je ozna~en

kao 1/a i pripisuje se ranoavarskom periodu, ho-

rizontu kori{}ewa pojasnih garnitura od lima

(Straub 1997: 142, Abb. 1/1). Identi~an motiv je

npr. na ko{tanoj oplati tobolca iz groba 1 iz Zam-

boka (Zsámbok) (Garam 1983: 144, Abb. 4/9), a vrlo

sli~an je i na onoj iz groba 107 nekropole Kel-

ked-Feketekapu A (Kiss 1997: 75, Abb. 1/I. 2. 1).U grobu 57 je prona|en fragmentovani ko{ta-

ni okov torbice, od kojeg je sa~uvan jedan kraj sa

perforacijom. Ovaj okov je lu~nog popre~nog pre-

seka i prema sredini, tj. drugom kraju, koji nedo-

staje, blago se suàva. Po povr{ini je ukra{en

kosim urezima (T. X/57-6).Na nekropoli Tisafired, ko{tani okov torbi-

ce pojavquje se u grobu 230, sa starijim materija-

lom (Garam 1995: 332, Abb. 197/17). Neukra{eni

nalazi poti~u iz groba 292 sa nekropole Sarva{-Greksa-Tegla|ar (Juhász 2004: 48, Taf. LXIV/5) i

iz groba 469 sa Halimbe (Török 1998: 60, Taf.48/469-3).

Ovakvi okovi torbica predstavqaju relativno

~est nalaz na ranovizantijskim lokalitetima.Uz okove iz Sadoveca (Uenze 1992: 194–195), mogu

biti pomenuti i nalazi iz Tropeum Trajani (Tro-paeum Traiani) (Bogdan Cătăniciu, Barnea 1979: 191,Fig. 171/10. 1), sa Svetiwe (Popovi} 1987: sl. 20/3),Cari~inog Grada (Bavant 1990: 228, Pl. XL/234),Gradine na Jelici (Milinkovi} 2001: 102, Abb.23/2), te okovi iz utvr|ewa Petrus kod Zabrege i

sa Mom~ilovog grada na Juhoru (Brmboli} 2003:282, 284, T. IV/2, 6). Nedavno su objavqena jo{ dva

nalaza sa utvr|ewa Gorwi Streoc na Kosovu (Iva-ni{evi}, [pehar 2006: 141, Fig. 3/10, 11). Okovi

torbica od kosti su pronalaèni i u utvr|ewima

dunavskog limesa, u Saldumu, Ravni, Dijani i na

Pontesu. S. Petkovi} ih je svrstala u tip I oplata

i aplikacija, navode}i i analogije sa rumunskih

i bugarskih nalazi{ta (Petkovi} 1995: 38, nap.213–215, T. XXII/1-9).28

Dve fragmentovane ko{tane plo~ice poti~u

iz groba 1, poreme}enog radom mehanizacije, tako

da je nepoznata prvobitna pozicija nalaza. Jedna

plo~ica je trakastog preseka, pravougaono mode-

lovana, ukra{ena naspramno, po duìm stranama

raspore|enim koncentri~nim krugovima spoje-

nim parovima koso urezanih linija (T. I/1-3). Ve-

rovatno je re~ o oplatama torbice. Najsli~niji

su im gorepomenuti nalazi iz Varpalote.Iz istog groba je i deo oplate torbice (?) ati-

pi~nog izgleda. Re~ je o fragmentovanom predme-

tu od kosti (sa~uvani kraj je lu~no modelovan),koji se prema sredi{wem delu suàva do trouga-

onog pro{irewa. Ornament je izveden nizovima

sitnih ureza koji u trakama prate formu predmeta.I u ovom slu~aju izostaju perforacije za provla-

~ewe u~kura (T. I/1-2). Uz sve rezerve, iz groba 1pomiwemo i nalaz kresiva (T. I/1-5), koji navodi

na pretpostavku da je postojala torbica u koju je

ono bilo stavqeno, a ~ijim bi ko{tanim oplata-

ma mogli odgovarati opisani nalazi.Nalaz iz groba 17 je tako|e uslovno opredeqen

u ovu grupu materijala. Na o~uvanom fragmentu

ko{tane plo~ice, ukra{ene urezanim koncentri~-

nim krugovima i kosim linijama, uo~avaju se sa-

svim uske perforacije, raspore|ene po centrima

urezanih krugova, koje su mo`da sluìle za pri-

{ivawe. Budu}i da fragmentovani predmet poti-

~e iz predela leve {ake, uz rezerve ga navodimo

me|u oplatama torbica (T. IV/17-6).Grob 77, bogatog inventara, predstavqa jo{ jed-

nu sahranu u kojoj je zabeleèn nalaz oplate tor-

bice. Re~ je o fragmentima ko{tanih oplata iz-

duènog lu~no povijenog preseka. Dekoracija je

izvedena urezanim romboidnim poqima, po ~ijim

su naspramnim temenima urezani koncentri~ni

krugovi sa perforacijama za pri{ivawe u centru

IVAN BUGARSKI| 102

28 Funkcionalno opredeqewe grupe nalaza koje autor

predlaè, imaju}i u vidu jasno odre|ene analogije, nije is-

pravno.

Sl. 91. Okov torbice, grob 37

Fig. 91. Purse clasp, grave 370 1 cm

svakog. Prema mestu nalaza u okviru grobne celi-

ne, tj. wihovom odnosu sa poloàjem kozmeti~kog

pribora, o kome }e kasnije biti re~i, ~ini se da

je re~ upravo o oplatama torbice, ako ne i neke

kutije (T. XIII/77-11, 12, 13, sl. 92).Iz groba 55, u kome je sahrawena osoba ènske

polne pripadnosti, poti~u, bez preciznijeg navo-

|ewa pozicije u okviru grobne celine, dva mawa,tro{na, lu~no izvijena, ta~kasto perforirana

ko{tana fragmenta trakastog preseka. Mogu}e je

da su predstavqala oplatu torbice, no s obzirom

na stawe nalaza, a i na to da se ne navodi wihovo

mesto u okviru celine, ovu mogu}nost vaqa uzeti

s rezervom (T. XI/55-3).

Ukras torbice u obliku koluta

Ovakvi ukrasi su izra|eni od metala i uglav-

nom se javqaju u kontekstu ènskih sahrana. Na

îku je zabeleèn jedan nalaz, od bronze, iz poja-

snog predela u ènskom grobu 101. Karakteri-

sti~nog je kru`nog oblika, sa upisanim krstom

(T. XIV/101-3, sl. 93). Jedini grob u kome je kon-

statovan ovaj nalaz predstavqa 0,83% avarodop-

skih sahrana na îku.Posmatraju}i dobro dokumentovanu genezu

ovih predmeta sa Tisafireda, na{ nalaz se moè

sravniti sa najranijim primercima sa te nekro-

pole – onima u obliku to~ka sa `bicama. Nalaz

sa îka odgovara onima sa ~etiri »`bice«, dok

su u ranom periodu prisutni i oblici sa tri. Na

Tisafiredu se komadi ovog oblika javqaju u ra-

nom horizontu, horizontu pojasnih garnitura od

lima, nau{nica sa kuglastim privescima i sl.,premda pojedini primerci pretrajavaju i u kom-

binacijama sa kasnijim materijalom – okovima sa

motivima grifona i vreè. Mo`da je re~itija

kombinacija sa perlama: uz ovakve okove torbica,javqaju se, uz perle torbica, i najraniji primerci

perli sa niski u obliku semenki lubenice.U apsolutnim datumima, na Tisafiredu se ovi

nalazi svrstavaju u period od 670. do oko 730. go-

dine (Garam 1995: 306, 312, Abb. 181/2, 3). Na{

primerak, a time i grob, najverovatnije bi odgo-

varao najranijem odse~ku tog vremenskog raspo-

na. Pored nalaza iz Tisafireda, analogiju pred-

stavqa i nalaz iz groba 85 iz Alatijana. U istom

grobu je zabeleèn i nalaz sa tri »`bice« (Kovrig1963: 16, T. VIII/85-10, 11). Sli~an je i nalaz iz

Mutenice (Mutěnice) u dana{woj ê{koj (Profan-tová 1992: 689, Taf. 32/D-12). Ne{to druga~iji

kru`ni okov torbice pojavquje se u kompletnoj

garnituri ta{ne u grobu 116 nekropole Jutas. Taj

grob se datuje novcem Foke u po~etak VII veka

(Garam 1992: 157). Osim {to se pojavquju kao ukras

ta{ne, ovi okovi su predstavqali i elemente èn-

skih pojaseva. Wihovo poreklo je u alanskoj kul-

turi Severnog Kavkaza (Garam 1980: 179).

Privesci – zvon~i}i

Od nalaza iz garnitura torbica trebalo bi po-

menuti i priveske – zvon~i}e. Ove predmete na

îku nalazimo u inventarima grobova 17 (T.IV/17-8) i 92 (T. XV/92-8), u kojima su sahrawene

osobe ènskog pola. Zvono iz groba 17 prona|eno

je u predelu {ake leve ruke a ono iz groba 92 u

predelu levog karli~nog krila. Oba primerka su

livena, od bronze, pri ~emu u nalazu iz groba 17ima primese olova. Razlikuju se utoliko {to je

nalaz iz groba 17 ve}ih dimenzija i druga~ije

modelovane alke za ka~ewe po vrhu konusa. Za taj

primerak se raspolaè veoma bliskom analogi-

jom iz jednog de~jeg groba sa nekropole Polet u

Vrbasu (Nagy 1971: T. XXVIII/12). Zvonu iz groba

92 nalikuju ona iz grobova 19 i 21 sa nekropole

êpel-Haro{ sa ostrva Siget u Budimpe{ti, koje



Sl. 92. Oplata torbice (kutije?), grob 77

Fig. 92. Purse (case?) decoration, grave 77

0 1 cm

Sl. 93. Ukras torbice, grob 101

Fig. 93. Purse decoration, grave 1010 1 cm

isti~e to {to je sa~uvan i gvozdeni mlatac (Nagy1998: Taf. 103/19-4, 21-5, 172/12). Tri sli~na pri-

merka poti~u i iz pomenute ostave u Gaponovu, u

oblasti Kurska (Gavrituhin, Oblomskié 1995:149, Ris. 3–5).

Sa na{e teritorije poti~e, koliko nam je po-

znato, jedini zvon~i} iz grobne celine datovane

novcem. Re~ je o primerku iz kowani~kog groba sa

lokaliteta Seki} u Lov}encu. Inventar ove ve}

pomiwane celine vremenski je odre|en solidom

careva Iraklija i Iraklija Konstantina, kova-

nim izme|u 616. i 625. godine. Nalaz iz Lov}en-

ca E. Garam navodi u kontekstu avarodopskih gar-

nitura ta{ni datovanih novcem (Vinski 1958: 13,T. VII/25; Garam 1992: 156, 171; Somogyi 1997: 62).

Sli~no bronzano zvono, me|utim, pojavquje se

i u druga~ijem rasporedu, i to u grobu 45 nekro-

pole Pe~-Keztemeto (Pécs-Köztemető) u ma|arskoj

Barawi. U tom grobu, zvono je uz lobawu kowa, u

grobnoj celini u kojoj su prona|eni i ranoavar-

ski stremeni i srp (Kiss 1977: 96, 99, Pl. XL/45-1).Iz jednog od dva potvr|ena ranovizantijska utvr-

|ewa na î~evici, na Kosovu, tako|e poti~e srod-

no bronzano zvono. U tom kontekstu se pretposta-

vqa da je re~ o zvon~i}u ovce ili koze (Ivani{evi},[pehar 2006: 145, Fig. 7/2).

Uobi~ajeno datovawe nau{nica kakve su na|e-

ne u grobovima 17 i 92, kao i krsta iz groba 17,leì u prvoj polovini VII veka: na osnovu dato-

vawa zvon~i}a putem solida iz groba iz Lov}en-

ca, grobovi 17 i 92 sa îka mogli bi se odrediti

u drugu ~etvrtinu VII veka.

Lanci i alke

Pored torbica, pribor je u ranom avarskom pe-

riodu no{en i o lancima, {to se uglavnom potvr-

|uje u inventarima ènskih sahrana. Lanci su se

nizali namicawem karika u vidu osmica slobod-

nih krajeva. Na krajevima lanaca su ve}e alke.Alke su naj~e{}e gvozdene, dok su lanci bronzani.

Funkciju lanaca odre|uje pozicija wima bli-

skih nalaza u okviru zatvorenih grobnih celina.Alkama u visini glava femura, lanci su visili

uz bokove i nosili su ko`nim vrpcama privezane

noève, iglenice i sli~an pribor. Svakako o lan-

cima od bronzanih karika nije mogao biti no{en

pribor znatnije mase (Garam 2002: 161).Sa na{ih lokaliteta mogu se pomenuti i nala-

zi bronzanih lanaca sa lokaliteta Aradac – Me~-

ka, iz grobova 16, 68 i 69 (Na| 1959: 56, T. III/19;60, T. XII /7, 9; 61, T. XXXI/1, 3, 4) i sa nekropole

kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 48, sl. 56). Bron-

zani lanac zavr{en gvozdenom alkom sa~uvan je u

inventaru groba 329 nekropole Kelked-Fekete-

kapu A (Kiss 1996: 93, Taf. 69/A329-10), odnosno u

iventaru groba 24 nekropole iz Varpalote (Bóna2000: 132, Taf. VII/3). Odgovaraju}i lanci su i iz

grobova 1 i 14 sa ostrva Siget u Budimpe{ti (Sós1961: 32, Fig. 3/1; 42, Fig. 12/1).

Na îku su brojni nalazi iz grobova pripad-

nika oba pola koji bi se mogli povezati, neki sa-

svim pouzdano a neki uslovno, sa ovom grupom

materijala. Izuzev lanca od prekinutih osmica

iz groba 1 (T. I/1-4, sl. 94), bronzani elementi

lanaca nisu o~uvani. U dokumentaciji se, istina,pomiwu tro{ni bronzani ostaci kari~ica iz

groba 103, no sada je sa~uvana samo masivnija gvo-

zdena alka.Iz istog groba je i jedinstven nalaz masivne

livene bronzane alke na kojoj su, kako se u doku-

mentaciji navodi, bili primetni ostaci tkani-

ne kobalt plave boje (T. XVII/103-14, sl. 95). Kako

ne poznajemo analogiju, ovaj predmet samo uslov-

no moèmo svrstati u alke lanca, tim pre {to je

prona|en u predelu levog kolena.Sa~uvani su, pak, ve}inom nalazi gvozdenih

alki, naj~e{}e iz karli~nog predela, koje bi mo-

gle da predstavqaju ostatke lanaca. Re~ je o nala-

zima iz grobova I, 2, 7, 10, 13, 17, 24, 28, 32, 39, 51,55, 57, 66, 77, 78, 79, 82, 83, 84, 93, 103 i 111.

IVAN BUGARSKI| 104

Sl. 94. Lanac, grob 1

Fig. 94. Chain, grave 10 1 cm

Iz groba 32 poti~u gvozdene alkice koje su,~ini se, pripadale lancu zavr{enom gvozdenim

perforiranim okovom. Elementi ovog gvozdenog

lanca slepqeni su korozijom (T. VIII/32-6). U gro-

bu 39 prona|ene su dve gvozdene kari~ice lanca,od kojih je jedna sasvim fragmentovana. Iz groba

83 je nalaz veoma sli~an ovome. Korozijom su sle-

pqene i kari~ice iz groba 66. Ostaci sli~no izve-

denih lanaca od gvozdenih alkica poti~u iz gro-

ba 259 iz Halimbe (Török 1998: 42, Taf. 28/259-6),odnosno iz groba 195 sa nekropole Sarva{-Grek-

sa-Tegla|ar (Juhász 2004: 36, Taf. XXV/195-2).Korodirana ve}a alka i gvozdeni okov lanca

poti~u iz groba 55: nalazi su tako|e slepqeni ko-

rozijom (T. XI/55-5). Lanci (?) iz ostalih nabro-

janih grobova predstavqeni su gvozdenim alkama.Za vi{e primeraka, u terenskim inventarima se

navodi da su prona|eni neposredno iznad noè-

va: u tom slu~aju ne mora biti re~ o karici lanca.Zaka~ena mawim remenom za pojas, karika je no-

sila i ko`nu futrolu noà.29Trebalo bi spome-

nuti i nalaz dve karike od gvozdenog lima, spoje-

ne, prona|ene izme|u kolena pokojnice iz groba

77 (T. XIII/77-8).Teza o isto~nom poreklu ovakvih nalaza nije

pouzdana: oni su identi~ni lancima bronzanih

lampi i kandelabara, koji predstavqaju ~est nalaz

romejskog kulturnog kruga, {to ilustruju, prime-

ra radi, nalazi iz Rima (Roma 2001: 424–425, II.4.1033–1036) ili sa Cari~inog Grada (Bavant1990: 206, Pl. XXXI/74, 75). Sli~an nalaz, ali od

gvo`|a, poti~e iz kasnoanti~kog horizonta Rasa

(Popovi} 1999: 119, sl. 66/5). Odgovaraju}i lanci

pronalaèni su i na germanskim lokalitetima:iz langobardskog konteksta, E. Garam navodi nalaz

lanca noà iz groba 29 iz Sent Andreje, lanac

fibule iz groba 2 sa nekropole Tiarno di Soto

(Tiarno di Sotto) u Italiji itd. Nalazi avarodop-

skih lanaca obi~no se datuju u prvu polovinu VIIveka (Garam 2002: 163–164).

Noèvi

Gvozdeni noèvi su veoma ~est nalaz u grobovi-

ma osoba oba pola iz svih perioda avarskog pri-

sustva. No{eni su o pojasu, tako da se u neporeme-

}enim grobnim celinama naj~e{}e nalaze u

predelu karlice. ûvani su u drvenim kanijama,obmotanim trakama tkanine ili koè. J. Kova~e-

vi} (1977: 102) smatra da noèvi predstavqaju

najelementarniju svojinu slobodnog Avarina:mogao ih je nositi bilo koji punopravni pripad-

nik klana.Gvozdeni noèvi nevelikih dimenzija (okvir-

no 10–15 cm) ne predstavqaju osetqive predmete

u hronolo{kom i tipolo{kom smislu. I zbog toga

ne}e biti ponu|ene mnogobrojne analogije sa dru-

gih lokaliteta, iz svih faza avarskog prisustva.Svi gvozdeni noèvi su jednoseklog preseka i

stawenog trna za usa|ivawe u drvenu dr{ku.Op{teprisutni na svim avarskim nekropola-

ma, noèvi se u velikom broju javqaju i na nekro-

poli u îku. Nalazi sa îka se ni po ~emu ne raz-

likuju od drugih.Nalazimo ih u inventarima avarodopskih gro-

bova II, 5, 6, 7, 8, 10, 13, 14, 15, 16, 17, 19, 24, 25,28, 30, 32, 33, 34, 37, 39, 43, 44, 45, 49, 51, 54, 55,57, 58, 59, 61, 64, 67, 68, 69, 71, 72, 73, 74, 77, 78,79, 81, 82, 83, 84, 85, 88, 93, 94, 95, 96, 97, 99, 100,103, 105, 107, 110, 115, 116, 118, 119, 126, 127,128 i 129. Nabrojani su nalazi iz 68 grobova, {to

zna~i da je ova kategorija nalaza zastupqena u vi-

{e od polovine avarodopskih grobova na nekro-

poli – 56,20%. Imaju}i u vidu dejstvo korozije,broj noèva je izvorno mogao biti i ve}i.

Slu~ajevi gde se korozija ne ispoqava najja~e

mogu pruìti vrlo ilustrativne podatke. Tako su

ovim procesom u slu~aju noà iz groba 82 o~uva-

ni ne samo ostaci drvenih kanija ve} i ko`nih

traka kojima su one bile obmotane (T. XIV/82-1).

Kresiva – ocila i kremewe

Gvozdena kresiva – ocila lu~no savijenih kra-

jeva i pro{irenog sredi{weg dela predstavqaju

materijal sa starijih avarskih nekropola. Na

îku su prona|ena u grobovima 1, 10, 14, 16, 19,24, 34, 37, 44, 71, 78, 95, 98 i 115 (dva primerka:



29 Ilustracija u: Kova~evi} (1977: 157/92).

Sl. 95. Alka, grob 103

Fig. 95. Hoop, grave 1030 1 cm

T. XVIII/115-3, 6). U dokumetaciji je oceweno da

su grobovi 14 i 24 grobovi osoba ènskog pola.Sa na{ih lokaliteta, mogu se navesti analogni

nalazi iz grobova 1, 5 i 8 iz starijeg horizonta

sahrawivawa na nekropoli Polet u Vrbasu (Nagy1971: 191, 194, T. I/3, T. II/3, 11), iz ~etiri groba

nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 53, T.I/8, T. X/14, T. XVI/2, T. XXVII/13), te sa nekropo-

le u Aradcu (Mrkobrad 1980: 105, T. CI/21, 24, 26).Ni kresiva ne predstavqaju hronolo{ki i ti-

polo{ki posebno osetqivu grupu nalaza. Mrkobrad(1980: 104–105) nalaze kresiva i kremena pripi-

suje samo mu{kim grobovima, i to iskqu~ivo iz

perioda prvog avarskog talasa.Zbog ~iwenice da su u okviru neporeme}enih

grobnih celina kresiva i kremewe nalaèni u

karli~nom predelu, izvesno je da su naj~e{}e no-

{eni u pojasnim torbicama.Zajedno sa kresivima kremewe se javqa u grobo-

vima 16, 19, 37 i 78, a samostalno u grobovima 8,28, 51, 61 i 68. Za ove druge postoji mogu}nost da su

u raku dospeli nasipawem iskopane zemqe, budu-

}i da je na îku konstatovan praistorijski sloj.Zbog toga ne}e biti uneti u statistiku. Od ukup-

nog broja avarskih sahrana na îku, dakle, kresiva

i kremewe se javqaju u 19 grobova, ili u 15,70%.

Kqu~ (?)Gvozdeni predmet iz groba 61 bi prema analo-

gijama mogao da predstavqa nalaz kqu~a. Re~ je o

fragmentovanom i korodiranom predmetu pravo-

ugaonog preseka koji se, savijaju}i se u petqu, su-

àva prema o~uvanom kraju. Dimenzije predmeta

su 8,0 cm h 2,0 cm (T. XI/61-1). Kqu~evi ovog tipa,s jednim krajem izvijenim u petqu, izra|ivani su

i od bronze. Drugi kraj je mogao biti savijen i

ra~vasto zavr{en – taj kraj bi ulazio u bravu. Bu-

du}i da drugi kraj primerka sa îka nedostaje,kao i zbog na~ina modelovawa sredi{weg dela,trebalo bi se ograditi od izri~itog funkcio-

nalnog opredeqivawa predmeta.Ponekad su u ènske avarske grobove sekundar-

no polagani rimski kqu~evi, ~iji zna~aj jo{ uvek

nije jasan (Garam 2002: 172). Primerak sa îka je,me|utim, nalik na ranosredwovekovne. Najpribli-

`nije analogije poti~u sa nekropola Na|harsaw

(Nagyharsány) i Tisafired – Majoros (Tiszafüred– Majoroshalom).30

Prona|eni su, kao i primerak

sa îka, uz butnu kost, {to je uobi~ajen poloàj u

okviru zatvorenih grobnih celina. Ovi nalazi po-

ti~u pre svega iz grobova osoba ènskog pola. Grob

61 sa îka nije polno opredeqen.Kao u slu~aju sekundarno upotrebqenih rim-

skih, nije izvesna ni funkcija savremenih, rano-

sredwovekovnih kqu~eva u grobovima. Odgovara-

ju}a vrata sa bravama avarskih ku}a nisu poznata,tako da je mogu}e da je re~ o germanskom kultur-

nom uticaju na savremenu avarsku populaciju. Za

Germane, kqu~evi su mogli nositi simboli~ki

zna~aj mo}i ène, braka, poro|aja ili ~ak pred-

stavqati i deo hri{}anske simbolike. Za pret-

hodno E. Garam navodi radove L. Jakija i H. [to-

jera, premda te pretpostavke prenesene u avarski

kontekst ne deluju naro~ito verovatno.Nalazi kqu~eva se obi~no povezuju sa ranijom

fazom avarske dominacije, odnosno prvom polo-

vinom VII veka. U kombinaciji sa ostalim mate-

rijalom, u grobovima se lanci i kqu~evi javqaju

sa nau{nicama sa sferi~nim limenim prive-

skom i okcastim perlama, mada je zabeleèna i

kombinacija sa niskom perli na kojoj su i one u

obliku semenki lubenice (Garam 2002: 166,169–171,173, Abb. 10/2,3).

Budu}i da je nalaz sa îka fragmentovan i da

ga nije mogu}e sa sigurno{}u funkcionalno

opredeliti, mogla bi se ponuditi i druga~ija

analogija. On je donekle nalik na dr{ku gvozde-

nog kosira tipa D po I. Popovi}, koja je i sli~-

nih dimenzija. Taj kosir poti~e sa lokaliteta

U{}e kod Obrenovca i, prema ostalim nalazima,datovan je u II–III vek (Popovi} 1988: 81, T. XIII/5,T. XLIV/4). Sli~ne su i dr{ke gvozdenih, posre-

brenih nalaza iz Ka{i}a, koje D. Mrkobrad u

funkcionalnom smislu opredequje kao igle za

prikop~avawe ode}e, dok ih u etni~kom smislu

pripisuje Isto~nim Gotima (Mrkobarad 1980: 35,T. XXII/12-14). Nije, dakle, mogu}e iskqu~iti da

nalaz sa îka predstavqa ostatak nekog drugog

predmeta, ali se ipak ~ini da je u pitawu frag-

mentovani kqu~.

Pr{qenci

Ova grupa nalaza pojavquje se gotovo iskqu~i-

vo u inventarima grobova osoba ènskog pola.31U

upotrebi je veoma dugo. Pi{u}i o privre|ivawu

avarskih èna, J. Kova~evi} (1977: 190–191) na-

vodi najboqe dokumentovanu oblast – pravqewe

ode}e. Sahrawene Avarke su u levoj ruci dràle

preslicu sa namotanom vunom a u desnoj drveno

vreteno. Na dowi deo vretena se navla~io biko-

ni~ni pr{qenak, ~ija je funkcija bila da dâ za-

IVAN BUGARSKI| 106

30 Sli~an predmet je prepoznat i u inventaru groba 89starije, sarmatske nekropole Endrod. Nalaz je funkcionalno

opredeqen kao kresivo (Vaday, Szőke 1983: 88, Abb. 10/11).

31 Postoje i izuzetni slu~ajevi, kao {to je nalaz iz boga-

tog mu{kog groba 35 sa nekropole Medling (Daim 2003: 495).

majac pri otpo~iwawu predewa. Kru`ni, pqosna-

ti pr{qenak je pak sluìo za upredawe dve ili

tri niti.Na îku, pr{qenci su prona|eni u grobovima

I, 5, 7, 15, 17, 32, 45, 46, 50, 58, 59, 72, 77, 81, 92,94, 97, 100, 104, 105, 110, 112, 119, 120, 122, 127i 129.

Pqosnate forme su nalazi iz grobova I (T. I/I-3),5, 7, 15, 59, 92, 94, 104, 120 i 122. Ovakvi primer-

ci odgovaraju tipu 28 sa Alatijana i javqaju se pre

bikoni~nih pr{qenaka, ali i paralelno s wima

(Böhme 1965: 8,28-30/35), {to ilustruju i pr-

{qenci iz groba 7 sa îka, kao i oni iz groba 36nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 18, sl.68). Pr{qenci pqosnate forme sre}u se i u in-

ventarima grobova 35 i 63 sa nekropole Aradac –Me~ka (Na| 1959: 58, T. XXII/21a/b; 60, T. XI/11,11a), sa datovawem u kraj VI i po~etak VII veka.

Se~eni iz zidova kerami~kog posu|a, dakle po

formi pqosnati do blago konveksni, jesu primer-

ci iz grobova 45, 46, 77 (dva komada: T. XIII/77-2,3), 110, 112 i 127 sa îka.32

Na pr{qenku iz gro-

ba 46 je sa obe strane centralne perforacije po-

stavqeno po jedno dekorativno kru`no udubqewe

malog pre~nika (T. IX/46-4). Analogni primerci,istina sa ~etiri, odnosno tri takva udubqewa,poti~u iz grobova 42 i 79 sa nekropole Tisava-

svari (Tiszavasvári) (Fancsalszky 1999: 116, 121,Abb. 8/42-2, Abb. 9/79). I sa nekropole Lebersdorf

(Leobersdorf) u Austriji poti~u dva takva pr{qen-

ka (Daim 1987: T. 34/2, T. 76/4).Bikoni~nog oblika je, kako je gore navedeno,

drugi pr{qenak iz groba 7 (T. II/7-3), te primer-

ci iz grobova 17, 32, 50, 58, 72, 119 i 129. Ovalnog

do blago bikoni~nog oblika je pr{qenak iz groba

97 (T. XVI/97-7).Iz groba 81 poti~e kerami~ki pr{qenak ci-

lindri~nog oblika. @lebqen je grubqe, ru~no,horizontalno. Oblik primerka je, ~ini se, jedin-

stven. U ovu grupu nalaza je svrstan kako zbog me-

sta nalaza u kontekstu neporeme}ene grobne ce-

line – ispod desne {ake – tako i prema tome {to

je, poput svih ostalih pr{qenaka, vertikalno

probu{en (T. XIV/81-2).Iz grobova 100 (T. XVI/100-4) i 105 (T. XVII/

105-2) poti~u koni~ni pr{qenci od olova. Ta-

kvi su i pr{qenci iz ranovizantijskih utvrda –iz ê~ana i, mo`da, Gorweg Streoca (Ivani{evi},[pehar 2006: 148, Fig. 4/7, 8).

Na nekropoli kod îka je, dakle, zabeleèno

ukupno 29 pr{qenaka iz 27 grobova: u grobovima 7i 77 su prona|ena po dva. Procentualno, pr{qen-

ci su zastupqeni u 22,31% grobova nekropole.Deset pr{qenaka je pqosnatog oblika, sedam je

se~enih iz zidova kerami~kog posu|a, osam biko-

ni~nih, jedan je ovalno do blago bikoni~nog ob-

lika, jedan cilindri~nog oblika, `lebqen, dok

su dva koni~na primerka izra|ena od olova.

Iglenice

Iglenice su jo{ jedan karakteristi~an nalaz

ènske opreme. Cilindri~nog oblika, ~esto re-

zbarene, {upqe, predstavqale su svojevrsnu fu-

trolu iglama za {ivewe, koje su bile probodene

kroz traku koja je visila sa pojasa.33

Pravqene su od kostiju nogu sitne stoke i ve-

}ih barskih ptica (Choyke 1995: 229). O wihovom

ranom, stepskom karakteru pi{e Daim (2003: 468);ova grupa nalaza sre}e se i kasnije.

Iako su na îku predmeti od kosti brojni, me-

|u wima su samo tri iglenice. Poti~u iz grobova

46, 60 i 122. Odreda je re~ o grobovima osoba

ènskog pola. Tri groba u kojima su konstatovane

iglenice predstavqaju 2,48% avarskih sahrana.Svi ovi nalazi poti~u iz {ire pojasne zone.

Navodi se da je u iglenici iz groba 46 (T. IX/46-2)bio sa~uvan metalni predmet: moè se pretposta-

viti da je u pitawu bila igla. Najve}ih dimenzija

je iglenica iz groba 60, visine 8,5 cm, pre~nika

1,9 cm (T. XI/60-2).Primerak iz groba 46 ukra{en je finim pote-

zima dletom (?) samo u uskom prstenu pri jednom

kraju predmeta, dok je iglenica iz groba 60 neu-

kra{ena. Nalaz iz groba 122 je pak dekorisan po

~itavoj visini. Ukras je izveden u dva poqa ureza-

nih cikcak linija, odeqenih vodoravnim parom

ureza (T. XIX/122-6).Sa na{ih lokaliteta iz ranog perioda avarske

prevlasti moèmo izdvojiti nalaze iglenica iz

Malog I|o{a, iz groba 69 nekropole Kolski put

te iz groba 6 sa nekropole Nadrqan I. Nalazi se

datuju u doba tzv. Prvog kaganata, u VII vek (Dimi-trijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 44/1; 50/6).

Igla

Jedini nalaz igle poti~e iz groba 49, gde je sa-

hrawena, prema antropolo{koj bazi podataka i

objavqenoj analizi (Éry 1990: T. 1), osoba mu{ke

polne pripadnosti starosti od 37 do 46 godina. Ta



32 Moè se pomenuti da je na~in izrade pr{qenaka se-

~ewem dna kerami~ke posude osoben jo{ za materijal sarmat-

skog perioda III (260–375) u Ma|arskoj, kada ovakvi, po M.Parducu pravi (wirklich) pr{qenci zamewuju varijantu biko-

ni~nih pr{qenaka nejednakih visina konusa, o kojima je bi-

lo re~i prilikom razmatrawa sarmatske nekropole na îku

(Párducz 1959: 365).

33 Ilustracija u: Kova~evi} (1977: 191/133).

avarska sahrana predstavqa 0,83% svog horizonta

sahrawivawa. Re~ je o gvozdenoj igli iskrivqenoj

u obliku srpa, duìne 5,5 cm, debqine 0,8 cm (T.IX/49-1). Igla je u grobu prona|ena ispod karlice.Mogu}e je da je u pitawu igla za pravqewe obu}e.34

Relativno sli~ni primerci, tako|e zakrivqe-

ni, ali ne ovako masivni, poti~u iz ranog avar-

skog perioda, sa nekropole Pokasepetk. Neke od

tih igala, za razliku od igle sa îka, svojim po-

zicionirawem u okviru grobne celine ne nagove-

{tavaju da su no{ene u torbici, ve} da su, mogu}e,pri~vr{}ivale ode}u (Sós, Salamon 1995: 59-60,Pl. I/16-3, Pl. IV/35-4, Pl. V/42-5). Igla sli~na wi-

ma, me|utim, prona|ena je uz femur osobe ènskog

pola sahrawene na nekropoli Holiare (Holiare) u

Slova~koj (To~ík 1968b: 16, Taf. XXX/14).

KOZMETI^KI PRIBOR

Kozmeti~ki pribor na îku posvedo~en je u

dva groba (1,65%), u kojima su sahrawene osobe

ènskog pola. Raspravqa}emo o priboru iz pu-

blikovanog groba 77, koji se sastoji iz perfori-

rane ka{ike i dve lancete (sl. 96), i pinceti iz

groba 92. Mogu}e je i da dve cev~ice iz groba 92tako|e predstavqaju elemente toaletnog pribora.Zanimqivo je da su u ta dva groba sahrawene mla-

|e osobe, starosti 19–21 godine, odnosno 20–24godine (Éry 1990: T. 1).

Perforirana ka{ika

Prona|ena je izme|u desnog lakta i grudnog

ko{a pokojnice iz groba 77, zajedno sa lanceta-

ma. Grupisawe ovih predmeta nagove{tava da su

no{eni u torbici, o ~emu je bilo re~i prilikom

funkcionalnog opredeqivawa ko{tanih plo~i-

ca iz istog groba.

Re~ je o ka{ici plitkog kru`nog recipijenta,po sredini pet puta – krstasto – perforiranog.Na recipijent, pre~nika 4 cm, prema dokumenta-

ciji se nadovezivala dr{ka, zavr{ena savijawem

u petqu, koja nije sa~uvana. Predmet je od bronze

(T. XIII/77-10, sl. 96).Kao i u slu~aju groba 77 sa îka, perforirane

ka{ike (u stranoj literaturi: Sieblöffel – cediq-

ka) ~esto se javqaju u garnituri sa drugim pred-

metima kozmeti~kog pribora – u ovom slu~aju sa

lancetama a drugde i s pincetama. Takav je slu~aj

sa ka{ikom identi~nom ovoj sa îka, iz groba 1nekropole Minhendorf (Münchendorf), o kome

}e upravo zbog pincete ne{to kasnije biti jo{

re~i (Bachner 1985: 103, Taf. 1/3). U Pahipusti

(Páhipuszta), uz perforiranu ka{iku prona|ena je

i lanceta (Sós 1961: Fig. 21/1, 4). Ponekad su svi

ovi nalazi no{eni na lan~i}u oko vrata (Martin1984: 114; Tobias 2001: 177) – u tom smislu je in-

teresantan nalaz sa lokaliteta Pe{eradac, gde je

ostala o~uvana alka o kojoj je ka{ika visila pre-

ko petqe u koju je savijena dr{ka (Garam 2001:165, Taf. 122/5).

Sli~ni predmeti koristili su se jo{ u rim-

sko vreme.35Ka{ike su u to doba bile u svako-

dnevnoj upotrebi, u toaletnom priboru, a kori-

stile su se i u medicinske i farmaceutske svrhe.U literaturi je naveden nalaz mawe ka{ike, po

IVAN BUGARSKI| 108

34 Ne raspolaèm direktnom analogijom; na funkcio-

nalno opredeqewe ukazao mi je dr J. Zabojnik, na ~emu mu

ovde zahvaqujem.

35 M. Martin navodi nalaz jo{ starije, ranolatenske

perforirane ka{ike od bronze, ukra{ene zlatnim limom,a prona|ene kod Asperga u Nema~koj (Martin 1984: 113).

Sl. 96. Garnitura toaletnog pribora, grob 77

Fig. 96. Grooming set, grave 770 1 cm

sredini recipijenta perforirane. Autor navodi

da analogije nisu prona|ene, ali da je ka{ika

»sigurno kori{}ena za neko finije merewe, putem

kapi« (Kruni} 1992: 21, T. XII/90).Nalazi perforiranih ka{ika iz perioda

avarske prevlasti se, dakle, nastavqaju na dugu

evropsku tradiciju kori{}ewa tih predmeta.Prisutne su u V veku, a potom i u langobardskom

i gepidskom materijalu, dok ~etvrtina ukupnog

broja nalaza iz Evrope poti~e iz doba avarske do-

minacije (Tobias 2001: 161, 165).Kada je re~ o ranosredwovekovnim primerci-

ma, navodi se i da je wihova funkcija u tome da

filtriraju za~ine preko kojih se sipalo vino,bilo u liturgijske, kako se navodi, ili u profa-

ne svrhe. Prisutne su u okviru ènskih grobova,budu}i da su servirawe pi}a obavqale ène. Na-

laz ovakvih ka{ika u grobovima ukazuje na vi{i

poloàj sahrawene osobe u socijalnoj stratifi-

kaciji zajednice.36

Nalaz perforirane ka{ike i lancete iz gro-

ba 3 iz Sent Andreje, datovan novcem cara Foke

(602–610), E. Garam opredequje kao garnituru to-

aletnog pribora, {to je svakako prihvatqivije

tuma~ewe od gorecitiranog (Garam 1992: 156,171).37

Perforirane ka{ike su, tako, u ìvotu

istaknutih avarskih èna mogle imati ulogu u

pripremawu kozmeti~kih preparata, gde je kroz

wihove perforacije mogao biti propu{tan, fil-

triran ili doziran neki prah ili te~nost.U citiranom radu, B. Tobijas je izvr{io tipo-

lo{ku podelu perforiranih ka{ika. Izvedeno je

ukupno {est tipova sa pripadaju}im varijantama.U obzir je uzet i nalaz sa îka: opredeqen je u va-

rijantu S tipa S. Predstavnici ovog tipa su tra-

kastog ili uskog pravougaonog preseka i uglavnom

se odlikuju krstastim rasporedom perforacija na

recipijentu. Dr{ka koja polazi iz recipijenta

naj~e{}e se od jedne ta~ke suàva prema kraju, da

bi bila zavr{ena povijawem u petqu. Tip S ~ini

najve}i broj nalaza ovih ka{ika iz doba avarske

prevlasti. Wegovi predstavnici su pronalaèni

na prostoru ~itavog karpatskog zale|a, dok su na-

lazi varijante S ovog tipa samo sa prostora za-

padno od Tise (Tobias 2001: 168, 172, Abb. 5).Nedavno je objavqen fragmentovani predmet

od bronze, iz groba 60 nekropole kod Mokrina

(Ranisavqev 2007: 56, T. XXI/2), koji bi mogao

predstavqati dr{ku perforirane ka{ike tipa A

po B. Tobijasu, kakve su karakteristi~ne za prvi

talas Avara u karpatskom zale|u (Tobias 2001: 178,Abb. 4/1-5).38

Perforirane ka{ike se u zapadnim avarskim

krajevima, na lokalitetima Halimba i Cilingtal

(Zillingtal), javqaju u sredini i drugoj polovini

VII veka, zakqu~no sa krajem tog stole}a, dok jenalaz iz groba 239 sa nekropole Ciko (Cikó) jo{

kasniji (Tobias 2001: 177). Ovi nalazi su, dakle,najkarakteristi~niji za VII vek; grob 77 sa îka

bi}e datovan u drugu ~etvrtinu tog veka.

