Istraživanje o ulozi znanja iz oblasti IKT i položaja žena na tržištu rada

ISTRAŽIVANJE O ULOZI ZNANJA IZ OBLASTI IKT I

POLOŽAJA ŽENA NA TRŽIŠTU RADA

Februar, 2014.

1

ISTRAŽIVAČI NA IZRADI STUDIJE:

Prof. dr Nataša Gospić, dipl.ing.

Doc.dr Dalibor Petrović, dipl.soc.

Svetlana Popov, dipl.ing

MSc Divna Vučković, dipl.ing.

MSc Goran Murić, dipl.ing.

Doc. dr Dragana Macura, dipl.ing.

Prof. dr Dragana Bečejski Vujaklija, dipl.ing.

Doc. dr Milica Šelmić, dipl.ing.

MSc Ana Pajić, dipl.ing.

Wolfsoft (Jelena Vučković, dipl.ing)

Nevena Đurđević, prostorna planerka

Nada Kovačević, novinarka

Odricanje od odgovornosti

Ovaj materijal je napisan od strane gore navedenih autora po narudžbi IMG uz finansijsku pomoć Vlade

Švedske za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana od strane Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva

rada i socijalne politike. Mišljenja i stanovišta izneta u ovom materijalu pripadaju autorima i ne moraju

neizostavno predstavljati mišljenja IMG ili Vlade Švedske, donatora. Ni IMG niti Vlada Švedske, donator, neće

preuzeti bilo kakvu zakonsku obavezu ili odgovornost za sadržaj ovog materijala, njegov izvor ili bilo koje

eventualne posledice do kojih može dovesti njegova upotreba. Umnožavanje ovog materijala u celini ili

delimično je dozvoljeno, uz navođenje izvora.

2

SADRŽAJ

1. UVOD ...............................................................................................................................5

2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA ....................................................................................... 10

3. UPOREĐIVANJE STANJA U SRBIJI SA EU I REGIONOM ...................................................... 13

3.1. Zaposlenje ..................................................................................................................... 15

3.1.1. Zaposlenost prema polu, starosna grupa: 15-64 godina ......................................................... 15

3.1.2. Nezaposlenost prema polu i godinama ................................................................................... 16

3.1.3. Preduzeća koja koriste računare ............................................................................................. 17

3.1.4. Zaposleni koji koriste računar .................................................................................................. 18

3.1.5. Preduzeća sa Internet pristupom ............................................................................................ 19

3.1.6. Žene i muškarci u odabranim zanimanjima ............................................................................. 20

3.1.7. Žene i muškarci u javnom životu ............................................................................................. 21

3.2. Obrazovanje .................................................................................................................. 22

3.2.1. Broj žena i muškaraca sa visokim obrazovanjem .................................................................... 22

3.2.2. Procenat onih koji nikad nisu koristili računar ........................................................................ 23

3.2.3. Procenat muškaraca i žena sa nižim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT ................... 24

3.2.4. Procenat muškaraca i žena sa srednjim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT .............. 25

3.2.5. Procenat muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT ................ 26

3.3. Sticanje IKT sposobnosti ................................................................................................. 27

3.3.1. Upotreba računara prema polu i godinama ............................................................................ 27

3.3.2. Pojedinci koji su stekli IKT sposobnosti kroz formalne obrazovne institucije (škole, fakulteti,

itd.) .......................................................................................................................................... 28

3.3.3. Procenat muškaraca i žena sa srednjim obrazovanjem koji su stekli IKT znanje kroz formalno

obrazovanje ............................................................................................................................. 29

3.3.4. Procenat muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem koji su stekli IKT znanje kroz formalno

obrazovanje ............................................................................................................................. 30

3.3.5. Pojedinci koji su samostalno stekli IKT znanje ......................................................................... 31

3.4. IKT preduzeća ................................................................................................................ 32

3.4.1. Preduzeća koja zapošljavaju IKT stručnjake ............................................................................ 32

3.4.2. Procenat onih koji koriste računare na poslu .......................................................................... 33

3.4.3. Procenat preduzeća koja dobijaju naloge preko interneta ..................................................... 34

3.4.4. Preduzeća koja prodaju online ................................................................................................ 35

4. PREGLED NACIONALNIH I MEĐUNARODNIH INICIJATIVA ................................................. 36

4.1. Inicijative i projekti ........................................................................................................ 37

4.1.1. Srbija ........................................................................................................................................ 37

4.1.2. Finska ....................................................................................................................................... 40

4.1.3. Slovenija................................................................................................................................... 42

4.1.4. Poljska ...................................................................................................................................... 44

4.1.5. Hrvatska ................................................................................................................................... 46

4.2. Rezime stanja u posmatranim zemljama ......................................................................... 47

3

5. PREGLED REGULATORNIH I STRATEGIJSKIH PRISTUPA U SRBIJI I PRIMERI DOBRE PRAKSE

UMREŽAVANJA ............................................................................................................... 48

5.1. Postojeća regulativa ....................................................................................................... 48

5.2. Inicijative, strategije, akcioni planovi, projekti ................................................................ 49

5.3. Organizacije koje se bave promocijom IKT za žene .......................................................... 50

5.3.1. Institucije ................................................................................................................................. 50

5.3.2. OCD .......................................................................................................................................... 50

5.3.3. Mreže ....................................................................................................................................... 51

5.3.4. Međunarodne institucije i aktivnosti....................................................................................... 51

5.4. Primeri dobre prakse mreža žena u IKT ........................................................................... 52

5.5. Obuke, treninzi, edukacija žena za upotrebu IKT ............................................................. 52

6. TRŽIŠTE RADA I IKT ZNANJE ............................................................................................. 54

6.1. Učešće žena u IKT sektoru u Evropi ................................................................................. 54

6.2. Potreba za IKT znanjem prema stručnoj spremi i radnim mestima u Srbiji ........................ 56

6.3. Podaci o tržištu rada u Srbiji ........................................................................................... 56

6.4. Najtraženiji poslovi u Srbiji ............................................................................................. 61

6.5. Zaključak ....................................................................................................................... 63

7. ANALIZA BROJA ŽENA I MUŠKARACA KOJI SU DIPLOMIRALI NA INŽENJERSKIM

NAUKAMA ...................................................................................................................... 65

7.1. Opšti podaci o inženjerima/kama u Srbiji ........................................................................ 65

7.1.1. Visoko obrazovanje 2010/2011 i 2011/2012 školske godine ................................................. 66

7.1.2. Upisani studenti/kinje iz područja prirodno-tehničkih nauka ................................................. 67

7.1.3. Diplomirani studenti/kinje (područje prirodno- tehničkih nauka) .......................................... 68

7.1.4. Broj studentkinja sa stečenim zvanjem inženjer ..................................................................... 69

7.2. Prikaz učešća žena u broju diplomiranih studenata na pojedinim tehničkim fakultetima .. 73

7.2.1. Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu .................................................................... 74

7.2.2. Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu ......................................................................... 75

7.2.3. Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu ......................................................... 77

7.2.4. Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu ............................................................. 78

7.2.5. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin, Univerzitet u Novom Sadu ............................... 79

7.2.6. Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu ................................................................................... 81

7.2.7. Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu ....................................................................................... 83

7.2.8. Tehnološki fakultet Leskovac, Univerzitet u Nišu .................................................................... 84

7.3. Zaključak ....................................................................................................................... 86

8. REZULTATI TERENSKOG ISTRAŽIVANJA ............................................................................ 87

8.1. Upotreba računara i interneta u Srbiji............................................................................. 87

8.2. Rodne razlike u upotrebi IKT u Srbiji ............................................................................... 88

8.3. Analiza rezultata terenskog istraživanja .......................................................................... 92

8.3.1. Pristup IKT ................................................................................................................................ 94

8.3.2. Informatička pismenost ........................................................................................................... 96

8.3.3. Upotreba računara i interneta ................................................................................................. 99

8.3.4. Društveni kapital .................................................................................................................... 102

8.3.5. Vrednosne orijentacije i rodna upotreba .............................................................................. 103

8.4. Zaključak ..................................................................................................................... 106

4

9. ANALIZA UTICAJA IKT NA KVALITET ŽIVOTA ŽENA ......................................................... 108

9.1. Analiza intervjua sa korisnicama i ne-korisnicama računara .......................................... 109

9.1.1. Razlozi za upotrebu računara i interneta .............................................................................. 109

9.1.2. Razlozi za ne-upotrebu računara i interneta ......................................................................... 111

9.1.3. Poslovna upotreba računara i interneta ................................................................................ 112

9.1.4. Edukacija putem IKT .............................................................................................................. 114

9.1.5. Koristi od upotrebe IKT u svakodnevnom životu ................................................................... 115

9.1.6. Teškoće i problemi pri upotrebi IKT ...................................................................................... 116

9.2. Zaključak ..................................................................................................................... 119

10. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA I PREPORUKE ..................................................................... 121

11. LITERATURA .................................................................................................................. 124

PRILOG 1: UPITNIK ZA TERENSKO ISTRAŽIVANJE ................................................................... 128

PRILOG 2. VODIČ ZA INTERVJU ............................................................................................. 131

PRILOG 3. OPŠTI PODACI O ANALIZIRANIM ZEMLJAMA ........................................................ 135

PRILOG 4: PRIMERI DOBRE PRAKSE O UTICAJU IKT-a NA ŽENSKO TRŽIŠTE RADA ................... 141

SKRAĆENICE ......................................................................................................................... 146

5

1. UVOD

O projektu „Istraživanje o ulozi znanja iz oblasti IKT i položaja žena na tržištu rada”

Studija „Istraživanje o ulozi znanja iz oblasti IKT i položaja žena na tržištu rada” nastala je kao rezultat

istoimenog projekta Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike u okviru sprovođenja aktivnosti

Nacionalnog akcionog plana (NAP) za implementaciju Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i

unapređivanje rodne ravnopravnosti podržano od strane Kraljevine Švedske kroz Međunarodnu agenciju

za razvojnu saradnju (SIDA).

Razlozi za pokretanje ovog projekta leže u činjenici da, prema poslednjim statističkim podacima,

muškarci više koriste računare i Internet od žena kao i što poseduju veći nivo digitalne pismenosti. Kako

su ove veštine postale preduslov za zapošljavanje na savremenom tržištu rada, a takođe imaju rastući

uticaj i na lični i privatni deo života i ispunjavanje svakodnevnih potreba i žena i muškaraca kroz upotrebu

niza elektronskih servisa, bilo je od velike važnosti sagledati situaciju u Srbiji i predložiti skup mera sa

ciljem poboljšanja ukupnog stanja.

U tom smislu u okviru izrade ove Studije, sprovedeno je detaljno kvanitativno i kvalitativno

istraživanje upotrebe IKT u Srbiji u kontekstu položaja žena na tržištu rada, dati su primeri dobre prakse i

definisane odgovarajuće preporuke za sve učesnike u ovom lancu.

Polazne osnove

Velike tehnološke, ekonomske i društvene promene koje se odvijaju u prethodne tri decenije

promenile su gotovo sve sfere života i rada ljudi na početku XXI veka. Iako je iz nekadašnje perspektive

izgledalo da će sveukupni društveno-ekonomski i tehnološki razvoj učiniti da se diskriminacija različitih

društvenih grupa u budućnosti umanji, to još uvek nije slučaj. Žene, koje su u fokusu ove studije, još uvek

se teže zapošljavaju od muškaraca, imaju u proseku niža primanja i podzastupljene su u kategoriji onih

zanimanja koje zahtevaju tehničko obrazovanje. Pored toga, žene manje koriste infokomunikacione

tehnologije (IKT) i imaju niži nivo informatičke pismenosti1. Ovo su posebno zabrinjavajući faktori kada se

ima u vidu da smo ušli u informaciono doba gde je sfera rada postala neodvojiva od upotrebe IKT. Zbog

toga se istraživanju uloge poznavanja IKT u kontekstu položaja žena na tržištu rada, kao

multidimenzionom fenomenu, mora prići sa više aspekata, kao što je urađeno u ovoj Studiji.

Posmatrajući primere iz Evrope i sveta uočava se da je zapošljavanje žena u razvijenim privredama u

padu, što ukazuje da postoji i problem demotivacije, nedostatka promocije i mera podrške za učešće žena

na svim nivoima rada. Zato su istraživanja sprovedena u okviru ove Studije imala za cilj sagledavanje

stanja u Srbiji i uporedjivanje sa situacijom i primerima dobre prakse iz našeg regiona i Evrope, radi boljeg

razumevanja ne samo uzročno-posledične veze između vladanja IKT znanjima, sa jedne strane, i

osnaživanja žena za poboljšanje njihovog položaja na tržištu rada, sa druge strane, već i mogućnosti

primene pozitivnih promena koje bi predložene mere, koje su deo skupa preporuka proizašlih iz ovog

1 U okviru ovog istraživanja pod informatičkom pismenošću podrazumeva se mogućnost korišćenja računara,

umrežavanje i pristup internetu.

6

projekta, mogle da pokrenu i ubrzaju u cilju boljeg angažovanja potencijala žena i njihovog lakšeg ulaska u

društvo i ekonomiju zasnovanih na znanju .

Pored osvetljavanja uloge poznavanja IKT u kontekstu položaja žena na tržištu rada, posebna pažnja je

data glavnim izazovima za ravnopravno učešće žena u IKT sektoru, kao i mogućnostima koje taj sektor

otvara, s obzirom da je zabeležio stalni rast i u vreme ekonomske krize i da je prepoznat kao ključan za

zapošljavanje, ali i za ekonomski razvoj zemlje na nacionalnom i međunarodnom nivou. Paralelno sa tim

učešće žena u ovim procesima postaje nezaobilazan faktor i dobija na značaju. Za ekonomiju zemlje

veoma je važno orijentisati se ka jačanju IKT sektora i otvaranju IKT radnih mesta, što će obezbediti

medjunarodnu konkurentnost i dugoročni ekonomski prosperitet. Takva orijentacija traži promišljeno

planiranje svih aktera u razvoju politika i donošenju strateških odluka, uz razvoj i jačanje mehanizama

ravnopravne zastupljenosti žena uzimajući u obzir činjenicu da je ovaj sektor još uvek dominantno muški,

a ženski potencijal nedovoljno iskorišćen. Važnost ovih odluka potencira i pokretački momenat koje nove

IKT tehnologije imaju na celokupni razvoj društva, privrede i tržište rada u celini, a samim tim i na

poboljšanje položaja žena i u poslovnoj i u privatnoj sferi života kroz osvajanje i upotrebu IKT veština.

Broj korisnica računara i Interneta i njihovo učešće u ukupnom broju osoba koje koriste savremene

informaciono-komunikacione tehnologije, kao i stepen njihove informatičke pismenosti, glavni su

pokazatelji rodnih razlika pri upotrebi IKT u kontekstu tržišta rada. Što se tiče situacije u Srbiji, tek od

2013. godine broj korisnika IKT u Srbiji prešao je 50%, po čemu se Srbija smešta rame uz rame sa EU

zemljama sa najnižom IKT penetracijom poput Rumunije i Bugarske2 Kada je reč o strukturi korisnika IKT u

Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), posedovanje računara i korišćenje

interneta značajno su povezani sa socio-demografskim faktorima, što je karakteristično za ranu fazu

širenja upotrebe IKT3. Upotrebi računara i interneta u Srbiji, pre svega, sklone su mlađe osobe, urbano

stanovništvo, osobe višeg nivoa obrazovanja i većih materijalnih prihoda. Gradska domaćinstva češće

poseduju računar u odnosu na seoska, ali je ova razlika još izraženija kada se radi o posedovanju internet

priključka. Ovde se pre svega radi o lošijoj infrastrukturi u seoskim sredinama, ali i o lošijem materijalnom

položaju ovih domaćinstava, jer je upravo materijalni položaj jedna od ključnih determinanti upotrebe

računara i interneta u Srbiji.

Kada posmatramo rodne razlike u upotrebi računara u Srbiji, statistički podaci pokazuju da je iz godine

u godinu u Srbiji broj muškaraca koji koristi računare i internet veći u odnosu na broj žena. Takođe,

muškarci poseduju veći nivo informatičke pismenosti u odnosu na žene, kako u Srbiji generalno, tako i u

svakom od njenih regiona. Uočene razlike nisu velike ali su stabilne, što ukazuje na određene strukturalne

razloge koji utiču na to da se muškarci bolje informatički opismenjuju od žena.

Struktura Studije

Studija je organizovana u okviru jedanaest poglavlja i tri priloga, a na kraju je dat spisak korišćenih

skraćenica. Preporuke date u posebnom poglavlju čine osnovu za dalje aktivnosti donosioca odluka,

2 International Telecommunications Union (ITU), 2013.

3 Chen, W., Boase, J. and Wellman, B. (2002), The Global Villagers: Comparing Internet Users and Users aroun the

World, in Wellman, B. and Haythornthwaite, C., The Internet and Everyday Life, Blackwell, Oxford

7

prikazujući iz različitih uglova stanje rodne ravnopravnosti na tržištu rada u Srbiji u odnosu na region i

globalne trendove.

Poglavlje 1, Uvod, daje polazne osnove i ciljeve uradjenog istraživanja o ulozi poznavanja IKT u

kontekstu položaja žena na tržištu rada, kao i strukturu cele Studije.

Poglavlje 2, Metodologija istraživanja, daje prikaz metodologije istraživanja i indikatora kroz koje su

sagledani svi relevantni aspekti koji se odnose na problem nedovoljne zastupljenosti žena u oblasti

upotrebe IKT u poslovnom okruženju. Nakon detaljne analize operacionalizovano je pitanje uloge

poznavanja IKT u kontekstu položaja žena na tržištu rada kroz dve grupe kvantitativnih i dve grupe

kvalitativnih indikatora, odnosno ukupno četiri grupe indikatora, koji se koriste u analizi i prikazivanju

prikupljenih podataka u svim oblastima koje studija obuhvata.

Poglavlje 3, Upoređivanje stanja u Srbiji sa EU i regionom, daje poređenje indikatora koji prikazuju

uticaj IKT-a na žene na tržištu rada između Republike Srbije i po dve zemlje iz EU i našeg regiona. Posle

uvida u progres i rodne trendove, sledeće zemlje su odabrane kao uzorne: Poljska i Finska, kao dve zemlje

članice EU, i Hrvatska i Slovenija kao zemlje iz regiona. Poređenje statističkih podataka izvršeno je na

osnovu podataka dobijenih uglavnom preko baza podataka sa Eurostata i OECD, kada su u pitanju EU

zemlje, i Republičkog zavoda za statistiku, kada su u pitanju podaci vezani za Srbiju. Detaljna statistička

analiza je urađena nad podacima grupisanim i prikazanim kroz 4 relevantne oblasti: Zaposlenje, Edukacija,

Sticanje IKT znanja i IKT preduzeća.

Poglavlje 4, Pregled nacionalnih i međunarodnih inicijativa i primeri dobre prakse, daje analize i

preglede nacionalnih i internacionalnih inicijativa (formalnih i neformalnih projekata, mreža i kampanja).

Razmatrani period za ovo istraživanje je poslednja decenija. Navedene su sve važnije inicijative i projekti

koji su se realizovali u Srbiji, Finskoj, Poljskoj, Sloveniji i Hrvatskoj u poslednjoj dekadi, a koji se odnose na

uticaj IKT-a na žensko tržište rada. Kroz ove inicijative prikazani su koraci koje su pojedine zemlje

preduzele u cilju unapređivanja položaja žena na IKT tržištu rada.

Poglavlje 5, Pregled regulatornih i strategijskih pristupa u Srbiji i primeri dobre prakse umrežavanja,

daje pregled i analize na osnovu postojećih strategija, regulatornih dokumenata, inicijativa i aktivnosti

koje se preduzimaju u najvažnijim svetskim institucijama, kao i mreža koje rade na stalnoj promociji uloge

žena u IKT sektoru. U pregledu nije vršena kvantitativna analiza dokumenata već je ukazano na propuste

koji prate donošenje strateških dokumenata uzimajući u obzir princip rodne ravnopravnosti, kao i

navođenje primera dobre prakse, pre svega u Srbiji, ali u drugim evropskim zemljama.

Poglavlje 6, Tržište rada i IKT znanje, nastalo je kao rezultat sveobuhvatne analize trenutnog stanja na

tržištu radne snage i tendencija u razvoju potrebnih znanja i veština. Osnovni cilj je da se kroz analizu

globalnih tendencija identifikuju glavni pravci budućih kretanja na tržištu rada u Srbiji. Takođe, cilj je bio

da se kroz istraživanje ukaže na trenutnu situaciju na tržištu rada, sa posebnim osvrtom na učešće žena u

IKT sektoru.

Poglavlje 7, Analiza broja žena i muškaraca koji su diplomirali na inženjerskim naukama, osvetljava

problem nedovoljne zastupljenosti žena u oblasti nauke i inženjerstva, kako u obrazovanju tako i u praksi.

Dati su podaci koji ilustruju neravnopravnu zastupljenost žena u uslovima rada i nejednakost u

zadržavanju žena na svim nivoima, naročito na najvišim korporativnim i akademskim pozicijama.

Razmatra se pitanje manjeg broja žena u tehničkoj struci kao i razlozi za manje interesovanje kod

devojaka za tehničke nauke, kao što su: izazovi i prepreke sa kojima se žene suočavaju radeći u

poslovnom okruženju gde preovlađuju muškarci, način podizanja i vaspitanja deteta, zatim postojanje

8

različitih očekivanja od muškaraca i žena, zasnovanih na kulturi te zemlje, kao i stereotipi o veštinama,

sposobnostima i kompentecijama oba roda koji su vrlo utemeljeni u akademskom i korporativnom svetu.

Prikazani su statistički podaci i predstavljena je analiza učešća žena u broju diplomiranih inženjera na

univerzitetima u Srbiji. Analizirani su dostupni statistički podaci, dobijeni na dva načina: putem zvaničnih

dokumenata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Republičkog zavoda za

statistiku, kao i podaci dobijeni od jednog broja studentskih službi analiziranih tehničkih fakulteta.

Prikazani su najznačajniji rezultati, koji mogu biti dobra polazna tačka za dalja istraživanja i studije slučaja.

Poglavlje 8, Rezultati terenskog istraživanja, posvećeno je prikazu analiziranih rezultata terenskog

istraživanja na temu rodnih razlika pri upotrebi IKT u kontekstu tržišta rada. Detaljna i sistematska analiza

rodnih razlika rada sprovedena je služeći se postojećim statističkim pokazateljima, a na osnovu podataka

dobijenih terenskim istraživanjem na uzorku od 400 ispitanika.

Poglavlje 9, Analiza uticaja IKT na kvalitet života žena, posmatra implementaciju različitih aspekta

upotrebe IKT kroz četiri osnove perspektive: tehnicističku, legislativnu, instrumentalno-utilitarističku i

socio-psihološku, stavljajući akcenat na one aspekte koji značajno utiču na širenje upotrebe IKT, a koji nisu

tako jasno vidljivi ili uočljivi. Polazeći od toga da društveni faktori nisu dovoljno prepoznati i istaknuti, a

kako oni često mogu biti odlučujući za širenje upotrebe IKT pogotovo kod onih kategorija stanovništva

koji iz nekog razloga zaostaju u ovoj upotrebi, u ovoj analizi pažnja je usmerena na različite društvene

aspekte (ne)upotrebe IKT od strane žena kao činioce podizanja ili umanjenja kvaliteta njihovog života.

Poglavlje 10, Zaključna razmatranja i Preporuke, na osnovu zaključaka i preporuka datih u okviru

tematskih poglavlja i ukupnih istraživanja u okviru ove Studije formuliše predlog skupa preporuka koje

obuhvataju sve razmatrane oblasti. Namenjeno je kao podrška za vođenje tematskih kampanja, a takodje

i kao jedan vid smernica državnim institucijama, lokalnim institucijama, Nacionalnoj službi za

zapošljavanje, obrazovnim institucijama i kompanijama sa ciljem efikasnijeg i ravnopravnijeg učestvovanje

žena u IKT sektoru i njihovom lakšem i bržem uključivanju u tokove informacionog društva.

U delu Literatura, data je objedinjena lista svih izvora korišćenih u pripremi ove Studije. Radi lakše

orijentacije u okviru nekih od poglavlja navedeni su korišćeni izvori u tom delu istraživanja.

Prilog 1, Upitnik, daje sadržaj upitnika koji je korišćen prilikom prikupljanja podataka o rodnim

razlikama pri upotrebi IKT u kontekstu tržišta rada, u okviru terenskog istraživanja. Istraživanje je

sprovedeno u osam gradova i sela širom Srbije i obuhvatilo je 400 osoba. Nad dobijenim podacima

urađena je detaljna i sistematska analiza, služeći se postojećim statističkim pokazateljima, da bi se dobili

validni statistički podaci o rodnim razlikama

Prilog 2, Vodič za intervju, sadrži upitnik koji je korišćen za dubinske intervjue sa deset žena iz različitih

grupa IKT korisnica i ne-korisnica. Vodič obuhvata sledeće indikatore: 1. Faktori koji (de)stimulišu

upotrebu računara i interneta, 2. Poslovna upotreba računara i interneta, 3. Edukacija putem IKT, 4.

Koristi od upotrebe IKT u svakodnevnom životu, 5. Teškoće i problemi pri upotrebi IKT. Ovi indikatori su

pribavljeni kroz dubinske intervjue sa deset žena koje su reprezentovale različite grupe korisnica i

nekorisnica IKT.

U prilogu 3, Opšti podaci o analiziranim zemljama, predstavljeni su opšti, demografski, podaci za

svaku zemlju analiziranu u Poglavlju 4. Radi boljeg sagledavanja polazne situacije u izabranim zemljama

predstavljeni su prvo opšti, demografski, podaci za svaku od analiziranih zemalja, a zatim podaci o

ženama na tržištu rada, ženama sa skraćenim radnim vremenom, studentkinjama viših i visokih škola i

ženama istraživačima.

9

U prilogu 4, Primeri dobre prakse uticaja IKT-a na žensko tržište rada, predstavljeni su Motorola

Poljska, kao primer dobre prakse u edukaciji, i Telia Sonera Finska, kao primer dobre prakse u razvoju

karijere. Takođe, prikazano je i istraživanje učešća žena u IKT sektoru širom sveta: Indija, Koreja, Filipini,

Rusija, Argentina, Kanada, Amerika, Francuska i Nemačka.

Spisak skraćenica korišćenih u tekstu dat je na kraju ove Studije.

10

2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

U definisanju metodologije istraživanja bilo je važno odrediti indikatore kroz koje će se sagledati svi

relevantni aspekti koji se odnose na problem nedovoljne zastupljenosti žena u oblasti upotrebe i

poznavanja IKT u sferi rada. Nakon podrobne analize operacionalizovali smo pitanje uloge poznavanja IKT

u kontekstu položaja žena na tržištu rada kroz dve grupe kvantitativnih i dve grupe kvalitativnih

indikatora, odnosno ukupno četiri grupe indikatora (tabela 2.1).

Prva grupa indikatora bila je vezana za pitanje pristupa i upotrebe IKT u Srbiji, pre svega u kontekstu

ženskih korisnika. Istraživanja pokazuju da u Srbiji tek nešto više od polovine stanovnika koristi internet a

da među korisnicima ima više muškaraca od žena4. Posebno su u nepovoljnoj poziciji žene starije od 50

godina, one koje žive na selu, kao i one sa prihodima nižim od proseka. Jasno je da bez mogućnosti

pristupa ovim tehnologijama ne može biti ni koristi od njihove upotrebe. Međutim, pristup je samo

neophodan ali ne i dovoljan uslov uspešne upotrebe IKT. Kako se po popisu koji je 2011. godine održan u

Srbiji pokazalo da žene imaju niži nivo informatičke pismenosti u odnosu na muškarce, što znači da je

njihov kapacitet za upotrebu ovih tehnologija slabiji u odnosu na muškarce, u kontekstu naše studije bilo

je važno istražiti osposobljenost žena za upotrebu IKT, odnosno nivo njihove informatičke pismenosti. U

okviru ove grupe definisani su sledeći indikatori: 1. pristup IKT, 2. informaciona pismenost, 3. upotreba

IKT, 4. društveni resursi na internetu i 5. vrednosne IKT orijentacije. Ovi indikatori su pribavljeni kroz

terensko istraživanje anketnog tipa kojim su obuhvaćeni svi regioni u Srbiji (anketa u prilogu 1).

Druga grupa indikatora bila je vezana za pokazatelje koji se odnose na položaj muškaraca i žena na

tržištu rada, posebno u okviru IT sektora, kao i distribuciju muškaraca i žena sa inženjerskim

obrazovanjem. Podaci o zaposlenosti žena u Srbiji pokazuju da je tržište rada karakteristično po niskoj

stopi aktivnosti žena na tržištu rada. Stopa zaposlenih žena u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta (15-

64 godine) iznosi oko 40% za 2006. godinu, dok u istoj godini stopa zaposlenih muškaraca iznosi oko 60%5.

Sa druge strane, problem nedovoljne zastupljenosti žena u oblasti nauke i inženjerstva, kako u

obrazovanju tako i u praksi, vidljiv je nekoliko decenija unazad. Nejednakost između žena i muškaraca u

Srbiji i dalje postoji u uslovima rada i zadržavanju žena na svim nivoima, naročito na najvišim

korporativnim i akademskim pozicijama. Preovladava percepcija da su inženjerski poslovi tradicionalno

muška zanimanjima i da poslodavci preferiraju stručnjake muškog pola. U skladu sa identifikovanim

pitanjima u okviru ove grupe definisani su sledeći indikatori: 1. Tržište rada i IKT, 2. Odnos diplomiranih

muškaraca i žena inženjera, 3. Učešće žena u IT sektoru, 4. Žene, IKT i tržište rada u Srbiji u odnosu na

druge zemlje. Ovi indikatori su pribavljeni kroz analizu statističkih podataka Republičkog zavoda za

statistiku, Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i kroz kontakte sa Univerzitetima u Srbiji.

Treća grupa indikatora se odnosi na upotrebu IKT u kontekstu kvaliteta života. Tek kada ljudi imaju

mogućnost da koriste i znaju kako da koriste IKT može se analizirati u koje svrhe i na koji način se ova

upotreba vrši, kao i koje su njene direktne koristi po kvalitet života. Kako koncept kvaliteta života

predstavlja multidimenzioni fenomen njegovoj se analizi može prići iz različitih uglova6. Za potrebe ovog

4 Republički zavod za statistiku (RZS), 2013.

5 RZS, 2008.

6 Blažun, H. (2013) Elderly People's Quality of Life with Information and Communication Technology (ICT): Toward a

Model of Adaptation to ICT in Old Age, University of Eastern Finland Faculty of Social Sciences and Business Studies

11

istraživanja koncept kvaliteta života definisali smo kao upotrebu IKT u cilju zadovoljavanja individualnih

potreba i želja od privatnog do poslovnog života. U okviru ove grupe indikatora posebna pažnja je

obraćena na pitanje teškoća i problema pri upotrebi IKT, pre svega na pitanje diskriminacije žena u

procesu obuke ili primene IKT. U skladu sa tim definisani su sledeći indikatori: 1. Faktori koji (de)stimulišu

upotrebu računara i interneta, 2. Poslovna upotreba računara i interneta, 3. Edukacija putem IKT, 4.

Koristi od upotrebe IKT u svakodnevnom životu, 5. Teškoće i problemi pri upotrebi IKT. Ovi indikatori su

pribavljeni kroz dubinske intervjue sa deset žena koje su reprezentovale različite grupe korisnica i

nekorisnica IKT (vodič za intervju je dat u prilogu).

Četvrta grupa indikatora se odnosi na pregled i analizu postojećih dokumenata poput regulativa,

inicijativa, strategija kako bi se utvrdili da li oni i na koji način tretiraju pitanje rodne ravnopravnosti u

kontekstu upotrebe IKT. Nije neuobičajeno da se kroz određena regulativna akta propisuje učešće žena u

određenim sferama društvenog, ekonomskog i političkog života zbog čega je bilo važno ustanoviti da li

kada je reč o različitim segmentima upotrebe IKT u Srbiji postoje zakoni ili strategije koje tretiraju ovakva

pitanja. Ovi podaci su izuzetno važni jer ukazuju na to u kojoj meri se na nivou državnih institucija vodi

računa o određenom pitanju i da li je ono prioritetno ili ne. Pored vladinog ovde važnu ulogu može imati i

nevladin sektor zbog čega je u ovom segmentu analize posebna pažnja usmerena na postojanje i

delovanje nevladinih organizacija i Mreža koje se bave promocijom IKT u kontekstu upotrebe od strane

žena. Takođe, istraživali su se i primeri dobre prakse u nekoj od evropskih zemalja. U okviru ove grupe

definisani su sledeći indikatori: 1. IKT i regulativa, 2. Strategije i inicijative za jednakost upotrebe IKT, 3.

Organizacije koje se bave promocijom IKT za ekonomsko osnaživanje žena, 4. IKT treninzi, obuke,

edukacije namenjeni ženama. Ovi indikatori su pribavljeni putem analize postojećih zakona, strategija,

inicijativa, nevladinih organizacija i mreža koje postoje i deluju u Srbiji.

Potrebno je naglasiti da su istraživanja ovih indikatora poslužila kao osnova za kreiranje nalaza u

pojedinim poglavljima ove Studije.

Tabela 2.1 Set indikatora

Kvantitativni Kvalitativni

1. Istraživanje upotrebe IKT u Srbiji

2. Postojeći statistički pokazatelji obrazovanja i

tržišta rada

3. Analiza uticaja IKT na kvalitet života

4. Analiza dokumenata u Srbiji

1.1 Pristup IKT 2.1 Tržište rada i IKT 3.1 Faktori za i protiv

upotrebe IKT 4.1 IKT i regulativa

1.2 Informaciona

pismenost 2.2

Srazmera dipl. inženjera po polu

3.2 Koristi od poslovne

upotrebe IKT 4.2

Strategije i inicijative za

jednakost upotrebe IKT

1.3 Upotreba IKT – 2.3 Učešće žena u IT

sektoru 3.3

Edukacija putem IKT

4.3

Organizacije koje se bave promocijom IKT za ekonomsko osnaživanje žena

1.4 Društveni kapital na

internetu 2.4 Srbija i EU zemlje 3.4

Koristi od upotrebe IKT u svakodnevnom

životu

4.4 IKT treninzi, obuke,

edukacije namenjeni ženama

1.5 Vrednosne IKT

orijentacije 3.5

Teškoće i problemi pri upotrebi IKT

12

U Prilogu 1 dat je sadržaj upitnika, koji je korišćen prilikom prikupljanja podataka o rodnim razlikama

pri upotrebi IKT u kontekstu tržišta rada, u okviru terenskog istraživanja sprovedenog u osam gradova i

sela širom Srbije. Istraživanje je obuhvatilo 400 i nad dobijenim podacima urađena detaljna i sistematska

analiza, služeći se postojećim statističkim pokazateljima, da bi se dobili validni statistički podaci o rodnim

razlikama.

Prilog 2 sadrži vodič za intervju koji je korišćen za dubinske intervjue sa deset žena korisnica i ne-

korisnica IKT-a iz različitih grupa. U skladu sa tim definisani su sledeći indikatori: 1. Faktori koji

(de)stimulišu upotrebu računara i interneta, 2. Poslovna upotreba računara i interneta, 3. Edukacija

putem IKT, 4. Koristi od upotrebe IKT u svakodnevnom životu, 5. Teškoće i problemi pri upotrebi IKT. Ovi

indikatori su pribavljeni kroz dubinske intervjue sa deset žena koje su reprezentovale različite grupe

korisnica i nekorisnica IKT.

13

3. UPOREĐIVANJE STANJA U SRBIJI SA EU I REGIONOM

Ovo poglavlje predstavlja poređenje indikatora koji prikazuju uticaj IKT-a na žene na tržištu rada

između Republike Srbije i po dve zemlje iz EU i regiona. Posle uvida u opšti razvoj i rodne trendove,

sledeće zemlje su odabrane za poređenje: Poljska i Finska, kao dve zemlje članice EU, i Hrvatska i

Slovenija, kao zemlje iz regiona, ali istovremeno i EU članice. Kao što je već navedeno u uvodnom delu

ove studije, razlozi za izbor ovih zemalja su raznorodni. Poljska je zemlja koja je u prošloj deceniji prošla

intenzivan period podizanja svesti o rodnoj ravnopravnosti, kao i informatizacije društva i privrede. U

pogledu podizanja svesti postignut je uspeh, iako Poljska važi za jednu od tradicionalnih, izrazito katoličkih

zemalja. Ova karakteristika Poljske je bila presudna za njen izbor prilikom poređenja, jer je dominantno

patrijahalna sredina zajednička osobina Poljske i Srbije. Finska je, s druge strane, zemlja koja ima veoma

dugu tradiciju rodno ravnopravnog razmišljanja. U ovoj zemlji žene su izborile učešće na svim nivoima

odlučivanja, kako u poslovnom, tako i u političkom sektoru. Upravo je ovo bio i jedan od motiva za

uključivanje Finske u detaljnu analizu i poređenje, budući da predstavlja jednu od zemalja Evrope sa

najuspešnijom primenom mehanizama rodne ravnopravnosti. Hrvatska i Slovenija, ulaskom u EU morale

su da ispune određene standarde u pogledu razvoja rodne ravnopravnosti, a kako su imale isti politički i

društveni razvoj kao i Srbija do početka devedesetih godina dvadesetog veka, bile su logičan izbor za

komparaciju sa Srbijom. Činjenica da su sve izabrane zemlje članice EU znatno je olakšala pretragu

podataka preko baze Eurostata, a samim tim i njihovo adekvatno upoređivanje.

