Istorijat razvoja raunaraU dananje vreme, kada raunari ili kalkulatori stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju gotovo svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela uestvovao ogroman tim i da je svako u tom timu svojim idejama doprineo uspenosti (ili neuspenosti) novog modela.1.

Da bi se dolo do dananjih raunara, moralo je da proe i vie od hiljadu godina. Taj put je bio trnovit jer razvoj mnogih ideja i koncepcija na kojima su zasnovani sadanji raunari nije mogao da bude realizovan jer tehnologija toga vremena to nije omoguavala. Naravno, poto su se stvari vremenski preklapale, postoje razna miljenja i o redosledu i o autorima pojedinih pronalazaka, tako da je mogue u drugoj literaturi naii i na malo drugaiji opis dogaaja.

U razvoju raunara znaajna su etiri momenta:

pamenje razultata, mehanizacija procesa raunanja, odvajanje unoenja podataka i automatizacija procesa raunanja, optije korienje maine primenom programa.

Pomagala u raunanjuRaunanje je za oveka postalo vano kada su poeli razmena dobara i trgovina. Najranije su se razvila pomagala za pamenje brojeva (memorija). Primitivni narodi su se prilikom raunanja sluili delovima tela (posebno prstima) ili predmetima iz svoje okoline. Meutim, prsti nisu bili dovoljni za vee brojeve. Prvo poznato pomagalo u raunanju zvalo se Kipu (Quipu). Koristili su ga Jevreji, rimski sakupljai poreza u Palestini, bilo je rasprostranjeno i u Germaniji, Indiji i Kini. Meutim, najimpresivnije je bilo njegovo korienje kod Inka.

Kipu se sastojao iz glavnog ueta koje je stajalo horizontalno. Nanjega su se veala dodatna uad tako da vise. Na viseim uadima pravili su se vorovi na jednakim rastojanjima. Oblik vora je predstavljao cifru (1,2,3...), dok je rastojanje od glavnog ueta predstavljalo vrednost cifre (jedinice, desetice, stotine...). Boja ueta je predstavljala osobu ili objekat na koji se podaci odnose.

Drugo poznato poomagale jeste . Svojim izgledom veoma podsea na dananje raunaljke. Abakus je nastao izmedju 4000 i 3000 godine p.n.e. u Kini ili Vavilonu. Korien je u Grkoj, Egiptu, koristili su ga Acteci a koristio se ak i u modernom dobu, naroito i Kini, Rusiji i USA. Na standardnom abakusu moe se sabirati, oduzimati, deliti i mnoiti. Sastavljen od razliitih vrsta tvrdog drveta i moe biti razliitih dimenzija. Njegov okvir ima niz vertikalnih tapia po kojima drvene kuglice mogu

Abakus

slobodno da klize. Horizontalna gredica deli okvir na dva dela, gornji i donji.

Raunanje se obavlja postavljanjem abakusa poloeno na sto ili u krilo i premetanjem drvenih kuglica prstima jedne ruke. Svaka drvena kuglica na gornjem delu ima vrednost 5; svaka kuglica u donjem delu ima vrednost 1. Smatra se da su kuglice uraunate kad su pomerene prema gredici koja razdvaja dva dela. Krajnja desna kolona je kolona jedinica; sledea kolona na levo je kolona desetica, pa zatim kolona stotina itd. Nakon to je u donjem delu uraunato 5 kuglica rezultat se "prenosi" na gornji deo; nakon to su obe kuglice u gornjem delu uraunate, rezultat (10) prenosi se na sledeu kolonu sleva. Raunanja sa pokretnim zarezom vre se tako to se obelei mesto izmeu dve kolone kao decimalni zarez, pa svi redovi zdesna predstavljaju decimale, a svi redovi sleva cele brojeve.

Mehaniki kalkulatoriPrema nekim izvorima, prvu mainu za raunanje napravio je VVilhelm Schickard iz Tibingena u Nemakoj 1623. godine. Konstruisao je razliite

maine kao, na primer, za raunanje astronomskih datuma i za hebrejsku gramatiku. Nije poznato da li je mainu za raunanje i realizovao jer je u svojim pismima Kepleru TOKOM 1623. i 1624. godine slao samo nacrte za nju, uz sugestije da je koristi za raunanje efemerida. Ocem prve raunske maine koja je mogla da sabira i oduzima unete brojeve smatra se Blez Paskal(Blaise Pascal). Ova maina je dobila ime Paskalina.

Mehanizam maine zasnivao se na zupanicima slinim dananjim brojaima na automobilu. Meutim, problemi u konstrukciji bili su mnogo vei jer se tadanja francuska novanica livra delila na 20 sola, a jedan sol je imao 12 denija. Do 1652. proizvedeno je pedeset maina, ali su se one slabo prodavale, jer su korisnici upotrebu smatrali komplikovanom, na je proizvodnja obustavljena. Nemaki naunik Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic (Gottfried VVilhelm von Leibnitz) 1671. je izumeo raunsku mainu, koja je napravljena 1694. godine. Ona je mogla da sabira, a posle nekih izmena da se koristi i za mnoenje uzastopnim sabiranjem. Lajbnic je smislio specijalni mehanizam s koranim zupanikom za unoenje brojeva koji se sabiraju i taj se mehanizam koristio do dananjih dana.

1820. godine, arls Havijer Tomas (Charles Xavier Thomas) napravio je prvi uspeni mehaniki kalkulator koji je mogao da sabira, oduzima, mnoi i deli. Posle toga su mnogi pronalazai unapreivali ovaj kalkulator, tako da su oko 1890. godine ova unapreenja obuhvatala:

akumulaciju parcijalnog rezultata, uskladitavanje i automatski pristup poslednjim rezultatima (memorisanje), tampanje rezultata.

1820. godine, arls Havijer Tomas (Charles Xavier Thomas) napravio je prvi uspeni mehaniki kalkulator koji je mogao da sabira, oduzima, mnoi i deli. Posle toga su mnogi pronalazai unapreivali ovaj kalkulator, tako da su oko 1890. godine ova unapreenja obuhvatala:

akumulaciju parcijalnog rezultata, uskladitavanje i automatski pristup poslednjim rezultatima (memorisanje), tampanje rezultata.

Dalji razvoj ovih maina iao je uglavnom u dva pravca, stvarajui maine namenjene proraunima raznih tablica i knjigovodstvene maine.

Bankarski inovnik Vilijem Barouz (William Burroughs) zakljuio je da bankama trebaju maine koje e tano sabirati brojeve i tampati zadate podatke i zbir. Zbog toga je 1882. godine napustio taj posao i posvetio se pravljenju raunske maine. Do 1891. imao je nekoliko patenata i maine dovoljno pouzdane za rad u bankama. Njihova prednost je bila to su se podaci unosili preko tastature.

Povlaenjem ruice napred uneti broj se tampao, a njenim otputanjem maina je sabirala. Kompanija Braunsviga je 1928. poela proizvodnju tandem raunskih maina. Brojevi su unoeni pomou sistema ruica, a operacije su izvoene okretanjem velike ruice. Ovakve stone raunske maine bile su u upotrebi sve do sredine 70-tih godina, kada su ih zamenile elektrine maine, a zatim elektronski kalkulatori.

Automatske maineFrancuz ozef Mari akar (Joseph Marie Jacquard) prikazao je 1801. godine na Pariskoj izlobi razboj za tkanje. Ovaj razboj je imao program koji se sastojao od niza buenih metalnih kartica kojim se upravljalo radom razboja. Ovo se smatra prvom mainom sa programiranim automatskim radom.

Engleski matematiar arls Bejbid (Charles Babbage) je 1812. godine uvideo da se dugaka raunanja, naroito ona za izraunavanje razliitih matematikih tablica koje su bile u irokoj upotrebi u to vreme, mogu realizovati nizom unapred poznatih akcija koje se neprestano ponavljaju. Zato je smatrao da mora postojati mogunost automatizacije ovog procesa. On je poeo da razvija automatsku mehaniku raunsku mainu koju je nazvao diferencna maina i 1822. godine imao je razvijen demonstracioni radni model, na osnovu koga je dobio pomo britanske vlade za dalji razvoj.

Trebalo je da maina radi na paru, da bude potpuna automatska, kontrolisana fiksnim programom i da ima mogunost tampanja rezultata. Iako ogranienih mogunosti prilagoavanja i primene, ona je veliki napredak. Bejbid je nastavio rad na ovoj maini i sledeih deset godina, ali je onda izgubio interesovanje za nju jer je dobio bolju ideju za mainu koju je nazvao analitika maina. Ova maina je trebalo da bude automatski mehaniki digitalni raunar opte namene, programski potpuno kontrolisan.

Planirano je da maina radi sa pedesetocifrenim brojevima i da ima kapacitet memorije za 1000 takvih brojeva. Trebalo je da koristi buene kartice (sline akarovim) koje bi se uitavale sa nekoliko razliitih ulaznih ureaja, da radi automatski, na paru, i da njom rukuje samo jedan operator. Godine 1834. Bejbid je zavrio prve planove svoje analitike maine prethodnice savremenih elektronskih raunara. Iako analitika maina nije napredovala dalje od detaljnih crtea, ona je u logikim komponentama gotovo podudarna dananjim raunarima. Opisano je pet logikih komponenata: memorija, mlin (danas procesor), kontrola, ulaz i izlaz. U memoriji su drani ulazni podaci, meurezultati i dobijeni rezultati. Mlin je obraivao podatke, a za kontrolu su predviene buene kartice sline akarovim. Svaki niz kartica vai za bilo koju formulu, sluio bi kad god je potrebno raunanje tom formulom. Svaki skup kartica, jednom napravljen za bilo koji proces, mogao se koristiti ponovo za isti proces s drugim vrednostima. Tako bi analitika maina imala svoju programsku biblioteku". Iako tehnoloke mogunosti toga vremena nisu omoguile realizaciju ove ideje, analitika maina je kasnije napravljena u muzejske svrhe i funkcionisala kao to je bilo predvieno. Grofica Ada Bajron (Lady Ada Augusta Vugop, Countess of Lovelace), ki engleskog pesnika lorda Bajrona, bavila se matematikom i naukom i zainteresovala se za projekat analitike maine. Pomagala je u dokumentovanju rada ove maine, aktivno uestvovala u radu na njoj i finansijski i svojim predlozima, od kojih je najznaajniji bio prenos kontrole i rad sa ciklusima, tako da naredbe programa ne bi morale da se izvravaju redosledom kojim su date, nego u zavisnosti od toka programa.