Lancete

Iz groba 77 poti~u i dve bronzane lancete,lu~no savijene radne povr{ine, po sredini pode-

qene vertikalnim, blago profilisanim rebrom,koje se nastavqaju u dr{ku kru`nog preseka zavr-

{enu savijawem u petqu. Petqa jedne lancete vi-

{e nije sa~uvana. Ve}i primerak je dimenzija

16,3 cm h 1,2 cm, mawi 13 cm h 0,8 cm (T. XIII/77-5,6, sl. 96).

Lancete – u doslovnom prevodu »kopqa{ca« –predstavqaju zakrivqena {iqata se~iva. Podse-

}aju na anti~ke sonde, koje su bile kori{}ene u

medicini, ali i farmaciji i kozmetici (Kru-

ni} 1992: 21).Jedan od ovih nalaza, iz ranoavarskog groba

XIII sa nekropole Somerein (Sommerein) u dana-

{woj Austriji, je i protuma~en kao nalaz rim-

skog strigilusa u sekundarnoj upotrebi (Daim,Lippert 1984: 216, Taf. 4/5).39

S druge strane, po-

nekad se ovi predmeti u literaturi ne defini-

{u, ve} se samo opisuju, kako je postupila M. Na|

u pogledu nalaza iz groba 14 sa nekropole na lo-

kalitetu êpel-Haro{ u Budimpe{ti (Nagy1998: 150, Taf. 102/12). Lanceta poti~e, na pri-

mer, i iz groba 14 nekropole na ostrvu Siget (Sós1961: 42, Fig. 12/2).

I lancete se povezuju sa pripadnicama vi{eg

staleà, koje su ih koristile prilikom servira-

wa mesa (Tobias 2001: 177). U vezi sa gorepomenu-

tim nalazom iz Sent Andreje, funkcionalno

opredeqewe koje je ponudila E. Garam verovatno je



36 U tom smislu, J. Kova~evi} (1977: 163–164) smatra

da su vino pili samo avarski velikodostojnici vi{eg ranga,pretpostavqaju}i da se za avarske vlasti vinogradarstvom

bavilo autohtono romanizovano stanovni{tvo, u oblastima

gde je postojala takva tradicija, kao u delovima Panonije;preciznije i na padinama Fru{ke Gore u Sremu.

37 Na isti na~in, kao deo toaletnog pribora, uslovno se

tuma~i i srodan pozniji nalaz sa severnog Kavkaza, datovan

u X vek, gde je krstasto perforirani recipijent romboid-

nog oblika (Kovalevskaÿ 1981: 227, Ris. 94/111).

38 A. Ranisavqev je na citiranom mestu nalaz odredio

kao bronzani predmet sli~an dr{ci ka{ike. Bliè odre|ewe

predmeta predloèno je u prikazu wegove kwige (Bugarski

2007a: 442).

39 Navedeno tuma~ewe nalaza je pogre{no.

ta~nije. îni se da i lancete predstavqaju delo-

ve toaletnog pribora. Mogu}e je da su ih ugledni-

je ène koristile za negu tela, mo`da za meha-

ni~ko uklawawe {minke ili za depilaciju?

Pinceta

Jedina pinceta konstatovana na nekropoli ̂ ik

je iz groba 92. Nalaz je od srebrnog lima. Pince-

ta je uskog vrata, kru`no pro{irena u sredi{wem

delu i lepezasto na krajevima, koji su na dnu po-

vijeni. Dimenzije su 6,5 cm h 1,8 cm (T. XV/92-4,sl. 97). Jedan fragment pincete je prona|en na

levoj strani karlice a drugi ispod stopala leve

noge pokojnice. Kako nije re~ o rasturenom grobu,nejasno je zate~eno stawe nalaza.

Pincete od lima masovno su kori{}ene i u

rimsko vreme, u svakodnevnom ̀ ivotu, npr. za se~e-

we i va|ewe fitiqa iz ìàka, ali i u okviru ko-

zmeti~kog pribora, medicinskog instrumentarija,verovatno i u farmaciji. Prisutni su u to doba i

primerci tipolo{ki veoma sli~ni na{em – pin-

cete od savijenog lima, sa lepezasto pro{irenim i

povijenim krajevima (Kruni} 1992: 18, T. V/45).Direktna analogija, pinceta tako|e izra|ena

od srebrnog lima, prona|ena je u pomenutom gro-

bu 1 sa Minhendorfa – jedinom sa ranoavarskim

materijalom na toj nekropoli (Bachner 1985: 102,103, Taf. 1/4). Druga analogija poti~e iz groba 2(?) sa lokaliteta Balatonfizfe–Salma{i-Telep

(Balatonfűzfő-Szalamássy-telep) (Fettich 1965: Abb.165/13). Na Tisafiredu su, budu}i da je re~ o ra-

nom materijalu, zabeleèna svega dva nalaza. Za-

nimqiv je onaj iz ènskog groba 191, starijeg, gde

je o~uvana pinceta od bronzanog lima, lepezasto

pro{irenih i povijenih krajeva, slepqena koro-

zijom sa kresivom i kremenom, {to svedo~i da su

no{eni zajedno, u torbici. Nalaze pinceta E. Ga-

ram i tuma~i kao predmete za svakodnevnu upotre-

bu, no{ene upravo u torbici ili o pojasu (Garam1995: 342, Abb. 200/9, T.73/191/3-5).

Cev~ice (~etkice?)Dve cev~ice od savijene trake bronzanog lima

poti~u, kao i pinceta, iz groba 92. Prona|ene su

u predelu stopala: jedna je sasvim fragmentova-

na, druga je visine 6,7 cm, pre~nika 0,5 cm (T.XV/92-6).

Wihova funkcija nije u potpunosti jasna, i

zbog pozicionirawa u okviru grobne celine.Uslovno su ipak svrstane me|u nalaze toaletnog

pribora. U svom magistarskom radu, B. Tobijas

(Tobias 2003) opredequje takve predmete u ~etki-

ce na osnovu ostataka ìvotiwskih dlaka u {u-

pqinama nekih primeraka.Sli~ni predmeti zabeleèni su jo{ u drugoj

polovini V veka, da bi se u doba avarske domina-

cije, u VII veku, ponovo pojavili u karpatskom za-

le|u. Tada se cev~ice naj~e{}e pojavquju u inven-

tarima bogatijih ènskih grobova, u kombinaciji

sa drugim elementima toaletnog pribora, kako je

i na îku. Nalazi najsli~niji na{em poti~u iz

\era (Győr) i Cilingtala (Zillingtal) (Tobias 2003:40–41, 210–211, Taf. 13/4, 22).40

Mehovi

Nomadi su iz mawih ko`nih mehova sa siskom

pili kumis, vrstu fermentovanog kobiqeg mleka,airan, sli~an proizvod od kravqeg mleka, i kefir

(Kova~evi} 1977: 159). Meh se prepoznaje preko

ko{tanog siska, koji je daleko mawe propadqiv od

samog ko`nog recipijenta. Meh se nosio o pojasu.41

Sisak meha u grobu 73, u kome je sahraweno de-

te ènskog pola (?), prona|en je uz levi femur,spoqa, dakle u uobi~ajenom rasporedu. Drugi

IVAN BUGARSKI| 110

40 Na ovom mestu zahvaqujem kolegi Bendeguzu Tobijasu

na ustupqenom nepublikovanom radu. Rasprava o grobnom

nalazu iz Cilingtala je u me|uvremenu objavqena, pri ~emu

su ilustrovane i analogije koje su tako|e, uz izvestan oprez,opredeqene kao ~etkice (Tóbiás 2007: 341, Abb. 6).

41 Rekonstrukcija meha iz groba mladog mu{karca iz

Homokme|a u: Kova~evi} (1977: 157/92).

Sl. 97. Pinceta, grob 92

Fig. 97. Tweezers, grave 920 1 cm

Sl. 98. Sisak meha, grob 73

Fig. 98. Spout of a leather bottle, grave 730 1 cm

primerak sa nekropole îk pripisan je inventa-

ru groba I, tako|e osobe ènskog pola (?), no u

ovom slu~aju ne moè biti re~i o preciznijem

pozicionirawu nalaza. Dve avarske sahrane iz

kojih poti~u ovi nalazi predstavqaju 1,65%ukupnog broja.

U oba slu~aja, vrh siska je ovoidnog oblika i

prstenastim grani~nikom je odeqen od tela, u

slu~aju nalaza iz groba 73 blago zakrivqenog. Oba

siska se {ire od vrha nadole, {to je karakteri-

stika ~itave grupe nalaza. Telo siska je kod pri-

merka iz groba I ukra{eno urezanim motivom ri-

bqe krqu{ti. Taj nalaz je fragmentovan, dok je

sisak iz groba 73, duìne 6,4 cm, izra|en sa dowim

delom u vidu cilindri~nog oja~awa (T. I/I-6; T.XII/73-3, sl. 98).

Ko{tani sisci mehova poti~u, na primer, iz

grobova 22 i 77 sa Alatijana (Kovrig 1963: 12, T.I/22-59; 15, T. VI/77-29). Na tom lokalitetu, ova

grupa nalaza ~ini tip 31. Navodi se da je u pita-

wu predmet izrazito nomadskog karaktera, koji

se javqa u ranim grobovima. Kasnije, sa za~ecima

trajnijeg naseqavawa, kako se navodi, meh izlazi

iz upotrebe (Böhme 1965: 8, 35/31). I grob 73 sa

îka }e, saglasno ovakvom odre|ivawu sisaka me-

hova, dobiti rano datovawe, do kraja VI veka.

NOVAC

Sa nekropole îk poti~e samo jedan nalaz

novca. Re~ je o bronzanom folisu od 40 numija,mase 9,4 g, pre~nika 3,0 cm. Prema dokumentaci-

ji, u pitawu je kovawe Justina II i Sofije, iz

576/577. godine. Nov~i} je znatno patinirao (T.XVIII/107-6). Nalaz je iz groba 107, u kome je sa-

hrawena osoba mu{kog pola bogatije opreme, sa

desnog krila karlice. Procentualno, novac je iz

0,83% avarskih grobova na îku.

Novac se i ina~e retko pronalazi u avarskim

grobovima. Ovo se odnosi naro~ito na u to vreme

aktuelna vizantijska kovawa: ~e{}i su grobni na-

lazi starijeg rimskog novca, koji je predstavqao

i nakit i obol, pa je ~ak prestankom cirkulaci-

je vizantijskog novca u Kaganatu mogao dobiti i

neku internu trì{nu vrednost. Pojava rimskog

novca se ipak odnosi pre svega na sahrane èna

tokom drugog talasa avarske dominacije, pri ~e-

mu se moè pretpostaviti i da su nov~i}i u tom

kontekstu predstavqali amulete (Kova~evi} 1963:130, Kova~evi} 1977: 198).

Najiscrpniji popis nalaza vizantijskog nov-

ca iz doba avarske dominacije sa {irokog pod-

ru~ja koje su oni dràli pod svojom vla{}u daje

Somogyi (1997). Za teritoriju dana{we Vojvodi-

ne, pouzdano se navodi 19 nalaza, uglavnom pojedi-

na~nih, uz nedovoqno definisan sadràj ostava

iz Ba~kog Mono{tora i Kupusine. Uz 13 slu~ajnih

nalaza, zabeleèno je i pet grobnih; uz 13 i vi{e

zlatnika, konstatovana su dva bronzana nov~i}a,jedan bakarni, kao i jedan srebrni milijarensis.

Uzimaju}i u obzir i slu~ajne nalaze, o~igled-

no je da korpus nalaza vizantijskog novca u Vojvo-

dini iz perioda avarske prevlasti nije velik.Moè se pomi{qati na neovla{}ena iskopavawa,neaùrno beleèwe slu~ajnih nalaza, nedovoqan

stepen istraènosti i, posebno, publikovawa gra-

|e. Ipak je broj nalaza neadekvatan situaciji koju

poznajemo iz izvora, tj. ogromnoj koli~ini nov-

ca, zlatnog, koju je Carstvo na ime danka imalo

ispla}ivati Kaganatu tokom dugog perioda. Nije

nemogu}e da su istorijske vesti o ogromnom fra-

na~kom plenu preterane, ali ne bi trebalo sumwa-

ti u to da su Franci ipak do{li u posed zna~ajnog

blaga. Pitawe je kakav je bio sastav frana~kog ple-

na – da li je re~ o preostalim zlatnicima iz dugo-

trajnog vizantijskog danka koji je okon~an ve} ta-

da davne 626. godine, o sredstvima iz pqa~ki ili



Broj avarskih

grobova:

121 (100%)

u grobova

%

okovi okovi zvona lanci/ kresiva/ kqu~ pr{q. iglen. igla kozm. meh

torbi, torbi, alke kremen (?) prib.kost metal

6 1 2 23 19 1 27 3 1 2 2

4,96 0,83 1,65 19,01 15,70 0,83 22,31 2,48 0,83 1,65 1,65

Najzastupqeniji su pr{qenci, lanci/alke i kresiva/kremewe, dok su ostali komadi pribora re|e prilagani.

Tabela 4: Zastupqenost nalaza pribora u avarskim grobovima na îku

Table 4: Percentage of utensils in Avar graves at îk

otkupa koja su se slivala posle toga, ili pak o di-

plomatskim poklonima. Mogu}e je i da su u zaple-

wenoj masi bila sva tri vida sredstava.I uz logi~nu pretpostavku o pretapawu pleme-

nite kovine, ipak bi se moglo o~ekivati vi{e

nalaza vizantijskog novca na avarskim lokalite-

tima. Ono {to se pak moè dovesti u vezu sa isto-

rijom danka jeste ~iwenica da i u ovako malo-

brojnom korpusu ubedqivo dominiraju zlatni

novci, i da ih je najvi{e, iako samo pet, iskova-

nih za vladare koji su pla}ali najve}i danak, tj.za careve Iraklija i Iraklija Konstantina. Pre-

teàn broj prona|enog novca cara Iraklija i we-

govih sinova datuje se u vreme pre neuspe{ne op-

sade Carigrada 626. godine.Nalaz iz groba 107 sa îka nije mogao biti uzet

u obzir prilikom prebrajawa numizmati~kog ma-

terijala koje je izvr{io [omo|i, ali zasigurno

ne uti~e u ozbiqnijoj meri ni na kakve statisti-

ke koje bi se daqe mogle praviti u pogledu prila-

gawa novca pri sahrawivawu Avara. Navodi se,me|utim, i nalaz solida careva Iraklija i Ira-

klija Konstantina iz Ba~kog Petrovog Sela, prema

referentnom katalogu opredeqen u MIB 11-20, sa

datovawem od 616. do 625. godine (Somogyi 1997:26–27). Nalaz se vodi kao slu~ajan, ali bi ga mo-

`da trebalo posmatrati u kontekstu nekropole

na îku.U odnosu na vizantijski novac i istoriju ro-

mejskog danka Avarima, potpuno druga~ije iska-

zne vrednosti su malobrojni nalazi arapskog,abasidskog novca iz okoline Novog Sada, koji se

povezuju sa dolaskom neke populacije iz saltov-

ske oblasti u drugoj polovini VIII veka. Taj novac

se sagledava u {irem kontekstu razmatrawa o ju-

deizovanoj populaciji iz êlareva (Stanojevi}

1987: 130–131).

ORU@JE

Arheolo{kim putem je potvr|eno postojawe

dva osnovna vida avarske vojske, pe{aka-strelaca

i kowanika, sahrawivanih sa kowima. Prema po-

dacima iz Strategikona Pseudo-Mavrikija,Avari koriste lukove i strele, oklope, ma~eve i

kopqa. Zna~ajnija upotreba oklopa je sporna, bu-

du}i da predstavqaju veoma redak nalaz u grobo-

vima ratnika. Podatak da ratnici po pravilu

nose luk i kopqe tako|e nije potvr|en u praksi:kopqe se retko nalazi u grobovima gde su prona-

|eni luk i strela (Kova~evi} 1977: 114–121). î-

ni se da je Pseudo–Mavrikije zapravo ostavio opis

mobilne, naro~ito dobro uve`bane avarske vojni~-

ke elite, tj. da se wegovi podaci ne odnose na {iru

avarsku populaciju (Kory 2002: 613).Konstatovano je da su Avari svojim naoruà-

wem i taktikom izvr{ili snaàn uticaj na vi-

zantijsku vojsku, a sami su, opet, od svih rano-

sredwovekovnih nomadskih zavojeva~a Evrope

bili izloèni najja~im uplivima iz Kine (Ni-colle 1999: 15, 24).

Oplata refleksnog luka

Luk i strelu koriste i kowanici i pe{aci.Refleksni nomadski luk, kao i neki drugi elemen-

ti kowani~ke opreme, o kojima }e kasnije biti

vi{e re~i, davali su avarskim ratnicima zna-

~ajnu prednost u borbi. Kako se navodi i u stari-

joj literaturi, pre Avara, refleksni luk su kori-

stili i Huni i Rimqani (Koro{ec 1959: 105).Ovaj tip luka, dakle, ne predstavqa izvorno avar-

sko dostignu}e, ali je u wihovoj upotrebi unapre-

|en vid tog oru`ja. Dok je refleksni luk skit-

skih ratnika bio visine oko jednog metra a onaj u

hunskoj upotrebi 1,30–1,40 m, avarski refleksni

luk je visine 1,60–1,70 m (Ricz 1983: 8).Kompozitni luk izra|ivan je od delova grane

drveta, spajanih ko{tanim trakama; potom bi na

krajevima i sredini bio oja~an lepqewem opla-

ta od roga, koje su mogle biti rezbarene ili pak

jednostavno {rafirane urezima, kako bi opruga

kojom se dodatno vezuju za drveno jezgro luka {to

boqe priawala. Na krajevima luka, oplate su za-

rezane radi pri~vr{}ivawa strune (Kova~evi}

1977: 116).42Oplata avarskog refleksnog luka

naj~e{}e je bilo 11, raspore|enih po sistemu 4:3: 4, na krajevima i po sredini, ali ih se usled

propadqivosti neretko konstatuje mawe i u nepo-

reme}enim grobovima (Koro{ec 1959: 103; Ricz1983: 4).

Izrada refleksnog kompozitnog luka svakako

je iziskivala vi{i stepen zanatske specijaliza-

cije. Mogli su ih izra|ivati lokalni majstori,koriste}i sezonski dostupne zalihe sirovina –roga i drveta. Neki od materijala zahtevali su i

posebnu pripremu (Choyke 1995: 229).Prednost nomadskog luka je u tome {to domet

strele upetostru~uje – od 80 m, uobi~ajenih za

obi~an luk, i do 400 m. Napiwao se preko kolena,ali samo do grudi, ne do ramena, {to je pospe{i-

valo brè odapiwawe strele. Prilikom zateza-

IVAN BUGARSKI| 112

42 Do 30-ih godina proteklog stole}a oplate reflek-

snog luka smatrane su ukrasima, delovima ko{tanih oklo-

pa, alatkama… Segedinski etnolog [ebe{}en prvi je autor

koji je uspe{no prepoznao ove nalaze (Koro{ec 1959: 103;Ric 1983: 82).

wa, luk bi dospeo u suprotan lu~ni stav od prvo-

bitnog – otud wegov naziv »refleksni«.Zbog svojih osobenosti, takav luk je morao biti

bri`qivije ~uvan, i no{en u posebnim kutijama

koje su ~uvale wegovu nenapetu formu i istovre-

meno ga {titile od vlage i o{te}ewa (Kova~evi}

1977: 116). Sasvim je mogu}e da su se u Kaganatu

koristili i jednostavni drveni lukovi, kakve

naj~e{}e nije mogu}e detektovati arheolo{kim

metodom (Daim 2003: 468).O dubokim korenima refleksnog luka hunskog

tipa Kum-Darja raspravqa se u tekstu S. Petko-

vi}, gde se navodi da on vodi poreklo iz kultura

bronzanog doba isto~nosibirskih stepa i Zabaj-

kaqa, da bi ga u severnoj Kini Huni prihvatili

na prelazu u novu eru. Hunskim migracijama, to-

kom narednih stole}a tip su upoznali Sarmati i

Alani. Tokom IV veka u crnomorskoj oblasti pri-

hvataju ga populacije pot~iwene Hunima (Petko-

vi} 1993: 55).Pod wihovim uticajem, rimska vojska koristi

refleksni luk u IV veku (Haldon 2002: 70); ~ak se

navodi da su rimski kowanici-strelci naoruà-

ni hunskom opremom bili uspe{niji od persij-

skih (Coulston 2002: 18).43Neki nalazi rimskih

oplata refleksnih lukova, me|utim, u literatu-

ri se datuju jo{ ranije, ~ak u doba ranog princi-

pata (Bishop, Coulston 1993: 79, Fig. 43/1-4). Nala-

zi oplata rimskih kompozitnih lukova pokazuju

ja~u koncentraciju u provincijama Britanija,Gorwa Germanija i Recija, premda to moè pred-

stavqati rezultat nedovoqnog stepena publiko-

vawa muzejske gra|e Podunavqa (Zanier 1988: 8, 9,n. 27, Abb. 3). S druge strane, mogu se pomenuti na-

lazi iz Iè (Ià) u severnom Podunavqu (Tejral1994: 36, Abb. 4/13-23) i sa Garduna kod Triqa

(Radman-Livaja 1998: 222–223, T. 1/1,7). Prema

jednom zna~ajnom izvoru, izrada lukova potvr|ena

je u Ticinijumu (Notitia Dignitatum, pars Occidentis,IX). Arheolo{ki su potvr|ene jo{ neke rimske



43 Tobolac i kutija u kojoj je no{en persijski luk prika-

zivani su na sasanidskim srebrnim plo~icama i reqefima

(Haldon 2002: 70).

Sl. 99. Oplate refleksnog luka, grob 28

Fig. 99. Plates of a reflex bow, grave 280 2 cm

radionice kompozitnih lukova, koje su radile

tokom prve polovine V veka (Petkovi} 1993: 57).Kako rimskoj, opisane karakteristike su no-

madski tip luka kasnije preporu~ile i romejskoj

vojsci. Sam car Iraklije se posebno bavio voj-

nom taktikom i izgleda da je naro~ito cenio mo-

bilne kowanike naoruàne lukom (Ostrogorski

1998: 116). Nalazi oplata refleksnog luka u ra-

novizantijskom kontekstu prona|eni su na loka-

litetu Gorwi Streoc na Kosovu (Ivani{evi}, [pehar2006: 147, Fig. 9/1), na Cari~inom Gradu, Ponte-

su i u Tekiji ([pehar 2004: 186, kat. br. 607, 608,T. XXXV/607),44

odnosno na lokalitetu Golemano-

vo Kale kod Sadoveca u Bugarskoj (Uenze 1992: 500,kat. 27, Taf. 43/4). U ovom kontekstu, veoma je zna-

~ajan nalaz iz Rima, iz radionice Kripta Balbi

(Crypta Balbi), koji se datuje u kraj VI veka i u VIIvek (Roma 2001: 399, II. 4.753).

U avarskom kontekstu, refleksni luk je nalaz

koji odlikuje vreme tzv. Prvog kaganata i prelazni

period, dok se kasnije retko javqa (Mrkobrad 1980:99). Upadqivo je, tako, odsustvo oplata refleksnih

lukova, pa i strela na Tisafiredu, kasnoavarskoj

nekropoli od gotovo 1.300 grobova (Garam 1995).Sli~no je i na nekropoli Seged-Feherto A, gde se

navodi da su ti nalazi prisutni u ranoavarskim

grobovima, ali ne i u poznijim, u kojima su konsta-

tovani delovi livenih pojasnih garnitura ukra-

{enih motivom grifona i vreè (Madaras 1995:77). Poznije oplate su {irih krajeva.

Grobna celina iz Wer|haze (Nyíregyháza), u

okviru koje su prona|ene i oplate refleksnog lu-

ka, datovana je novcem cara Mavrikija u period

od 582. do 602. godine (Garam 1992: 171); odgova-

raju}e oplate su, na primer, i iz ranoavarskog

groba 21 nekropole u selu Boj (Papp 1962: 185, T.XXI/10). Rani nalazi poti~u i iz groba kowa sa

nekropole Aradac – Me~ka, datovanog u kraj VI i

po~etak VII veka (Na| 1959: 63, T. XIV/1-10). Iz

ranoavarskog konteksta su i nalazi iz pet ratni~-

kih grobova sa nekropole kod Mokrina (Ranisav-

qev 2007: 41, sl. 8). [est takvih oplata predsta-

vqa jedine sa~uvane nalaze sa, kao se navodi, ve}e

nekropole iz Ba~ke Topole, sa lokaliteta Obala

Krivaje (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 36/1).Na îku, ko{tane oplate su se o~uvale u grobu

28 (T. VII/28-1–5, 7, sl. 99), jedinom kowani~kom,koji predstavqa 0,83% avarskih sahrana na nekro-

poli. Na desnoj nadlaktici, desnom krilu karli-

ce i uz desnu nogu pokojnika prona|eno je sedam

celih i fragmentovanih oplata luka rekonstru-

isanog raspona od 1,35 m. Sredi{wa oplata je na

krajevima zase~ena i zavr{ena mreòm plitko ure-

zanih linija, kako su zavr{ene i izvijene oplate

krajeva luka. Oplate iz groba 28 odgovaraju rano-

avarskom tipu, koji je upotrebqavan i tokom po-

sledwe dve ili tri decenije VII veka, kada se, u

tzv. prelaznom periodu, pojavquju i oplate ve}e

{irine (Bóna 1970: 261).U dokumentaciji groba 54 tako|e se pomiwe

nalaz ko{tane oplate, sme{ten uz desni femur

pokojnika. Taj fragmentovani nalaz, ukupne duì-

ne od 25 cm, uslovno je svrstan u oplate refleksnog

luka. Nalazi strela iz istog groba mogu govoriti u

prilog ovakvom opredeqivawu ko{tanog predme-

ta, koji nije sa~uvan.

Strele

Vrhovi strela koje su Avari odapiwali ne pred-

stavqaju hronolo{ki posebno osetqiv arheolo-

{ki materijal. Koristili su trobridne strele,bojne, koje su bile prilago|ene brzom letu i ve}oj

probojnosti, kao i obi~ne strele oblika lista,koje su se odapiwale u lovu. Razlike se odnose na

vrhove strela, dok je drveno telo sa percima za-

jedni~ko za oba tipa. Ovakvu funkcionalnu pode-

lu bi ipak trebalo uzeti uslovno.Jasno je da se prispevawem Avara u Panoniju

upotreba probojnih strela trobridnog vrha {iri i

kod wihovih suseda, ali to ne zna~i da su oni prvi

Evropi predstavili taj tip oru`ja. Pre Avara,sli~ne strele koristili su i Huni. Kona~no, po-

znati su nalazi iz grobnih celina jasno datova-

nih u vreme pre dolaska Avara, npr. iz Singidunu-

ma (Ivani{evi}, Kazanski 2002: 123, 128, Pl. II/6-2,3, 4), sa kasnoanti~ke nekropole Ravna kod Kwa-

èvca (Petkovi}, Ruì} 2005: 100, Pl. XI/123-1) ili

u oblasti dana{we ju`ne Nema~ke (Freeden 1991:595). Iz Rajzberga (Reisberg) na Majni, pak, poti-

~u naseobinski nalazi trobridnih strela, datova-

ni u V vek (Haberstroh 2003: 238, Abb. 23/6, 7).Kao i kompozitni lukovi, i strele trobridnog

vrha bile su jo{ ranije u rimskoj upotrebi (Zani-er 1988), ~ak u doba ranog principata (Bishop,Coulston 1993: 79, Fig. 43/5-9). Me|u brojnim tro-

bridnim strelicama iz rimskog konteksta su one

iz Dinorbena (Dinorben) (Davies 1977: 258, Fig.1/1, 2), nalazi iz Severnog podunavqa (Tejral 1994:

IVAN BUGARSKI| 114

44 Nalaze iz Tekije i Pontesa S. Petkovi} datuje rani-

je, u kraj IV / prvu polovinu V veka, premda i iz Tekije i sa

Pontesa iz odgovaraju}eg sloja, odnosno jama, pomiwe i nala-

ze iz VI veka (Petkovi} 1995: 50–51, T. XXVIII/1-4). Te oplate,kao i nalaze sa lokaliteta Horeum Margi, autor tuma~i kao

ostatke lukova tipa Kum-Darja (Petkovi} 1993: 55–56, 57).Prilikom najnovijeg publikovawa oplate sa Tekije, ona je ta-

ko|e datovana rano, u kraj IV i po~etak V veka (Cermanovi}-Kuzmanovi}, Jovanovi} 2004: 239–240, Kat. 17).

36, Abb. 4/1-12), kao i nedavno objavqen nalaz iz

Siska (Radman-Livaja 2004: 55, T. 17/63). Poreklo

tipa je skitsko, ti rani nalazi se povezuju jo{ sa

VII vekom pre n. e (Davies 1977: 260).Trobridni gvozdeni vrhovi strela koje su ko-

ristili Avari naj~e{}e su visine 6–8 cm. Po ob-

liku se ne razlikuju zna~ajnije od onih koje su

koristile druge stepske populacije, no ovi u

avarskoj upotrebi su mogli probiti i najja~i

onovremeni oklop. Ukupna visina strele sa drve-

nim telom bila je 60–70 cm, a pre~nik je iznosio

8–10 mm. Prema starom nomadskom obi~aju, na-

vodi se, na strele su postavqane mawe perfori-

rane lopte ili polulopte od gvo`|a ili kosti,koje su pri brzom letu proizvodile zvi`duk koji

je ostavqao jak psiholo{ki utisak na napadnute,tj. izazivao paniku (Ricz 1983: 8–10).

Svojstva trobridnog vrha strele avarskog tipa

preporu~uju i wu avarskim protivnicima, a time

i vizantijskoj vojsci. Obimna arheolo{ka doku-

mentacija ovih strela u romejskoj upotrebi ne}e

se posebno navoditi. Opet, veoma je zna~ajan na-

laz ovakvih strela, kao i onih oblika lista, sa

pomenutog lokaliteta Kripta Balbi u Rimu, gde

su u jasnom romejskom kontekstu prona|eni i dru-

gi komadi naoruàwa (Roma 2001: 398–399, II. 4.748–752; Haldon 2002: 74).

Nalazi strela, dakle, predstavqeni su nalazi-

ma wihovih gvozdenih vrhova. Na îku, oni poti-

~u iz grobova 12, 28, 54 i 98, odnosno 34, 68, 74, 79i 115, u kojima su naro~ito o{te}eni korozijom.Sve osobe sahrawene u ovim grobovima su mu{kog

pola. Iz groba 97 poti~e jedan atipi~an nalaz,mo`da ne{to masivniji projektil. Ukupno 10 gro-

bova u kojima su konstatovani nalazi strela pred-

stavqaju 8,26% avarodopskih grobova na îku.Dve trobridne strelice, slepqene korozijom,

prona|ene su u predelu karlice pokojnika iz gro-

ba 12 (T. II/12-1, 2). Ispod desne {ake kowanika

iz groba 28 su prona|ene tako|e dve trobridne

strele (T. VII/28-10, 11, sl. 100); jedna takva stre-

la je prona|ena u grobu 54, uz glavu desnog femura,spoqa (T. X/54-5). Jednu od dve trobridne strele

iz groba 28 odlikuju perforacije po najve}im

{irinama listova, koje ukazuju na specifi~nu

namenu projektila. Te rupe su sluìle za uvijawe

ku~ine natopqene smolom: po paqewu, odapiwane

su na objekte u kojima je trebalo izazvati poàr

(Kova~evi} 1977: 119).U grobu 98 je prona|en vrh jedne »lovne« stre-

le oblika lovorovog lista, uz levu podlakticu

pokojnika (T. XVI/98-3). Slabo o~uvani vrhovi

strela u grobovima 74 i 79 prona|eni su sa unu-

tra{we strane levog femura, odnosno uz levo ko-

leno, spoqa.Projektil (?) iz groba 97 je prona|en ispod

levog karli~nog krila pokojnika. Re~ je o gvozde-

nom predmetu koji s jedne strane ima kru`ni

otvor – tulac, dok je s druge ovalno zatvoren.Vrhovi strela predstavqaju veoma ~este, op{te-

prisutne nalaze na ranoavarskim nekropolama,tako da pozivawe na brojne analogije nije nu`no.Primera radi, primerci oba tipa iz Subotice

datovani su u kasni VI i rani VII vek. Trobridne

strelice iz Feketi}a su datovane u vreme tzv.Prvog kaganata (Vinski 1958: 13, T. VIII/ 5-10, T.VII/14-16). Mogu biti pomenuti i neki drugi na-

lazi, npr. lovna strela iz groba 18 iz Aradca,opredeqena u kraj VI i po~etak VII veka (Na| 1959:57, T. IV/9), ili strela iz Novog Be~eja (Mrkobrad1980: 99, T. LXXX/14). Razli~iti vrhovi strela

su nalaèni i u grobovima nekropole kod Mokri-

na (Ranisavqev 2007: 42, sl. 19–27).

Tobolac

Tobolac se nosio o pojasu. Bio je izra|en od

kore drveta ili od koè, i u wega su strele pola-

gane vrhom nagore. Tobolci su pri dnu bili pro-

{ireni, kako se perca strela, koja su bila od iz-

uzetne va`nosti za wihov let, ne bi dodirivala i

time o{tetila (Kova~evi} 1977: 116, 119). Ovako



Sl. 100. Vrhovi strela, grob 28

Fig. 100. Arrowheads, grave 280 1 cm

izra|eni tobolci te{ko se detektuju arheolo{kim

metodom, za razliku od poznijih, pre svega ma|ar-

skih, koji su bili okovani ili bar u~vr{}eni

gvozdenim {ipkama (Koro{ec 1959: 111). Nalaz

tobolca u neporeme}enom grobu iz vremena avar-

ske prevlasti, pak, naj~e{}e je nazna~en ko{ta-

nim oplatama, odnosno poloàjem gvozdenih vrho-

va strelica.Ostaci tobolca prepoznati su u inventaru

groba 2 (0,83% avarodopskih sahrana na îku).Ovaj de~ji grob je polno opredeqen kao ènski,{to se identifikovawem tobolca moè dovesti u

pitawe. Pored desnog femura i ispod mandibule

deteta prona|eni su tro{ni ostaci ko{tane

oplate tobolca. Re~ je o fragmentovanim plo~i-

cama ukra{enim motivom koncentri~nih krugo-

va, koji su u slu~aju {ire i ne{to boqe o~uvane

plo~ice spojeni urezanim kosim linijama (T.I/2-1, 2).

Same po sebi, ovakve plo~ice nisu posebno pre-

poznatqive kao elementi tobolaca. Na nekropoli

Seged-Feherto V, primera radi, u oplate tobolca

ubrojane su me|usobno razli~ite ko{tane plo~ice

(Madaras 1995: 176, Pl. 1/5-1, 2; 8-2, Pl. 3/12, 1-7),kao na nekropoli kod Mokrina (Ranisavqev 2007:41–42, sl. 17, 18) ili na nekropoli odgovaraju}eg

datovawa kod mesta Kalininskaja (Kalininskaÿ)iz Krasnodarske regije (Ra{ev 2007: 97–98, T. 59/2,3, 7–9). U slu~aju groba 2 sa îka, me|utim, oplate

su bliè opredeqene na osnovu nalaza tawe isko-

vane, lu~no povijene plo~ice, sa savijenim kra-

jem kru`nog preseka (T. I/2-10). Ovaj nalaz pred-

stavqa kuku preko koje je tobolac visio o pojasu.Analogija je prona|ena npr. u nalazima iz Sibira,datovanim u kraj VII veka i u VIII vek (Mogilüni-

kov 1981: 40, Ris. 19/65).Oplate tobolca sa teritorije Ba~ke poti~u i iz

Apatina, Ba~ke Topole i iz Bogojeva, sa nekropo-

la I i IV (Ricz 1983: 14, nap. 36). One sa Bogojeva

objavio je J. Koro{ec (1959: 111, 114, sl. 19, 20).

MAÊVI

Nalaz ma~a u grobu avarskog ratnika ukazuje

na wegov vi{i rang. Ovo oru`je se i ina~e pri-

pisuje pripadnicima onovremenih vojnih i dru-

{tvenih elita (Nicolle 1999: 34).Na îku, nalazi i elementi ma~a su konstato-

vani u grobovima II (?), III, 10 i 28.Iz groba II je gvozdeni i korodirani frag-

ment ve}ih dimenzija: {irina od 3 cm odgovara

{irini se~iva ma~a, duìna je oko 12,5 cm. Pre-

sek na jednom kraju pokazuje veoma korodirano je-

zgro, gotovo pravougaonog preseka, oko koga je ko-

rozijom sa~uvana oplata – kanija ma~a (?) (T.

I/II-1). Ovaj predmet samo uslovno opisujemo kao

ma~, kako stoji u dokumentaciji koja je sa~iwena

u vreme kada je verovatno bio boqe o~uvan. Stawe

predmeta, dakle, ne omogu}ava sigurnu identi-

fikaciju, zbog ~ega nalaz ne}e biti ukqu~en u

statisti~ki obra~un. Tako, ma~evi pouzdano po-

ti~u iz tri groba, odnosno iz 2,48% avarodop-

skih sahrana na îku.Iz groba III je vrh jednoseklog se~iva {irine

3 cm. Gvo`|e je kvalitetnije kovano i u znatno

mawoj meri korodirano u odnosu na isti materi-

jal ve}ine ostalih predmeta sa nekropole. Svaka-

ko je te{ko raspravqati o tipolo{kom odre|ewu

ovako o~uvanog predmeta, duìne nepunih 5 cm.Ipak, zbog znatnije {irine se~iva i kvalitetni-

je izrade, ovaj nalaz verovatno predstavqa deo se-

~iva ma~a (T. I/III-1). Jednosekli ma~evi, pala-

{i, na izvestan na~in predstavqaju prelaz od

ma~a ka sabqi. Pojavquju se jo{ u hunsko vreme

(Ra{ev 2007: 96).Iz groba 10 tako|e poti~e ostatak ma~a (T.