Poređenje statistika je izvršeno na osnovu podataka dobijenih uglavnom preko baza podataka sa

Eurostata i OECD, kada su u pitanju EU zemlje, i Republičkog zavoda za statistiku, kada su u pitanju podaci

vezani za Srbiju.

U Prilogu 3 prikazani su opšti, demografski, podaci za svaku zemlju posebno. Za svaku od zemalja koja

učestvuje u poređenju, prikazani su podaci o ženama na tržištu rada, ženama sa skraćenim radnim

vremenom, studentkinjama viših i visokih škola i ženama istraživačima.

U ovom poglavlju za detaljniju statističku analizu podaci su grupisani kroz sledeće oblasti:

Zaposlenje

Edukacija

Sticanje IKT znanja

IKT preduzeća

Analizirane oblasti su prikazane kroz procente, grafičke i tabelarne prikaze, tako da:

Prvu grupu čine sledeći indikatori vezani za oblast Zaposlenje: Zaposlenost prema polu, Nezaposlenost prema polu, Preduzeća koja koriste računare, Zaposleni koji koriste računare, Preduzeća sa internet pristupom, Muškarci i žene u odabranim zanimanjima i konačno, Muškarci i žene u javnom životu.

Drugu grupu čine pokazatelji Obrazovanja: Prvi i drugi nivo tercijalnog obrazovanja, Procenat onih koji nikad nisu koristili računar, Procenat muškaraca i žena sa nižim, srednjim i visokim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT.

14

Treću grupu čine podaci relevantni za oblast sticanja IKT znanja: Upotreba računara prema polu i godinama, Procenat onih koji su stekli IKT znanje kroz formalne obrazovne institucije prema stepenu obrazovanja, i na kraju, pojedinci koji su samostalno stekli IKT znanje.

Četvrta grupa se odnosi na IKT preduzeća: Preduzeća koja zapošljavaju IKT stručnjake, Procenat preduzeća koja koriste računare na poslu, Procenat preduzeća koja dobijaju naloge preko interneta, Preduzeća koja prodaju online.

U daljem tekstu ovog poglavlja posebno je istaknuto koji podaci ne postoje u statististici Srbije, a

takođe je i navedeno i gde bi trebalo uložiti napore da bi se Srbija približila standardima rodne

ravnopravnosti koji su zastupljeni u zemljama EU. Ovi nalazi su poslužili za kreiranje odgovarajućeg seta

preporuka datih u Poglavlju 10.

15

3.1. Zaposlenje

3.1.1. Zaposlenost prema polu, starosna grupa: 15-64 godina

Analizom podataka o zaposlenosti u posmatranim zemljama, uočava se da Finska ima najviši procenat

zaposlenih, zatim Slovenija, Poljska, Hrvatska pa Srbija. Međutim, za sve zemlje karakteristično je da je

veći procenat zaposlenih muškog pola. Nažalost, u Srbiji od 2008. godine zaposlenost ima negativni trend.

U Tabeli 3.1 je prikazan ukupan procenat zaposlenih, kao i procentualno učešće muškaraca i žena u

ukupnom broju zaposlenih, sa grafičkom ilustracijom na Slici 3.1.

Tabela 3.1 Ukupan procenat zaposlenih po polu u posmatranim zemljama

Slika 3.1 Zaposlenost prema polu

2006 2007 2008 2009 2010

Ž M U Ž M U Ž M U Ž M U Ž M U

Hrvatska 49,4 62 55,6 50 64,4 57,1 50,7 65 57,8 51 62,4 56,6 48,8 59,4 54

Poljska 48,2 60,9 54,5 50,6 63,6 57 52,4 66,3 59,2 52,8 66,1 59,3 53 65,6 59,3

Slovenija 61,8 71,1 66,6 62,6 72,7 67,8 64,2 72,7 68,6 63,8 71 67,5 62,6 69,6 66,2

Finska 67,3 71,4 69,3 68,5 72,1 70,3 69 73,1 71,1 67,9 69,5 68,7 66,9 69,4 68,1

Srbija 32 49,3 40,4 33,8 50,3 41,8 36,5 53,2 44,4 34 49,1 41,2 31,1 45,3 37,9

16

3.1.2. Nezaposlenost prema polu i godinama

Nezaposlenost u razmatranim zemljama pokazuje blagi porast u periodu od 2008. do 2012. godine.

Nažalost, Republika Srbija ima najlošiji poziciju u poređenju sa drugim zemljama prema ovom indikatoru.

Analizirajući podatke iz Hrvatske interesantno je uočiti da su 2008. godine žene bile daleko češće

nezaposlene nego muškarci, ali se vremenom ova razlika smanjila, što pokazuje da se na ovom problemu

radilo intenzivno, Tabela 3.2 i Slika 3.2. U Srbiji je tek 2011. godine umanjena razlika među polovima kada

je u pitanju stepen nezaposlenosti, ali usled nedostataka podataka za naredni period ne možemo

zaključiti da li je ovaj dobar trend i nastavljen.

Tabela 3.2 Prikaz procenta nezaposlenih

2008 2009 2010 2011 2012

Žene Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci

Hrvatska 10,1 7,0 10,3 8,0 12,3 11,4 13,2 13,8 15,6 16,2

Poljska 7,9 6,4 8,6 7,8 10,0 9,4 10,4 9,0 10,9 9,4

Slovenija 4,8 4,0 5,8 5,9 7,1 7,5 8,2 8,2 9,4 8,4

Finska 6,7 6,1 7,6 8,9 7,6 9,1 7,1 8,4 7,1 8,3

Srbija 15,8 11,9 17,8 14,8 20,2 18,4 23,7 22,4 na na

Slika 3.2 Nezaposlenost prema polu

17

3.1.3. Preduzeća koja koriste računare

Tabela 3.3 i Slika 3.3 prikazuju procenat preduzeća u odabranim zemljama koja koriste računare u

razmatranom periodu. Lako je uočiti dominaciju Finske u upotrebi IKT-a u preduzećima. Osnovni zaključak

u ovom poređenju je blaga, ali optimistična, bolja pozicija Srbije u odnosu na Poljsku, Sloveniju i Hrvatsku,

u periodu posle 2010. godine. Relevantni podaci iz Srbije imaju pozitivan trend.

Tabela 3.3 Procenat preduzeća u odabranim zemljama koja koriste računare

2008 2009 2010 2011 2012

Hrvatska 99 99 97 97 97

Poljska 95 94 97 96 95

Finska 100 100 100 100 100

Slovenija 97 97 98 98 98

Srbija 98 98 98 98 99

Slika 3.3 Procenat preduzeća u odabranim zemljama koja koriste računare

18

3.1.4. Zaposleni koji koriste računar

Procenat zaposlenih koji koriste računare je indikator koji za Srbiju nije dostupan. Finska je daleko

ispred ostale tri zemlje, ali za sve njih važi rast ovog pokazatelja. Hrvatska i Poljska su na poslednjem

mestu, ali sa pozitivnim trendom. Tabela 3.4 sa ilustracijom na Slici 3.4 daje prikaz procenta zaposlenih

koji koriste računar.

Tabela 3.4 Procenat zaposlenih koji koriste računar u posmatranim zemljama

2008 2009 2010 2011 2012

Hrvatska 45 45 44 45 46

Poljska 37 40 40 42 43

Finska 73 74 71 72 72

Slovenija 49 55 52 54 56

Slika 3.4 Grafička ilustracija procenta zaposlenih koji koriste računar u posmatranim zemljama

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2008 2009 2010 2011 2012

Hrvatska

Poljska

Finska

Slovenija

Srbija

19

3.1.5. Preduzeća sa Internet pristupom

Podaci prikazani u sledećoj Tabeli 3.6. i Slici 3.6 predstavljaju procenat preduzeća sa Internet

pristupom u razmatranim zemljama, kao i trend ovog pokazatelja u periodu od 2008. do 2012. godine.

Finska je na prvom mestu i u ovoj komparativnoj analizi, pri čemu su Srbija i Slovenija na drugom mestu

od 2010. godine. Podaci iz Srbije imaju pozitivan trend.

Tabela 3.5 Procenat preduzeća sa Internet pristupom u razmatranim zemljama

2008 2009 2010 2011 2012

Hrvatska 98 96 95 96 96

Poljska 93 91 96 94 93

Finska 100 100 100 100 100

Slovenija 99 98 97 97 98

Srbija 92 95 97 97 98

Slika 3.5 Grafički prikaz procenta preduzeća sa Internet pristupom u razmatranim zemljama

20

3.1.6. Žene i muškarci u odabranim zanimanjima

Analizom prikupljenih podataka može se zaključiti da muškarci čine većinu kao zakonodavci, zanatlije i

kao zaposleni u fabrikama. Sa druge strane, žene su u mnogo većem broju na službeničkim pozicijama

nego muškarci, a nešto veći broj je žena stručnjakinja nego muškaraca. Interesantno je uočiti da za sve

razmatrane zemlje uvek dominara isti pol prema navedenim zanimanjima.

Tabela 3.6 Procenti zaposlenih po polu i radnom mestu

Zakonodavci Stručnjaci Službenici Zanatlije Rad u fabrici

Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene

Hrvatska 75 25 39 61 32 68 92 8 74 26

Poljska 62 38 37 63 36 64 88 12 86 14

Finska 68 32 52 48 23 77 92 8 84 16

Slovenija 62 38 39 61 41 59 90 10 73 27

Srbija 67 33 42 58 44 56 85 15 90 10

Slika 3.6 Prikaz strukture po polu na pojedinim radnim mestima

21

3.1.7. Žene i muškarci u javnom životu

Odnos muškaraca i žena u javnom životu se ogleda kroz rodnu ravnopravnost u vladi i u sudskom

sistemu jedne zemlje. Ministre u vladi uglavnom čine muškarci, i to u velikom procentu. Izuzetak je Finska,

gde su žene skoro podjednako zastupljene u vladi (47%). Članovi parlamenta su pretežno muškog pola u

posmatranim zemljama, za razliku od Finske gde je skoro podjednako učešće oba pola. Konačno, žene

sudije su u brojčanoj prednosti u odnosu na muškarce u svim zemljama, sem u Finskoj, gde je

uspostavljen rodni balans i u ovoj oblasti, Tabela 3.7 i Slika 3.7.

Tabela 3.7 Stuktura po polu na javnim funkcijama

Ministri u vladi Članovi

parlamenta

Sudije

Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene

Hrvatska 80 20 76 24 33 67

Poljska 79 21 80 20 36 64

Finska 53 47 57 43 55 45

Slovenija 93 7 86 14 23 77

Srbija 82 18 78 22 29 71

Slika 3.7 Prikaz strukture po polu na javnim funkcijama

22

3.2. Obrazovanje

3.2.1. Broj žena i muškaraca sa visokim obrazovanjem

Prikupljeni podaci nam pokazuju da je veći broj žena nego muškaraca sa visokim obrazovanjem u svim

razmatranim zemljama. Nažalost, u Srbiji je uočljiv blagi pad broja i muškaraca i žena sa visokim

obrazovanjem, dok recimo u Hrvatskoj i Sloveniji možemo zaključiti da je ovaj broj konstantan u

četvorogodišnjem relevantnom periodu. Podaci su dati u Tabeli 3.8 i Slici 3.8.

Tabela 3.8 Odnos procenta broja muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem u posmatranim zemljama

2008 2009 2010 2011

Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene

Hrvatska 45.40 54.60 44.98 55.02 43.69 56.31 42.68 57.32

Poljska 42.42 57.58 42.11 57.89 40.82 59.18 40.13 59.87

Slovenija 45.78 54.22 45.99 54.01 46.17 53.83 46.01 53.99

Finska 41.86 58.14 42.04 57.96 42.16 57.84 39.37 60.63

Srbija 44.61 55.39 44.76 55.24 44.68 55.32 44.36 55.64

Slika 3.8 Prikaz odnosa procenta muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem u posmatranim zemljama

HrvatskaPoljska

FinskaSlovenijaSrbija

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

Mu

škar

ci

Žen

e

Mu

škar

ci

Žen

e

Mu

škar

ci

Žen

e

Mu

škar

ci

Žen

e

20082009

20102011

Hrvatska

Poljska

23

3.2.2. Procenat onih koji nikad nisu koristili računar

U Srbiji najviše ima onih koji nikad nisu koristili računar. Hrvatska je na drugom mestu, zatim Poljska,

Slovenija i na kraju Finska. Ohrabrujuće je to što ovaj pokazatelj opada, odnosno sve veći broj ljudi u svetu

stiče IKT znanja kao što pokazuje Tabela 3.9 i Slika 3.9.

Tabele 3.9 Procenat stanovnika koji nisu koristili računar u posmatranim zemljama

2009 2010 2011 2012

Hrvatska 43 38 36 30

Poljska 34 32 30 31

Finska 11 8 7 5

Slovenija 33 28 29 28

Srbija 45 44 40 39

Slika 3.9 Procenat stanovnika koji nisu koristili računar u posmatranim zemljama

24

3.2.3. Procenat muškaraca i žena sa nižim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT

Ovaj indikator nije dostupan za Srbiju. Analiza dostupnih podataka u posmatranim zemljama pokazuje

da je u svim zemljama veći broj žena sa nižim obrazovanjem koje nikad nisu koristile IKT, nego muškaraca.

Finska je opet u prednosti jer ima najmanji broj muškaraca i žena sa nižim obrazovanjem koji nikad nisu

koristili IKT. Poljska je na drugom mestu, a Hrvatska i Slovenija su približno iste. Prikazi ovih odnosa dati su

u Tabeli 3.10 i Slici 3.10.

Tabela 3.10 Procenat muškaraca i žena sa nižim obrazovanjem koji nikad nisu koristili IKT

2011 2012

Muškarci Žene Muškarci Žene


Poljska 54 66 57 68

Finska 26 35 26 30


Slika 3.10 Muškaraci i žene sa nižim obrazovanjem koji nikad nisu koristili IKT

25

3.2.4. Procenat muškaraca i žena sa srednjim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT

Ovaj podatak takođe nije dostupan za Srbiju. Rang razmatranih zemalja je sledeći: Poljska je na

poslednjem mestu, pa Slovenija i Hrvatska, zatim Finska, kao zemlja sa najmanjim brojem muškaraca i

žena sa srednjim obrazovanjem koji nikad nisu koristili računar. Međutim, i ovde važi kao i za prethodni

indikator da je veći broj žena sa srednjim obrazovanjem koje nikad nisu koristile računar, nego što je broj

muškaraca u ovoj kategoriji, Tabela 3.11 i Slika 3.11.

Tabela 3.11 Procenat muškaraca i žena sa srednjim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT

2011 2012



Poljska 47 54 48 52

Finska 14 16 12 14


Slika 3.11 Muškarci i žene sa srednjim obrazovanjem koji nisu koristili IKT

26

3.2.5. Procenat muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT

Ovaj podatak nije dostupan za Srbiju i za Sloveniju. Poljska i Finska imaju sličan broj muškaraca i žena

sa visokim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT, a Finska svakako ima najbolju poziciju posmatrajući

i ovaj indikator. Kao i za prethodna dva indikatora, i ovde važi da je broj žena veći nego broj muškaraca sa

visokim obrazovanjem koji nikad nisu koristili IKT. Tabela 3.12. i Slika 3.12 daju ove prikaze.

Tabela 3.12 Procenti muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT

2011 2012


Hrvatska 11 12 9 12

Poljska 8 13 8 11

Finska 5 5 3

Slika 3.12 Procenat muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem koji nikada nisu koristili IKT

27

3.3. Sticanje IKT sposobnosti

3.3.1. Upotreba računara prema polu i godinama

Generalno može se zaključiti da u upotrebi računara nema značajnije rodne razlike. Izvesne razlike se

uočavaju u grupi ispitanika od 55-74 godina, pri čemu je situacija u Srbiji slična kao u Sloveniji i Poljskoj,

što je prikazano u Tabeli 3.13 i ilustovano na Slici 3.13.

Tabela 3.13 Procenat žena i muškaraca koji koriste računar po starosnim kategorijama

16-24 25-54 55-74

Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene

Hrvatska 90 90 72 72 20 10

Poljska 98 98 70 75 30 22

Finska 100 100 98 99 70 66

Slovenija 100 100 81 80 40 22

Srbija 93 88 64 64 21 19

Slika 3.13 Prikaz po starosnim kategorijama upotrebe računara

28

3.3.2. Pojedinci koji su stekli IKT sposobnosti kroz formalne obrazovne institucije (škole, fakulteti,

itd.)

Nažalost, za Srbiju ne postoji pravi uvid u vrednost ovog pokazatelja, ali se može zaključiti da kod

ostalih zemalja ovaj indikator ima približnu vrednosti, a i razlike među polovima su jako male, kao što se

vidi iz Tabele 3.14. Grafički prikaz ovog pokazatelja dat je na Slici 3.14.

Tabela 3.14 Procenti muškaraca i žena koji su stekli IKT sposobnosti kroz formalno obrazovanje

2005 2006 2007 2011

Žene Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci


Poljska 23 24 23 25 24 25 28 31

Slovenija 28 21 28 26 29 27 31 31

Finska 33 26 29 21 30 23 41 36

Srbija na na na na 17 17 na na

Slika 3.14 Pojedinci koji su stekli IKT sposobnosti kroz formalno obrazovanje

29

3.3.3. Procenat muškaraca i žena sa srednjim obrazovanjem koji su stekli IKT znanje kroz formalno

obrazovanje

Procenat muškaraca i žena sa srednjim obrazovanjem koji su stekli IKT znanje u odabranim zemljama

pokazuje jako male razlike među polovima. Finska i Slovenija su slične po ovom pokazatelju, a zatim i

Hrvatska i Poljska, Tabela 3.15 i Slika 3.15. Za Srbiju ne postoji višegodišnji pregled ovog indikatora zbog

čega nije upoređivana ali su dati raspoloživi podaci.

Tabela 3.15 Procenti muškaraca i žena sa srednjim obrazovanjem koji su stekli IKT znanje kroz formalno

obrazovanje

2005 2006 2007 2011



Poljska 17 17 18 17 19 18 23 21

Finska 27 37 21 30 24 34 36 42

Slovenija 21 29 24 29 27 31 28 33


Slika 3.15 Procenat muškaraca i žena sa srednjim obrazovanjem koji su stekli IKT znanje kroz formalno

obrazovanje

30

3.3.4. Procenat muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem koji su stekli IKT znanje kroz formalno

obrazovanje

Usled oskudnih podataka za Srbiju (podaci postoje samo za jednu godinu) ne može se uočiti trend ovog

indikatora kod nas. Slovenija i Poljska su dominantne u odnosu na ostale posmatrane zemlje, Tabela 3.16 i

ilustrovani prikaz na Slici 3.16.

Tabela 3.16 Procenat muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem koji su stekli IKT znanje kroz formalno

obrazovanje

2005 2006 2007 2011



Poljska 36 37 41 42 44 41 51 48

Finska 25 33 22 31 23 31 40 47

Slovenija 48 39 50 42 49 52 48


Slika 3.16 Grafički prikaz procenat muškaraca i žena sa visokim obrazovanjem koji su stekli IKT znanje kroz

formalno obrazovanje

31

3.3.5. Pojedinci koji su samostalno stekli IKT znanje

Prema ovom indikatoru Finska opet dominira, a zatim slede Slovenija, Poljska, Hrvatska, dok je daleko

iza svih njih Srbija. Interesantno je uočiti da su, prema ovom pokazatelju, u poređenju sa muškarcima

žene brojnije i to u svim zemljama. Ovaj pokazatelj dat je u Tabeli 3.17 za posmatrane zemlje i ilustrovan

grafički na Slici 3.17.

Tabela 3.17 Procenat muškaraca i žena koji su samostalno stekli znanje iz IKT

2005 2006 2007 2011


Hrvatska na na na na 20 30 33 42

Poljska 28 32 30 36 33 39 39 46

Slovenija 49 54 44 56 50 56 64 71

Finska 66 69 50 61 53 60 84 86


Slika 3.17 Grafički prikaz procenta muškaraca i žena koji su samostalno stekli znanje iz IKT

32

3.4. IKT preduzeća

3.4.1. Preduzeća koja zapošljavaju IKT stručnjake

Ovaj pokazatelj nas upućuje da IKT stručnjake najviše zapošljavaju velika preduzeća , zatim srednja, pa

mala preduzeća. Finska je uvek na prvom mestu po broju preduzeća koja zapošljavaju IKT stručnjake,

zatim Slovenija i Hrvatska, i na kraju Poljska. Za Srbiju ovaj podatak nije dostupan. Prikaz ovog pokazatelja

dat je u Tabeli 3.18. i na Slici 3.18.

Tabela 3.18 Preduzeća koja zapošljavanu IKT stručnjake/kinje

Sva preduzeća, bez

finansijskog sektora

(10 zaposlenih ili

više)

Mala preduzeća, bez

finansijskog sektora

(10-49 zaposlenih)

Srednja preduzeća,

bez finansijskog

sektora (50-249

zaposlenih)

Velika preduzeća,

bez finansijskog

sektora (preko 250

zaposlenih)


Poljska 14 8 31 73

Finska 33 26 55 87


Slika 3.18 Grafički prikaz preduzeća koja zapošljavaju IKT stručnjake/kinje u odabranim zemljama

33

3.4.2. Procenat onih koji koriste računare na poslu

Procenat onih koji koriste računare na poslu je najveći u Finskoj, odmah zatim u Sloveniji, pa u

Hrvatskoj i Poljskoj. Za Srbiju postoje oskudni podaci, ali nažalost pokazuju da je Srbija daleko ispod

ostalih zemalja prema ovom pokazatelju kao što se vidi iz Tabele 3.19 i sa Slike 3.19.

Tabela 3.19 Procenti zaposlenih koji koriste računar

2007 2008 2009 2010 2011

Hrvatska 20 20 18 21 22

Poljska 17 17 19 20 19

Slovenija 33 33 33 36 37

Finska 44 49 na na na

Srbija 12 na 13 na na

Slika 3.19 Prikaz zaposlenih koji koriste računare na poslu

34

3.4.3. Procenat preduzeća koja dobijaju naloge preko interneta

Hrvatska dominira u ovoj komparaciji, zatim su Srbija i Finska skoro izjednačene, a na kraju su Slovenija

i Poljska, Tabele 3.20 i Slika 3.20.

Tabela 3.20 Procenat preduzeća koja dobijaju naloge preko interneta

2008 2009 2010 2011 2012

Hrvatska 18 27 24 22 27

Poljska 22 18 9 10 11

Slovenija 13 15 12 13 16

Finska 18 20 19 21 21

Srbija 20 20 21 21 21

Slika 3.20 Prikaz procenata preduzeća koja dobijaju naloge preko interneta

35

3.4.4. Preduzeća koja prodaju online

Srbija se, prema ovom indikatoru, nalazi pri vrhu, odmah ispod Hrvatske. Ispod Hrvatske i Srbije su

Finska, Slovenija i Poljska koja je na poslednjem mestu, što je prikazano u Tabeli 3.21 i na Slici 3.21.

Tabela 3.21 Procenat preduzeća koja prodaju online

2008 2009 2010 2011 2012

Hrvatska 18 27 22 18 23

Poljska 9 6 8 8 9

Slovenija 12 10 10 11 14

Finska 18 20 16 17 17

Srbija 20 20 20 21 21

Slika 3.21 Prikaz procenata preduzeća koja prodaju online

36

4. PREGLED NACIONALNIH I MEĐUNARODNIH INICIJATIVA

U ovom poglavlju su pripremljene i predstavljene analize i pregledi nacionalnih i medjunarodnih inicijativa (formalni i neformalni projekti, mreže i kampanje). Razmatrani period za ovo istraživanje je poslednja decenija. Istraživanje svih inicijativa i projekata dato je u tabelama, za svaku zemlju posebno. Prilikom prikupljanja inicijativa velika pomoć je dobijena od Marte Hozer-Kocmiel, University of Szczecin. Primeri dobre prakse kao što su Motorola Poljska, u edukaciji, i Telia Sonera, Finska u razvoju karijere, dati su u Prilogu 4. U okviru istog priloga prikazano je i istraživanje učešća žena u IKT sektoru širom sveta, gde su obuhvaćene Indija, Koreja, Filipini, Rusija, Argentina, Kanada, Amerika, Francuska i Nemačka.

Za Srbiju, Finsku, Poljsku, Sloveniju i Hrvatsku navedene su sve važnije inicijative i projekti koji su se realizovali u poslednjoj dekadi, a koji se odnose na uticaj IKT-a na žensko tržište rada. Inicijative govore o koracima koje su pojedine zemlje preduzele u cilju unapređivanja žena na IT tržištu rada. Zajedničko za sve ove inicijative i projekte je težnja ka osnaživanju devojčica da se školuju u oblastima IKT tehnologija i da, samim tim, budu konkurentne na IKT i drugim tržištima. Drugi aspekt zajednički za sve zemlje je ohrabrivanje zaposlenih žena da ne odustaju od IKT poslova i da učestvuju u izvršavanju ozbiljnih, programerskih i ostalih zanimanja koja se smatraju tradicionalno muškim.

Analizom inicijativa i projekata uočljiv je trend da zemlje koje su EU članice duži niz godina, kao

što su Finska i Poljska, učestvuju u izradi multinacionalnih inicijativa i istraživanja na novou regiona ili

čitave Evrope. Kod ovih zemalja nema značajnog broja lokalnih inicijativa i projekata, kao što je to

slučaj sa manje rodno osvešćenim zemljama.

Daljom analizom, uočeno je da u zemljama u kojima je proces podizanja svesti o rodnoj

jednakosti još uvek u povoju postoje kancelarije ili tela/uprave za rodnu ravnopravost. Nakon ove

faze funkcije kancelarija preuzima nadležno Ministarstvo.

Svaka tabela u ovom poglavlju sadrži podatke o nazivu inicijative ili projekta, realizatoru, godini

realizacije uz kratki opis aktivnosti. Nakon svake tabele, dat je spisak referenci koje su korišćene pri

prikupljanju svih relevantnih informacija.

37

4.1. Inicijative i projekti

4.1.1. Srbija

Naziv Realizator Godina Komentar

Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti

Vlada Republike Srbije

2009 Strategija predstavlja prvi strateški dokument Republike Srbije u oblasti rodne ravnopravnosti. Njome su utvrđeni ciljevi, mere i aktivnosti koje će Vlada preduzeti u periodu od 2009. do 2015. godine u cilju unapređivanja položaja žena u svim sferama javnog i privatnog života, a zasnovani su na savremenim međunarodnim i evropskim standardima o ravnopravnosti žena i muškaraca. Neke od aktivnosti u okviru Strategije se odnose na osnivanje centara za žensko preduzetništvo i IKT, kao i povećavanje njihove dostupnosti. Strategijom se definiše potreba za IKT kursevima kojim bi se mlade žene ohrabrile da se bave ovim zanimanjima. Nephodno je da se izvrši i istraživanje o uticaju IKT-a na učešće žena na tržištu rada. U Strategiji je istaknut i značaj da se ženama ponude podsticajne mere radi sticanja IKT obrazovanja. Poseban osvrt je dat na obrazovanju učiteljica i nastavnica koje će moći da dalje prenose IKT znanja devojčicama u lokalnim sredinama. Konačno, potrebno je obezbediti dostupnost IKT-a svim diskriminisanim grupama, romkinjama, seoskim i starijim ženama.

Akcioni plan o sprovođenju nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanju rodne ravnopravnosti za period od 2010-2015. godine

Vlada Republike Srbije

2010 Ciljevi Akcionog plana o sprovođenju nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanju rodne ravnopravnosti za period od 2010-2015. godine su bolji ekonomski položaja žena, njihovo veće učešće u odlučivanju i uklanjanje rodnih stereotipa. Akcionim planom se utvrđuju sledeće aktivnosti: Osnivanje centara za žensko preduzetništvo i IKT i povećavanje njihove dostupnosti; Osposobljavanje žena za modern poslovanje; Podsticanje devojaka i mladih žena da se opredeljuju za nove profitabilne profesije kroz organizaciju IKT kurseva; Organizovanje obuka za moderne tehnologije o upotrebi i dostupnosti IKT-a; Sprovođenje istraživanja i obezbeđivanje zvaničnih podataka o uticaju IKT na poziciju žena na tržištu rada; Organizovanje seminara za nastavni i administrativni kadar na svim nivoima obrazovanja; Povećanje broja žena osposobljnih za primenu IKT, posebno u manje razvijenim i seoskim sredinama.

Ravnopravno u informaciono društvo

Udruženje jednake mogućnosti

2006 Cilj projekta „Ravnopravno u informaciono društvo - Smernice, kontrolne liste i primeri najbolje prakse“ imao je kao cij kreiranje teorijskog okvira i afirmaciju

38

rodne ravnopravnosti u procesu implementacije Nacionalne strategije za izgradnju Informacionog društva. Projekat je urađen uz podršku Fonda za otvoreno društvo Srbije.

Opšte smernice za isticanje značaja jednakosti polova u kreiranju politike telekomunikacija


2006 Ovim dokumentom su date smernice za isticanje značaja jednakosti polova. Namenjene su telima koja se bave zakonodavstvom i regulativom kao i donosiocima odluka u sektoru telekomunikacija. Opšte smernice su planirane kao pomoć pri kreiranju politike telekomunikacija sa ciljem da žene i muškarci ravnopravno budu deo tog procesa, kao i u sagledavanju uticaja donešenih odluka na ravnopravnost polova.

Učešće žena u nauci i tehnologiji: izazovi, mogućnosti i put napred


2012 Ideja projekta je otvaranje diskusije o učešću žena u nauci i tehnologiji sa ciljem davanja doprinosa motivaciji srednjoškolki za kasniji izbor tehničkih zanimanja. Pored ovoga, cilj projekta je i eliminacija predrasuda koje sputavaju devojke da se profesionalno usavršavaju u IKT oblastima. Projekat je finansijski i organizaciono podržan od strane Centra za promociju nauke.

Formiranje pet ženskih klubova u ruralnim krajevima Srbije


2012 U okviru ovog projekta formirani su klubovi za 25 žena iz pet opština koje su odabrane na javnom konkursu Uprave za rodnu ravnopravnost. Svaki klub ima sopstveni prostor, računare i internet vezu, uz aktivno učešće pet žena koje su odslušale seminar i koje su osposobljene da dalje razvijaju delatnost e-klubova u svojim sredinama. Osnovni cilj projekta je da i žene u ruralnim sredinama mogu da premoste "digitalni jaz" i unaprede uslove života.

Digitalne preduzetnice Udruženje jednake mogućnosti

2011 U okviru projekta organizovan je besplatan trening trenera sa ciljem da omogući što širu disiminaciju znanja potrebnih za uspostavljanje "ženske ekonomije" kroz primenu i korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i popularizaciju upotrebe IKT.

Učešće žena u nauci i tehnologiji: izazovi, mogućnosti i put napred


2013 Nastavak projekta iz 2102. godine u drugim gradovima Srbije, sa ciljem davanja doprinosa motivaciji srednjoškolki za kasniji izbor tehničkih zanimanja. Projekat je finansijski i organizaciono podržan od strane Centra za promociju nauke.

Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou

Savet evropskih opština i regija sa partnerima

2009 Povelja je namenjena lokalnim i regionalnim upravama, u cilju usmeravanja njihovih snaga i partnerstava ka postizanju veće ravnopravnosti.

39

Akademska studija: GDE SU ŽENE U IT SEKTORU U SRBIJI?

Univerzitet u Beogradu, Autori: MSc Ana Pajić Prof. dr Dragana Bečejski-Vujaklija Prof. dr Nataša Gospić, Prof. dr Jelica Protić

2012 Studija je realizovana preko online istraživanja, pri čemu su žene kontaktirane putem elektronske pošte. Ciljna grupa je bila ženska populacija koja radi u oblasti informacionih sistema i tehnologija. Glavni cilj istraživanja je bio definisanje opšteg statusa žena u IT profesiji u Srbiji. Ispitano je da li se na tržištu različito tretiraju muški IT inženjeri u onosu na ženske. Prvi rezultati pokazuju da su žene u IKT sektoru u Srbiji u manjini i da se suočavaju sa određenim izazovima i preprekama za razliku od muškaraca.

40

4.1.2. Finska

Naziv

Realizator Godina Komentar

Training and Employment of Women ICT Technicians: a report of the JIVE MCSE project

European Social Fund EQUAL programme and The Open University as part of the JIVE partners project. JIVE – Joint Interventions; MSCE – Microsoft Certified Systems Engineer

2005 Ova studija se bavi iskustvima žena IKT radnika u industriji i drugim sektorima, a naročito iskustvima IKT radnica za podršku i tehniku. Ključni zaključak ovog istraživanja je bio da ne postoji dovoljan obim rodne statistike, kao i da ne postoje obaveze da se ovi podaci prikupe i objave.

Increased growth with gender equality and diversity as tools Mata Jamt Project

Interreg IVA North, Norrbotten County Administration, Regional Council of Lapland

2010-2013

Cilj projekta je da podrži poslovni razvoj i inovacije novih servisa i proizvoda u IKT sektoru. Kroz realizaciju projekta se očekuje širenje uticaja žena na razvoj IT oblasti i stvaranje novih poslova koji su namenjeni i ženama i muškarcima, a sve sa ciljem povećanja atraktivnosti severne Finske i severne Švedske.

“WomenIT – Women in Industry and Technology” project

University of Oulu, Research and Development Centre of Kajaani

2006 Ciljevi projekta WomenIT su: stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarce kako na poslu tako i u obrazovanju, podrška ženama i devojakama u izboru zanimanja koja nisu tradicionalna za njihov pol, podrška zapošljavanju žena i devojaka u oblasti tehonogije i industrije, kao i razbijanju barijera koje stvaraju nejednakost između polova.

Statistical portrait of women in ICT in BSR countries – WINNET8

WINNET8 2010 Empirijska analiza položaja žena na tržištu rada, uključujući i pitanje IKT-a, pokazala je jake razlike između devet zemalja regiona Baltičkog mora (BSR). Postoji jasna podela na dve grupe: bogate severne zemlje-Norveška, Švedska, Danska i Finska, i drugu grupu čine Poljska, Litvanija i Letonija. Razlika među ovim zemljama je pre svega u korelaciji starosti žena i njihovih IKT sposobnosti. Dug je put do zadovoljenja kriterijuma aktivnog učešća žena u nekim BSR zemljama.

Women in net 8 (winnet8.eu)

European Regional Development Fund

2010 – 2011

Projekat obuhvata regione osam EU članica: Bugarska, Finska, Grčka, Italija, Poljska, Portugal, Švedska i Velika Britanija, koje se bave razvojem politike u cilju rešavanja problema niske stope zaposlenosti među ženama u kombinaciji sa horizontalno odvojenim tržištem rada i sa nedostatkom žena u preduzetništvu, inovacijama i tehnologiji.

41

GENOVATE – Transforming organizational culture for gender equality in research and innovation

FP7-funded [under Science in Society SiS 2012. 2.1.1-1 programme] action research project which is coordinated and led by Professor Uduak Archibong of the University of Bradford

2012 GENOVATE teži da omogući jednake mogućnosti za žene i muškarce na pozicijama odlučivanja, a kroz podjednako učešće oba pola u istraživanju, inovacijama i naučnim telima, sa posebnim fokusom na univerzitete. GENOVATE nastoji da primeni strategije za promenu organizacionih struktura u cilju ostvarivanja rodno ravnopravnog menadžmenta.

Women and Gender Equality in Finnish Development Cooperation

Ministry for Foreign Affairs of Finland

2011 Cilj politike razvoja Finske je da iskoreni siromaštvo i osnaži obične ljude, žene i muškarce, devojčice i dečake, ka boljem ekonomskom razvoju. Ova studija istakla je potencijal IKT-a za razbijanje rodnih barijera u obrazovanju, političkom učešću i ekonomskim prilikama. IKT nije rodno orijentisan, i ne zavisi od prihoda, statusa i godina korisnika. Utiče na muškarce i žene različito, i skoro u svim slučajevima žene imaju manje pristupa novim mogućnostima koje pruža IKT.