Predviala je i optije mogunosti korienja ove maine - za grafiku i komponovanje muzike, kao i ire praktine i naune primene. Predloila je plan za izraunavanje Bernulijevih brojeva pomou ove maine. Ovaj plan se smatra prvim programom za raunar, a Ada prvim programerom. U njenu ast jedan programski jezik opte namene dobio je ime Ada (Ada). Herman Holerit (Herman Hollerith) bio je inovnik u statistikom birou i radio na obradi rezultata popisa iz 1880. Tako je uoio da je najvei deo odgovora u popisnoj listi bio da ili ne. On je napravio elektromehaniku mainu s brojaima koji su se aktivirali pomou elektrinih senzora. Odgovori iz popisne liste preneti su na kartonske kartice koje su imale 12 redova i 80 kolona. Ha mestu na kome je u popisnoj listi odgovor bio da ubuena je rupica.

Ove buene kartice prolazile su kroz ulazni ureaj tako da je kartica razdvajala elektrine kontakte. Na mestu gde je na kartici bila ubuena rupa elastina iglica je kroz nju dodirnula podlogu i tako ostvarila elekgrini kontakt kojim je aktiviran odgovarajui broja. Poseban znaaj ovog pronalaska je u tome to je unoenje ulaznih podataka razdvojeno od obrade rezultata.

Elektromehaniki raunariVanevr Bu (Vannevar Bush) sa saradnicima konstruisao je 1925. godine na Masausetskom institutu za tehnologiju (MIT) analogni raunar. Iako je imao elektrini motor, ovaj raunar je u sutini bio mehanika maina. Modelje kompletiran 1942. i korien je prvenstveno za reavanje parcijalnih diferencijalnih jednaina u vojne svrhe. Konrad Cuze (Conrad Zuse) je 1934. godine u Nemakoj zapoeo rad na konstrukciji raunskih maina. Razvio je jednu za drugom etiri raunske maine Zl (mehaniku), Z2 (elekgromehaniku), elekgromehaniku programabilnu Z3 (1941.) i njenu poboljanu verziju Z4, koja je koriena u razvoju nemakih leteih bombi. Englez Alan M. Turing (Alan M. Turing) je 1936. za vreme boravka na Univerzitety Prinston formalizovao notaciju za mogunosti izraunavanja i notaciju algoritama prilagodio izraunavanju funkcija. Turingova maina je definisana tako da moe izraunati svaku funkciju ija se vrednost moe izraunati. Godine 1941. on je projektovao raunar Colossus, koji je napravio M. X. A. Nojman (M. N. A. Neumann) na univerzitetu u Manesteru. Godine 1944. izgraen je Colossus Mark II.

Godine 1937. zapoeo je Hauard Ajken (Howard N. Aiken) izradu doktorske disertacije na Harvardskom univerzitetu. Zbog vrlo dugih prorauna poeo je da radi na konstrukciji raunske maine poznate pod imenom Harvard Mark I. U ovom projektu muje pomogla firma IBM, kako finansijski tako i struno.

Maina je bila zasnovana na elektromagnetnim relejima. Zavrena je 1944. godine. Imala je ulazni i izlazni ureaj, memoriju, aritmetiki i upravljaki organ. Ulazni podaci i instrukcije unoeni su pomou buene papirne trake ili pozicioniranjem prekidaa. Radila je sa dvadesetocifrenim brojevima brzinom od 3 operacije u sekundi. U memorijskoj jedinici moglo je da se uskladiti 60 brojeva. Bila je glomazna (17 m dugaka i 2,5 m iroka), i koriena je do 1959. godine. Prilikom jedne demonstracije maina je prestala da radi. Razlog je bio noni leptir (moth) koji je uao u relej. Odatle potie termin za greke u programima - bag (bug). Ovaj termin uvela je Grejs Hoper. Na istom univerzitetu napravljene su jo dve poboljane i ubrzane verzije ove maine. Havard Mark II takodje je bio sastavljen od elektromagnetnih releja i u maini je stalno bilo smeteno est algebarskih i transcedentnih funkcija. Havard Mark III bio je s doboastom memorijom.

Elektronski digitalni raunariPrvi elektronski digitalni raunar je projektovan 1939. godine na univerzitetu Ajova. Zvao se ABC(Atanasoff-Berry Computer) ali nikada nije kompletiran i projekat je naputen 1942. godine. Tehnika reenja koja su tada bila koriena prilikom pravljenja ovog raunara veoma mnogo se razlikuju od sadanjih tehnikih reenja. Pored toga nivo tehnologije i tehnikih dostignua

iz 1939. godine i sadanja tehnologija, koja se koristi u dananjim elektronskim digitalnim raunarima, gotovo se ne mogu uporediti. Zbog toga, kada priamo o raunarima, lake nam je da priamo o razliitim generacijama raunara i da posmatramo njihov razvoj zajedno sa razvojem tehnologije. Kod elektronskih digitalnih raunara razlikujemo pet raunarskih generacija.

Prva generacijaPrvu generaciju (1951-1958) karakteriu korienje elektronskih (vakumskih) cevi kao aktivnih elemenata i kablovskih veza izmeu elemenata. Ovi elementi su bili veliki, troili su mnogo struje i oslobaali veliku koliinu toplote. Za skladitenje programa i podataka koristile su se razliite memorije (magnetne trake i doboi). Za pisanje programa koristio se mainski jezik.

Ove maine su bile skupe i za kupovinu i za iznajmljivanje, kao i za korienje zbog trokova odravanja i programiranja. Raunari su se uglavnom nalazili u velikim raunskim centrima u industriji, dravnim ustanovama ili privatnim laboratorijama i o njima je brinulo brojno osoblje za podrku i programeri. Zbog toga su mnogi korisnici zajedniki koristili raunarske kapacitete ovih maina. Najpoznatiji predstavnici prve generacije raunara su ENIAC i EDVAC. Za vreme Drugog svetskog rata ukazala se potreba za izradom balistikih tablica za nove vrste artiljerijskih oruja. 1942. godine je. angaovan tim sa Univerziteta Pensilvanija (Prosper J. Eckert, John W. Mauchley i John Brainerd) da napravi raunar za automatsko izraunavanje balistikih podataka. Projekat je nazvan ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer).

ENIAC je bio prvi uspean elektronski raunar opte namene. Njegov program nije bio uskladiten u centralnoj memoriji, ali je mogao da izvodi operacije elektronskom brzinom (1000 puta bre nego Mark I). Maina je programirana da izvrava operacije ukljuivanjem i iskljuivanjem kablova i prekidaa, a po potrebi i prelemljivanjem ica, to je trajalo i nekoliko dana kada je raunar reprogramiran za reavanje novog problema. Buene kartice su koriene za ulaz i izlaz podataka. ENIAC je zauzimao prostor 10 x 20 m2 i teio oko 30 tona. Po tome je raunarski sistem bez programa i dobio ime hardver (hardware - gvourija). Raunar se sastojao od 17000 elektronskih cevi, 70000 otpornika, 10000 kondenzatora i 6000 prekidaa. Za

povezivanje ovih elemenata trebalo je zalemiti preko 500000 spojeva. Mogao je da radi samo kada su sve komponente bile u ispravnom stanju, a proseno vreme izmeu dva kvara bilo je 7 minuta. Na njemu je stalno radilo 6 tehniara. ENIAC je kompletiran u decembru 1945. godine, poto je rat zavren. Njegova prva raunanja koriena su za projektovanje atomskog i balistikog oruja, a kasnije i za mnoge druge primene ukljuujui i prvu raunarsku prognozu vremena. Bio je u upotrebi do oktobra 1955. godine.

Za vreme razvoja ENIAC-a, grupi na Univerzitetu Pensilvanija koja je poinjala rad na raunaru EDVAC 1944. godine, prikljuuje se Don fon Nojman (John von Neumann). Ova maina trebalo je da ima samo desetinu komponenata od kojih je bio sastavljen ENIAC, a da ima sto puta veu memoriju.

U konceptu projekta maine fon Nojman je naveden kao editor. Kljuni koncept kod ove maine bio je skladitenje programa po kome maina radi u memoriju. Do tog vremena su se podaci s kojima je maina radila i program po kom je radila unosili odvojeno u memoriju. Fon Nojman je predloio da se i program i podaci dre uskladiteni u memoriji raunara u isto vreme. Na taj

nain se program mogao menjati sa istom lakoom i brzinom kao i podaci. Ovaj princip programiranja raunara zadran je do dananjih dana. Raunar EDVAC zavren je 1949. godine i bio je prva maina koja je imala magnetne diskove. Pored pomenutih raunara tipa ENIAC i EDVAC, krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina u Velikoj Britaniji i SAD razvijeno je vie raunara zasnovanih na istim principima, tehnologiji i uglavnom slinih karakgeristika: 1948. EDSAC (Electronic Delay Storage Automatic Calculator); 1948. IBM uvodi elekgronski kalkulator 604; 1948. IBM pravi SSEC (Selective Sequence Electronic Calculator), raunar ca 12 000 cevi; ... Prvi elektronski digitalni raunari razvijani su za vojne potrebe. Godine 1946. Mauchly i Eckert naputaju univerzitet i osnivaju sopstvenu firmu s namerom da iskoriste svoje iskustvo i proizvode i prodaju raunare za poslovne primene. Zbog finansijskih problema ovu kompaniju je otkupila kompanija Remington Rand 1950. godine i ve u februaru 1951. prvi raunar ove firme UNIVACI (Universal Automatic Computer) isporuen je statistikom birou i korien za obradu rezultata popisa stanovnitva.