III/10-4). Grob 10, osobe mu{kog pola, poreme}en

je u znatnoj meri: nedostaju desna {aka, noga i do-

wi deo leve noge. Zbog toga se moè pretpostavi-

ti da je grob pqa~kan i da je tom prilikom uzet i

ma~, koji je u grobnu raku bio poloèn uz desni

bok pokojnika. Na{ predmet, kari~ica bal~aka,ostao je u grobu, pri ~emu se u dokumentaciji ne

navodi gde ta~no. Gvozdena kari~ica je nataknuta

na petqu, tako|e od gvo`|a, koja je u dr{ku ulazila

upravno. Krajevi petqe su po prolasku kroz dr{ku

bili raskucani i tako za wu pri~vr{}eni.Direktna analogija je prona|ena u elementu

ma~a sa R-u{icama iz pomiwanog kowani~kog

groba sa lokaliteta Segvar-Sapoldal (Bóna 1979:8, Abb. 3/1). Odgovaraju}a je i kari~ica bal~aka

ma~a iz groba I sa avarske nekropole iz VII veka

iz Torokbalinte (Torokbalinte) u Ma|arskoj. Ilu-

strovana je primena ove kari~ice: kroz wu se pro-

vla~i traka, koja se onda obavija oko zgloba ratni-

ka, tako da, ukoliko dr{ka isklizne, ma~ ne moè

da ispadne (Inkova 2006: 276, fig. 18/1). Verovatno

se jednako moè opredeliti kari~ica sa nekro-

pole Vinogradnoe, koja nije posebno komentari-

sana (Ra{ev 2007: T. 20/8).U grobu 28, uz levi bok kowanika, poloèn je

ma~ dimenzija 84 cm h 4 cm. Kovan od gvo`|a, ma~

je korodirao: korozijom su o~uvani ostaci drve-

nih kanija, ukra{enih i oja~anih okovima od

bronzanog lima. Re~ je o karakteristi~nim u{i-

cama, visine 5,5 cm, oja~anim uìm, upravno po-

stavqenim trakama lima {irine 1 cm. Na kraju

ma~a se, pored sli~ne, ne{to {ire ukrasne trake

od bronzanog lima nalazi gvozdeni okov kojim se

IVAN BUGARSKI| 116

zavr{avaju kanije, naj{ireg obima oko 6 cm, koji

prati oblik vrha se~iva prema samom {picu (T.VI/28-3, sl. 101, 102).

Najraniji tip ma~a zastupqen u avarskim gro-

bovima je dvosekli ma~ sa elipsoidnom alkom na

bal~aku, ~ija se kanija za pojas vezivala upravo

preko R-u{ica.45Ne{to mla|i je tip ma~a gde

nedostaje alka na bal~aku, ali su na kaniji i da-

qe prisutne R-u{ice (Mrkobrad 1980: 98). Ova-

kvi ma~evi se u literaturi odre|uju kao vizan-

tijsko-pontski (Ercegovi}-Pavlovi} 1975: 110);E. Garam, me|utim, pi{e o wihovim centralnoa-

zijskim korenima (Garam 1992: 157), dok J. Kova-

~evi} (1977: 119–120) daje i paralelu – predstavu

ma~a sa alkom na bal~aku – sa iranskog, odnosno

par}anskog reqefa iz Nimruda, iz I veka pre n. e.Kada je re~ o primercima iz doba avarske pre-

vlasti, dobro je ilustrovan ma~ sa R-u{icama iz

groba 2 iz Zamboka, sli~an na{em primerku (Ga-ram 1983: 152, Abb. 8). Sa vojvo|anskih nalazi{ta,poznati su ma~evi sa R-u{icama iz Aradca (Na|

1959: 65, T. VIII/1), te u{ice iz Novih Kneèvaca

i ôke (Mrkobrad 1980: 98, T. LXXIX/1, 2, 6) i iz

Pan~eva, sa lokaliteta Naseqe Tesla (Priki} 1975:129, T. LXI/3). Sa teritorije Ba~ke, pomiwu se i

nalazi ma~eva iz Apatina i ônopqe (Ricz 1983:15, nap. 43); ranoavarski ma~evi jednoseklog i

dvoseklog preseka, ali bez o~uvanih R-u{ica, po-

ti~u i sa nekropole kod Mokrina u Banatu (Rani-

savqev 2007: 43, T. III, XII, XL/1, 2).Nalaz gorepomenutog ma~a iz Segvara datovan

je novcem cara Mavrikija (582–602), a nalazi iz

Deska i Ki{sombora (Kiszombor) datuju se novcem

cara Foke (602–610) (Garam 1992: 171). Ma~evi

sa R-u{icama, tako, predstavqaju ostav{tinu ra-

nog avarskog perioda i mogu se odrediti u kraj VIi po~etak VII veka, kako bi se mogli datovati i

grob 10 sa îka, u kome je sa~uvan samo jedan wegov

element, i grob 28, jedini kowani~ki grob kon-

statovan na nekropoli.Srodne u{ice se javqaju i kasnije, na kanijama

najranijih avarskih sabqi iz grobova Totipusta--Igar grupe – npr. iz Ivan~e – koji pripadaju pre-

laznom periodu, od 670/680. do 700. godine (Bóna1970: 261, Fig. 5/18-22). Nalaz R-u{ice kanije

ma~a poti~e i iz ~uvenog blaga Malaje Pere{~e-

pine, koja se datuje upravo u kraj VII veka, prem-

da sama u{ica moè biti starija (Bobrinskoé1914: 115, 119, Ris. 54).



45 Iz kowani~kog groba (?) u Man|elosu poti~e jedno-

sekli ma~ sa elipsoidnom alkom na bal~aku, ali i lu~nim

u{icama. Ma~ je, kao i drugi nalazi, odnosno hipoteti~na

celina, datovan u kraj VI i po~etak VII veka (Ercegovi}-Pa-

vlovi} 1975: 109, T. III/1, 2). Q. Tadin (1995: 257) smatra da

nije re~ o kowani~kom grobu, opravdano sumwaju}i u uslove

nalaza; tako|e pomiwe i neistovremenost nalaza, ne daju}i,me|utim, obrazloèwe. Sli~an ma~ iz Kunagote (Kunágota)datovan je novcem cara Justina I (Garam 1992: 170–171).

0 1 cm

0 10 cm

Sl. 102. U{ice kanije ma~a, grob 28

Fig. 102. Sheath attachments, grave 28

Sl. 101. Ma~, grob 28

Fig. 101. Sword, grave 28

KOPQE

Jedini nalaz kopqa sa îka je iz groba 107(0,83% avarskih sahrana). O~uvani vrh kopqa pro-

na|en je izme|u stopala pokojnika. Grob 107 je ra-

nije pomenut u kontekstu jedinog nalaza novca sa

nekropole: re~ je, podsetimo se, o folisu Justina

II i Sofije, iskovanom 576/577. godine. Ova sahra-

na se moè datovati, u odnosu i na druge nalaze,od godina kovawa nov~i}a do kraja VI veka.

Kopqe je gvozdeno, dvoseklo. Preko masivnog

tulca, ovalnog preseka, se~ivo se nasa|ivalo na

drvenu dr{ku. Dimenzije su 19 cm h 4 cm (T. XVIII/107-3, sl. 103).

Kopqa ovog tipa karakteristi~na su za prvi

avarski talas. Zbirne odlike grupe ~ine, najpre,izrada od kvalitetnog materijala, te usko, duga~ko

se~ivo oblika lista barske trske, na koje se nasta-

vqa tulac. Paralelno sa ovim tipom, koristi se

i {iri oblik, koji je u upotrebi i u poznom VIIIveku. Interesantno je da se u grobnim celinama

kopqa vrlo retko nalaze u kombinaciji sa re-

fleksnim lukom (Kova~evi} 1977: 120, 116).Veoma je bliska analogija u vrhu kopqa iz pomi-

wanog kowani~kog groba sa Segvara, gde je oru`je

poloèno vrhom uz desno rame pokojnika. Taj grob

je datovan novcem cara Mavrikija, od 582. do

602. godine (Bóna 1979: 5, Abb. 1, 3/3). Analogije

sa na{ih lokaliteta srazmerno su brojne. Re~ je o

nalazima iz Prigrevice sv. Ivana (Dimitrijevi},Kova~evi}, Vinski 1962: 55/1), Selen~e, Feketi}a,Malog I|o{a (Vinski 1958: 13, T. V/21, T. VII/18;14, T. VIII/20), Aradca (Na| 1959: 61, T. XVIII/13),te iz starijeg horizonta sahrana na nekropoli

Polet u Vrbasu (Nagy 1971: 214, T. XLI). Analogija

je i u nalazu iz kowani~kog groba (?) iz Stapara

(Radojevi} 1990: 131, T. I/4). Kopqe, znatno o{te-

}eno korozijom, poti~e i iz Mokrina (Ranisavqev

2007: 42–43, T. I/1). Uglavnom se nalazi datuju u

kraj VI i po~etak VII veka, oni iz Feketi}a i Se-

len~e u prvu polovinu VII veka, dok se {ire u taj

vek datuje primerak iz Vrbasa.Svojevrstan prototip ovog tipa kopqa pak po-

ti~e iz Sent Andreje, a datovan je novcem cara Ju-

stina II (565–578). Taj rani tip se javqa u hori-

zontu ma~eva sa R-u{icama, refleksnih lukova,okcastih perli, pseudokop~i, nau{nica sa sfe-

ri~nim, odnosno piramidalnim priveskom (Ga-ram 1992: 158, 171).

Nasuprot nekim drugim vrstama naoruàwa,moè se primetiti da su Avari primili romej-

ske tipove kopaqa (Haldon 2002: 79), {to svedo~i

o tome da je preuzimawe u oblasti vojne tehnike i

taktike izme|u wih i Romeja bilo dvosmerno (Bu-

garski 2007b: 255).

LAMELE OKLOPA

Smatra se da su lamelarni oklopi isto~nog,centralnoazijskog porekla. Wihovi nalazi po-

znati su iz nomadskog, ali i germanskog i rano-

vizantijskog konteksta. O davnim azijskim kore-

nima i {irewu ovih oklopa, kao i o upotrebi

sli~nih u rimskoj vojsci pi{e R. Kory (2004:388–391; 2007).

U vizantijskoj upotrebi, lamelni klibanion

javqa se u VI veku, usled novog na~ina ratovawa u

kome je streli~arska priprema bitke od najve}e

va`nosti. U to vreme, ovakav oklop prihvataju i

Germani. O borbenim prednostima refleksnih

lukova i wima odapiwanih trobridnih strela

bilo je re~i; u tom smislu se moè dodati to da

su skora{wa testirawa pokazala da su lamelarni

oklopi bili znatno otporniji na udare strela od

kari~astih, {to se odnosi i na anti~ki i na

sredwovekovni period (Nicolle 1999: 32, 107). U

borbi, ali i redovnom ìvotu vojnika, od velike

va`nosti je i ~iwenica da je lamelarni oklop

fleksibilan i da u najve}oj meri omogu}ava slo-

bodu pokreta (Kory 2004: 387). Izvesno je da je to

jedan od najbitnijih razloga duga~ke i u etni~-

kom i teritorijalnom smislu {iroke upotrebe

ovog vida defanzivnog oru`ja.

IVAN BUGARSKI| 118

Sl. 103. Vrh kopqa, grob 107

Fig. 103. Spearhead, grave 1070 2 cm

Brojne analogije iz konteksta razli~itih od

avarskih sahrana na ovom mestu uglavnom se ne}e

navoditi. Trebalo bi ipak napomenuti da najboqe

o~uvan i rekonstruisan lamelarni oklop poti~e

iz groba 12a sa alamanske nekropole Nider{to-

cingen (Niederstotzingen) (Paulsen 1967: 125–133,Taf. 22, 54, 55). O vezama lamelarnog oru`ja, kon-

kretno {lemova, sa tog lokaliteta i sa nalazi{ta

Bokhondong (Bockhondong), u Koreji, pisao je J.Verner (Werner 1988: 6–7, 13, Abb. 11, 15).

Moglo bi se jo{ napomenuti da je arheolo{ka

dokumentacija lamelarnih oklopa u ranovizan-

tijskom kontekstu relativno siroma{na, uz izu-

zetak koji predstavqa jedinstven nalaz oklopa sa

Svetiwe kod Viminacijuma (Popovi} 1987: 28–30,sl. 22, 23; Bugarski 2006). Ovo ipak ne zna~i da je

romejsko kori{}ewe lamelarnog oru`ja bilo ma-

we intenzivno. Najve}i broj ostataka analognih

oklopa poti~e iz zatvorenih arheolo{kih celi-

na, iz grobova: kako znamo, na ranovizantijske sa-

hrane naoruànih ratnika uglavnom ne bi trebalo

ra~unati. Nalazi sa romejskih utvrda naj~e{}e su

u vidu pojedina~nih, propadqivih lamela (Bugar-ski 2006: 174). S druge strane, nu`no je pomenuti

i nalaze iz rimske radionice Kripta Balbi, da-

tovane u VII vek (Roma 2001: 400, II. 4. 764–777).Premda se u Strategikonu Pseudo-Mavrikija

napomiwe da je avarska pe{adija bila oklopqe-

na, to bi trebalo uzeti sa velikom rezervom. Naj-

pre, sasvim je izvesno da vode}u snagu avarske

vojske ~ini kowica: ~ak i u grobovima kowanika

delovi oklopa predstavqaju veoma retke nalaze.Ipak se navodi da, izme|u drugih vidova kowa-

ni~ke opreme i naoruàwa, upravo Avari stimu-

li{u {iru upotrebu lamelarnih oklopa (Haldon2002: 66).

J. Zabojnik iznosi mi{qewe da su lamelarni

oklopi bili toliko vredni da u avarske grobove

nisu polagani celi, ve} je prilagan mawi broj

lamela koji bi svedo~io o dru{tvenom i profe-

sionalnom statusu pokojnika (Zábojník 2004: 45,47). Smatra se i da takav prilog, kao simbol ce-

log oklopa ratnika, predstavqa azijatsku tradi-

ciju (Bóna 1979: 30). Opet, nalazi lamela oklopa

u ènskim i de~jim grobovima nagove{tavaju da

im je pridavana izvesna apotropejska vrednost

(Kova~evi} 1977: 115–116).Nu`no je, me|utim, navesti da su do sada osta-

ci lamelarnih oklopa, naj~e{}e upravo u vidu

pojedina~nih ili malobrojnih lamela, konstato-

vani u oko 130 avarskih grobova, od kojih se po oko

40 pripisuje osobama mu{kog i ènskog pola, uz

15 de~jih, dok ostale sahrane nisu polno odre|e-

ne. Lamele se pojavquju kako u de~jim grobovima,

tako i u grobovima osoba starijih od 60 godina,dok se razlike u koncentraciji ovih nalaza u mu-

{kim, odnosno ènskim grobovima mogu tuma~i-

ti pre svega lokalnim razlikama u funerarnoj

praksi (Kory 2004: 393).Na îku, lamele oklopa ~ine deo inventara

grobova 2, 17, 24 (2,48% avarskih sahrana) i, mo-

`da, groba 122. U grobu 2 nekropole na ̂ iku je pro-

na|eno vi{e fragmenata plo~ica {irine 3,0 cm,ponegde perforiranih (T. I/2-3). Dve plo~ice su

iz groba 17: jedna je dimenzija 7 cm h 2,7 cm a dru-

ga 6,5 cm h 2,3 cm (T. IV/17-1, 2). Nije zabeleèno

gde su ta~no u okviru te dve grobne celine na|ene

lamele. Nekoliko plo~ica se pripisuje inventa-

ru groba 24, no u dokumentaciji se ne navode.Iz groba 122, sa desne potkolenice, poti~e

{est plo~ica od gvozdenog lima, po rubovima per-

foriranih. Najve}a je dimenzija 6,7 cm h 3,5 cm(T. XIX/122-1). Uz wih su, me|utim, prona|ena i

dva tro{na fragmenta cilindri~nog oblika, ta-

ko|e od gvo`|a. Ovde bi se moglo pomisliti i da

grupisani gvozdeni predmeti predstavqaju ostat-

ke okova drvene vedrice, tako da nalazi iz groba

122 nisu ukqu~eni u statisti~ki obra~un zastu-

pqenosti oru`ja na nekropoli. Uop{te, s obzirom

na stepen o~uvanosti plo~a od gvozdenog lima na

nekropoli, te{ko je dati kona~an sud o wihovom

funkcionalnom opredeqewu.Svi grobovi su pripisani osobama ènskog

pola, ali moè se posumwati u takvo polno odre-

|ewe osobe sahrawene u grobu 24. Grobovi 2 i 122su de~ji, tako da moèmo konstatovati da nalazi

lamela oklopa sa îka kontekstualno idu u pri-

log navedenom stavu J. Kova~evi}a.Sli~no je i u nekoliko grobova nekropole

Alatijan (Kovrig 1963: 118, 146, 148, Abb. 6); u tom

smislu bi se mogao protuma~iti i nalaz lamela

iz ènskog groba 68 sa ranoavarske nekropole ê-

pel-Haro{ iz budimpe{tanske regije (Nagy 1998:167, Taf. 113/15-21) ili iz ènskog groba 20 sa

Halimbe (Török 1998: 19, Taf. 3/20-9). Tako|e, iz

ranoavarskog ènskog groba 306 sa nekropole Sek-

zard (Szekszárd) poti~e o~uvani niz od oko 20 la-

mela (Rosner 1999: 43, Taf. 21/8); jedna lamela je

iz groba 382, opet osobe ènskog pola, sa nekropo-

le Vac-Kavi~bawa (Vác-Kavicsbánya) (Tettamanti2000: 86, Taf. 21/382-1).

Najkompletnije o~uvan lamelarni oklop iz

ranoavarskog konteksta poti~e iz pomenutog gro-

ba zlatara sa lokaliteta Kunsentmarton (Csallány1933: T. VI/1). Od nalaza oklopnih plo~ica iz

poznatijih grobnih celina mogu se pomenuti i

sedam lamela koje su kao prilog stavqene u grob

kowanika iz Segvar-Sapoldala, koji je, kao {to je



napomiwano, datovan novcem cara Mavrikija

(582–602). Na Hajdudorogu, nalaz lamela oklopa u

grobu datuje se novcem cara Iraklija, od 610. do

641. godine (Bóna 1979: 5, Abb. 1, 2/17; Garam1992: 159, 171).

Sa na{ih lokaliteta, pojedina~ne lamele su

konstatovane i na nekropoli Polet u Vrbasu (Nagy1971: 215, T. XXXII/2). Pomiwe se, uzgredno, i

oklop iz Selen~e, iz zanimqive celine datovane,ponovimo, u prvu polovinu VII veka. Ovaj nalaz

nije obja{wen ni kod D. âlawa, niti kod Z. Vin-

skog ili D. Mrkobrada koji su se na wegov osvrt

oslonili (Csallány 1956: 85; Vinski 1958: 13; Mrko-brad 1980: 100). Na tih sedam lamela nedavno je ne-

{to op{irnije skrenuta pa`wa, me|utim samo na

osnovu crteà i podataka iz dokumentacije Muze-

ja Vojvodine u Novom Sadu. Tako se dogodilo da je,istina uz ogradu, iz inventarske kwige preuzet

podatak da je re~ o bronzanim lamelama (Bugarski2006: 170–171, n. 55, Fig. 9). Lamele su od gvo`|a.46

KOWANI^KA OPREMA

Kowica je kod Avara bila od prvorazrednog

zna~aja, te je i razumqivo {to je odgajawu kowa

posve}ivana velika pa`wa. Tako|e, veoma vaàn

bio je i odabir kowa prema nameni: jahani su tar-

pani, a po{to su pohodi ~esto bili dugotrajni,naj~e{}e izdr`qiviji pastuvi. Pri tom, Avari

nisu koristili mamuze; konstrukcija sedla je bila

srazmerno lagana (Kova~evi} 1977: 121, 122). Iz

jasne istorijske i arheolo{ke evidencije avarske

kowice ne moè se izvesti zakqu~ak da Avari

predstavqaju nomadsku hordu (Lindner 1981: 17).Nalazi kowani~ke opreme se, naravno, na ne-

kropolama manifestuju u kowani~kim grobovi-

ma. Jedini takav grob konstatovan na nekropoli

îk je grob 28 (0,83% grobova), iz ~ega proisti~e

da iskqu~ivo iz wega poti~u nalazi kowani~ke

opreme – uzengije, `vale i bi~.

UZENGIJE

Uobi~ajeno je mi{qewe da uzengije u Evropu

donose upravo Avari. Ovaj element kowani~ke

opreme nesumwivo je azijskog porekla: nedavno je

priloèn saèt osvrt na uzengije koje su na Isto-

ku posvedo~ene stole}ima pre nego {to su Avari

prispeli u Panoniju (Bugarski 2007b: 253–254,nap. 3). Istom pitawu, i to veoma temeqno, posve-

tio se S. Lazaris (2005).O~ito je da uzengije olak{avaju jahawe, kao i

da pruàju idealan oslonac kowaniku koji u po-

kretu odapiwe strele. Kombinacija mobilne ko-

wice koja je sposobna da velikom brzinom odapi-

we izraèno dugometnu strelu svakako predstavqa

veliku borbenu prednost, koja je, u krajwoj liniji,rezultirala vojnim uspesima i brzim avarskim

prodorima. Osim odapiwawa strela, upotreba

uzengija olak{ava i rukovawe kopqem. [tavi{e,F. Kurta je, na osnovu prora~una da ~ak 67% ra-

noavarskih grobova sa uzengijama sa pravougaonom

u{icom sadrì i kopqe, a ne neko drugo oru`je,izveo zakqu~ak da upravo ovakva kombinacija

oru`ja i opreme predstavqa sr` ranoavarske ko-

wani~ke taktike (Curta 2008: 312–313).Na îku je, u grobu 28, par uzengija prona|en

me|u kostima kowa. Kompletno o~uvan primerak

je dimenzija 18,3 cm h 12,7 cm, a drugi – 13,7 cm h

13,2 cm. Uzengije su izra|ene od gvo`|a. Sa stra-

na i po stajnoj plo~i je profilisano rebro (T.VI/28-1, 4). Kako je ve} napomenuto, u ovom grobu

su prona|eni i ma~ i ostaci luka i strele, ali ne

i kopqe, tako da ova grobna celina spada u mawu

grupu ranoavarskih sahrana prema navedenoj po-

deli F. Kurte. S druge strane, bogata grobna ce-

lina sa îka mogla bi se posmatrati u kontekstu

jednog {ireg utiska ovog autora – da je u ranoa-

varskom dobu uzengija pokazateq vi{eg dru{tve-

nog statusa sahrawenog (Curta 2008: 320).Brojni nalazi poput ovih iz groba 28, zaobqe-

ne stajne povr{ine i pravougaono modelovane

u{ice, ~ine ranoavarsku grupu. Ranoavarski tip

uzengija predstavqaju i okrugle uzengije sa tzv.omega (Ω) petqom. Kasnije se u avarskoj upotrebi

pojavquju uzengije sa ravnom ili pak sa uvu~enom

upori{nom plo~om. Ponu|eno je obja{wewe da je

ta razlika nastala usled promene na~ina izrade

obu}e: okrugli oblik ranoavarskih uzengija ukazu-

je na kori{}ewe obu}e mekanih |onova, dok ravna

stajna povr{ina kasnoavarskog stremena upu}uje

na obu}u tvrdog |ona (Zábojník 2004: 52). Navede-

nu podelu prihvatio je i R. Ra{ev (2007: 162), ali

wu ipak nije mogu}e dokazati.47

Me|u nalazima uzengija iz celina datovanih

novcem, ranoavarski tip sa zaobqenim leì{tem

za stopalo i pravougaono modelovanom u{icom

javqa se sa novcem careva Justina II i Mavrikija,

IVAN BUGARSKI| 120

46 Pogre{an podatak iz inventarske kwige preuzet je i

ranije (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 57). Do ispravke

je do{lo qubazno{}u kolege S. Trifunovi}a.

47 [tavi{e, zabeleèni su slu~ajevi da se u istom ko-

wani~kom grobu otkriju uzengije razli~ito izvedenih staj-

nih plo~a, npr. u grobu K1 nekropole Bajer u Bijelom Brdu

u isto~noj Slavoniji (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962:109–110/10, 11), ili u kasnoavarskom grobu 114 nekropole

Holiare u Slova~koj (To~ík 1968b: 29, Taf. XL/1, 2).

dakle zakqu~no sa samim po~etkom VII veka (Ga-ram 1992: 171). Kada je re~ o analogijama sa na-

{ih nalazi{ta, odgovaraju}i primerci poti~u

iz Selen~e (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962:57/7), iz Malog I|o{a (Vinski 1958: 14/T. VIII,21), ôke (Mrkobrad 1980: 100, T. LXXXVIII/1, 2),Stapara (Radojevi} 1990: 131, T. I/2, 3), te sa lo-

kaliteta Aradac – Me~ka (Na| 1959: 63, T. XIII/2,3). Autori ih datuju u kasni VI vek, najdaqe do

sredine VII veka.Iako se smatra da Romeji od Avara usvajaju

primenu uzengija jo{ u VI veku, donedavno nije

bilo nedvosmisleno prihva}ene arheolo{ke po-

tvrde. Nalazi sa Cari~inog Grada, me|utim, naj-

verovatnije predstavqaju upravo takav dokaz (Ba-vant, Ivani{evi} 2002: 1099–1100; Lazaris 2005:282; Bugarski 2007b: 257), {to nije u skladu sa

mi{qewem koje je svojevremeno izneo J. Werner(1984: 147–150, Fig. 156a/b), a koje i danas ima

pristalice (Curta 2008: 307, 310). Pomiwe se, uz-

gredno, i nalaz koji pripada ranovizantijskom

horizontu utvr|ewa Karasura u Trakiji (Curta2008: 307–308). Tako|e, u inventaru ostave sa ra-

novizantijskog nalazi{ta kod Streèva – rezul-

tate istraìvawa i ostavu objavio je T. Janakiev-

ski (1980) – prepoznata je prva potvrda romejske

produkcije masivnih uzengija, pri ~emu je pret-

postavqeno da je sama ostava pohrawena 585–586.godine. I za neke uzengije sa drugih lokaliteta

pretpostavqeno je ranovizantijsko odre|ewe, me-

|utim uslovi tih nalaza nisu dovoqno sigurni

(Bugarski 2007b: 257–258, 263, sl. 1, 3, 4, 5/1-3).48

Uzengije sa ranovizantijskih nalazi{ta mogle

bi se povezati sa vojnim jedinicama skalai sideraikoje pomiwe Pseudo-Mavrikije (Bavant, Ivani{evi}2002: 1100).

@VALE

@vale se stavqaju u kowske gubice, gde je u ne-

poreme}enim kowani~kim grobovima wihovo me-

sto nalaza; za wih se daqe pri~vr{}uje remen

uzde. One predstavqaju nomadski element; ~est su

nalaz u kowani~kim grobovima iz vremena seobe

naroda i zasebno ne pruàju mogu}nost naro~ito

preciznog datovawa (Vinski 1957: 23). Kao izrazi-

to funkcionalni elementi, `vale se javqaju, u

razli~itim oblicima, i u svim periodima avar-

skog prisustva.@vale su u grobu 28 na îku prona|ene u pre-

delu stopala pokojnika. Ranoavarskog su tipa, bez

pre~ki od metala ili kosti, zavr{ene slobodnim

kru`nim petqama, dok se petqe na drugom, sredi-

{wem kraju ukr{ataju. Dimenzija su 11 cm h 6 cm,odnosno 10,5 cm h 8 cm (T. VI/28-5,6).

Sa na{ih nalazi{ta, najpre se mogu pomenuti

`vale iz Malog I|o{a, sa lokaliteta Kolski

put, iz groba 70, koje se datuju u VI vek i, prema

mi{qewu I. Kovrig, predstavqaju vrlo ranu ma-

nifestaciju materijalne kulture Avara u Pano-

niji, dok se nalaz iz Prigrevice sv. Ivana datuje

u kraj VI i po~etak VII veka (Dimitrijevi}, Kova~e-vi}, Vinski 1962: 45/5; 55/3). Tako je datovan i na-

laz iz Man|elosa (Ercegovi}-Pavlovi} 1982: 53, T.I/3). Publikovane su i `vale iz Selen~e (Mrkobrad1980: 100, T. LXXXIX/3, 4), Stapara (Radojevi}

1990: 131, T. I/1), iz Pan~eva (Priki} 1975: 129, T.LXI/3) i iz desetak grobova nekropole kod Mo-

krina (Ranisavqev 2007).Primerci koji odgovaraju nalazu iz groba 28

sa îka pojavquju se i u grobnim celinama iz Se-

gvara i sa lokaliteta Sinpetru-German (Sânpetru--German), gde su datovani novcem cara Mavrikija

(582–602), odnosno careva Iraklija i Iraklija

Konstantina (613–641). Ti nalazi, a tako i na{

iz groba 28, spadaju u grupu nalaza centralnoazij-

skog porekla i predstavqaju ostav{tinu najrani-

jeg talasa avarskih doseqenika u Evropu. Pozniji

tipovi `vala, oni sa psalijama, kod Avara ulaze

u upotrebu krajem VII veka (Garam 1992: 160,171), dok su, s druge strane, priloèni primeri

gde se na ranovizantijskim nalazi{tima takve



48 U radu o uzengijama iz streèvske ostave citirao

sam mesta na kojima ih I. Mikul~i} datuje pozno, odnosno

gde izri~ito datovawe izostaje (Bugarski 2007b: 260, nap. 16).Propustio sam, me|utim, da se pozovem na mesto na kome isti

autor uzengije jasno datuje u VI vek (Mikul~i} 1999: 289, nap.3, sl. 176). Za poznije datovawe ove ostave, u drugu polovinu

X i prvu polovinu XI veka, s druge strane, zalaè se V. Jotov

(Éotov 2007).

Sl. 104. Dr{ka bi~a, grob 28

Fig. 104. Whip-handle, grave 280 1 cm

`vale pojavquju jo{ u VI veku (Bugarski 2007b:258–259).

BI^

Dva predmeta napravqena od kosti iz groba 28predstavqaju delove dr{ke bi~a (sl. 104). Jedan

komad je ovoidnog oblika, visine 5,2 cm i pre~-

nika 3,6 cm, s jednom horizontalno probijenom

perforacijom i s drugom perforacijom po vrhu

(T. VII/28-12). Drugi element je {upaq, blago ko-

ni~nog oblika, visine 2,5 cm, pre~nika 2 cm (T.VII/28-13).

Predmet ovoidnog oblika predstavqa kraj dr-

{ke bi~a. Ovakvi nalazi od kosti i roga predsta-

vqaju deo inventara mu{kih i kowani~kih gro-

bova, ali i avarskih naseqa, gde se pojavquju u

vezi sa uzgojem stoke. Zastupqeni su u svim peri-

odima prisustva Avara (Garam 1998: 121).49

Jedna od analogija poti~e sa nekropole Deva-

vawa (Dévaványa), iz groba 145 (Kovrig 1975: 138,Fig. 9/145-1, 1a), druga iz groba 159 nekropole

Halimba (Török 1998: 32, Taf. 18/158-8). Zabeleèn

je i nalaz iz groba 426 sa nekropole Vac-Kavi~-

bawa (Tettamanti 2000: 96, Taf. 24/426-1). Analo-

gije sa vojvo|anskih lokaliteta su iz Aradca (Na|

1959: 60, T. 11/1),50sa ciglane Polet u Vrbasu, iz

groba 130 (Nagy 1971: 210, T. XXV/3),51te iz Mo-

krina (Ranisavqev 2007: 56, T. XXXVI/1).52

ALAT

Kao {to su ratnici i kowanici sahrawivani

sa opremom koju su koristili za ìvota, tako se i u

grobovima zemqoradnika i zanatlija beleè nala-

zi wima svojstvenih alata (Kova~evi} 1977: 200).Repertoar alata sa nekropole îk nije ni

brojan ni raznovrstan, niti odudara od nalaza sa

drugih nekropola. Grupu alata sa nekropole sa-

~iwavaju srpovi, kosir (?), alatke za obradu drve-

ta – sve od gvo`|a – te tzv. alatke za dre{ewe ~vo-

rova od roga i kameni brusevi.

SRPOVI

Jednoseklog preseka se~iva, srpovi su sluì-

li za ètvu ìtarica. Tipolo{ki i hronolo{ki,oni ne predstavqaju posebno osetqivu grupu ma-

terijala. Brojne anti~ke nalaze sa teritorije da-

na{we Srbije je prikupila I. Popovi}, sa dato-

vawem od II do III, pa i do VI veka (Popovi} 1988:82–86, T. XIV/3-6). Kako oblik srpa nije podloàn

ve}im promenama, sli~ni nalazi poti~u iz celi-

na datovanih u IV vek i u prvu polovinu V veka,odnosno iz perioda X–XI veka (Ra{kovi} 2003:88). U kontekstu naseqa X–XIII veka u Vr{cu pro-

na|eni su primerci veoma sli~ni srpovima sa

îka; tu je zabeleèn i nalaz alatke za obradu dr-

veta, o kakvima }e daqe biti re~i (Stanojev 1996:90, 93/8). Donekle sli~an je i srp sa Beogradske

tvr|ave, iz sloja datovanog u XVI–XVII vek ([pe-

har 2007: 28, sl. 11). Upotreba srpa, dakle, traje

veoma dugo, pa tako i tokom celokupne avarske

prevlasti.Na nekropoli îk, srpovi su prona|eni u gro-

bovima 37, 99 (?) i 107. U dva groba su sahrawene

IVAN BUGARSKI| 122

49 U jednom grobu osobe ènskog pola sa kasnoavarske

nekropole Nove Zamki (Nové Zámky) prona|en je odgovara-

ju}i predmet, ali od gvo`|a, uslovno odre|en kao kraj dr-

{ke bi~a (îlinská 1966: 77, Taf. LX/396-1).

50 Autor nije preciznije odredio funkciju nalaza.

51 Na tom mestu, nalaz je pogre{no funkcionalno

opredeqen kao sisak meha.

52 Autor se na citiranoj stranici uzdrào od tuma~e-

wa funkcije predmeta, iako navodi analogiju koja je opre-

deqena upravo kao kraj dr{ke bi~a (Bugarski 2007a: 442).

Broj avarskih

grobova:

121 (100%)

u grobova

%

oplate strele tobolac ma~evi kopqe oklopne kowani~ka

refleksnog lamele opreme

luka

2 10 1 3 1 3 1

1,65% 8,26% 0,83% 2,48% 0,83% 2,48% 0,83%

Procentualno, zastupqenost nalaza vojne opreme u avarskom horizontu sahrawivawa na îku je veoma mala,izuzimaju}i, donekle, strele.

Tabela 5: Zastupqenost oru`ja i kowani~ke opreme u avarskim grobovima na îku

Table 5: Percentage of weaponry and horsemen’s equipment in Avar graves at îk

osobe mu{kog pola, a u grobu 99 je osoba ènskog

pola; te sahrane predstavqaju 2,48% ukupnog bro-

ja na nekropoli. U grobu 37 srp je poloèn u pre-

delu lakta leve ruke, dok je u grobu 99 fragment

gvozdenog se~iva uz glavu desnog femura, spoqa.I nalaz iz groba 107 prona|en je u predelu desnog

femura.Duìna tetive luka srpa iz groba 37 je 24 cm

a {irina se~iva 2,7 cm (T. IX/37-2, sl. 105); od-

govaraju}e mere nalaza iz groba 107 su 31 cm, od-

nosno 3 cm (T. XVIII/107-5). U grobu 99 je prona-

|en lu~no oblikovan fragment gvozdenog se~iva,{to predmet uslovno moè da opredeli u grupu

srpova (T. XVI/99-2).Srpovi su konstatovani i u inventarima avar-

skih grobova na nekropoli Polet u Vrbasu, u gro-

bu 121 (Nagy 1971: 209, T. XXXIV/3), kao i u grobu

9 u Man|elosu (Tadin 1995: 262, 265, T. V/6). Po-

menuti su i nalazi iz Lov}enca i Aradca (Mrko-brad 1980: 105).

KOSIR (?)

U doba antike, kosiri se, uz srpove i kose, svr-

stavaju u grupu oru|a op{teg naziva falces (Popo-

vi} 1988: 76). êst su nalaz i na kasnoanti~kim

i ranovizantijskim lokalitetima, a povezuju se i

sa vremenom X–XI veka, pa i sa XIV vekom (Ra{ko-

vi} 2003: 88, 90). Jedan kosir je, uz nekoliko srpo-

va, prona|en u ostavi gvozdenog alata na lokali-

tetu Zidani gaber nad Mihovim u Sloveniji, koja

je datovana u vreme V–VII veka (Od Rimljanov doSlovanov 2001: 49, kat. 140). Na prostoru Beograd-

ske tvr|ave, kosiri se datuju u sredinu IV veka,ali i u doba sredweg veka ([pehar 2007: 26–27, T.IV/40, 42). Jasno je da kosiri, kao ni srpovi, ne

predstavqaju hronolo{ki naro~ito osetqivu gru-

pu materijala. Ovim alatkama je, izme|u ostalog,orezivana loza ili potkresivano grawe pri rado-

vima u vinogradu. U avarskom kontekstu, wihovu

primenu ne bi trebalo povezivati toliko sa vi-

nogradima koliko sa, mo`da, trskom.Predmet sa nekropole na îku koji je oprede-

qen kao kosir poti~e iz groba 68, u kome je sahra-

wena osoba mu{ke polne pripadnosti. Taj grob

predstavqa 0,83% ukupnog broja. U okviru grobne

celine, nalaz je bio poloèn po sredini karlice.Kosir (?) je od gvo`|a, korodiran i fragmen-

tovan. Ukupna duìna dva fragmenta je 13 cm.Uì fragment je {irine 1,2 cm i stawenog, oval-

nog preseka – ~ini se da je re~ o dr{ci kosira.Se~ivo jednoseklog preseka je {irine 1,8 cm i,premda je fragmentovano, nagove{tava savijenu

prvobitnu formu. Uo~qivo je da se~ivo polazi iz

ose dr{ke, {to je odlika kosira, a ne srpa. Ipak,s obzirom na stawe predmeta, funkcionalno

opredeqewe vaqa uzeti sa rezervom (T. XII/68-1).

ALATKE ZA OBRADU DRVETA

Na nekropoli na îku, nalazi ovih alatki po-

ti~u iz grobova mu{karaca: prona|ene su u kowa-

ni~kom grobu 28, kao i u grobovima 78 i 107. Tri

groba sa ovim alatkama ~ine 2,48% ukupnog bro-

ja. U okviru grobnih celina, nalaz iz groba 28 je

sme{ten ispod nogu, nalaz iz groba 78 ispod de-

snog krila karlice, a onaj iz groba 107 bio je

prona|en izme|u femura.Radne povr{ine ovih predmeta su trapezoid-

nog oblika i blago savijene, ~ime je olak{ano de-

qawe. Radna povr{ina alatke se {iri u tulac

ovalnog preseka. Odlike ovih predmeta su najo~i-

tije na primerku iz groba 28, koji je najboqe o~u-

van (T. VI/28-2). Dimenzija je 13,5 cm h 6,5 cm,



Sl. 105. Srp, grob 37

Fig. 105. Sickle, grave 370 2 cm

onaj iz groba 107 je 9,5 cm h 6,0 cm (T. XVIII/107-2),dok je nalaz iz groba 78 korodirao u znatnijoj me-

ri, tako da je uz tulac sa~uvan samo mawi deo rad-

ne povr{ine (T. XIII/78-7).Analogni nalaz poti~e iz Selen~e, sa datova-

wem u prvu polovinu VII veka. Uz ogra|ivawe je,me|utim, opredeqen u crtalo pluga (Dimitrijevi},Kova~evi}, Vinski 1962: 57/5). Tako je opisana, re-

cimo, i analogna alatka iz groba 99 nekropole Pi-

lismarot (Pilismarót) (Szabó 1975: 272, Fig. 9/99-1).Jednako se, ~ini se pogre{no, funkcionalno

opredequje i alatka iz groba 120 sa sredwovekov-

ne nekropole Ravna, s tim {to se tu za analogiju

uzima i nalaz sa lokaliteta Pontes – Trajanov

most, za koji se napomiwe da je opredeqen upravo

u drvodeqa~ki alat (Jovanovi}, Vuksan 2005: 229,Pl. XI/G. 120).