Quadruple Helix Central Baltic

Central Baltic Interreg IV-A programme

2009 –2011

Fokus ovog programa je rodna ravnopravnost, preduzetništvo i IKT inovacije. Učestvovalo je osam partnera iz tri zemlje. Cilj izveštaja je analiza postojećih problema rodne ravnopravnosti u preduzetništvu, sa posebnim osvrtom na oblast centralno baltičkog mora.

42

4.1.3. Slovenija

Naziv

Realizator Godina Komentar

Resolution on the national program for equal opportunities for women and men, 2005-2013

The National Assembly of the Republic of Slovenia

2005 Ova rezolucija je strateški dokument koji definiše ciljeve i mere, kao i ključne smernice za promociju rodne ravnopravnosti u različitim oblastima života žena i muškaraca u Sloveniji u periodu od 2005. do 2013. godine. Važnu ulogu u prevazilaženju rodnih stereotipa ima obrazovni sistem. Razvojem IKT-a postiže se veći protok informacija i znanja, tako da je veoma važno da IKT znanje bude oslobođeno predrasuda i stereotipa o ulogama žena i muškaraca u savremenom društvu, kao i da promoviše jednake mogućnosti za oba pola.

Consideration of reports submitted by States parties under article 18 of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women – Slovenia

UN Committee on the Elimination of Discrimination Against Women (CEDAW), Government of Slovenia

2007 Ovaj izveštaj prikazuje razvoj implementacije Konvencije. Takođe su u njemu prikazane informacije i podaci koje je zahtevao Komitet za eliminaciju diskriminacije žena. Izvešaj pokazuje da preovlađuju muški studenti u odnosu na ženske na tehničkim, matematičkim i računarskim fakultetima.

Women mayors’ link: connecting local governance, ICT and gender

Equal Opportunities for Women Foundation

2003 Inicijativa je razvijena u 12 zemalja, uključujući Sloveniju i Srbiju. Jedan od glavnih ciljeva je bila promocija IKT-a među članovima Projekta u cilju poboljšanja lokalne zajednice i uprave, kao i da se promoviše pitanje rodne ravnopravnosti.

ICT and their contribution to active ageing and equal opportunities in work and employment: Slovenia

Vesna Dolničar, Vasja Vehovar

2005 Knjiga predstavlja analizu glavnih doprinosa IKT znanja ka ostvarivanju jednakih mogućnosti na tržištu rada u Sloveniji.

E-Counseling ESS, E-Counseling project-European Commission

2007 Cilj projekta je razvoj integrisanog sistema koji sadrži e-informacije i podršku za one koji traže posao i koji su zainteresovani za ispitivanje profesionalne orijentacije. Ovaj projekat je pre svega namenjen korisnicima koji mogu da koriste IKT za istraživanje i planiranje svoje karijere i stručnog razvoja.

A Bright Future in ICTs Opportunities for a new generation of women – Report

Telecommunication Development Sector

2012 Ovaj izveštaj pokazuje globalne trendove u profesionalnom razvoju žena i zapošljavanju u IKT sektoru. Pored ovoga prikazuje mnogobrojne treninge, programe, strategije i inicijative za devojke i žene kao potencijalne

43

IKT studentinje i ekspertkinje. Izvešzaj se odnosi na OECD zemlje (Slovenija je članica).

Report on the Gender Initiative: Gender Equality in Education, Employment and Entrepreneurship

OECD Council at Ministerial level

2011 Izveštaj predstavlja zaključke sa sastanka OECD savetovanja iz 2011. godine. Istaknuta je prva prekretnica u Rodnoj inicijativi koju je pokrenula OECD kako bi pomogla vladama da promovišu rodnu ravnopravnost u obrazovanju, zapošljavanju i preduzetništvu. Jedna od preporuka za jačanje rodne ravnopravnosti u preduzetništvu je podsticanje preduzetnica da pristupe međunarodnim tržištima i poslovnim mrežama kroz primenu web tehnologija.

44

4.1.4. Poljska


makeITfair Production of Next-Generation Electronics in Poland - Gender Perspective

Karat Coalition 2007 U okviru projekta se analizira položaj žena zaposlenih u elektronskoj industriji u Poljskoj. Zaključeno je da uslovi rada ovih žena, a posebno njihove plate nisu na zadovoljavajućem nivou.

OECD: ICTs AND GENDER

Directorate for Science, Technology and Industry, Committee for Information, Computer and Communications Policy

2007 Dokument obezbeđuje pregled rodne zastupljenosti u IKT-u i IKT poslovima u OECD zemljama, uključujući Poljsku. Fokus je takođe stavljen na uticaju IKT-a na obrazovanje i obuke, kao i razlikama u pristupima IKT-u i primenama prema polu.

Women and ICT Why are girls still not attracted to ICT studies and careers?

Cisco 2009 Ova studija istražuje kakav stav imaju dečaci i devojčice školskog uzrasta, kao i njihovi roditelji i nastavnici, prema IKT poslovima, a posebno prema Internetu. Studija je obuhvatila pet EU zemalja: Francuska, Italija, Holandija, Velika Britanija i Poljska. Glavni zaključak je da stav o IKT poslovima i Internetu ne odgovara realnosti i da često roditelji i nastavnici produbljuju ove pogrešne percepcije.

Statistical portrait of women in ICT in BSR countries

University of Szczecin, Poland

2011 Projekat promoviše učešće žena uzimajući u obzir velike razlike između zemalja baltičkog regiona.

Mechanisms for reconciling professional and family roles for women and men as a chance to actively participate in the labour market

Polish Presidency- Ministry of Labour and Social Policy

2011 Stručna konferencija organizovana je kao forum i imala je za cilj definisanje najpodesnijih smernica i inicijativa koje bi trebalo da obezbede rodnu ravnopravnost na tržištu rada. Ove mere bi trebalo da podrže Vlada i drugi društveni partneri.

UNESCO/POLAND Co-Sponsored Fellowships Programme in Engineering - cycle 2013

UNESCO Chair for Science, Technology and Engineering Education at the AGH University of Science and Technology, Krakow, Poland

2012 Inicijativa promoviše ljudske resurse u zemljma u razvoju i jačanje međunarodnog razumevanja zemalja u regionu i Poljske. Korisnicima ponuđenih stipendija će biti pružena prilika da preduzmu individualne istraživačke programe u oblasti nauke, tehnologije i inženjerstva. Jedna od oblasti istraživanja je i softversko inženjerstvo.

45

ICT-Go-Girls European Commission LLP program

2012 Glavni cilj je osnaživanje srednjoškolki sa znanjem i sposobnostima kako bi bile u mogućnosti da kreiraju buduće prilike za inovacije i IKT zaposlenja. Radni tim projekta čine zaposleni iz sedam institucija iz 5 EU zemalja.

Girls in new technologies - summary of the first edition

Office of electronic communication, Republic of Poland

2013 Konferencija je organizovana kroz takmičenje ‘Pripravnički staž za studentinje u IKT sektoru’ koje je održano u Varšavi. Skup je bio organizovan u formi kratkih prezentacija zahvaljujući kojima svi učesnici dobijaju informacije o prvim danima programa studentske obuke.

Baltic Sea Region Partnership Platform for Gender & Economic Growth

Winnet Europe organization

2013 Fokus platforma je na rodno ravnopravnom, inovativnom preduzetništvu i IKT-u gde bi učešće žena bilo obezbeđeno preko specijalizovanih centara. Ovi centri imaju ulogu civilnog društva kao posrednika.

46

4.1.5. Hrvatska


Uloga žena u informacijskom društvu Republike Hrvatske

Središnji državni ured za e-Hrvatsku

2010 Okrugli sto je organizovan radi promovisanja važnosti ravnopravnog učešća žena u IKT sektoru i podsticanja popularizacije zapošljavanja većeg broja žena u tom bitnom sektoru preduzetništva.

Europska mreža žena ambasadorica poduzetništva, EntrepreneurSHEp Croatia

Hrvatska privredna komora

2011 Cilj projekta je uspostaviti mrežu ambasadorki u Hrvatskoj koje će podsticati žene da započnu preduzetničku delatnost i osnuju vlastite firme, kao i podizanje svesti o preduzetništvu žena. Tokom projekta su se održale radionice na kojima su se vršile obuke, između ostalog i o e-poslovanju, kreiranju web prezentacija i td.

Nacionalna politika za ravnopravnost spolova

Hrvatska vlada, Središnji državni ured za e-Hrvatsku.

2011 Nacionalna politika za ravnopravnost polova osnovni je strateški dokument Republike Hrvatske, sa ciljem uklanjanja diskriminacije žena i uspostavljanja stvarne ravnopravnosti polova primenom politike jednakih mogućnosti za period od 2011. do 2015. godine. Inicijative koje su planirane za period 2011-2015. godine odnose se na dve teme: zapošljavanja žena u sektoru IKT i razmena iskustava i primera dobre prakse u IKT sektoru, kao i organizovanje konferencije o položaju žena u IKT sektoru. Realizator ovih inicijativa je bio Središnji državni ured za e-Hrvatsku.

Mere protiv nasilja nad ženama

Program EU za zaposlenje i socijalnu solidarnost - PROGRESS

2013 Cilj ovog materijala je: da predstavi Hrvatskoj opšti koncept borbe protiv nasilja nad ženama, sa posebnim isticanjem na primenu IKT u ovoj borbi i u programima za počinioce ovog nasilja; da pokaže aktuelne političke debate relevantne za Hrvatsku, kao i primere dobre prakse iz Španije i Irske.

Europski tjedan ICT zanimanja i digitalnih kompetencija – eSkills Week

Ministarstva znanosti, obrazovanja i sporta

2012 Predstavlja inicijativu koja se sprovodi u istovremeno u 35 zemalja, a kojoj se priključila i Hrvatska. Zadatak inicijative je informisati učenike, studente, mlade stručnjake, penzionere, preduzetnike, poslodavce kao i kreatore politika o nizu mogućnosti koje informacione veštine i IKT zanimanja nude te podići svest o prednostima koje donosi podizanje ukupne informatičke pismenosti građana.

Žene i ICT – zašto se odlučiti za karijeru u ICT sektoru?

Udruga CESI i Girl Geek Dinners Hrvatska

2012 Organizacija radionice potaknuta je međunarodnom inicijativom eSkills koja se odvija istovremeno u 35 zemalja u Evropi s ciljem senzibiliziranja javnosti u pogledu važnosti ulaganja u informatičku pismenost građana te kako bi se promovisala IKT zanimanja i karijere.

47

4.2. Rezime stanja u posmatranim zemljama

U ovom poglavlju predstavljeni su svi relevantni podaci (statistički podaci, važne inicijative i projekti) kada je u pitanju uticaj IKT-a na žensko tržište rada iz 5 zemalja: Srbija, Poljska, Finska, Hrvatska i Slovenija.

Opšti zaključak je da je Finska zemlja koja zapošljava najviše žena u IKT sektoru. Finska je prva zemlja u svetu koja je počela da se bavi pitanjima rodne ravnopravnosti. Ova činjenica je dovela do današnje situacije da su predsednik, premijer i čak 11 od 20 ministara žene. Finska opravdava svoju dominaciju i kroz sledeće podatke:

Sve Finske firme koriste IKT (100%), računare i Internet.

Procenat onih koji nikad nisu koristili IKT je najmanji u odnosu na druge zemlje.

Procenat preduzeća koja zapošljavaju IKT/IT specijaliste je najveći.

Poljska je tradicionalno katolička zemlja sa patrijarhalnim društvom, što je sve zajedno definisalo položaj žena na tržitšu rada u prošlosti. Kada je Poljska postala članica EU, napravila je dobar napredak na polju rodne ravnopravnosti. Nažalost, i dalje radni uslovi za žene u oblasti IKT-a nisu podjednako dobri kao u ostalim, „starim“, članicama EU. Prema zvaničnim podacima Eurostat-a, Poljska je najlošije rangirana zemlja prema broju preduzeća koja zapošljavaju IKT stručnjake.

Slovenačka Vlada je nakon ulaska ove zemlje u EU učinila velike napore da zaštiti, ali i promoviše ženska prava i ravnopravno učešće žena u svim segmentima poslovnog, i političkog života. Trenutna situacija u Sloveniji pokazuje da su oko trećine svih menadžera i političara žene. S obzirom da su krupna pitanja rodne ravnopravnosti rešena, slovenačka Vlada je 2012. godine ukinula njihovu Kancelariju za jednake mogućnosti. Ova oblast je potpala pod ingerencije Ministarstva rada, porodičnih i socijalnih pitanja.

U IKT sektoru u Hrvatskoj zaposleno je 34% žena, dok IKT menadžerke čine 28% od ovog broja. Glavna prepreka većeg učešća žena u IKT sektoru je postojanje stereotipa da su IKT poslovi tradicionalno muški poslovi. Postoji još mnogo toga što je potrebno uraditi u Hrvatskoj, s obzirom da zvanična statistika pokazuje veliki procenat žena i muškaraca sa visokim obrazovanjem koji nikad nisu koristili računar.

Konačno, u Srbiji je situacija na nezavidnom nivou. Broj žena na pozicijama odlučivanja, ali i na ostalim poslovima u IT sektoru je zanemarljivo mala. Iako žene pokazuju bolje rezultate tokom školovanja u IKT oblastima, ipak ne dobijaju šanse da se istaknu i tokom poslovne karijere. Većina inicijativa i projekata u Srbiji potiče od Uprave za rodnu ravnopravnost i Uduženja jednakih mogućnosti.

48

5. PREGLED REGULATORNIH I STRATEGIJSKIH PRISTUPA U SRBIJI

I PRIMERI DOBRE PRAKSE UMREŽAVANJA

Ovaj pregled i analize urađeni su korišćenjem postojećih strategija, regulatornih dokumenata, inicijativa i aktivnosti koje se preduzimaju u najvažnijim svetskim institucijama, kao i mreža koje rade na stalnoj promociji uloge žena u IKT sektoru. U pregledu neće biti vršena kvantitativna analiza dokumenata već će se pre ukazati na propuste koji prate donošenje strateških dokumenata uzimajući u obzir princip rodne ravnopravnosti, kao i navođenje primera dobre prakse, pre svega u Srbiji, ali u drugim evropskim zemljama.

5.1. Postojeća regulativa

Nije neuobičajeno da se kroz određena regulativna akta propisuje učešće zena u određenim sferama društvenog, ekonomskog i političkog života. Kroz ovaj indikator istraživano je da li takva regulativa postoji u Srbiji kada je reč o različitim segmentima upotrebe IKT od strane žena. Nakon detaljnog istraživanja zaključeno je da u Srbiji nema ni jednog regulatornog akta koji reguliše ili usmerava upotrebu IKT od strane žena. Generalno posmatrano samo se u Izbornom zakonu Republike Srbije (RS) nalaze odredbe koje propisuju kvote za učešće žena na izborima. Organizacije civilnog društva pokrenule su aktivnost za donošenje odluke da broj žena u Parlamentu bude 30%. Međutim, kada se diskutuje značaj IKT za žene, onda je prateći efekat i privatnost, bezbednost žena na internetu. Problem bezbednosti i sigurnosti IKT se obrađuje u nekoliko zakonskih dokumenata i pravilnika (Zakon o elektronskoj trgovini, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o elektronskom dokumentu, Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje elektronskog potpisa, Pravilnik o izdavanju vremenskog žiga)7. Međutim ni jedan od ovih dokumenata nije rodno sezibilisan i ne obrađuje specifično aspekt žena. U tom smislu smo i formulisali preporuku: Ugrađivati princip rodne ravnopravnosti u IKT pravni i regulatorni okvir, posebno u akta koja implementiraju pitanja bezbednosti i sigurnosti.8

7 Zakon o elektronskoj trgovini, Službeni glasnik RS, br. 41/09,

Zakon o elektronskom potpisu, Službeni glasnik RS, br. 135/04

Zakon o elektronskom dokumentu, „Službeni glasnik RS” br. 51/09

Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje elektronskog potpisa, Pravilnik o izdavanju vremenskog žiga, Službeni

glasnik RS, br . 26/08

Pravilnik o izdavanju vremenskog žiga, Službeni glasnik RS, br. 112/09)

8 Hafkin, Nancy. “Globalization and the economic empowerment of women: Defining and building a gender-

responsive information society in the ESCAP region”. UNESCAP. 2004. 6-7. Online.

http://www.unescap.org/esid/GAD/Events/High-level%20meeting%20Sep%202004/

English/Nancy%20Hafkin.pdf

49

5.2. Inicijative, strategije, akcioni planovi, projekti

Inicijative i strategije takođe govore od razvijenosti društvene i institucionalne svesti o određenim pitanjima. Zbog toga smo analizom postojećih inicijativa i strategija koje se bave uključivanjem žena u IKT sektor ili njihovim IKT opismenjavanjem došli do sledećih nalaza:

a) Nacionalna strategija za poboljšavanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti i odgovarajući Nacionalni akcioni plan su verovatno jedini strategijski dokumenti koji direktno referišu na važnost ekonomskog osnaživanja žena i unapređivanja života kroz sticanje znanja i veština iz IKT. Eksplicitno se kaže: „...Da bi se ženama pružila mogućnost za uspešan rad, a posebno za preduzetništvo, potrebno je osposobiti ih za moderno poslovanje. Potrebno je ohrabriti devojke i mlade žene da se opredeljuju za nove profesije kroz organizaciju IKT kurseva, kurseva za izradu biznis planova, marketinga, menadžmenta i berzanskog poslovanja. Posebnu pažnju posvetiti modernim tehnologijama, obuci za upotrebu i dostupnosti IKT…”.

b) Dve strategije koje čine Digitalnu agendu Srbije, Strategija razvoja Informacionog društva 2010-20209 i Strategija razvoja elektronskih komunikacija do 202010 potpuno su rodno nesenzibilisane i ni u jednom svom delu ne referišu na ulogu žena u IKT sektoru kao i na ulogu IKT za ekonomsko osnaživanje žena i ranjivih grupa.

c) Zavod za statistiku Srbije od 2006. godine na godišnjem nivou izdaje publikaciju Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u Srbiji. Najveći deo statističkih podataka dat je prema polu i komentarisan u tom smislu, tako da predstavljaju dobar izvor sagledavanja rodne podele u Srbiji u odnosu na IKT11.

d) Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. dо 2013, Vlada RS oktobar 200912. Iako je ovaj elektronski servis od izuzetnog značaja za unapređivanje položaja žena kako u privatnom tako i u poslovnom smislu, Strategija ne posmatra posebno žene već koristi termin “građani” pri čemu generalno upućuje na potrebu podizanja opšte informatičke pismenosti zaposlenih u organima javnih uprava.

e) Nacionalna strategija zapošljavanja 2011-2020, Vlada RS, 201113: Ovaj dokument je u velikoj meri uvažio rodni aspekt u procesu zapošljavanja iako ne referiše direktno na ulogu IKT u tom procesu, ali upućuje na izrade lokalnih programa za zapošljavanje žena. Strategija konstatuje da su žene više pogođene nezaposlenošću u odnosu na muškarce uprkos višem obrazovnom nivou, da postoji naročit rizik od ranjivosti (ne samo u periodu recesije) na tržištu rada postoje lica koja su ugrožena po više osnova – npr. neobrazovane žene u ruralnim područjima (koje su ugrožene po rodnoj, obrazovnoj i geografskoj osnovi), da su žene su najveća ranjiva grupa na tržištu rada Republike Srbije, premda čine polovinu stanovništva radnog uzrasta, one su manjina među učesnicima na tržištu rada, i još izrazitija manjina među zaposlenima. Prema ovoj Strategiji postoji veoma veliki prostor za unapređenje rodne senzitivnosti u kreiranju i

9 http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija_razvoja_informacionog_drustva_2020.pdf

10 http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija%20razvoja%20elektronskih%20komunikacija%20u%20RS%202010-

2020.pdf

11http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1

941

12 http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija_i_akcioni_plan_za_razvoj_elektronske_uprave.pdf

13 http://lokalnirazvoj.rs/nacionalna-strategija-zapošljavanja-2011-2020.htm

http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija_razvoja_informacionog_drustva_2020.pdf

http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija%20razvoja%20elektronskih%20komunikacija%20u%20RS%202010-2020.pdf

http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija%20razvoja%20elektronskih%20komunikacija%20u%20RS%202010-2020.pdf

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1941

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1941

http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija_i_akcioni_plan_za_razvoj_elektronske_uprave.pdf

http://lokalnirazvoj.rs/nacionalna-strategija-zapo%C5%A1ljavanja-2011-2020.htm

50

praćenju aktivnih programa tržišta rada u Republici Srbiji, te da bi ovakav pristup ne samo doprineo smanjivanju razlika između žena i muškaraca na tržištu rada, nego i povećanju efikasnosti upotrebe sredstava za aktivne programe, posebno ako se poveća relativno učešće programa obuke u aktivnim programima tržišta rada. Na evidenciji NSZ broj nezaposlenih žena je veći od broja nezaposlenih muškaraca, ali je na lokalnim tržištima rada situacija različita, tako da u pojedinim opštinama ima više nezaposlenih muškaraca. S obzirom na razlike na lokalnim tržištima rada, u okviru lokalnih akcionih planova zapošljavanja, potrebno je osmisliti posebne programe za zapošljavanje žena i to u onim oblastima u kojima su one u nepovoljnijoj situaciji u odnosu na muškarce. Naročito je visoka stopa nezaposlenosti, a istovremeno niska stopa zaposlenosti mladih žena. Zbog toga prioritet pri uključivanju u mere treba dati nezaposlenim mladim ženama, do 30 godina starosti, bez iskustva u struci, u odnosu na muškarce sa istim karakteristikama.

f) U Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja, 2013 u poglavlju III, Ciljevi i prioriteti, u delu 4, žene su u grupi nezaposlivih za koje se planira kreiranje i realizacija specifičnih mera i aktivnosti ali se ne pominje IKT. U poglavlju 7 dato je da žene imaju priorite u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja dok se u Tabeli prioriteta, mera i aktivnosti za realizaciju NAPZ u delu 4.5. i 4.6. posebno navode aktivnosti na zapošljavanju žena iz ruralnih oblasti i žena generalno. Ali i u ovim konkretnim aktivnostima nema ništa što vezuje nove tehnologije i bolje pozicioniranje na tržištu.

5.3. Organizacije koje se bave promocijom IKT za žene

5.3.1. Institucije

1. Ministarstvo spoljašnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, u okviru kog se nalazi Uprava za Digitalnu agendu Srbije, kreira strategiju i politiku razvoja informaciono komunikacionih tehnologija, dok regulatorni deo obavljaju regulatorne institucije RATEL i RRA. U pogledu odnosa prema pitanju žena i IKT, osim angažovanja Ministarstva na promociji međunarodnog dana “Devojčice i IKT” nije bilo nikakvih aktivnosti. Kao što je napred rečeno, ni jedna strategija nije posebno tretirala pitanja položaja žena i uticaja IKT na unapređivanje njihovog života. Treba napomenuti da je Strategija razvoja Informacionog društva iz 2006. uključila u više strateških pravaca pitanja rodne ravnopravnosti, ali se to u izradi novih strategija potpuno izgubilo. Zato smatramo da je napred izneta preporuka bitna i da je treba implementirati.

2. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i njegova Uprava za rodnu ravnopravnost u kontinuitetu podržavaju i promovišu ulogu IKT za žene.

5.3.2. OCD

U Srbiji u oblasti promocije IKT radi nekoliko organizacija civilnog društva:

Udruženje Jednake mogućnosti14 od svog osnivanja 2002. bavi se pitanjima žena i IKT, kroz promociju IKT za unapređivanje života žena. Posebno treba pomenuti:

- Projekat Ravnopravno u Informaciono društvo - Smernice, kontrolne liste i primeri dobre prakse rodne ravnopravnosti

- Formiranje e-klubova

14

www.e-jednakost.org.rs

http://www.e-jednakost.org.rs/

51

- Besplatne obuke za učiteljice iz ruralnih područja

Društvo za informatiku Srbije (DIS)15 je najstarije udruženje IT profesionalaca u Srbiji. Osnovano je 1973. godine. Misija društva je popularizacija primene IKT, afirmacije domaćih IKT rezultata, razmatranja stanja u oblasti IKT i predlaganja potrebnih mera. DIS u rukovodećim organima ima istaknute stručnjakinje (žena je potpredsednica društva, a u Upravnom odboru od 12 članova, 5 su žene). U okviru DIS-a, planira se osnivanje sekcije informatičarki, koja će se baviti unapređenjem položaja žena u IT sektoru i popularizacijom IT profesije među maturantkinjama.

Udruženje Informaciono društvo Srbije16 Ovo udruženje se bavi popularizacijom informacionog društva i tehnologija, širenjem informacija iz ove oblasti, organizovanjem simpozijuma, konferencija i različitih načina obuke, kao i učešćem na projektima koji se bave IT problematikom. Ovo Udruženje je u okviru održavanja godišnje Međunarodne konferencije YUINFO, skoro redovno imalo i sesiju koja se odnosila na žene i IKT.

Udruženje e-Razvoj17 se bavi ostvarivanjem ciljeva u oblasti razvoja informacionog društva, ali nije tretiralo pitanje žena i IKT.

5.3.3. Mreže

Ne postoji ni jedna registrovana mreža koja se bavi pitanjima žena i IKT ili promocijom IKT. Naravno, društvene mreže se koriste i u ovu svrhu, pa se kao dobar primer može navesti mreža žena iz pet e-klubova u ruralnim područjima Srbije na Facebook-u. Formiranjem e-klubova stvoreni su uslovi da žene koje su bile obučene za rad na računaru, pristup Internetu i umrežavanje, iskoriste ove alate za pristup tržištu i samozapošljavanju.

5.3.4. Međunarodne institucije i aktivnosti

Međunarodna Unija telekomunikacija – ITU

ITU je svetski referentna institucija za pitanja standardizacije i razvoja IKT. Pitanje ravnopravnosti polova i pozicija ITU je potvrđena kroz odluku Saveta ITU: “ITU Gender Equality & Mainstreaming (GEM) Policy”. Ova odluka ima za cilj da promoviše i podeli viziju za integrisanje rodne perspektive u svim segmentima rada ITU. Takođe, ovim ITU prihvata i aktivnosti kojima se kroz ceo sistem UN promoviše osnaživanje žena. U okviru ITU u razmatranju razvoja IKT i širokopojasnog pristupa internetu, posebno je rađeno na uticaju IKT na unapređivanje života žena. Poseban Izveštaj “A bright future in ICT opportunities for a new generation of women, 2012”, diskutuje nove načine rada u IKT sektoru i sa IKT-om, nova radna mesta, moguće interakcije i učenja za žene18.

ITU je otvorio web portal Girls in ICT koji se fokusira na tome da pomogne devojkama i ženama da pristupe treninzima, mogućnostima za posao i ostvarivanje karijere u IKT sektoru.

15

www.dis.org.rs

16 http://www.informacionodrustvo.org/sr/onama/index.dot

17 http://www.erazvoj.com/

18 ITU Report „Bright future in ICT opportunities for a New generation of women”, 2012.

http://girlsinict.org/trends-analysis-and-profiles/bright-future-icts-opportunities-new-generation-women

http://www.dis.org.rs/

http://www.informacionodrustvo.org/sr/onama/index.dot

http://girlsinict.org/trends-analysis-and-profiles/bright-future-icts-opportunities-new-generation-women

52

ITU je nosilac aktivnosti Svetskog Samita o Informacionom društvu-WSIS. U okviru WSIS-a održan je Forum 2013: "Measuring ICT and Gender", u okviru koga su adresirana pitanja šta nam pokazuju postojeće statistike o ženama i IKT I korišćenju i prednostima koje IKT proizvodi19.

Evropska unija U okviru Digitalne agende EU i diskusija koje su se o njoj vodile Neelie Kroes, potpredsednica

Saveta EU istakla da će Evropi do 2015. godine nedostajati 900 000 obučenih IKT stručnjaka. U studiji “Women active in the ICT sector”20 navedeno je da više žena u digitalnim poslovima može da kreira godišnji EU BDP od 9 milijardi evra.

Digitalna agenda EU u “Pillar VI Enchancing digital literacy, skills and inclusion” u aktivnosti 60 pod nazivom “Povećanje učešća žena u IKT radnoj snazi” ima planirane akcije koje se odnose na pronalaženje načina za privlačenje više žena za IKT poslove i njihovo osnaživanje sa cljem pune participacije u informacionom društvu.

5.4. Primeri dobre prakse mreža žena u IKT

Globalna mreža žena donosilaca odluka u IKT (Global Network of Women ICT Decision-Makers) kreirana je na inicijativu Srbije na Konferenciji opunomoćenika u Gvadalahari sa ciljem uvođenja principa rodne ravnopravnosti u aktivnosti ITU i promovisanja rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena kroz upotrebu IKT21

European Centre for Women and Technology (ECWT) je evropska mreža sa više od 130 organizacija i velikim brojem pojedinaca sa ciljem da preko nacionalnih kontakt osoba implementira strategiju pune participacije žena u društvu znanja i ekonomiji znanja, kao i da aspekt rodne ravnopravnosti bude cilj i u Digitalnoj agendi EU.22

5.5. Obuke, treninzi, edukacija žena za upotrebu IKT

U ovoj tački je analizirano da li postoje određeni programi za obuku i trening žena kada je reč o upotrebi IKT. Takođe je istraženo da li postoji i na koji način se vrši promocija upotrebe IKT za žene. Verovatno da mnogi programi nisu obuhvaćeni ovim pregledom, jer su korišćeni raspoloživi dokumenti sa web stranica.

Nacionalna služba zapošljavanja: Organizovala je programe obuke za usavršavanja (dokvalifikacije), a u skladu sa očekivanim potrebama lokalnog tržišta rada. Za ove obuke prioritet imaju teže zapošljiva lica, odnosno lica koja su nezaposlena duže od 12 meseci, nezaposleni bez kvalifikacija, mladi do 30 godina života, žene, ruralno stanovništvo, osobe sa invaliditetom, Romi, korisnici socijalne pomoći. Ni u ovim obukama se eksplicitno ne pominje

19

www.itu.int

20 published by DG CONNECT in October 2013 http: ec.europe.eu/digital-agenda

21 www.itu.int

22http://www.womenandtechnology.eu/digitalcity/projects/w4ict/homepage.jsp?dom=AAABECDQ&prt=BAAF

KZBW&fmn=BAAFKZCC&men=BAAFKZBX#sthash.Z8XqRdXr.dpuf

http://www.itu.int/

https://ec.europa.eu/digital-agenda/

http://www.itu.int/

http://www.womenandtechnology.eu/digitalcity/projects/w4ict/homepage.jsp?dom=AAABECDQ&prt=BAAFKZBW&fmn=BAAFKZCC&men=BAAFKZBX#sthash.Z8XqRdXr.dpuf

http://www.womenandtechnology.eu/digitalcity/projects/w4ict/homepage.jsp?dom=AAABECDQ&prt=BAAFKZBW&fmn=BAAFKZCC&men=BAAFKZBX#sthash.Z8XqRdXr.dpuf

53

IKT u cilju osnaživanja žena, iako je NSZ imala niz obuka za rad na računaru. Kako žene spadaju u prioritetne kategorije nezapošljivih lica one su bile obuhvaćene ovim obukama.

Udruženje Jednake mogućnosti u toku 2002-2005. organizovalo je treninge za učiteljice iz ruralnih područja, vaspitače/ce iz domova za decu bez roditeljskog staranja, kao i decu ometenu u razvoju. U saradnji sa Fondom Centra za Demokratiju i Opštinom Novi Beograd 2005 organizovani su treninzi za korišćenje IKT za nezaposlene žene ili onih koje su izgubile posao. U okviru Projekta „Formiranje 5 e-klubova u ruralnim oblastima Srbije“ održan je trening za 25 žena iz ruralnih područja, uglavnom nezaposlenih, za korišćenje računara i umrežavanje.

Beogradska otvorena škola - BOŠ23 sprovodi dоdаtnо оbrаzоvаnjе i оbuku nоsilаcа društvеnih prоmеnа, stručnu pоdršku instituciјаmа, istrаživаnjе i rаzvој јаvnih pоlitikа u cilјu izgrаdnjе mоdеrnе zајеdnicе zаsnоvаnе nа dеmоkrаtskim vrеdnоstimа. Veliki broj kurseva i obuka koje je sprovodila organizacija BOŠ odnosio se na obuku za rad na računaru, ali nije bilo specifičnih obuka za žene.

Kompanije Cisco Srbija i Cisco Networking Akademija Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu24 je imala četiri projekta “Cisco F_email projekat za prekvalifikaciju nezaposlenih žena” sa namerom da nezaposlenim ženama ponudi mogućnost profesionalne preorijentacije uz pomoć besplatnog Cisco CCNA kursa i soft skills treninga. Osnovni cilj ovog projekta je u skladu sa dugoročnom strategijom kompanije Cisco® da kontinuirano ulaže u obrazovanje žena i povećanje broja zaposlenih žena u oblasti nauke i informacionih tehnologija. Neke od polaznica F_email projekta sada rade u kompanijama kao što su Saga, SBB, IBM, Telefonija, RRC i drugim, a impozantan podatak je da je u svim generacijama F_email projekta 60% polaznica našlo zaposlenje još u toku obuke. Trenutno u akademijama u Srbiji radi 40 instruktora, od čega su 17% žene.

Udruženje ”Novi Svet”25 u saradnji sa Međunarodnom organizacijom pomoći IAN Telecentar od 06.08.2012. sprovodilo je besplatnu dvomesečnu obuku za rad na računaru (Windows-Word-Excel-Internet) za sve prijavljene. Nije bilo posebnih treninga za žene.

23

http://www.cdspredlaze.org.rs/default.asp?Category=5&Static=seko

24 www.cisco.akademija.etf.rs

25 www.novisvet.24.eu

http://www.cdspredlaze.org.rs/default.asp?Category=5&Static=seko

http://www.cisco.akademija.etf.rs/

http://www.novisvet.24.eu/

54

6. TRŽIŠTE RADA I IKT ZNANJE

Poglavlje Tržište rada i IKT znanje nastalo je kao rezultat sveobuhvatne analize trenutnog stanja na tržištu radne snage i tendencija u razvoju potrebnih znanja i veština. Osnovni cilj poglavlja je da kroz analizu globalnih tendencija identifikuje osnovne pravce budućih kretanja na tržištu rada u Srbiji. Takođe, cilj je bio da se kroz istraživanje ukaže na trenutnu situaciju na tržištu rada, sa posebnim osvrtom na učešće žena u IKT sektoru.

IKT oblast postaje rastući sektor, ključan za zapošljavanje, ali i za ekonomski razvoj zemlje na nacionalnom i međunarodnom nivou. Sa opštim porastom mogućnosti zapošljavanja, zapošljavanje žena u razvijenim privredama je u padu, što ukazuje da postoje i problemi demotivacije i nedostatka promocije učešća žena na svim nivoima rada. Nedostatak obučenih žena koje su stručne u svom poslu (žene sada čine manje od 20% stučnjaka u IKT sektoru) u zemljama OECD postaje problem sa kojim se treba suočiti i na kome treba permanentno raditi. Razvijene zemlje EU predviđaju alarmantni podatak da će u narednih deset godina biti 900 000 više radnih mesta nego odgovarajućih IKT stručnjaka26.

Jedan od glavnih izazova u IKT sektoru je činjenica da je ovaj sektor dominantno muški jer su na visokim pozicijama sa visokim platama većinom muškarci. Istraživanja izvršena u razvijenim zemljama, ali i u zemljama u razvoju, pokazuju da su žene prisutne pretežno na nižim poslovima u IKT sektoru. Pokazano je da žene čine samo 15% menadžera i samo 11% strateških eksperata. Upravo ovde leži prostor za značajno poboljšavanje u broju žena na rukovodećim položajima i višim nivoima menadžmenta.

Sadržaj ovog poglavlja može se analizirati kroz četiri zasebne celine. Učešće žena u IKT sektoru je analizirano na nivou OECD zemalja. Naredni odeljak je fokusiran ka potrebama za IKT znanjem prema stručnoj spremi i radnim mestima. Ovde su analizirana radna mesta i podaci vezani za Srbiju. Podaci o tržištu rada i prikaz najtraženijih poslova u Srbiji su dati u poslednja dva odeljka.

6.1. Učešće žena u IKT sektoru u Evropi

Istraživanja pokazuju da žene i dalje značajno manje učestvuju u IKT sektoru i kao IKT stručnjaci nego muškarci, ali njihovo učešće u zapošljavanju je u porastu u većini zemalja. Prema podacima iz 2009. godine učešće zaposlenih žena u IKT sektoru je oko 30% u izabranim zemljama, kao što je prikazano na narednom grafiku 6.1. (Izvor: ITU). Žene stručnjaci u IKT sektoru su zastupljene sa oko 18%.

26

A bright future in ICTs (2012) – Opportunities for a new generation of women, Report, ITU.