Proizvedeno je jo petnaest ovakvih raunara pre nego to je ovaj model zamenjen novim. Ovo je bio prvi raunar koji je koristio magnetne trake. Bio je u upotrebi do 1963. godine.

Druga generacijaDruga generacija obuhvata raunare proizvedene krajem pedesetih i u prvoj polovini ezdesetih godina. Ova generacija zasnovana je na tranzistorima.

Iako je tranzistor otkriven 1948. godine, do 1959. nije bilo tehnologije i proizvodnih metoda za njihovo korienje. Raunari druge generacije sadrali su oko 10000 pojedinanih tranzistora koji su runo privrivani na ploe i s drugim elementima povezivani icama. Tranzistori su imali nekoliko prednosti nad elektronskim cevima, bili su jeftiniji, bri, manji, troili manje elektrine energije i razvijali manje toplote. Zahvaljujui takvim svojim karakteristikama oni su omoguili da raunari postanu manji, bri, jeftiniji, pouzdaniji i da troe manje struje od prve generacije raunara. Druga generacija raunara se i dalje oslanjala na buene kartice za unos i ispis podataka. Za programiranje tih raunara vie se ne koristi samo mainski jezik ve i asemblerski jezik, koji je omoguio programerima da instrukcije zapisuju reima (a ne brojevima, kao to je to bio sluaj u mainskom jeziku). Takoe u tom periodu nastaju i tzv. vii programski jezici. Prvi takav programski jezik zvao se je Flow-Matic, a iz njega su se kasnije razvili COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP. Prvi komercijalni raunar koji je koristio tranzistore bio je Philco Transac S2000, ali najvei uspeh u to vreme postigao je IBM s raunarom 1401. Ova maina se tako dobro prodavala da se broj raunara u svetu udvostruio, a IBM postao vodei proizvoa.

Trea generacijaGlavno tehnoloko unapreenje raunara tree generacije bila je primena integrisanih kola. Tranzistori su bili minijaturizovani i stavljeni u silikonski ip (tranzistori su bili napravljeni na istom paretu silicijuma; zatim bi to pare silicijuma bilo stavljano u jedno kuite i takav sklop je dobio ime integrisano kolo), to je veoma bilo povealo brzinu i efikasnost raunara. Godine 1959. napravljen je prvi planarni tranzistor, sastavljen od jednog elementa; godine 1961. integralno kolo od etiri tranzistora u jednom ipu; godine 1964. integralno kolo za praktine primene s pet tranzistora u jednom ipu; godine 1968. logiki ip sa 180 tranzistora. Uvoenje integralnih i LSI (Large Scale Integration) integralnih kola sa visokim stepenom integracije omoguilo je proizvodnju ipova sa hiljadama tranzistora.

Kompleksna kola, koja su bila ekonomina za proizvodnju znatno su poveavala mogunosti raunara u kojima su koriena. Broj aktivnih komponenata u raunaru narastao je sa 10000 na vie od pola miliona. Niska cena, visoka pouzdanost, male dimenzije, mali zahtevi za napajanjem i brzina izvoenja operacija ovih ipova znaajno su unapredili razvoj mini

raunara. Osim toga, u ovoj generaciji su magnetni diskovi zamenili magnetne trake u skladitenju programa i podataka. Umesto buenih kartica ovi raunari sada imaju tastature i monitore kao ulazne i izlazne ureaje. U to vreme se razvijaju i prvi operativni sistemi, to je po prvi put omoguilo da raunar moe da izvrava vie programa istovremeno jer je sada njih nadgledao jedan centralni program koji je uvek bio u memoriji. Usled pojeftinjenja izrade i komponenti raunara, oni po prvi put postaju dostupni i pojedincima. Ovu generaciju obeleila je serija raunara IBM 360 (na slici). U ovom periodu uvedenje i prvi mini raunar PDP-1 firme Digital Equipment Corporation. Kada je u novembru 1960. proizveden, po ceni je bio znatno jeftiniji od drugih raunara iz tog vremena.

etvrta generacijaetvrtu generaciju karakteriu komponente izraene na bazi poluprovodnikih sklopova korienjem LSI (Large Scale Integrated) i VLSI (Verry Large Scale Integration) visoko integrisanih sklopova koja omoguava stvaranje mikroprocesora koji predstavlja osnovu dananjih raunara.

Poboljane hardverskih karakteristika dovodi do smanjenja dimenzija raunara, poveanja kapaciteta glavne i periferijske memorije, znatno bre obrade podataka. Raunari ove generacije postali su dostupni skoro svima. Operativni sistemi su jednostavniji za upotrebu veem broju korisnika. Novi programski jezici su omoguili lake pisanje aplikativnog softvera koji se koristi u svim sverama drutva.

Razvoj raunara u budunostiOko prve tri generacije raunara nije bilo neslaganja. Posle tree generacije bilo je mnogo poboljanja, ali ne tako fundamentalnih kao to su razlike izmeu elektronskih cevi, tranzistora i integrisanih kola. Nae stanovite je da su raunari etvrte generacije zasnovani na upotrebi mikroprocesora. U ovom sluaju, peta generacija raunara zasnovana je na vetakoj inteligenciji i drugim naprednim tehnologijama, koje su jo uvek u razvoju, mada ve postoje programi i informatike tehnologije koje se primenjuju. Naveemo samo neke od njih: prepoznavanje glasa i lica (linosti),paralelno procesiranje (paralelna obrada podataka, na vie procesorskim mainama),superprovodnici, vetaka inteligencija (od nedavno najbolji ahisti na svetu su raunari),nanotehnologije (novi materijali poput grafina uinie monitore jo jeftinijim). Cilj razvoja pete generacije raunara je da raunari budu sposobni da razumeju prirodni govor (znai ne samo da odgovaraju na glasovne komande, ve i da su sposobni da analiziraju cele reenice) i da budu sposobni za samoorganizaciju. Veina ovih tehnologija se razvija i primenjuje u prvom humanoidnom robotu koji je nazvan ASIMO japanske firme Honda.

Postoji miljenje da postoji i esta generacija raunara koje karakterie razvoj neuronskih mreakoje bi trebalo da istovremeno obrauju veliki broj informacija korienjem vie hiljada proocesora to lii na rad ljudskog mozga.

SuperraunariSuperraunar je veoma moan raunar velikog kapaciteta, sposoban da obradjuje veliku koliinu podataka u veoma kratkom vremenu. Ovakvim raunarima obino se smatraju raunari velikih mogunosti i brzine obrade, ija konstrukcija nije zasnovana na fon Nojmanovoj arhitekturi nego na paralelizaciji raunarskog procesa. Iako su dananji stoni raunari po snazi jai od superraunara pravljenih pre samo jedne decenije, moe se rei da su zajednike karakteristike superraunara bez obzira na period u kome su se javljali:

najvea raspoloiva brzina obrade, najvea mogua veliina memorije, najvee fizike dimenzije, i najvea cena (u poredjenju sa ostalim raunarima).

Superraunari se koriste za reavanje problema koji zahtevaju izraunavanja visokih performansi. Na samom vrhu se nalaze problemi koji pripadaju klasi velikih izazova. Ovoj klasi pripadaju problemi koji se ne mogu reiti u realnom vremenu korienjem danas raspoloivih raunara. Namenjeni su za naunotehnike proraune s ogromnim brojem raunskih operacija. Takvi prorauni obino su potrebni u: meteorologiji, seizmologiji, hidrologiji i za vojne potrebe. Ovi raunari su poeli da se proizvode krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina. U to vreme najpoznatiji su bili raunari firmi Cray (Cray 1, Cray H-MR, Cray Y-MP,...) i CDC (Control Data Corporation - Cyber 205). Kasnije su i drugi proizvoai poeli da proizvode superraunare, kao, na primer: Fujitsy, Hitachi, NEC. Oni se proizvode u malom broju primeraka jer je podruje njihove primene ogranieno, a i zahtevaju specijalne uslove korienja i odravanja (hlaenje vodom ili tenim azotom).

CRAY-1

ASCI White - prvi superraunar sa brzinom veom od 10Tflops-a

NEC Earth Simulator 5120 - najbri superraunar dananjice

Personalni raunariPrvi mikroprocesor proizvela je firma Intel 1971. godine i to je bio etvorobitni procesor sa oznakom 4004. Godinu dana kasnije (1972) ista kompanija je proizvela novi, osmobitni procesor 8008. Pored Intela, i druge kompanije su poele da proizvode mikroprocesore (Motorola, Zilog, MOS Technology, Texas Instruments, Natiolal Semiconductor). Ovi sofisticirani mikroprocesori malih dimenzija bili su jeftini, a mogli su da rade kao i veliki raunari. Da bi se koristili, trebalo je dodati memoriju i tastaturu za unos podataka, a kako bi se

videli rezultati obrade, bile su potrebne dodatne jedinice - ekran ili tampa. Tako bi mikroprocesor mogao da obrauje podatke, tj. bio bi raunar u ipu. Nije trebalo dugo ekati da ovi ipovi budu ugraeni u mikroraunare, ime je otvoren put njihovoj masovnoj primeni. Raunar je postao dostupan svima, otuda i naziv personalni raunar.Prvi personalni raunar

Prvi personalni raunar MITS Altair pojavio se 1975. godine. Projektovali su ga Ed Roberts i Bill Yates, a bio je namenjen hobistima. Prodavao se uglavnom u delovima, za sastavljanje, mada je postojala mogunost kupovine i sastavljenog raunara. Imao je memoriju od 256 K. Nije imao tastaturu, ekran ili tampa, ni eksternu memoriju. Programirao se pomou prekidaa na kuitu, a kao izlaz koristio je sijalice. Zbog svoje kompleksnosti nije bio iroko prihvaen.