Odgovaraju}e alatke iz anti~kog perioda,uglavnom iz III–IV stole}a, ali i iz VI veka – na-

laz sa Cari~inog Grada – I. Popovi} grupi{e u

varijantu a tipa V dleta, u dleta seka~e {irokog

lepezastog se~iva (Popovi} 1988: 133, T. XXV/4).Nalazi sa îka su nalik na alatke na drugom me-

stu opredeqene u sekire deqarke, odnosno tesle,kakve su se pojavile jo{ u latenu i koristile u

anti~kom i ranovizantijskom periodu, sa analo-

gijama i iz znatno mla|eg perioda (Ra{kovi}

2003: 92/24). Otud je jedan slu~ajni nalaz iz Lih-

tenverta (Lichtenwörth) samo uslovno pripisan

periodu avarske dominacije (Winter 1997: 68, 116,Taf. 17/2). Jednako se, kao drvodeqa~ki alat, opre-

dequju i srodni sibirski nalazi iz epohe ranog

sredweg veka (Mogilünikov 1981: 39, Ris. 19/84).

»ALATKE ZA DRE[EWE ^VOROVA«Ovi predmeti od roga predstavqaju karakteri-

sti~no obele`je starijeg avarskog horizonta sa-

hrawivawa i moè se re}i da su izraènijeg no-

madskog karaktera. Tako se i pri datovawu nalaza

sa nekropole Lebersdorf oni u hronolo{kom

smislu povezuju sa najranijom fazom, FA, sa tra-

jawem do 650/670. godine (Daim 1987: Abb. 29).Funkcionalno opredeqivawe grupe nalaza bi

ipak trebalo primiti sa rezervom.53Konstataci-

ja da se ti predmeti ~esto nalaze uz gvozdene noè-

ve (Madaras 1995: 74) verovatno nije od ve}eg zna-

~aja, budu}i da noèvi predstavqaju veoma ~este,najelementarnije nalaze u avarskim grobovima.

Na nekropoli na îku, nalazi su redom kon-

statovani u grobovima 16 (T. III/16-1), 28 (T. VII/28-6), 30 (T. V/30-2), 54 (T. X/54-4, sl. 106), 68 (T.XII/68-2), 84 (T. XIV/84-2) i 98 (T. XVI/98-1). Re~

je o sahranama mu{karaca. U slu~aju grobova 16 i

28 nalaz je pozicioniran uz desnu podlakticu, a

u slu~aju groba 98 uz levu. Ostale alatke su iz kar-

li~nog pojasa pokojnika. Sedam grobova sa ovim

nalazima predstavqa 5,78% avarodopskih sahra-

na na îku.Alatke su oblikovane kosim zasecawem roga na

14–18 cm od vrha, tako da je wegovo prirodno za-

krivqewe o~uvano. Uz {upqinu postignutu zaseca-

wem, sa unutra{we strane luka rog je ovalno izdu-

bqen, a potom i na naspramnoj strani luka kru`no

perforiran. Perforacija je mogla biti izvedena

i ispod ovalno izdubqene povr{ine: u tom slu~a-

IVAN BUGARSKI| 124

53 Prema usmenom podatku dobijenom od dr Tivadara

Vide, grupa nalaza opredeqena je u odnosu na skandinavske

etnografske paralele, posle ~ega se autori nisu daqe bavi-

li upotrebom ovih ko{tanih predmeta. Na ovom mestu izra-

àvam zahvalnost dr Vidi na navedenoj informaciji. Mo-

è se primetiti da je i F. Daim rezervisan prema ovakvoj

funkcionalnoj atribuciji nalaza, budu}i da je daje pod

znacima navoda - »Knotenlöser« (Daim 1987: 219, Daim 1996:360). Bi}e nazna~eno da su se ovi predmeti u ne{to stari-

joj literaturi povezivali sa upotrebom luka i strele; tako-

|e je bilo i mi{qewa da predstavqaju ~eki}e, odnosno ~un-

kove za tkawe, zvi`daqke i drugo, kako navodi L. Sekere{

(1957: 233). A. Ranisavqev (2007: 54), pak, navodi da pred-

mete odgovaraju}eg oblika, ali gvozdene, i danas koriste du-

navski la|ari za pletewe om~i na krajevima uàdi.

Sl. 106. »Alatka za dre{ewe ~vorova«, grob 54

Fig. 106. »Disentangling hook«, grave 540 1 cm

ju su perforirane obe strane luka roga. Dok su

ostali nalazi neornamentisani, alatka iz groba

98 je ukra{ena gustim nizom plitko urezanih ho-

rizontalnih linija, koji je raspore|en ispod iz-

dubqenog dela a prema vrhu roga (T. XVI/98-1).Mogu se navesti odgovaraju}i nalazi iz Aradca,

datovani u kraj VI i po~etak VII veka (Mrkobrad1980: 106, T. LII/1, 2, 10, 11), potom iz ratni~kog

groba iz Subotice, sa Biv{e ciglane Ma~kovi},datovanog u po~etak VII veka (Dimitrijevi}, Kova-~evi}, Vinski 1962: 61/2), te sa nekropole kod Mo-

krina (Ranisavqev 2007: 54, sl. 65, 66). Odgova-

raju}i je i povr{inski nalaz iz Nose, sa urezanim

predstavama kowanika i kowa (Sekere{ 1957:231–233, sl. 2, 4, 5), te nalaz iz Man|elosa, dato-

van u ranu fazu tzv. Prvog kaganata, posebno zani-

mqiv zbog urezane scene lova. Mo`da upravo zbog

te scene autor predmet funkcionalno opredequ-

je kao deo za zatezawe luka (Ercegovi}-Pavlovi}

1975: 110, T. II/1). Na taj na~in su opredeqeni i

analogni nalazi sa nekropole Ki{kere{-Pohi-

buj –Macko-Dulo (Török 1975: 299). Nalaz iz gro-

ba 10 nekropole u Bogojevu, pak, opredeqen je kao

za{titni deo |ema (Velenrajter 1960: 181, 183, T.I/6), premda nije re~ o kowani~kom grobu.

Sli~ni predmeti poti~u i iz romejskog kon-

teksta, sa Svetiwe (Popovi} 1987: sl. 20/4), Rav-

ne i Pontesa (Petkovi} 1995: 98, kat. br. 579, 580,T. XXXIV/3, 4), iz Sadoveca (Uenze 1992: 474, Taf.13/9), sa Rasa (Popovi} 1999: 121, sl. 69/4), ili iz

Gorweg Streoca (Ivani{evi}, [pehar 2006: 141, Fig.3/14).

BRUSEVI

Brusevi od kamena predstavqaju jo{ jednu grupu

arheolo{kog materijala koja nije osetqiva u hro-

nolo{kom i tipolo{kom smislu. Funkcija pred-

meta je jasna: brusevi se koriste za o{trewe se~iva.

Na îku su prona|eni u grobovima 10, 24 (T.IV/24-5), 33 (T. V/33-7), 73 (?), 78 i 79 (T. XIV/79-2).Grobovi 10, 78 i 79 su grobovi mu{karaca, tako je

korigovano i polno opredeqewe osobe sahrawene

u grobu 24, dok su grobovi 33 i 73 grobovi osoba

ènskog pola, u slu~aju posledweg de~jeg uzrasta.Najboqe o~uvan brus je iz groba 10 (T. III/10-3).

Izra|en je od glatkog kamena zelene boje, u obliku

izduènog pravougaonika. Gore je probijena rupa

za ve{awe. Dimenzija je 11,5 cm h 2,0 cm h 0,8 cm.Jednake visine je primerak iz groba 78 (T. XIII/78-6); ostali brusevi su prona|eni fragmentovani.

Nalaz iz groba 73, koji je po svemu sude}i pre

konzervacije noà bio zadràn korozijom na se-

~ivu, mo`da predstavqa i kremen, tako da ne}e

biti ukqu~en u statisti~ku obradu. Fragment je

prona|en ispod karlice. Brus iz groba 10 je sa

desnog krila karlice, a onaj iz groba 24 je prona-

|en izme|u desne ruke i grudnog ko{a pokojnika.Nalaz iz groba 33 je pozicioniran ispod leve

{ake, kao i onaj iz groba 79, dok je brus iz groba

78 uz gorwi deo desnog femura, spoqa.Pet grobova u kojima su potvr|eni nalazi bru-

seva ~ine 4,13% ukupnog broja od 121 avarske sa-

hrane na îku.

KERAMI^KE POSUDE

Deo kerami~kog repertoara nekropole îk je

ve} obra|en u odeqku posve}enom nalazima pr-

{qenaka. Moè se ponoviti i da su u jednom broju

grobova konstatovani ulomci praistorijske ke-

ramike, koji zasigurno poti~u iz zemqe kojom su

se zapuwavale rake. Ti fragmenti pripadaju pra-

istorijskom kulturnom sloju nalazi{ta.U ovom odeqku bi}e komentarisani nalazi ke-

rami~kog posu|a iz grobova. U najkra}em, prisustvo



Broj avarskih

grobova:

121 (100%)

u grobova

%

srpovi kosir alatke »alatke brusevi

za obradu za dre{ewe

drveta ~vorova«

3 1 3 7 5

2,48% 0,83% 2,48% 5,78% 4,13%

Najzastupqenije su ko{tane tzv. alatke za dre{ewe ~vorova, zatim brusevi.Ina~e je alat zastupqen u malom procentu, sli~no predmetima vojne opreme.

Tabela 6: Zastupqenost nalaza alata u avarskim grobovima na îku

Table 6: Percentage of tools in Avar graves at îk

kerami~kog posu|a u avarskim grobovima, {to se

odnosi i na daleko malobrojnije ko{tane ele-

mente mehova, tuma~i se verovawem o potrebi po-

kojnika za pi}em i hranom pri putovawu na dru-

gi svet (Kova~evi} 1977: 201). Ovaj obi~aj je ~est

u svim periodima avarskog prisustva, te su nala-

zi grn~arskog posu|a u grobovima veoma brojni.Prema proceni T. Vide, nalazi keramike poti~u

iz 10–12% ukupno istraènog broja avarskih gro-

bova (Vida 1999: 13).54

Na îku, kerami~ke posude, lonce, sre}emo u

inventaru velikog broja sahrana pripadnika oba

pola i svih uzrasta, u grobovima 4, 5, 6, 7, 9, 10,11, 14, 15, 16, 17, 22, 24, 30, 32, 33, 34, 38, 39, 43,44, 45, 46, 48, 49, 51, 52, 54, 55, 57, 59, 60, 61, 63,67, 68, 69, 71, 72, 73, 77, 78, 82, 83, 84, 85, 88, 89,91, 92, 94, 95, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106,107, 108, 109, 110, 116, 117, 119, 120, 122, 126 i

129. Lonci su prisutni u 72 avarska groba, tj. u

59,50% tako opredeqenih sahrana.Najve}im delom, posude su polagane u predelu

dowih ekstremiteta, ~e{}e stopala i potkoleni-

ca nego butnih kostiju. One ne}e biti posebno na-

brajane, za razliku od posuda koje su pozicioni-

rane na drugim mestima u okviru grobne celine.U predelu nogu, posude su u 52 groba, ili u 72,22%grobova sa posu|em.

Mogu se izdvojiti one sahrane u kojima su u

predelu nogu priloène po dve posude: re~ je o

grobovima 33, 60, 77, 84 i 99. Tih pet sahrana

predstavqa 9,61% grobova u kojima su posude pro-

na|ene u predelu nogu, odnosno 6,94% grobova u

kojima su prona|ene posude uop{te. Sve osobe sa-

hrawene u ovim grobovima su opredeqene u èn-

ski pol, izuzev osobe sahrawene u grobu 84.U predelu lobawe, lonci su poloèni u rake

grobova 9, 10, 11, 15, 30, 38, 44, 48, 54, 55, 91, 101,103, 117, 120 i 129. Ovih 16 grobova predstavqa-

ju 22,22% avarskih sahrana u kojima je priloè-

no kerami~ko posu|e.Na nadlakticama pokojnice iz groba 59 su dva

lonca; isto je, prema dokumentaciji, i u veoma

lo{e o~uvanom grobu 52. U predelu nadlaktica su

i posude iz grobova 67, 82 i 109. Tih pet grobova

~ine 6,94% sahrana sa loncem kao prilogom.Repertoar lonaca je dosta ujedna~en. Na ne-

kropoli su zastupqeni gotovo iskqu~ivo primer-

ci ra|eni slobodnom rukom, koji pripadaju tzv.potiskom tipu, sa izuzetkom lonca iz groba 92, o

kome }e biti re~i na samom kraju odeqka.Ove posude predstavqaju najprimitivniji

avarski kerami~ki tip. Da wegovo terminolo{ko

opredeqewe (potiska ili nomadska keramika) ni-

je adekvatno, primetio je J. Kova~evi}, navode}i da

se nalazi takvih posuda ne vezuju samo za Potisje,kao i to da je pogre{na premisa da su Avari u Pa-

nonskoj niziji nomadi (Kova~evi} 1977: 180).U svakom slu~aju, ove rukom ra|ene posude su

neravnih debelih zidova, crnih nijansi, ~esto

nagaravqenih posle pe~ewa na veoma slaboj tempe-

raturi – otud ponekad i utisak da su samo su{ene

kraj vatre. Ovako izra|ene, one su veoma tro{ne,pa se postavilo i pitawe wihove prakti~ne pri-

menqivosti u svakodnevnom ìvotu, iz ~ega se

izrodila hipoteza da, kako su veoma ~est grobni

prilog, zapravo predstavqaju prvenstveno kultnu

keramiku. Malobrojni nalazi naseobinskog ka-

raktera, me|utim, relativizuju ovu pretpostavku:tako je rukom ra|ena keramika konstatovana i na

jednom od krajwe retkih monografski publikova-

nih naseqa iz doba avarske dominacije, u ku}ama

i drugim objektima Eperjesa (Eperjes) (Bálint 1991:41, T. V, VI, IX/1, 4, T. X-XIII, XV, XVII/1-8, 11, 12,T. XVIII, XX).

U najve}em broju slu~ajeva, posude ra|ene slo-

bodnom rukom oblikovane su u vidu sasvim jedno-

stavnih lonaca, slabo istaknutih oboda i trbuha.Ukra{avawe se izvodilo veoma retko, {to se ne

odnosi u tolikoj meri na urezivawe noktom ili

utiskivawe prstom po obodu, koliko na krajwe

shematizovane antropomorfne crteè koji su se

pre pe~ewa urezivali na trbuh posude (Kova~e-

vi} 1977: 180–181).Keramiku sa îka najta~nije bismo odredili

ukoliko se opredelimo za sintagmu rukom ra|ena

keramika ranog perioda avarske prevlasti, kako ju je

opisao T. Vida prilikom izrade tipologije avar-

ske keramike VI i VII veka. Slobodnom rukom ra|e-

na keramika predstavqena je Vidinom grupom III sa

pripadaju}im podgrupama, koje se daqe dele pre-

ma uìm vremenskim rasponima (Vida 1999).Pri tipologizaciji rukom ra|ene keramike

nu`na su izvesna ograni~ewa. Potrebno je ukaza-

ti na nemogu}nost potpunog povezivawa svih

primeraka, pa i onih sa îka, sa ponu|enim Vi-

dinim reprezentima grupa, odnosno podgrupa.Ipak je u ovoj kwizi delo T. Vide kori{}eno u ve-

IVAN BUGARSKI| 126

54 U onoj meri u kojoj su poznatije avarske nekropole

od naseobina, poznatiji nam je i wihov repertoar kerami~-

kog posu|a. Da postoje i zna~ajne tipolo{ke razlike, imao

sam priliku da se uverim u Narodnom muzeju u Budimpe{ti,uvidom u nepublikovani grn~arski materijal iz naseqa

Kelked-Feketekapu, koji u odre|enim slu~ajevima bitno

odudara od nalaza iz grobova dve velike nekropole sa iste

lokacije. Ovim putem izraàvam zahvalnost koleginici

@uàni Hajnal. Razlike izme|u kerami~kog posu|a sa ne-

kropola i nalaza koji poti~u iz avarskih naseqa potcrtao

je i Kory (2002: 611).

likoj meri. Autor je svoje zakqu~ke temeqio na

velikom uzorku posuda sa brojnih nekropola. Po-

sebno je va`no ista}i to da je pisac obra|ivao u

celosti o~uvane posude iz zatvorenih arheolo-

{kih celina, grobova. Na taj na~in je, pore|ewem

sa drugim elementima grobnih inventara, bilo

mogu}e sa~initi preciznu hronologiju tipova

posuda. Nalazi{ta sa kojih T. Vida crpi gra|u ne

poti~u samo sa teritorije dana{we Ma|arske,ve} i iz drugih zemaqa u kojima su avarodopski

lokaliteti istraìvani. Tako|e, podaci se ~esto

odnose na posude koje ranije nisu publikovane.55

Lonac izduènog oblika iz groba 43 (T. VI-II/43-1) mogu}e je sravniti sa predstavnicima

Vidine podgrupe IIIA1, kakvi se datuju u sredinu

VII veka (Vida 1999: 113–114, Taf. 175). Zasebna

datovawa perli, nau{nica i lonca odre|uju grob

43 hronolo{ki u prvu polovinu tog stole}a.Grupu IIIA ~ine posude sa levkasto oblikova-

nim vratom (Gefäße mit Trichtermündung). Posude

ove grupe mahom su pronalaène na lokaliteti-

ma u dolinama Tise, pre svega, i Mori{a, sa naj-

ju`nijim nalazom u Vrbasu. Ove rukom ra|ene po-

sude nisu osobene samo za rano avarsko doba, ve}

se koriste i po~etkom VIII veka, a mo`da i ne{to

duè (Vida 1999: 111–119). Posuda iz Vrbasa, grob-

ni prilog, publikovana je (Nagy 1971: T. XLIII/7);pomiwu se i nepublikovani nalazi posuda pod-

grupe IIIA1 sa na{ih lokaliteta – iz Horgo{a,Kawiè i iz Subotice (Vida 1999: 252, 253, 255).

Nedavno je objavqena i odgovaraju}a posuda iz

Mokrina (Ranisavqev 2007: 52, sl. 5).Grob 84 je jedan od grobova u kojima su prona-

|ene dve posude. Jedna od wih je predstavnik dru-

ge podgrupe – podgrupe IIIA2 (T. XIV/84-6), a druga

podgrupe koja je znatno ~e{}a – podgrupe IIID1 (T.XIV/84-7). Posuda koja odgovara podgrupi IIIA2 je

najpribli`nija wenom predstavniku koji se da-

tuje u sredinu VII veka. Posuda koja odgovara pred-

stavniku podgrupe IIID1 mogla bi biti i starija.Kako se alke i livene kop~e, kakve su tako|e pro-

na|ene u grobu 84, datuju uglavnom u prvu polovinu

VII veka, to se i sam grob moè datovati u to vre-

me, {to je saglasno sa Vidinim datovawem lonaca

(Vida 1999: 121, Abb. 37; 138–142, Abb. 58; Taf. 175).Posude podgrupe IIIA2 se ina~e odlikuju {i-

rim ramenom u odnosu na posude podgrupe IIIA1.Od nalaza posuda podgrupe IIIA2 sa na{ih loka-

liteta, Vida (1999: 260, 261) navodi nepublikovan

nalaz iz Kawiè, kao i publikovane lonce iz ô-

ke, iz grobova 20 i 40 (Kovrig, Korek 1960: 259, 260,Fig. 2, 3).

Grupu IIIB ~ine posude na kojima su po obodu,odnosno ramenu izvedena po ~etiri naspramna

kupasta zavr{etka. Ove posude su osobene za rani i

sredwi period avarske prevlasti. Re~ je o malo-



55 Detaqan kriti~ki prikaz kwige T. Vide priloìo

je Curta (2001: 93–97).

Sl. 107. Posuda, grob 24

Fig. 107. Vessel, grave 240 2 cm



brojnoj grupi (Vida 1999: 129–130), kojoj je autor

ranije posvetio posebnu studiju. Na tom mestu se

navodi da su ovako oblikovane i ukra{ene posude

dubokih korena i da su poznate iz oblasti Sir-Darje, Tuve u centralnoj Aziji, kao i iz ju`nog

Sibira. U isto~noj Evropi su prisutne jo{ u skit-

sko i sarmatsko doba. U avarskom kontekstu, ova

manifestacija drevne, nomadske materijalne

kulture prisutna je i u vreme pristizawa novih

klanova, oko 670/680. godine. Ovakve posude nisu

zastupqene u kasnoavarskom periodu, ali se na

nekim mestima u Aziji wihov kontinuitet moè

pratiti sve do XI veka (Vida 1992: 524–529).Posude koje odgovaraju Vidinoj grupi IIIB na

îku su prona|ene u grobovima 24 (T. IV/24-1, sl.107), 60 (T. XI/60-1, sl. 108) i 77 (T. XIII/77-4, sl.

110). Samo je u grobu 24 ovo jedina posuda: u gro-

bu 60 je zabeleèn i drugi nalaz posude, koja od-

govara podgrupi IIID5 (T. XI/60-4, sl. 109), dok

druga posuda iz groba 77 odgovara podgrupi IIID1(T. XIII/77-9, sl. 111). Nalaz posude grupe IIIB iz

groba 24 odgovara podgrupi IIIB/a, gde je obod zavr-

{en sa ~etiri kupe. Druge dve posude ove Vidine

grupe sa îka odgovaraju predstavnicima podgrupe

IIIB/s, koju odlikuju naspramne bradavi~aste u{ke

po ramenu (Vida 1999: 129–130, Abb. 51, Taf. 175).56

IVAN BUGARSKI| 128







56 Posuda iz groba 77, ranije objavqena (Kova~evi} 1972),uzeta je u obzir prilikom izrade op{teg kataloga ovakvih

lonaca, me|utim na tom mestu je, ~ini se gre{kom, oprede-

qena u grupu 1, koja odgovara Vidinoj podgrupi IIIB/a iz ka-

snije tipologije, umesto u grupu 4 koja odgovara kasnijoj

Zanimqivo je da je Vida (1992: 536, 547) priku-

pio samo jo{ dve posude sa na{e teritorije koje

pripadaju ovim podgrupama, obe objavqene, sa ne-

kropole Polet u Vrbasu: iz groba 1 poti~e posuda

koja odgovara podgrupi IIIB/a, dok je iz groba 12 po-

suda iz podgrupe IIIB/s (Nagy 1971: 191, T. XLII/8;194, T. XLIII/6).

Posuda iz groba 24 nekropole na îku je ka-

rakteristi~na i po tome {to na dnu nosi urez u

obliku slova A. Takav urez se javqa i na dnu posu-

de drugog tipa, iz groba 172 sa nekropole âkbe-

rew-Orondpusta (Csákberény-Orondpuszta) (Vida1999: T. 10/3).

I prema ostalim prilozima, grob 24 se moè

datovati u kraj VI i po~etak VII veka. Grob 60 bi

se prema posudama datovao u drugu ~etvrtinu VIIveka. Jednako, dakle u drugu ~etvrtinu VII veka,datujemo i grob 77. Interesantni prilozi toalet-

nog pribora, ranije opisani, mogli bi se odredi-

ti i kao ne{to stariji, no ovde je datovawe izve-

deno u odnosu na karakteristi~no posu|e: drugi

lonac odgovara sredini VII veka, odnosno Vidi-

noj podgrupi IIID1/f2 s obzirom na dekoraciju

oboda, premda po obliku vi{e li~i na reprezen-

te podgrupe IIID4/b.Najve}i broj posuda iz grobova sa îka pripa-

da upravo grupi IIID T. Vide. Re~ je o jednostav-

nim loncima, najve}oj grupi ranoavarske rukom

ra|ene keramike uop{te, koja u toj kategoriji

predstavqa ~ak 53% posuda, dok je u ukupnom bro-

ju ranoavarske i sredwoavarske keramike zastup-

qena sa 33% (Vida 1999: 137). Upravo na ovu grupu

se odnose citirani op{ti komentari J. Kova~e-

vi}a. Moè se dodati da je naj~e{}e, kako na î-

ku, tako i drugde, visina ovih posuda 10–20 cm, a

pre~nik oboda od 8–12 cm. Trebalo bi naglasiti

da termin lonac u semanti~kom smislu nije oprav-

dan kada je re~ o posudama izrazito malih di-

menzija, ali bi se moglo re}i da je pri objavqi-

vawu takvog materijala uobi~ajen.Sa na{ih lokaliteta, u ovu grupu svrstavaju se

posude iz Aradca (Na| 1959: 58, T. XXVIII/2; 59, 62,T. XXIX/1, 2), sa nekropole Polet u Vrbasu (Nagy1971: T. XLII/1-7, 9, 10; T. XLIII/3, 5, 8, 9), te iz

Oxaka, Malog I|o{a i Opova (Mrkobrad 1980:102, T. CXLII/2, 4, 6; T. CXLIII/5; T. CXLIV/4).

Podgrupu IIID1 ~ine posude ukra{enog oboda,{to se izvodilo urezima noktom ili utiskivawem

prstom pre pe~ewa. Na rane reprezente podgrupe

IIID1, okvirno datovane od 568. do 600. godine

(Vida 1999: 138, 141–142, Abb. 58, Taf. 175), pod-

se}aju nalazi iz grobova 45 (T. IX/45-3, sl. 112),46 (T. IX/46-1), 51 (T. X/51-1), 73 (T. XII/73-1), 78(T. XIII/78-5), 88 (T. XV/88-3), 95 (T. XV/95-1),117 (T. XVII/117-1) i 122 (T. XIX/122-4).

Kako nema drugih hronolo{ki osetqivijih

nalaza u grobu 45, datovawe te celine izvodi se

na osnovu posude, dakle u vreme od dolaska Avara

do kraja VI veka. Tako se datuje i grob 46, kao i grob

51: sami po sebi, jezi~ci od lima i okcaste per-

le mogu predstavqati i ne{to pozniji nalaz, ali

bi se trebalo dràti ranijeg datovawa groba kako

zbog grobne keramike, tako i zbog stavqawa samo

jedne perle u mu{ki grob, {to je, kako je navedeno,odlika najstarije generacije avarskih doseqeni-

ka. I grob 73 se datuje isto, prema vremenskom

opsegu nalaza keramike i ~iwenici da je u wega

poloèn sisak meha, koji predstavqa ranoavar-

ski materijal u ovom delu Evrope; sama nau{ni-

ca iz groba mogla bi se datovati i poznije.Grob 78 se datuje prema keramici, budu}i da se

od drugih nalaza podlo`nih preciznijem datova-

wu raspolaè samo jezi~cima od lima, koji se

ipak mogu datovati {ire. Grob 88 datujemo u pe-

riod 568–600. iskqu~ivo putem lonca. Isto vaì

i za grob 95, a sli~no i za grob 117, gde se od dru-

gih nalaza raspolaè okcastim perlama. I grob

122 se odre|uje u isti period upravo prema lon-

cu, budu}i da i ostali nalazi nagove{tavaju rano

datovawe, ali ne precizno.Nalik na predstavnike podgrupe IIID1/a1 je

posuda iz groba 68 (T. XII/68-7), ali obod tog lonca




Fig. 112. Vessel, grave 450 2 cm podgrupi IIIB/s istog autora. I sama sahrana je na tom mestu

pogre{no ozna~ena kao grob 7 (Vida 1992: 533).

nije ukra{en. Na isti na~in moè se konstatova-

ti sli~nost izme|u posude iz groba 59 (T. X/59-1)i reprezenata podgrupe IIID1/a2. Oblika najpri-

bli`nijeg ranoj podgrupi IIID1/a3 su posude iz

grobova 15 (T. III/15-1), 71 (T. XII/71-5) i 72 (T.XII/72-5), no one su tako|e neukra{enog oboda (Vi-da 1999: 138, 141, Abb. 58, Taf. 175).

Tako se grobovi 15, 59 i 71 mogu prema kerami-

ci datovati od 568. do 600. godine, a u kraj ovog

perioda grob 72, s obzirom na nau{nicu, kakva se

obi~no odre|uje u prvu polovinu narednog stole-

}a. Kako su drugi nalazi iz groba 68 rani, ali hro-

nolo{ki nedovoqno precizno odre|eni, to grob

datujemo preko oblika posude u kraj VI veka.Ne{to poznijim reprezentima podgrupe IIID1,

koji se okvirno datuju u period 600–626. godine,odgovaraju posude iz grobova 6 (T. II/6-3), 11 (T.II/11-1), 14 (T. II/14-1), 22 (T. IV/22-2), 33 (obe iz

groba – T. V/33-1, 4, sl. 113, 114), 34 (T. VIII/34-2),44 (T. IX/44-4), 67 (T. XI/67-1), 82 (T. XIV/82-3),91 (T. XIV/91-1), 104 (T. XVII/104-1), 109 i 129(T. XIX/129-4) (Vida 1999: 138, 141–142, Abb. 58,Taf. 175).

Nema hronolo{ki osetqivijih nalaza u grobu

6, tako da se ta sahrana prema posudi moè odre-

diti u prvu ~etvrtinu VII veka. Isto vaì i za

grobove 11, 22, 34, 67 i 109. Ovakvo je i datovawe

grobova 14, 33, 44, 82, 91, 104 i 129, iz kojih bi se

ostali nalazi mogli datovati {ire, u prvu polo-

vinu veka. Gajka iz groba 44 ima i poznije analo-

gije, kako je ranije navedeno.

Primerak iz groba 85 (T. XIV/85-3) nije mogu}e

u potpunosti sravniti sa predstavnicima tipolo-

gije T. Vide: prema utiskivanom obodu potpada pod

podgrupu IIID1, a prema formi najvi{e podse}a

na podgrupu IIID2/b1. Ova podgrupa je rana, tako

da se i grob 85 moè datovati u raspon 568–600.godine (Vida 1999: 143, Abb. 58, Taf. 175).

Posuda iz groba 119 (T. XVIII/119-3) prema

ukra{avawu oboda tako|e spada u podgrupu IIID1.Posuda je, me|utim, atipi~no oblikovana, tako da

bi se trebalo uzdràti od preciznijeg odre|ivawa.I u odnosu na nisku perli, grob 119 se moè dato-

vati {ire, u kraj VI i prvu polovinu VII veka.Od posuda sa nekropole koje odgovaraju podgru-

pi IIID1 T. Vide, dve su ukra{ene i po trbuhu. U

slu~aju lonca iz groba 109 (T. XVII/109/1) ukras je

izveden utiskivawem kruì}a pre pe~ewa posude.Posuda iz de~jeg groba 73 (T. XII/73-1, sl. 115)

publikovana je u sklopu grobne celine, u ranije

citiranom radu J. Kova~evi}a. Konstatuje se da se

antropomorfne predstave, pre svega na kerami~-

kom posu|u, javqaju retko ali na {irokom pro-

storu – od ju`ne Rusije do Karpatskog basena. Na-

veden je nalaz iz Sente, gde je u antropomorfnim

urezima Feher prepoznao rune, a potom i ne{to

IVAN BUGARSKI| 130





pozniji (VIII, IX vek) nalaz iz Kolpa~ke na Vol-

gi. Sli~ni urezi se javqaju i na nalazima iz

[arkela i sa nekropole Desk I. Veoma sli~ni an-

tropomorfni urezi su i na ko{tanoj iglenici sa

nekropole Jano{ida (Kova~evi} 1972: 66–67).Svakako je hronolo{ki podesna analogija u pred-

stavi sa pqosnatog pr{qenka iz groba 61 sa ne-

kropole Jaszapati (Jászapáti) u Ma|arskoj. Pri-

kazane su tako|e tri predstave, opet krajwe

shematizovano, pri ~emu je centralna perfora-

cija iskori{}ena kao glava svih predstavqenih

likova (Madaras 1994: 28, T. VIII/61-1). Mogu}e je

da prikazi sa posude iz groba 73 sa îka zapravo

predstavqaju tamgu.57

U monografiji posve}enoj nekropoli kod Mo-

krina objavqeno je i pet ranoavarskih posuda sa

obodima koji su ukra{eni utiskivawem (Ranisa-

vqev 2007: 52, sl. 4, 10, 11, 12, 15).Na îku je prona|eno sedam lonaca koji se mo-

gu svrstati u podgrupu IIID2 T. Vide. Re~ je o jed-

nostavnim neornamentisanim loncima. Posude

ranog perioda avarskog prisustva, do 600. godine,jesu one iz grobova 10 (T. III/10-14) i 39 (T. VIII/39-3), koje odgovaraju podgrupi IIID2/b2 T. Vide,odnosno posude iz grobova 57 (T. X/57-2), 106 (T.XVI/106-1) i 108 (T. XVI/108-3), nalik na pred-

stavnike podgrupe IIID2/b1 (Vida 1999: 143, Abb.58, Taf. 175).

Na ovom mestu je mogu}e korigovati datovawe

groba 10 u kraj VI veka. Za preciznije datovawe

grobova 39 i 57 ne raspolaè se drugim nalazima,tako da se u odnosu na keramiku mogu datovati do

600. godine. Grob 106 se tako|e datuje u odnosu na

keramiku, dok se grob 108 vremenski odre|uje i u

odnosu na ostale nalaze, kao grob 10.Posuda iz groba 16 (T. III/16-4) odgovara pred-

stavniku podgrupe IIID2/a koji se datuje od 600.do 626. godine. Jedna od posuda iz groba 99 (T.XVI/99-5) pripada podgrupi IIID2/g, sa datova-

wem od 626. do 650. godine (Vida 1999: 143, Abb.58, Taf. 175), dok druga posuda iz tog groba nije

preciznije odre|ena (T. XVI/99-6).U grobu 16 nema drugih nalaza koji se mogu fi-

nije datovati, tako da se ostaje na datovawu groba

koje pruà nalaz lonca, {to vaì i za grob 99, pa

tako grob 16 datujemo u prvu a grob 99 u drugu ~e-

tvrtinu VII veka.Podgrupu IIID5 ~ine niè posude sa ramenom

i kra}im, levkasto oblikovanim vratom (Vida1999: 144–145, Abb. 59, Taf. 175). Sa îka, sa ovom

podgrupom mogu se povezati lonci iz grobova 5, 32,49, 54, 55, 63, 89, 94 i 107. Ranog datovawa, do 600.godine, jesu posude iz grobova 32 (T. VIII/32-1),49 (T. IX/49-4) i 107 (T. XVIII/107-7).

Pri datovawu groba 49 moè se osloniti jedi-

no na nalaz lonca. Grob 32 se moè povezati sa za-

vr{nim periodom upotrebe ovakvih lonaca, tj. sa

krajem VI veka, budu}i da se lanci u grobovima

uglavnom datuju u prvu polovinu VII veka. U grobu

107 zabeleèn je nalaz novca o kome je bilo re~i,tako da se u ovom slu~aju datovawe sahrane moè

suziti u posledwu ~etvrtinu VI veka.



57 Na ovo mi je u razgovoru ukazao dr Sergej Botalov iz

êqabinska, na ~emu mu izraàvam zahvalnost.





Lonci iz grobova 5 (T. II/5-5), 55 (T. XI/55-4),63 (T. X/63-1), 89 (T. XII/89-1) i 94 (T. XV/94-3)mogu se sravniti sa predstavnicima Vidine pod-

grupe IIID5, koji pripadaju vremenu od 600. do

626. godine. Ovoj podgrupi uslovno se moè pri-

pisati i primerak iz groba 69 (T. XI/69-3) (Vida1999: 144–145, Abb. 59, Taf. 175).

Grobove 69 i 89 mogu}e je preciznije datova-

ti jedino na osnovu lonaca, u prvu ~etvrtinu VIIveka. Nalazi lanca, nau{nica sa sferi~nim pri-

veskom i okcastih perli opredequju grobove 5, 55i 94 u prvu polovinu VII veka: na osnovu lonaca,ovakvo datovawe moè se suziti u prvu ~etvrtinu

tog stole}a. Jednako se datuje i grob 63, tako|e sa-

mo na osnovu posude. Grob 5 je mogu}e datovati

{ire, u prvu polovinu veka, jer je zasebno datova-

we lonca u prvoj, a nau{nice, po Ormandiju, ~ak

u tre}oj ~etvrtini veka.Lonac iz groba 17 (T. IV/17-12) podse}a na ob-

lik IIID5, kakav se koristio od 626. do 650. godi-

ne. Grob je datovan upravo tako, u drugu ~etvrtinu

VII veka. Posuda iz groba 54 (T. X/54-1) odgovara

predstavniku Vidine podgrupe IIID5/b, poznijeg

datovawa, od 650. do 670. godine (Vida 1999: 145,Abb. 59, Taf. 175). Poznije datovawe groba potvr-

|uje i bronzana livena kop~a, o kojoj je bilo re~i.Grob se moè odrediti u kraj ponu|enog vremen-

skog opsega keramike, {to predstavqa ranije vre-

me kori{}ewa kop~i ovog tipa.

Nalik na predstavnike podgrupe IIID5, i to

one koji se datuju u doba 626-650. godine, je lonac

iz groba 61 (T. XI/61-3, sl. 116), ukra{en po ra-

menu frizom kapqi~astih ornamenata. Grob 61moè se upravo tako i datovati – u drugu ~etvrti-

nu VII veka. Nalaz kqu~a (?) iz tog groba ina~e

dopu{ta {ire datovawe, u prvu polovinu veka.Posude podgrupe IIID9 ne{to su poznije, one

predstavqaju materijal prelaznog avarskog peri-

oda (Vida 1999: 147, Abb. 59, Taf. 175). Tako se i

wihovi predstavnici sa îka, iz grobova 9 (T.II/9-3) i 100 (T. XVI/100-5), datuju u period

650–670. godine.Iz groba 9 ne poti~u drugi nalazi podlo`ni

finijem datovawu, tako da je ta sahrana datovana

nalazom posude u godine od 650. do 670. Grob 100datuje se u po~etak tog opsega, odnosno u sredinu

VII veka, budu}i da se nau{nice sa sferi~nim

priveskom od staklene paste datuju uglavnom u

prvu polovinu veka.Podgrupu IIID10 ~ine vi{e posude suènog

vrata. Ova podgrupa je tako|e poznija, javqa se

oko 670. godine a traje i u VIII veku (Vida 1999: 147,Abb. 59, Taf. 175). Takva posuda je na|ena u grobu

48 (T. VIII/48-1).Jedna od posuda koje nisu mogle biti uskla|e-

ne sa tipologijom T. Vide je ona iz groba 101 (T.XIV/101-1). Re~ je o rukom ra|enoj posudi mawih

dimenzija, izduène, cilindri~ne forme. Ana-

logni nalaz, koji poti~e iz Na|korija (Nagykörű),pripisan je Sarmatima (Vaday 1989: 259, T. 75/217-11). Grob 101 je jedan od onih koji nisu pozi-

cionirani na situacionom planu nekropole.Ipak, na osnovu drugog nalaza iz groba, sahrana je

vremenski opredeqena u horizont avarskog kori-

{}ewa nekropole, u kraj VII veka, {to bi je, uz

grob 48, ~inilo najmla|om na nekropoli.Lonac iz groba 92 je izra|en na vitlu (T. XV/

92-5, sl. 117). Ve}ih je dimenzija, sferi~nog ob-

lika. Ne predstavqa avarski proizvod, ve} posu-

du vizantijsko-kasnoanti~kog oblika, kakve T.Vida svrstava u tip IF. Sama posuda iz groba 92potpada pod Vidinu podgrupu IF/h, sa datovawem u

prvoj ~etvrtini VII veka (Vida 1999: 102, 103/Abb.32, Taf. 175).