55

Slika 6.1 Učešće žena u IKT sektoru i procenat žena IKT stručnjaka u izabranim zemljama, 2009. godina (izvor: ITU)

U Kanadi u 2006.-oj godini žene su činile samo četvrtinu zaposlenih u IKT sektoru (izvor: ITU). Zaključeno je da treba da se zaposli veći broj žena, ali ne samo zbog rodne ravnopravnosti, već zato što je učešće žena dobro za sam posao. Smanjeno učešće žena u strukturi zaposlenih nosi sa sobom ograničen pristup sposobnostima i talentima polovine populacije. IT kompanije su svesne da su žene veliki korisnici i kupci IKT-a. Iz ovog razloga su im i potrebne kreativne žene da stvaraju i otvaraju nova tržišta i nove proizvode. Međutim problem se identifikuje u tome da je opredeljenje mladih žena da studiraju pravo, medicinu i druge tradicionalno ''ženske'' fakultete, za razliku od računarskih i inženjerskih fakulteta koji su tradicionalno namenjeni muškoj populaciji.

Sledeća slika 6.2 pokazuje učešće IKT stručnjaka prema zanimanjima, odnosno prema sektorima u EU. (Izvor: ITU)

Slika 6.2 Učešće IKT stručnjaka prema sektorima (izvor: ITU)

U narednoj tački analizirana je situacija za Republiku Srbiju u pogledu potreba za IKT znanjima.

Žene u IKT sektoru Žene u IKT ekspertkinje

56

6.2. Potreba za IKT znanjem prema stručnoj spremi i radnim mestima u Srbiji

U ovoj tački je dat pregled potreba za IKT znanjem po stručnoj spremi. U cilju dobijanja podataka da li ima radnih mesta gde se ne traži IKT obrazovanje, analizirane su sledeće stručne spreme (za stručne spreme više od VII-1 podrazumeva se da je neophodno posedovanje informatičke pismenosti):

III stepen — trogodišnja zanatska škola (3 godina za stepen) IV stepen — četvorogodišnja stručna škola (4 godina za stepen) V stepen — četvorogodišnja zanatska škola (4 godina za stepen) VI-1 stepen — dvogodišnja viša škola (2 godine za stepen) VI-2 stepen — trogodišnja viša škola (3 godine za stepen) VI-2 stepen — trogodišnje akademske studije (3 godine za stepen) VII-1 stepen — četvorogodišnje osnovne studije (4 godine za stepen).

Savremeni uslovi studiranja podrazumevaju posedovanje IKT znanja i veština kao preduslov

za sticanje više i visoke stručne spreme.

Statistički rezultati analize potreba IKT znanja za obavljanje odgovarajućeg posla nakon završene srednje stručne spremu pokazuju sledeće:

55% radnih mesta zahteva poznavanje i korišćenje IKT.

12,3% radnih mesta na koje osoba može da aplicira nakon završene četiri godine ne treba IKT.

100% radnih mesta na koje osoba može da aplicira nakon završenih trogodišnjih škola ne zahtevaju poznavanje IKT.

6.3. Podaci o tržištu rada u Srbiji

U ovoj tački predstavljeni su relevantni pokazatelji zaposlenosti žena u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku strukturu ukupnog stanovništva Srbije čini 33,5% zaposlenih, 8,5% nezaposlenih, 43,7% neaktivnog stanovništva i 14,3% lica mlađih od 15 godina (Slika 6.3).

Slika 6.3 Struktura ukupnog stanovništva u Srbiji

57

Naredna tabela 6.1. pokazuje polnu strukturu ukupnog stanovništva prema zaposlenosti u Srbiji.

Tabela 6.1 Struktura ukupnog stanovništva, oktobar 2013. Republika Srbija

Pol

Srbija

(ukupno)

Muškarci Žene

Ukupno 7137605 3520986 (49.33%) 3616619(50.67%)

Stanovništvo staro 15 godina i više

6117563 2964387 (48.46%) 3153176 (51.54%)

Aktivno stanovništvo 2997556 1699381 (56.69%) 1298176 (43.31%)

Zaposleni 2394004 1370479 (57.25%) 1023524 (42.75%)

Nezaposleni 603553 328901 (54.49%) 274652 (45.51%)

Neaktivno stanovništvo 3120007 1265006 (40.54%) 1855001 (59.46%)

Lica mlađa od 15 godina 1020042 556599 (54.57%) 463443 (45.43%)

Lica radnog uzrasta (15-64) 4615600 2302306 (49.88%) 2313293 (50.12%)

Statistički podaci pokazuju da ima više žena nego muškaraca u ukupnom broju stanovnika Srbije,

ali je situacija obrnuta kada je reč o broju zaposlenih (Slika 6.4).

Slika 6.4 Struktura stanovništva starog 15 godina i više, prema aktivnosti i polu, oktobar 2013.

Republika Srbija

U narednoj Tabeli 6.2 predstavljeni su podaci koji pokazuju da je broj žena u parlamentu, funkcionera i rukovodilaca manji nego broj muškaraca. Manje je žena u zanatskim zanimanjima, kao i među kvalifikovanim radnicima u poljoprivredi i ribarstvu i među rukovaocima mašinama i uređajima i monterima. Sva ostala statistički klasifikovana zanimanja beleže veću zastupljenost žena u odnosu na muškarce. Posebno treba izdvojiti uočljivu zastupljenost žena u kategoriji stručnjaka. Ovaj podatak se može objasniti većim učešćem žena u ukupnom broju diplomiranih studenata na fakultetima i višim školama u Srbiji.

58

Tabela 6.2 Zaposlena lica prema zanimanju, oktobar 2013.

Pol

Srbija (ukupno) Muškarci Žena

Ukupno 2394004 1370479 (57.25%) 1023524 (42.75%)

Zakonodavci, funkcioneri i rukovodioci – menadžeri

87554 58188 (66.46%) 29366 (33.54%)

Stručnjaci 303619 123169 (40.57%) 180451 (59.43%)

Stručni saradnici i tehničari 289499 140711 (48.61%) 148787 (51.39%)

Službenici 160273 66945 (41.77%) 93328 (58.23%)

Uslužni radnici i trgovci 358786 167036 (46.55%) 191750 (53.45%)

Kvalifikovani radnici u poljoprivredi i ribarstvu

474874 281042 (59.18%) 193831 (40.82%)

Zanatlije i srodni radnici 298241 250240 (83.91%) 48001 (16.09%)

Rukovaoci mašina i uređajima i monteri

187182 162693 (86.92%) 24489 (13.08%)

Osnovna – jednostavna zanimanja 219312 106038 (48.35%) 113275 (51.65%)

Vojna lica 14663 14417 (98.32%) 246 (1.68%)

Prema istraživanju koje je sprovedeno u okviru zajedničkog UN programa “Promovisanje zapošljavanja mladih i upravljanje migracijama” u Srbiji, dobijeni su sledeći podaci o potrebnim veštinama, kao i o onim veštinama koje je najteže pronaći kod kandidata za radna mesta (Slika 6.5).

Kada je reč o najtraženijim veštinama pri zapošljavanju kod poslodavaca, više od 40% njih je navelo fleksibilnost i prilagodljivost, a na trećem mestu je poznavanje IKT-a. Činjenica da su na poslednjem mestu pismenost i računanje, govori da su ove veštine već prisutne kod novih radnika.

59

Slika 6.5 Najtraženije veštine (RZS, Anketa o poslovnim veštinama zaposlenih, 2009.)

Skoro trećina poslodavaca smatra da je sposobnost upravljanja informacijama, uključujući IKT, veština koja se najteže nalazi kod kandidata, a slede veštine rešavanja problema i odlučivanja (Slika 6.6).

Slika 6.6 Deficitarne veštine (Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama zaposlenih, 2009.)

60

Posmatrano po sektorima, uključujući proizvodnju, građevinarstvo, obrazovanje i zdravstvo, nedostatak IKT znanja je takođe izražen, posebno u sektorima zdravstva i proizvodnje (Slike 6.7-6.10).

Slika 6.7 Deficitarne veštine u sektoru proizvodnje (Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama zaposlenih, 2009.)

Slika 6.8 Deficitarne veštine u sektoru građevinarstva (Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama

zaposlenih, 2009.)

61

Slika 6.9 Deficitarne veštine u sektoru obrazovanja (Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama zaposlenih, 2009.)

Slika 6.10 Deficitarne veštine u sektoru zdravstva (Izvor: RZS, Anketa o poslovnim veštinama zaposlenih, 2009.)

6.4. Najtraženiji poslovi u Srbiji

Na osnovu oglasa objavljenih na sajtu poslovi infostud.com u periodu od 1. januara do 31. decembra 2012. godine, u okviru 40 postojećih kategorija radnih mesta, dobili smo podatke o strukturi najtraženijih kategorija i radnih pozicija u okviru njih (Slika 6.11).

62

Slika 6.11 Najtraženiji poslovi u Srbiji, 2012.

U 2012. godini, ne računajući zaposlene u vojsci i policiji, prosečan broj zaposlenih lica u Srbiji iznosio je 1 727 138 i smanjen je za 19 090 lica u odnosu na 2011. godinu. Broj zaposlenih u kategoriji pravnih lica smanjen je za 1 778, a u preduzetničkom sektoru za 17 312 lica. Gotovo celokupan pad broja zaposlenih može da objasni pad broja preduzetnika u Beogradu, koji je smanjen za 17 601. Broj zaposlenih muškaraca smanjen je za 15 394 (sa 945 449 na 930 055 ), a žena za 3 696 (sa 800 689 na 796 993). Pri tome je broj muškaraca smanjen i u pravnim licima i u preduzetničkom sektoru, dok je broj žena u pravnim licima povećan, a u preduzetničkom sektoru je smanjen.

Republički zavod za statistiku je 2013. godine objavio istraživanje o upotrebi IKT-a u preduzećima Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1 200 preduzeća na teritoriji Republike Srbije. Stopa odgovora je 92,7% (1 112 preduzeća). Rezultati istraživanja pokazuju da 100% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju, što nam ukazuje na povećanje od 1,3% u odnosu na 2012. godinu.

Analizu najtraženijih poslova u Srbiji je izvršio i nedeljnik „Vreme“. Osnovni kriterijum u istraživanju i odabiru bila je visina zarade. Podaci Zavoda za statistiku ukršteni su sa ostalim kriterijumima na osnovu kojih su poslovi vrednovani: odgovornost, potrebne kvalifikacije, mogućnost napredovanja u službi, beneficije koje prate radno mesto, slobodno vreme, mogućnost donošenja odluka od važnosti za posao i rizici koji ga prate. Analizom ovih kriterijuma utvrđeno je kojih je pet, trenutno najboljih, poslova u Srbiji: narodni poslanik, IT konsultant, direktor javnog preduzeća ili direktor u javnom preduzeću, PR menadžer i menadžer za ljudske resurse.

Posao poslanika našao se na listi najpoželjnijih zanimanja, što zbog visoke zarade, što zbog toga uvreženog mišljenja da je baš lagodan. Beneficije koje narodni poslanici imaju, takođe predstavljaju jedan od motiva da ovo zanimanje bude visoko kotirano. Poslanički posao je u Srbiji „muški posao“, koji trenutno obavlja 250 poslanika, među kojima je 33% žena. Među poslanicima ima dosta pravnika, ekonomista, lekara i profesora, ali i običnih radnika.

Drugo zanimanje koje je okarakterisano kao veoma traženo i aktuelno je PR menadžer. Osnovna uloga PR menadžera je da predstavlja kompaniju, stvara njen imidž, održava dobre odnose sa okruženjem i da u medije plasira kvalitetne informacije o poslovanju kompanije. Ova pozicija zahteva

63

fakultetsko obrazovanje i visok nivo poznavanja stranog jezika. Za posao PR-a potrebno je i dobro poznavanje klasičnog marketinga, komunikologije, psihologije komunikacija, medija, socijalne psihologije, sociologije, istraživanja javnog mnjenja, poslovnog bontona, protokola, kulture oblačenja, dizajna i mnogih drugih disciplina. Pismenost i opšta kultura se podrazumevaju. U PR vode obično se dolazi posle završenog Filološkog fakulteta ili Žurnalistike.

Direktor javnog preduzeća je posao koji se kotira veoma visoko na listi najtraženijih zanimanja. Glavni razlog za to su veoma visoka primanja. Mada u poređenju sa direktorskim pozicijama u uspešnim domaćim i stranim kompanijama ovolika plata ne zvuči visoko, ipak radno mesto u nekima od njih donosi i brojne privilegije zbog čega ga treba uvrstiti na listu najboljih poslova u Srbiji. U Srbiji je ovaj posao gotovo rezervisan za muškarce.

Dobar posao danas, prema istraživanju časopisa Vreme, jeste i menadžer ljudskih resursa (Human

resource, HR). Ovaj posao podrazumeva upravljanje ljudima koji individualno i timski doprinose ostvarenju poslovnih ciljeva u firmi. HR menadžer povezuje timove i ljude, ubrzava i olakšava procese. Stoga je menadžment ljudskih resursa ponekad od presudnog značaja za razvoj organizacije i preduzeća. U Srbiji raste svest o značaju planskog upravljanja ljudskim resursima, pa je HR menadžer trenutno jedno od najpopularniji zanimanja, a ujedno i dobro plaćeno sa mesečnom zaradom od oko 95 000 dinara. Menadžeri ljudskih resursa su poznavaoci osnova psihologije rada, pravnih propisa s područja rada i radnih odnosa, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i zaštite na radu. Moraju poznavati zakone i zakonske propise, interne propise preduzeća ili organizacije u kojoj su zaposleni (statut, pravilnike, ugovore, kolektivne ugovore). Ovaj posao najčešće obavljaju psiholozi, pravnici, ekonomisti, pedagozi i drugi stručnjaci nakon studija društvenog smera.

IT konsultant je definitivno zanimanje koje je veoma popularno kako u Srbiji, tako i u svetu. Obaveze IT konsultanta su veoma široko postavljene – on mora veoma dobro da poznaje informacione tehnologije, da ima teorijska znanja i praktična iskustva, koja može dobro da primeni u određenoj situaciji ili ih prenese na tim ljudi sa kojima radi. Za dobijanje ovakvog posla često se traži formalno obrazovanje u vidu nekog od tehničkih fakulteta, određeni specijalistički ispiti i u solidnoj meri poznavanje informacionih tehnologija koje se implementiraju. IT konsultanti mogu imati pogodnosti koje zavise od kompanije u kojoj su zaposleni: od zarade, preko određenih bonusa i stimulacija, dobre opreme za rad, pa do pokrivanja troškova telefoniranja, prevoza i putovanja. IT konsultanti su u Srbiji većinom muškarci.

6.5. Zaključak

U ovom poglavlju predstavljena je analiza radnih mesta i IKT znanja, odnosno aktuelno stanje na tržištu rada u Republici Srbiji. Polazni ciljevi ovog dokumenta su: Definisanje trenutne situacije na tržištu rada, sa posebnim osvrtom na učešće žena u IKT sektoru i identifikacija budućih kretanja na tržištu rada u Srbiji. U tom smislu, može se zaključiti sledeće. IKT se razvijaju veoma brzom dinamikom, a u ovom sektoru se time otvaraju nove mogućnosti za zapošljavanje. Sa druge strane, podaci pokazuju da žene čine manje od 20% stručnjaka u IKT sektoru. Ovi podaci govore koliko je važno raditi na obuci žena i proširivanju njihovih IKT znanja, promociji IKT-a, kao i motivasanju žena da se profesionalno bave IKT-om.

Informacija da žene čine samo 15% menadžera i samo 11% strateških eksperata, ukazuje na nove mogućnosti zapošljavanja žena na rukovodećim položajima i višim nivoima menadžmenta. Shodno tome bilo bi potrebno formirati preporuku u cilju podsticanja zapošljavanja žena na pozicijama odlučivanja. U Republici Srbiji, posebno treba izdvojiti uočljivu zastupljenost žena u kategoriji

64

stručnjaka. Ovaj podatak se može objasniti većim učešćem žena u ukupnom broju diplomiranih studenata na fakultetima i višim školama u Srbiji.

U ovom poglavlju je prikazana i lista najtraženijih zanimanja u Srbiji. Trgovina i prodaja su sektori u kojima je najveća potražnja za odgovarajućim kadrovima. Analiza najtraženijih zanimanja je izvršena prema više ukrštenih kriterijuma između kojih su i visina zarade, odgovornost, potrebne kvalifikacije, mogućnost napredovanja u službi, beneficije koje prate radno mesto, slobodno vreme, mogućnost donošenja odluka od važnosti za posao i rizici koji ga prate. Prema ovoj analizi najbolji poslovi u Srbiji su: narodni poslanik, IT konsultant, direktor javnog preduzeća ili direktor u javnom preduzeću, PR menadžer, i menadžer za ljudske resurse.

65

7. ANALIZA BROJA ŽENA I MUŠKARACA KOJI SU DIPLOMIRALI NA

INŽENJERSKIM NAUKAMA

Problem nedovoljne zastupljenosti žena u oblasti nauke i inženjerstva, kako u obrazovanju tako i

u praksi, izučavan je nekoliko decenija unazad. Nejednakost između žena i muškaraca i dalje postoji

u uslovima rada i zadržavanju žena na svim nivoima, naročito na najvišim korporativnim i

akademskim pozicijama. Preovladava percepcija da su inženjerski poslovi tradicionalno muška

zanimanjima i da poslodavci preferiraju stručnjake muškog pola. Žene se suočavanju sa različitim

izazovima i preprekama u ovoj takozvanoj „muškoj“ branši.

Različite teorije i empirijske studije bavile su se pitanjem manjeg broja žena u tehničkoj struci. Na

nepostojanje interesovanja kod devojaka za tehničke nauke mogu uticati, ne samo izazovi i prepreke

sa kojima se žene suočavaju radeći u poslovnom okruženju gde preovlađuju muškarci, nego i način

podizanja, vaspitanja deteta. Pored toga, istaknuto je i postojanje različitih očekivanja od muškaraca

i žena, zasnovanih na kulturi te zemlje. Imajući na umu reči poznate naučnice, prefesorke Dame

Wendy Hall „devojke i dalje smatraju da su računari za „štrebere“ i to se pokazalo do sada kao

nesavladiva kulturološka prepreka”27možemo zaključiti da su kulturološki stereotipi o veštinama,

sposobnostima i kompetencijama oba roda vrlo utemeljeni u akademskom i korporativnom svetu.

Kada je o obrazovanju reč, prema statističkim podacima, žene i dalje dominiraju u oblasti

društveno humanističkih nauka, zdravstvu i farmaciji. Žene su nedovoljno zastupljene u oblasti

tehnologije i prirodnih nauka, sektoru informacionih tehnologija, mašinske industrije, i

građevinarstva. I pored svega ovoga, u poslednjoj deceniji ipak je povećan broj žena koje se

opredeljuju za tradicionalno muška zanimanja.

Situacija je veoma slična i u Srbiji. U nastavku je predstavljena analiza učešća žena u broju

diplomiranih inženjera na univerzitetima u Srbiji. Analizirani su dostupni statistički podaci, dobijeni

na dva načina: putem zvaničnih dokumenata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Republike Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, kao i podaci dobijeni od jednog broja studentskih

službi analiziranih tehničkih fakulteta. Prikazani su najznačajniji rezultati, koji mogu biti dobra

polazna tačka za dalja istraživanja i studije slučaja.

7.1. Opšti podaci o inženjerima/kama u Srbiji

Visoko obrazovanje u Srbiji ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu

akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja. Akademske studije

osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća, dok se

strukovne studije odnose na primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.

Sledeće visokoškolske ustanove obavljaju delatnost visokog obrazovanja:

27

Shepherd Jessica (2012). 'Geek' perception of computer science putting off girls, expert warns

66

Univerzitet- samostalna visokoškolska ustanova

Fakultet, odnosno umetnička akademija, u sastavu univerziteta

Akademija strukovnih studija

Visoka škola

Visoka škola strukovnih studija

Struktura studija u Srbiji predstavljena je na slici 7.1.

Slika 7.1 Struktura studija visokog obrazovanja u Srbiji

U Republici Srbiji postoji 8 državnih univerziteta, u čijem se sastavu nalaze 89 fakulteta, i 8

privatnih univerziteta sa 29 fakulteta, na osnovu akreditacije izvršene 2011. godine. Podaci su

dobijeni iz zvaničnih dokumenata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike

Srbije i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, koji su objavljeni na internet portalu.

7.1.1. Visoko obrazovanje 2010/2011 i 2011/2012 školske godine

Na visoke škole i fakultete u Republici Srbiji školske 2011/2012 godine upisano je 231 661

studenata, od kojih 55.78% pripada ženskoj populaciji. Iste godine bilo je angažovano 8 669

nastavnika i 4 663 saradnika sa punim radnim vremenom. Broj studenata se povećao za 1.35% u

odnosu na prethodnu godinu, Tabela 7.1.

67

Tabela 7.1 Broj učesnika u visokom obrazovanju u Srbiji

Godina

Visoke

škole i

fakulteti

Upisani Nastavnici Saradnici u nastavi

ukupno

studentkinje

ukupno

s punim

radnim

vremenom

ukupno s punim

radnim

vremenom

2010/2011 189 228 531 127 154 9 467 8 306 5 388 4 869

2011/2012 188 231 661 129 220 9 808 8 669 5 222 4 663

7.1.2. Upisani studenti/kinje iz područja prirodno-tehničkih nauka

U školskoj 2011/2012 godini od 231 661 studenata, 58 661 student se opredelio za fakultete i

visoke škole u području obrazovanja prirodno-tehničkih nauka, što predstavlja 25.32% od ukupnog

broja upisanih studenata. Broj upisanih studenata povećao se u odnosu na prethodne godine. Kao što

se iz Tabele 7.2 i Slike 7.2 vidi primetan je pad interesovanja za posmatrano područje obrazovanja u

2009/2010 i 2010/2011 školskoj godini, ali je u 2011/2012 broj upisanih studenata povećan.

Tabela 7.2 Broj upisanih studenata na prirodno-tehničke nauke

UPISANI STUDENTI

GODINA PRIRODNE NAUKE, MATEMATIKA I INFORMATIKA

TEHNIKA, PROIZVODNJA I GRAĐEVINARSTVO

UKUPAN BROJ STUDENATA PRIRODNO-TEHNIČKE NAUKE

2008/2009 22 648 (40.41%) 33 397 (59.59%) 56 045

2009/2010 20 885 (39.29%) 32 272 (60.71%) 53 157

2010/2011 22 599 (40.99%) 32 528 (59.01%) 55 127

2011/2012 23 788 (40.55%) 34 873 (59.45%) 58 661

Slika 7.2 Broj upisanih studenata na prirodno-tehničke nauke

0 10000 20000 30000 40000 50000 60000

2008/2009

2009/2010

2010/2011

2011/2012Š

K

O

L

S

K

A

G

O

D

I

N

A

UPISANI STUDENTI

UKUPAN BROJ STUDENATAPRIRODNO-TEHNIČKIH NAUKA

TEHIKA, PROIZVODNJA IGRAĐEVINARSTVO

PRIRODNE NAUKE, MATEMATIKA IINFORMATIKA

68

7.1.3. Diplomirani studenti/kinje (područje prirodno- tehničkih nauka)

Broj diplomiranih inženjera u oblasti prirodno-tehničkih nauka u blagom je porastu u periodu od

2008. do 2011. godine. Diplomirani inženjeri čine u proseku 24% od ukupnog broja diplomiranih

studenata na visokim škola i fakultetima u Republici Srbiji, Tabela 7.3 i Slika 7.3.

Analizirajući podatke, Tabela 7.4, i Slika 7.4, može se uočiti znatan porast diplomiranih inženjera u

2010. godini, ali se taj trend nije nastavio naredne godine. Ovaj rezultat može biti posledica primene

Bolonjske reforme u visokom obrazovanju u Republici Srbiji. Usled nedostataka podataka za naredni

period ne možemo zaključiti da li je rast u broju diplomiranih inženjera nastavljen.

Tabela 7.3 Broj diplomiranih studenata prirodno-tehničkih nauka

GODINA

DIPLOMIRANI STUDENTI

PRIRODNE NAUKE, MATEMATIKA I INFORMATIKA

TEHNIKA, PROIZVODNJA I GRAĐEVINARSTVO

UKUPAN BROJ STUDENATA PRIRODNO-TEHNIČKIH NAUKA

2008 2 839 5 752 8 591

2009 3 448 6 852 10 300

2010 4 265 7 306 11 571

2011 4 059 7 725 11 784

Slika 7.3 Broj diplomiranih studenata prirodno-tehničkih nauka

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000

2008

2009

2010

2011

DIPLOMIRANI STUDENTI

UKUPAN BROJ STUDENATAPRIRODNO-TEHNIČKIH NAUKA

TEHIKA, PROIZVODNJA IGRAĐEVINARSTVO

PRIRODNE NAUKE, MATEMATIKAI INFORMATIKA

69

Tabela 7.4 Učešće studenata prirodno-tehničkih nauka u ukupnom broju diplomiranih

UČEŠĆE DIPLOMIRANIH INŽENJERA/KI PRIRODNO-TEHNIČKIH NAUKA U UKUPNOM BROJU DIPLOMIRANIH STUDENATA/KINJA

Godina PROCENAT

2008 21.30

2009 23.65

2010 25.07

2011 24.80

Slika 7.4 Učešće studenata prirodno-tehničkih nauka u ukupnom broju diplomiranih

7.1.4. Broj studentkinja sa stečenim zvanjem inženjer

U periodu od 2009. do 2011. godine, diplomu prvog stepena obrazovanja steklo je 5 199 žena

dok je diplomu drugog stepena obrazovanja steklo 7 988 žena. Obrađeni statistički podaci

obuhvataju, kako akademska, tako i strukovna zvanja inženjera. Stalni rast zabeležen je na drugom

nivou obrazovanja, dok je na prvom nivou primetan pad u ukupnom broju diplomiranih studenata sa

stečenim zvanjem inženjer u 2010. i 2011. godini, čime se može objasniti manji broj inženjerki. Žene

čine u proseku 35% diplomiranih inženjera prvog stepena obrazovanja i nešto veći procenat, od 42%,

kod drugog stepena obrazovanja. Činjenica je da se učešće žena u ukupnom broju diplomiranih

studenata sa stečenim zvanjem inženjer primetno smanjuje iz godine u godinu, kako na prvom

stepenu obrazovanja, tako i na drugom, Tabela 7.5 i Slika 7.5.

19 20 21 22 23 24 25 26

2008

2009

2010

2011

procenat od ukupnog broja diplomiranih studenata

Učešće diplomiranih inženjera prirodno-tehničkih nauka

70

Tabela 7.5 Broj studentkinja sa stečenim zvanjem inženjer

I stepen obrazovanja II stepen obrazovanja

GODINA UKUPAN BROJ

DIPLOMIRANIH

INŽENJERA/KI

ŽENE % ŽENA

UKUPAN BROJ

DIPLOMIRANIH

INŽENJERA/KI

ŽENE % ŽENA

2009 5250 1976 37.64 5178 2322 44.84

2010 4459 1567 35.14 6564 2694 41.04

2011 5093 1656 32.51 7531 2972 39.46

Slika 7.5 Broj studentkinja sa stečenim zvanjem inženjer

Sledeće tabele 7.6 – 7.8 pokazuju prvih deset zanimanja sa najvećim učešćem studentkinja sa

stečenim zvanjem inženjer na prvom stepenu obrazovanja. Lako je uočiti dominaciju inženjerki

arhitekture, tehnologije, poljoprivrede i industrijskog inženjerstva (menadžmenta).

0 2000 4000 6000 8000

UKUPAN BROJ DIPLOMIRANIH INŽENJERA

ŽENE

UKUPAN BROJ DIPLOMIRANIH INŽENJERA

ŽENE

I ste

pen

ob

razo

van

jaII

ste

pen

ob

razo

van

ja

BROJ STUDENTKINJA SA STEČENIM ZVANJEM INŽENJER

2011

2010

2009

71

Tabela 7.6 Najveće učešće studentkinja sa stečenim zvanjem inženjer, 2009.

2009

ZANIMANJE BROJ ŽENA % ŽENA

Inženjer za dizajn odeće i tekstila 19 95.00

Inženjer tekstila za tehnologiju odeće 88 88.00

Inženjer farmaceutske tehnologije 63 84.00

Inženjer šumarstva 40 83.33

Diplomirani inženjer poljoprivrede 9 81.82

Inženjer hemijske tehnologije 43 81.13

Strukovni inženjer tehnologije 269 77.52

Inženjer tekstila 40 74.07

Inženjer za tehnologiju vode 26 70.27

Strukovni inženjer geologije-speijalista 51 66.23


2010

ZANIMANJE BROJ ŽENA % ŽENA


Inženjer zaštite životne sredine 54 73.97


Diplomirani inženjer zaštite životne sredine 37 71.15

Diplomirani inženjer arhitekture 43 68.25

Strukovni inženjer menadžmenta 20 66.67

Inženjer preduzetnog menadžmenta 32 64.00

Inženjer arhitekture 167 63.98

Diplomirani inženjer menadžmenta 114 62.98

Diplomirani inženjer poljoprivrede 23 56.10

72


2011

BROJ ŽENA % ŽENA



Inženjer tehnologije 50 71.43

Inženjer zaštite životne sredine 61 64.89

Inženjer arhitekture 191 64.75

Diplomirani inženjer grafičkog inženjerstva i

dizajna 23 60.53

Strukovni inženjer tehnologije 182 59.48

Strukovni inženjer grafičkog inženjerstva i

dizajna 37 58.73

Strukovni inženjer zaštite na radu 4 57.14

Diplomirani inženjer arhitekture 53 55.79

Analizom prikupljenih podataka za period od 2009. do 2011. godina možemo zaključiti da

muškarci čine većinu u oblasti elektrotehnike i računarstva, saobraćaja i građevine, dok su inženjerke

više zastupljene u arhitekturi, tekstilnoj industriji i zaštiti životne sredine. Prikaz zvanja po rodnoj

zastupljenosti dat je na Slikama 7.6 i 7.7. Osnovni zaključak u ovom poređenju je blagi porast

inženjerki u pojedinim oblastima. Uočava se porast učešća diplomiranih inženjerki elektrotehnike i

računarstva, kao i inženjerki informatike u 2010. godini. Međutim, u 2011. godini dolazi do pada

učešća žena u ukupnom broju diplomiranih studenata sa stečenim zvanjem diplomirani inženjer

elektrotehnike i računarstva, kao i sa zvanjem inženjer informatike. Usled nedostataka podataka za

naredni period, ne možemo zaključiti da li je ovaj pad nastavljen, što zahteva nastavak rada na

analizama i praćenju zastupljenosti žena inženjerki u tehnološkim naučnim oblastima. S druge

strane, zastupljenost muškaraca u takozvanim „ženskim” oblastima opada iz godine u godinu, o

čemu takođe treba voditi računa u budućnosti.

73

Slika 7.6 Stručna zvanja po rodnoj zastupljenosti – “muške” oblasti

Slika 7.7 Stručna zvanja po rodnoj zastupljenosti – “ženske” oblasti

7.2. Prikaz učešća žena u broju diplomiranih studenata na pojedinim tehničkim fakultetima

Za potrebe ove studije, kontaktirano je više tehničkih fakulteta. Jedan broj njih je ustupio

raspoložive podatke iz svojih studentskih službi. Nažalost, neki fakulteti ne raspolažu svim podacima

koji su bili potrebni za analizu, ili ti podaci nisu bili lako dostupni. Konstatovano je i da se na nekim

fakultetima uopšte ne vode podaci o studentima po polu.

0,0010,0020,0030,0040,0050,0060,0070,0080,0090,00

100,00

ŽEN

E

MU

ŠKA

RC

I

ŽEN

E

MU

ŠKA

RC

I

ŽEN

E

MU

ŠKA

RC

I

2011 2010 2009

%

Stručna zvanja po rodnoj zastupljenosti

Strukovni inženjer elektrotehnike

Diplomirani inženjerelektrotehnike i računarstva

Inženjer informatike

Strukovni inženjergrađevinarstva

0,0010,0020,0030,0040,0050,0060,0070,0080,0090,00

100,00

ŽEN

E

MU

ŠKA

RC

I

ŽEN

E

MU

ŠKA

RC

I

ŽEN

E

MU

ŠKA

RC

I

2011 2010 2009

%

Stručna zvanja po rodnoj zastupljenosti

Inženjer arhitekture

Inženjer zaštite životne sredine

Inženjer tekstila

74

7.2.1. Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu

U Tabeli 7.9. dat je prikaz broja upisanih studenata za period 2006-2012, dok je u Tabeli 7.10 dat

prikaz diplomiranih studenata. Grafička prezentacija ovih Tabela data je na Slikama 7.8 i 7.9.

Tabela 7.9 ETF - Broj studenata upisanih na prvu godinu po odsecima

GODINA ELEKTROTEHNIČKI ODSECI SOFTVERSKO INŽENJERSTVO

MUŠKARCI ŽENE MUŠKARCI ŽENE

BROJ BROJ (%) BROJ BROJ (%)

2006 384 126 (24.71) 57 3 (5.00)

2007 382 122 (24.21) 51 9 (15.00)

2008 381 119 (23.80) 48 13 (21.31)

2009 383 121 (24.01) 35 13 (27.08)

2010 404 105 (20.63) 46 14 (23.33)

2011 399 116 (22.52) 43 17 (28.33)

2012 332 168 (33.60) 38 22 (36.67)

Slika 7.8 ETF - Broj studenata upisanih na prvu godinu po odsecima

Tabela 7.10 ETF - Broj diplomiranih inženjera za period 2007-2011

BROJ DIPLOMIRANIH STUDENATA

MUŠKARCI ŽENE

2807

845

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

80,00

90,00

100,00

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

%

BROJ STUDENATA UPISANIH NA PRVU GODINU

ELEKTROTEHNIČKI ODSECIMUŠKARCI

ELEKTROTEHNIČKI ODSECI ŽENE

SOFTVERSKO INŽENJERSTVOMUŠKARCI

SOFTVERSKO INŽENJERSTVO ŽENE

75

Slika 7.9 ETF - Struktura diplomiranih inženjera za period 2007-2011

Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, žene čine samo 23% od ukupnog broja diplomiranih

inženjera na svim odsecima. Međutim, ohrabrujuća je činjenica da je od 2006. do 2012. godine

procenat upisanih studentkinja u stalnom porastu. Izuzetak su 2010. i 2011. godina kada je

zabeležen pad procenta devojaka upisanih na studije.

7.2.2. Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu

U Tabeli 7.11 dat je prikaz broja upisanih studenata na prvu godinu na Saobraćajnom fakultetu u

Beogradu u posmatranom periodu, dok je u Tabeli 7.12 dat prikaz diplomiranih studenata. Grafička

prezentacija ovih Tabela data je na Slikama 7.10 i 7.11.

Tabela 7.11 SF – Struktura studenata upisanih na prvu godinu

77%

23%

Broj diplomiranih studenata

MUŠKI POL ŽENSKI POL

GODINA MUŠKARCI ŽENE

BROJ BROJ %

2007/08 231 129 35.83

2008/09 234 119 33.71

2009/10 207 143 40.86

2010/11 241 127 34.51

2011/12 230 110 32.35

76

Slika 7.10 SF – Struktura studenata upisanih na prvu godinu

Tabela 7.12 SF - Broj diplomiranih inženjera

MUŠKARCI ŽENE

BROJ BROJ %

2007/08 146 103 41.37

2008/09 174 152 46.63

2009/10 254 203 44.42

2010/11 223 127 36.29

2011/12 148 84 36.21

Slika 7.11 SF - Struktura diplomiranih inženjera

Na Saobraćajnom fakultetu uočen je negativan trend. Broj upisanih studentkinja, kao i broj

diplomiranih inženjerki se smanjuje iz godine u godinu. Dobar primer je školska godina 2009/2010

kada je dostignut dosadašnji maksimum u broju upisanih studentkinja i nagli skok. U poslednje dve

godine pad je zaustavljen i diplomirane inženjerke čine oko 36%.

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

2007/08 2008/09 2009/10 2010/11 2011/12

%


MUŠKARCI

ŽENE

0,00

20,00

40,00

60,00

80,00

2007/08 2008/09 2009/10 2010/11 2011/12

%

BROJ DIPLOMIRANIH STUDENATA INŽENJERA

MUŠKARCI

ŽENE

77

7.2.3. Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

U Tabelama 7.13 i 7.14 dati su prikazi broja upisanih i diplomiranih studenata na inženjerskim

odsecima na FON u posmatranom periodu. Slika 7.12 ilustruje broj diplomiranih studenata po

odsecima i po polu.