Steve Jobs i Stephen Wozniak takoe su se iz hobija bavili raunarima. Oni su u Jobs-ovoj garai razvili raunar koji su nazvali Apple I. Raunar se prodavao sastavljen ili u delovima, sa uputstvom za sastavljanje. Zbog toga je prodato manje od 200 sastavljenih raunara.

Godine 1977. predstavljen je novi model, Apple II, koji je ukljuivao tastaturu, napajanje i mogao da generie grafiku u boji; godine 1978. uvedena je i jedinica za diskete umesto magnetnih kaseta na kojima su se do tada skladitili programi. Do 1983. godine prodato je milion ovih raunara, a naredne godine jo milion. Kompanija koju su osnovali, Apple Computers, imala je najbri rast u amerikoj istoriji. Godine 1985. oba osnivaa su napustila kompaniju, Wozniak zato to nije mogao da radi u velikoj kompaniji, a Jobs je bio otputen od profesionalnih menadera koje je zaposlio jer se njegova filozofija nije slagala s njihovom.

Godine 1983. kompanija Apple Computers uvela je raunar Lisa (na slici gore), koji je bio jednostavan za rukovanje. Njegovo korienje bilo je zasnovano na grafikom okruenju i pokazivanjem na komande u obliku sliica i menija na ekranu pomou mia. Ovaj raunar je imao ogranien uspeh, ali je otvorio put razvoju novog tipa, Apple Macintish, koji je napravio prodor u ovom polju. Kada je 1985. godine Apple uveo tampa Apple LaserWriter, udareni cy temelji stonom izdavatvu. U prvoj polovini osamdesetih godina pojavio se vei broj kompanija koje su proizvodile personalne raunare. Kod nas su bili najpoznatiji ZX 80 i ZX 81 (Clive Sinclair) i Commodore 64. Ovi raunari su imali procesor, memoriju i tastaturu. Kao izlaznu jedinicu koristili su TV, za uvanje programa kasetofon, a programski jezik bio je BASIC. Primeri poznatih domaih raunara iz tog doba su: GALAKSIJA, Pekom, Tim 011, Oric Nova i Ei Lira. Uvidevi uspeh raunara Apple II, i kompanija IBM se upustila u posao s raunarima zasnovanim na mikroprocesoru i razvila sopstveni mikroraunar pod imenom IBM PC (na slici dole). Raunar je predstavljen 1981. godine i ubrzo je postao standard oko koga su brojne druge kompanije dizajnirale svoje raunare.

Razvoj IBM PC raunara se u narednim godima odvijao na sledei nain:

1983. - IBM predstavlja novi raunar IBM PC/XT (Extended Technology) s memorijom od 128 do 256 kB i diskom od 10 MB. 1984. - IBM predstavlja raunar AT (Advanced Technology), baziran na Intelovom procesoru 80286, kome je kasnije dodat i koprocesor 80287. Memorija je mogla da bude do 512 kB i disk do 20 MB. Raunar je imao i disketne jedinice od 360 kB i 1,2 MB. Ovaj model je postao standard za personalne raunare. PC raunare poele su da proizvode i mnoge druge firme, a nazivaju ih IBM kompatibilnim PC raunarima. 1986. - Compaq uvodi prvi PC baziran na procesoru Intel 80386. 1987. - IBM uvodi svoju familiju PS/2 i prodaje preko milion komada do kraja godine. 1989. - Uvode se prvi raunari bazirani na procesoru 80486. 1990. - Microsoft uvodi operativni sistem Windows 3.0. 1991. - Vie proizvoaa uvodi notebook PC raunare. 1992. - Microsoft uvodi operativni sistem Windows 3.1 i prodaje preko 10 miliona primeraka. 1993. - Poinje isporuka raunara baziranih na procesoru Pentium.

Pentium procesor je do danas modifikovan u verzije Pentium II, Pentium III i Pentium IV, nakon ega su poeli da se proizvode raunari zasnovani na procesori koji unutar istog kuita objedinjuju 2, 4 ili 8 procesorskih jezgara.

Za svoju popularnost i iroku rasprostranjenost, osim niske cene i veoma dobrih karakteristika ostvarenih razvojem raunara, personalni raunari duguju i svojoj modularnosti. Svaki personalni raunar sastavljen je iz pojedinanih delova (modula) koji svi zajedno ine skladnu celinu. Ti delovi su danas najee: matina ploa, procesor, unutranja memorija, grafika kartica, hard disk, flopi disk, razni optiki uredjaji, monitor, mi, tastatura, tampa, itd. Bez obzira na injenicu da su pojedini delovi medjusobno uslovljeni tipom i oblikom, svaki pojedinani deo je veoma lako mogue zameniti novijom, usavrenijom, kvalitetnijom verzijom. Na taj nain mogue je personalni raunar stalno unapredjivati, poboljavati, bez da se mora kupiti potpuno nov raunar.

Raunarski sistemiRaunarski sistemi, odnosno raunari, jesu elektronske maine koje obrauju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate). U poetku su se raunari koristili uglavnom za sloena numerika raunanja, ali se ubrzo njihova primena proirila na skoro sve oblasti ljudske delatnosti, tako da je u nekim jezicima njihovo prvobitno ime raunari zamenjeno imenommaine za obradu podataka. Iako je u poetku raunar esto nazivan i elektronski mozak, on je maina bez inteligencije" jer doslovno izvrava samo ono to mu je zadato instrukcijama. Za reavanje bilo kog problema postupak reavanja mora najpre da se ralani na najjednostavnije korake, a zatim da se za svaki od tih koraka napie odgovarajua naredba koju raunar treba da izvri. Ovakav postupak naziva se programiranje, a skup instrukcija za izvrenje neke obrade naziva se program. Ljudi koji piu programe za raunar nazivaju se programeri.

Podela raunarskih sistemaRaunari se mogu podeliti na razliite naine u zavisnosti od toga da li se posmatra:

njihova primena, broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan raunar, ili broj naredbi koje raunar moe da izvri u jednom trenutku.

Sa stanovita primene, postoji podela na:

raunare opte namene i raunare specijalnih namena.

Raunari opte namene mogu da uitavaju razne programe da reavaju razliite probleme. Raunari za specijalne namene imaju ugraene programe za reavanje samo onih problema za koji su namenjeni (na primer, igranje aha, automatski piloti, upravljanje nekom mainom itd.).

Sa stanovita broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti raunar, postoje:

viekorisniki (mainframe based) i jednokorisniki (PC based).

Kod viekorisnikih sistema centralni raunar opsluuje sve korisnike. Meutim, sa naglim razvojem i masovnim korienjem personalnih raunara viekorisniki raunari su u velikoj meri izgubili svoju prethodnu ulogu i njihovo korienje je danas veoma ogranieno. Kod personalnih (jednokorisnikih) raunara, kao to im i ime govori, svaki korisnik ima svoj raunar i na njemu vri obradu svojih programa.

Podela raunara po broju naredbi koje izvravaju u jednom trenutkuSa stanovita broja naredbi koje izvravaju u trenutku vremena, raunari se dele na:

serijske ili SISD (Single Instruction Single Data), paralelne ili SIMD (Single Instruction Multiple Data).

Serijski raunari u trenutku vremena mogu da izvre jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji. Najvei broj raunara je ovog tipa, a takvi su i svi personalni raunari. Paralelni raunari (zovu se jo i superraunari) mogu u jednom trenutku vremena da izvre istu naredbu nad veim brojem podataka u memoriji. Teorijski, postoje jo dve grupe:

MIMD (Multiple Instruction Multiple Data) ili ultraraunari u jednom trenutku izvravaju vie naredbi nad razliitim podacima. Ovo bi vie odgovaralo mrei raunara kod kojih je reavanje delova jednog problema podeljeno na vie raunara. MISD (Multiple Instruction Single Data), u jednom trenutku izvrava vie naredbi nad istim podatkom i praktino je neizvodljiva.

Struktura raunarskog sistemaImajui u vidu da je raunarski sistem samo maina koja radi po odreenom programu, moe se rei da se svaki raunarski sistem sastoji od dve komponente:

same maine - raunarskog hardvera i programa po kojima raunar radi - raunarskog softvera.

Izraz hardver (hardware) oznaava fizike ureaje raunarskog sistema, odnosno sve one delove koji se vide i mogu da se dotaknu. Ovaj izraz je nastao zbog veliine prvog raunara ENIAC, koji je bio teak, kabast i glomazan. Sa razvojem informacionih tehnologija znaenje ovog izraza je proireno i na sve druge komponente informacionih tehnologija u vezi s raunarima (razni prikljuni ureaji, komponente raunarskih mrea itd.). S obzirom na to da je raunar bez programa potpuno beskoristan, ova druga komponenta raunarskog sistema dobila je ime softver (software) kao suprotnost od hardvera (hardware).

Struktura hardvera raunarskog sistemaTipian raunarski sistem sastoji se od sledeih komponenata

aritmetiko-logike jedinice, kontrolne jedinice, centralne (unutranje) memorije, jedinica spoljne memorije, ulaznih jedinica i izlaznih jedinica.

Funkcionalna organizacija raunarskog hardvera prikazana je na narednoj slici, na kojoj su tokovi kontrole prikazani crvenom linijom, a tokovi podataka zelenom.

Aritmetiko-logika jedinicaAritmetiko-logika jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvoenjearitmetikih operacija - sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja - i logikih operacija - uporeivanja dve vrednosti da bi se odredila vea i odreivanja da li je izraz istinit ili nije. U poetku su ove operacije izvoene samo sa celim brojevima, dok su operacije s realnim brojevima izvoene softverski. Kasnije je aritmetikologikoj jedinici pridodata posebna jedinica za izvoenje operacija s realnim brojevima i izraunavanje trigonometrijskih i drugih funkcija (floating point processor), koja je u poetku bila realizovana kao posebna jedinica koprocesor (coprocessor), dok su kod savremenih raunara obe jedinice (i procesor i koprocesor) realizovane u okviru istog ipa.