Poreklo posuda ovog tipa sa lokaliteta Sveti-

wa posmatra se na isti na~in. Srodni primerci

na ovom nalazi{tu predstavqaju tip I lonaca, sa

datovawem od 567. do 596. godine u odnosu na stra-

tigrafiju lokaliteta. Navode se analogni primer-

ci sa Cari~inog Grada, ali i sa {ireg podru~ja

Balkana (Popovi} 1987: 19, sl. 16/1-5).Grob 92 je ipak datovan u drugu ~etvrtinu VII

veka.

IVAN BUGARSKI| 132





NA POÊTKU RAZMATRAWA stratigrafije nekro-

pole îk potrebno je ponoviti ograni~ewa koja }e

dovesti do donekle nepotpunih rezultata. Pri-

likom rada, raspolagalo se situacionim planom

nekropole sa prve kampawe. Taj plan je metodom

triangulacije dopuwen sa druga~ije koncipirane

terenske dokumentacije, izra|ene u druga~ijoj raz-

meri, sa kasnijih iskopavawa. Kona~no, nema sa~u-

vane dokumentacije posledwih radova, pa i stoga

ovako dobijena situacija nekropole nije komplet-

na. Ona je naposletku dopuwena oznakama koje

predstavqaju rezultat analize stratigrafije ne-

kropole koja sledi (Plan 1).Kako god bilo, uspe{no je pozicionirana ve-

}ina grobova, tako da je o stratigrafskim odno-

sima, uz napomenute ograde, mogu}e raspravqati.Stratigrafska analiza se temeqi na rasporedu

pouzdano datovanih grobnih celina, da bi u ta-

kvom kontekstu vremensko opredeqewe bilo po-

nu|eno i za grobove ~iji materijal u tom smislu

nije dovoqno re~it ili nedostaje.U uvodnom delu je napomenuto da stratigrafi-

ja lokaliteta poznaje praistorijski sloj, dva ho-

rizonta sahrawivawa i pozne jame.Praistorijskom sloju se ne}e pridavati poseb-

na pa`wa: ranije je potcrtano prisustvo ulomaka

praistorijske keramike u grobovima, ili ku}nog

lepa, kao u grobu 46, gde su svakako dospeli pri-

likom ispuwavawa raka prethodno iskopanom ze-

mqom. Karakteristi~na je i izrada pr{qenaka od

praistorijskog posu|a, kako je ponegde u katalogu

navedeno, {to moè navesti na pomisao da je i

naseqe kome pripada nekropola na îku imalo

praistorijski sloj. U svakom slu~aju, moè se za-

kqu~iti da su neke grobne rake nekropole na î-

ku ukopavane u praistorijski sloj nalazi{ta.S druge strane, odre|en broj grobnih raka je

kasnije o{te}en ukopavawem jama. Kako materi-

jal ovih jama nije hronolo{ki blizak grobovima,{to se saznaje iz uzgrednih informacija iz izve-

{taja sa iskopavawa, to se ni o wima ne}e disku-

tovati.Potpuno je druga~ija situacija u pogledu ho-

rizonata sahrawivawa na lokalitetu. U najgrubqoj

podeli, dakle, moè se diskutovati o dva horizon-

ta sahrawivawa, tj. o dve nekropole, me|usobno

odeqene duòm vremenskom distancom. Sarmatska

nekropola je ve} odre|ena u II vek, pa se u ovom

trenutku ostavqa po strani.Najstarija grupa avarskih sahrana, me|utim, na

îku je postavqena prakti~no izme|u dve linije

u kojima se sahrawivalo sarmatsko stanovni{tvo.Od zapada prema istoku, ovu grupu ~ine grobovi

49, 59, 78, 57, 83, 51, 45, 85, 39, 73, 46, 71, 95, 15, 88,106 i 117, odnosno grobovi 32, 72, 10, 107 i 108.

Prvopomenuti grobovi su datovani u drugu po-

lovinu VI veka, naravno od dolaska Avara na ove

prostore, dok su grobovi 32, 72, 10 i 108 ne{to

preciznije vremenski odre|eni, u kraj istog veka.Grob 107 je jedini na nekropoli u kome je prona-

|en novac, o ~emu je bilo re~i, {to ga, uz ostale

nalaze, datuje u posledwu ~etvrtinu VI veka. Iz

ove grupe grobova, grob 83 negira stariju sarmat-

sku sahranu. Slede}i prostorni raspored, ne, da-

kle, i precizno datovawe grobnih nalaza, hori-

zontu sahrawivawa do kraja VI veka bi se mogaopripisati i grob 38.

Severno i ju`no od ove grupe prostiru se ne{to

mla|e sahrane. Ju`no – to je najpre grob 24, dato-

van u kraj VI i po~etak VII veka, a potom i grob

28, jedini kowani~ki grob na nekropoli, datovan

u po~etak VII veka. Ovi grobovi su navedeni prvi

zato {to su najranijeg preciznijeg datovawa.Ina~e, linija mla|ih grobova od onih iz VI

veka kre}e sa jugozapada. Grob 12 nije preciznije

datovan – pripisuje se vremenu od druge polovine

VI do sredine VII veka. Uni{ten grob 21 bi mogao

biti jednakog okvirnog datovawa. Uz wih je grob

STRATIGRAFIJA RANOAVARSKE

NEKROPOLE NA ÎKU

IVAN BUGARSKI| 134

22, datovan u vreme od 600. do 625. godine. Daqe

prema istoku, grob 33, jednako datovan, se~e sar-

matski grob 31. Potom, prvoj ~etvrtini VII veka

pripada i grob 34. Grob 13 iz ovog pojasa je ne{to

{ire datovan, u prvu polovinu VII veka, kao i

grobovi 79, 74 i 5. Jo{ isto~nije, iz prve ~etvr-

tine istog veka su grobovi 14, 6 i 11, te grob 16.U ovoj grupi su i grob 55, tako|e datovan od 600. do

625. godine, kao i, verovatno, grob 64. I grob 25je verovatno iz prve polovine VII veka, premda

nema posebno izraàjnog materijala.Isto~no, grobovi 7 i 93 su datovani {ire, u

prvu polovinu veka. Grob 94 je datovan u period

600–625. godine, a grob 92 od 625. do 650. godine.Na samoj jugoisto~noj periferiji nekropole,

tokom prve polovine VII veka ukopani su grobovi

30 i 2. Moè se pretpostaviti, uzimaju}i u obzir

prostorni plan lokaliteta, da su istog datovawa

i obli`wi grobovi 4, 3, 8, 19, kao i najudaqenija

sahrana – grob 35.Izuzev tog groba, posledwepomenuta grupa gro-

bova je ukopana na blagoj uzvi{ici. Sti~e se uti-

sak da se ova grupa grobova re|a ju`no i jugoisto~no

od dva groba istaknutih osoba mu{kog pola: najpre

od groba 28, kowani~kog, datovanog u po~etak VIIveka, potom i bogatije opremqenog groba 30, dato-

vanog, ne{to {ire, u prvu polovinu istog veka.Kako ju`nije, mla|e sahrane – one iz prve po-

lovine VII veka – re|aju se i severnije od pojasa

grobova iz druge polovine prethodnog stole}a. Na

zapadu, grob 82 je datovan u vreme 600–625. godine,grob 61 – 625–650, a grob 84 ne{to {ire, u prvu po-

lovinu VII veka, kako su datovani i obli`wi gro-

bovi 58, 66 i 42, i, verovatno, grob 87.U ovoj zoni je i grob 52, veoma lo{e o~uvan i

te{ko uo~qive rake, koji je delimi~no o{tetio

grob 59, iz grupe najstarijih avarskih sahrana na

nekropoli. Tu su i grobovi 43 i 60, ~ije se rake

tako|e seku. Grob 43 je prema materijalu {ire da-

tovan u prvu polovinu VII veka, a grob 60, koji ga

se~e, u godine 625–650. Prilikom razre{avawa

ovog odnosa u smislu hronologije trebalo bi ima-

ti u vidu izneseno mi{qewe da je potrebno 20–50godina da konkretno grobno mesto bude zaboravqe-

no od strane lokalnog stanovni{tva, {to odgova-

ra periodu trajawa eventualnog drvenog nadgrob-

nog obele`ja. Tako, ni novoprido{la populacija

posle tog vremena ne bi mogla znati za postoje}e

grobno mesto (Jankovi} 2003: 100–101). Saglasno

sa grobnim inventarima i ovakvom metodolo{kom

postavkom, grob 43 bi se mogao datovati u po~etak

VII veka, premda vaqa imati u vidu da nadgrobne

humke ipak mogu ostati uo~qive i znatno duè,~ak sve do na{eg vremena.58

Kao grobovi 61 i 60, i obli`wi grob 77 je da-

tovan u drugu ~etvrtinu VII veka.Daqe se niù grobovi 67, 69, 44 i 63, datova-

ni u vreme 600–625. godine, odnosno grobovi 81,65 i 76, u odnosu na prostorni raspored, verovat-

no istog datovawa. Grob 68 iz ovog areala je dato-

van u kraj VI / po~etak VII veka.Stratigrafski, sahrana sa psom u grobu 75 mo-

gla bi odgovarati kako vremenu ukopavawa ranih

avarskih grobova, tako i vremenu prve polovine

VII veka, u odnosu na razli~ito datovane obli-

`we grobove 51, 43 i 60.Daqe na istok, u pojasu severno od ranih avar-

skih sahrana, grob 96 stratigrafski verovatno

pripada prvoj polovini VII veka. Grob 99 je dato-

van u vreme 600–625. godine, kao i grobovi 91 i

104. Verovatno se ovako moè datovati i grob 120.Ne{to severnije, grob 90 je ranije datovan u

drugu polovinu VI i po~etak VII veka. Imaju}i u

vidu grobove u okruèwu, ovo datovawe bi se moglo

korigovati na pozniji odse~ak. Isto vaì i za

obli`wi grob 105, ranije {ire datovan u drugu

polovinu VI i prvu VII veka. Ova dva groba se, ta-

ko, mogu datovati u prvu polovinu VII veka, kao

{to je datovan i grob 116. Najverovatnije se u to

vreme moè odrediti i grob 113, ukopan u nepo-

srednom okruèwu.Kona~no, na îku je istraèno i nekoliko

grobova ~ije je vremensko odre|ewe u drugoj polo-

vini VII veka. Ovi grobovi su uglavnom grupisa-

ni u centralnom delu istraènog gabarita nekro-

pole. Najpre, grob 54, koji se~e sarmatski grob

62, datovan je u vreme izme|u 650. i 675. godine,kao i grob 9, ne{to daqe na jugoistoku. Grob 48 je

datovan u period 670–700. godine, istina samo

na osnovu nalaza rukom ra|ene posude. Ovaj grob

bi, dakle, predstavqao najmla|u sahranu na ne-

kropoli. Premda ovako izvedeno datovawe ne mo-

ra biti dovoqno ubedqivo, ~iwenica da je grob

sme{ten izme|u dve kasnije sahrane ga ipak svr-

stava u poznu grupu. Re~ je o grobu deteta starosti

1–2 godine (Éry 1990: T. 1).Samo dva groba kartirana u severnom delu ne-

kropole su poznog datovawa, od 650. do 675. godi-

ne. Re~ je o grobovima 97 i 103, s tim {to je dato-

vawe drugog groba pouzdanije.Kartiran je, dakle, i vi{e ili mawe pouzdano

datovan 91 grob avarske nekropole – od ukupno

58 Aerofotografije jedne neistraène avarodopske ne-

kropole u Austriji, na kojima se uo~ava raspored grobova

(humki), svojevremeno je predstavio F. Daim. Na ovoj infor-

maciji zahvaqujem dr M. Milinkovi}u.



121 sahrane. Na osnovu pore|ewa sa jednim od

planova iz dokumentacije sa nazna~enim iskop-

nim povr{inama, jasno je da su grobovi istraè-

ni 1973. godine, dakle tokom posledwe kampawe,otkrivani u mawim sondama, postavqenim para-

lelno sa linijom grobova 82–84–87–86, odnosno,isto~no, najverovatnije severnije od linije gro-

bova 63–97. Tako|e je istraìvano u ve}oj sondi na

samom isto~nom kraju nekropole. Interesantno je

da je ova sonda postavqena neposredno uz deo prvo-

bitne iskopne povr{ine iz 1968. godine na kome

grobovi nisu konstatovani, izuzimaju}i usamqeni

grob 35, o~igledno sa same periferije nekropole.Dokumentacija radova izvo|enih tokom kam-

pawe 1972. godine je nepotpuna: tada su iskopani

grobovi 88-120, dakle ukupno 33 groba. Na osnovu

dostupnih planova kartirano je 20 sahrana, ali

zahvaquju}i pomenutom planu sa unetim iskop-

nim povr{inama po kampawama, dalo se ustano-

viti da su nedostaju}i grobovi bili pozicioni-

rani izme|u linija 63–56–47–71 i 97–96–95 i,mogu}e, isto~nije od linije 116–120–108.

Od grobova koje nisu uneti na situacioni plan,grob 122 se prema materijalu datuje do kraja VIveka, grobovi 100, 111 i 112 u prvu polovinu VIIveka, a zakqu~no sa sredinom tog veka datuju se i

grobovi 101, 102, 110 i 119. Grobovi 104 i 129 su

datovani ne{to preciznije, u vreme od 600. do

625. godine.59

Ostali grobovi su najverovatnije koncentri-

sani u dve mawe iskopne povr{ine koje su pratile

zonu najgu{}eg sahrawivawa, ustanovqenu pret-

hodnim radovima, i po {irini iskopne povr{i-

ne iz pretposledwe kampawe, zapadno od linije

97–96–95 i isto~no od linije 116–120–108.Moè se pretpostaviti da je najve}i broj tih

grobova pozicioniran izme|u severne linije sar-

matskih sahrana i linije najranijih avarskih,kojoj bi verovatno pripadao grob 122. Tako grobo-

vi koji nedostaju na situacioinom planu najvero-

vatnije ne mewaju sliku koja je rekonstruisana na

osnovu dostupnih podataka.Po{to su izvedena datovawa grobova, moè se

pristupiti wihovom grupisawu prema vremenu

pokopavawa. Na taj na~in }e biti obja{weno ka-

ko se nekropola formirala i u kojim pravcima

se {irila.Ranije je napomenuto da grupu 1 grobova na{eg

lokaliteta ~ine sahrane sarmatske nekropole iz

II veka.Grupu 2, pak, ~ine najstarije avarske sahrane na

ranosredwovekovnoj nekropoli, zakqu~no sa kra-

jem VI veka. One se prostiru po sredini istraè-

ne povr{ine. Re~ je o grobovima 32, 49, 59, 57, 78,

83, 51, 45, 85, 39, 72, 73, 46, 71, 95, 15, 10, 88, 107,106, 117, 108 i, verovatno, 38 i 122.

Ju`no, jugoisto~no i severno od grobova grupe

2 pruàju se grobovi datovani u prvu polovinu

VII veka. Neki od tih grobova su datovani odre|e-

nije, u vreme od 600. do 625. godine i, u mawem

broju slu~ajeva, od 625. do 650. godine. To su gro-

bovi grupe 3.Podgrupu 3a ~ine grobovi ovakvog datovawa se-

verno od grobova grupe 2, odnosno grobovi 82, 84,52, 61, 87, 58, 42, 77, 66, 67, 68, 50, 81, 43, 60, 65,69, 44, 76, 63, 56, 47, 96, 99, 98, 90, 91, 105, 104,113, 116 i 120 i, najverovatnije, svi nekartirani

grobovi sa ranosredwovekovne nekropole iz po-

sledwe dve kampawe, izuzev groba 122, pripisa-

nog grupi 2.Podgrupa 3b je sa~iwena od grobova ju`no od

grupe 2. To su, od zapada ka istoku, grobovi 22, 21,12, 33, 34, 13, 24, 79, 14, 74, 17, 6, 5, 11, 55, 64, 25,7, 94, 16, 93 i 92.

Podgrupu 3c, pak, ~ine grobovi jugoisto~ne pe-

riferije grobqa. To su grobovi na blaòj uzvi{i-

ci: kowani~ki grob 28, datovan u po~etak VII ve-

ka, bogat mu{ki grob 30 i grob 2, datovani u prvu

polovinu istog veka, te grobovi 4, 3, 8 i 19, koje

prethodno navedeni okruùju. U ovoj grupi je naj-

verovatnije i grob 35 sa same isto~ne periferi-

je grobqa.Kona~no, najmla|e sahrane sa nekropole su iz

druge polovine VII veka, okvirno do 675. godine.Wih opredequjemo u grupu 4. Ove sahrane su, izu-

zev grobova 97 i 103 koji su daqe na severoistoku,sme{tene po sredini prostora grobova podgrupe

3b. Tu su, sa severozapada na jugoistok, najpre grob

54, istaknutije osobe mu{kog pola, datovan u vre-

me od 650. do 675. godine, koji se~e sarmatski

grob 62, zatim grob 48, koji bi se mo`da mogao da-

tovati i poznije, i grob 9, istog datovawa kao i

grob 54.Interesantan je i raspored onih grobova grupe

3 koji su datovani ne{to kasnije u okviru wenog

trajawa, tj. od 625. do 650. godine. Neposredno uz

grupu 4 je grob 17, istaknute osobe ènskog pola.Posle izvesne prostorne cezure (grobovi 45 i 79),tu je grob 60, koji se~e ne{to raniji avarski grob

43, o ~emu je bilo re~i, a potom i grob 77, opet

grob istaknute osobe ènskog pola. U blizini je

i grob 61, po svoj prilici opqa~kan, tako|e dato-

van u godine 625-650. Ova ~etiri groba – grobovi

59 Sarmatske sahrane otkrivene prilikom posledwih

radova koje nisu unete na situacioni plan su pomenute u od-

govaraju}em poglavqu o sarmatskoj nekropoli.

IVAN BUGARSKI| 136

17, 60, 77 i 61 – mogu se tretirati kao grobovi pod-

grupe 3/4. Mogu}e je da woj pripadaju jo{ neki od

obli`wih grobova grupe 3, {ire datovanih u prvu

polovinu VII veka, recimo grobovi 79, 74, 42, 58,84, a koji bi zapravo bili grobovi druge ~etvrti-

ne istog veka.îni se, naime, da se grobovi grupe 4, ne{to

poznijeg datovawa, samo nastavqaju daqe ka isto-

ku na grobove podgrupe 3/4. Grobovi 77, 17 i 54 su,naime, znatnijeg inventara, pa bi se moglo pret-

postaviti da se od oko 625. do oko 670. godine bo-

gatiji i drugi grobovi ukopavaju u rejonu ranijih

avarskih sahrana, {to je u potpunosti posvedo~e-

no u odnosu grobova 60 i 43.Mo`da se ovde moè uspostaviti veza sa isto-

rijskom okolno{}u propalog pohoda na Carigrad

626. godine, koji je u Kaganatu imao brojne posle-

dice. Jedna od najo~iglednijih bila je ta da je vo|-

stvo na neki na~in moralo disciplinovati svoje

klanove: postavqa se pitawe da li se na îku to

disciplinovawe ogleda u svojevrsnoj negaciji sa-

kralnog, funerarnog prostora? Takav postupak bi

morao imati, pre svega, jako simboli~ko zna~ewe.Ipak vaqa nazna~iti da je ovakvo tuma~ewe name-

re kori{}ewa prostora za sahrawivawe arheolo-

{kim metodom nemogu}e dokazati.O nekoj mikrotopografskoj okolnosti kao uzro-

ku promene plana sahrawivawa, ~ini se, ne moè

biti re~i. Tako|e, ne bi trebalo pretpostaviti ni

dolazak pripadnika nekog novog klana iz mati~-

nih oblasti: taj proces se uglavnom odvija u vre-

me kada je nekropola na îku prestala da bude ak-

tivna, i ogleda se u drasti~nijoj promeni mate-

rijalne kulture nego {to je ona konstatovana na

ovoj nekropoli.Problemu se, ipak, moè pristupiti i sa dru-

ge strane. Navedeno je da nadzemna obele`ja, ka-

kva su mogli imati grobovi na îku, ~esto posta-

ju neuo~qiva u roku od 20–50 godina, tako da je

mo`da posredi i nenamerna uzurpacija starijeg

pogrebnog prostora.Po{to su sagledane etape razvoja nekropole,

mogu}e je pristupiti kratkoj raspravi o wenim

mo`da neispitanim delovima. Uvidom u planove

lokaliteta sti~e se utisak da je eventualno neis-

traènih sahrana moglo biti pre svega severno

od potvr|enog areala nekropole. Na istoku i jugu

grobova gotovo zasigurno vi{e nema, {to iz topo-

grafskih razloga – toka re~ice îk, {to u odno-

su na ishode istraìvawa. Daqe ka zapadu, teren

je u padu, i to zbog, ~ini se, ukopavawa nekog ve-

}eg kanala. Najverovatnije je re~ o skora{woj in-

tervenciji, pri kojoj su eventualni grobovi zasi-

gurno uni{teni.Ipak, kako dokumentacija nije kompletna, a bu-

du}i da se ne raspolaè izve{tajima sa posledwe

dve kampawe, na pitawe o eventualnim neistraè-

nim delovima nekropole nije mogu}e preciznije

odgovoriti. U svakom slu~aju, re~ je o ve}oj ne-

kropoli iz ranog perioda avarske dominacije.



NEKROPOLA NA ̂ IKU je istraìvana tokom ~eti-

ri kampawe, u periodu od 1968. do 1973. godine.Arheolo{ke intervencije su usledile po{to je

zemqanim radovima uni{teno oko 15 grobova.Istraène su 134 grobne celine. Ukqu~uju}i tri

hipoteti~ke grobne celine iz kojih je sa~uvan ma-

terijal, tj. grobove I–III, na lokalitetu je ukupno

137 arheolo{ki dokumentovanih sahrana. Broj

od 121 avarske sahrane dobijen je odbijawem 16sahrana sarmatske nekropole od zbira svih gro-

bova na lokalitetu.Nije lako pouzdanije pretpostaviti ukupan

broj grobova na nekropoli, premda se sti~e uti-

sak da se ona nije {irila znatno izvan istraè-

ne povr{ine. Budu}i da ne raspolaèmo izve-

{tajima sa posledwe kampawe, ne znamo da li su

istraìva~i u tom smislu dali ikakvu procenu.Kako nema podataka o mati~nom nasequ, ni sa te

strane nije mogu}e snaìti neku pretpostavku o

mogu}em broju grobova na nekropoli.Analizom nalaza iz grobnih celina oceweno

je da pokopi nekropole iz perioda avarske domi-

nacije pripadaju wenoj ranoj fazi – od dolaska

Avara na ove prostore 567. godine do oko 670. go-

dine. Dowi datum je potvr|en pojavom najranijeg

avarskog materijala, a gorwi je i u skladu sa re-

zultatima serolo{kih analiza qudskih kostiju

koje je sproveo I. Len|el. Po ovom stru~waku, ne-

kropola je kori{}ena 80 ± 20 godina (Éry 1988:55). Na îku je, tako, sahrawivawe na avarskoj ne-

kropoli trajalo najvi{e 100 godina.

Ustanovqeno je da se u drugoj i tre}oj ~etvrti-

ni VII veka vr{i izvesno negirawe ranijeg fune-

rarnog prostora. Navedene su dve pretpostavke:ili je re~ o svesnom u~vr{}ivawu autoriteta me-

|u pripadnicima klana posle katastrofe kod

Carigrada 626. godine, {to nije mogu}e dokaza-

ti, ili o ~iwenici da su starija grobna mesta s

vremenom postala neuo~qiva i nenamerno ugro-

èna poznijim pokopima. Diskontinuitet najve-

rovatnije nije bio izazvan dolaskom nekog novog

klana, jer nema promene u materijalnoj kulturi

koja bi dokumentovala takav proces.Kako god bilo, malobrojnom grupom sahrana iz

tre}e ~etvrtine VII veka prestaje, oko 670. godi-

ne, sahrawivawe na îku. Klanovi koji dolaze

upravo u to doba ne sahrawuju se na îku.

Izli{no je upu{tati se u detaqno oslikavawe

istorijskog toka koji prati stoletnu aktivnost

nekropole. Dovoqno je primetiti da tri navede-

na datuma predstavqaju prelomne trenutke rani-

je istorije avarskog prisustva u Evropi. Od 567.godine pa nadaqe, a posebno do 626. godine, Avari

su ekspanzivni i uglavnom vrlo uspe{ni. Pri-

stizawem novih klanova tokom 670/680. godine,prema mi{qewu ve}ine istraìva~a, otpo~iwe

tzv. prelazni period wihove dràve.Prema ustaqenoj i uglavnom prihva}enoj po-

deli, koja se u detaqima razlikuje kod razli~itih

autora, ranoavarski period traje upravo do doba

dolaska tih klanova, prelazni period bi trajao

tokom posledwe dve ili tri decenije VII veka i u

prvoj ili u prve dve decenije narednog, da bi po-

znoavarski period potrajao do po~etka IX veka

(Dimitrijevi} 1967: 232–235; Garam 1987).Od ovakve periodizacije odudara davno izne-

sena i mo`da donekle zapostavqena argumentaci-

ja I. Kovrig, prema kojoj prelazni period otpo~i-

we sa drugom tre}inom VII veka, u vreme velikih

te{ko}a u kojima se Kaganat na{ao (Kovrig 1963:224–228). Promena plana sahrawivawa na nekro-

poli na îku mo`da moè, krajwe posredno, sve-

do~iti u prilog tezi I. Kovrig, ali svakako u

mnogo mawoj meri nego promene u ekonomskoj

strukturi avarskog dru{tva posle 626. godine, o

~emu }e kasnije biti vi{e re~i.Grobovi na nekropoli su postavqani gusto, na

razmacima od po nekoliko metara, uglavnom u

RANOAVARSKA NEKROPOLA NA ÎKU

– ZAKQUÂK

IVAN BUGARSKI| 138

orijentaciji severozapad–jugoistok. Rake su, ta-

mo gde su uo~qive, mahom pravougaonog oblika,~esto sa izvesnim suèwem prema stopalima.Grobne konstrukcije naj~e{}e nisu konstatovane,izuzev tragova drvene konstrukcije u jednom gro-

bu i klinova ugaono raspore|enih u drugom. Uz to,u nekoliko raka su uo~ena udubqewa iznad loba-

we, odnosno ispod stopala. Dubina ukopavawa

grobnih raka je od 0,90 m do 2,00 m. Pokojnici su

naj~e{}e sahrawivani u opruènom poloàju, na

le|ima, opruènih gorwih i dowih ekstremite-

ta. Prema zapaàwu istraìva~a, ponekad su bi-

li uvijani u tkaninu da bi tela bila za{ti}ena

od grobne zemqe.Hrana je, u loncima ili izvan wih, ~esto po-

hrawivana u rake. Najve}i broj posuda je u prede-

lu nogu, gde se naj~e{}e stavqa i ostala hrana,koja se ogleda u nalazima ìvotiwskih kostiju,~esto butnih kostiju bovida. U jednom grobu pro-

na|eno je jaje. Uz izuzetak importovanog lonca iz

groba 92, nema posuda ra|enih na vitlu: svi lon-

ci pripadaju tzv. potiskom tipu.Ostali grobni prilozi se, kao i na drugim ne-

kropolama, iskazuju kao tipi~no mu{ki, odnosno

ènski, ili oni koje je te{ko pripisati odre|e-

nom polu. U prvu grupu svakako spadaju oru`je, od-

nosno alatke i delovi pojasnih garnitura, a u dru-

gu, na primer, pr{qenci i iglenice. Noèvi i

lonci su pronalaèni u grobovima osoba oba pola.Kao {to je uobi~ajeno, dakle, i osobe sahrawe-

ne na îku se pokopavaju opremqene i odevene.Op{te uzev, praksa sahrawivawa uglavnom ne od-

udara od uobi~ajene, uz dva zanimqiva izuzetka,na koja }e se ovde u najkra}em ponovo skrenuti

pa`wa.Jednu od osnovnih odlika nekropola iz doba

avarske prevlasti predstavqaju kowani~ki gro-

bovi. Na îku je zabeleèna samo jedna kowani~-

ka sahrana, opredeqena u po~etak VII veka, {to je

u skladu sa op{tom malobrojno{}u kowani~kih

sahrana na nekropolama ne{to poznije etape tzv.Prvog kaganata. Na malobrojnim nekropolama naj-

ranije faze Prvog kaganata, navodi se, kowani~ki

grobovi su zastupqeni prete`no, ~ak stoprocent-

no, no tu nije re~ o standardnim naseobinskim

nekropolama duèg veka, kakve Avari stvaraju po

stabilizovawu u osvojenim oblastima, ve} o sahra-

nama kowani~ke prethodnice naseqenika, {to bi

ipak trebalo uzeti sa rezervom.60Broj sahrawenih

kowanika ponovo raste kasnije, prilivom popula-

cije nosilaca drugog avarskog talasa (Kova~evi}

1977: 121; Dimitrijevi} 1975b: 85, 91).Pogrebni ritual kowani~ke sahrane sa îka je

krajwe neuobi~ajen: kosti kowa su poloène iznad

kowanika, tj. na znatniji sloj zemqe nasute preko

pokojnika. Navedeni su retki primeri sli~nog

oblika sahrawivawa. Moè se ponoviti da je za

mesto te sahrane izabran pone{to visinski iz-

dignut deo grobqa.Retku pojavu predstavqa i sahrana psa u grobu

75, o kojoj je tako|e bilo re~i. Kako je ve} pomenu-

to, atipi~ne sahrane sa psima i parcijalno pri-

loènim kostima kowa ~ine deo argumentacije

kojom A. Ranisavqev (2007: 57–63) podupire svo-

je, ~ini se ipak smelo, mi{qewe da bi nekropo-

lu kod Mokrina trebalo pripisati Kutrigurima.Nalaze materijalne kulture, uop{te, mogu}e

je pripisati ranijem periodu avarske dominaci-

je. Pomenuti nomadski karakter dela nalaza

ogleda se pre svega u brojnim predmetima od kosti,kakvi su nalazi tzv. alatki za dre{ewe ~vorova,delova dr{ke bi~a, i, naro~ito, sisaka mehova.Posledwe pomenuti predmeti, i na îku malo-

brojni, predstavqaju, kako je ve} navedeno, izrazi-

to nomadsko nasle|e. Ta grupa nalaza, po vi|ewu

F. Daima, sadrì i neke poznohunske remini-

scencije (Daim 2003: 518).Gvozdene alatke, opet, predstavqaju hronolo-

{ki mawe osetqiv materijal, ali se wihovi na-

lazi name}u kao veoma va`ni pri proceni karak-

tera sahrawene populacije. Skromna arheolo{ka

evidencija poqoprivrednog oru|a u avarskoj upo-

trebi se ina~e tuma~i pre svega neistraèno{}u

wihovih naseqa, tj. ~iwenicom da su svega dve

avarske naseobine, Dunajvaro{ (Dunaújváros) i

pomenuto nalazi{te Eperjes, monografski pu-

blikovane (Daim 2003: 484).Na îku se srpovi pojavquju u tri groba, u ko-

liko i drvodeqa~ke alatke. Kosir (?) je prona|en

u jednom grobu, u vi{e grobova su zabeleèni i

nalazi bruseva. Grobovi u kojima je prona|en gvo-

zdeni alat na ovoj nekropoli se uglavnom datuju u

kraj VI i po~etni period VII veka, a re|e ve} do

kraja VI veka.Nalazi oru|a odudaraju od ranijeg, ali dugo-

trajnog stava o ~isto nomadskom karakteru nosi-

laca tzv. Prvog kaganata. U smislu oslikavawa ove

populacije u druga~ijem svetlu, ubedqivo je pi-

sao jo{ J. Kova~evi}. Same geografske datosti Pa-

nonske nizije ne omogu}avaju konstantan nomad-

ski ìvot, kao {to ni pokrete Avara, evidentno

60 Ovaj fenomen, ukoliko zapravo nije re~ o parcijalno

istraènim nekropolama, nije mogu}e konstatovati na celo-

kupnom avarskom prostoru. U dana{woj Slova~koj, na primer,gde Avari kasnije dolaze, tokom prelaznog perioda Kaganata,wihova najranija naseqa i nekropole se formiraju istovre-

meno (Zábojník 1988: 429).



vojno-kowani~ke populacije, ne bi trebalo poi-

stove}ivati sa nomadskim kretwama. O tome go-

vore, istina malobrojne, konstatovane naseobine

(Kova~evi} 1977: 154–155), ali i sam îk pred-

stavqa ranu naseobinsku nekropolu. R. Kori je ta-

ko|e izneo stav da se oblici azijskog nomadskog

ìvota ne mogu primewivati na evropskom tlu i

da se stalna naseqa formiraju ve} u ranoavarsko

doba (Kory 2002: 613–614).Zapadno od Karpata, topografski i prostorni

uslovi veoma se razlikuju u odnosu na one koji

vladaju u prostranim centralnoazijskim stepa-

ma. Teren je daleko mawe prostran, »razbijen« je

i ne omogu}ava ni nomadski na~in ìvota, niti

nomadski na~in vo|ewa rata. Alfeld, Velika ma-

|arska ravnica, najprostranija zona ispa{e u

Evropi, predstavqa mawe od 4% odgovaraju}e po-

vr{ine u Mongoliji. Prelaskom Karpata, logi-

stika nomadske politi~ke i vojne sile se uru{ava:taj masiv predstavqa krajwu zapadnu granicu no-

madizma (Lindner 1981: 3, 6–9,14–16, 19). F. Daim

dopu{ta nomadsko odre|ewe Avara samo u najra-

nije doba wihovog prisustva, tj. uglavnom u VI ve-

ku (Daim 2003: 518).U skladu s tim je i utisak da u Vojvodini avar-

ska naseqa ukopana u les (pre nego naseqa pod {a-

torima) najverovatnije brzo poprimaju stalni ka-

rakter (Stanojev 1996: 5). Me|u podacima o na~inu

ìvota Avara u Aziji, koje daje Sirijac retor Za-

harije, stoji i to da oni tamo ìve upravo pod {a-

torima, kako prenosi J. Kova~evi} (1977: 23). I

razlika u koncepciji ku}e indicira promenu u

na~inu ìvota, odnosno napu{tawe nomadizma.61

Kada je re~ o prvim avarskim doseqenicima,pore|ewem stratigrafske slike nekropole na

îku i podataka iz antropolo{ke analize (Éry1990: T. 1) bilo je mogu}e ustanoviti da je u naj-

starijoj grupi avarskih grobova na nalazi{tu, u

grupi 2, sahraweno osam mu{karaca zrelog uzra-

sta, ukupne starosti izme|u 37 i 56 godina, ~eti-

ri ène stare od 45 do 70 godina i dve mla|e, od

oko 20 godina, uz osmoro dece. Ni ova komparaci-

ja ne svedo~i u prilog tezi o pristizawu nomad-

skih ratnika.Ekonomsku bazu stalno naseqene avarske popu-

lacije morala je, daqe, predstavqati upravo po-

qoprivreda, posebno imaju}i na umu promenu eko-

nomskog modela posle 626. godine. U najkra}em, u

slu~aju takvog poraza, mnoge druge stepske impe-

rije bile bi okon~ane, ali Avari uspevaju da se

transformi{u u sedela~ko dru{tvo koje }e op-

stati jo{ gotovo dva veka (Pohl 2003: 593). Kako se

precizira, katastrofa kod Carigrada izaziva te-

meqne promene u Kaganatu: li{eni ogromnog dan-

ka, sredstava od otkupa vizantijskih zarobqenika

i plena, Avari transformi{u svoju ratnu ekono-

miju, u smislu razvoja poqoprivrede i, posebno,farmerskog uzgoja ìvotiwa, uz trgovinu maweg

obima (Daim 2003: 481). Ipak, svojevrsna »slavi-

zacija« ekonomske osnove Kaganata ne proizvodi

takve promene u domenu kulture (Pohl 1988: 330).Moglo bi se priloìti da promene koje se od-

vijaju posle 626. godine, iako zna~ajne, ipak ni-

su toliko radikalne. Po svoj prilici, one se ne

ogledaju u drasti~noj promeni na~ina ìvota,ve} pre u intenzivirawu procesa prihvatawa se-

dela{tva, koji se moè pratiti jo{ u VI veku. O

ovome ne svedo~e samo sporadi~ni nalazi poqo-

privrednog oru|a u grobnim celinama koje se da-

tuju pre 626. godine, ve} i sam teritorijalni raz-

me{taj ranoavarskih nalazi{ta, o ~emu }e ne{to

kasnije biti vi{e re~i.U kqu~u koji je predloèn vaqa sagledavati i

populaciju sahrawenu na îku: nije, dakle, re~ o

sahrawenim nomadima, makar ne u uèm smislu,ve} o nastawenom stanovni{tvu koje je o~igledno

koristilo poqoprivredna i zanatlijska oru|a te

bruseve kojima su se ona o{trila. S tim u vezi,isti~e se i prili~no nizak procenat nalaza voj-

ne opreme.I neki drugi nalazi svedo~e o nenomadskom,

sedela~kom karakteru sahrawene populacije, od-

nosno o promenama koje su se postepeno odvijale

u avarskom dru{tvu. Pre svega, re~ je o predmeti-

ma toaletnog pribora koji poti~u iz ènskih

grobova. Zabeleèn je i nalaz priveska – krsta u

okviru bogatije ènske sahrane, o ~emu je tako|e

bilo vi{e re~i.Primetno je da je i ina~e repertoar nalaza sa

nekropola ranije faze avarskog prisustva razno-

vrsniji od onog sa poznijih nalazi{ta. îni se

da razlog leì upravo u dvojnom karakteru sahra-

wene populacije. Na starijim naseobinskim gro-

bqima, kakvo je i îk, sahraweni su nekada{wi

nomadi koji po situirawu na jednom mestu gube

takvo odre|ewe.Luksuzniji nalazi u grobovima svedo~e o izve-

snoj dru{tvenoj stratifikaciji, a ne o razlika-

ma u pogledu etni~kog sastava. U tom smislu su,recimo, grobovi u kojima se pojavquje takav in-

ventar, grobovi 17, 77 i 92, i datovani poznije, u

61 U skladu sa posledwim, moè se navesti i jedan op-

{tiji stav: Avari su ìveli u malim, skromnim, relativno

neudobnim ku}ama – mogu}e je ukra{avawe npr. tapiserijama,rezbarijom u drvetu, ali ne mnogo vi{e od toga. I pored o~i-

glednog uticaja koji je na wih vr{ila vizantijska kultura,nije poznata nijedna avarska ku}a od kamena (Daim 2003: 518).