Tabela 7.13 FON – Broj studenata upisanih na prvu godinu po odsecima

GODINA UKUPAN BROJ UPISANIH STUDENATA INŽENJERA

INFORMACIONI SISTEMI I TEHNOLOGIJE

MENADŽMENT I ORGANIZACIJA

2009 260 330

2010 260 330

2011 260 330

2012 260 330

Tabela 7.14 FON – Broj diplomiranih studenata po odsecima i polu

GODINA

INFORMACIONI SISTEMI I TEHNOLOGIJE

MENADŽMENT I ORGANIZACIJA

MUŠKARCI ŽENE MUŠKARCI ŽENE

BROJ BROJ (%) BROJ BROJ(%)

2008 7 5 (41.67) 9 15 (89.58)

2009 63 53 (45.69) 50 107 (68.15)

2010 81 78 (49.06) 72 141 (66.20)

2011 142 107 (42.97) 96 181(65.34)

2012 153 96 (38.55) 127 204 (61.63)

Slika 7.12 FON – Broj diplomiranih studenata po odsecima i polu

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

2008 2009 2010 2011 2012

%


INFORMACIONI SISTEMI ITEHNOLOGIJE MUŠKARCI

INFORMACIONI SISTEMI ITEHNOLOGIJE ŽENE

MENADŽMENT I ORGANIZACIJAMUŠKARCI

MENADŽMENT I ORGANIZACIJAŽENE

78

Slična prethodnim analizama je situacija i na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Na

odseku Informacioni sistemi i tehnologije, procenat diplomiranih inženjerki bio je u porastu do 2010.

godine, kada je skoro bio uspostavljen rodni balans, pošto su žene činile 49.06% od ukupnog broja

diplomiranih studenata na usmerenju Informacioni sistemi i tehnologije. Nakon toga, zabležen je

znatan pad i u nedostatku podataka za tekuću 2013. godinu, ne možemo zaključiti da li je ovakav

negativan trend i nastavljen.

7.2.4. Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Stanje na Fakultetu Tehničkih Nauka – FTN za period od 2007. godine prikazano je u Tabelama 7.15 i 7.16. Ilustracija ovih tabela data je na Slikama 7.13 i 7.14.

Tabela 7.15 FTN – Struktura studenata upisanih na prvu godinu

GODINA ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO

MUŠKARCI ŽENE

BROJ BROJ (%)

2007/08 311 63 (16.84)

2008/09 264 88 (25.00)

2009/10 285 90 (24.00)

2010/11 315 112 (26.23)

2011/12 307 87 (22.08)

2012/13 335 88 (20.80)

2013/14 479 158 (24.80)

Slika 7.13 FTN – Struktura studenata upisanih na prvu godinu

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

80,00

90,00

2007/08 2008/09 2009/10 2010/11 2011/12 2012/13 2013/14

%


MUŠKARCI

ŽENE

79

Tabela 7.15 FTN – Struktura diplomiranih studenata

GODINA ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO

MUŠKARCI ŽENE

BROJ BROJ (%)

2008/09 17 10 (37.04)

2009/10 151 45 (22.96)

2010/11 261 45 (14.71)

2011/12 206 31 (13.08)

2012/13 151 40 (20.94)

Slika 7.14 FTN – Struktura diplomiranih studenata

Na FTN u Novom Sadu, na odseku za elektrotehniku i računarstvo, primetan je jedan nestabilan

trend. Do 2011/2012 školske godine, sve veći broj studentkinja se opredeljivao za ovaj fakultet. Tada

je došlo do pada u procentu njihovog učešća u ukupnom broju upisanih. Ohrabruje činjenica da je

2012/2013 godine znatno uvećan procenat diplomiranih inženjerki, ali on i dalje iznosi samo 20.94%

od ukupnog broja diplomiranih.

7.2.5. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin, Univerzitet u Novom Sadu

Broj upisanih studenata na odseku za Informacione tehnologije na Tehničkom fakultetu “Mihajlo

Pupin” dat je u Tabeli 7.17, a ilustracija na Slici 7.15, dok je broj svih diplomiranih studenata dat u

Tabeli 7.18 i na Slici 7.16.

0,00

20,00

40,00

60,00

80,00

100,00

2008/09 2009/10 2010/11 2011/12 2012/13

%


MUŠKARCI

ŽENE

80

Tabela 7.17 TF MP – Broj upisanih studenata na odseku za Informacione tehnologije

ŠKOLSKA GODINA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

MUŠKARCI ŽENE

BROJ BROJ (%)

2009/2010 102 31 (23.31)

2010/2011 129 50 (27.93)

2011/2012 218 74 (25.34)

2012/2013 320 92 (22.33)

2013/2014 305 76 (19.95)

Slika 7.15 TF MP – Broj upisanih studenata na odseku za Informacione tehnologije

Tabela 7.18 TF MP - Broj diplomiranih inženjera za period 2009-2013


MUŠKARCI ŽENE

39

41

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

80,00

90,00

2009/2010 2010/2011 2011/2012 2012/2013 2013/2014

%

BROJ UPISANIH STUDENATA

MUŠKARCI

ŽENE

81

Slika 7.16 TF MP - Broj diplomiranih inženjera za period 2009-2013

Od 2010/2011 školske godine, učešće žena u broju upisanih studenata opada na odseku za

Informacione tehnologije Tehničkog fakulteta “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu. Upisano je 76

studentkinja u 2013/2014 školskoj godini, što predstavlja 19.95% od ukupnog broja upisanih

studenata. Ističe se učešće žena u broju diplomiranih studenata inženjera. Po prvi put su žene u

prednosti i njihovo učešće je 51%.

7.2.6. Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu

Stanje na Elektronskom fakultetu u pogledu upisanih i diplomiranih studenata prema polu

prikazano je u Tabeli 7.19 i 7.20, a ilustrovano na Slici 7.17 i 7.18.

Tabela 7.19 EF – Rodna struktura upisanih studenata od 2007-2012


BROJ BROJ (%)

2007 1406 150 (9.64)

2008 1392 146 (9.49)

2009 1357 128 (8.62)

2010 1432 160 (10.05)

2011 1498 187 (11.10)

2012 1477 218 (12.86)

49% 51%


MUŠKARCI ŽENE

82

Slika 7.17 EF – Struktura upisanih studenata od 2007-2012

Tabela 7.20 EF- Struktura diplomiranih studenata


BROJ BROJ (%)

2007 191 64 (25.10)

2008 204 44 (17.74)

2009 198 41 (17.15)

2010 178 38 (17.59)

2011 168 43 (20.38)

2012 191 52 (21.40)

Slika 7.18 EF- Struktura diplomiranih studenata

Na Elektronskom fakultetu u Nišu uočava se porast učešća žena u broju upisanih studenata. U

2012. godini učešće žena u broju upisanih je bilo 12.86%, što predstavlja veoma mali procenat. U

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

80,00

90,00

100,00

2007 2008 2009 2010 2011 2012

%


MUŠKARCI

ŽENE

0,00

20,00

40,00

60,00

80,00

100,00

2007 2008 2009 2010 2011 2012

%


MUŠKARCI

ŽENE

83

periodu od 2008-2010 godine procenat diplomiranih inženjerki nije varirao i iznosio je oko 17%. U

poslednje dve godine primetan je značajan rast u učešću žena u ukupnom broju diplomiranih

inženjera na ovom fakultetu.

7.2.7. Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu

Mašinski fakultet tradicionalno predstavlja “muški” fakultet. U Tabelama 7.21 i 7.22 prikazan je

broj upisanih i diplomiranih na osnovnim akademskim studijama za period 2007-2012. godine po

polu.

Tabela 7.21 MF UN- Struktura upisanih studenata na osnovne akademske studije


BROJ BROJ (%)

2007 176 46 (20.72)

2008 293 48 (14.08)

2009 154 31 (16.76)

2010 232 50 (17.73)

2011 326 76 (18.91)

2012 389 86 (18.11)

Slika 7.19 MF UN- Struktura upisanih studenata na osnovne akademske studije

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

80,00

90,00

2007 2008 2009 2010 2011 2012

%


MUŠKARCI

ŽENE

84

Tabela 7.22 MF UN- Struktura diplomiranih studenata


BROJ BROJ (%)

2007 52 8 (13.33)

2008 70 10 (12.50)

2009 65 21 (24.42)

2010 86 11 (11.34)

2011 77 23 (23.00)

2012 81 17 (17.35)

Slika 7.20 MF UN- Rodna struktura diplomiranih studenata

U periodu od 2008-2012. godine primetan je mali porast procenta žena upisanih na osnovne

akademske studije na Mašinskom fakultetu u Nišu. U poslednje dve godine on iznosi oko 18%. S

druge strane, nestabilan je broj diplomiranih inženjerki. 2011. godine zabeležen je znatan skok u

učešću žena u broju diplomiranih inženjera, a već naredne godine dolazi do pada sa 23% na 17.35%.

7.2.8. Tehnološki fakultet Leskovac, Univerzitet u Nišu

Podaci dobijeni za Tehnološki fakultet u Leskovcu prikazani su u Tabelama 7.23 i 7.24 i

odgovarajuća ilustracija ovih podataka data je na Slikama 7.21 i 7.22.

Tabela 7.23 TF UN- Rodna struktura upisanih studenata od 2007-2012


BROJ BROJ (%)

2007 8 25 (75.76)

2008 26 32 (55.17)

2009 46 59 (56.19)

2010 31 78 (71.56)

2011 40 80 (66.67)

2012 42 80 (65.57)

0,00

20,00

40,00

60,00

80,00

100,00

2007 2008 2009 2010 2011 2012

%


MUŠKARCI

ŽENE

85

Slika 7.21 TF UN- Rodna struktura upisanih studenata od 2007-2012

Tabela 7.24 TF UN- Rodna struktura diplomiranih studenata


BROJ BROJ (%)

2007 6 14 (70.00)

2008 6 17 (73.91)

2009 1 10 (90.91)

Slika 7.22 TF UN- Rodna struktura diplomiranih studenata

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

80,00

2007 2008 2009 2010 2011 2012

%


MUŠKARCI

ŽENE

0,00

20,00

40,00

60,00

80,00

100,00

2007 2008 2009

%


MUŠKARCI

ŽENE

86

Tehnološki fakultet u Leskovcu se ističe po učešću žena u broju upisanih i diplomiranih studenata.

Žene su u znatnoj prednosti i 2009. godine njihovo učešće u broju diplomiranih studenata iznosi

90.91%.

Budući odnos broja muškarca i žena na tržištu rada ogleda se i kroz rodni odnos studenata na

univerzitetima u zemlji. Analizom podataka prikupljenih od fakulteta sa vodećih univeziteta, koji

osposobljavaju studente za primenu znanja u inženjerskim oblastima, pokazano je da su muškarci u

brojčanoj prednosti u odnosu na žene i da rodni balans nije uspostavljen. Na pojedinim fakultetima

može se primetiti i znatan pad poslednjih godina u broju upisanih i diplomiranih studentkinja.

7.3. Zaključak

U ovom poglavlju predstavljeni su relevantni podaci kada je u pitanju učešće žena u broju

diplomiranih inženjera na visoko obrazovnim ustanovama u Republici Srbiji. Pored pregleda

statističkih podataka o strukturi visokog obrazovanja u zemlji i broju upisanih studenata u oblasti

prirodno-tehničkih nauka, dat je i osvrt na stečena stručna zvanja po rodnoj zastupljenosti. Analizom

prikupljenih podataka za period od 2009. do 2011. godine jednostavno se zaključuje da muškarci

čine većinu u oblasti elektrotehnike i računarstva, saobraćaja i građevine, dok su inženjerke više

zastupljene u arhitekturi, tekstilnoj industriji i zaštiti životne sredine.

Opšti zaključak je da procenat žena u ukupnom broju diplomiranih studenata sa stečenim

zvanjem inženjer u posmatranim godinama pokazuje trend smanjivanja, i na prvom, i na drugom

stepenu obrazovanja. Iz dosadašnjih istraživanja, kao i iz izveštaja Projekta Udruženja Jednake

mogućnosti i Centra za promociju nauke “Učešće žena u nauci i tehnologiji: izazovi, mogućnosti i put

napred”, kao glavna prepreka većeg učešća žena u broju upisanih studenata inženjera identifikovan

je stereotip da su inženjerski poslovi tradicionalno muški. Nadalje, može se reći i da devojke, kada se

opredeljuju za buduću karijeru, nisu svesne svih mogućnosti koje im karijera u pomenutim oblastima

može ponuditi. Zato je potrebno kontinuirano raditi na daljim analizama kao i na pronalaženju

metoda kojima bi se tehničke nauke približile devojkama koje su pred odlukom o budućoj karijeri.

Zato je potrebno unaprediti programe i metode obaveznog informatičkog opismenjavanja dece

na nižim nivoima obrazovanja i intenzivirati kampanju popularizacije prirodnih i tehnickih fakulteta

medju devojkama, posebno IT usmerenja. Škole i fakulteti treba da vode u svojim bazama podatak o

rodu, kako bi mogli da se prate podaci o rodnoj ravnopravnosti. Zatim, uspostaviti mehanizme za

praćenje zapošljavanja diplomiranih studenata/kinja fakulteta u oblasti inženjerstva, kao i pripadnost

prvog radnog mesta struci za koju su se osposobili i razviti programe neformalnog informatičkog

obrazovanja žena, koje nisu imale tu šansu u školi.

87

8. REZULTATI TERENSKOG ISTRAŽIVANJA

Ovo poglavlje je posvećeno prikazu analiziranih rezultata terenskog istraživanja na temu rodnih

razlika pri upotrebi IKT u kontekstu tržišta rada. Detaljna i sistematska analiza rodnih razlika rada

sprovedena je služeći se postojećim statističkim pokazateljima, kao i na osnovu podataka dobijenih

terenskim istraživanjem na nacionalnom uzorku od 400 ispitanika.

8.1. Upotreba računara i interneta u Srbiji

Tek od 2013. godine broj korisnika IKT28 u Srbiji prešao je 50%29, po čemu se Srbija smešta rame

uz rame sa EU zemljama sa najnižom IKT penetracijom poput Rumunije i Bugarske30. Ipak, činjenica

da broj korisnika IKT u Srbiji iz godine u godinu konstantno raste, te da je samo u poslednjih godinu

dana zabeležen rast od nekih 7% korisnika, svakako ohrabruje. Kada je reč o strukturi korisnika IKT u

Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), posedovanje računara i korišćenje

interneta značajno su povezani sa socio-demografskim faktorima, što je karakteristično za ranu fazu

širenja upotrebe IKT31. Upotrebi računara i interneta u Srbiji, pre svega, sklone su mlađe osobe,

urbano stanovništvo, osobe višeg nivoa obrazovanja i većih materijalnih prihoda. Prema aktuelnim

podacima RZS (2013), među najmlađim osobama (starim između 16-24 godine) je i najviše korisnika

računara (95.1%) i interneta (93.7%). Nakon toga, u svakoj narednoj starosnoj kategoriji broj onih

koji upotrebljavaju računare i internet značajno opada, do svega desetak procenata korisnika među

osobama starim preko 65 godina. Direktna veza se jasno očitava i kada je reč o obrazovanju, gde

83% onih sa višim i visokim obrazovanjem koristi računare, 72.8% sa srednjim i samo 30.4% sa nižim.

Svi studenti koju su bili obuhvaćeni istraživanjem RZS-a koriste računare, zaposleni to čine u 81.6%

slučajeva, dok jedva nešto više od polovine nezaposlenih lica upotrebljava računar (52.5%). Gradska

domaćinstva češće poseduju računar u odnosu na seoska (66.3% prema 50.9%), ali je ova razlika još

izraženija kada se radi o posedovanju internet priključka (63.8% prema 42.5%). Ovde se pre svega

radi o lošijoj infrastrukturi u seoskim sredinama, ali i o lošijem materijalnom položaju ovih

domaćinstava. Upravo je materijalni položaj jedna od ključnih determinanti upotrebe računara i

interneta u Srbiji, budući da se pokazuje da ukoliko domaćinstva raspolažu sa manje od 300 evra

prosečnih mesečnih prihoda, onda samo 47,2% ovih domaćinstava poseduje računar, nasuprot

76.4% onih sa 300 do 600 evra prihoda i 88.9% domaćinstava sa preko 600 evra mesečnih prihoda.

Slična je situacija i sa priključkom na internet, gde je broj priključaka u najsiromašnijim

domaćinstvima još niži i iznosi 39.5%.

Kao što se moglo očekivati internet se u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama, koristi u

informacione i komunikacijske svrhe, gde su najzastupljeniji upotreba e-maila (70.4%) i posećivanje

28

IKT korisnicima u ovom izveštaju se smatraju one osobe koje koriste računare i internet. Iako se u širem

smislu i upotreba mobilnih telefona svrstava u IKT veštine, ovde ona nije bila predmet analize.

29 RZS, 2013.

30 ITU, 2013.

31 Chen, W., Boase, J. and Wellman, B. (2002), The Global Villagers: Comparing Internet Users and Users aroun

the World, in Wellman, B. and Haythornthwaite, C., The Internet and Everyday Life, Blackwell, Oxford

88

online platformi za društveno umrežavanje (68%), dok je sve više i onih koji koriste specijalizovane

programe za telefoniranje putem interneta (53.2%). Ono što je još jedna karakteristika upotrebe

interneta u Srbiji jeste nerazvijena online trgovina sa svega 35.5% onih korisnika koji su makar

jednom kupovali putem interneta, kao i nerazvijena e-uprava sa samo 24.5% onih koji su preuzeli ili

poslali popunjene formulare nekoj vladinoj instituciji. Pored toga internet se retko upotrebljava za

ličnu edukaciju (5.7%) ili učešće u profesionalnim mrežama (17.4%).

8.2. Rodne razlike u upotrebi IKT u Srbiji

Upotreba računara u Srbiji je u manjoj ili većoj meri povezana sa polom korisnika. To znači da iz

godine u godinu u Srbiji broj muškaraca koji koristi računare i internet je veći u odnosu na broj žena

(Slika 8.1. i Slika 8.2.) Međutim, pažljivijim posmatranjem ova dva grafikona mogu se uočiti dva

pozitivna trenda. Prvo, iz godine u godinu raste broj korisnika računara i interneta u Srbiji i drugo,

razlike u broju korisnika između muškaraca i žena se vremenom smanjuju.

Slika 8.1 Upotreba računara po godini i polu (RZS, 2006-2013.)

Najpribližniji odnos između muških i ženskih korisnika IKT zabeležen je 2011. godine kada je

razlika iznosila samo par procenata. Na žalost, ovaj trend ujednačavanja je po podacima RZS iz 2013.

godine zaustavljen, nadamo se samo privremeno. Po njima 2013. godine prosečno je bilo oko 7%

više korisnika IKT među muškarcima nego među ženama.

0

10

20

30

40

50

60

70

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Muškarci

Žene

89

Slika 8.2 Upotreba interneta po godini i polu (RZS, 2006-2013.)

Iako 2013. godina predstavlja negativno iznenađenje kada je reč o rodnoj zastupljenosti korisnika

IKT u Srbiji, ohrabrujući podatak je da je ovo godina i kada je prvi put zabeleženo da u jednoj od

starosnih kategorija žene prevazilaze muškarce u upotrebi IKT. Ovde se radi o mlađim korisnicama

interneta (16-24), kojih je za nijansu (0.8%) više u odnosu na muške korisnike interneta. Detaljna

distribucija upotrebe računara i interneta po starosti i polu može se videti na Slici 8.3.

Slika 8.3 Upotreba računara i interneta prema polu i starosti (RZS, 2013.)

Kada je u pitanju razlika u osposobljenosti za upotrebu IKT, odnosno informatička pismenost,

možemo se pozvati na najpouzdanije podatke koje jedan istraživač ima na raspolaganju a to su

podaci iz popisa koji je u Srbiji održan u drugoj polovini 2011. godine (Slika 8.4.)

0

10

20

30

40

50

60

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Muškarci

Žene

0

20

40

60

80

100

120

Muškarci upotrebaračunara

Žene upotrebaračunara

Muškarci upotrebainterneta

Žene upotrebainterneta

16-24

25-54

55-74

90

Slika 8.4 Informatička pismenost prema polu i regionu32 (http://popis2011.stat.rs/)

Kao što se na osnovu prikazanog grafikona na Slici 8.4 može videti, muškarci poseduju veći nivo

informatičke pismenosti u odnosu na žene, kako u Srbiji generalno, tako i u svakom od njenih

regiona. Uočene razlike nisu velike ali su stabilne, što ukazuje na određe strukturalne razloge koji

utiču na to da se muškarci bolje informatički opismenjuju od žena. Upravo je ovo jedno od pitanja

kojim ćemo se baviti u nastavku ove analize. Pored toga, zapaža se da stanovnici glavnog grada Srbije

imaju najviši nivo informatičke pismenosti što je posledica razvijenije IT infrastrukture u Beogradu,

boljeg materijalnog položaja i prosečno većeg nivoa obrazovanja Beograđana.

Slika 8.5 Informatička pismenost žena po regionu i tipu naselja (http://popis2011.stat.rs/)

32 Uključene su i delimično informatički pismene osobe

0

10

20

30

40

50

60

70

Srbija Beograd Vojvodina Šumadija iZapadna Srbija

Južna i IstočnaSrbija

Muškarci

Žene

0

10

20

30

40

50

60

70

Srbija Beograd Vojvodina Šumadija iZapadna Srbija

Južna i IstočnaSrbija

Grad

Selo

http://popis2011.stat.rs/

http://popis2011.stat.rs/

91

Ono što nam rezultati popisa još mogu pokazati, odnosi se na regionalne razlike u informatičkoj

pismenosti žena u odnosu na to da li žive u selu ili gradu. Kao što se iz Slike 8.5. može videti, tip

naselja, odnosno to da li su ona urbana ili ruralna, snažno utiče na stepen informatičke pismenosti

žena. Podaci se od regiona do regiona umereno razlikuju, ali možemo konstatovati da su žene koje

žive u gradovima gotovo duplo informatički pismenije nego žene sa sela. Ako se ima u vidu podatak

da u Srbiji još uvek oko trećine populacije živi na selu onda se ovaj pokazatelj mora ozbiljno uzeti u

razmatranje. Strukturalni razlozi koji utiču na ovako izražen stepen razlike u informatičkoj pismenosti

žena iz gradova i sela u Srbiji se, pre svega, može pripisati daleko lošim materijalnim uslovima života

na selu, nedovoljno obrazovanom stanovništvu i veoma nerazvijenoj IT infrastrukturi.

Ova razlika u sposobnostima za upotrebu IKT odražava se i na tržište rada, pre svega na IT sektor.

Iako su IKT dovele do porasta zaposlenosti, uključujući i zaposlenost žena i dalje preovladava

percepcija da je reč o tradiocionalno muškim zanimanjima, dok istraživanja pokazuju da poslodavci

preferiraju IT stručnjake muškog pola. Po jednom od retkih istraživanja položaja žena u IT sektoru

kod nas, pokazuje se da postoji jedna vrsta nepoverenja prema ženama u ovom sektoru kada je reč o

vođenju velikih i kompleksnih projekata koji se po pravilu prepuštaju muškarcima, koji u skladu sa

tim i češće bivaju izabrani na rukovodeće pozicije33.

Dakle, sumirajući sve što je napred rečeno možemo sklopiti sliku korisnika IKT u Srbiji. Korisnici

računara i interneta u Srbiji, koji od nedavno predstavljaju većinsku populaciju, sačinjeni su od

pretežno mlađe i urbane populacije, višeg obrazovnog i materijalnog statusa. Muškarci nešto više

koristite računare i internet u odnosu na žene i poseduju veći nivo informatičke pismenosti.

Međutim, zapaža se pozitivan trend među mladim korisnicima interneta, gde se nivo upotrebe po

polu potpuno izjednačava pa čak i prelazi u korist žena.

Internet se u Srbiji koristi u informacione i komunikacione svrhe, dok e-mail i online platforme za

društveno umrežavanje predstavljaju najkorišćenije komunikacione alate. I na kraju, korisnici

interneta u Srbiji, iz različitih razloga, nisu previše skloni upotrebi interneta koja podrazumeva

pronalaženje posla ili usavršavanje, obrazovanje, kupovanje i plaćanje roba i usluga, obavljanje

administrativnih poslova, i sl.

33

Pajić, A. i Bečejski Vujaklija, D. (2012), Where are the women in IT Serbia, Symposium of Organizational

Sciences-SymOrg 2012, Zlatibor, Srbija

92

8.3. Analiza rezultata terenskog istraživanja

U cilju produbljivanja analize o rodnim razlikama pri upotrebi računara i interneta u kontekstu

tržišta rada obavljeno je anketno istraživanje upotrebe IKT u Srbiji. Anketiranje je obavljeno tokom

novembra i decembra 2013. godine. Upitnik, dat u Prilogu 1, u skladu sa ciljevima i indikatorima

projekta, podeljen je u 5 celina i to: pristup IKT, informaciona pismenost, upotreba IKT, društveni

resursi na internetu i vrednosne IKT orijentacije. Uzorak je bio kvotnog tipa, što znači da je obuhvatio

po 50 ispitanika u osam odabranih naselja, odnosno 400 ispitanika ukupno. Osnovni kriterijum kojim

smo se vodili prilikom odabira reprezentativnih naselja je bio da se obuhvati svaki od postojećih

regiona u Srbiji, izuzev Kosova i Metohije (Beograd, Vojvodina, Šumadija i Zapadna Srbija, Južna i

Istočna Srbija). U okviru svakog regiona izabrane su po dve jedinice analize, jedna urbana i jedna

ruralna. Na ovaj način je obuhvaćeno osam reprezentativnih jedinica analize, odnosno četiri urbana i

četiri ruralna naselja (detaljna distribucija uzorka se može videti u Tabeli 8.1).

Tabela 8.1 Distribucija uzorka po region i tipu naselja

Naselje Region Okrug Tip naselja

Veličina uzorka

Beška Vojvodina Južno-Bački

Ruralno 50 Novi Sad Urbano 50 Voždovac

Beograd Beogradski Urbano 50

Barajevo Ruralno 50 Užice

Šumadija i Zapadna Srbija Zlatibor Urbano 50

Ljubovija Ruralno 50 Zaječar

Južna i Istočna Srbija Zaječar, Bor Urbano 50

Brestovačka banja Ruralno 50

Kada je u pitanju socio-demografska distribucija uzorka, zbog prirode samog projekta prilikom

odabira ispitanika vođeno je računa da se u približnom odnosu obuhvati muška i ženska populacija,

različite starosne grupe, kao i različite kategorije zaposlenih, uz najmanje 10% nezaposlenih lica i

10% ne-korisnika interneta. Na ovaj način, bili smo u mogućnosti da u kasnijoj analizi kroz ukrštanje

odgovora različitih socio-demografskih kategorija donosimo zaključke o upotrebi IKT od strane

ženske populacije, pre svega u kontekstu pristupa tržištu rada.

Kao što se na Slici 8.6 može videti, starosno polna struktura naših ispitanika bila je relativno

usklađena i obuhvatala je sve starosne kategorije. Iako se može uočiti da postoji izraženiji disbalans u

prve dve starosne kategorije, on se nije odrazio na kasnije ukrštanje odgovora. U uzorku su najmanje

zastupljena starija lica što je i razumljivo kada se ima u vidu da je upotreba IKT snažno posredovana

godinama korisnika. Kao što se moglo videti u uvodnom delu vezanom za generalnu upotrebu IKT u

Srbiji, ona naglo opada kod osoba starijih od 55 godina.

93

Slika 8.6 Starosno polna struktura ispitanika

Struktura po zaposlenosti je takođe dobro balansirana kako po polu tako i po kategorijama

zaposlenih (Slika 8.7). Vodilo se računa da se uzorkom obuhvate i nezaposlene osobe kako bi se kroz

analizu moglo videti da li se i na koji način njihova upotreba računara i interneta razlikuje od drugih

kategorija zaposlenih. Logično, jedino u kategoriji domaćica, nije bilo muških ispitanika, budući da se

poslovi održavanja kuće u Srbiji tradicionalno vezuju za žene.

Slika 8.7 Struktura po polu i zanimanju

Na Slici 8.8. može se videti i da je obrazovna struktura naših ispitanika lepo balansirana u odnosu

na njihov pol. Ispitanici imaju bolje obrazovanje u odnosu na prosečno obrazovanje u Srbiji, ali to je

posledica toga što su korisnici IKT generalno bolje obrazovani od ne-korisnika.

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

20,0%

25,0%

30,0%

35,0%

40,0%

18-24 25-30 31-40 41-50 51-60 61+

Muškarci

Žene

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

Muškarci

Žene

94

Slika 8.8 Struktura po polu i obrazovanju

Kad je reč o materijalnom položaju naših ispitanika (Slika 8.9), najveći broj njih se smešta u

domaćinstva sa mesečnim prihodima između 300 i 600 evra, što se uklapa u prosečna primanja

domaćinstava u Srbiji. Ipak, srazmerno veliko učešće onih domaćinstava gde se mesečno zarađuje

više od 600 evra (36%), potvrđuje ranije nalaze da su korisnici IKT boljeg materijalnog položaja od

ne-korisnika. Ovo je i razumljivo budući da upotreba računara i interneta podrazumeva materijalna

izdvajanja kako za opremu tako i za konekciju sa internetom.

Slika 8.9 Struktura po polu i mesečnim prihodima domaćinstva

8.3.1. Pristup IKT

Populacija obuhvaćena našim uzorkom koristi računare i internet srazmerno više u odnosu na

prosečnu populaciju korisnika u Srbiji. Preko 80% ispitanika koristi računare i pristupa internetu

najmanje nekoliko puta nedeljno, od čega najveći broj to čini kao deo svakodnevne rutine (blizu 70%

ukupnog uzorka). Sa druge strane, blizu 10% naših ispitanika ne koristi računare, niti pristupa

internetu. Kao osnovne razloge za ne-upotrebu interneta ispitanici navode da u njihovom boravištu

ne postoji mogućnost pristupa internetu, da je pristup internet suviše skup, itd.

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

70,0%

Visoka škola ili fakultet Srednja škola Osnovna škola

Muškarci

Žene

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

20,0%

25,0%

30,0%

35,0%

40,0%

45,0%

50,0%

do 300 evra 300-600 evra 600-1000 evra 1000-1500 evra preko 1500 evra

Muškarci

Žena

95

Upotreba računara i interneta statistički je značajno povezana sa mesečnim prihodima

domaćinstva (p=0.02 i p=0.05), zanimanjem ispitanika (za oba p=0.001), njihovom starošću (za oba

p=0.001) i obrazovanjem (p=0.02 i p=0.001). Drugim rečima, naši nalazi potvrđuju ono što je već

poznato kada je reč o korisnicima računara i interneta u Srbiji, odnosno da su to mlađi, zaposleni,

bolje obrazovani i materijalno situiraniji pojedinci. Sa druge strane, oni koji su u lošijem

materijalnom položaju, posebno oni koji žive u domaćinstvima koja imaju manje od 300 evra

mesečnih prihoda, zatim oni koji imaju niže od srednjoškolskog obrazovanja, oni koji su nezaposleni,

penzioneri ili domaćice, kao i oni koji su stariji od 40 godina, srazmerno ređe upotrebljavaju računare

i internet. Zanimljivo je da u našem uzorku tip naselja ne igra značajnu ulogu kada je reč o pristupu

IKT. Iako je nešto veći broj seoskih domaćinstava koja nemaju pristup računarima i internetu (12.1%)

u odnosu na gradska (7.1%), ova razlika nije statistički značajna.

Ono što je sa stanovišta našeg istraživanja važno, upotreba IKT nije determinisana polom

ispitanika, budući da i muškarci i žene sa približno istom učestalošću koriste računare i internet

(Slika 8.10. i Slika 8.11). Podaci do kojih smo došli su za nijansu povoljniji za žene u odnosu na one do

kojih dolazi RZS (2013), o čemu smo diskutovali u uvodom delu.

Slika 8.10 Učestalost upotrebe računara po polu

Slika 8.11 Učestalost upotrebe interneta po polu

Gledano u odnosu na zanimanje, među ženama najredovnije računare koriste studentkinje, dok

za njima slede različite kategorije zaposlenih žena (Tabela 8.2). Redovna upotreba računara počinje

da opada kod onih ispitanica koje spadaju u kategoriju nezaposlenih, a drastičan pad se očitava kod

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Svakodnevno Nedeljno Mesečno Ne koristi

Muškarci

Žene

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Svakodnevno Nedeljno Mesečno Ne koristi

Muškarci

Žene

96

penzionerki i domaćica. Međutim, ovaj podatak nije toliko vezan za rodnu diskriminaciju koliko za

starosne i obrazovne determinante koje, kao što smo videli, značajno utiču na upotrebu računara u

opštoj populaciji. Tako, kada je reč o penzionerkama, svi podaci vezani za Srbiju ali i generalno,

pokazuju da su starije osobe, pogotovo penzioneri, najmanje sklone upotrebi računara. Slična je

situacija i sa domaćicama, od kojih ni jedna nema više od srednjoškolskog obrazovanja u našem

uzorku, što posredno utiče na smanjenju upotrebu računara. U kontekstu našeg projekta, važan je

podatak da nezaposlene žene neredovnije koriste računare u odnosu na zaposlene što može biti

značajan indikator povezanosti zaposlenja i upotrebe računara.

Tabela 8.2 Učestalost upotrebe računara žena po zanimanju

Dnevno Nedeljno Mesečno Ne koristi računar

Studentkinje 88.10% 10.20% - 1.70%

Zaposlene-puno r.v. 72.10% 14.40% 6.70% 6.70%

Zaposlene-skraćeno r.v. 69.20% 30.80% - -

Samo-zaposlene 80.00% 20.00% - -

Nezaposlene 65.20% 17.30% 8.60% 8.70%

Penzionerke 12.50% 37.50% 25% 25.00%

Domaćice 16.70% 8.30% 41.70% 33.30%

8.3.2. Informatička pismenost

Pored pristupa, informatička pismenost je jedan od ključnih indikatora upotrebe IKT generalno,

odnosno pokazatelj kapaciteta za njihovu upotrebu u odnosu na različite kategorije korisnika. U

ovom slučaju nas su najviše interesovale rodne razlike u nivou znanja kod primene računara (Tabela

8.3). Kao što se iz prikazanih odgovora može videti kod svih indikatora informatičke pismenosti

dominiraju muškarci, što predstavlja vrlo indikativan nalaz. Dakle, iako u samom pristupu računarima

i internetu nema bitnih rodnih razlika, kada se zagrebe ispod površine, očitavaju se značajne rodne

razlike u pogledu ove pismenosti. Najmanji raskorak u nivou informatičke pismenosti postoji kod

osnovnih radnji kakva je pretraživanje interneta. Međutim, razlika već postaje upadljiva kada je reč o

srednjem nivou informatičke pismenosti, recimo kreiranju PP prezentacija ili tabela u programu

Excel, gde se ona kreće na nivou od oko 10%, a značajna kada se radi, uslovno rečeno, o naprednijim

radnjama poput zipovanja fajlova, instaliranja novih uređaja ili operativnih sistema, gde razlika ide u

pravcu i do tri puta veće informatičke pismenosti muškaraca. Ono što je zanimljivo, kod najvišeg

nivoa informatičke pismenosti, odnosno poznavanja računarskih jezika razlika uopšte nije tako

upadljiva budući da iznosi samo nekih 7% u korist muške populacije, na šta ćemo se osvrnuti malo

kasnije.

97

Tabela 8.3 Informatička pismenost muškaraca i žena

Muškarci Žene

Korišćenje internet pretraživača 91.6% 90.0%

Slanje e-mailova sa atačmentom 74.1% 64.6%

Korišćenje copy ili paste funkcije u Word-u ili sličnim programima 69.3% 66.8%

Prebacivanje fajlova između računara i drugih uređaja 63.3% 61.1%

Kreiranje tabela u Excel-u ili sličnim programima 59.6% 49.3%

Kompresovanje (zipovanje) fajlova 49.4% 30.1%

Priključivanje ili instaliranje novih sprava 49.4% 27.9%

Kreiranje elektronskih prezentacija u Power Point-u ili sličnim programima

46.4% 38.0%

Instaliranje novog ili zamena starog operativnog sistema 36.7% 11.8%

Pisanje računarskog programa uz korišćenje specijalnih programskih jezika

19.3% 12.2%

Nijedno od navedenog 6.6% 7.4%

Naravno, najteže je dokučiti razloge postojanja različitog nivoa informatičke pismenosti kada se

ima u vidu da u poslednjih dve decenije, kroz sistem obrazovanja u Srbiji i muškarci i žene

podjednako prolaze kroz osnovnu obuku za rad na računaru34. Zbog toga još više zbunjuje što među

kategorijom mlađih korisnika (starosti do 30 godina), kod kojih je izvesno da su u periodu

srednjoškolskog obrazovanja imali obavezan informatički predmet, su ove razlike još drastičnije, iako

bi se očekivalo upravo suprotno. Primera radi, kada je reč o sposobnosti (re)instaliranja operativnog

sistema, čak 56.2% mlađih muških ispitanika kaže da to znaju da urade nasuprot skoro četiri puta

manje devojaka (15.2%), sposobnost zipovanja fajlova poseduje 65% muškaraca u odnosu na 35.7%

žena, dok priključivanje novih uređaja ne predstavlja problem za više od dve trećine muškaraca

(68.8%), prema nešto više od jedne trećine žena (37.5%). Čak i u kategoriji visoko-obrazovanih

mladih ljudi ove razlike ostaju stabilne, iako je stepen informatičke pismenosti generalno viši i kod

muškaraca i žena ( za instaliranje - 60% (m) u odnosu na 14.3% (ž), za zipovanje - 80% (m) u odnosu

na 45.7% (ž) i za priključivanje novih uređaja - 88% (m) u odnosu na 54.3% (ž).