Kontrolna jedinicaKontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog raunarskog sistema. Ona kontrolie izvravanje programa, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i nareuje odgovarajue akcije drugim jedinicama, zapoinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Kod savremenih raunara sastoji se od skupa ipova kojima se kontrolie i koordinira rad celokupnog sistema.

Centralna memorijaRaunar obrauje podatke izvravajui naredbe date programom. Program i podaci koji se obrauju uskladiteni su u unutranjoj (centralnoj) memoriji. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola, od kojih svako moe da ima dva stanja, koja se obino oznaavaju sa 0 i 1 (0 - stanje kada u kolu nema struje, 1 - kada u kolu ima struje). Zbog toga se ova kola zovu bit (skraeno od binary digit - binarna cifra). Poto je koliina informacija koja moe da se uskladiti u ovakvo kolo suvie malo, bitovi se u memoriji udruuju u grupe (registre), koji su kod prvih personalnih raunara bili duine 8 bita. Ovakva grupa zove se bajt (byte). Stanje svakog bita je signal za raunar pa 8 bita moe imati 256 razliitih kombinacija nula i jedinica. Svaki bajt u memoriji ima svoju adresu koja se koristi prilikom uskladitavanja podataka ili njihovog uitavanja. Pored grupisanja u registre po 8 bita, mogua su i grupisanja u vee jedinice: 16 bita (polure - halfword) i 32 bita (re - word). Uvedene su i nove grupe od 64 i 128 bita. Kapacitet memorije raunara se izraava brojem bajtova koje raunar ima.

1 kB (Kilobajt) = 1024 Bajtova, 1 MB (Megabajt) = 1024 Kilobajta, 1 GB (Gigabajt) = 1024 Megabajta, ...

Jedinice spoljne memorijeJedinice spoljne memorije slue za uvanje programa i podataka kada raunar nije u upotrebi; kada se koristi, program po kome radi i svi podaci koje

raunar obrauje nalaze se u unutranjoj memoriji ili kroz nju prolaze. Meutim, i za vreme rada raunara delovi programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladite na jedinicama spoljne memorije, kojih ima dva tipa:

s direktnim pristupom i sa sekvencijalnim pristupom.

Memorija sa direktnim pristupom

Memorija s direktnim pristupom je magnetni disk. On se realizuje u dva oblika:

kao disketa (floppy disk) ili kao tvrdi disk (hard disk).

Kapacitet spoljne memorije izraava u istim jedinicama kao i kapacitet unutranje memorije, tj. brojem bajtova koji moe da se uskladiti na spoljnu memoriju. Disketa je okrugla ploa premazana magnetnim materijalom i ugraena u zatitno kuite od plastike. Kada se stavi u disketnu jedinicu, disketa se okree, dok se sa njene gornje i donje strane nalaze upisno-itajue glave ureaja kojima se obavlja i upis na plou i itanje sa nje. Budui da se ploa okree, ispod poloaja upisno-itajue glave, kada ona miruje, nastaje krunica koja se naziva staza. Krunica je podeljena na sektore duine 512 bajtova. Da bi se pristupilo podatku, upisno-itajua glava mora da se pomeri nad odgovarajuu stazu i da se disketa okrene tako da sektor u kome se podatak nalazi doe ispod glave.

Naravno, staze i sektori nisu vidljivi nego su samo zapisani na magnetnom materijalu. Da bi se upisali, disketa se pre prve upotrebe mora formatizovati. Sada se to uglavnom radi fabriki, tako da je kupljena disketa ve formatizovana, ali se povremeno javlja potreba da to uradi i sam korisnik. Kapacitet diskete moe biti 360kB, 720kB, 1.44MB ili 2MB. Disk (hard disk) sastoji se od vie ploa premazanih magnetnim materijalom i postavljenih na istu osovinu; bri je i znatno veeg kapaciteta nego disketa. Staze sa istim poluprenikom s gornje i donje strane svih ploa ine cilindar.

Znaajni parametri za izbor diska su:

srednje vreme pristupa podacima, brzina prenosa podataka i kapacitet diska.

Memorija sa sekvencijalnim pristupom

Memorija sa sekvencijalnim pristupom je magnetna traka. Kod savremenih raunara ona se realizuje u obliku kaseta razliitih veliina i ne koristi se aktivno, nego samo za arhiviranje programa i podataka. Podaci se na traku zapisuju po kanalima, kojih ima devet, osam za upisivanje podataka (za paralelni zapis jednog bajta) i deveti kao kontrolni koji omoguuje da se ispita da li se podatak koji je upisan na traku pravilno ita. Zbog postojanja vie kanala, za svaki kanal postoji upisno-itajua glava. Zapisu informacije na magnetnoj traci se pristupa sekvencijalno. Ako je traka pozicionirana na poetak, da bi se proitao fiziki zapis n potrebno je proitati jedan za drugim sve fizike zapise od 1 do n-1. Ako se pristupa eljenoj informaciji koja se nalazi na kraju trake, program treba da proita skoro celu

traku, a to zahteva dosta dug vremenski period. Trake su pogodne za rad kada su podaci zapisani na traci sekvencijalno. Ureaji za pokretanje trake (drajv) mogu da rade u jednom od sledea dva naina rada:

start-stop (inkrementalni) - drajv trake se moe startovati i zaustaviti na svakom bloku podataka i strimer - predvieni su za itanje dugih neprekidnih nizova podataka.

Ulazne jediniceZa unoenje programa i podataka u viekorisniki raunar najee se koristi terminal, koji se sastoji od ekrana i tastature. Kod personalnih raunara se osim tastature kao ulazne jedinice koriste i mi, digitajzer (grafiki tablet), kao i razni drugi specijalizovani ureaji (skener, digitalni fotoaparat, ita bar-koda itd.).

Izlazne jediniceIzlazne jedinice su ureaji uz iju pomo moemo da vidimo rezultate obrade podataka u raunarskom sistemu.

Najea izlazna jedinica je monitor (kod PC raunara) ili ekran terminala (kod viekorisnikih raunara). Pored toga izlazne jedinice su i tampai, ploteri, zvunici, itd.

Struktura PC raunaraPersonalni raunar, sa stanovita hardvera, ine tri osnovne celine:

centralna jedinica, monitor i tastatura.

Pored ovih, na raunar mogu biti prikljueni i razni drugi ureaji.

Centralna jedinicaCentralna jedinica PC raunara sastoji se od sledeih komponenti:

Kuite sa izvorom za napajanje strujom, Osnovna (matina) ploa, Procesor, Memorija, Grafika kartica, Hard disk, Jedinica disketa, Optiki uredjaji i Razne dodatne kartice

Kuite sa izvorom za napajanje strujomPostoje dve osnovna tipa kuita:

desktop i tower.

Desktop je kuite koje stoji na stolu i na njemu stoji monitor raunara. Ovaj tip kuita se danas sve ree koristi.

Tower kuite obino stoji na podu pod stolom a monitor raunara na stolu. Postoje tri tipa tower kuita:

mini tower, middle tower i big tower.

Ova kuita se meusobno razlikuju po veliini. Mini i middle tower kuita se obino koriste za kune poslove dok je big tower kuite koje se koristi za servere i profesionalnu upotrebu gde u raunarskom sistemu postoji vei broj komponenata.

Izvor za napajanje strujom je vaan deo kuita raunara. On obezbeuje elektrinu energiju za napajanje svih komponenata raunara koji se nalaze unutar kuita i zbog toga mora da ima dovoljno snage da omogui napajanje postojeih komponenata i eventualnih kasnijih proirenja. Snaga napajanja je 200W ili vie (danas obino od 400 do 500W). Na njemu se nalazi i ventilator koji omoguuje strujanje vazduha unutar kuita i na taj nain hlaenje komponenata u njemu.

Kada nestane struje raunar prestaje da radi pri emu se on iskljuuje po nepropisnoj proceduri. U tom sluaju moe da doe do oteenja podataka na disku ili pojedinih komponenata raunara. Da bi se ovo spreilo postoje neprekidni izvori napajanja (UPS) preko kojih se raunar ukljuuje na elektrinu mreu. Kada nestane struje, raunar nastavlja da se napaja elektrinom energijom iz baterije UPS-a. U zavisnosti od kapaciteta baterije UPS-a raunar moe da se napaja elektrinom energijom jo 5 do 30 minuta to je dovoljno vremena da se zavri rad sa programima koji su startovai i da se raunar pravilno iskljui.

Matina ploaNa osnovnoj (matinoj) ploi PC raunara nalaze se sledee komponente:

Prikljuak za procesor, Prikljuci za RAM memoriju, Magistrale, ip set, Prikljuci (slotovi), Kontroleri, Portovi.

Procesor definie tip raunara. Procesor sa donje strane poseduje pinove (tanke iice) koji slue za vezu sa matinom ploom a na matinoj ploi se nalazi prikljuak za procesor u koji se procesor utakne. Razliiti modeli procesora poseduju razliite rasporede pinova. Matine ploe se izrauju namenski za odreeni model procesora, pa prema tome i prikljuak za procesor na matinoj ploi mora da odgovara rasporedu pinova tog procesora.

Slino ovome, i prikljuci za RAM memoriju na matinoj ploi su izraeni za odreeni tip RAM memorije i moraju da poseduju isti raspored kontakata kao i RAM memorija za koji su namenjeni.

Raunar mora da ima elektrina kola pomou kojih se razmenjuju informacije izmeu komponenata. Taj komunikacioni put naziva se magistrala (bus). Koncept magistrale je jednostavan: ili sve komponente meusobno povezati provodnicima, ili sve komponente povezati na magistralu. Postoje tri kljune magistrale:

magistrala podataka (data bus), adresna magistrala (addres bus) i kontrolna magistrala (control bus).