IVAN BUGARSKI| 140

period 625–650. godine, dok je grob 73 u kome je

prona|en sisak meha datovan u VI vek. Ipak, po-

smatrawe ovih indikativnih celina ne moè iz-

nedriti zakqu~ak da se u jednom odre|enom tre-

nutku, prihvatawem sedela~kog i napu{tawem

nomadskog na~ina ìvota, me|u Avarima razvija

socijalna stratifikacija. Ona je, naravno, pri-

sutna i u nomadskim dru{tvima.Upravo grob 77 moè predstavqati paradigmu

procesa koji su tekli i ~iji tok se na nekropoli

moè pratiti. U toj grobnoj celini, u kojoj je sa-

hrawena mla|a osoba ènskog pola, uvezeni toa-

letni komplet pojavquje se uz posudu sa bradavi-

~astim u{kama, kakve su, kao {to je ubedqivo

pokazao Vida (1992), izdanak drevne nomadske

tradicije. Tako ova grobna celina, posmatrana u

kontekstu rane sedela~ke nekropole, pre svega

predstavqa ilustraciju procesa prihvatawa no-

vog (importovanog, luksuznog), koji ne podrazu-

meva a priori odricawe od starog (tradicional-

nog, nomadskog).Iako su se procesi dru{tvene stratifikaci-

je Avara sedelaca s vremenom poja~avali, oni ni-

kada nisu rezultirali potpunim napu{tawem

tradicija nomadskog dru{tva. Kako je primetio

F. Daim, te tradicije su bile dovoqno jake da

preìve fundamentalne promene politi~ke geo-

grafije Evrope, no i zbog takve wihove snage Ka-

ganat nije bio kadar da se transformi{e u sred-

wovekovnu dràvu. Taj proces je u Panonskoj

niziji tek kasnije izveo ma|arski kraq Stefan

(Daim 2003: 523).Utvr|ivawe socijalne stratifikacije ina~e

predstavqa zna~ajan aspekt prou~avawa nekropola,me|utim na îku u tom smislu nisu ustanovqene

ve}e pravilnosti, izuzev nekih okolnosti koje su

ve} komentarisane. Konstatovano je da je jedini

grob kowanika na nekropoli sme{ten na blagom

uzvi{ewu, zajedno sa nekoliko drugih grobova. Po-

zniji grobovi, me|u kojima i neki bogatiji, ukopa-

ni su u prostor ranijih sahrana, mogu}e namerno.Na îku su konstatovani i grobovi koji su po-

reme}eni kako radom mehanizacije, tako i, vero-

vatno, pqa~kom, pa se i iz tog razloga nije moglo

pristupiti ozbiqnijoj analizi socijalne strati-

ficiranosti grobqa.Nalazi, pre svega, nakita i pojasnih elemena-

ta od plemenitog metala poti~u ukupno iz 11 gro-

bova, {to predstavqa 9,09% svih avarodopskih

sahrana na nekropoli. Pozla}eni nalazi su samo

iz dva groba (14 i 103), dok ostali, od srebra, po-

ti~u iz grobova I, 17, 22, 28, 30, 44, 78, 92, 103 i

108. Mahom su datovani u prvu polovinu VII veka,izuzev grobova 78 i 108 koji su iz prethodnog sto-

le}a. Uvidom u situacioni plan moè se ustano-

viti da se ovi grobovi ne grupi{u u odre|enom

delu nekropole. Uop{te, analiza horizontalne

stratigrafije nekropole ukazuje na prostorno

planirawe, tj. na to da se prostor sahrawivawa s

vremenom mewao: tako su grupe sahrawenih osoba

formirane prema hronolo{kom na~elu, a ne pre-

ma socijalnom.Na prethodnim stranicama su razmatrani fe-

nomeni naseqavawa izvorno nomadske ranoavar-

ske populacije i promene u dru{tvenim odnosi-

ma koje naseqavawe proizvodi, u meri u kojoj je to

uspe{no izvedeno iz op{te slike na{e nekropo-

le. Uz to, presudan za prosu|ivawa o periodu ra-

ne avarske prevlasti je svakako trud na odgoneta-

wu etni~kog sastava Kaganata. Potreban je, dakle,ne{to {iri osvrt na samo ranoavarsko odre|ewe

sahrawenog stanovni{tva.Dolaskom Avara u Panonsku niziju otpo~iwe

evropski period wihove istorije. Wemu, narav-

no, prethodi azijski period, koji u neku ruku se-

è od najranijeg, dosta nejasnog pomena jo{ kod

Herodota (Kova~evi} 1977: 11). Te{ko je, me|utim,sasvim pouzdano izjedna~avati te »drevne« Avare

i one koji dolaze u Panonsku niziju.Analiziraju}i jedan centralnoazijski turski

izvor i negativno obojene vesti o Avarima koje

daje Teofilakt Simokata te uvode}i prigodna

pore|ewa, V. Pol je zakqu~io da je poreklo Avara

heterogeno, da je re~, pre svega, o interesnoj gru-

paciji ratnika koja, prethodno poraèna, kre}e

na zapad. Kako na tom putu ima uspeha, biva oma-

sovqena; potom se {ire koristi staro, presti-

`no avarsko ime. Razvija se ose}aj pripadnosti

toj etni~koj grupi, bez obzira na to {to realne

veze u smislu korena nije moralo biti (Pohl 2003:574–579). Tako se Avari mogu posmatrati i kao

»politi~ki etnos« (Pohl 1988: 329).Kona~no, i nagli nestanak Avara iz evropskih

izvora posle 822. godine svedo~i o tome da je no-

se}u komponentu wihovog identiteta ~inio in-

teres za osvajawa i plen: po razornom porazu ko-

jim je izgubqena sva mo}, uglavnom relativno

brzo nestaje i avarski identitet u Evropi (Pohl2003: 586–588).62

Kao {to je napisano, avarske

tradicije bile su toliko jake da je dràva koju su

nekada{wi azijski nomadi zasnovali u Evropi

opstajala dva i po stole}a, ali ipak nedovoqno

jake da wihov etni~ki identitet preìvi kona-

62 Od ovoga donekle odstupa primer nekropole Zalako-

mar (Zalakomár), koja, prema tuma~ewu B. M. Sokea, predsta-

vqa model nalazi{ta gde se ga{ewe materijalne kulture ne

poistove}uje sa nestajawem etniciteta (Szőke 1991: 153–154).



~an gubitak vojno-politi~ke mo}i. Avari vi{e

nisu bili u stawu da apsorbuju posledice poraza,kao {to su to uspeli posle 626. godine. Tada se

deo podre|enih grupa otcepio, ali se jezgro, iako

umaweno, odràlo (Geary 2007: 195).Kada je re~ o etni~koj slici Kaganata, vaqalo

bi napomenuti i to da su uspesi Avara protiv Vi-

zantije privla~ili avanturiste i doseqenike, a

ste~eno bogatstvo avarske elite trgovce i putuju}e

zanatlije. Uz to, politi~ke promene na Istoku,od kojih o mnogima nismo obave{teni, zasigurno

izazivaju priliv izbeglica u Karpatski basen

(Daim 2003: 480).Moè se dodati da slojevitom tuma~ewu feno-

mena Avara ide u prilog i osvedo~ena raznoli-

kost antropolo{kih tipova na ranoavarskim

grobqima. Tako je na nekropoli îk zastupqena

uglavnom doliho-mezokrana europeidna popula-

cija. Ta serija se veoma razlikuje od uobi~ajenih

avarskih serija, a nalikuje na one iz »sauromatsko--sarmatskog« perioda (700. pre n. e. – 200. n. e.), tj.ukazuje na poreklo iz stepa zapadnog Kazahstana i,delimi~no, Doweg povol`ja i sa Ju`nog Urala. Po-

pulacije kao {to je ova sa îka, koje stiù u Kar-

patski basen u doba avarske prevlasti, ne predsta-

vqaju velike mase stanovni{tva (Éry 1990: 35, 36).Uglavnom se u novijoj literaturi i insistira

na vi{eslojnosti etnogeneze ranosredwovekovnih

populacija, u smislu da se iz razloga osvaja~ke

politike i/ili odbrane od drugih, oko jezgra –grupe ratnika – stvaraju vi{ejezi~ni konglome-

rati pripadnika raznih etniciteta, a me|u wima

i poraènih plemena i robova. Takvi konglome-

rati daqe dejstvuju pod vo|stvom pomenutog rat-

ni~kog jezgra – gens – koje je nosilac tradicije i

imena. U tom pogledu je dobro obja{wena etnoge-

neza npr. Langobarda i Bavaraca (Bowlus 1995:149, 152–158), a upravo se prihvatawem raznih

prido{lica tuma~i i nagli porast brojnosti

evropskih Huna, ali i wihova propast. Sredwo-

vekovna nomadska plemena Evroazije, formirana

naj~e{}e usled spoqne vojne pretwe, predstavqa-

ju politi~ke organizme koji su bili otvoreni za

svakoga ko se pot~ini vo|i, dele}i interese sa-

plemenika (Lindner 1982: 698–701, 703).Istori~ari, tako, postepeno prihvataju tezu po

kojoj je za postojawe etniciteta odlu~uju} subjek-

tivni faktor – verovawe u pripadnost grupi za-

jedni~kog porekla, koje, dakle, podsti~u upravo

mawe grupe visokog statusa – nosioci tradicija

(Pohl 1998: 20–21), a ostali prihvataju na bazi za-

jedni~kog interesa (Lindner 1982: 700), doprino-

se}i tim tradicijama su{tinski kroz vojnu slu-

`bu (Geary 2007: 90).

Za konstituisawe socijalnih grupa, fleksi-

bilne kategorije, kao {to je pomenuto verovawe,zna~ajnije su nego ~inioci koje je ranije dru-

{tvena nauka vi{e vrednovala – kultura, jezik,rasa, geografsko odre|ewe (Brather 2000: 175–176;Geary 2007: 90). I F. Daim »mi« svest pretposta-

vqa drugim kriterijumima – endogamiji, nase-

qima, religiji i/ili kultu, homogenoj materijal-

noj kulturi – koji su zasebno razli~itih iskaznih

vrednosti po pitawu ustanovqavawa nekog etni-

citeta (Daim 1982: 63–64).Kada je re~ o nalazima materijalne kulture,

pa i jasno odre|enog porekla, ne bi ih trebalo po

automatizmu pripisivati iskqu~ivo pripadni-

cima neke etni~ke strukture. Naprotiv, verovatno

}e se kao ~inioci koji odre|uju prisustvo istih

ili sli~nih nalaza na razli~itim lokaliteti-

ma, u razli~itom etni~kom kqu~u, sve vi{e kon-

statovati, uvaàvati i obja{wavati moda ili duh

vremena.U tom smislu, napisano je da se na arheolo{ku

avarsku kulturu ne moè gledati jednostrano, kao

na izraz avarskog etni~kog identiteta (Pohl 2003:589). Slikovita je primedba da su nalazi avarskog

pojasa i oru`ja u nekom grobu, posebno na peri-

feriji Kaganata, mogli pripadati i »osobi koja

je govorila slovenski jezik, a sebe smatrala Buga-

rinom« (Pohl 1998: 42).Moè se preneti i razmi{qawe da samo an-

sambli predmeta i obi~aja mogu biti osnova za

etni~ko opredeqivawe, a ne i pojedina~ni nala-

zi, koji mogu svedo~iti jedino o »etni~koj prak-

si« koja im je dala kontekst i zna~ewe (Pohl 1991:47). âk se smatra da je nedopustiva etni~ka in-

terpretacija ostataka materijalne kulture neke

populacije, ukoliko se toj populaciji makar in-

direktno ne moè pripisati svest o plemenskoj

pripadnosti, kakva se prenosi jedino pisanim

ili usmenim tradicijama (Daim 1982: 58–59).Takva interpretacija nalaza materijalne kultu-

re bila bi prakti~no onemogu}ena ukoliko bi se

prihvatio stav da etni~ki »samoidentitet« ra-

nosredwovekovnih populacija zapravo nije ni

mogu}e utvrditi (Geary 2007: 104). Navedeno mi-

{qewe je, ~ini se, suvi{e iskqu~ivo, imaju}i u

vidu mehanizme etni~ke autopercepcije opisane

u prethodnim odeqcima.Zbog svega navedenog, trebalo bi ista}i da su

kako îk, tako i druge nekropole u Ba~koj iz epo-

he dominacije Avara u najve}em broju, u kulturnom

smislu, avarske. Ovde se, dakle, isti~e kulturno-vremensko, pre nego etni~ko avarsko odre|ewe,upravo zbog toga {to je o~ito da je etnogeneza

Avara vi{eslojna i maglovita i da je wihov Ka-

IVAN BUGARSKI| 142

ganat obuhvatao populacije me|usobno sasvim

razli~itog porekla. Sli~no ovome, i avarska na-

seqa se sagledavaju pre u vremenskom nego u et-

ni~kom smislu (Kory 2002: 613).Razli~ita od drugih je rana nekropola u Vaj-

skoj (Brukner 1982), lokalitet potpuno druga~ije,romejske funerarne tradicije. U ostalim slu~aje-

vima, re~ je o nekropolama skeletno sahrawenih

pokojnika na uniforman na~in, uglavnom u avar-

skoj no{wi i sa predmetima materijalne kulture

mawe ili vi{e jasnog avarskog porekla, uz povre-

mene nalaze predmeta stranog, mahom vizantijskog

porekla i ~este nalaze predmeta koji se u etni~-

kom smislu ni pribli`no ne daju pripisati.Na tim nekropolama sahrawivani su Avari

({ire shva}eno), a uz wih najverovatnije i pri-

padnici drugih etni~kih i antropolo{kih

struktura. Pre svega, mora biti re~i o Sloveni-

ma i Germanima, kao i pripadnicima drugih iz-

vorno nomadskih grupa, prevashodno o Bugarima.Pitawe je da li su sa Avarima ìveli – i bili

sahrawivani, mo`da ~ak u wihovoj no{wi – i po-

neki Romeji, {to bi se mo`da moglo o~ekivati

najpre u rubnim oblastima Kaganata, kao {to je

Srem, koji su nekada bili pod romejskom vla{}u.Mawine i etni~ke grupe pot~iwene Avarima ni-

su u potpunosti asimilovane, ali nisu ni ostale

netaknute tim procesima (Pohl 2003: 581). Ipak,pretpostavku sahrawivawa pripadnika drugih

etni~kih grupa na îku nije mogu}e dokazati.Na Slovene koji se skeletno sahrawuju ipak

vaqa ra~unati i zbog toga {to je broj konstatova-

nih sahrana spaqenih pokojnika na ovim prosto-

rima simboli~an, iako bi trebalo imati na umu

da se takvo sahrawivawe na terenu prepoznaje teè

nego skeletno. Jo{ ranije se navodilo da su rani

Ju`ni Sloveni poznavali i upra`wavali skelet-

no sahrawivawe u isto vreme kad i spaqivawe

svojih pokojnika. Prodor hri{}anstva svakako je

umnogome doprineo jewavawu ovog obi~aja, ali taj

faktor ne bi trebalo precewivati. I pre ja~awa

hri{}anskog uticaja Sloveni su se svakako u po-

gledu funerarne prakse mogli ugledati na Avare,Germane, Romeje… (Gara{anin, Kova~evi} 1950:198; Filipovi} 1959: 121).

Tako|e, bilo bi nelogi~no i neta~no pretposta-

viti da su 568. godine Germani nestali iz regio-

na. Mawi deo poraènih Gepida ide za Italiju

sa Langobardima, deo Gepida se sklawa u Vizan-

tiju, dok ve}ina ostaje da ìvi u svojim selima

pod avarskom vla{}u. Neki od tih Gepida su ~i-

nili zna~ajnu vojnu snagu pod komandom Avara,dok su drugi ìveli mirnim seqa~kim ìvotom

(Pohl 2003: 579–580). Wihove sahrane, kao i slo-

venske, verovatno se kriju na brojnim, kako je nave-

deno, u kulturnom smislu avarskim nekropolama.Na ranije pomiwanom avarodopskom nalazi{tu

Kelked-Feketekapu, u Ma|arskoj, gepidsko sahra-

wivawe je potvr|eno; kod nas se do odgovora mora

do}i najpre novim terenskim anga`manom. U me-

todolo{kom smislu, uz neizostavnu antropolo{ku

obradu skeleta, vaqalo bi izvoditi i DNK anali-

ze, kojima bi se mogle razlu~iti slovenske od ger-

manskih sahrana, {to standardnim pristupom

fizi~ke antropologije, koliko nam je poznato,nije mogu}e. Kako je jo{ uvek skup, taj metod nije

naj{ire prihva}en, ali je sasvim izvesno da }e

arheologija u dogledno vreme raspolagati i kva-

litetnim bazama podataka te vrste. Iako etni~ka

pripadnost ne predstavqa biolo{ku kategoriju,ipak se ~ini da bi genetski parametri, koji su

sami po sebi ograni~ene iskazne vrednosti u po-

gledu etni~kog opredeqivawa, mogli dopuniti

tako|e ne sasvim dore~ene sociolo{ke upitano-

sti o (auto)percepciji etni~kih grupa u ranom

sredwem veku.Bez obzira na heterogeni etni~ki sastav Kaga-

nata i postoje}e tradicije nomadskog dru{tva,nagla{eno je da je re~ o populaciji koja se u Pa-

noniji naseqava rano. Potrebno je ponovo ista}i

da je tek prido{lo ranoavarsko stanovni{tvo –potowi sahrawenici sa îka – po{tovalo pri-

rodne, geomorfolo{ke zakonomernosti naseqa-

vawa terena. Sama lokacija nekropole svedo~i da

je sahrawena populacija bila naseqena na {avu

dveju geomorfolo{kih celina, na na~in kako je

to na prostoru Vojvodine bilo uobi~ajeno i u

prethodnim epohama, uostalom na istom prosto-

ru su se bitno ranije naselili i sahrawivali i

Sarmati. Populacije îka se nastawuju na grani-

ci diluvijalne, lesne terase i inundacione rav-

ni, dakle direktno na granici redovno plavqene

oblasti.Uop{te, prema modelu koji je ponu|en, naseo-

binski karakter bi se nametnuo svim lokaliteti-

ma sa {avova razli~itih geomorfolo{kih celi-

na, bez obzira na wihovu parcijalnu istraènost

i, samim tim, ponekad nedovoqnu izraàjnost u

arheolo{kom smislu. Nekropole raspore|ene na

tim linijama predstavqale bi naseobinska gro-

bqa (Bugarski 2008: 450).Trebalo bi ista}i i to da su neke od geomorfo-

lo{kih celina toliko velike da nisu mogle osta-

ti nenastawene; u tom slu~aju bi se naseqavawe

vr{ilo u odnosu na neku povoqnu mikroreqefnu

okolnost (]ur~i}, \uri~i} 1994: 147).63

U daqem tekstu, pa`wa }e se skrenuti na arhe-

olo{ki ambijent lokaliteta. Bi}e nabrojana



ba~ka nalazi{ta odgovaraju}eg hronolo{kog opre-

deqewa, na ovom mestu bez wihovog opisa i obra-

zlagawa wihove geografske/geomorfolo{ke uslo-

vqenosti, jer je to ve} u~iweno (Bugarski 2008).Ranoavarski lokaliteti u Ba~koj izdvojeni su i u

pregledu koji je priloìo M. Taka~ (Takács 2000:459–462).

Grupu najranijih nalazi{ta u Ba~koj koja se

mawe ili vi{e pouzdano mogu povezati sa Avari-

ma ~ine, pored îka, Subotica, Lov}enac, Guna-

ro{, Kula, Stapar, Kupusina, Prigrevica, Sonta,Kolut, Ba~ki Mono{tor, Apatin, Be~ej i Ba~ko

Gradi{te. Iz Gunaro{a (An|eli} 2003), Koluta

(Trifunovi} 1997: 117–119) i Apatina (Jankovi}

1998) poti~u tragovi naseobina. Sva navedena

mesta su mahom jasno geomorfolo{ki uslovqena

i razme{tena u tri osnovne linije: uz Dunav, Ti-

su i, po sredini Ba~ke, uz dolinu Krivaje.Zakqu~eno je da se ranoavarska populacija sta-

cionirala na mestima koja su, u geomorfolo{kom

smislu, odrìva za stalno naseqavawe, stvaraju-

}i tri komunikacijske linije. Uspostavqawe ta-

kvih linija osobeno je za ekspanziju neke popula-

cije na novu teritoriju (Bugarski 2008: 451).Iz navedenog proisti~e na~elna metodolo{ka

primedba: usmerenim rekognoscirawima po li-

nijama spojeva geomorfolo{kih celina bi se za-

sigurno do{lo do vi{e podataka o ranijim nase-

qavawima, {to se odnosi kako na period seobe

naroda, tako i na ranije i kasnije epohe. Uz ostat-

ke naseqa, o~ekivali bi se i tragovi nekropola

koje su im pripadale. Odli~an primer predsta-

vqaju uspe{na rekognoscirawa nalazi{ta na te-

ritoriji op{tine Alibunar, kojima je rukovodio

S. Trifunovi}, gde ustanovqene »lokalitete po-

vezuje linija severoisto~nog ruba Deliblatske

pe{~are na kojoj se i danas nalazi ve}ina sela

op{tine Alibunar (Trifunovi} 1990: 99)«. Dra-

gocene podatke, daqe, uskoro }e pruìti kwiga o

rezultatima sistematskih rekognoscirawa teri-

torije op{tine Novi Kneèvac, gde je, kako je to

prilikom usmenog predstavqawa rezultata rado-

va obelodanio S. Trifunovi}, broj od 130 ranije

poznatih nalazi{ta iz svih epoha dostigao tri

stotine!64

Na prostoru drugih zemaqa, broj istraènih,pa i konstatovanih naseqa iz doba avarske domi-

nacije tako|e je mali, tako da bi se novim poda-

cima, makar i u obimu kako je to konstatovano u

Ada{evcima, nadopunila na{a znawa o tom pe-

riodu. Posebno bi ovo bilo zna~ajno u kontekstual-

nom kqu~u naseqe ìvih – naseqe mrtvih, gde bi

bilo mogu}e posmatrati sli~ne, ali i razlikov-

ne elemente ìvota u naseobinama i sahrawivawa

na odgovaraju}im grobqima. U slu~aju da je rani-

je konstatovana nekropola vaqano dokumentova-

na, teoretski bi i slabije o~uvano naseqe moglo

ponuditi neki materijal koji se na grobqu javqa

u druga~ijem obliku, ili pak u potpunosti izo-

staje. Upravo bi uvi|awe ovakvih odnosa predsta-

vqalo osnovu relacije ovde nazvane naseqe ìvih

– naseqe mrtvih, {to bi u kona~noj liniji produ-

bilo znawa o populaciji ~ijem je va`nom loka-

litetu ova kwiga posve}ena, odnosno o wenom od-

nosu prema svakodnevnom i »drugom« ìvotu.Ti zakqu~ci bi se potom mogli porediti sa

zakqu~cima istraìvawa lokaliteta kao {to je

Kelked-Feketekapu u Ma|arskoj, koji predstavqa

jedan od najboqe o~uvanih i u velikoj meri istra-

ènih nalazi{ta sa oba atributa. Sa tog lokalite-

ta su, me|utim, do sada objavqene dve velike nekro-

pole (Kiss 1996; Kiss 2001), ali ne i naseobinske

strukture.65îwenica je da i na{e ranosredwo-

vekovno nasle|e raspolaè veoma interesantnim

lokalitetom koji poseduje oba pomenuta aspekta.Re~ je o êlarevu, no ovaj lokalitet nije kom-

pletno publikovan. Uz to, izloèn je uni{tava-

63 Uputno je osvrnuti se i na to kako moderna teorija

prostornog planirawa vrednuje prirodne uslove koji uti~u

na izbor, izgradwu i planirawe lokacije. J. S. \or|evi}

elaborira parametre koje su u svojim radovima dali drugi

doma}i autori. U najkra}em, ti parametri se ti~u geomor-

folo{kih, reqefnih uslova, te klimatskih, hidrolo{kih

i inìwersko-geolo{kih. Pomiwu se i upotrebna vrednost

zemqi{ta za poqoprivredu i {umarstvo, vrednost pedolo-

{kog te vegetacionog pokriva~a i ìvotiwski svet, odnosno

mineralne sirovine (\or|evi} 2004: 7–13). Op{te je me-

sto, ali name}e se da se i stanovni{tvo ranijih epoha, pa i

iz epohe avarske predominacije u Vojvodini pridràvalo

nekih od uslovqenosti koje tretiraju i moderna nau~na te-

orija i stru~na praksa. Podrazumeva se da sveukupni razvoj

dru{tva i tehni~ko-tehnolo{kih mogu}nosti, porast kva-

liteta ìvota i potreba savremenog ~oveka u odnosu na ra-

nije epohe uslo`wavaju i poo{travaju kriterijume izbora i

planirawa lokacija za nastawivawe, ruralnih i urbanih,~emu je citirana kwiga i posve}ena.

64 Prema istoj metodologiji, rekognoscirane su i te-

ritorije op{tina Pan~evo i Mokrin.

65 Deo gra|e iz naseqa je ipak publikovan, u tekstu po-

sve}enom prvenstveno nalazima ìàka (Hajnal 2003). U

kontekstu ranije objavqene nekropole je, me|utim, i naseqe

Komarom (Komárom) u Slova~koj. Konstatovano je osam ku}a

i 10 jama, {irokog datovawa (Trugly 1996: 148–150). Sli~na

mogu}nost otvorena je i na lokalitetu Balatonsod (Balato-nöszöd), gde su otkrivena 24 naseobinska objekta iz poznoa-

varskog perioda, uz pet odgovaraju}ih grobova (Belényesy,Mersdorf 2004). U okolini \ule (Gyula) tako|e su konsatato-

vani ostaci poznoavarskog naseqa, ukupno 64 naseobinske

strukture – ku}e, rovovi, jame – i dva groba (Liska 2004: 65).Posledwa dva lokaliteta pomenuta su ranije, u ne{to dru-

ga~ijem kontekstu.

IVAN BUGARSKI| 144

wu, premda je u pitawu nalazi{te od prvorazred-

nog zna~aja.66Sli~ne mogu}nosti najverovatnije

pruà i lokalitet ârevci kod Novog Slankame-

na, gde je uz nekropolu opravdano pretpostavqeno

i naseqe (Stanojevi} 1987: 119, 125–126).U svakom slu~aju, bilo bi mogu}e, kombinova-

wem rekognoscirawa, eventualnih iskopavawa,kartirawa i nau~nog publikovawa muzejskih in-

ventara i reinterpretacije dela objavqene gra|e,izvesti pouzdanije zakqu~ke o prirodi lokalite-

ta, populacije koja ih je koristila, predmeta ma-

terijalne kulture i sl. u toku rane faze avarske

dominacije i kasnije. Tako bi u jasnom, ili ma-

kar jasnijem, obliku »isplivale« fine nijanse

ili krupnije razlike koje odequju lokalitete na-

seobinskog karaktera, kao i one koji takvog pred-

znaka mo`da nisu, {to bi, uz uspostavqawe pre-

ciznije hronologije, objasnilo na koje je na~ine

prostor Vojvodine kori{}en u doba avarske pre-

vlasti. Plodovi tog rada svakako bi osnaìli, pa

i reafirmisali avarsku granu srpske arheologi-

je ranog sredweg veka.

66 V. Apel Srpskog arheolo{kog dru{tva dràvnim orga-

nima, stru~nim slu`bama i {iroj javnosti od 5. juna 1997.godine, u: Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 13, Beograd

1997, 435–436.

IVAN BUGARSKI| 146

THE ARCHAEOLOGICAL SITE of îk is located on ahill beside a stream that bears the same name. It liesbetween two roads in the area of Ba~ko PetrovoSelo, in a place that used to be the property of anagricultural collective. Ba~ko Petrovo Selo, which issituated at the point where the îk rivulet flows intothe Tisza River, in the far eastern part of Ba~ka,represents an excellent example of a place that, forspecific reasons, served as a settlement during seve-ral periods: traces of human habitation in prehisto-ric, Sarmatian, early medieval and late medievaltimes have been recorded in the area of the modernsettlement.

The village is located on the border between analluvial plain – flood area – and a loess plateau. In thepast, before modern hydro-regulatory works, suchseams between geomorphological units were oftenpopulated since, on the one hand, they were protec-ted against river floods and, on the other, theyprovided better possibilities for utilisation (Bugarski2008: 450–451). It may thus be assumed that thecemeteries in îk were connected with settlements,certainly because of the large number of burials, andthat the settlements to which they belonged shouldbe sought nearby, on the mentioned ridge. Thosesettlements, of the Sarmatians and the Avars, wouldeither be in Ba~ko Petrovo Selo itself, or more to thenorth towards Mol or, alternatively, more towardsthe south and the town of Be~ej (Fig. 1).

During archaeological excavations on the locality,exploration was carried out on 134 graves under the

supervision of Professor Jovan Kova~evi}, from 1968to 1972. With three hypothetical grave ensemblesand the graves that were destroyed in 1968, theirtotal number came to at least 150. One cannot de-termine with certainty whether the entire area ofthe cemeteries was archaeologically demarcated andexplored, i.e. that all the graves were unearthed. Ananthropological analysis was performed and publishedin two articles (Éry 1988; Éry 1990).

Almost all the preserved material from the ceme-tery in îk is kept in the City Museum in Be~ej,except for a small number of finds that are housedin the Museum of Vojvodina in Novi Sad. The pre-served documentation is kept in the City Museum inBe~ej and in the Provincial Institute for the Protec-tion of Cultural Monuments in Novi Sad.1

The cemetery has not yet been published but se-veral years after the completion of archaeologicalworks, it was designated by the research supervisoras a site containing evidence that a Sarmatian popu-lation had been living in Ba~ka over a longer periodof time, until the end of the sixth and the beginningof the seventh century. According to this view,female Sarmatian graves would correspond to EarlyAvar male graves, in the context of Avar exogamy,i.e. the taking of concubines from among the auto-chthonous Sarmatian population (Kova~evi} 1977:31). What was not taken into consideration were thestratigraphical relations of the graves on the locality– the entire plan of the site is missing, or perhapswas never drawn – or the fact that it is practicallyimpossible for ensembles of artifacts that are socharacteristic of one epoch to appear in a series ofgraves in a cemetery that has been dated to a muchlater period. Here, I underline ensembles of objects,

1 I would like to thank my colleague Ivana Pa{i} of theProvincial Cultural Heritage Preservation Institute in Novi Sad,as well as Branislava Miki}-Antoni} of the City Museum in Be~ejand Stanko Trifunovi} of the Museum of Vojvodina, the insti-tutions in which I gathered the documentation and worked on thematerial. The drawings of the finds from the îk cemetery weredone by my colleague Aleksandar Kapuran in the City Museumin Be~ej and, to a lesser extent, in the Museum of Vojvodina inNovi Sad. Presented on the plates are all the available finds –those that have been preserved and were possible to draw – butnot all the finds that are mentioned in the catalogue.

CEMETERIES from Antiquityand Early Middle Ages AT CIK

Summary

ˆ

CEMETERIES from Antiquity and Early Middle AgesAT CIK

ˆ

| 147

as opposed to the finds of individual artifacts fromearlier epochs in later stratigraphical units, which iscommon in archaeological practice.

First a distinction should be made between theSarmatian and the Avar graves so as not to »disrupt«the general image of the Avar cemetery, i.e. the pre-cision of its statistical and stratigraphical analyses.

SARMATIAN CEMETERY

Graves No. 18, 20, 23, 26, 27, 29, 31, 40, 41, 53,62, 70, 80, 86, 130 and 133 can be considered to beSarmatian. Therefore, there were 16 Sarmatian gra-ves in all, which was 11.94% of the total number ofexplored graves on the site.

Some of these graves were determined withabsolute reliability, by means of characteristic finds,others with the help of less characteristic finds thatone could describe as Sarmatian rather than Avar ma-terial, also bearing in mind the stratigraphy and thenorth-south orientation of the graves, which, how-ever, in itself is not completely reliable as regardsethnic attribution.

The fibulae, coupled with a ceramic beaker madeon a fast wheel from grave 26, were the most cha-racteristic in this sense (Figs. 5–9). By comparingsome other finds from clearly identified graves, i.e.biconical ceramic spindle whorls with unequal coneheights, with artifacts found in more modest graves,it was possible to attribute some other graves to thegroup of Sarmatian burials.

The finds that one could definitely ethnicallyattribute to the Sarmatians dated from the secondcentury: that is how all the Sarmatian graves in îkwere dated. Testimony in support of such a relativelybrief duration of Sarmatian burials in ̂ ik was also thefact that the number of their graves was proporti-onally small and, moreover, they were distributedmore regularly.

In itself, the stratigraphical image of the cemete-ry clearly showed that some of the Sarmatian graveshad been damaged by the subsequent digging ofAvar graves. In the methodological sense, the sub-positioned graves were clearly older than those whichwere super-positioned. That was the case, lookingfrom west to east, with the Sarmatian graves 31, 80

and 62. Naturally, intersections were possible betweengraves that were much closer in time, but the combi-nation of stratigraphy and mere dating of Sarmatianmaterial still testifies to a chronological differencebetween the Sarmatian and Avar burials in îk, or,in more precise terms, to a chronological caesura ofmore than 350 years.

After the analysis of finds and a reconstructionof the situation plan, it became obvious that theSarmatian burials were arranged in two lines on awest-east axis. Graves 86, 40, 70 and 53 were thenorthernmost ones unearthed, at least as far as thesituation has been reconstructed. Among these wasgrave 41, without grave-goods; however, accordingto the orientation and position of the grave pit, itwas possible to attribute this burial to the oldest,Sarmatian horizon.

The southern line of Sarmatian burials was defi-ned by graves 31, 80, 18, 62, 29, 23, 20 and 27, overa notably wider area. So, three graves in this zonewere damaged by Avar burials. On the plan of thesite (Plan 1), the graves of the Sarmatian cemeteryrepresent group 1 of the burials.

Of the graves that were not entered in the situa-tion plan, graves 26 (explored in 1968), 130 and 133may be attributed to the Sarmatian cemetery. Thus,it was not possible to establish the positions of all theSarmatian burials but still the lines of their spreadwere determined. As for possibly unexplored Sarma-tian graves, when observing the plan of the site onegets the impression that the Sarmatian cemeterymay have extended primarily in the northern beltor, perhaps, even further northwards.

A comparison of the lines of Sarmatian burialswith the micro-location map (Fig. 2), which alsoapplies to the Avar burials, did not yield a more spe-cific conclusion: the burial terrain was on a gentleslope (elevation 80.00 m – 81.50 m), over a wide area,so it seems that the micro-topography was not ofgreat importance during the formation of either theSarmatian cemetery, or, for the most part, the onefrom the period of Avar domination. Nevertheless,one could observe that grave 27 was positioned onsomewhat higher ground.

The cemetery in îk represents one of the archae-ological confirmations of the Sarmatian presence inBa~ka in the second century. On the nearby locality ofSala{, also in the area of Ba~ko Petrovo Selo, finds ofweapons were unearthed that were also attributed tothe Sarmatians (Miki}-Antoni} 1989: cat. no. 37, 38).

We may mention some other places in Ba~ka wheretraces of the Sarmatians’ presence were found. Inmost cases, these were Sarmatian horizons at multi-layered (often two-layered) sites. This fact complies

IVAN BUGARSKI

with the thesis from the geographical introduction –that on several occasions, some places in Pannoniawere recognized as good positions for establishingsettlements.

Like in îk, a Sarmatian and an Avar cemeterywere found in the nearby Ada, on the site of the For-mer brick-factory Komlo{, with a vertical stratigraphy(Ric 1979: 27). Sarmatian settlements were alsofound on the locality Botra – Zidar and on two othersites in the vicinity of Be~ej – Donje Ugaranice andBeljanska Bara (Miki}-Antoni} 1989).

In the Subotica area is the large cemetery of Subo-tica (Szabadka) – Veru{i}. This was a Sarmatian ce-metery, in the area of which graves dating from theeleventh century were dug (Sekereš 1998: 116).One should also mention the three Sarmatian settle-ments in the vicinity of Horgo{ (Horgos) – localities6, 67 and 80 were attested during protective excava-tions and dated wider, from the end of the second tothe fourth century (\or|evi} 1990: 119–121).

In Ba~ka Topola (Topolya), on the locality of Ban-kert – Klanica, a cemetery was unearthed with morethan 180 Avar graves of various dating. On the samelocality there was also a cemetery with more than 40Sarmatian graves (Mrkobrad 1980: 89, note 581). ASarmatian and an Avar cemetery were also observedon a locality in Mali I|o{ (Kishegyes): of the total of115 explored graves, more than 30 were attributedto the Sarmatians (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski1962: 44–48).

The Sarmatians, a population of Iranian-southRussian origin, started arriving in Pannonia at thebeginning of the first century, immediately after theRomans conquered the Pannonian Plain, where theyencountered a mixed autochthonous population, overwhom they ruled for four centuries. In Pannonia, theSarmatians adopted a settled way of life and an agri-cultural economy (Dimitrijevi} 1975a: 34; Kova~e-

vi} 1977: 29). Thanks to the diplomatic skills of theEmperor Traianus (98–117), the Jazyges, previouslybitter enemies of the Empire, were won over to thecamp of Roman allies. However, relations betweenthem remained changeable throughout the followingdecades (Dimitrijevi} 1975a: 38–39). One shouldpoint out that, after Traianus founded the provinceof Dacia in 107 AD, and included Southern Banat inthe Empire, the Jazyges stayed in Ba~ka. Throughthe sparsely populated area of Western Banat, theywere able to carry out raids in northwestern UpperMoesia (Mirkovi} 1981a: 76). Therefore, their landsbetween the Tisza and the Danube – which were notincluded in the Roman state – remained a kind ofcorridor which, starting with the final decades of thesecond century, other tribes also used for making in-

cursions into Lower Pannonia, northeastern Dalmatiaand Upper Moesia. The Jazyges attacked Moesia assoon as Traianus died. Fierce wars were also wagedduring the reign of the Emperor Marcus Aurelius(161–180). After a major Roman defeat, the emperormanaged to win a complete victory in 175 AD (Di-

mitrijevi} 1975a: 39; Mirkovi} 1981b: 89).The consequences of the defeat were very severe,

especially for the Jazyges in Southern Ba~ka. Amongother things, they were forced to retreat from thebanks of the Danube and from the river islands:»The geographic position and nature of their landhad bound them to the high river banks, safe fromflooding and favourable for grazing cattle, but alsoto the rivers where they could fish and trade«(Dimitrijevi} 1975a: 39–40).

For this reason, new clashes followed very soon,after which the Emperor Marcus Aurelius grantedthe Jazyges some benefits. Aiming for a lastingpeace and for as complete a process of Romanisationas possible, Marcus Aurelius intended to found twomore provinces – Sarmatia and Marcomania – buthis death thwarted this plan. Still, during the reignof the Emperor Commodus (180–192), the Jazygeswere Roman subjects (Dimitrijevi} 1975a: 40).

Despite the stormy political history of the secondcentury and the conflicts, material of Roman prove-nance in Sarmatian graves in îk, as was usually thecase on Sarmatian sites, testifies to the fact that thenearby Empire exerted a powerful cultural influenceon the Sarmatians.

EARLY AVAR CEMETERY

A total of 121 Early Avar graves were explored onthe archaeological site of îk. The graves werearranged densely, with a gap of just a couple ofmetres between them, mainly in a northwest-south-east direction. The grave pits, where they were visi-ble, were usually of a rectangular shape, frequentlytapering off towards the feet. Grave constructionswere mainly non-existent, except for traces of awooden construction in one grave and corner-placednails in another. Besides, hollows were observed inseveral grave pits above the skull or beneath thefeet. The depth of the grave pits ranged from 0.9 to2 metres. The deceased were usually buried in anextended supine position with the forearms exten-ded beside the body. Researchers observed that theywere sometimes wrapped in a cloth to protect thebody from the soil in the grave.

Food was often deposited in the grave pits, indishes or without them. The majority of vessels were

| 148

found in the area near the feet, where other foodwas most frequently deposited, reflected in the findsof animal bones, often the thigh-bones of bovinecattle. An egg was discovered in one grave. With theexception of an imported dish from grave 92 (Fig.117), there were no wheel-made vessels: all thevessels belonged to the so-called Tisza type (Figs.107–116). As in other cemeteries, the remaininggrave goods were divided into typically male or fe-male goods, and those for which it was difficult tomake a gender attribution. In the first group werecertainly weapons (Figs. 99–103), or tools (Figs. 105,106), and parts of belt sets (Figs. 81–86); in the other– spindle whorls or needle cases, for example. Knivesand dishes were found in the graves of persons ofboth sexes. Therefore, as was customary, the peopleburied in îk were also interred, equipped andclothed. Generally speaking, the burial practicemainly did not deviate from the ordinary, with theexception of two interesting examples that will bebriefly described here.