Svakako da je bez nekih dubljih analiza teško izvoditi konačne zaključke o različitom nivou

informatičke pismenosti kod muškaraca i žena, ali se bez mnogo dvojbe može pretpostaviti da jedan

deo ovih razlika počiva na tradicionalnom i patrijarhalnom obrascu društvenosti u Srbiji koji

pothranjuje vrednosne obrasce ponašanja koji kod muške dece favorizuje rad sa tehničkim alatima i

uređajima, nasuprot devojčica koje se usmeravaju ka, uslovno rečeno, kućnim ili prefinjenijim,

odnosno „ženskim“ aktivnostima. Ovde je verovatno posredi generacijski transfer poželjnih

aktivnosti sa očeva na sinove i sa majki na devojčice. Kako je nekada rad sa tehnologijama zahtevao i

fizičku snagu onda je bilo prirodno što su se muškarci u daleko većem broju bavili ovim aktivnostima.

Međutim, kako vremenom tehnologije postaju sve sofisticiranije, odnosno fizička snaga igra sve

34

Klem, N. (1998) Nastava računarstva i informatike u gimnazijama, Predavanje na Republičkom seminaru o

nastavi matematike i računarstva, Beograd, preuzeto sa:

http://elib.mi.sanu.ac.rs/files/journals/nm/211/nm431207.pdf


98

manju ulogu u njihovoj upotrebi, onda se razlike u upotrebi tehnologije još jedino mogu pripisati

tradicionalnim vrednosnim obrascima, o čemu će više reči biti malo kasnije.

Još jedan indikator informatičke pismenosti je bila percepcija samih ispitanika o potrebi za

dodatnom računarskom obukom (Slika 8.12). Slično malopređašnjim podacima i ovde se vidi da žene

češće nego muškarci ističu potrebu za IKT edukacijom. Jedino kada je reč o obuci za web dizajn, za

nijansu više muškaraca (1%) nego žena ističe potrebu za ovim vidom obuke.

Slika 8.12 Subjektivni osećaj potrebe za dodatnom obukom po polu

I u ovom slučaju, razlike u odgovorima između muškaraca i žena su stabilne u različitim starosnim

grupama i na različitim nivoima obrazovanja, pa se razlozi opet moraju tražiti u drugačijim modelima

upotrebe računara. Veći nivo poznavanja određenih programa i alata od strane muškaraca, u

okolnostima kada su i muškarci i žene kroz formalno obrazovanje bili u prilici da steknu isti nivo

informatičke pismenosti, može se tumačiti time što su muškarci verovatno samostalno tokom života

aktivno unapređivali svoju informatičke pismenosti, dok su žene očigledno bile pasivnije u pogledu

samo-edukativne upotrebe računara. Sa druge strane, kad je reč o web dizajnu verovatno se radi o

tome da su ovi programi kompleksniji od programa za pretraživanje interneta ili MS Office-a, pa je

samim tim i teže samostalno se obučiti za ovu oblast rada na računaru. Na ovaj način se može

objasniti i podatak koji smo maločas pomenuli, gde smo ustanovili da muškarci ne prednjače u

velikoj meri u odnosu na žene kada je reč o najvišem nivou informatičke pismenosti -programiranju

(7%). Budući da se ovaj nivo informatičke pismenosti pre svega može steći kroz neki vid

specijalizovane obuke a daleko teže kroz samostalni rad, razumljivo je da su i uočene razlike u

informatičke pismenosti manje.

Nezaposlene žene pokazuju značajno manji nivo informatičke pismenosti u odnosu na zaposlene

žene, što je važan pokazatelj sa stanovišta našeg projekta. Ono što ohrabruje je da ova kategorija

žena u sličnoj meri poput zaposlenih osoba ističe potrebu za računarskom do-obukom, pre svega za

alatima iz MS Office paketa. Ali isto tako, veliki broj nezaposlenih žena (43.3%) smatra da im nije

potrebna dodatna obuka za rad na računaru, što znači da ne prepoznaju važnost unapređivanja

svojih IKT veština koje bi im kasnije mogle pomoći prilikom pronalaženja posla.

0

10

20

30

40

50

60

MS Office Pretraživanjeinterneta

Web dizajn Drugo

Muškarci

Žene

99

8.3.3. Upotreba računara i interneta

Kad je reč o upotrebi računara, pre svega nas je interesovala njegova potencijalno poslovna

primena. Kao što se može videti na grafikonu na Slici 8.13, nema značajnijih razlika između

zaposlenih muškaraca i žena u odnosu na upotrebu računara na poslu. Oko četvrtine zaposlenih

muškaraca i žena ne koristi računare za obavljanje svog posla, dok su u ostalim kategorijama

upotrebe podaci manje ili više izjednačeni. Zanimljivo je da u kategoriji onih ispitanika kojima je

računar osnovno sredstvo za rad žene čak dominiraju (za 5%), ali ove razlike treba uzeti s rezervom

ako se imaju u vidu karakteristike našeg uzorka. Pored toga, sama činjenica da je računar nekome

osnovno sredstvo za rad ne govori mnogo o karakteristikama i kompleksnosti njegove upotrebe, jer

u ovu kategoriju mogu podjednako ulaziti i programeri, ali i šalterski radnici.

Slika 8.13 Upotreba računara za posao u kategoriji zaposlenih muškaraca i žena

Još jedan indikator poslovne primene računara odnosio se na eventualne dodatne poslove i

upotrebu računara prilikom njihovog obavljanja (Slika 8.14). Ovde vidimo da u sve tri kategorije

muškarci prednjače, dok je najznačajnija razlika kod onih osoba koje često imaju povremene

poslove, gde praktično duplo više muškaraca u odnosu na žene pribegava ovim aktivnostima. Budući

da ne znamo konkretna zanimanja naših ispitanika nije bilo moguće utvrditi za koje tipove dodatnih

poslova se upotrebljava računar, ali svakako da podatak o blagoj do umerenoj dominaciji muškaraca

u svim kategorijama učestalosti povremenih poslova ukazuje na to da oni bolje unovčavaju svoje IT

veštine u odnosu na žene. Međutim, ova razlika se takođe može objasniti i tradicionalnim

očekivanjem da se žena više bavi poslovima u domaćinstvu posebno kada je reč o aktivnostima van

radnog vremena. U takvim okolnostima, muškarci su ti koji su češće u prilici da obavljaju dodatne

poslove.

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

20,0%

25,0%

30,0%

35,0%

40,0%

Osnovnasredstva

Svakodnevno Često Ponekad Retko Nikad

Muškarci

Žene

100

Slika 8.14 Upotreba računara za dodatne poslove u odnosu na pol

Upotreba interneta je takođe posredovana rodnim razlikama, što se jasno može videti u Tabeli

8.4. Pažljivom analizom odgovora može se uočiti nekoliko zanimljivih rodnih karakteristika. Pre

svega, muškarci ponovo dominiraju u gotovo svim kategorijama. Jedina dva vida upotrebe interneta

kojima su sklonije žene jesu učešće u online društvenim mrežama, kao i pretraživanje informacija

vezanih za zdravstvo. Kad je reč o održavanju društvenih veza, ranija sociološka istraživanja su

pokazala da su upravo žene te koje na sebe češće preuzimaju zadatak njihovog održavanja, posebno

kada je reč o porodičnim mrežama. I situacija sa pretraživanjem zdravstvenih informacija se takođe

može prepisati tradicionalnim obrascima staranja o deci i starim osobama koje takođe u daleko većoj

meri žene preuzimaju na sebe35. Sa druge strane, muškarci blago dominiraju u kategorijama koje se

odnose na pretraživanje različitih informacija na internetu ili slanju email-ova, dok u nekim drugim

vrstama upotrebe interneta izrazito dominiraju. Takav je slučaj sa aktivnostima na internetu koje se

percipiraju kao rizične, poput online trgovine i plaćanja ili kod online klađenja. Ovde se takođe radi o

prenošenju društvenih obrazaca iz svakodnevnog života na internetu budući da su i inače muškarci

skloniji rizičnim obrascima ponašanja. To je, pre svega, posledica različite socijalizacije muškaraca i

žena, kako u porodici tako i kroz vršnjake grupe gde se muškarci forsiraju da budu čvršći, odlučniji,

preduzimljiviji, ali i razlike u fizičkoj snazi muškaraca i žena koja žene nagoni na opreznije ponašanje.

Takođe se pokazuje da su muškarci daleko zainteresovaniji za preuzimanje softvera sa interneta,

čime se još jednom pokazuje daleko veća sklonost muškaraca ka tehnološkoj strani upotrebe

računara. Međutim, podatak koji je posebno zanimljiv sa stanovišta našeg istraživanja je da se

gotovo duplo više muškaraca priključuje profesionalnim mrežama na internetu, kao i da muškarci

češće apliciraju za posao preko interneta, što ukazuje na to da su oni daleko bolje prepoznali

mogućnosti poslovne primene računara. Ovaj nalaz se potvrdio i kod intervjua koje smo obavili, čija

analiza sledi u drugom delu ovog izveštaja.

35

Milić, A. (2010), Porodične vrednosne orijentacije-vrednosni raskol, u Milić, A i dr., Vreme porodica-

sociološka studija o porodičnoj transformaciji u savremenoj Srbiji, Institut za sociološka istraživanja FF,

Beograd

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

Često Ponekad Retko Nikad

Muškarci

Žene

101

Tabela 8.4 Upotreba interneta u odnosu na pol

Muškarci Žene

Slanje/primanje e-maila 83.3% 76.1% Učešće u društvenim mrežama 67.9% 71.1%

Čitanje ili preuzimanje on-line novina/časopisa 61.5% 59.2%

Traženje informacija o robi i uslugama 56.4% 50.0%

Traženje informacija koje se odnose na obrazovanje, kurseve 52.6% 51.8%

Korišćenje usluga koje se odnose na putovanja i smeštaj 44.9% 40.4%

Preuzimanje (download) softvera 39.1% 17.9%

Traženje informacija koje se odnose na zdravstvo 36.5% 47.2%

Traženje posla ili slanje aplikacija za posao 35.9% 24.3%

Prodaja robe ili usluga putem interneta 29.5% 15.1%

Plaćanje putem interneta 25.6% 11.9%

Učešće u profesionalnim mrežama 24.4% 13.3%

Igranje igara na sreću 21.8% 3.7%

Pohađanje on-line kurseva 12.8% 9.6%

Kada je reč o nezaposlenim ženama, pokazuje se da one daleko ređe, u odnosu na kategorije

zaposlenih žena, na internetu traže informacije koje odnose na obrazovanje (21.7%) ili pohađaju

online kurseve (0%). Jedina oblast upotrebe interneta u kojoj one dominiraju u odnosu na druge

žene jeste vezana za traženje posla ili slanja aplikacija za posao čemu pribegava 43.5% nezaposlenih

žena. Iako je ovaj podatak ohrabrujući jer pokazuje da nezaposlene žene prepoznaju direktne

mogućnosti upotrebe interneta pri traženju posla, ipak onaj aspekt upotrebe interneta koji bi

posredno mogao da poveća njihove šanse na tržištu rada a koji je vezan za mogućnosti obrazovanja i

usavršavanja putem interneta one potpuno zanemaruju. Zbog toga će i jedna od preporuka ovog

projekta biti organizovanje besplatnih kurseva za osposobljavanje nezaposlenih žena za adekvatnu

upotrebu računara i interneta u cilju povećanja njihovih šansi na tržištu rada.

Kada je reč o problemima pri upotrebi računara i interneta, nisu primetne neke značajne rodne

razlike koje bi uticale na percepciju ovih problema (Slika 8.15). Najveći broj ispitanika ističe probleme

sa virusima i konekcijom na internet. Možda je bilo za očekivati da će žene, budući da se pokazalo da

imaju niži nivo informatičke pismenosti, daleko više u odnosu na muškarce strepeti od virusa na

internetu, ali to nije bio slučaj. Sa druge strane, kao što je bilo za očekivati, nešto više žena nego

muškaraca ističe problem nedostatka IT veština, kao i nepoznavanja jezika, ali se radi o razlikama od

samo nekoliko procenata.

102

Slika 8.15 Problemi pri upotrebi interneta u odnosu na pol

8.3.4. Društveni kapital

Društveni kapital se, za razliku od finansijskog ili ljudskog kapitala, ne nalazi u neposrednom

vlasništvu pojedinca već leži u odnosima koje pojedinac gradi sa drugim pojedincima, dakle počiva

ukorenjen u njegovoj društvenoj mreži. Pojednostavljeno rečeno što jedan pojedinac ima više

kontakta ili širu društvenu mrežu, i što manje drugih ljudi ima te iste kontakte u svojoj mreži, time je

vrednost njegovog društvenog kapitala veća. Sa pojavom interneta, sve više ljudi počinje da koristi

ovaj medij za proširivanje svojih društvenih mreža i to pre svega sa kontaktima do kojih bi im inače

bilo nemoguće da dođu. Na taj način, internet zapravo služi za probijanje društvenih, odnosno

strukturalnih barijera kojima je svaki pojedinac manje ili više omeđen36.

U cilju istraživanja upotrebe interneta za obogaćivanje društvenog kapitala postavljena su pitanja

koja su se odnosila na pribavljanje novih kontakata na internetu po raznim dimenzijama. Ipak, treba

uzeti u obzir da su žene generalno opreznije kada je reč o uspostavljanju kontakata na internetu, pre

sve iz razloga lične bezbednosti37, tako da je potrebno dobijene rezultate tumačiti i u tom svetlu.

Iako su na prvi pogled rezultati iz Tabele 8.5 već očekivani i ponovo svedoče o muškoj dominaciji

na internetu, ipak slika nije tako jednostavna. Prvo, u dva od osam tipova kontakata na internetu,

ispostavlja se da su žene agilnije od muškaraca, uz još dva tipa odnosa gde su razlike zanemarljive.

Međutim, sa stanovišta ovog projekta veoma je važan podatak da su muškarci značajno aktivniji pri

upotrebi interneta za pronalaženje novih poslovnih mogućnosti, što smo već istakli i kod

malopređašnje analize upotrebe interneta. Kako se i prilikom analize intervjua, koja će uslediti u

nastavku, takođe pokazalo da žene nisu previše otvorene i spremne na upotrebu interneta za

36

Petrović, D. (2013) Društvenost u doba interneta, Akademska knjiga, Novi Sad

37 Petrović, D. (2008) U međumrežju-internet i novi obrasci društvenosti, ISI&SF, Beograd

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

Muškarci

Žene

103

otvaranje novih poslovnih mogućnosti nameće se zaključak da je potrebno raditi na njihovoj

edukaciji za kreativnu primenu interneta u poslovne svrhe, što je i jedna od preporuka ovog

projekta.

Tabela 8.5 Uspostavljanje kontakata na internetu u odnosu na pol

Muškarci Žene

Da se povežete sa ljudima od kojih možete da dobijete nove informacije 71.5% 70.4%

Da se povežete sa organizacijama ili grupama kojima već pripadate 63.2% 66.0% Da pronađete nove poslovne mogućnosti 47.9% 36.0%

Da se povežete sa ljudima različitih generacija 46.5% 42.4%

Da se povežete sa ljudima različitih zanimanja 42.4% 44.3% Da pronađete ljude ili grupe koje dele Vaša interesovanja, uverenja, religijsku ili nacionalnu pripadnost

41.7% 39.4%

Da se povežete sa ljudima različite nacionalne pripadnosti 36.8% 30.0% Da se povežete sa ljudima različitog ekonomskog statusa 35.4% 31.0%

Sa stanovišta rodne ravnopravnosti ohrabruje podatak da preko 70% žena koristi internet da se

poveže sa ljudima od kojih mogu dobiti neke informacije, kao što su čak i spremnije od muškaraca da

se uz pomoć interneta povezuju sa organizacijama ili grupama kojima već pripadaju. Takođe, žene su

za nijansu voljnije od muškaraca da se povezuju sa ljudima različitih zanimanja, a ne zaostaju

značajno ni kod upotrebe interneta za pronalaženje istomišljenika. Ovi podaci ohrabruju jer pokazuju

da se žene ipak ne boje ostvarivanja kontakata na internetu i da su spremne da ga instrumentalno

koriste.

8.3.5. Vrednosne orijentacije i rodna upotreba

Posebno važan segment našeg istraživanja se odnosio na vrednosne orijentacije u pogledu rodnih

uloga i upotrebe IKT. Budući da je Srbija zemlja u kojoj još uvek opstaju patrijarhalni i

tradicionalistički obrasci društvenosti, bilo je važno da istražimo da li i na koji način muškarci, ali i

žene, upotrebu IKT tehnologija stavljaju u rodni kontekst. U tu svrhu kreiran je novi instrument,

odnosno skala percepcije rodne IT kompetentnosti (PRITK), koja se, u prvoj varijanti, sastojala od

deset tvrdnji koje su ispitanici ocenjivali brojevima od 1 do 5, u skladu sa stepenom njihovog

slaganja, odnosno neslaganja sa datom tvrdnjom. Nakon faktorske analize, metodom analize glavnih

komponenti-PCA, skala je svedena na osam tvrdnji koje upadaju u jedan faktor (objašnjavaju 57%

posto varijanse), i imaju faktorske skorove preko 0.7. Ovako sačinjena skala pokazala je visoku

pouzdanost o čemu svedoči Kronbahof alfa (Cronbach's alpha) koeficijent od 0.89. Konačni izgled

skale sa ostvarenim prosečnim skorovima za muškarce i žene (što je skor viši to je slaganje sa

iznetom tvrdnjom veće) može se videti na grafikonu na Slici 8.16.

104

1. Muškarci lakše mogu da savladaju rad na računaru 2. Na kraju krajeva, muškarci se bolje snalaze sa računarskim tehnologijama a žene u kućnim

poslovima 3. Lakše je prevariti (zloupotrebiti) ženu nego muškarca na internetu 4. Osećam se sigurnije ako mi kompjuter instalira (popravlja) muškarac 5. Muški mozak je prilagođeniji upotrebi računara od ženskog 6. Nije prirodno da žena bude haker 7. Muškarac je taj koji u porodici treba da nadgleda upotrebu računara od strane dece 8. Kad bih imao firmu pre bih zaposlio muškarca nego ženu da mi održava računarsku opremu

Slika 8.16 Prosečne vrednosti odgovora na skali PRITK po polu

Već i letimičan pogled na Sliku 8.16. ukazuje na konstantno veće slaganje muškaraca nego žena sa

svim tvrdnjama. Ovo ne iznenađuje budući da su tvrdnje kreirane tako da favorizuju mušku upotrebu

IKT, ali jasno govori o njihovoj rodnoj percepciji u kontekstu upotrebe računara. Već kada se

pogledaju prosečni skorovi na skali PRITK (min.8-max.40), gde muškarci imaju prosečni skor 20.53 a

žene 15.72, postaje jasno da pol ispitanika značajno utiče na njegovu percepciju rodnih uloga kod

upotrebe IKT. Ova razlika je potvrđena i putem neparametarskog Man-Vitnijevog (Mann-Whitney) U

testa, koji je pokazao da postoji statistički značajna razlika između muškaraca (Md=20.5, n= 160) i

žena (Md=14, n=215) u odgovoru na skalu RITK (p=0.000, U=11720, Z=-5.288), srednjeg uticaja po

Koenovom (Cohen) kriterijumu (0.27).

Drugim rečima, rezultati do kojih smo došli putem skale PRITK ukazuju na to da se žene u Srbiji

suočavaju sa negativnim predrasudama o njihovim sposobnostima za upotrebu računara i interneta i

da su ove predrasude srednje izražene. Negativnim predrasudama su skloniji muškarci nižeg

obrazovanja, kao i oni koji žive u seoskim sredinama, tako da su okolnosti za upotrebu IKT od strane

onih žena koje imaju ove kategorije muškaraca u svom okruženu posebno nepovoljne.

Gledano pojedinačno po tvrdnjama, takođe se mogu izvući neki zanimljivi zaključci. Najveća

razlika u odgovorima između muškaraca i žena, gotovo za celu ocenu, uočava se kod tvrdnje br.1 da

su muškarci sposobniji da savladaju rad na računaru. Zabrinjavajuće je što muškarci, gledano u

proseku, iznose relativno visok nivo slaganja sa jednom ovako konzervativnom tvrdnjom dajući joj

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

3,50

1 2 3 4 5 6 7 8

Muškarci Žene

105

prosečnu ocenu blizu 3, a još je alarmantniji podataka da se 25.2% muške populacije u potpunosti

slaže sa njom dajući joj ocenu 5, uz dodatnih 15.3% koji daju ocenu 4. Slična situacija je i sa tvrdnjom

br.2 da se muškarci bolje snalaze sa računarskim tehnologijama a žene u kućnim poslovima, gde je

prosečna ocena slaganja muškaraca 2.88, pri čemu se 23.3% muškaraca apsolutno slaže sa njom, uz

15.3% koji daju ocenu 4. Ovakvi stavovi se mogu objasniti dominacijom tradicionalnog i

patrijarhalnog vrednosnog obrasca koji je očigledno još dominantan kod značajnog dela muške

populacije.

Dve tvrdnje kod kojih se beleže najveće prosečne ocene ili najveći nivo slaganja kod muškaraca

su, tvrdnje br. 8 (prosečna ocena 3.04) i br. 3 (3.01) i obe ukazuju na jednu vrstu nepoverenja prema

ženama u kontekstu upotrebe IKT. Problem je u tome što se i žene najviše slažu upravo sa ove dve

tvrdnje, doduše sa nešto nižim prosečnim ocenama (tvrd. br.8-2.53 i tvrd. br.3-2.38). Ovo govori u

prilog toga da je stav da su žene manje sposobne ili kompetentne u kontekstu upotrebe IKT, na

žalost, duboko usađen kod dela pripadnika oba pola.

Zabrinjava i to što žene, takođe, daju relativno visoku prosečnu ocenu tvrdnji br.7 po kojoj je

muškarac taj koji u porodici treba da nadgleda upotrebu računara od strane dece (2.38). Još je

neobičnije što se delimično i potpuno (dajući ocene 4 i 5) sa ovakvom izjavom slaže više žena nego

muškaraca (ž-25.9% i m-25%). Ovaj nalaz ukazuje na prenošenje kroz porodicu vrednosnog obrasca

koji čak i žene ohrabruju, da je otac taj ko se razume u tehnologiju i da on treba da nadgleda kako se

tehnologije u porodici koriste. Ovde doduše treba imati u vidu da se upotreba interneta kod dece u

Srbiji često tretira u negativnom kontekstu pa se ovde uzima i očeva figura kao izraz autoriteta koji je

važan kod suzbijanja negativnih ili po dete potencijalno ugrožavajućih situacija.

106

8.4. Zaključak

Nakon detaljne i sistematske analize rodnih razlika pri upotrebi IKT u kontekstu tržišta rada koju

smo sproveli služeći se postojećim statističkim pokazateljima i terenskim istraživanjem na uzorku od

400 ispitanika došli smo do sledećih zaključaka:

1. Iz godine u godinu više muškaraca nego žena koristi računare i internet u Srbiji, ali se te razlike

vremenom smanjuju, sa tendencijom stabilizacije na nivou od oko 5-7%.

2. Prema poslednjim podacima RZS za 2013. godinu, među mlađom populacijom, starosti do 24

godine, prvi put dolazi do potpunog izjednačavanja u broju korisnika interneta između

muškaraca i žena.

3. U Srbiji, po podacima RZS za 2013. godinu, 40% žena nikada nije koristilo računar. Upotrebi

računara daleko su manje sklone žene koje žive u ruralnim sredinama, one koje imaju niže od

srednjoškolskog obrazovanja, one koje su lošeg materijalnog položaja i one koje su starije od

55 godina.

4. Po rezultatima popisa iz 2011. godine, kao i našeg terenskog istraživanja, muškarci poseduju

veći nivo informatičke pismenosti u odnosu na žene, kako u opštoj populaciji, tako i po

pojedinačnim socio-demografskim grupama. Zabrinjava podatak da čak i među visoko-

obrazovanim muškarcima i ženama ove razlike u nivou informatičke pismenosti ostaju

značajne. Svakako da je bez nekih daljih analiza teško izvoditi konačne zaključke o uzrocima

različitog nivoa informatičke pismenosti kod muškaraca i žena. Ipak, može se pretpostaviti da

jedan deo ovih razlika počiva na tradicionalnom i patrijarhalnom obrascu društvenosti u Srbiji

koji pothranjuje vrednosne obrasce ponašanja koji kod muške dece favorizuje rad sa tehničkim

alatima i uređajima, nasuprot devojčica koje se usmeravaju ka, uslovno rečeno, kućnim ili

prefinjenijim, odnosno „ženskim“ aktivnostima.

5. Još jedan nalaz, kada je reč o informatičkoj pismenosti žena, je da tip naselja snažno utiče na

njen nivo, budući da su žene koje žive u gradovima informatički značajno pismenije od žena

koje žive u seoskim sredinama. Strukturalni razlozi koji utiču na ovako izražen stepen razlike

informatičke pismenosti žena iz sela i gradova u Srbiji se, pre svega, može pripisati daleko

lošijim materijalnim uslovima života na selu, nedovoljno obrazovanom stanovništvu i veoma

nerazvijenoj infrastrukturi.

6. Nalazi RZS za 2013. godinu pokazuju da nezaposlene osobe daleko ređe koriste IKT u odnosu

na one koji su zaposleni. Ovo potvrđuju i rezultati našeg istraživanja i kada je reč o

nezaposlenim ženama, koje manje učestalo upotrebljavaju računare i internet i imaju niži nivo

informatičke pismenosti u odnosu na zaposlene žene. Takođe, ova kategorija žena manje

koristi internet za obrazovne potrebe i pohađanje online kurseva ili za uspostavljanje

poslovnih kontakata internetu. Dakle, kroz naše istraživanje nedvosmisleno je pokazana veza

između nezaposlenosti žena i slabije potrebe ili nivoa obučenosti za upotrebu IKT.

7. Kada je reč o poslovnoj upotrebi računara i interneta zapaža se da se gotovo duplo više

muškaraca priključuje profesionalnim mrežama na internetu, kao i da muškarci češće apliciraju

za posao preko interneta, što ukazuje na to da su oni bolje prepoznali mogućnosti poslovne

primene računara i interneta. Takođe, kad je reč o uspostavljanju kontakata na internetu, iako

su žene slično muškarcima sklone ovom vidu upotrebe interneta, opet su muškarci ti koji češće

uspostavljaju kontakte na internetu koji im potencijalno donose nove poslovne mogućnosti.

107

8. Na osnovu seta tvrdnji kojima smo ispitivali vrednosne orijentacije u pogledu rodnih uloga i

upotrebe IKT, zaključili smo da se žene u Srbiji suočavaju sa negativnim predrasudama o

njihovim sposobnostima za upotrebu računara i interneta. Negativnim predrasudama su

skloniji muškarci nižeg obrazovanja, kao i oni koji žive u seoskim sredinama, tako da su

okolnosti za upotrebu IKT od strane žena koje imaju ove kategorije muškaraca u svom

okruženu posebno nepovoljne. Međutim, to ne znači da i kod drugih muškaraca ne postoji

negativan vrednosni stav, već samo to da je on manje izražen kod visokoobrazovanih

muškaraca ili recimo onih koji žive u gradovima. Stepen slaganja muškaraca sa nekim

tvrdnjama, poput toga da su muškarci sposobniji da savladaju rad na računaru od žena ili da se

muškarci bolje snalaze sa računarskim tehnologijama a žene u kućnim poslovima, jeste zaista

zabrinjavajući budući da se oko 40% muškaraca delimično ili potpuno slaže sa ovakvim

izjavama. Ovakvi stavovi se, pre svega, mogu objasniti dominacijom tradicionalnog i

patrijarhalnog vrednosnog obrasca koji je očigledno još dominantan kod značajnog dela muške

populacije i kao takav prenosi se sa generacije na generaciju.

108

9. ANALIZA UTICAJA IKT NA KVALITET ŽIVOTA ŽENA

Kada govorimo o implementaciji različitih aspekta upotrebe IKT generalno možemo izdvojiti četiri

osnovne perspektive38. Prva perspektiva bi se mogla definisati kao tehnicistička - budući da se na

širenje upotrebe IKT gleda kroz infrastrukturnu prizmu, odnosno zastupa se stav da će se razvojem

infrastrukture automatski i povećati upotreba Interneta i njegovih servisa. Druga perspektiva je

legislativna - gde se na širenje IKT gleda kroz pozitivno-pravnu prizmu, odnosno zastupa se stav da će

tek sa usvajanjem različitih zakona doći do široke upotrebe IKT. Treća perspektiva je politička (policy)

- gde se na širenje upotrebe IKT gleda kroz institucionalnu prizmu, odnosno smatra se da je

neophodno napraviti različite strategije i institucije koje će omogućiti širenje upotrebe IKT. Četvrta

perspektiva se može definisati kao instrumentalno-utilitaristička gde se glavni aspekt upotrebe IKT

ogleda kroz uslužnu prizmu, odnosno stavlja se akcenat na razvoj onih servisa i usluga za koje se

očekuje da će svojim inherentnim karakteristikama podstaći sve širu primenu IKT. Međutim, ovde bi

svakako trebalo pomenuti još jednu, čini se nedovoljno prisutnu i zastupljenu perspektivu, koja po

našem sudu često može imati presudan uticaj na tempo širenja upotrebe IKT. Reč je o socio-

psihološkoj perspektivi, koja kroz društvenu prizmu stavlja akcenat na one aspekte koji značajno

utiču na širenje upotrebe IKT, a koji nisu tako jasno vidljivi ili uočljivi. Recimo, u Strategiji razvoja

informacionog društva u Srbiji do 2020. godine39 dominiraju infrastrukturna i instrumentalno-

utilitaristička perspektiva budući da se kao dva ključna elementa razvoja informacionog društva

prepoznaju: 1. opšti i širok pristup Internetu i 2. razvijene e-usluge najšireg spektra. Iako se u

nastavku ukazuje na potrebu podizanja opšteg nivoa informisanosti, veština, inkluzije raznih

društvenih grupa, čini se da društveni faktori nisu dovoljno prepoznati i istaknuti, a oni često mogu

biti odlučujući za širenje upotrebe IKT pogotovo kod onih kategorija stanovništva koji iz nekog

razloga zaostaju u ovoj upotrebi. Zbog toga, u ovoj analizi našu pažnju usmeravamo na različite

društvene aspekte (ne)upotrebe IKT od strane žena kao činilac podizanja ili umanjenja kvaliteta

njihovog života.

Koncept kvaliteta života predstavlja multidimenzioni fenomen čijoj se analizi može prići iz

različitih uglova40. Za potrebe ovog istraživanja koncept kvaliteta života definisali smo kao upotrebu

IKT u cilju zadovoljavanja individualnih potreba i želja od privatnog do poslovnog života. U skladu

sa tim definisani su sledeći indikatori: 1. Faktori koji (de)stimulišu upotrebu računara i interneta, 2.

Poslovna upotreba računara i interneta, 3. Edukacija putem IKT, 4. Koristi od upotrebe IKT u

svakodnevnom životu, 5. Teškoće i problemi pri upotrebi IKT, koji su analizirani u tekstu koji sledi

38

[15] Petrović, D. i Kovačević, I. (2012), Nepoverenje kao prepreka razvoju e-trgovine u Srbiji, Menadžment,

Vol. 17(65):71-77

39 Službeni glasnik, 2010

40 Blažun, H. (2013) Elderly People's Quality of Life with Information and Communication Technology (ICT):

Toward a Model of Adaptation to ICT in Old Age, University of Eastern Finland Faculty of Social Sciences and

Business Studies

109

9.1. Analiza intervjua sa korisnicama i ne-korisnicama računara

Uloga intervjua u istraživanju ponašanja, navika, iskustava, motivacije ljudi jeste da se dođe do

dubljih socio-psiholoških mehanizama koji služe kao unutrašnji pokretači njihovog delovanja, do

kojih je, inače, teško doći putem klasičnog anketnog istraživanja. Kako se upotreba računara i

interneta takođe može posmatrati kao društveni čin koji je posredovan brojnim strukturalnim

faktorima, ali nastaje i kao posledica nečije odluke da se (ne)upusti u ovu upotrebu, bilo je važno da

kroz razgovore sa ženama tipičnim predstavnicima različitih grupa korisnica IKT, pokušamo bolje da

razumemo razloge i načine njihove (ne)upotrebe računara i interneta u kontekstu kvaliteta njihovog

života. Imajući sve ovo u vidu izabrano je deset sagovornica, koje su reprezentovale različite

kategorije (ne)korisnica IKT, sledećih socio-demografskih karakteristika:

9.1.1. Razlozi za upotrebu računara i interneta

Ova celina je bila podeljena u dva zasebna dela u skladu sa tim da li smo razgovarali sa

korisnicima ili ne-korisnicima IKT. Generalno, kroz ovaj indikator smo očekivali da ćemo doći do

dublje motivacije žena za (ne)upotrebu računara i interneta.

Kada je reč o korisnicama IKT, pitanja u ovom delu intervjua su bila vezana za iskustva u periodu

obuke za rad na računaru, kako za privatne tako i poslovne svrhe, načinima upotrebe IKT,

poteškoćama ili zadovoljstvu kao posledicama upotrebe IKT, itd. Kako se upotreba personalnih

računara (PC) u Srbiji počinje širiti u drugoj polovini 90-tih godina XX veka, tako su i prvi susreti i

iskustva naših ispitanica bili vezani za ovaj period. U skladu sa njihovim starošću u vreme širenja

upotrebe PC u Srbiji, neke od njih se sreću sa računarima još u periodu osnovne škole, dok starije

Visoko-pozicionirana menadžerka u IT kompaniji, 40 godina, iz Beograda, visoka stručna

sprema

Programerka u privatnoj kompaniji, 30 godina, iz Beograda, visoka stručna sprema

Programerka u državnoj kompaniji, 35 godina, iz Beograda, visoka stručna sprema

Zaposlena žena koja koristi računar, 30 godina, iz Beške, visoka stručna sprema

Zaposlena žena koja koristi računar, 38 godina, iz Barajeva, srednja stručna sprema

Nezaposlena žena-diplomirani inženjer, 28 godina, iz Užica, visoka stručna sprema

Nezaposlena žena- diplomirani inženjer, 25 godina, iz Užica, visoka stručna sprema

Nezaposlena žena koja ne koristi računar, 53 godine, iz Beške, srednja stručna sprema

Penzionerka koja ne koristi računar, 56 godina, iz Ljubovije, srednja stručna sprema

Penzionerka koja ne koristi računar, 62 godine, iz Beške, osnovna stručna sprema

110

ispitanice svoja prva iskustva vezuju za poznije periode svog života, odnosno za vreme kada su

prolazile obuku za rad na računaru ili za period kada je neko od njihove dece kupio prvi računar i

uneo ga u dom. Sve sagovornice opisuju manje ili veće uzbuđenje prilikom prvog susreta sa

računarom i praktično ni kod jedne od njih ne preovladava otpor ili osećaj teskobe zbog rada na

računaru. One ispitanice koje su dobile računar tokom osnovne i srednje škole u prvoj fazi su ga

koristile za igranje igrica i nisu previše pažnje posvećivale obuci za poslovnu primenu računara. Tek u

fazi kasnijeg školovanja, pre svega na fakultetima, javlja se svest i potreba za računarskom obukom u

cilju obavljanja određenih poslovnih zadataka.

Kada je reč o konkretnim razlozima za upotrebu računara danas, ispitanice navode da se zbog

upotrebe računara osećaju kompetentnije u odnosu na one osobe koje ih ne koriste i da im računari

donose različite prednosti kako u poslovnom tako i u privatnom životu. U nastavku ove analize će

detaljnije biti razrađene karakteristike upotrebe IKT na oba ova nivoa.