Magistrala podataka koristi se za razmenu podataka izmeu procesora i memorijskih lokacija. Broj bitova koji se jednovremeno prenose magistralom podataka je obino jednak duini procesorske rei ali moe biti i vei. Kod savremenih raunara je duina procesorske rei 64 bita a duina podataka koji se prenose kroz magistralu podataka 128 bita. Adresna magistrala prenosi adrese koje generie procesor, kojima se specifikuju memorijske lokacije na koje se upisuju podaci ili sa kojih se itaju podaci radi obrade. Kontrolna magistrala slui za prenos upravljakih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obrnuto.

Kada se podatak alje magistalom podataka, istovremeno se adresnom magistralom alje adresa komponente ili memorijske lokacije kojoj je podatak upuen. Kada komponenta prepozna svoju adresu na adresnoj magistrali, ona zna da treba da preuzme podataka sa magistrale podataka. Kada procesor trai podatak od komponente ili memorijske lokacije, on alje adresu komponente adresnom magistralom, a kontrolnom magistralom upuuje signal da se traeni podataka poalje magistralom podataka.

Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom raunara. Ona odreuje koja je naredba sledea na redu za izvrenje, uzima je iz memorije, interpretira, izdaje odgovarajue naredbe procesoru i kontrolie njihovo izvrenje. Kontrolna jedinica je na matinoj ploi realizovana setom ipova koji imaju odgovarajue uloge.

Mnogi korisnici ele da prilagode sebi svoj personalni raunar tako to e u njega da ugrade dodatke koji su im potrebni. Personalni raunari imaju otvorenu arhitekturu tako da mogu da se konfiguriu u skladu sa potrebama korisnika. Za prikljuivanje dodatnih ureaja na matinoj ploi postoje standardizovana prikljuna mesta, slotovi, u koje se ovi dodatni ureaji (kartice) prikljuuju. Danas sa najee koriste PCI (Peripheral Component Interconnect) i PCIexpress slotovi, ali su mogui i drugi tipovi prikljuaka (slotova) u zavisnosti od aktuelne tehnologije. Na matinoj ploi obavezno postoji najmanje jedan poseban slot za prikljuenje grafike kartice i on je danas AGP i PCIexpress tipa a ranije su se koristili i drugaiji tipovi prikljuaka za grafiku karticu.

Za prikljuenje bilo kog ureaja na raunar (matinu plou) neophodno je da na matinoj ploi postoji neophodan prikljuak. Ureaj moe da se prikljui na neki od standardnih prikljuaka (portova) ili pomoi posebnog elementa koji se ugrauje u raunar a sa druge strane se ureaj prikljuuje na prikljuak. Ovakav elemenat za prikljuivanje naziva se kontroler. Uobiajeni i standardizovai ureaji, kao to su diskovi, diskete i CD ureaji, imaju standardizovane kontrolere. U zavisnosti od tehnologije,njihov nain prikljuenja na matinu plou se povremeno menjao. Kod prvih raunara oni su bili integrisani u matinu plou. Kasnije je tehnologija promenjena pa su kontroleri bili odvojeni i prikljuivali su se na magistralu (u slotove). Trenutno tehnologija je takva da su oni integrisani u matinu ploi. Osim kontrolera za diskove, diskete i CD ureaje, na matinoj ploi postoje i kontroleri za memoriju, procesor i sve ostale delove raunarskog sistema. Ree korieni ureaji nemaju kontrolere integrisane u matinu plou ve su oni izdvojeni u obliku kartica i na matinu plou se prikljuuju u slotove.

Za prikljuivanje ostalih ureaja koji imaju standardizovane prikljuke koriste se posebna prikljuna mesta koja se nazivaju portovi. Vrste porotova:

ps/2 portovi, serisjki portovi,

paralalni portovi, USB portovi, FireWire portovi, itd.

Na ps/2 prikljuak mogu da se prikljue, iskljuivo, mi i tastatura. Postoje i mievi i tastature koji mogu da se prikljue na USB port.

Kod serijskih portova (poznatih i kao RS232 ili asinhroni portovi) bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan.

Kod paralelnih portova (poznatih i kao centronics ili EIA) svi bitovi jednog bajta izlaze istovremeno paralelnim putem. Poto u jednom trenutku prenosi 8 bitova umesto jednog kao kod serijskih portova, paralelni portovi su bri naina za komunikaciju raunara sa prikljuenim ureajem. Ipak, prednost

serijskih portove je u tome to signal serijskog porta moe da putuje dalje negi signal paralelnog porta (10 puta dalje).

USB port predstavlja serijski port namenjen za povezivanje perifernih ureaja sa ciljem da se ukine potreba za ugradnjom namenskih kartica (kontrolera) u slotove na matinoj ploi i omogui prikljuivanje i iskljuivanje ureaja "na vrue" - bez njegovog iskluivanja. Brzina prenosa podataka na ovaj nain je od 15 do 150 puta vea od brzine prenosa obine serijske veze. Ovaj prikljuak obezbeuje i napajanje elektrinom energijom sa matine ploe za ureaj koji je na njega prikljuen.

FireWire port (IEEE 1394) je serijski port koji je dizajniran za veliku brzinu prenosa digitalnih podataka u realnom vremenu. Pogodan je za prenos podataka sa multimedijalnih periferijskih ureaja (kao to su digitalne kamere ili digitalni fotoaparati) i drugih ureaja velike brzine kao to su najnoviji hard diskovi i tampai.

U novije vreme pojavljuju se i novi portovi, npr. HDMI (High-Definition Multimedia Interface - audio/video interfejs za prenos nekompresovanih digitalnih podataka), eSATA (eksterni sata - prikljuak za prikljuivanje SATA ureaja van kuia raunara) i drugi.

ProcesorProcesor definie tip PC raunara. U njemu se realizuju sve raunske i logike operacije i izvravaju komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora su:

brzina procesora, duina procesorske rei, radni takt i interni ke.

Brzina procesora je broj operacija koje procesor moe da obradi u 1 sek. Izraava se u MIPS (MilionInstruction Per Second) ili u MFLOPS(Milion Floating Point Operations Per Second). Duina procesorske rei je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obradjuje unutar procesora. Danas se koriste 32-bitni i 64-bitni procesori a ranije su postojali i 8-bitni i 16-bitni procesori. Podaci sa kojima procesor trenutno obavlja operaciju se nalaze u registima. Duina registra (broj bitova) mora da bude stepen od 2 - 23, 24,25, 26 odnosno - 8, 16, 32, 64. Poto se u procesor odjednom prenosi onoliko bitova koliko je duina registra, a i sto toliko se odjednom i obrauje u procesoru, duina procesorske rei odgovara duini registra procesora. Radni takt je uestalost impulsa koji generie sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobija takt signal(pravougaone impulse odrene

uestanosti). Uestanost tog takt signala je u stvari uestanost sistemskog takta matine ploe. Samo jezgro savremenih mikroprocesora radi na znatno veoj uestanosti internog takta. Ta uestanost je odreena takozvanim mnoiocem, to jest brojem kojim treba pomnoiti uestanost sistemske magistrale da bi se dobila interna uestanost na kojoj radi jezgro mikroprocesoora. Radni takt se meri u GHz. Vei radni takt omoguava veu brzinu procesora pa se sve ee GHz upotrebljava kao merna jedinica za brzinu procesora. Interni ke je ke memorija koja se nalazi u samom procesoru. Vie o ovome na stranici MEMORIJE.

Procesor se postavlja u odgovarajue podnoje za prikljuenje procesora na matinoj ploi, a preko procesora se stavlja hladnjak sa ventilatorom koji ga hladi.

MemorijeZa rad PC raunara neophodna je memorija poto se u njoj tokom rada smetaju programi koji se izvravaju, kao i podaci koji se tim programima obrauju. Na matinoj ploi se nalaze tri tipa memorije: RAM, ROM i KE (cache) memorija a osim ovih u raunaru postoje jo i BAFERI i VIRTUELNA MEMORIJA. Osobina RAM (Random Access Memory) memorije je da se svakom njenom bajtu moe slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s

tim da se u nju podaci mogu iupisivati (write) i itati (read) iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadraj se automatski gubi. Druga vana osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadrava (uva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. im nestane napona napajanja, kompletan sadraj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napona napajanja (pri sledeem ukljuenju raunara) ona je potpuno prazna. Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvravanje programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci uitavaju u RAM memoriju i tu ih koristi mikroprocesor izvravajui uitane programe i njima obrauje dobijene podatke. Danas se koriste DDR SDRAM (Double Data Rate Synchrounus DRAM) memorijski moduli ili krae DDR moduli koji imaju 184 pina kao i novija varijanta DDR2 (sa 240 pinova) i DDR3 . Karakterisitike RAM memorije su njen kapacitet (obino 256MB i vie) i vreme pristupa tj. vreme koje protekne izmeu zahteva memoriji za podatkom i dobijanje podatka iz memorije (izraava se u nanosekundama i danas je obino od 5 do 10ns).

ROM ( Read Only Memory) koristi se za uvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje raunara pri ukljuivanju. ROM memorija moe samo da se ita i ona ne gubi sadraj po iskljuivanju raunara.

KE (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni ke) ili uz njega na matinoj ploi (eksterni ke). Ova memorija ima viestruko bre vreme pristupa od obine memorije. Zbog toga se u njoj dre podaci koji se esto koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz RAM memorije u ke memoriju. Kada su sledei put potrebni isti podaci procesor ih prvo potrai u ovoj memoriji. Ako su podaci tu procesor im pristupa mnogo bre, a ako nisu moraju da se ponovo preuzmu iz RAM memorije. Veliina interne ke memorije je danas obino 512MB ili 1GB.

BAFERI (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju (rezerviu) za svoje potrebe. Jedna od estih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka. Ako raunar ne moe dovoljno brzo da obrauje podatke koji mu pristiu on ih trenutno deponuje u bafer, dok ne stignu na obradu da se ne bi prekidao proces unoenja. Slino, ako tampa ne moe da dovoljno brzo odtampa podatke on ih alje u bafer (spooler) gde ekaju u red za tampu.