One of the chief characteristics of the cemeteriesfrom the period of Avar supremacy were horsemen’sgraves. Only one was found in îk, grave 28, datedto the beginning of the seventh century, which was inkeeping with the generally fewer numbers of horse-men’s graves in cemeteries from the later phase ofthe so-called First Khaganate. The number of buriedhorsemen later grew once again, with the arrival ofnew settlers in the second Avar wave (Kova~evi}

1977: 121). The ritual for horsemen’s burials in îkwas unusual: the bones of the horse were positionedabove those of the horseman, i.e. on a thicker layer ofsoil placed over the deceased (Fig. 20). Rare exam-ples of a similar type of burial have been mentioned.One should point out that the selected location forthis burial was a slightly elevated part of thecemetery. The buried dog in grave 75 was also a rareoccurrence.

The analyses of remains from the graves led tothe conclusion that the burials in the cemetery fromthe period of Avar domination belonged to its earlyphase – from the arrival of the Avars in these regionsin 567 to about 670 AD. The first date was confirmedby the appearance of the earliest Avar material, whilethe second corresponded to the results of serologicalanalyses of human bones conducted by I. Lengyel.According to this expert, the cemetery was in use for80 ±20 years (Éry 1988: 55). Thus, burials in the Avarcemetery in îk went on for 100 years, at the most.

The chronological determination of the graves wasperformed by dating the goods that were found inthem, on the basis of which it was possible to classifythe groups of burials (Plan 1). Naturally, Group 1 of

the graves in our locality consisted of burials of theSarmatian cemetery of the second century.

Group 2, on the other hand, consisted of theearliest Avar burials in the early medieval cemetery,which went on until the end of the sixth century.They were positioned in the central part of theexplored surface. This included graves 32, 49, 59,57, 78, 83, 51, 45, 85, 39, 72, 73, 46, 71, 95, 15, 10,88, 107, 106, 117, 108 and, probably, 38 and 122.

To the south, southeast and north of Group 2,there were graves dated to the first half of theseventh century. Some of these graves were datedmore specifically, to 600–625 AD and, in fewercases, to 625–650 AD. These were the graves ofGroup 3. Sub-group 3a consisted of graves, datingfrom that time, positioned to the north of Group 2,i.e. graves 82, 84, 52, 61, 87, 58, 42, 77, 66, 67, 68,50, 81, 43, 60, 65, 69, 44, 76, 63, 56, 47, 96, 99, 98,90, 91, 105, 104, 113, 116 and 120 and, mostprobably, all the unmapped graves from the earlymedieval cemetery from the last two campaigns,except grave 122, which was attributed to Group 2.Sub-group 3b consisted of graves that were positi-oned to the south of Group 2. Moving from west toeast, they were graves 22, 21, 12, 33, 34, 13, 24, 79,14, 74, 17, 6, 5, 11, 55, 64, 25, 7, 94, 16, 93 and 92.Sub-group 3c consisted of graves in the southeasternperipheral area of the cemetery. These were graveslocated in a slightly elevated area: a horseman’s grave28, dated to the beginning of the seventh century, awealthy male grave 30 and grave 2, dated to the firsthalf of the same century, and graves 4, 3, 8 and 19,which were surrounded by those mentioned above.Grave 35, from the easternmost periphery of thecemetery, most likely, also belonged in this group.

Finally, the latest burials in this cemetery werefrom the second half of the seventh century, up toabout 670 AD. We attributed them to Group 4.Except for graves 97 and 103, which were farther onto the northeast, these burials were positioned inthe middle of the area of graves belonging to sub-group 3b. From the northwest to the southeast, firstof all grave 54, dated in 650–675 AD, of a prominentmale person, which formed an intersection with theSarmatian grave 62; there was also grave 48, whichcould even be dated to a later year, and grave 9 withthe same dating as grave 54.

Also interesting was the disposition of the gravesin Group 3, which were dated to a slightly laterperiod of its duration – i.e. to 625–650 AD. Directlynext to Group 4 was grave 17, of a prominent femaleperson. After a certain spatial caesura (graves 45 and79), there was grave 60 which intersected slightlyearlier Avar grave 43, as mentioned; then there was


ˆ

| 149

IVAN BUGARSKI

grave 77, once again containing a prominent femaleperson. Nearby was grave 61, which apparently wasplundered, and also dated from 625–650 AD. Thesefour – graves 17, 60, 77 and 61 – can be treated asgraves of Sub-group 3/4. It is possible that some ofthe nearby graves of Group 3, the broader dating ofwhich was to the first half of the seventh century,also belonged to this sub-group – for example graves79, 74, 42, 58, 84, which may have actually beengraves from the second quarter of that century.

Namely, it seems that the graves from Group 4,with a somewhat later dating, simply continuedeastward, to the sequence of graves in Sub-group3/4. Graves 77, 17 and 54 had a significant inventoryand one could assume that from about 625 to about670 AD, wealthier and other graves were dug in thearea of earlier Avar burials, fully attested by therelation between graves 60 and 43.

Perhaps one could establish a connection herewith the historic event of the failed campaign againstConstantinople in 626, which had numerous conse-quences in the Khaganate. One of the most obviouswas that the leadership had to somehow disciplinetheir clans: the question arises as to whether thisdisciplining was reflected in îk, in a kind of negationof the sacral, funerary space. This practice wouldprimarily have to have had a powerful symbolicmeaning. Still, one should stress that this interpre-tation of the intention to use a burial space is impos-sible to prove by archaeological methods.

As a cause of the change in the plan of burials,micro-topographic circumstances, it seems, can beruled out (Fig. 2). Neither should one assume that thecause lay in the arrival of members of some new clanfrom the domicile regions: the process mainly tookplace at the time when the cemetery in îk ceased tobe active, and was reflected in a more drastic changeof material culture than the one found in this ceme-tery. Still, one can approach the problem from anotherangle. The above-ground markings that the gravesin îk could have had often ceased to be visiblewithin 20–50 years, so this was perhaps an uninten-tional usurpation of an older burial space. However,the few graves from the third quarter of the seventhcentury, in about 670 AD, marked the end of burialsin îk. The clans that arrived in this period were notburied in îk.

It would be futile to venture into a detaileddescription of the historical events that took place inthe 100 years when this cemetery was in use. It issufficient just to note that the three dates that werementioned represented turning points in the earlierhistory of the Avar presence in Europe. From 567 ADon, and especially until 626, the Avars were expan-

ding and were mostly very successful. The majorityof researchers believe that the so-called middlephase of their state began with the arrival of newclans in 670/680 AD. According to the establishedand mainly accepted division, on which variousauthors differ only in the details, the transitionalperiod lasted during the last two or three decades ofthe seventh century and in the first, or the first two,decades of the eighth, while the Late Avar periodlasted until the beginning of the ninth century(Dimitrijevi} 1967: 232–235; Garam 1987).

A perception that does differ from this division isembodied in the old and perhaps somewhat neglec-ted arguments of I. Kovrig, who maintained that themiddle phase started in the second third of theseventh century, when the Khaganate came upagainst great difficulties (Kovrig 1963: 224–228).The change of the burial plan at the cemetery in îkcould perhaps, in very indirect terms, support I.Kovrig’s proposition, but certainly to a lesser extentthan the changes in the economic structure of Avarsociety after 626 AD, which will be discussed inmore detail below.

It is possible, therefore, to attribute the finds ofmaterial culture in îk to the earlier period of Avardomination. The nomadic character of some of thefinds is reflected primarily in numerous objects madeof bone and horn, such as so-called disentanglinghooks (Fig. 106), parts of whip handles (Fig. 104)and, especially, the spouts of leather bottles (Fig.98). The latter, of which there were few in îk, re-present an obviously nomadic heritage. Accordingto F. Daim, this group of finds contains some LateHun reminiscences (Daim 2003: 518).

Iron tools, on the other hand, represent chrono-logically less sensitive material, but finds of theseturn out to be very important for judging the cha-racteristics of the buried population. The modestarchaeological records of agricultural tools used bythe Avars is interpreted by the fact that their settle-ments have remained largely unexplored, i.e. thatonly two Avar settlements, the Dunaújváros and thesite of Eperjes, were published in monographs (Daim2003: 484). In îk, sickles (Fig. 105) appeared in onlythree graves, as did wood-carving tools. A pruninghook (?) was found in one grave, while finds of whet-stones were recorded in several graves. The graves inwhich iron tools were found in this cemetery weremainly dated to the end of the sixth and the begin-ning of the seventh century, and a few of them inthe period before the end of the sixth century.

The finds of tools deviate from the earlier standthat persisted about the purely nomadic character ofthe bearers of the so-called First Khaganate. It was

| 150

already in the writings of J. Kova~evi} that thispopulation was presented in a different light. Thegeographical characteristics of the Pannonian Plainthemselves did not enable a constantly nomadic life,nor should one equate the movements of the Avars,who were evidently a military-horsemen population,with nomadic movements. The few unearthed settle-ments testify to this fact (Kova~evi} 1977: 154–155),but îk itself also represents the cemetery of anearly settlement. R. Kory also put forward the viewthat the forms of Asian nomadic life could not beapplied on European soil, and so permanent settle-ments were already formed in the Early Avar period(Kory 2002: 613–614).

To the west of the Carpathians, the topographicaland land conditions are very different from those inthe vast steppes of central Asia. The terrain is far lessspacious, it is »fragmented,« therefore it was notconducive to either a nomadic life or the nomadicway of waging war. Alföld, the Great HungarianPlain, the most extensive pasture land in Europe,represents less than 4% of the corresponding area inMongolia. Upon crossing the Carpathians, the logis-tics of the nomadic political and military forcecollapsed: this mountain range represented the finalwestern boundary of nomadism (Lindner 1981: 3,6–9, 14–16, 19). F. Daim allows for the nomadicorientation of the Avars only during the earliestperiod of their presence, i.e. mainly in the sixthcentury (Daim 2003: 518).

Supporting this is also the impression that, inVojvodina, the Avar settlements that were dug inthe loess (rather than settlements in tents) mostprobably soon became permanent (Stanojev 1996:5). J. Kova~evi} (Kova~evi} 1977: 23) writes that,among the data about the Avar way of life in Asia,recorded by Zacharius the Rhetor, a sixth centurySyrian author, there was one account of how theylived there in tents. The difference in the concept ofa home also indicates a change in the way of life, i.e.the abandoning of nomadism.

As for the initial Avar settlers, comparing thestratigraphical picture of the cemetery in îk withdata from the anthropological analysis (Éry 1990:T.1) made it possible to conclude that, in the oldestgroup of Avar graves on the site, Group 2, eightadult males were buried, aged between 37 and 56years, four women aged between 45 and 70 and twoyounger women, aged about 20, along with eightchildren. Neither does this comparison corroboratethe idea about the arrival of nomadic warriors.

Furthermore, the economic base of the perma-nently settled Avar population had to be agriculture,particularly bearing in mind the change of economic

model after 626 AD. In short, many other empiresof the steppes would have come to an end, but theAvars succeeded in transforming into a settled society,which was to survive for almost two more centuries(Pohl 2003: 593). As already stressed, the disaster atConstantinople caused fundamental changes in theKhaganate: deprived of the massive tributes, thevaluables they took as ransom for Byzantine priso-ners and loot, the Avars exchanged their war economyfor the development of agriculture and, especially,animal farming, along with a minor volume of trade(Daim 2003: 481). Still, the »Slavisation« of the eco-nomic base of the Khaganate did not produce anysuch change in the cultural domain (Pohl 1988: 330).

One might add that the changes after 626 AD,though significant, were not so radical. By all accounts,they were not reflected in a drastic change in theway of life, but rather in intensifying the process ofaccepting a settled way of life, which can already beobserved in the sixth century. Testimony of this arenot only the sporadic finds of agricultural tools ingraves dated to the period before 626 AD, but alsothe very territorial disposition of Early Avar sites,which we shall describe in more detail below.

The population buried in îk should be viewedthrough the proposed key: therefore, they were notnomads, at least not in the strict sense of the word,but a population that had settled and, evidently, hadused agricultural and artisans’ tools. The rather lowpercentage of finds of military equipment is alsoconspicuous in this context.

Some other finds also testified to the non-nomadic, settled character of the buried population,i.e. to the changes that were gradually taking placein Avar society. These were primarily items thatbelonged to grooming sets, originating from femalegraves. Also recorded was the find of a pendant –cross, in a wealthy female burial. It is noticeablethat the repertoire of finds from the earlier phase ofAvar presence was more diverse than the one fromsites of a later date. It seems that the very reason forthis lies in the dual character of the buriedpopulation. In older settlement cemeteries, such asîk, former nomads were buried, who had lost thisdeterminant after having settled in one place.

More luxurious finds in graves testified to acertain social stratification, and not to ethnic diver-sity. In this context, graves 17, 77 and 92, in whichsuch an inventory appeared, were dated to a laterperiod, between 625 and 650 AD, while grave 73, inwhich the spout of a leather bottle was discovered,was dated to the sixth century. Nevertheless, theobservation of these indicative units did not lead usto conclude that a social stratification had occurred


ˆ

| 151

IVAN BUGARSKI

among the Avars at one specific moment, by theiraccepting a settled way of life, and relinquishingnomadism. Naturally, such stratification was alsopresent in nomadic societies.

Grave 77 can actually serve as the paradigm ofthe processes that were ongoing, the course of whichcould be monitored in the cemetery. In this grave,that of a younger female person, an imported groom-ing set (Fig. 96) appeared together with a vessel withfour bosses fitted symmetrically beneath its rim (Fig.110). Such vessels, as presented convincingly by T.Vida (1992), were distinctive of the ancient nomadictradition. Thus, observed in the context of an earlysettlers’ cemetery, this grave was primarily an illustra-tion of the process of accepting the new (imported,luxurious), which did not imply the a priori rejectionof the old (traditional, nomadic).

Although the processes of social stratification ofthe Avar settlers intensified as time went on, theynever resulted in absolutely abandoning the tradi-tions of a nomadic society. As observed by F. Daim,these traditions were strong enough to survive thefundamental changes in the political geography ofEurope. However, due to the strength of these tradi-tions, the Khaganate was unable to transform into amedieval state. This process was carried out in thePannonian Plain only later, by the Hungarian kingStephen (Daim 2003: 523).

Determining social stratification is, incidentally,a very important aspect of the exploration of ceme-teries. However, no significant patterns were esta-blished in this context in îk, save the fact that thevery existence of this phenomenon was commentedon above. We noted that the only horseman’s gravein the cemetery was positioned on slightly moreelevated ground, along with several other graves.Later ones, some of them wealthy, were dug on thesite of earlier burials, possibly on purpose. We alsorecorded that some graves in îk had been disturbed,either by the use of mechanisation, or by looting, sothis was another reason why it was impossible tocarry out a more thorough analysis of the socialstratification of the cemetery.

Finds, primarily, of jewelry and belt elementsmade of precious metals originated from a total of11 graves, which represented 9.09% of all the Avarperiod burials in the cemetery. Gilded finds wereunearthed only in two graves (14 and 103), whileothers, made of silver, originated from graves I, 17,22, 28, 30, 44, 78, 92, 103 and 108. These wereattributed mainly to the first half of the seventh cen-tury, except for graves 78 and 108, which were fromthe previous century. On examining the situationplan, it was possible to see that these graves were not

grouped in a specific part of the cemetery. Generally,the analysis of the horizontal stratigraphy of the ce-metery indicated the existence of spatial planning,in the sense that the burial area had changed as timeelapsed: thus, groups of burials were formed accor-ding to a chronological, not a societal principle.

In the preceding pages we discussed the pheno-mena of an originally nomadic, Early Avar popula-tion’s settlement, and the changes in social relationsthat this settlement produced, insofar as we wereable to do so successfully, based on the overall pic-ture of our cemetery. Besides that, what is of crucialimportance for an assessment of the period of EarlyAvar domination is certainly the effort to decode theethnic composition of the Khaganate. We thereforeneed to endorse a somewhat broader view of theEarly Avar determination of the buried population.

The European period of the Avars’ history beganwith their arrival in the Pannonian Plain. Natu-rally, this was preceded by the Asian period, whichin a way reaches back to the earliest, rather vaguereferences by Herodotus (Kova~evi} 1977: 11). Itis difficult, however, to definitely equate those»ancient« Avars with those who came to thePannonian Plain.

On analysing a central Asian Turkish source andcritically intoned reports about the Avars by Theo-phylactus Simocatta, and when applying appropriatecomparisons, W. Pohl concluded that the origin ofthe Avars was heterogeneous and that they wereprimarily an interest group of warriors, who, afterhaving suffered a defeat, moved westward. Becausethey were successful on that route, people joinedthem; and subsequently, the old, prestigious Avarname was used more widely. A sense of belonging tothis ethnic group developed, regardless of the factthat there could have been no real connection in thesense of any roots (Pohl 2003: 574–579). Thus, theAvars could also be viewed as a »political ethnos«(Pohl 1988: 329).

Finally, the sudden disappearance of the Avarsfrom European sources after 822 AD is evidence thatthe key component of their identity was their inte-rest in conquests and loot: after the devastating de-feat that resulted in their loss of all power, the Avaridentity in Europe disappeared relatively quickly too(Pohl 2003: 586–588). As it has been written, theAvar tradition was so strong that the state which theformer Asian nomads founded in Europe, survivedfor two and a half centuries, and yet it was notstrong enough for their ethnic identity to survivethe final loss of military and political might. TheAvars were no longer able to absorb defeat, as theyhad been after 626 AD. It was then that some of the

| 152

subordinate groups seceded, but the core, althoughdiminished, survived (Geary 2007: 195).

As for the ethnic image of the Khaganate, oneshould mention that the Avars’ successes againstByzantium attracted adventurers and settlers, andthe acquired wealth of the Avar elite – merchantsand traveling craftsmen. Besides, the political changesin the East, many of which we know nothing about,certainly caused an inflow of refugees into the Car-pathian basin (Daim 2003: 480).

We may add that the element which supports themulti-layered interpretation of the phenomenon ofthe Avars is the verified diversity of the anthropolo-gical types in the Early Avar cemeteries. Thus, pre-vailing in the cemetery of ̂ ik was a dolicho-mesocranEuropoid population. This series differed significantlyfrom the common Avar series and resembled thosefrom the »Sauromatian – Sarmatian period« (700 BC– 200 BC), i.e. indicated their origin as being in thesteppes of western Kazakhstan and, partly, in theLower Volga region and the southern Ural. Popula-tions like the one in îk, who arrived in the Carpa-thian basin at the time of Avar supremacy, did notrepresent large masses of the population (Éry 1990:35, 36).

In more recent literature, authors have mainlyinsisted on the multi-layered character of the ethno-genesis of early medieval populations, in the sensethat, by reason of the policy of conquest and/or de-fence against others, multilingual conglomerates ofmembers of various ethnicities, including defeatedtribes and slaves, assembled around a core – a groupof warriors. Such conglomerates continued to fun-ction under the leadership of the mentioned warriorcore – gens – who were the bearers of tradition andname. In this context, the ethnogenesis of theLombards and the Bavarians has been well described(Bowlus 1995: 149, 152–158), and the rapid increasein the numbers of the European Huns, as well astheir demise, was explained by their acceptance ofvarious newcomers. The medieval nomadic tribes ofEurasia, most often formed because of external mili-tary threats, represented political organisms that wereopen to anyone who would accept the domination ofthe leader and share the interests of the members ofthe tribe (Lindner 1982: 698–701, 703).

Thus, historians have gradually accepted the ideaaccording to which the subjective factor is crucialfor the existence of ethnicity – belief in belonging toa group of common origin, encouraged by smallgroups of high status – the bearers of tradition (Pohl1998: 20–21) and accepted by the rest on the basisof common interests (Lindner 1982: 700), who, inessence, contribute to the tradition by doing military

service (Geary 2007: 90). It is believed that flexiblecategories, such as the aforesaid belief, are more sig-nificant for the formation of social groups than thefactors which social studies previously valued more– culture, language, race, geographical determination(Brather 2000: 175–176; Geary 2007: 90). F. Daimalso placed the »we« consciousness above other cri-teria – endogamy, settlements, religion and/or cult,homogeneous material culture – each of which havedifferent expressional values in the matter of deter-mining an ethnicity (Daim 1982: 63–64).

As for objects of material culture, even of clearlydetermined origin, they should not be automaticallyattributed exclusively to members of one ethnicstructure. In this connection it has been writtenthat the archaeological Avar culture cannot beviewed one-sidedly, as an expression of Avar ethnicidentity (Pohl 2003: 589). A telling remark is thatfinds of an Avar belt and weapons in a grave,especially in the peripheral areas of the Khaganate,could easily have belonged to a person who spoke aSlavic language and considered himself a Bulgarian(Pohl 1998: 42). Another consideration may be thatonly ensembles of objects and customs can be thebasis for ethnic determination, but not individualobjects, which as such can only testify to the »ethnicpractice« that gave them context and meaning (Pohl1991: 47). The ethnic interpretation of remnants ofthe culture of a population is even considered imper-missible, if this population cannot, even indirectly,be shown to possess an awareness of belonging to atribe that is handed down only through written ororal traditions (Daim 1982: 58–59). Such an inter-pretation of finds of material culture would bepractically impossible if one accepted the stand thatthe ethnic »self-identity« of early medieval popula-tions is actually impossible to determine (Geary2007: 104). The said view, it seems, is too exclusive,bearing in mind the mechanisms of the ethnic auto-perception described in the previous paragraphs.

In the light of all that has been said, one shouldpoint out that ̂ ik, as well as other cemeteries in Ba~kafrom the epoch of Avar domination, were largelyAvar in the cultural sense. What is emphasised here,therefore, is a cultural rather than an ethnic Avaridentification, precisely because it is obvious thatthe ethnogenesis of the Avars was multi-layered andmisty, and that their Khaganate embraced populati-ons of various origin. Likewise, the Avar settlementsare viewed in a chronological rather than an ethniccontext (Kory 2002: 613).

One cemetery that differs from the rest is theearly one in Vajska (Brukner 1982), an archaeologi-cal site with a completely different, Roman funerary


ˆ

| 153

IVAN BUGARSKI

tradition. In the other cases, the cemeteries containedskeletally buried deceased, interred in uniformfashion, mainly in Avar dress and with objects ofmaterial culture that were more or less of distinctlyAvar origin, with occasional finds of objects offoreign, mainly Byzantine origin, and frequent findsof items whose ethnic attribution cannot not evenremotely be defined.

The people buried at these cemeteries were Avars(in the broader sense) and, alongside of them, mostprobably members of other ethnic and anthropolo-gical structures. These would primarily have had tobe Slavs or Germans, as well as members of otheroriginally nomadic groups, principally Bulgars. Thequestion is whether some Rhomaioi lived – and wereburied, even in their dress – with the Avars, whichmight be expected primarily in the peripheral areasof the Khaganate, such as Srem, which had oncebeen controlled by Byzantium.

The minorities and ethnic groups subordinatedto the Avars were not entirely assimilated, but theywere not untouched by those processes (Pohl 2003:581). Still, it is impossible to prove the assumptionthat members of other ethnic groups were buried inîk. Nevertheless, one should reckon with Slavs,who were buried skeletally, because the number ofattested funerals of cremated deceased in theseregions is symbolic, although one should rememberthat such burials are more difficult to recognize inthe field than skeletal ones. A long time ago scholarswrote about the early Southern Slavs having knownand practiced skeletal burials simultaneously withcremating their deceased. Certainly, the spread ofChristianity largely contributed to this custom dyingout, but that factor should not be overrated. Evenbefore the Christian influence strengthened, theSlavs may well have copied the funerary practice ofthe Avars, Germans, Rhomaioi… (Garašanin, Kova-

~evi} 1950: 198; Filipovi} 1959: 121).Also, it would be illogical and incorrect to assume

that the Germans disappeared from the region in568 AD. Some of the defeated Gepids went to Italywith the Lombards, others fled to Byzantium, whilethe majority remained, and lived in their villagesunder Avar authority. Some of these Gepids made up

a significant military force under Avar command,while others lived a peaceful village life (Pohl 2003:579–580). Their burials, just like those of the Slavs,are probably hidden in the numerous, and as we havestressed, in the cultural sense, Avar cemeteries.

Irrespective of the heterogeneous ethnic compo-sition of the Khaganate and the existing tradition ofa nomadic society, this was a population that settled inPannonia at an early date. It must be said once againthat the newly arrived Early Avar population – sub-sequently the deceased in îk – respected the natural,geomorphological rules of populating a terrain.

In that context, one could mention sites in Ba~kaof a corresponding chronological determination, with-out describing them here and elaborating on theirgeographic/geomorphological conditions, since thishas already been done (Bugarski 2008). The EarlyAvar localities in Ba~ka were also treated separatelyin a review presented by M. Takács (Takács 2000:459–462). In addition to îk, a group of the earliestlocalities in Ba~ka, which can be more or less reli-ably connected with the Avars, includes Subotica,Lov}enac, Gunaro{, Kula, Stapar, Kupusina, Prigrevi-ca, Sonta, Kolut, Ba~ki Mono{tor, Apatin, Be~ej andBa~ko Gradi{te. Traces of settlements exist in Gunaro{(An|eli} 2003), Kolut (Trifunovi} 1997: 117–119)and Apatin (Jankovi} 1998). In the main, all of theseplaces clearly rely on the geomorphological conditi-ons and are distributed along three main lines: theDanube and Tisza rivers, and across the central partof Ba~ka, in the valley of the Krivaja River.

It has been concluded that the Early Avar popu-lation stationed itself in places which were sustainablefor permanent settling in the geomorphological sense,creating communication lines. The establishment ofsuch lines was characteristic of the expansion of acertain population in a new territory. In general,according to the model offered, one could impose asettlement character on all the localities on the seamsof different geomorphological units, regardless ofwhether they have only been partially explored and,as such, have sometimes been inadequately expressedin the archaeological sense. The cemeteries positi-oned along these lines would represent settlementcemeteries (Bugarski 2008: 450–451).

| 154



Aébabin 1990 = A. I. Aébabin, Hronologiÿmogilünikov Krûma pozdnerimskogo i

rannesrednevekovogo vremeni, Materialû po

arheologii, istorii i ýtnografii Tavrii I,Simferopolü 1990, 4–86.

Almagro 1955 = M. Almagro, Las necrópolis deAmpurias. Vol. II, Barcelona 1955.

Andrási 1997 = J. Andrási, Avar kori varkocszorítók,Archaeologiai Értesítö 123–124, Budapest 1996–1997,85–123.

An|eli} 1994 = D. An|eli}, Dva sredwovekovna

naseqa otkrivena prilikom izgradwe autoputa E-75(Beograd–Subotica), Gra|a za prou~avawe spomenika

kulture Vojvodine HVII, Novi Sad 1994, 115–131.

An|eli} 2003 = D. An|eli}, Gunaro{, lokalitet

»P. D. Pobeda« – kasnoanti~ko i sredwovekovno naseqe,Spomenica Jovana Kova~evi}a, Beograd 2003, 369–375.

Bavant 1990 = B. Bavant, Les petits objets, Cari~in GradII, Belgrade–Rome 1990, 191–257.

Bavant, Ivani{evi} 2002 = B. Bavant, V. Ivani{evi},Cari~in Grad (Yougoslavie): la campagne de fouille de2002, Mélanges de l’École française de Rome – moyen âge114/2002–2, Roma 2002, 1095–1102.

Bálint 1991 = C. Bálint, Die spätawarenzeitliche Siedlungvon Eperjes (Kom. Csongrád), Varia archaeologicaHungarica, Budapest 1991.

Bálint 1993 = C. Bálint, Probleme der archäologischenForschung zur awarischen Landnahme, AusgewählteProbleme Europäischer Landnahmen des Früh- undHochmittelalters, Teil I, 1993, 195–273.

Balogh 2002 = C. Balogh, Régészeti adatok Bács – Kiskun megye területének kora Avar kori történetéhez. El-őmunkalatok a Duna – Tisza köze Avar koribetelepülésének Kérdéseihez, A Móra Ferenc Múzeum Evkönyve Studia Archaeologica VIII, Szeged 2002, 292–339.

Balogh 2004 = C. Balogh, Martinovka – Típusúövgarnitúra keceről. A Kárpát – Medencei maszkosveretek tipokronológiája, A Móra Ferenc MúzeumEvkönyve Studia Archaeologica X, Szeged 2004, 241–303.

Balogh, Kőhegyi 2001 = C. Balogh, M. Kőhegyi, FajszKörnyéki Avar kori temetők II. Kora Avar kori sírokFajsz – Garadombon, A Móra Ferenc Múzeum EvkönyveStudia Archaeologica VII, Szeged 2001, 333–363.

Bari{i} 1955 = F. Bari{i}, Prisk, Vizantiski

izvori za istoriju naroda Jugoslavije I, Beograd 1955,7–16.

Barkóczi 1968 = L. Barkóczi, A 6th Century Cemetery from Keszthely – Fenékpuszta, Acta Archaeologica AcademiaeScientiarum Hungaricae 20, Budapest 1968, 275–311.

Bachner 1985 = M. Bachner, Das awarische Gräberfeldvon Münchendorf, Niederösterreich, Die Bayern und ihreNachbarn, Teil 2, Wien 1985, 69–122.

Belényesy, Mersdorf 2004 = K. Belényesy, Z. Mersdorf,Balatonőszöd, Temető-dűlő (M7/S10) Késő avar koritelepjelenségek, Régészeti kutatások Magyarországon2002 – Archaeological Investigations in Hungary 2002,Budapest 2004, 43–64.

Bishop, Coulston 1993 = M.C. Bishop, J.C.N. Coulston,Roman Military Equipment from the Punic Wars to the fallof Rome, London 1993.

Bobrinskoé 1914 = Grafü A. Bobrinskoé,Pereùepinskié kladü. Materialû po arheologii Rossii34, Dokladû, ~itannûe na Londonskomüme`dunarodnomü kongressü istorikovü vü martú 1913 g.Petrogradü 1914, 111–120.

Bogdan Cătăniciu, Barnea 1979 = I. Bogdan Cătăniciu,A. Barnea, Ceramica şi descoperiri mărunte, TropaeumTraiani I – Cetatea, Bucureşti 1979, 177–226.

Bozsik 2003 = K. Bozsik, Szarmata – sírok aKiskundorozsma – subasai 26/78. Számú lelőheylen,Úton Útefélen – Múzeumi kutatások az M5 autópályanyomvonalán, Szeged 2003, 97–106.

Bojovi} 1983 = D. Bojovi}, Rimske fibule Singidunuma,Beograd 1983.

Bóna 1970 = I. Bóna, Avar lovassír Iváncsáról,Archaeologiai Értesítö 97, Budapest 1970, 243–263.

BIBLIOGRAFIJA

IVAN BUGARSKI| 156

Bóna 1979 = I. Bóna, A Szegvár – Sápoldali lovassír,adatok a korai avar temetkezési szokásokhoz,Archaeologiai Értesítö 106, Budapest 1979, 3–32.

Bóna 2000 = I. Bóna, Ein frühawarisches Gräberfeld in der Unio-Sandgrube von Várpalota, CommunicationesArchaeologicae Hungariae 2000, Budapest 2000,123–160.

Böhme 1965 = H. W. Böhme, Der Awarenfriedhof von Alattyán, Kom. Szolnok, Südost- Forschungen XXV,München 1965, 1–55.

Bowlus 1995 = C. R. Bowlus, Ethnogenesis Models and the Age of Migrations: A Critique, Austrian HistoryYearbook XXVI, 1995, 147–164.

Brather 2000 = S. Brather, Ethnische Identitäten als Konstrukte der frühgeschichtlichen Archäologie,Germania 78-1. Halbband, Frankfurt a. M. – Mainz am Rhein 2000, 140–177.

Brmboli} 2003 = M. Brmboli}, Ranovizantijska

nalazi{ta u Sredwem Pomoravqu, Spomenica Jovana

Kova~evi}a, Beograd 2003, 281–291.

Brukner 1968 = O. Brukner, îk, Ba~ko Petrovo selo –nekropola iz doba Seobe naroda, Arheolo{ki Pregled 10,Beograd 1968, 170–173.

Brukner 1981 = O. Brukner, Rimska keramika u jugoslovenskom delu provincije Donje Panonije, Beograd 1981.

Brukner 1982 = O. Brukner, The Sixth CenturyNecropolis at Vajska, Sirmium IV, Beograd 1982, 29–42.

Bugarski 2006 = I. Bugarski, A Contribution to the Study of Lamellar Armours, Starinar LV/2005,Beograd 2006, 161–179.

Bugarski 2007a = I. Bugarski, Prikazi: Aleksandar Ranisavqev, Ranosredwovekovna nekropola

kod Mokrina. Povremena izdawa 4. Beograd 2007:Srpsko arheolo{ko dru{tvo. Glasnik Srpskog

arheolo{kog dru{tva 23, Beograd 2007, 437–446.

Bugarski 2007b = I. Bugarski, Ostava iz Streèva:uzengije u ranovizantijskom kontekstu, Ni{ i

Vizantija, peti nau~ni skup, Ni{, 3–5. jun 2006,Zbornik radova V, Ni{ 2007, 251–267.

Bugarski 2008 = I. Bugarski, The GeomorphologicalMatrix as a Starting Point for Determining the Positionof Avar-time Settlements in Pannonia: The Example ofthe Ba~ka Region, Archäologisches Korrespondenzblatt38/3, Mainz 2008, 437–455.

Vagalinski 1994 = L.F. Vagalinski, Zur Frage deretnischen Herkunft der späten Strahlenfibeln (Finger- oder Bügelfibeln) aus dem Donau-Karpaten-Becken (M. 6.–7. Jh.), Zeitschrift für Archäologie 28,Berlin 1994, 261–305.

Vaday 1985 = A. H. Vaday, Sarmatisches Gräberfeld inTörökszentmiklós – Surján – Újtelep, Acta Archaeologica

Academiae Scientiarum Hungaricae XXXVIII, Budapest1985, 345–390.

Vaday 1989 = A. H. Vaday, Die sarmatischen Denkmälerdes Komitats Szolnok. Ein Beitrag zur Archäologie undGeschihte des sarmatischen Barbaricums, ANTAEUS17–18, Budapest 1989.

Vaday, Szőke 1983 = A. H. Vaday, M. B. Szőke,Szarmata temető és gepida sír Endrőd – Szujókereszten,Communicationes Archaeologicae Hungariae 1983,Budapest 1983, 79–132.

Vaklinova 1989 = M. Vaklinova, Pogrebeniÿ ot

perioda na velikoto preselenie pri Pleven,Problemi na prabúlgarskata istoriÿ i kultura.Vtora me`dunarodna sreùa po prabúlgarska

arheologiÿ, [umen, 1986, Sofiÿ 1989, 129–142.

Válay 2003 = K. Válay, Kortalan Körök és négyzetek.Pásztorépítmények a Duna – Tisza közén, Úton Útefélen– Múzeumi kutatások az M5 autópálya nyomvonalán,Szeged 2003, 29–45.

Velenrajter 1960 = P. P. Velenrajter, Izve{taj o

iskopavawu avarske nekropole u Bogojevu 1952. godine, Rad vojvo|anskih muzeja 9, Novi Sad 1960, 176–185.

Vida 1992 = T. Vida, Zu einigen handgeformtenfrühawarischen Keramiktypen und ihre östlichenBeziehungen, Awaren Forschungen, Band 1, Wien 1992,517–577.

Vida 1998 = T. Vida, Neue Beiträge zur Forschung derfrühchristilichen Funde der Awarenzeit, Acta XIIIcongressus internationalis archaeologiae Christianae,Città del Vaticano – Split 1998, 529–540.

Vida 1999 = T. Vida, Die Awarenzeitliche Keramik I(6.–7. Jh.), Varia Archaeologica Hungarica VIII,Berlin–Budapest 1999.

Vida, Völling 2000 = T. Vida, T. Völling, Das slawischeBrandgräberfeld von Olympia, Rahden/Westf., 2000.

Vinski 1956 = Z. Vinski, Nalaz iz Velike Kladu{e iproblem nau{nica tipa okrenute piramide, GlasnikZemaljskog muzeja u Sarajevu, nova serija – 1956 –sveska XI, Sarajevo 1956, 63–95.

Vinski 1957 = Z. Vinski, Arheolo{ki spomenici velikeseobe naroda u Srijemu, Situla 2, Ljubljana 1957.

Vinski 1958 = Z. Vinski, O nalazima 6. i 7. stolje}a uJugoslaviji s posebnim obzirom na arheolo{ku ostav{tinuiz vremena prvog avarskog kaganata, OpusculaArchaeologica III, Zagreb 1958, 3–57.

Vinski 1968 = Z. Vinski, Krstoliki nakit epohe seobenaroda u Jugoslaviji, Vjesnik Arheolo{kog muzeja uZagrebu, 3. serija III, Zagreb 1968, 103–166.

Gavrituhin, Oblomskié 1995 = I. O. Gavrituhin, A. M. Oblomskié, Gaponovskié klad (predvaritelünaÿpublikaciÿ), Rossiéskaÿ arheologiÿ 1995/4, Moskva

1995, 136–149.



Gavrituhin, Oblomskié 1996 = I. O. Gavrituhin, A. M. Oblomskié, Gaponovskié klad i ego kulüturno-istori~eskié kontekst, Moskva 1996.

Garam 1979 = É. Garam, Das awarenzeitliche Gräberfeldvon Kisköre, Budapest 1979.

Garam 1980 = É. Garam, Spätawarenzeitlichedurchbrochene Bronzescheiben, Acta ArchaeologicaAcademiae Scientiarum Hungaricae 32, Budapest 1980,161–180.

Garam 1983 = É. Garam, Über die frühawaren Gräbervon Zsámbok, Folia Archaeologica XXXIV, Budapest1983, 139–156.

Garam 1987 = É. Garam, Der awarische Fundstoff im Karpatenbecken und seine zeitliche Gliederung, Die Völker Südosteuropas im 6. bis 8. Jahrhundert,München–Berlin 1987, 191–201.

Garam 1992 = É. Garam, Die münzdatierten Gräber der Awarenzeit, Awaren Forschungen, Band 1,Wien 1992, 135–250.

Garam 1995 = É. Garam, Das awarenzeitliche Gräberfeldvon Tiszafüred, Cemetaries of the Avar Period (567–829)in Hungary, Vol. 3, Budapest 1995.

Garam 1998 = É. Garam, Avar kori csont ostor vagy korbácsvégek és ostorbuzogányok, Communicationes Archaeologicae Hungariae 1998, Budapest 1998, 109–121.

Garam 2000a = É. Garam, GürtelverzierungenByzantinischen Typs im Karpatenbecken des 6.–7.Jahrhunderts, Acta Archaeologica Academiae ScientiarumHungaricae LI, 1999/2000, Budapest 2000, 379–391.

Garam 2000b = É. Garam, Über die Beziehung derByzantinischen Goldschnallen und der awarenzeitlichenPseudoschnallen, Kontakte zwischen Iran, Byzanz und der Steppe im 6.–7. Jahrhundert, Varia ArchaeologicaHungarica X, Budapest–Napoli–Roma 2000, 215–227.

Garam 2001 = É. Garam, Funde byzantinischer Herkunftin der Awarenzeit vom Ende des 6. bis zum Ende des 7. Jahrhunderts, Monumenta Avarorum Archaeologica 5,Budapest 2001.

Garam 2002 = É. Garam, Ketten und Schlüssel infrühawarenzeitlichen Frauengräbern, CommunicationesArchaeologicae Hungariae 2002, Budapest 2002,153–176.

Garam 2003 = É. Garam, Avar kori fibulák,Archaeologiai Értesítő 128, Budapest 2003, 95–123.

Gara{anin, Kova~evi} 1950 = M. Gara{anin, J. Kova~evi}, Pregled materijalne kulture Ju`nih

Slovena, Beograd 1950.

Geary 2007 = P. Geary, Mit o nacijama: Srednjovekovnoporeklo Evrope, Novi Sad 2007.

Grefen-Peters 1996 = S. Grefen-Peters, Zur Anthropologie der Awaren, Reitervölker aus demOsten, Hunnen + Awaren, Eisenstadt 1996, 424–428.