Ono što je zanimljivo, u nekoliko intervjua se zapaža da je kontakt sa prvim računarom bio

povezan sa muškom figurom u porodici bilo da se radi o ocu, bratu ili sinu. Ova kombinacija sreće

zbog susreta sa računarom i muške figure koja ga unosi u dom, jasno se može videti iz sledeća dva

citata:

Ovi citati dobro ilustruju situaciju koja se verovatno dešava u većini porodica u Srbiji, a to je da

tehničke uređaje, u ovom slučaju računare, u domaćinstvo unose muškarci i kao što smo videli iz

prethodne analize oni su ti koji poseduju veća IT znanja od majki. Na ovaj način se kod dece i mladih

prenose i osnažuju modeli po kome su muškarci ti koji su sposobniji ili spremniji da koriste tehničke

uređaje. Upravo do takvog zaključka dolazi i još jedna od naših sagovornica, u odgovoru na pitanje

zbog čega su u njenoj firmi sve osobe koje održavaju računarske sisteme muškarci:

U društvu gde su sva praktično sva „majstorska“ zanimanja povezana sa muškarcima i gde

tehničke uređaje u kuću mahom donose i popravljaju muškarci teško je očekivati da će se devojčice i

Programerka (35): „Lično mislim da se taj posao (IT serviseri-prim. aut) nekako prodaje kod

roditelja (kad roditelji pričaju sa decom), kao muški, kao nešto gde treba i fizički rad, iako to nije

nužno tačno. Međutim, možda ja nisam naišla na taj neki uzorak žena koji se time oduševljavaju

(hardverom-prim. aut).“

Nezaposlena žena (28): „Pa ja sam se susrela sa računarom, prvi put, kada sam bila 4 razred, tad

je tata kupio, sećam se, taj računar, i ono, to mi je bilo kako neko čudo i prosto nisam znala kako

da se ponašam…mogu samo reći da sam se osećala jako uzbuđeno i da sam se svađala sa

bratom ko će prvi (za računar-prim.aut), to je bilo čudo u kući.“

Nezaposlena žena (25): „Prvi put sam se susrela (sa računarom-prim.aut) u 6. razredu osnovne

škole i bila sam uzbuđenja kao da je ne znam šta došlo u kuću, sećam se da sam bila bolesna,

nisam išla u školu i brat je doneo računar.“

111

dečaci na isti način socijalizovati u pogledu upotrebe IT. Ono što je verovatno za očekivati jeste to da

će se sve više razvijati muški i ženski modeli upotrebe računara, gde će se većina žena više zanimati

za računarske aplikacije odnosno softver, dok se većina muškarca, pored softvera, neće ustručavati

ni da se zanima za hardverske elemente. Naravno svaka upotreba računara, u kontekstu našeg

istraživanja, je bolja od ne-upotrebe, ali nije dobro ako se i u ovom domenu uspostave različiti rodni

modeli upotrebe IKT i u tom smislu trebalo bi raditi na edukaciji mladih u pogledu jednakih

mogućnosti kada je reč o upotrebi IKT, što je i jedna od preporuka ovog projekta.

9.1.2. Razlozi za ne-upotrebu računara i interneta

Razgovor sa ne-korisnicama računara je vođen u cilju otkrivanja motiva za odluku da se ne koriste

IKT, odnosno potencijalnih faktora koji predstavljaju strukturalne prepreke za upotrebu IKT. Takođe

nas je interesovalo da li je bilo eventualnih pokušaja obuke za rad na računaru i šta ih je omelo, da li

se radilo o određenim materijalnim, infrastrukturnim ili društvenim aspektima poput predrasuda

prema ženskoj upotrebi IKT.

U Srbiji, po podacima RZS za 2013. godinu, 40% žena nikada nije koristilo računar. Ono što znamo

iz dosadašnjih istraživanja, i što smo već naveli na početku ove analize, jeste to da su u našoj zemlji,

ali ovo nije samo specifičnost Srbije, upotrebi računara daleko manje sklone žene koje žive u

ruralnim sredinama, one koje imaju niže od srednjoškolskog obrazovanja, one koje su lošeg

materijalnog položaja i one koje su starije od 55 godina41. Zbog toga je bilo važno da pokušamo da

zavirimo ispod šturih brojeva i procenata ne bi li bolje razumeli zbog čega se ove žene nikada nisu

odlučile da nauče da rade na računaru. Naravno, za temeljnu analizu ovih razloga bilo bi potrebno

uraditi seriju intervjua samo sa ne-korisnicima IKT, što u ovom slučaju nije bilo moguće, ali smo ipak

uspeli da obavimo razgovore sa tri ne-korisnice koje pripadaju, da se tako izrazimo, IKT ranjivim

socio-demografskim grupama.

Dve od tri žene sa kojima smo razgovarali ističu da su želele da nauče da rade na računaru, čak i

da je u njihovom selu bila organizovana besplatna obuka ali da je sve to, na kraju, propalo, što se

može videti iz sledećeg citata:

Međutim, sa druge strane, treća korisnica, iako se u njenom domaćinstvu koristi računar, kaže da

nikada nije poželela da radi na računaru:

41

RZS, 2013; Petrović, D. (2013) Društvenost u doba interneta, Akademska knjiga, Novi Sad

Ne-korisnica (53): „Poželela sam da naučim da radim na računaru, kući imamo dva računara,

ćerke obavljaju to…oni su nama obećali da će nas učiti, ti što su bili u Beogradu na obuci. Ja kad

sam se prijavila, ne samo ja, moje godište ima koliko hoćeš, koje žene hoće isto da uče da rade

na računaru, ali zatvoreno, i onda mi je bilo krivo…baš sam bila i ogorčena…al kad, od koga, ko

da me nauči…starije ćerke one odu na posao, one imaju tamo svojih problema-mama gde si me

sad našla da te obučavam znaš da mi je dosta svega .“

112

Naravno, tri sagovornice predstavljaju isuviše mali uzorak za neke značajnije zaključke ali se ipak,

na osnovu onog što smo od njih čuli, može pretpostaviti da postoje dve različite kategorije žena koje

ne koriste računare. S jedne strane, postoje ne-korisnice koje su to svojom voljom i izborom, dakle

one koje nisu IKT motivisane dok su, s druge strane, one žene koje su zbog različitih strukturalnih

faktora, bilo da je u pitanju starost, nedostatak novca, obrazovanja ili loša infrastruktura, praktično

onemogućene da nauče da rade na računarima, iako su snažno IKT motivisane. Zbog toga, najmanje

su dva puta u pravcu povećanja učešća ovih kategorija žena među IKT korisnicama. Pre svega,

potrebno je ponuditi mogućnost onim ženama koje žele da se obučavaju različite programe

besplatne obuke, zatim upotrebu uslužnih računara u seoskim centrima i domovima, organizovanje

tele-centara i sl. Sa druge strane, daleko složeniji posao je raditi na razvijanju motivacije kod onih

žena koje nemaju svest o mogućnostima upotrebe IKT. Jedan od osnovnih načina je sprovođenje

kampanja s ciljem podizanja svesti o potencijalnim koristima koje upotreba računara i interneta sa

sobom nosi. Razgovori koje smo obavili su pokazali da kod ispitanica kod kojih postoji jasna svest o

tome koje su prednosti rada na računaru postoji i najizraženija volja da se obuče, što se jasno može

videti iz sledećeg citata:

9.1.3. Poslovna upotreba računara i interneta

Kroz ovaj indikator smo želeli da saznamo na koji način je obavljanje posla olakšano ili eventualno

otežano usled primene IKT. Takođe, interesovalo nas je na koji način se IKT upotrebljavaju za

pribavljanje poslovnih informacija van klasičnih poslovnih obaveza i zadataka. Ovde se misli na

ostvarivanje novih kontakata na internetu, pribavljanje resursa na internetu poput informacija,

materijala za edukaciju, različitih dokumenata.

Pošto na ova pitanja nisu odgovarale žene koje ne koriste računar, kao ni nezaposlene ispitanice,

bili smo ograničeni na odgovore pet sagovornica. Ono što se iz razgovora na ovu temu može zapaziti

jeste to da što je nečija pozicija u hijerarhiji firme veća, odnosno što je veća IT stručnost potrebna za

obavljanje nekog posla, tu su i zahtevi poslodavca za njihovim poznavanjem rada na računaru veći.

Kod dve sagovornice koje ne rade u IT sektoru, poznavanje rada na računaru nije bio uslov konkursa

u vreme kada su se one zapošljavale iako je i njima računar danas praktično osnovno sredstvo za rad

i na njemu provode gotovo puno radno vreme. Tome u prilog svedoče i desetine, čak neke

Ne-korisnica (53): „Preko kompjutera i interneta možeš naći i posao neki, možeš poslati email,

ja ne radim, muž ne radi, možeš mnogo štošta, ako i kućnu radinost imam, nešto pravim, ko što i

pravim, heklam, štrikam mogu pogledati drugi šta rade, pa uzeti od njih pa prodati ili ja svoje

proizvode da stavim tu, al ja to ne mogu da uradim, mislim to je žalosno.“

Ne-korisnica (56): „Prosto me to nije privlačilo, to mi dođe kao neko gubljenje vremena…nekad

mi se čini da se ja tu ne bi ni snašla…ja uvek pođem od toga dok ja sve to naučim, pa to mi je

gubljenje vremena…ja kad uđem u sobu i vidim sina da ceo dan igra igricu meni je muka od

kompjutera, ili kad uđem i vidim da muža igra karte, ja zbog toga to ne volim, ja smatram da je

kompjuter za sve drugo a ne za to…“

113

sagovornice navode i do 100, emailova koji se dnevno prime ili pošalju, što govori o veoma

intenzivnoj komunikaciji kojoj upotreba računara pridonosi. Međutim, i pored toga većina ispitanica

uspeva da posao završi u okviru radnog vremena, što je iznenađujuće budući da je upravo

informatizacija rada za svoju posledicu imala zamućivanje granice između posla i slobodnog

vremena42. Međutim, ukoliko se neko nalazi na visokoj poziciji u poslovnoj hijerarhiji, kao što je

slučaj sa jednom od naših sagovornica (IT menadžerka), onda se ta granica potpuno gubi, što se

najbolje odražava kroz njeno kontra pitanje – A šta je to slobodno vreme? Pored nje, i žene koje rade

kao programerke u IT sektoru takođe, ređe ili češće, posao dovršavaju kod kuće.

Pitanje koje je bilo posebno važno sa stanovišta ovog projekata, bilo je vezano za mogućnost

uspostavljanja novih poslovnih kontakata zahvaljujući internetu. Naime, internet je otvorio

mogućnost njegove upotrebe za proširivanje poslovnih mreža i to pre svega sa onim kontaktima do

kojih bi drugim sredstvima bilo nemoguće doći. Na taj način, internet zapravo služi za premošćavanje

strukturalnih pukotina u koje je svaki pojedinac manje ili više zatvoren, zbog čega pojedinci koji lakše

premošćavaju ove pukotine postaju mrežni brokeri, odnosno poseduju veći društveni kapital43. Iako

im u tome može u velikoj meri pomoći, na žalost, po rečima naših zaposlenih sagovornica, internet

se ne koristi u velikoj meri za uspostavljanje novih poslovnih kontakata. Zapravo jedina ispitanica,

kod koje se jasno vidi prepoznavanje prednosti koje ovaj vid upotrebe interneta nudi je visoka IT

menadžerka. Na pitanje da li koristi internet za pronalaženja novih poslovnih kontakata, ona kaže

sledeće:

Ranija istraživanja pokazuju da se žene više od muškaraca ustručavaju da uspostavljaju nove

odnose uz pomoć interneta44. Ovo se može pripisati prenošenju tradicionalnih obrazaca društvenosti

iz realnog u virtuelni prostor gde se od muškaraca očekuje da pružaju inicijativu za uspostavljanje

novih. Očigledno da jedan broj žena prenosi ovaj model i u poslovno okruženje koje bi trebalo da

funkcioniše na drugačiji način. Zbog toga bi trebalo organizovati programe obuke za zaposlene žene

na kojima bi se one obučavale za specifičnu upotrebu interneta u cilju uspešnog pronalaženja

poslovnih kontakata do kojih je tradicionalnim kanalima komunikacije teško ili nemoguće doći.

42

Eriksen, T. H. (2003) Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd

43 Burt, R. (2002) The Social Capital of Structural Holes, in. Guillen, M., Collins, R., England, P. and Meyer, M.

eds., The New Economic Sociology, Russel Sage Foundation, New York

44 Petrović, D. (2008) U međumrežju-internet i novi obrasci društvenosti, ISI&SF, Beograd; Petrović, D. (2013)

Društvenost u doba interneta, Akademska knjiga, Novi Sad

IT Menadžerka (40): „To radimo stalno…često su to neki forumi ili tako, neke diskusije, a i desi

se da se, na primer, zahvaljujući internetu povežem sa nekim iz firme, ali iz druge zemlje, pošto

nas ima u 13 zemalja, e onda nam to pomaže da se sami nekako pronađemo, znači nije nas

firma spojila, nego pronađemo ko je na Linkdin-u, na primer, pa gledamo ko je u toj branši, pa

se povežemo. Već kad smo u istoj firmi je mnogo lakše, postoji ta neka kao mala prepreka koja

je sklonjena, imamo neko zajedništvo i tako…“

114

9.1.4. Edukacija putem IKT

Kroz ovaj indikator ispitivalo se u kako su se naše sagovornice obučavale za upotrebu IKT i kako su

ove tehnologije kasnije koristile za svoje obrazovanje i usavršavanje. Ovde se misli kako na formalno

obrazovanje, odnosno dokvalifikaciju, tako i na samo-obrazovanje, odnosno individualno

pronalaženje edukativnih sadržaja na internetu, uključivanje u online kurseve i sl.

Većina sagovornica je osnovnu obuku za rad na računaru prošla kroz sistem srednjoškolskog

obrazovanja, budući da je još sredinom 90-tih godina XX veka u srednje škole u Srbiji uveden

obavezan predmet Računarstvo i informatika45. Izuzetak su dve starije ispitanice, koje su rad na

računaru savladale preko kurseva, zbog toga što su se u Srbiji personalni računari masovno počeli

upotrebljavati tek nakon završetka njihovog formalnog obrazovanja.

Kada je reč o formalnom srednjoškolskom obrazovanju tu su iskustva različita, od toga da su se

učili zaista napredni programi, do toga da su se vežbale samo trivijalne stvari, što se može videti iz

sledećih citata:

Čini se da je ovde pre u pitanju problem nastavničkog entuzijazma i želje da se prenese znanje

nego što je reč o sistemski loše organizovanoj nastavi iz ovog predmeta. Nastavnicima problem može

predstavljati to što mladi ljudi danas odrastaju sa tehnologijama, tako da dok dođu do

srednjoškolskog uzrasta, oni već mogu imati napredna znanja i savremenu računarsku opremu, tako

da im klasična nastava može biti dosadna. Ukoliko se na to nadoveže jedan broj onih nastavnika koji

ne osavremenjuju svoje metode rada kao i gradivo, budući da je ovo jako dinamično polje gde se iz

godine u godinu dešavaju inovacije, onda to može predstavljati veliki problem. Svakako da je ovde

važno i pitanje infrastrukture, odnosno raspoložive računarske opreme i konekcije na internet bez

kojih se nastava iz ovog predmeta ne može uspešno obavljati.

45

Klem, N. (1998) Nastava računarstva i informatike u gimnazijama, Predavanje na Republičkom seminaru o

nastavi matematike i računarstva, Beograd, preuzeto sa:


Nezaposlena žena (28): „Pa u principu u srednjoj školi u suštini mi ništa nismo tu ni radili. Znači

to je bilo vežbanje miša, igramo minice i to je jedno dva sata samo onako…mi bukvalno ništa

nismo radili. Ja sam tek na fakultetu shvatila da ja ne znam ništa i ja sam bukvalno sama počela,

ne znam, Word, zato što mi je trebao, pa mi je onda Excel trebao, tako da sam i to morala da

naučim…“

Programerka (35): „Ja sam imala ozbiljnije programiranje u srednjoj školi u Pascal-u nego na

fakultetu i to zaista ozbiljnije…Imali smo neku mladu profesorku koja tek što je završila ETF

(Elektro-tehnički fakultet u Beograd-prim. aut), objašnjavala nam je i signale i digitalizaciju i

Pascal, tražila algoritme da joj se crtaju i objašnjavaju, da se piše jezik…“


115

Ono što ohrabruje, kada je reč o upotrebi interneta u poslovne svrhe, jeste to što praktično sve

ispitanice prepoznaju internet kao važan izvor za pronalaženje materijala potrebnih kako za

obavljanje posla tako i za lično usavršavanje. Kada je reč o ličnom usavršavanju, ilustrativan je primer

nezaposlene žene iz Užica:

Pored toga, zaposlene žene internet koriste i za edukaciju u okviru svojih poslovnih aktivnosti, na

različitim nivoima što se lepo može videti kroz sledeća dva citata:

Dakle, važnost poslovne upotreba interneta jasno je prepoznata od svih naših sagovornica i

verovatno da ove stavove deli velika većina zaposlenih žena u Srbiji koje koriste računare. Međutim,

dugačak je put od prepoznavanja korisnosti do uspešne primene interneta za efikasnije obavljanje

svojih poslovnih zadataka. Na poboljšavanju ovih veština trebalo bi konstantno raditi kroz

organizovanje posebnih obuka i radionica koje bi ukazale na potencijale poslovne i edukativne

primene interneta.

9.1.5. Koristi od upotrebe IKT u svakodnevnom životu

Kroz ovaj indikator ispitivalo se u kojoj meri je po mišljenju ispitanica upotreba IKT poboljšala

kvalitet njihovog života. Ovde se, pre svega, imala u vidu upotreba IKT za van-poslovne svrhe,

odnosno u cilju pribavljanja različitih informacija, obavljanja online kupovine, organizovanja

putovanja, održavanja društvenih kontakata, itd.

Generalno, sve žene sa kojima smo razgovarali prepoznaju koristi od upotrebe računara i

interneta za kvalitet njihovog života. Pre svega, one osećaju jednu vrstu samopouzdanja zbog toga

što poseduju veštine koje ne poseduje skoro polovina žena u Srbiji. Ističu da im internet u velikoj

meri olakšava život. Naravno, ove koristi više ističu one žene čije su poslovne karijere vezane za IT

sektor ili se nalaze na visokim menadžerskim pozicijama, budući da su one praktično saživljene sa

Zaposlena žena (38): „Bez toga (interneta-prim. aut.) se ne može, uvek ima neki propis koji mora

da se pročita ili ja po direktivi svojih nadležnih nešto moram da pronađem, primera radi u okviru

nekog Službenog lista, Glasnika, Zakona, itd“

IT Menadžerka (40): „(odgovor na pitanje da li se koristi internet u edukativne svrhe na poslu-

prim. aut) Kako da ne…ja sam u prošlom mandatu bila odgovorna za obučavanje svih ljudi koji

rade u prodaji u korisničkom preko interneta, tako da smo mi razvijali alate. Radili smo to u

Knowledge management-u i to mi je bila baš onako jedna od oblasti interesovanja.“

Nezaposlena žena (25): „Ja više koristim (internet-prim. aut.) za moju ličnu edukaciju, znači

nalazim neke sadržaje koji su vezani za programiranje, za računare i sl, pošto mislim da bi bilo

lepo da se u tome još malo onako (usavršim- prim. aut.), pogotovo što nemam posao imam

vremena da se edukujem još više, to mi je baš onako zanimljivo.“

116

svojim računarima, s jedne strane, i da su njihove karijere zahtevne i oduzimaju puno slobodnog

vremena, sa druge strane. Ovde su citati ovih žena vrlo ilustrativni:

Ono što je takođe zanimljivo, naše sagovornice ne provode previše vremena za računarom kada

nisu na poslu, u proseku oko 2 sata. Najviše ih upotrebljavaju za održavanje kontakata sa rodbinom i

prijateljima ali i za relaksaciju na online društvenim mrežama, poput Facebook-a.

9.1.6. Teškoće i problemi pri upotrebi IKT

Kroz ovaj indikator očekivali smo da dobijemo mišljenja ispitanica o generalnim problemima sa

kojima se suočavaju žene prilikom upotrebe IKT. Takođe, zahtevali smo da ispitanice kroz svoje lično

iskustvo opišu svoja zapažanja (strahove, očekivanja, iznenađenja) koja su vezana za upotrebu IKT

bilo u poslovne bilo u privatne svrhe. Posebno smo se interesovali za pitanja rodne diskriminacije u

periodu dok su se obučavale za rad na računaru.

Naveći broj ispitanica pominje fizičke i zdravstvene tegobe. One ističu da ih rad na računaru često

zamara, da se osećaju manje aktivne i da ponekad imaju zdravstvene tegobe poput bola kičme ili

bola očiju.

Ono što zabrinjava je što neke od ispitanica, mada je u pitanju manjina, ima osećaj da ih upotreba

računara i interneta odvaja od porodice. Ilustrativan je sledeći citat:

Ovo je problem na koji se često ukazuje posebno kroz medije. Generalno, većina istraživanja ne

dokazuje da umerena upotreba računara i interneta ima društveno negativne posledice, naprotiv46,

46


Nezaposlena žena (28): „Kada pijem jutarnju kafu, to mi je ritual svako jutro, da odem na Fejs,

da odigram te neke igrice moje..i onda bukvalno u sobi mi je brat i uhvatila sam sebe da mi

nikada ne padne na pamet da pozovem brata i da mi sednemo u dnevnu sobu i da popijemo

zajedno kafu. Nego, to je moj ritual i to je to i kao hoću da budem sama…e onda sam to

primetila (da je odvaja od porodice-prim. aut.), al to me bukvalno vuče, ne znam zašto? Možda

sam zavisna.“

Programerka (35): „Veoma mi štedi vreme (internet- prim. aut.), ja mogu hiljadu primera da

dam…e-banking, pretraživanje da li ću da kupim neku knjigu, u kojoj knjižari mi je najjeftinije i

sve ostalo, ne samo knjigu, bilo šta…šta god da mi pada na pamet vezano za svakodnevni život

računar mi olakšava.“

IT Menadžerka (40): „Apsolutno mi štedi vreme (internet- prim. aut.),…evo prvo što se sve

plaćam preko interneta, ja više ne stojim u redu tri sata da čekam da platim račun, nego to sve

pokupim, čak uzmem i za mog oca i sve se plati preko interneta, zakazujem sastanke uglavnom

preko interneta…kupovala sam i preko interneta čak i pre par godina kada niko nije kupovao,

bio je Maxi online, to sam poručivala i odlično je prošlo.“

117

ali svakako treba biti oprezan kada je ovaj aspekt upotrebe IKT u pitanju. Najčešći razlog zbog koga

ljudi međusobno gube kontakt nije upotreba IKT, već veliki broj poslovnih obaveza, nošenje posla

kući, kao i brz tempo života. Ovakvu situaciju upravo navodi jedna od naših sagovornica, koja na

pitanje da li bi se više viđala sa bliskim ljudima iz svog okruženja, ukoliko bi manje koristila IKT, kaže

sledeće:

Najozbiljniji problem na koji su ukazale pojedine ispitanice odnosi se na rodnu diskriminaciju sa

kojim su se tokom upotrebe IKT susretale. Posebno negativna iskustva imaju naše sagovornice koje

su završile tehničke fakultete, što se jasno vidi iz sledeća dva citata:

Nezaposlena žena (28): „Itekako (sam se suočavala sa predrasudama-prim.aut), pogotovo

na Mašinskom fakultetu…Na primer na prvoj godini fakulteta imalo smo to programiranje,

računarske alate…znači ja i drug smo radili isto, potpuno identično, znači nas dvoje smo se

dogovarali, ne zna se ko je bolje znao i onda je on (profesor-prim.aut) došao i tom mom

kolegi rekao OK, super i dao mu 10. Onda je došao kod mene, rekao mi je da nemam poima,

gde sam upisala mašinski fakultet, ja ne znam šta žene trže na mašinskom fakultetu…kasnije

je to bilo sve učestalije i učestalije. Bilo je profesora koji su jednostavno šikanirali koleginice

kao koleginice, (po njima) devojkama nije bilo mesto na mašinskom fakultetu i one nikada

neće znati kao muškarci….i uvek taj jedan moj profesor na trećoj godini je govorio, sutra

kada mi budemo inženjeri da čim taj poslodavac neki ili bilo ko ako radim neki projekat i on

ako vidi da sam ja žena on će automatski izabrati nekog muškarca zato što meni neće

verovati, zato što sam žena, ne znam već, smotane smo…sa takvom diskriminacijom žena

sam se susrela na mašinskom fakultetu da je to strašno!

Nezaposlena žena (25): „U srednjoj školi nisam (se suočavala sa predrasudama-prim.aut), ali

kasnije na fakultetu jesam. Imala sam par susreta sa asistentima koji su potcenjivali devojke i

žene koje bi želele da se bave programiranjem…Imali smo ispit, zove se računarske mreže,

pravili smo neki program i bile su dve grupe, nas tri smo bile u jednoj grupi, znači skroz ženska

grupa a u drugoj grupi bio je jedan dečko sa još dve devojke. Mi se znamo tu i došli smo

zajedno jer nam je ista tema, i čisto da vidimo šta i kako treba da se radi. Asistent je sve vreme

pričao tom dečku, znači čak nije obraćao pažnju na te druge dve devojke već je sve njemu

objašnjavao…(a nama je rekao-prim.aut) - A vas tri same radite? Dobro, vi uradite ono

najosnovnije!”

IT Menadžerka (40): „Mi smo toliko svi zauzeti da sumnjam da bi se više viđali. Recimo, ja imam

najbolju drugaricu koja je offline, nikakav Fejsbuk, ništa, ništa. Ja je evo bukvalno teram da ona

instalira Gtalk i još uvek se opire. A imam i drugaricu koja je online. Obe su onako podjednako

mi bile dobre drugarice i sada sa jednom sam više u kontaktu zato što ona koristi razne alate a

sa ovom drugom ne.“

118

Zanimljivo je da ova iskustva ne dele starije ispitanice koje su svoja znanja sticala u kasnijim

fazama života kroz računarske kurseve. Ovo je moguće objasniti time što je svrha ovih kurseva da

polaznicima omoguće sticanje osnovnih znanja za rad na računaru, odnosno da ih informatički

opismene. Kako polaznici ovih kurseva dolaze sa približno istim (ne)znanjima, tu i ne može biti

velikog prostora za predrasude i rodnu diskriminaciju. Pored toga, budući da su ovi kursevi mahom

plaćeni, ni samim predavačima nije u interesu da omalovažavaju polaznike, kako zbog loše reklame

tako i zbog potencijalnog otkaza sa kojim bi se suočili. Sa druge strane, na fakultetima se generalno

ohrabruje takmičarski duh, koji je često baziran na različitim predznanjima i kapacitetima studenata,

ali očigledno nije imun i na neke diskriminatorske faktore. Pored toga, na tehničkim fakultetima, koji

su kada su se osnivali bili ekskluzivno muški domen delovanja, očigledno se još uvek sa određenom

vrstom podozrenja gleda na mogućnost da i žene mogu sticati inženjerska zvanja. Naravno, mi ne

možemo tvrditi da ovo predstavlja dominantno stanje na tehničkim fakultetima u Srbiji, ali čak i ako

se javlja na manjem broju fakulteta i visokih škola, ili kod manjeg broja profesora i asistenata, onda

to prestavlja zabrinjavajuću pojavu kojoj bi trebalo posvetiti veću pažnju.

Na kraju, ukazaćemo na još jedan, potencijalno problematični, aspekt upotrebe IKT koji se odnosi

na pitanje zaštite privatnosti korisnika ovih tehnologija. Neslućena masovnost i brzina protoka

informacija, koju su IKT omogućile, donele su sa sobom opasnost od različitih vidova zloupotrebe

podataka koje se prenose njihovim putem. Da ovde nije u pitanju samo jedan u nizu neosnovanih

strahova, najbolje svedoči niz preporuka i vodiča za zaštitu privatnosti na internetu koje su donela

različita regulatorna tela širom sveta47. O tome svedoče i brojni protesti javnosti, različite peticije pa

čak i zvanične tužbe za ugrožavanje privatnosti korisnika najpopularnijih sajtova za društveno

umrežavanje. Zbog potencijalno velikih opasnosti koju sa sobom nosi problem zaštite privatnosti na

internetu je predmet mnogobrojnih istraživanja, diskusija i preporuka kako šire javnosti tako i

korisnika, naučnika, vladinih i nevladinih organizacija. Razlog ovako velikom interesovanju za ovu

problematiku počiva na eksponencijalnom rastu broja ljudi koji, manje ili više, dobrovoljno na

internetu dele informacije različitih nivoa poverljivosti . Ono što zabrinjava je činjenica da

informacije koje se čuvaju na internetu mogu zauvek ostati tamo i kao takve biti dostupne različitim

pojedincima i zainteresovanim grupama i organizacijama. Pored toga, informacija, jednom puštena

kroz mrežu, trenutno se kroz nju prenosi i postaje globalno dostupna svima. Dodatni problem

predstavlja i to što korisnici IKT samoinicijativno i dobrovoljno pružaju informacije o sebi (ime i

prezime, adrese, brojeve telefona, fotografije, itd) a da pri tom malo razmišljaju o posledicama

takvog činjenja. Primera radi, Gros i Akuisti48 u svom istraživanju pokazuju da čak 82% aktivnih

korisnika Fejsbuka otkrivaju poverljive informacije o sebi kao što su, datum rođenja, broj mobilnog

47

ENISA (2012) Privacy considerations of online behavioural tracking,

http://www.enisa.europa.eu/activities/identity-and-trust/library/deliverables/privacy-considerations-of-

online-behavioural-tracking

48 Gross R. and Acquisti A. (2005), Information revelation and Privacy in Online Social Networks, ACM

workshop on Privacy in the electronic society, Alexandria, VA, USA

http://www.enisa.europa.eu/activities/identity-and-trust/library/deliverables/privacy-considerations-of-online-behavioural-tracking


119

telefona, adresu, političku i seksualnu orijentaciju i ime partnera. Do sličnih rezultata dolaze Jang i

Kuan-Has49 istražujući ponašanje studenata u Kanadi.

Ovako velika iskrenost korisnika interneta se podstiče i od strane provajdera ovih usluga koji

ohrabruju objavljivanje ličnih podataka, stvarajući iluziju njihove potpune sigurnosti. Pored toga,

difoltna podešavanja na sajtovima za društveno umrežavanje su često takva da su podaci, ukoliko

korisnik sam ne podesi drugačije, javni i dostupni svima, što pored prijatelja, uključuje i ostale

korisnike ovih mreža pa često i sve druge korisnike interneta.

Opasnost po bezbednost i privatnost žena koja koriste IKT ogleda se pre svega u njihovom nižem

nivou informatičke pismenosti u odnosu na muškarce (pogledati rezultate našeg terenskog

istraživanja). U takvim okolnosti korisnice IKT su ranjivije na moguće zloupotrebe budući da nisu u

stanju da na adekvatan način reaguju ili uopšte prepoznaju opasnosti koje vrebaju na internetu.

Ovde posebno treba imati u vidu zloupotrebe koje se dešavaju u okviru platformi za društveno

umrežavanje koje koristi veliki broj žena, što se potvrdilo i u razgovorima koje smo vodili sa našim

sagovornicama.

9.2. Zaključak

Revolucija IKT otvorila je širok prostor za podizanje kvaliteta života ljudi na početku XXI veka.

Pitanje umreženosti ili ne umreženosti po Kastelsu50 danas postaje pitanje, metaforično rečeno,

života ili smrti. Zbog toga, one društvene grupe koje iz različitih razloga ne koriste nove IKT ili imaju

nizak nivo informatičke pismenosti su u značajno lošijoj poziciji u odnosu na one koji bolje vladaju

ovim tehnologijama. Naša studija pokazuje da se žene mogu svrstati u ugroženu grupu kada je reč o

upotrebi IKT. Ovde se manje misli na pristup ovim tehnologijama a više na nizak nivo njihove

informatičke pismenosti.

Naše istraživanje pokazuje da se žene koje ne koriste računar generalno mogu podeliti u dve

grupe. S jedne strane postoje žene koje nisu IKT motivisane, odnosno ne iskazuju želju niti

prepoznaju svrhu upotrebe IKT. S druge strane, imamo žene koje, iako su snažno IKT motivisane,

zbog različitih strukturalnih faktora, bilo da je u pitanju starost, nedostatak novca, obrazovanja ili

loša infrastruktura, su praktično onemogućene da nauče da koriste računare.

Žene korisnice računara i interneta se takođe mogu podeliti u dve grupe. Sa jedne strane imamo

one koje su u svojoj IKT upotrebi prokativne, uspešno implementiraju pogodnosti koje računari nude

za podizanje kvaliteta svog života, kako na privatnom tako i na poslovnom planu. Sa druge strane,

postoje korisnice koje nisu previše kreativne u upotrebi IKT, one obavljaju svoje redovne poslove ali

ne upotrebljavaju IKT za otvaranje novih poslovnih mogućnosti ili za olakšavanje funkcionisanja

svakodnevnog života.

49

Young A. L and Quan-Hasse A (2009), Information revelation and internet privacy concerns on social network

sites: a case study of face book, Fourth international conference on Communities and technologies, University

Park, Pa, USA.

50 Castells, M. (1996) The Rise of Network Society, Blackwell Publishers, USA

120

U intervjuima koje smo vodili sa ženama korisnicima IKT pokazalo se da prvi računar u kuću

mahom donose muške osobe koje su potom i zadužene za njegovo nadgledanje i servisiranje, što

dodatno osnažuje uverenje da upotreba IKT spada u muški domen. Pored toga, i kod analize

vrednosnih IKT obrazaca, pokazalo se da muškarci i žene podjednako podržavaju stav da je muškarac

taj koji bi u kući trebalo da nadgleda upotrebu računara od strane dece.

Da zaista postoji diskriminacija žena od strane muškaraca u kontekstu upotrebe IKT, jasno su

potvrdili i intervjui koje smo vodili. Posebno je snažno, po svedočenju naših sagovornica, ova

diskriminacija izražena na tehničkim fakultetima u Srbiji. Čini se da jedan broj profesora i saradnika,

ali i kolega i dalje doživljavaju tehničke fakultete kao „prirodno“ okruženje muškaraca dok se devojke

vide kao neka vrsta uljeza, budući da nemaju „predispozicije“ za bavljenje inženjerskim pozivom.

Naravno, ne možemo tvrditi da se žene u Srbiji sistematski suočavaju sa rodnom diskriminacijom na

tehničkim fakultetima, ali očigledno da se radi o nekim duboko ukorenjenim vrednosnim modelima

koji još uvek opstaju.

121

10. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA I PREPORUKE

Rezultati istraživanja na osnovu dobijenih podataka sakupljenih tokom terenskih istraživanja,

analize statističkih podataka, odgovora institucija i svih drugih aktivnosti projekta o ulozi IKT znanja u

kontekstu položaja žena na tržištu rada, sublimirani su u preporukama koje se date u ovom

poglavlju. Kako rezultati ove studije pokazuju da se žene mogu svrstati u ugroženu grupu kada je reč

o upotrebi IKT, neophodno je predvideti niz akcija u cilju unapredjenja njihove i poslovne i privatne

situacije, pa su u ovom poglavlju date preporuke koje proističu iz objedinjenih zaključaka proisteklih

iz celokupnog istraživanja. Ove preporuke namenjene su kao pomoć za vođenje kampanja i kao

smernice koje su namenjene državnim institucijama, lokalnim institucijama, Nacionalnoj službi za

zapošljavanje, obrazovnim institucijama i kompanijama sa ciljem efikasnijeg i ravnopravnijeg

učestvovanje žena u IKT sektoru i njihovom lakšem i bržem uključivanju u tokove informacionog

društva.

Preporuke za vođenje kampanja

1. Sprovesti kampanju u saradnji sa Upravom za rodnu ravnopravnost sa

ciljem podizanja svesti o rodnoj ravnopravnosti pri upotrebi IKT,

odnosno uklanjanja stereotipa o tome da su žene manje kompetentne

i sposobne da upotrebljavaju IKT ili rade u IT sektoru.

2. Sprovesti kampanju u saradnji sa Upravom za rodnu ravnopravnost sa

ciljem podizanja svesti o mogućnostima unapređenja kvaliteta života

žena kao posledica upotrebe IKT.

3. Sprovesti kampanju u saradnji sa upravom za rodnu ravnopravnost u

cilju popularizacije prirodnih i tehničkih fakulteta među devojkama,

posebno IT usmerenja.

4. U saradnji sa Upravom za rodnu ravnopravnost organizovati radionice,

seminare, stručne edukacije dece i mladih u cilju promovisanja

jednakih mogućnosti kod upotrebe IKT za dečake i devojčice.

122

Preporuke za državne institucije

Preporuke za lokalnu samoupravu

1. Organizovati besplatne obuke za upotrebu računara i interneta za žene

koje tokom školovanja nisu imale formalnu obuku za rad na računaru s

posebnim akcentom na žene starije od 50 godina, u okviru jedinica

lokalne samouprave, mesnih zajednica, radnih organizacija, različitih

udruženja i kontinuirano pratiti njihovo sprovođenje.

2. Organizovati besplatne obuke za upotrebu računara i interneta za žene

sa sela u okviru jedinica lokalne samouprave, mesnih zajednica, seoskih

centara, različitih udruženja i kontinuirano pratiti njihovo sprovođenje.

3. Organizovati i umrežiti uslužne IKT centre za žene u seoskim sredinama

sa mogućnošću besplatne upotrebe računara i interneta i kontinuirano

pratiti njihov rad.