Programi i podaci sa kojima programi rade moraju biti u centralnoj memoriji raunara. Kod prvih raunara, ako programi i podaci nisu mogli da stanu u centralnu memoriju raunara, program nije mogao da radi. Sredinom sedamdesetih godina prolog veka poela je da se primenjuje tehnika u kojoj je operativni sistem delio programe i podatke na blokove jednake veliine (stranice podataka). Prilikom izvravanja programa operativni sistem je uitavao u centralnu memoriju stranicu po stranicu podataka i izvravao naredbe. Kada nije vie bilo mesta u memoriji, operativni sistem je, na osnovu odreenih kriterijuma, jednu stranicu iz memorije upisivao na disk i na njeno mesto uitavao sledeu stranicu. Tako korisnik ima iluziju da veliina centralne memorije nije ograniena. Dakle, virtuela memorija je tehnika koju operativni sistem koristi da upravlja lokacijama segmentiranog programa. Prilikom instalacije, operativni sistem rezervie deo hard diska za smetanje segmenata programa i podataka (virtuelna memorija). Ona moe biti fiksna

(tano odreena vrednost kapaciteta memorije) ili dinamika (operativni sistem menja veliinu virtuelne memorije shodno svojim potrebama).

Grafika karticaGrafika kartica je uredjaj koji podatke uskladitene u raunaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajue analogne signale koji kontroliu prikazivanje slike na monitoru Karakteristike grafike kartice su:

maksimalna rezolucija slike, maksimalan broj boja, tip grafikog procesora i kapacitet video memorije.

Ekran monitora je rasterska jedinica, to znai da je slika koja se prikazuje na monitoru skup taaka (piksela) rasporeenih u pravougaonu matricu. Svaki piksel svetli nekom bojom koja se predstavlja se sa 8, 16 ili 24 bita. Maksimalan broj boja koje moe da generie grafika kartica zavisi od toga sa koliko bita se prikazuje boja. Ako se koriste 8 bita, grafika kartica moe da generie najvie 256 razliitih boja, ako se koristi 16 bita - 65536 boja a ako se koriti 24 bita moe da prikae 16777 miliona razliitih nijansi boja.

Maksimalna rezolucija slike je zapravo dimenzija najvee matrice piksela slike koja se prikazuje na ekranu monitora. Za generisanje slike koja se prikazuje na ekranu monitora, na grafikoj kartici je zaduen grafiki procesor. Od tipa grafikog procesora, njegove brzine odnosno radnog takta zavisi iukupan kvalitet grafike kartice. Za svoj rad, grafiki procesor koristi video memoriju koja se nalazi na samoj grafikoj kartici. Od kapaciteta video memorije zavisi maksimalna rezolucija slike i maksimalan broj boja koje se generiu. Ako kapacitet video memorije nije dovoljan za obe zadate veliine, automatski se smanjuje broj boja po pikselu. Danas se kapacitet video memorije na grafikim karticama kree od 128MB do 1GB. Grafika kartica se na matinoj ploi prikljuuje u jedan od slotova (prikljuaka). Taj slot moe biti ISA,PCI, AGP ili PCIexpress. Grafike kartice se proizvode za odreeni tip prikljuka. Trenutno aktuelan tip prikljuka je PCIexpress iako je i AGP jo uvek u upotrebi. Ostala dva se vie ne koriste. Na grafikoj kartici postoji prikljuak za monitor, tv izlaz (pomou koga grafika kartica moe da se povee na tv, tako da na tv-u moe da se vidi sve ono to se vidi na monituru raunara) a u novije vreme i DVI prikljuak (Digital Visual Interface ) za prenos digitalnih video podataka od grafike kartice do monitora.

Hard diskHard disk drive (vrsti disk) je ureaj koji slui za trajno pamenje podataka. Sastoji se od nekoliko metalnih ploa (obino od 3 do 5 ploa) koje se nalaze na zajednikom vretenu koje je povezano sa motorom koji te ploe rotira stalnom brzinom. Ploe su izraene od nemagnetnog materijala (obino od legure aluminijuma i stakla) i presvuene tankim slojem magnetnog materijala. Za svaku plou postoje po dve upisno-itajue glave (jer se podaci upisuju i itaju sa obe strane ploa), montiranih na zajedniku ruku koja je povezana sa koranim motorom, pomou kojih se podaci upisuju na hard disk ili sa njega itaju. Upisno-itajue glave lebde iznad povrine ploa na vazdunom jastuku na rastojanju manjem od zrnca praine dok se disk okree brzinom od preko 100km/h. Pri ovoj brzini i rastojanju i najmanje estice neistoe mogu da izazvo dodir glave sa povrinom ploa i tako izazovu oteenja ploa i

podataka na njima. Zato su ploe zajedno sa upisno-itajuim glavama zatvoreni u metalnom kuitu.

Podaci se na hard disk upisuju tako to se take na magnetnoj povrini namagnetiu ili nenamagnetiu i na taj nain se realizuje zapisivanje digitalne 0 ili 1. Prilikom itanja podataka vri se detekcija namagnetisanosti pojedinih taaka na hard disku i na taj nain se namagnetisanost (ili nenamagnetisanost) taaka prevodi u niz podataka 1 ili 0. Prvi hard diskovi su imali kapacitet od 5 do 10MB i vreme pristupa od 35ms ali se razvojem tehnologije kapacitet diskova poveavao a vreme pristupa smanjivalo. Danas se kapacitet hard diskova kree obino u rasponu od 160GB do 1TB a proseno vreme pristupa je 8 do 10ms.

Vana karakteristika hard diskova je i brzina okretanja diskova i ona je do skora bila 5400 obrtaja u minutu, sada se diskovi izrauju sa brzinom od 7200 obrtaja u minutu a u skorije vreme se oekuju hard diskovi sa brzinom okretanja ploa od 1000 i 15000 obrtaja u minutu. Hard disk se kod PC raunara na matinu plou povezuje na PATA (Paralel ATA, zove se jo i IDE iliEIDE) ili SATA (Serial ATA) prikljuak, mada postoje i SCSI, SAS i Fibre Channel prikljuci za hard diskove. Hard diskovi se izrauju za odreeni tip prikljuka na matinoj ploi. Kod SATA hard diskova na matinoj ploi postoje obino od 2 do 8 SATA prikljuka, pa se svaki hard disk odgovarajuim kablom prikljuuje na neki od raspoloivih prikljuaka.

Za prikljuivanje PATA hard diskova, na matinoj ploi postoji najvie dva IDE prikljuka na koje se osim hard diskova prikljuuju i optiki ureaji (CD-ROM, CD-RW, DVD-ROM, DVD-RW, ...). Ta dva prikljuka imaju oznake PRIMARY i SECONDARY. Na svakom od njih se prikljuuje kabl sa po dva prikljuka koji se nazivaju MASTER i SLAVE pa su tako mogue etiri kombinacije: primarymaster, primary-slave, secondary-master i secondary-slave, odnosno, u jednom raunarskom sistemu je mogue prikljuiti najvie etiri ureaja koji za prikljuenje koriste IDE prikljuak. Na hard disku i optikim ureajima postoji damper (jumper - kratkospojnik) kojim se vri izbor (podeavanje) da li e taj ureaj biti master ili slave. Ako se oba ureaja podese na master ili oba na slave, nijedan od njih nee raditi.

Jedinica disketaPrincip rada jedinica disketa je objanjen u delu Jedinice spoljne memorije. Ovi ureaji se danas sve manje koriste. Trenutno su jo uvek u upotrebi diskete od 3,5 inakapaciteta 1,44MB i odgovarajue jedinice disketa. Ranije su se koristile i diskete od 5,25 inakapaciteta 1,2MB uz odgovarajae ureaje. Diskete se izrauju u obliku plastine okrugle ploe koja je presvuena magnetnim materijalom. Podaci se upisuju sa obe strane ploe. Jedinica disketa ima upisno-itajue glave sa obe strane ploe diskete koje podatke upisuju na diskete na nain kako se oni upisuju i kod hard diskova. Jedina razlika u nainu upisivanja i itanja podataka na disketu u odnosu na hard disk je u tome to je kod jedinica disketa upisno-itajua glava stalno u kontaktu sa ploom diskete. Kada se disketa unese u disketnu jedinicu, limeni deo diskete se pomera u stranu i otvori prorez kroz koji upisno-itajue glave nalegnu na disketu. Sa donje strane disketa ima jedan plastini preklopnik koji, kada je otvoren, onemoguuje upisivanje podataka na disketu i brisanje podataka sa nje.

Pored ovih disketa postoje i diskete od 100 i 250MB. Ureaj za ove diskete se naziva ZIP drive (ZIP drajv) i izgleda veoma slino ureaju za obine diskete.

Optiki ureajiCD i DVD diskovi su spoljanje memorije. Za razliku od disketa i hard diska koji su magnetni medijumi CD i DVD su optiki medijumi. Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na tanku metalnu povrinu diska koja je naneta na plastini disk. Poto se povrina diska trajno oteuje ovi zapisi se ne mogu menjati. Standardni kapacitet CD-a je 750 MB, a DVD-a 4.7 GB.

CD-ROM je ureaj koji ita CD-ove a DVD-ROM je ureaji koji ita CD-ove i DVD-ove. CD-RW iDVD-RW, osim to mogu da itaju diskove, mogu da diskove i narezuju. Postoje i diskovi koji vie puta mogu da se narezuju, s tim to se, pre nego to se izvri sledee narezivanje, prethodno narezani podaci moraju da obriu. Ovi ureaji se na matinu plou prikljuuju na IDE prikljuke, kako je ve to objanjeno u delu Hard disk. U novije vreme se izrauju i optiki ureaji koji se na matinu plou prikljuuju na SATAprikljuak. Oekuje se u bliskoj budunosti masovna proizvodnja nove generacije optikih ureaja, HDDVD iBlu-Ray ureaji, koji e koristiti odgovarajue diskove kapaciteta preko 30GB.