Davies 1977 = J. L. Davies, Roman Arrowheads fromDinorben and the Sagitarii of the Roman Army,Britannia 8, London 1977, 257–270.

Daim 1982 = F. Daim, Gedanken zum Ethnosbegriff,Mitteilungen der Anthropologischen gesellschaft in Wien,CXII. Band, Wien 1982, 58–71.

Daim 1987 = F. Daim, Das awarische Gräberfeld vonLeobersdorf, NÖ, band 1, Wien 1987.

Daim 1996 = F. Daim, Holz-, Knochen- undGeweihverarbeitung, Reitervölker aus dem Osten, Hunnen + Awaren, Eisenstadt 1996, 358–361.

Daim 2003 = F. Daim, Avars and Avar Archaeology, an introduction, Regna and Gentes – The Relationshipbetween Late Antique and Early Medieval Peoples andKingdoms in the Transformation of the Roman World,Leiden–Boston 2003, 463–570.

Daim, Lippert 1984 = F. Daim, A. Lippert, Dasawarische Gräberfeld von Sommerein am Leithagebirge,NÖ, Wien 1984.

Dautova-Ru{evljan 1990 = V. Dautova-Ru{evljan,Dosada{nji rezultati istraìvanja i problemi priprou~avanju sarmatske kulture u Vojvodini, Rad

vojvo|anskih muzeja 32, Novi Sad 1989–1990, 81–94.

Dimitrijevi} 1967 = D. Dimitrijevi}, Periodizacija ranogsrednjeg veka u jugoslovenskom Podunavlju, MaterijaliIV, VII kongres arheologa Jugoslavije, Herceg-Novi 1966,Beograd 1967, 229–236.

Dimitrijevi} 1975a = D. Dimitrijevi}, Sarmati

i Rimqani, [ajka{ka I – Istorija, Novi Sad 1975,34–67.

Dimitrijevi} 1975b = D. Dimitrijevi}, Doba velikih migracija, [ajka{ka I – Istorija,Novi Sad 1975, 68–96.

Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962 = D. Dimitrijevi},J. Kova~evi}, Z. Vinski, Seoba naroda – Arheolo{ki nalazijugoslovenskog Podunavlja, Zemun 1962.

\or|evi} 1990 = M. \or|evi}, Tri nova sarmatska

naseqa u severnoj Ba~koj, Glasnik Srpskog arheolo{kog

dru{tva 6, Beograd 1990, 119–124.

\or|evi} 2004 = J. S. \or|evi}, Tipologija

fizi~ko-geografskih faktora u prostornom

planirawu, Beograd 2004.

Ercegovi}-Pavlovi} 1975 = S. Ercegovi}-Pavlovi},Avarski kowani~ki grob iz Man|elosa, Starinar

XXIV–XXV/1973–1974, Beograd 1975, 107–113.

Ercegovi}-Pavlovi} 1982 = S. Ercegovi}-Pavlovi}, An Avarian Equestrian Grave from Mandjelos, Sirmium IV, Beograd 1982, 49–56.

Éry 1983 = K. Éry, Comparative Statistical Studies on the Physical Anthropology of the Carpathian BasinPopulation between the 6–12th centuries A. D. Albaregia XX, Székesfehérvár 1983, 89–141.

IVAN BUGARSKI| 158

Éry 1988 = K. Éry, Anthropological studies on an early Avar period population at Ba~ko Petrovo Selo(Yugoslavia). Part 1: Individual metric data,Anthropologia Hungarica XX, Budapest 1988, 55–66.

Éry 1990 = K. Éry, Anthropological studies on an earlyAvar period population at Ba~ko Petrovo Selo(Yugoslavia). Part 2: Analysis of the data, AnthropologiaHungarica XXI, Budapest 1990, 33–53.

Zábojník 1988 = J. Zábojník, On the Problems ofSettlements of the Avar Khaganate Period in Slovakia,Archeologické rozhledy XL, Praha 1988, 401–437.

Zábojník 1991 = J. Zábojník, Seriation vonGürtelbeschlaggarnituren aus dem gebeit der Slowakeiund Österreichs (Beitrag zur Chronologie der Zeit desAwarischen Kaganats), K problematike osídleniaStredodunajskej oblasti vo v~asnom stredoveku, Nitra 1991, 219–323.

Zábojník 2004 = J. Zábojník, Slovensko a avarskýkaganát, Bratislava 2004.

Zanier 1988 = W. Zanier, Römische dreiflügeligePfeilspitzen, Saalburg Jahrbuch 44, Mainz am Rhein1988, 5–27.

Zaharov, Mordvinceva 1995 = P. E. Zaharov, V. I. Mordvinceva, Gruntovûé mogilünik

Sarmatskogo vremeni v ni`nem Povol`üe, Rossiéskaÿ Arheologiÿ 1995/2, Moskva 1995, 161–169.

Ivani{evi}, Kazanski 2002 = V. Ivani{evi}, M. Kazanski,La nécropole de l’époque des grandes migrations àSingidunum, Singidunum 3, Beograd 2002, 101–157.

Ivani{evi}, [pehar 2006 = V. Ivani{evi}, P. [pehar,Early Byzantine Finds from ê~an and Gornji Streoc(Kosovo), Starinar LV/2005, Beograd 2006, 133–159.

Inkova 2006 = M. Inkova, Un ceinturon bulgare duhaut Moyen Âge découvert dans un sarcophage de pierrede la grande basilique de Pliska, De l’Âge du fer au hautMoyen Âge, Archéologie funéraire, princes et élitesguerrières. actes des tables rondes Longroy I (1er et 2septembre 1998) et Longroy II (24 et 25 août 1999),Condé-sur-Noireau 2006, 257–278.

Éotov 2007 = V. Éotov, Otnosno datirovkata na

sbornata nahodka od Streèvo, Bitolsko, Problemi

na prabúlgarskata istoriÿ i kultura 4-2.Materiali ot petata me`dunarodna sreùa po

prabúlgarska istoriÿ i arheologiÿ, Varna, 22–24. 04.2004. g. Sofiÿ 2007, 171–180.

Janakievski 1980 = T. Janakievski, Kale, S. Streèvo – Bitolsko, izve{taj od za{titno

arheolo{ko istraùvawe, Macedoniae ActaArchaeologica 6, Skopje 1980, 97–110.

Jankovi} 1981 = \. Jankovi}, Podunavski deo oblasti

Akvisa u VI i po~etkom VII veka, Beograd 1981.

Jankovi} 1990 = M., \. Jankovi}, Sloveni u

jugoslovenskom Podunavqu, Beograd 1990.

Jankovi} 1998 = \. Jankovi}, Ku}a VI stole}a kod

Apatina, Archaeoslavica 3, Kraków 1998, 157–169.

Jankovi} 2003 = \. Jankovi}, ârevci, Novi

Slankamen, grobqe IX stole}a – razmatrawe datovawa,Spomenica Jovana Kova~evi}a, Beograd 2003, 97–110.

Jovanovi} 1978 = A. Jovanovi}, Nakit u rimskojDardaniji, Beograd 1978.

Jovanovi}, Vuksan 2005 = S. Jovanovi}, M. Vuksan,Medieval necropolis, Roman and medieval necropolis inRavna near Knjaèvac, Belgrade 2005, 179–275.

Juhász 2004 = I. Juhász, Das awarenzeitliche Gräberfeldin Szarvas-Grexa-Téglagyár, FO 68, MonumentaAvarorum Archaeologica 7, Budapest 2004.

Karmanski 1976 = S. Karmanski, Lokalitet Odàci IV,avarsko–slovenska nekropola, Nalazi iz perioda seobe naroda na teritoriji jugozapadne Ba~ke, Ba~ka Palanka – Odàci – Ba~ 1976, 1–10.

Kiss 1977 = A. Kiss, Avar Cemeteries in County Baranya,Cemetaries of the Avar Period (567–829) in Hungary, Vol. 2, Budapest 1977.

Kiss 1996 = A. Kiss, Das Awarenzeitlich GepidischeGräberfeld von Kölked-Feketekapu A, Innsbruck 1996.

Kiss 1997 = A. Kiss, Az avar kori tegezekcsontlemezeinek kronológiájához, Archaeologiai Értesítővol. 123–124, Budapest 1996–1997, 75–83.

Kiss 1998 = A. Kiss, The Treasure of the Byzantine GoldBelt from the Sirmium Region, Acta ArchaeologicaAcademiae Scientiarum Hungaricae L, Budapest 1998,251–258.

Kiss 2001 = A. Kiss, Das Awarenzeitliche Gräberfeld in Kölked-Feketekapu B, Teil I, II, Budapest 2001.

Kovalevskaÿ 1981 = V. B. Kovalevskaÿ, SevernûéKavkaz v X–XIII vv. Stepi Evrazii v ýpohu

srednevekovüÿ, Moskva 1981, 224–228.

Kova~evi} 1963 = J. Kova~evi}, Avari i Zlato,Starinar XIII–XIV/1962–1963, Beograd 1963,125–135.

Kova~evi} 1972 = J. Kova~evi}, Les tombes 73 et 77 de la nécropole de »îk«, Balcanoslavica 1,Prilep–Beograd 1972, 65–72.

Kova~evi} 1977 = J. Kova~evi}, Avarski kaganat,Beograd 1977.

Kovrig 1963 = I. Kovrig, Das awarenzeitliche Gräberfeldvon Alattyán, Budapest 1963.

Kovrig 1975 = I. Kovrig, The Dévaványa Cemetery, Avarfinds in the Hungarian National Museum, Cemetaries ofthe Avar Period (567–829) in Hungary, Vol. 1, Budapest1975, 121–155.

Kovrig, Korek 1960 = I. Kovrig, J. Korek, Le cimetièrede l’époque avare de Csóka (ôka), Acta ArchaeologicaAcademiae Scientiarum Hungaricae 12 (1960), Budapest1960, 257–297.

Koro{ec 1959 = J. Koro{ec, Ko{tane plo~ice u

avarskim grobovima u Bogojevu, Rad vojvo|anskih

muzeja 8, Novi Sad 1959, 103–117.

Kory 2002 = R. W. Kory, Avar Settlements: A Challengeto Archaeological Research, The Turks: Volume 1 – EarlyAges, Ankara 2002, 607–616.

Kory 2004 = R. Kory, Schuppen- und Lamellenpanzer,Reallexikon der Germanischen Altertumskunde, Band 27,Berlin – New York 2004, 375–403.

Kory 2007 = R. W. Kory, Steinpanzer, glänzende Rüstungen und eiserne Pagoden. Ein diachrone und interkulturelle Untersuchund ostasiatischer Körperschutzwaffen vom 5. Jh. V. Chr. bis zum 10. Jh. N.Chr., Unter der gelben Erde – Die deutch-chinesische Zusammenarbeit im kulturgüterschutz Kongressbeitrage, Mainz 2007, 37–55.

Koch 1998 = A. Koch, Bügelfibeln der Merowingerzeit imwestlichen Frankenreich, Teil I, II, Mainz 1998.

Koch 2001 = U. Koch, Das alamannisch-fränkischeGräberfeld bei Pleidelsheim, Stuttgart 2001.

Ko{uh 1995 = B. Ko{uh, Slu~ajni nalazi avarskih

grobova u Pan~evu, Glasnik muzeja Banata 6/1995.Vr{ac, Zrewanin, Pan~evo i Kikinda, Pan~evo 1995,58–67.

Kruni} 1992 = S. Kruni}, Rimski medicinski i

farmaceutski instrumenti iz Singidunuma i

okoline, Beograd 1992.

Kurta 2001 = F. Kurta, Limes and Cross: The ReligiousDimension of the Sixth-century Danube Frontier of the Early Byzantine Empire, Starinar LI,Beograd 2001, 45–70.

Lazaris 2005 = S. Lazaris, Considérations surl’apparition de l’étrier: contribution à l’histoire du chevaldans l’Antiquité tardive, Les équidés dans le mondeméditerranéen antique. Actes du colloque organisé parl’École française d’Athènes, le centre Camille Jullian, et l’UMR 5140 du CNRS – Athènes, 26–28 Novembre2003, Lattes 2005, 275–288.

Lindner 1981 = R. P. Lindner, Nomadism, Horses andHuns, Past and Present 92, Oxford 1981, 3–19.

Lindner 1982 = R. P. Lindner, What Was a NomadicTribe?, Comparative Studies in Society and History, Vol. 24, No. 4, Cambridge 1982, 689–711.

Liska 2004 = A. Liska, Késő avar koritelepülésmaradványok Gyula határában (Gyula 425. sz. Lelőhely), Régészeti kutatások Magyarországon 2002 – Archaeological Investigations in Hungary 2002,Budapest 2004, 65–80.

Madaras 1994 = L. Madaras, Das AwarenzeitlicheGräberfeld von Jászapáti, Das Awarische Corpus II,Debrecen–Budapest 1994.

Madaras 1995 = L. Madaras, The Szeged-Fehértó »A« and »B« Cemeteries, Das Awarische Corpus III,Debrecen–Budapest 1995.

Mano-Zisi, Qubinkovi}, Gara{anin, Kova~evi},Veselinovi} 1948 = \. Mano-Zisi, M. Qubinkovi},M. V. Gara{anin, J. Kova~evi}, R. Veselinovi},Za{titno iskopavawe kod Pan~eva, Muzeji 1, Beograd

1948, 53–95.

Marijanski-Manojlovi} 1987 = M. Marijanski-Manojlovi},Rimska nekropola kod Be{ke u Sremu, Novi Sad 1987.

Martin 1984 = M. Martin, Weinsiebchen undToilettgerät, Der spätrömische Silberschatz vonKaiseraugst, Derendingen 1984, 97–132.

Miki} 1997 = @. Miki}, Ein Beitrag zuranthropologischen Bevölkerungsgeschichte des Zentral –und Westbalkangebietes im 1. nachchristlichenJahrtausend, Starinar XLVIII, Beograd 1997, 109–121.

Miki}-Antoni} 1988 = B. Miki}-Antoni}, Be~ej,Pionirska ulica, Ranosrednjovekovna nekropola,Arheolo{ki Pregled 1988, Ljubljana 1990, 193–195.

Miki}-Antoni} 1989 = B. Miki}-Antoni}, Sarmatskinalazi iz fondova Gradskog muzeja i galerije Be~ej, Be~ej1989.

Miki}-Antoni} 1989 = B. Miki}-Antoni}, Tri novootkrivena sarmatska naseqa i jedan grobni

nalaz, Rad vojvo|anskih muzeja 31, Novi Sad

1988–1989, 155–166.

Miki}-Antoni} 2003 = B. Miki}-Antoni}, Perlek – nekropola iz perioda avarske dominacije,Spomenica Jovana Kova~evi}a, Beograd 2003, 111–142.

Miki}-Antoni}, Iveti} 2000 = B. Miki}-Antoni}, D. Iveti}, Keramika kroz vekove, Be~ej 2000.

Mikul~i} 1999 = I. Mikul~i}, Anti~ki gradovi

vo Makedonija, kniga 8, Skopje 1999.

Milinkovi} 2001 = M. Milinkovi}, Die byzantinischeHöhenanlage auf der Jelica in Serbien – ein Beispiel aus dem nördlichen Illyricum des 6. Jh., Starinar LI,Beograd 2001, 71–133.

Milinkovi} 2004 = M. Milinkovi}, Arheologija

mode kao arheologija identiteta – nekoliko primera,Ni{ i Vizantija, drugi nau~ni skup, Ni{, 3–5. jun

2003, Zbornik radova II, Ni{ 2004, 185–196.

Milinkovi} 2006 = M. Milinkovi}, Osvrt

na nalaze vremena seobe naroda sa juga Srbije

i iz susednih oblasti, Ni{ i Vizantija, ~etvrti

nau~ni skup, Ni{, 3–5. jun 2005, Zbornik radova IV,Ni{ 2006, 245–264.

Mini} 1969 = D. Mini}, Sredwovekovna nekropola

na Velikom Gradcu kod Gorweg Milanovca, Starinar XX, Beograd 1969, 233–248.

Mini} 1995 = D. Mini}, Ranosredwovekovno naseqe

kod Ada{evaca (40, 41), Arheolo{ka istraìvawa

du` auto puta kroz Srem, Novi Sad 1995, 249–256.

Mirkovi} 1981a = M. Mirkovi}, Rimsko osvajawe

i organizacija rimske vlasti, Istorija srpskog

naroda I, Beograd 1981, 66–76.



Mirkovi} 1981b = M. Mirkovi}, Centralne

balkanske oblasti u doba poznog carstva, Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981, 89–105.

Mogilünikov 1981 = V. A. Mogilünikov, Tþrki, Stepi Evrazii v ýpohu srednevekovüÿ, Moskva 1981, 29–43.

Mossler 1975 = G. Mossler, Das awarenzeitlicheGräberfelder von Wien-Liesing, Mitteilungen derAnthropologischen Gesellschaft in Wien CV,Wien 1975, 79–95.

Mrkobrad 1980 = D. Mrkobrad, Arheolo{ki nalazi seobenaroda u Jugoslaviji, Beograd 1980.

Nagy 1971 = S. Nagy, Nekropola iz ranog sredweg

veka u ciglani Polet u Vrbasu, Rad vojvo|anskih

muzeja 20, Novi Sad 1971, 187–268.

Nagy 1998 = M. Nagy, Awarenzeitliche Gräberfelder im Stadtgebiet von Budapest, Teil I–II, MonumentaAvarorum Archaeologica 2, Budapest 1998.

Na| 1959 = [. Na|, Nekropola kod Aradca iz ranog

sredweg veka, Rad vojvo|anskih muzeja 8, Novi Sad

1959, 45–102.

Nikoli}-\or|evi} 2000 = S. Nikoli}-\or|evi}, Anti~kakeramika Singidunuma – oblici posuda, Singidunum 2,Beograd 2000, 11–244.

Nicolle 1999 = D. Nicolle, Medieval Warfare SourceBook. Warfare in Western Christendom, London 1999.

Od Rimljanov do Slovanov 2001 = Od Rimljanov do Slovanov. Predmeti, Ljubljana 2001.

Ormándy 1995 = J. Ormándy, Granulációs díszítes Avar kori tárgyakon: Gúla – és lemezgömbcsüngős aranyfülbevalók, A Móra Ferenc Múzeum Evkönyve StudiaArchaeologica I, Szeged 1995, 151–181.

Ostrogorski 1998 = G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1998.

Papp 1962 = L. Papp, A Bólyi avarkori temető, A JanusPannonius Múzeum Évkönyve 1962, Pecs 1962, 163–193.

Párducz 1941 = M. Párducz, A Szarmatakor emlékeiMagyarországon I, Budapest 1941.

Párducz 1959 = M. Párducz, Archäologische Beiträgezur Geschichte der Hunnenzeit in Ungarn, ActaArchaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae 11,1959, Budapest 1959, 309–398.

Patay 2003 = R. Patay, Korai Szarmata sírMezőkövesdről. Előzetes Jelentés A Patakra JáródűlőbenFeltárt Szarmata Temetkezéskről, A Móra FerencMúzeum Évkönyve Studia Archaeologica IX, Szeged 2003,135–143.

Paulsen 1967 = P. Paulsen, Alamannische Adelsgräbervon Niederstotzingen, Stuttgart 1967.

Pekarskaja, Kidd 1994 = Lj. V. Pekarskaja, D. Kidd, Der Silberschatz von Martynovka (Ukraine) aus dem 6. und 7. Jahrhundert, Innsbruck 1994.

Petkovi} 1993 = S. Petkovi}, Poreklo i hronologija

nalaza oplata »hunskog« refleksnog luka sa

teritorije Gorwe Mezije, Glasnik Srpskog arheolo{kog

dru{tva 9, Beograd 1993, 55–58.

Petkovi} 1995 = S. Petkovi}, Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije, Beograd 1995.

Petkovi}, Ruì} 2005 = S. Petkovi}, M. Ruì}, Roman necropolis, Roman and Medieval Necropolis in Ravna near Knjaèvac, Belgrade 2005, 23–176.

Popovi} 1979 = V. Popovi}, La descente desKoutrigours, des Slaves et des Avars vers la Mer Égée: le Témoignage de l’archéologie, Comptes Rendus del’Academie des Inscriptions & Belles–lettres, 1978, Paris1979, 597–648.

Popovi} 1987 = M. Popovi}, Svetiwa, novi podaci

o ranovizantijskom Viminacijumu, Starinar XXXVIII, Beograd 1987, 1–37.

Popovi} 1988 = I. Popovi}, Anti~ko oru|e od

gvo`|a u Srbiji, Beograd 1988.

Popovi} 1997 = I. Popovi}, Zlatni avarski pojas

iz okoline Sirmijuma, Beograd 1997.

Popovi} 1999 = M. Popovi}, Tvr|ava Ras, Beograd 1999.

Pohl 1988 = W. Pohl, Die Awaren. Ein Steppenwolk inMitteleuropa 567–822 n. Chr., München 1988.

Pohl 1991 = W. Pohl, Conceptions of Ethnicity in theEarly Medieval Studies, Archaeologia Polona 29,Warszawa 1991, 39–49.

Pohl 1998 = W. Pohl, Telling the Difference: Signs of Ethnic Identity, Strategies of Distinction – The Construction of Ethnic Communities, 300–800,Leiden–Boston–Köln 1998, 17–69.

Pohl 2003 = W. Pohl, A Non-Roman Empire in CentralEurope: The Avars, Regna and Gentes – The Relationshipbetween Late Antique and Early Medieval Peoples andKingdoms in the Transformation of the Roman World,Leiden–Boston 2003, 571–595.

Priki} 1975 = M. Priki}, Naselje Tesla, Pan~evo –avarski konjani~ki grobovi, Arheolo{ki pregled 17,Beograd 1975, 128–129.

Prokopije iz Cezareje = Prokopije iz Cezareje, Tajna istorija (prevod A. Vilhar), Beograd 2004.

Profantová 1992 = N. Profantová, Awarische Funde ausden Gebeiten nördlich der awarischen Siedlungsgrenzen,Awaren Forschungen, Band 2, Wien 1992, 605–778.

Phillips 1992 = B. B. Phillips, Circus Factions andBarbarian Dress in Sixth Century Constantinople,Awaren Forschungen, Band 1, Wien 1992, 25–32.

Radi~evi} 2007 = D. Radi~evi}, Ka preciznijem

datovawu sredwovekovnog grobqa na Velikom Gradcu,Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 23, Beograd

2007, 87–102.

IVAN BUGARSKI| 160

Radman-Livaja 1998 = I. Radman-Livaja, Rimska strelja~ka oprema na|ena na Gardunu kod Trilja,Opuscula Archaeologica 22, Zagreb 1998, 219–231.

Radman-Livaja 2004 = I. Radman-Livaja, Militaria Sisciensia – Nalazi rimske vojne opreme iz Siska u fundusu Arheolo{koga muzeja u Zagrebu,Zagreb 2004.

Radojevi} 1990 = D. Radojevi}, Ranoavarski nalaz

iz Stapara, Rad vojvo|anskih muzeja 32,Novi Sad 1989–1990, 131–135.

Ranisavqev 2007 = A. Ranisavqev, Ranosredwovekovna

nekropola kod Mokrina, Beograd 2007.

Ra{ev 2007 = R. Ra{ev, Prabúlgarite prez V–VII vek

(~etvúrto dopúlneno izdanie), Veliko Türnovo 2007.

Ra{kovi} 2003 = D. Ra{kovi}, Anti~ko oru|e

od gvo`|a u zbirci Narodnog muzeja Kru{evac,Kru{eva~ki zbornik 9/10, Kru{evac 2003, 81–100.

Ric 1979 = P. Ric, Arheolo{ka nalazi{ta seobe

naroda u severoisto~noj Ba~koj, Rad vojvo|anskih

muzeja 25, Novi Sad 1979, 25–40.

Ric 1983 = P. Ric, Glavno oru`je nomadskih ratnika – Rekonstrukcija avarskog refleksnog luka, Rad

vojvo|anskih muzeja 28, Novi Sad 1982–1983, 81–91.

Ric 1987 = P. Ric, Drvene konstrukcije u grobovimaavarske nekropole u Staroj Moravici, Rad vojvo|anskih

muzeja 30, Novi Sad 1987, 147–157.

Ric 2003 = P. Ric, Novootkrivene avarske nekropole

u Potisju, Spomenica Jovana Kova~evi}a, Beograd

2003, 325–336.

Ricz 1983 = P. Ricz, The Weapons of Steppe Nomads,Balcanoslavica 10, Prilep – Beograd 1983, 1–15.

Roma 2001 = Roma dall’antichità al medioevo.Archeologia e storia, Venezia 2001.

Rosner 1999 = G. Rosner, Das awarenzeitliche Gräberfeldin Szekszárd – Bogyszlói Straße, Budapest 1999.

Rhé, Fettich 1931 = G. Rhé, N. Fettich, Jutas und Öskü,Zwei Gräberfelder aus der Völkerwanderungszeit inUngarn, Prag 1931.

Salamon, Sebestyén 1995 = Á. Salamon, K. Cs. Sebestyén, The Szeged – Kundomb Cemetery, Das Awarische Corpus IV, Debrecen–Budapest 1995,8–108.

Sekere{ 1957 = L. Sekere{, Jedan interesantan

nalaz iz ranog sredweg veka iz Nose, Rad vojvo|anskih muzeja 6, Novi Sad 1957, 231–236.

Sekere{ 1998 = A. Sekere{, Sarmatska nekropola

Subotica – Veru{i}, Rad Muzeja Vojvodine 40,Novi Sad 1998, 107–148.

Szabó 1975 = J. G. Szabó, The Pilismarót Cemetery,Avar finds in the Hungarian National Museum,Cemetaries of the Avar Period (567–829) in Hungary, Vol. 1, Budapest 1975, 241–278.

Szőke 1991 = M. B. Szőke, The Question of Continuityin the Carpathian Basin of the 9th century A. D.ANTAEUS 19–20, Budapest 1991, 145–157.

Soënov 1997 = V. I. Soënov, Nagrudnûé pancirügunno – sarmatskoé ýpohi s Gornogo Altaÿ, Rossiéskaÿarheologiÿ 1997/4, Moskva 1997, 181–185.

Somogyi 1997 = P. Somogyi, Byzantinische Fundmünzender Awarenzeit, Innsbruck 1997.

Sós 1961 = A. Cs. Sós, Újabb avarkori leletek Csepel szigetrről, Archaeologiai Értesítő 88, Budapest 1961, 32–51.

Sós, Salamon 1995 = A. Cs. Sós, Á. Salamon, Cemeteries of the Early Middle Ages (6th–9th c.) at Pókaszepetk, Budapest 1995.

Stanojev 1996 = N. Stanojev, Sredwovekovna naseqa u

Vojvodini, Novi Sad 1996.

Stanojevi} 1987 = N. Stanojevi}, Naseqa VIII–IXveka u Vojvodini, Rad vojvo|anskih muzeja 30, Novi

Sad 1987, 119–146.

Straub 1997 = P. Straub, Awarenzeitliche Beinplattenals Verzirungen von Köchern. Typologie der Motive undChronologie, A Móra Ferenc Múzeum Evkönyve StudiaArchaeologica III, Szeged 1997, 141–151.

Schulze-Dörrlamm 2002 = M. Schulze-Dörrlamm,Byzantinische Gürtelschnallen und Gürtelbeschläge imRömisch-Germanischen Zentralmuseum. Teil I, Mainz 2002.

Schülke 1999 = A. Schülke, On Christianization andGrave-Finds, European Journal of Archaeology 2/1999,London 1999, 77–106.

Tadin 1995 = Q. Tadin, Ranosredwovekovna nekropola

kod Man|elosa (37), Arheolo{ka istraìvawa du`

auto puta kroz Srem, Novi Sad 1995, 257–286.

Takács 1996 = M. Takács, Die awarenzeitlichenSiedlungen von Lébény, Reitervölker aus dem Osten,Hunnen + Awaren, Eisenstadt 1996, 378–382.

Takács 2000 = M. Takács, Einige Aspekte derSiedlungsgeschichte des südlichen Drittels des Donau-Theiß-Zwischenstromlandes von der awarischenLandnahme bis zum Ende des 11. Jahrhunderts. ActaArchaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae LI,1999/2000, Budapest 2000, 457–472.

Tejral 1994 = J. Tejral, Römische und germanischeMilitärausrüstungen der antoninischen Periode im Licht norddanubischer Funde, Beiträge zu römischerund barbarischer Bewaffnung in den ersten viernachchristlichen Jahrhunderten – Marburger Kolloquium1994, Lublin–Marburg 1994, 27–60.

Tettamanti 2000 = S. Tettamanti, Das awarenzeitlicheGräberfeld in Vác – Kavicsbánya, Budapest 2000.

Tobias 2001 = B. Tobias, Die awarenzeitlichen Sieblöffelim Karpatenbecken, Communicationes ArchaeologicaeHungariae 2001, Budapest 2001, 161–182.



Tobias 2003 = B. Tobias, Awarenzeitliche Tascheninhalteund Gürtelgehange im Karpatenbecken, nepublikovan

magistarski rad odbrawen na Univerzitetu u Be~u,Wien 2003.

Tóbiás 2007 = B. Tóbiás, Néhány érdekes tárgy aZillingtal-Unterer Kapellenberg D 41. sírból, csatfibulákés ecsetek, Archaeologiai Értesítő vol. 132, Budapest2007, 325–341.

Török 1975 = G. Török, The Kiskorös Pohibuj – Macko– Dűlo Cemetery, Avar finds in the Hungarian NationalMuseum, Cemetaries of the Avar Period (567–829) inHungary, Vol. 1, Budapest 1975, 284–304.

Török 1995 = G. Török, The Csengele-FeketehalomCemetery, Das awarische Corpus IV, Debrecen–Budapest 1995, 208–243.

Török 1998 = G. Török, Das awarenzeitliche Gräberfeldvon Halimba, Das awarische Corpus V,Debrecen–Budapest 1998.

To~ík 1968a = A. To~ík, Slawisch-awarisches Gräberfeldin [túrovo, Bratislava 1968.

To~ík 1968b = A. To~ík, Slawisch-awarisches Gräberfeldin Holiare, Bratislava 1968.

Trbuhovi} 1980 = L. Trbuhovi}, Prilog prou~avawu stranih etni~kih elemenata

u avarskim nekropolama, Starinar XXX, Beograd 1980, 123–129.

Trifunovi} 1990 = S. Trifunovi}, Anti~ka i

sredwovekovna arheolo{ka nalazi{ta op{tine

Alibunar – rekognoscirawa terena, Rad vojvo|anskih

muzeja 32, Novi Sad 1989–1990, 99–130.

Trifunovi} 1997 = S. Trifunovi}, Arheolo{ka

istraìvawa slovenskih naseqa u severnoj Ba~koj

i severnom Banatu, Rad Muzeja Vojvodine 39,Novi Sad 1997, 113–135.

Trugly 1996 = S. Trugly, A Komáromi avar telep,Communicationes Archaeologicae Hungariae 1996,Budapest 1996, 125–150.

]ur~i}, \uri~i} 1994 = S. ]ur~i}, J. \uri~i},Reqef kao faktor poloàja i formirawa

morfolo{kih karakteristika vojvo|anskih naseqa,Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke 97,Novi Sad 1994, 147–178.

Uenze 1992 = S. Uenze, Die spätantiken befestigungenvon Sadovec (Bulgarien). Ergebnisse derdeutsch–bulgarisch–österreichischen ausgrabungen1934–1937, Text + Tafeln, München 1992.

Fancsalszky 1999 = G. Fancsalszky, Három avar koritemető Tiszavasváriban, Communicationes ArchaeologiaeHungariae 1999, Budapest 1999, 107–141.

Farkas 1973 = G. Farkas, Macrocephalic and »Avar Period« Mongolid Anthropological Finds fromWoiwodina, Acta Biologica Szegediensis 19, Szeged 1973,203–211.

Fettich 1965 = N. Fettich, Das awarenzeitlicheGräberfelder von Pilismarót – Basahara, Studia Archaeologica III, Budapest 1965.

Fiedler 1992 = U. Fiedler, Studien zu Gräberfeldern des 6. bis 9. Jahrhunderts an der unteren Donau. Teil 1, 2, Bonn 1992.

Filipovi} 1959 = M. S. Filipovi}, Spaqivawe mrtvih kod Ju`nih Slovena, Rad vojvo|anskih muzeja 8, Novi Sad 1959, 119–133.

Freeden 1991 = U. von Freeden, Awarische Funde inSüddeutschland?, Jahrbuch des Römisch-germanischenZentralmuseums Mainz 38, Mainz 1991, 593–627.

Fülöp 1982 = G. Fülöp, Régészeti adalék az avarkorhiedelem világához, Archaeologiai Értesítő vol. 109,Budapest 1982, 277–280.

Haberstroh 2003 = J. Haberstroh, Der Reisberg bei Scheßlitz – Burgellern in der Völkerwanderungzeit. Überlegungen zum 5. Jahrhundert n. Chr. in Nordbayern,Germania 81/1, Mainz am Rhein 2003, 201–262.

Hajnal 2003 = Z. Hajnal, Mécsesek a Kölked – feketekapui avar telepről, Archaeologiai Értesítö 128,Budapest 2003, 117–209.

Haldon 2002 = J. Haldon, Some Aspects of EarlyByzantine Arms and Armour, A Companion to MedievalArms and Armour, Woodbridge 2002, 65–79.

Cermanovi}-Kuzmanovi}, Srejovi}, Markovi} 1967 =A. Cermanovi}-Kuzmanovi}, D. Srejovi}, ^. Markovi},Komini, Pljevlja – nekropola anti~kog grada, Arheolo{ki pregled 9, Beograd 1967, 113–115.

Cermanovi}-Kuzmanovi}, Jovanovi} 2004 =A. Cermanovi}-Kuzmanovi}, A. Jovanovi}, Tekija,Beograd 2004.

Comşa 1975 = M. Comşa, Socio-economic Organizationof the Daco-Romanic and Slav Populations on the LowerDanube during the 6th–8th Centuries, Relations betweenthe Autochtonous Population and the MigratoryPopulations, Bucureşti 1975, 171–200.

Coulston 2002 = J. Coulston, Arms and Armour of the Late Roman Army, A Companion to Medieval Armsand Armour, Woodbridge 2002, 3–24.

Csallány 1933 = D. Csallány, A Kunszentmártoniavarkori ötvössír, Szentes 1933.

Csallány 1956 = D. Csallány, Archäologische Denkmälerder Awarenzeit in Mitteleuropa, Budapest 1956.

Curta 2001 = F. Curta, Reviews: Vida, T.: DieAwarenzeitliche Keramik I (6.–7. Jh.), Berlin–Budapest1999 & Brather, S.: Feldberger Keramik und früheSlawen. Studien zur nordwestslawischen Keramik derKarolingerzeit. Bonn 1996. Archaeologia Bulgarica V,2001-No 2, Sofia 2001, 93–98.

Curta 2006 = F. Curta, Slavic Bow Fibulae? Werner’sClass I D Revisited, Acta Archaeologica AcademiaeScientiarum Hungaricae LVII, Budapest 2006, 423–474.

IVAN BUGARSKI| 162

Curta 2008 = F. Curta, The earliest Avar-age stirrups, or the »stirrup controversy« revisited, The Other Europein the Middle Ages. Avars, Bulgars, Khazars, and Cumans.East Central and Eastern Europe in the Middle Ages,450–1450, Vol. 2, Leiden–Boston 2008, 297–326.

Choyke 1995 = A. M. Choyke, Report from the AvarPeriod Antler and Bone Artifacts from Budakalász –Dunapart, Acta Archaeologica Academiae ScientiarumHungaricae XLVII, Budapest 1995, 221–240.

îlinská 1966 = Z. îlinská, Slawisch-awarischesGräberfeld in Nové Zámky, Bratislava 1966.

[pehar 2004 = P. [pehar, Materijalna kultura

ranovizantijskih utvr|ewa na prostoru \erdapa,nepublikovan magistarski rad odbrawen na

Filozofskom fakultetu, Beograd 2004.

[pehar 2007 = P. [pehar, Oru|e od metala sa

Beogradske tvr|ave, od antike do kraja 18. veka,Beograd 2007.

[tefan~i~ 1988 = M. [tefan~i~, Ranosrednjovekovniskeleti nekropole Sv. Erazmo kod Ohrida, Beograd 1988.

[ulman 1952 = M. [ulman, Sarmatsko-jazi{ki

grobovi u Tavankutu i Masarikovu (Izve{taj o

arheolo{kim iskopavawima u toku 1951 godine

na podru~ju Gradskog muzeja u Subotici), Rad vojvo|anskih muzeja 1, Novi Sad 1952, 117–126.

Werner 1950 = J. Werner, Slawische Bügelfibeln des 7. Jahrhunderts, Reinecke festschrift, Mainz 1950,150–172.

Werner 1984 = J. Werner, Ein byzantinischer»Steigbügel« aus Cari~in Grad, Cari~in Grad I,Belgrade–Rome 1984, 147–155.

Werner 1988 = J. Werner, Adelsgraber vonNiederstotzingen bei Ulm und von Bockhondong inSüdkorea, Jenseitsvorstellungen vor Rezeption vonchristentum und Buddhismus im Lichte vergleichenderArchäologie, Abhandlungen Bayerische Akademie der Wissenschaften Philosophisch-Historische Klasse, N. F. heft 100, München 1988, 3–20.

Winter 1997 = H. Winter, Awarische Gräb- undStreufunde aus Östösterreich, Innsbruck 1997.



IVAN BUGARSKI| 164

TABLE



T. I

I III II

1 2

IVAN BUGARSKI| 166

T. II

5 7

6 12

8

11

9

13



T. III

1610

15 1814

IVAN BUGARSKI| 168

T. IV

27

20

22 2417



T. V

23

19

38

40

42

3033

26

25

36

IVAN BUGARSKI| 170

T. VI

28



T. VII

28

IVAN BUGARSKI| 172

T. VIII

48

39

43

32

28

50

34



T. IX

37

44

46

52

45 49

IVAN BUGARSKI| 174

T. X

57

51

63

66

54

59



T. XI

55 58

60

61 62

69 67

70

IVAN BUGARSKI| 176

T. XII

68

90

64

76

71 72 89

83 73



T. XIII

78 77

IVAN BUGARSKI| 178

T. XIV

74 81 82 84

79

101 102 85 91



T. XV

92

88 94

80

86 95

IVAN BUGARSKI| 180

T. XVI

93 99

108

97 106

98 100



T. XVII

110

111

112

105 113 109

104

117 103

IVAN BUGARSKI| 182

T. XVIII

119

118 115

120

107

116 130



T. XIX

113 126 128

127

122

129

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

904 "652/653"(497.113)(083.82)

BUGARSKI, Ivan, 1975-

Nekropole iz doba antike i ranog sredweg veka

na lokalitetu îk / Ivan Bugarski = Cemeteries fromAntiquity and Early Middle Ages at îk / Ivan Bugarski ;[crteì, drawings Aleksandar Kapuran ; fotografije,

photographs Nenad Sretenovi}]. - Beograd : Arheolo{ki

institut ; Be~ej : Gradski muzej, 2009 (Beograd : Alta nova).

- 183 str. : ilustr. ; 30 cm. - (Posebna izdawa /

Arheolo{ki institut ; 46)

Tekst {tampan dvostuba~no. - Tira` 800. -

Napomene i bibliografske reference uz tekst.

- Bibliografija: str. 155-163. - Summary.

ISBN 978-86-80093-67-3 (AI)

a) Arheolo{ka nalazi{ta - îk - Katalozi

b) Arheolo{ki nalazi - îk - Katalozi

COBISS.SR-ID 156118284

Documents

Ivan Bugarski - Nekropole iz doba antike i ranog srednjeg veka na lokalitetu Čik