1. Ugrađivati princip rodne ravnopravnosti u IKT pravni i regulatorni okvir,

posebno u akta koja implementiraju pitanja bezbednosti i sigurnosti

upotrebe IKT.

2. Izrada strategija i granskih politika u oblasti IKT mora biti sagledana iz

perspektive rodne ravnopravnosti i uticaja istih na život žena

3. Akcione planove implementacije Strategije razvoja Informacionog

društva do 2020, rodno senzibilisati i naglasiti potrebe kreiranja servisa

koji će unaprediti život žena.

4. U izboru članova tima za izradu strategija i granskih politika oblasti IKT

poštovati princip jednake zastupljenosti muškaraca i žena.

123

Preporuke za Nacionalnu službu za zapošljavanje

Preporuke za obrazovne institucije

Preporuke za kompanije

1. Organizovati besplatne obuke poslovne i napredne upotrebe računara i

interneta za zaposlene žene u okviru radnih organizacija.

2. Voditi računa o jednakoj zastupljenosti muškaraca i žena prilikom

vođenja projekata u okviru IT sektora.

1. Osavremeniti programe i metode obaveznog informatičkog

opismenjavanja dece na nižim nivoima obrazovanja.

2. Nastojati da škole i fakulteti vode u svojim bazama podatak o rodu, kako

bi mogli da se prate podaci o rodnoj ravnopravnosti.

1. Organizovati besplatne obuke poslovne upotrebe računara i interneta za

nezaposlene žene u okviru filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u

cilju povećanja njihovih šansi na tržištu rada.

2. Uspostaviti mehanizme za praćenje zapošljavanja svršenih

studenata/kinja fakulteta u oblasti inženjerstva, kao i pripadnost prvog

radnog mesta struci za koju su se osposobili.

124

11. LITERATURA

A bright future in ICTs (2012) – Opportunities for a new generation of women, Report, ITU.

Anketa o potrebnim veštinama zaposlenih u Srbiji, Osnovni zaključci, Istraživanje sprovedeno u

okviru zajedničkog UN programa “Promovisanje zapošljavanja mladih i upravljanje migracijama” u

Srbiji, Vladan Božanić

Blažun, H. (2013) Elderly People's Quality of Life with Information and Communication Technology

(ICT): Toward a Model of Adaptation to ICT in Old Age, University of Eastern Finland Faculty of Social

Sciences and Business Studies

Burt, R. (2002) The Social Capital of Structural Holes, in. Guillen, M., Collins, R., England, P. and

Meyer, M. eds., The New Economic Sociology, Russel Sage Foundation, New York

Castells, M. (1996) The Rise of Network Society, Blackwell Publishers, USA

Chen, W., Boase, J. and Wellman, B. (2002), The Global Villagers: Comparing Internet Users and

Users aroun the World, in Wellman, B. and Haythornthwaite, C., The Internet and Everyday Life,

Blackwell, Oxford

Eriksen, T. H. (2003) Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd

Gross R. and Acquisti A. (2005), Information revelation and Privacy in Online Social Networks, ACM

workshop on Privacy in the electronic society, Alexandria, VA, USA

Milić, A. (2010), Porodične vrednosne orijentacije-vrednosni raskol, u Milić, A i dr., Vreme porodica-

sociološka studija o porodičnoj transformaciji u savremenoj Srbiji, Institut za sociološka istraživanja

FF, Beograd

Pajić, A. i Bečejski Vujaklija, D. (2012), Where are the women in IT Serbia, Symposium of

Organizational Sciences-SymOrg 2012, Zlatibor, Srbija.

Petrović, D. (2008) U međumrežju-internet i novi obrasci društvenosti, ISI&SF, Beograd


Petrović, D. i Kovačević, I. (2012), Nepoverenje kao prepreka razvoju e-trgovine u Srbiji,

Menadžment, Vol. 17(65):71-77

RZS (2006-2013), Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, Publikacije

republičkog zavoda za statistiku za period 2006-2013, Beograd

Young A. L and Quan-Hasse A (2009), Information revelation and internet privacy concerns on social

network sites: a case study of face book, Fourth international conference on Communities and

technologies, University Park, Pa, USA.

Žene i diskriminacija, Izdavač: Pokrajinski ombudsman (2012), Publikacija je deo projekta

Unapređenje ekonomskih i socijalnih prava žena u Srbiji i Crnoj Gori, Norveška ambasada.

125

Izvori informacija u Poglavlju 7, Analiza broja žena i muškaraca koji su diplomirali na inženjerskim

naukama:

Studentska služba, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Kontakt osoba: prof. dr Jelica

Protić

Studentska služba, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu, Kontakt osoba: Milan

Vukićević

Studentska služba, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Kontakt osoba: prof. dr Ivan

Luković

Studentska služba, Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Kontakt osoba: Doc. dr Dragana

Macura

Univerzitet u Nišu, Kontakt osoba: Prof. Dr. Zoran S. Nikolić

Web stranice posećene od novembra 2013. do februara 2014. godine:

ENISA (2012) Privacy considerations of online behavioural tracking,

http://www.enisa.europa.eu/activities/identity-and-trust/library/deliverables/privacy-

considerations-of-online-behavioural-tracking

[26] ITU (2013) Measuring the Information Society, http://www.itu.int/en/ITU-D/Statistics/Documents/publications/mis2013/MIS2013_without_Annex_4.pdf

Klem, N (1998) Nastava računarstva i informatike u gimnazijama, Predavanje na Republičkom

seminaru o nastavi matematike i računarstva, Beograd,


Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije, http://www.kapk.org

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, http://www.mpn.gov.rs/

Republički zavod za statistiku Srbije, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Službeni glasnik, (2010) Strategiji razvoja informacionog društva u Srbiji do 2020. g, br. 51,

http://digitalnaagenda.gov.rs/media/docs/strategija_razvoja_informacionog_drustva_u_republici_sr

biji_do_2020-_godine.pdf

ec.europa.eu/progress

croatia.girlgeekdinners.com/

entrepreneurshep.een.hr/

www. ec.europa.eu



http://www.itu.int/en/ITU-D/Statistics/Documents/publications/mis2013/MIS2013_without_Annex_4.pdf

http://www.itu.int/en/ITU-D/Statistics/Documents/publications/mis2013/MIS2013_without_Annex_4.pdf


http://www.kapk.org/

http://www.mpn.gov.rs/

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

http://digitalnaagenda.gov.rs/media/docs/strategija_razvoja_informacionog_drustva_u_republici_srbiji_do_2020-_godine.pdf

http://digitalnaagenda.gov.rs/media/docs/strategija_razvoja_informacionog_drustva_u_republici_srbiji_do_2020-_godine.pdf

http://croatia.girlgeekdinners.com/

http://entrepreneurshep.een.hr/

126

www. en.uke.gov.pl

www. girlsinict.org

www.ictgogirls.eu

www.apcwomen.org

www.arhiv.uem.gov.si/en/

www.cesi.hr

www.digitalnaagenda.gov.rs

www.e-jednakost.org.rs

www.formin.finland.fi

www.gendera.eu

www.gendernet.rs

www.genovate.eu

www.hzz.hr

www.infostud.com

www.interreg4c.eu

www.karat.org

www.kobieta.gov.pl

www.matajamt.cdt.ltu.se

www.mddsz.gov.si

www.minna.fi

www.mpips.gov.pl/en

www.newsroom.cisco.com

www.oecd.org/mcm

www.ravnopravnost.cesi.hr

www.stat.gov.rs

www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/reports.htm

www.unece.org

www.uprava.hr

http://www.apcwomen.org/

http://www.arhiv.uem.gov.si/en/

http://www.cesi.hr/

http://www.formin.finland.fi/

http://www.gendera.eu/

http://www.gendernet.rs/

http://www.genovate.eu/

http://www.hzz.hr/

http://www.infostud.com/

http://www.interreg4c.eu/

http://www.karat.org/

http://www.kobieta.gov.pl/

http://www.mddsz.gov.si/

http://www.minna.fi/

http://www.newsroom.cisco.com/

http://www.oecd.org/mcm

http://www.ravnopravnost.cesi.hr/

http://www.stat.gov.rs/

http://www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/reports.htm

http://www.unece.org/

http://www.uprava.hr/

127

www.ured-ravnopravnost.hr

www.winnet8.eu

http://www.ured-ravnopravnost.hr/

http://www.winnet8.eu/

128

PRILOG 1: UPITNIK ZA TERENSKO

ISTRAŽIVANJE

129

Pol

Muški

Ženski

Starost-upisati godinu rođenja: ________________

Mesto stalnog boravka: _______________________

Zanimanje

Učenik ili student

Zaposlen puno radno vreme

Zaposlen skraćeno radno vreme/povremeni poslovi

Samozaposlen

Nezaposlen

Penzioner

Domaćica

Drugo

Obrazovanje

Bez škole

Završena osnovna škola

Završena srednja škola

Završena viša škola ili fakultet

Mesečni prihod Vašeg domaćinstva

do 300 eura

od 300-600 eura

od 600-1000 eura

od 1000-1500 eura

preko 1500 eura

Da li koristite računar

Da, svakodnevno

Da, više puta nedeljno

Da, jednom nedeljno

Da, nekoliko puta mesečno

Jednom mesečno ili ređe

Ne koristim računar

Da li koristite Internet

Da, svakodnevno

Da, više puta nedeljno

Da, jednom nedeljno

Da, nekoliko puta mesečno

Jednom mesečno ili ređe

Ne koristim internet

Da li vaše domaćinstvo poseduje računar

Da, posedujemo jedan računar (laptop, notebook, itd)

Da, posedujemo više od jednog računara

Ne posedujemo računar

Da li imate povremene (honorarne) poslove koji

zahtevaju rad na računaru:

Da, često

Da, ponekad

Da, ali retko

Nikad

Da li vaše domaćinstvo poseduje konekciju na internet DSL (ADSL)

Kablovski internet (optički kabl, PLC)

Bežična konekcija (satelitski internet, javni WiFi)

Dial-up pristup putem telefonske linije ili ISDN

Domaćinstvo nije povezano na internet

Koji je razlog zbog kog nemate pristup internetu kod kuće?

(moguće je dati više odgovora)

Imam pristup internetu negde drugde

Nemam potrebu za internetom

Oprema je suviše skupa

Pristup internetu je suviše skup

Ne znam da koristim internet

Mislim da nije bezbedno koristi internet

Ne postoji mogućnost konekcije na internet

Nijedno od navedenog; drugi razlozi

Koje računarske aktivnosti ste već obavljali (može više odgovora)

Korišćenje internet pretraživača (Google, Yahoo)

Slanje e-mailova sa atačmentom (dokumenta, slike)

Korišćenje copy ili paste funkcije u Word-u ili sličnim programima

Kreiranje tabela u Excel-u ili sličnim programima

Kreiranje elektronskih prezentacija u Power Point-u ili sličnim

programima

Kompresovanje (zipovanje) fajlova

Priključivanje ili instaliranje novih sprava (npr. modem)

Pisanje računarskog programa uz korišćenje specijalnih programskih jezika

Prebacivanje fajlova između računara i drugih uređaja (mobilni telefon,

mp3 uređaj...)

Instaliranje novog ili zamena starog operativnog sistema

Nijedno od navedenog

Da li smatrate da vam je potrebna dodatna obuka za poslovnu

upotrebu računara: (može više odgovora) Nije mi potrebna dodatna obuka

Microsoft Office paket (Word, Excel, Power Point)

Za efikasije korišćenje internet pretraživača

Za kreiranje WEB prezentacija

Nešto drugo

14.Da li na poslu koristite računar i internet

Da, to su osnovna sredstva za moj rad

Koristim ih svakodnevno u svom radu

Često ih korstim u svom radu

Ponekad ih koristim

Retko ih koristim

Moj posao nije povezan sa upotrebom računara

19. Ocenite ocenama 1 do 5 tvrdnje u donjoj tabeli, gde ocena 1

predstavlja potpuno neslaganje sa iznetom tvrdnjom, dok ocena 5

predstavlja potpuno slaganje sa njom.

130

Koje ste aktivnosti obavljali preko interneta u privatne

svrhe u poslednja 3 meseca: (može više odgovora)

Slanje/primanje e-maila

Učešće u društvenim mrežama (Facebook, Twitter)

Čitanje ili preuzimanje (download) on-line

novina/časopisa

Traženje informacija koje se odnose na zdravstvo

Traženje informacija koje se odnose na obrazovanje,

kurseve

Traženje informacija o robi i uslugama

Preuzimanje (download) softvera

Pohađanje on-line kurseva (iz bilo koje oblasti)

Traženje posla ili slanje aplikacija za posao

Učešće u profesionalnim mrežama (kreiranje profila,

slanje poruka)

Korišćenje usluga koje se odnose na putovanja i smeštaj

Prodaja robe ili usluga putem interneta (npr. putem

aukcija)

Plaćanje putem interneta

Igranje igara na sreću (npr. on-line kladionice)

17. Na koje probleme nailazite prilikom upotrebe

interneta i računara (može više odgovora) Problemi konekcije Nepoznavanje jezika Materijalni troškovi Nedostatak znanja i veština Virusi Uznemiravanje od strane nepoznatih ljudi Drugo

18. Ovo pitanje se odnosi na kontakte koje ste ostvarili

putem interneta. Zakružite svaku vrstu kontakta za

koji ste makar jednom upotrebili internet:

Da se povežete sa organizacijama ili grupama kojima već

pripadate

Da se povežete sa ljudima od kojih možete da dobijete

nove informacije

Da se povežete sa ljudima različitih generacija

Da se povežete sa ljudima različite nacionalne pripadnosti

Da se povežete sa ljudima različitog ekonomskog statusa

Da se povežete sa ljudima različitih zanimanja

Da pronađete nove poslovne mogućnosti

Da pronađete ljude ili grupe koje dele Vaša interesovanja,

uverenja, religijsku ili nacionalnu pripadnost

Tvrdnje Ocena

Žene i muškarci mogu biti podjednako dobri

programeri

Muškarci lakše mogu da savladaju rad na računaru

Na kraju krajeva, muškarci se bolje snalaze sa

računarskim tehnologijama a žene u kućnim poslovima

Lakše je prevariti (zloupotrebiti) ženu nego muškarca

na internetu

Osećam se sigurnije ako mi kompjuter instalira

(popravlja) muškarac

Žene su jedino sposobne da koriste računar za

tračarenje na Fejsbuku

Muški mozak je prilagođeniji upotrebi računara od

ženskog

Nije prirodno da žena bude haker

Muškarac je taj koji u porodici treba da nadgleda

upotrebu računara od strane dece

Kad bih imao firmu pre bih zaposlio muškarca nego

ženu da mi održava računarsku opremu

12345

12345

12345

12345

12345

12345

12345

12345

12345

12345

Da li znate neku ženu koja je ekspertkinja za rad na računaru:

Da, znam više njih

Da, znam jednu

3 Ne znam ni jednu

131

PRILOG 2. VODIČ ZA INTERVJU

132

I Na početku, molim Vas da mi kažete nešto o sebi.

1. Kada ste rođeni (okvirno) ?

2. Koliko dugo živite u sadašnjem mestu boravka?

3. Koji nivo obrazovanja ste stekli tokom života?

4. Sa kim trenutno živite?

5. Kako bi ste opisali materijalnu situaciju u kojoj se nalazi vaša porodica?

6. Ukoliko ste zaposleni, koliko dugo radite na sadašnjem radnom mestu?

Napomena: Ukoliko ispitanica ne koristi računar preći na blok IIb i nakon toga se zahvaliti na

izdvojenom vremenu!

IIa Molim Vas da se sada okrenemo Vašem poznavanju rada na računaru.

7. Kada ste se prvi put susreli sa računarom, opišite kako ste se osećali?

8. Kako biste opisali stepen vaše obučenosti za rad na računaru?

9. Kako ste se obučavali za rad na računaru?

10. Kakva su vaša iskustva o tom period? Da li ste se brinuli o tome kako ćete savladati rad na

računaru?

11. Da li ste se u o tom period suočili sa nekim predrasudama o tome da žene nisu sposobne da

savladaju rad na računaru. Ako jeste od koga su dolazile te predrasude?

12. Da li posedujete personalni računar i kada ste ga kupili prvi put?

13. U koje svrhe ste koristili računar u početnoj fazi njegove upotrebe?

14. Da li ste pravili prekid u upotrebi računara?

Poštovani, zovem se ____________. U toku je sprovođenje istraživanja o ulozi poznavanja

informaciono-komunikacionih tehnologija u kontekstu položaja žena na tržištu rada. Kako su

mišljenja korisnica i ne-korisnica IKT ključna za realizaciju i preporuke koje će proizaći kao

posledica ovog istraživanja bilo bi nam od velike pomoći ukoliko biste izdvojili malo vremena da

iznesete vaše mišljenje o ovoj temi. Podaci do kojih budemo došli biće anonimni i koristiće se samo u

svrhe ovog istraživanja, zbog čega Vas molimo da otvoreno i sasvim slobodno podelite sa nama Vaša

iskustva vezana za ne/upotrebu IKT. Ukoliko vam to ne smeta molio/la bih Vas da snimamo ovaj

intervju kako se važni detalji našeg razgovora ne bi izgubili u procesu zapisivanja odgovora.

133

IIb Molim Vas da sada porazgovaramo o razlozima zbog kojih ne koristite računar.

15. Da li ste ikada poželeli da naučite da radite na računaru?

16. Ukoliko jeste, šta vas je sprečilo da ostvarite svoju želju?

17. Ako niste, zbog čega (izostanak motivacije, novca, strah, nisko obrazovanje…)?

18. Da li vas je vaša okolino podsticala ili sprečavala da naučite da radite na računaru?

19. Ukoliko biste znali da radite na računaru za šta biste ste ga upotrebljavali?

20. Ukoliko biste postojala mogućnost za besplatnom obukom za rad na računaru, da li biste se

prijavili?

21. Šta biste radili ukoliko bi vam neko poklonio računar?

III Molim Vas da se sada posvetimo Vašoj poslovnoj upotrebi računara.

22. Da li je poznavanje rada na računaru bio jedan od uslova konkursa kada ste se zapošljavali?

23. Koliko vremena dnevno koristite računar za obavljanje posla?

24. Da li bi vaš posao bilo moguće obavljati bez upotrebe računara i interneta?

25. Koliko otprilike poslovnih e-mailova primite i pošaljete dnevno?

26. Da li ste zahvaljujući internetu stekli neke nove poslovne kontakte?

27. Da li i u slobodno vreme koristite računar za poslovne svrhe?

IV Molim Vas da sada porazgovaramo o Vašoj upotrebi računara u edukativne svrhe.

28. Da li ste prošli obuku za rad na računaru i koja znanja ste stekli?

29. Da li ste koristili računar za neku vrstu edukacije vezanu za vaš posao?

30. Da li je vaš poslodavac organizovao neku vrstu obuke koja je bila vezana za upotrebu

računara?

31. Da li na internetu tragate za edukativnim sadržajima vezanim za uspešnije obavljanje vašeg

posla?

134

V Molim Vas da sada porazgovaramo o tome na koji način upotreba računara utiče na kvalitet

Vašeg života.

32. Koliko dugo koristite računar?

33. Koliko vremena dnevno provodite za računarom, ne računajući poslovne aktivnosti?

34. Da li imate utisak da Vas upotreba računara odvaja od porodice i prijatelja?

35. Da li imate utisak da Vam upotreba računara štedi vreme koje bi ste inače provodili u

različitim aktivnostima koje zahtevaju puno vremena (nabavka, regulisanje komunalija,

pretraživanje korisnih saveta do kojih bi bez interneta bilo teško doći, komunikacija sa

rodbinom i prijateljima)?

36. Da li mislite da vas poznavanje rada na računaru generalno čini kompetentnijom osobom?

VI Za kraj, možete li generalno oceniti koristi i eventualne probleme koje ste imali ili imate

zbog upotrebe računara.

37. Najznačajnije koristi?

38. Postojeći problemi?

135

PRILOG 3. OPŠTI PODACI O ANALIZIRANIM

ZEMLJAMA

136

U ovom Prilogu predstavljeni su opšti, demografski, podaci za sledeće zemlje su odabrane kao uzorne: Poljska i Finska, kao dve zemlje članice EU, i Hrvatska i Slovenija, kao zemlje iz regiona, ex-YU zemlje, ali istovremeno i EU članice.

Za svaku zemlju koja učestvuje u poređenju, prikazani su posebno podaci o:

Ženama na tržištu rada

Ženama sa skraćenim radnim vremenom

Studentkinjama viših i visokih škola

S R B I J A

Populacija u prestonici, Beograd 1 639 505

Površina (km2) 88 361 Ukupna populacija 7 186 862 Gustina stanovništva (po km2) 92

Žene na tržistu rada, 2010 Procenat od ukupnog broja zaposlenih za oba pola

45%

Žene sa skraćenim radnim vremenom, 2010 Procenat od ukupnog broja zaposlenih žena

10%

Studentkinje viših i visokih škola, 2009 Procenat od ukupnog broja za oba pola

55%

Žene istraživači, 2009 Procenat od ukupnog broja za oba pola

47%

137

F I N S K A

Populacija u prestonici, Helsinki 595 384


Žene na tržistu rada, 2011. Procenat od ukupnog broja zaposlenih za oba pola

48%

Žene sa skraćenim radnim vremenom, 2011 Procenat od ukupnog broja zaposlenih žena

20%

Studentkinje viših i visokih škola, 2009 Procenat od ukupnog broja za oba pola

54%

Žene istraživači, 2009 Procenat od ukupnog broja za oba pola

31%

U Finskoj, predsednik, premijer i 11 od 20 ministara su žene. Čak 43% članova finskog Parlamenta su

žene. Strategija kojom se postižu svi ciljevi the United Nations Millennium Development Goals

dokumenta (usvojen 2000-te od strane svih država članica UN) teži promovisanju rodne

ravnopravnosti i osnaživanju žena kroz investiranje u žene i devojke. Finska je prva zemlja u svetu u

kojoj se primenilo opšte pravo glasa i pravo da se žene kandiduju na izborima (1906. godine).

138

S L O V E N I J A



46%

Žene sa skraćenim radnim vremenom, 2011. Procenat od ukupnog broja zaposlenih žena

13%

Studentkinje viših i visokih škola, 2009. Procenat od ukupnog broja za oba pola

58%

Žene istraživači, 2009. Procenat od ukupnog broja za oba pola

36%

Slovenija je napravila veliki napredak u ravnopravnosti polova kroz regulative za zaštitu i promociju

ženskih prava i njihovog učešća u poslovnom i političkom životu. Međutim, regulativa nije donela

očekivane rezultate, tako da je danas žene čine manje od 1/3 svih menadžera, zvaničnika i političara

u Sloveniji.

139

P O LJ S K A

Populacija u prestonici, Varšava 1 710 130


Žene na tržištu rada, 2011. Procenat od ukupnog broja zaposlenih za oba pola

45%


11%

Studentkinje viših i visokih škola, 2009. Procenat od ukupnog broja za oba pola

59%

Žene istraživači, 2009. Procenat od ukupnog broja za oba pola

40%

Situacija zaposlenih žena u Poljskoj je vrlo specifična. Poljska je članica EU od maja 2004. godine, ali

nažalost položaj žena u IKT sektoru još uvek nije isti kao što je to sučaj u drugim zemljama, “starim”

EU članicama.

140

H R V A T S K A

Populacija u prestonici, Zagreb 1 710 130



45%


12%

Studentkinje viših i visokih škola, 2009. Procenat od ukupnog broja zaposlenih za oba pola

60%

Žene istraživači, 2009. Procenat od ukupnog broja zaposlenih za oba pola

46%

U IKT sektoru u Hrvatskoj zaposleno je 34 posto žena, od kojih 64 posto u uzrastu od 31 do 50

godina, a pritom je 28 posto žena na upravljačkim pozicijama. Rezultati istraživanja o učešću žena u

hrvatskom IKT sektoru pokazuju da se kao najčešća prepreka aktivnijem učešću žena u IKT sektoru

prepoznaje percepcija da su ta zanimanja tradicionalno muška.

141

PRILOG 4: PRIMERI DOBRE PRAKSE O

UTICAJU IKT-a NA ŽENSKO TRŽIŠTE RADA

142

MOTOROLA POLAND – DOBRA PRAKSA U OBRAZOVANJU

U smislu zaposlenja, Motorola Poland je dobar primer kompanije koja je osmislila projekat angažovanja devojčica u IKT sektoru. Ovaj Projekat, Diversity Project, ima za cilj da pokaže devojčicama da nauka i računarstvo ne moraju da budu samo muške oblasti. Dodatni značaj ovog Projekta je u tome što povećava samopouzdanje devojčica u svoje IKT veštine.

Generalni cilj Projekta u smislu obrazovanja je podrška razvoju interesovanja za IKT u srednjim školama. Ovaj Projekat je prvi put pokrenut 2000. godine i inicijalno je bio ograničen samo na četiri srednje škole. U prvom krugu je učestvovalo 120 đaka. Šest godina kasnije, Projektom je obuhvaćena cela Poljska sa preko 2000 đaka koji učestvuju u programu. Srednjoškolci koji su učestvovali imali su između 12 i 16 godina. Nakon formiranja timova od 4 do 6 učesnika, svaki tim je predlagao svoj originalni veb sajt.

Najvažniji uslov kako bi se ostvario glavni cilj Projekta, tj. povećanje interesovanja devojčica za IKT, je postizanje takozvanog pravila 50% po kome najmanje pola tima treba da budu učenice. Ovo pravilo je pozitivno uticalo na odnos polova u projektnom timu tokom vremena: 2001. je bilo 34.6% učenica, a 2006. one su postale većina sa 56%.

Tokom godina ovaj program je inoviran tako što je Projekat postavljanjen online. U početku realizacija Projekta je naišla na prepreke usleg postojanja predrasuda i stereotipa o nemogućnostima devojčica da se uključe u IKT takmičenje. Nastavnici su odbili učešće u Projektu jer su smatrali da nema potrebe dalje povećavati broj devojčica u IKT sektoru. Postojao je nedostatak motivacije učenica da učestvuju u Projektu. Kada je online takmičenje pokrenuto, 2003. godine, procenat učesnica povećao se za više od 10% (sa 43.4% u 2002. na 55.3% u 2003).

Izlazni rezultati Diversity Project-a su veoma pozitivni. Privlačenje devojčica ka IKT studijama vršeno je na dva načina: učenicama je pokazano da računarska tehnologija može biti atraktivna za devojke sa jedne strane i promovisanjem učešća devojčica u programu, sa druge. Realizacija Projekta je omogućila razbijanje postojećih stereotipa i predrasuda o sposobnostima devojčica za rad sa računarima i pomogla u stvaranju motivacionog okruženja za mlade žene da nastave IKT studije.

Tri glavne karakteristik ovog Projekta su prepoznate kao ključ uspeha:

Godine učesnika: ciljna grupa su bili učenici od 12 do 16 godina, što je najosetljiviji uzrast kada učenici odlučuju o svojoj budućnosti.

Tehničko znanje nije neophodno: učenici mogu da koriste svoju kreativnost bez posedovanja predznanja o korišćenju računara.

Veći uticaj: korist ovog programa nije samo u privlačenju učenica ka IKT studjama, već i podizanje IKT sposobnosti i znanja kod onih učenika koji se ne odluče za IKT studije.

TELIA SONERA, FINSKA – DOBRA PRAKSA U RAZVOJU KARIJERE

Kada se govori o razvoju karijere, Telia Sonera, vodeća finska telekomunikaciona kompanija, je imenovana od strane Evropske komisije kao primer dobre prakse. Njihov menadžerski program imao je za cilj da proceni liderske veštine zaposlenih, dajući poseban akcenat na jednakim mogućnostima i rodnoj ravnopravnosti. Kroz učešće u ovom programu zaposlene žene mogu da ostvare svoj potencijal u upravljanju i da budu ohrabrene da se prijave za napredovanje ka rukovodećim pozicijama.

143

Fenomen "leaky pipeline", odnosno odlazak zaposlenih žena iz IKT sektora svedoči o njihovoj demotivaciji koja je izazvana slabim napredovanjem u karijeri u dominatno muškom okruženju, kao i o poteškoćama da se usklade IKT poslovi sa roditeljstvom i porodicom.

GO-program za razvoj karijere u okviru Telia Sonera je kreiran da poboljša šanse zaposlenim ženama u napredovanju ka pozicijama odlučivanja u okviru ove kompanije. Telia Sonera ima tradiciju kao javno preduzeće, sa striktno defnisanim pravilima o jednakosti polova. Ovaj program ima korene u cilju kompanije ka pružanju jednakih mogućnosti i ženama i muškarcima za napredovanje u karijeri. Na taj način se postiže izbalansiran odnos oba pola na svim pozicijama. Specifičan cilj ovog programa je da obezbeđuje pristup rukovodećim pozicijama najboljim i najkvalifikovanijim zaposlenima. Rezultati primene GO-programa su bili veoma pozitivni, što se ogleda kroz porast broja menadžerki u kompaniji, kako u tehničkim, tako i u servisnim sektorima.

Program se sastoji iz tri različite faze:

Početna faza u kojoj zaposleni treba samostalno sebe da ocene (kako sebe vide, koje su njihove prednosti i nedostaci, reakcije na novi posao, njihovi načini za razvoj projekata);

Faza profesionalnog razvoja, zaposleni sarađuju sa psiholozima, kako bi dobili objektivni i stručni savet i kako bi mogli bolje da planiraju svoju budućnost;

Evaluacija rukovodilaca. U ovoj poslednjoj fazi, zaposleni rade u timovima. Dobili su svoje individualne zadatke i evaluacija je urađena na bazi njihovog ponašanja i posla. Na kraju, zaposleni su dobili razvojni plan za svoju karijeru, kao rezultat svih faza programa. Praćenje svakog zaposlenog je realizovano u cilju uočavanja promena koje su nastale nakon učešća u ovom program i da bi se videlo koliko je sve ovo efektno.

Povećanje broja zaposlenih žena na rukovodećim pozicijama u Telia Sonera od početka programa

2003. godine je povezano sa pozitivnim efektima GO-programa. Objašnjenje efektivnosti GO-programa može biti sumirano na sledeći način:

povećava samopouzdanje žena;

pruža zaposlenim ženama jasniju sliku sopstvenih sposobnosti i njihovih očekivanja;

odeljenje za ljudske resurse je dalo izveštaj o motivaciji zaposlenih, sposobnostima i procenu da li zaposleni radi na poziciji koja je u skladu sa njegovim potencijalima.

144

PRIMERI IZ SVETA51

Indija

U Indiji broj žena u tehničkom sektoru je u porastu. IKT sektor u Indiji igra ključnu ulogu u stvaranju rodne ravnopravnosti u radnoj snazi ove zemlje, pomažući da se prevaziđu predrasude o ženama i devojkama, posebno iz ruralnih i manje razvijenih sredina. Prema podacima iz 2009. godine, žene čine 31% radne snage u IKT sektoru u Indiji. Ovaj podatak pokazuje da je IKT u Indiji postigao najviši stepen rodne ravnopravnosti u regionu. Devojke i žene se motivišu da upisuju i pohađaju kurseve za računare i IKT.

Republika Koreja

Mera Republike Koreje za žene u nauci i tehnologiji implementirana je između 2004. I 2008. godine. Drugi osnovni plan (2009.-2013.), trenutno u realizaciji, uključuje razvoj jedne nacionalne i 4 regionalne organizacije pod imenom Institut za podršku žena u nauci i tehnologiji. Zakon o promovisanju ekonomskih aktivnosti žena je zapravo odgovor na izveštaj iz 2008. godine, o preko 30 godina veoma malom učešću žena u ekonomskim aktivnostima.

Filipini

Filipini su drugi veoma važan IKT igrač u Aziji, a žene čine oko 65% ukupnog broja profesionalnih i tehničkih radnika u IT sektoru.

Rusija

U Rusiji, žene su manjina u IKT sektoru. Podsticanje mladih ka nauci i IKT-u podržavaju Vlada, kompanije i akademske institucije kroz programe kao što su „Step into the Future“, koji je finansirala Vlada Rusije. Korporacije kao što Microsoft i Cisco, kao i međunarodne nevladine organizacije (npr., IREX Tech Age Girls programme), nude mnogobrojne nove programe koji su namenjeni upravo ženama u IKT sektoru.

Argentina

U Argentini nešto preko 30% učenika u tehničkim srednjim školama su devojčice. Da li će se one opredeliti za nastavak univerzitetskog školovanja, tražiti tehnički posao u nekoj od kompanija ili vladi, ostaje da se vidi. Žene u IT sektoru imaju tendenciju da biraju jednostavnije poslove, kao što su naručivanje robe i praćenje inventara primenom računara. Ostaje izazov da se dosadašnja praksa promeni i da se žene angažuju na više sofisticiranim i bolje plaćenim IKT poslovima.

Kanada

Kanadski Centar za edukaciju u matematici i računarstvu je organizovao radionicu koja je namenjena devojčicama uzrasta od 15-16 godina. Ovaj program je napravljen sa ciljem podizanja entuzijazma prema računarskim naukama za zainteresovane devojčice širom Kanade. Mlade žene uče da je IKT mnogo više od samog programiranja i korišćenja računara. Kroz predavanja, laboratorije i praktične aktivnosti, radionica istražuje osnove primene računarskih nauka koje imaju dubok uticaj na svet oko nas. U cilju privlačenja mladih žena, program takođe ističe i druge prednosti, kao što su umrežavanja, informisanje i učestvovanje u različitim društvenim događajima.

51

https://itunews.itu.int/en/

145

Sjedinjene američke države

Studija urađena u Americi pokazuje da je današnja generacija devojčica na koledžu manje

zainteresovana za IKT u odnosu na vršnjake suprotnog pola. Univerzitet u Ilinoisu organizuje jednonedeljni kamp u kome se talentovanim devojčicama pruža mogućnost da istražuju svet inženjerstva i nauke kroz predavanja, radionice i praktičnu nastavu, kao i kroz kontakte sa ženama u ovim oblastima. Cilj je da se promovišu pozitivni stavovi među mladima prema matematici i nauci.

Francuska

Trendovi ravnopravog pristupa obrazovanju, obuci muškaraca i žena, kao i razvijanje ukupne

rodne ravnopravnosti su veoma aktuelni u Francuskoj. 35% menadžmenta na svim nivoima su žene. Francuzi su prepoznali potrebu za stvaranjem ambijenta rodne ravnopravnosti, počevši od procesa zapošljavanja. Ovo je bilo posebno teško ostvariti u tehničkim oblastima, jer postoji evidentan nedostatak konkurentnosti, kada su u pitanju obučene, IT školovane žene. U tom smislu, u Francuskoj, je ostvarena saradnja sa tehničkim školama, kako bi što više promovisali IKT među devojčicama.

Nemačka

Deutsche Telekom, nemačka vodeća telekomunikaciona kompanija je objavila da će do 2015.

godine 30% njenog srednjeg i višeg menadžmenta činiti žene. Od kada je politika o ravnopravnosti polova uvedena u ovu kompaniju, 2011. godine, žene čine 30% svih zaposlenih i 13% top menadžmenta.

146

SKRAĆENICE

BOŠ Beogradska otvorena škola

BSR Zemlje regiona Baltičkog mora

CCNA Cisco Certified Network Associate

CEDAW UN Committee on the Elimination of Discrimination Against Women

CSO Civil society organisation

DIS Društvo za informatiku Srbije

ECWT European Centre for Women and Technology

EF Elektronski fakultet

ENISA European Union Agency for Nework and Information Security

ETF Elektrotehnički fakultet

EU Evropska unija

Eurostat Statistical Office of the European Union

FON Fakultet organizacionih nauka

FTN Fakultet tehničkih nauka

BDP Bruto domaći proizvod

GEM Gender Equality&Mainstreaming

GENOVATE Transforming organizational culture for gender equality in research and

innovation

HR Human resource

ICT Information and communications technology

IKT Informaciono-komunikacione tehnologije

IT Informacione tehnologije

ITU International Telecommunications Union

JIVE Joint Interventions

makeITfair Production of Next-Generation Electronics in Poland –

147

MF UN Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu

MSCE Microsoft Certified Systems Engineer

NAP Nacionalni akcioni plan

NAPZ Nacionalni akcioni plan zapošljavanja

NZS Nacionalna sluzba za zapošljavanje

OCD Organizacije civilnog društva

OECD The Organisation for Economic Co-operation and Development

PP Power Point

PR Public relations

PRITK Skala percepcije rodne IT kompetentnosti

RATEL Republička agencija za elektronske komunikacije

RRA Republička radiodifuzna agencija

RZS Republički zavod za statistiku

SIDA Swedish International Development Agency

TF UN Tehnološki fakultet Leskovac Univerziteta u Nišu

TG MP Tehnički fakultet Mihajlo Pupin

UNESCO United Nations Educational, Scientific and Cultural Organisation

WomenIT Women in Industry and Technology” project

WSIS World Summit on Information Society