Dodatne karticeMnogi korisnici ele da prilagode sebi svoj personalni raunar tako to e u njega da ugrade dodatke koji su im potrebni. Personalni raunari imaju otvorenu arhitekturu tako da mogu da se konfiguriu u skladu sa potrebama korisnika. Za prikljuivanje dodatnih ureaja na matinoj ploi postoje standardizovana prikljuna mesta, slotovi, u koje se ovi dodatni ureaji (kartice) prikljuuju. Najee koriene dodatne kartice su zvuna kartica, mrena kartica, TV/FM kartica i Faks Modem Voice kartica. Zvuna kartica ima zadatak da zvuk, uskladiten u raunaru u digitalnom obliku pretvori u analogni oblik tako da moe da se reprodukuje u zvunicima. Ona omoguava i reprodukciju audio CD diskova sa raunara. Ona je danas

uglavnom integrisana u matinu plou, ali postoje i kvalitetnije zvune kartice koje se umeu u PCI slot na matinoj ploi. Na slikama su prikazane prikljuci na matinoj ploi i nezavisna zvuna kartica.

Mrena kartica (mreni adapter) omoguava povezivanje raunara na lokalnu raunarsku mreu. U zavisnosti od topologije, ova kartica ima BNC prikljuak, UTP prikljuak ili oba prikljuka (kao to je to na mrenoj kartici sa slike).

TV kartica omoguava prijam TV programa pomou raunara. U zavisnosti od modela ona moe da omogui i korienje video rekordera, snimanjeTV programa na hard disk i neke druge video operacije. FM kartica jeste radioprijemnik koji na raanaru omoguava prijem radio programa. Veoma esto su i FM i TV kartica integrisani u jednoj kartici koji onda nazivamo TV/FM kartica (kao na slici).

Glavna funkcija ove kartice je modemska funkcija tj. omoguavanje povezivanje raunara sa drugim raunarima korienjem telefonske linije. Pored ove osnovne funkcije, ova kartica omoguava i slanje i prijem faksova pomou raunara, a moe da se koristi i kao govorna maina za odgovor na telefonske pozive i prijem poruka (telefonska sekretarica). Pored ureaja u obliku kartice (interni modem) ovi ureaji postoje i kao posebne jedinice koje se prikljuuju na serijski port raunara (eksterni modem).

MonitoriMonitor je izlazni ureaj koji prikazuje raunarske signale kao sliku koju korisnik vidi. On je vaan deo PC raunara. Korisnik preko njega komunicira sa raunarom jer monitor daje na uvid korisniku ta raunar radi. Kada korisnik unosi podatke, oni se prikazuju na ekranu, a takoe i rezultati rada raunara, kao i eventualne programske poruke. Monitori se mogu klasifikovati na vie naina. Na osnovu tehnoligije kojom su napravljeni monitori mogu biti:

Katodni monitori (CRT), Monitori sa tenim kristalom (LCD), Gas-plazma monitori i LED monitori.

Katodni monitor ili CRT (Cathode Ray Tube) monitor je grafiki izlazni ureaj temeljen na katodnoj cevi i TV tehnologiji. Karakterie ih velika teina, veliko zauzimanje prostora kao i visoka potronja el.energije, ali zato imaju veoma dobar kvalitet i otrinu slike. Danas, katodni monitori gube primat koji preuzimaju LCD i Plazma prikazi. Povrina ekrana (prednji deo katodne cevi) je pokrivena osnovnim elementima, tj. fosfornim takama ili trakama. Na zadnjem kraju katodne cevi se nalazi elektronski top (tanije tri topa za crvenu, plavu i zelenu boju) koji alje snop elektrona u pravcu pojedinih taaka i, u zavisnosti od intenziteta zraka, taka koja je udarena zasvetli. Kombinovanjem intenziteta crvene, plave i zelene boje se dobija bilo koja eljena boja. Brzim kretanjem elektronskog mlaza i estim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana dobija se slika. Karakteristike CRT monitora su:

Veliina ekrana (obino se odnosi na veliinu stakla na kraju katodne cevi merenu dijagonalno izmeu uglova. Meri se u inima, kod dananjih monitora je obino od 15 do22" a stvarna veliina prikaza slike je oko 1" manja kod CRT monitora - vidljiva dijagonala), Rezolucija slike (predstavlja broj piksela na ekranu, sastoji se od horizontalnih redova i vertikalnih kolona piksela. Standard je da se prvo pie broj vodoravnih piksela, npr. 1024, a onda broj uspravnih piskela, npr. 768, tako da dobijamo rezoluciju 1024 x 768), Frekvencija osveavanja (predstavlja broj slika koje monitor moe iscrtati u sekundi, predstavlja se u Hz, npr. frekvencija od 75Hz znai da monitor na nekoj odreenoj rezoluciji sliku iscrta 75 puta u sekundi. Uobiajene vrednosti su od 50 do 200Hz, via frekvencija osveavanja omoguuje mirniju i stabilniju sliku, bez podrhtavanja, ali sa porastom rezolucije slike maksimalne frekcencije osveavanja ekrana su manje), Broj boja (ili dubina boje - odnosi se na broj bitova kojima se definie nijansa svake od osnovnih boja svake pojedine taka na ekranu. to je vea dobina boja, monitor moe da prikae vie boja i nijansi. Dananji monitori su sposobni da prikau 16,777,216, kodira se sa 32 bita i marketinki se zove True Color).

CRT monitore karakterie velika teina, veliko zauzimanje prostora kao i visoka potronja elektrine energije, ali zato imaju veoma dobar kvalitet i otrinu slike.

LCD monitor (Liquid Crystal Display) je ravni, tanki monitor iji je ekran sastavljen od odreenog broja piksela koji su poredjani ispred nekog svetlosnog izvora. LCD monitori rade na principu promene polarizacije svetlosti pomou tenih kristala koji su pod odreenim naponom. Troe veoma malo elektrine energije i zauzimaju malo prostora, to je idealno za prenosive ureaje sa ekranima. LCD monitori rade na principu promene polarizacije svetlosti pomou tenih kristala koji su pod odreenim naponom. Slika prikazana na monitoru sastoji se od piksela podijeljenih na tri elije - po jednu za svaku osnovnu boju (plava, crvena, zelena) - koji, kada su osvjetljeni pozadinskim osvjetljenjem monitora daju sliku. Osnovne karakteristike LCD monitora su:

irina i visina slike (Standardne proporcije irine i visine slike na monitorima su 4:3, ali neki novi monitori imaju iri

format: 16:9 ili 16:10 i dizajnirani su za gledanje filmova ili HDTV-a u irokom formatu, i nazivaju se widescreen), Osvetljenje i kontrast (Osvetljenje je veliina jaine svetla koju monitor moe proizvesti, izraava se u kandelima po metru kvadratnom cd/m, i obino imaju vrednost 300cd/m ili vie. Kontrast predstavlja odnos prikazivanja belih i tamnih tonova i obino se kree u rasponu od 450:1 do 6000:1), Brzina odaziva (je brzina kojom piksel moe menjati boje, mereno u milisekundama. to je manji broj, to e bre pikseli menjati boju i time smanjiti efekt duhova i kontura na slici kod prikaza pokretnih slika. Kod novih monitora kree se od 2ms do 5 ms), Rezolucija (najbolje prikazuju sliku na jednoj rezoluciji koja zavisi od veliine ekrana. Prirodna rezolucija monitora je fiziki broj horizontalnih i vertikalnih piksela koji ine matricu na LCD ekranu. Mogue je postaviti rezoluciju koja nije prirodna za neki LCD monitor, ali onda opada kvaliteta slike i gubi se pravilan geometrijski oblik slike) i Ugao gledanja (LCD monitori ne daju isti kvalitet slike ako se u njih gleda iz razliitih uglova. Obino ako gledamo LCD sa strane, boje gube na kvalitetu, prikaz je zamraen ako ne i potpuno neitljiv).

Prednost LCD monitora nad starim monitorima sa katodnim cevima jeste njihova kompaktnost i otrina slike. LCD monitori su debeli svega nekoliko centimetara, mogu se postaviti na postolje ili preko posebnog nosaa privrstiti na zid. Ako se rezolucija slike na raunaru postavi na prirodnu rezoluciju monitora, slika e biti izuzetno otra i stabilna. Prednost LCD monitora je takoe i besprekorna geometrija slike i mala potronja elektrine energije to ih ini idealnim za prenosne raunare. Nedostatak LCD monitora u odnosu na monitore sa katodnom cevi je vea cena, loiji ugao vidljivosti i malo slabije performanse prikaza boja.

Gas-plazma monitori (GPD - Gas Plasma Display) se sastoje od tri staklene ploe izmeu kojih se nalazi plazma. Kada se kroz taku na monitoru propusti elektrina struja, plazma emituje energiju u vidu narandaste svetlosti, ba kao to i fluorescentne cevi emituju u belu svetlost. Plazma monitori se upotrebljavaju kod prenosivih raunara, jer su veoma tanki i ne zamaraju oi. Poto im veliina nije ograniena, u plazma tehnologiji mogu se izraditi veliki zidni monitori. Plazma monitori troe mnogo energije i ne mogu prikazati mnogo boja, to su im glavni nedostaci.

LED (Light Emitting Diode) monitori se sastoje od velikog broja veoma malih LED dioda poreanih u obliku mree na ekranu (svaka dioda je jedan piksel). U zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajuim intenzitetom svetla, ime se formira slika na ekranu. Na slici je prikazan Samsung XL2370 LED monitor.

Drugi nain klasifikacije monitora je na osnovu broja boja koji monitor moe da prikae. Po ovoj klasifikaciji postoje:

Monohromatski monitori i Monitori u boji.

Kod monohromatskih monitora itava povrina ekrana je jedne boje (najee crne, ute, zelene ili bele) a slova, crtei ili slike u razliitim intenzitetima druge boje koja se dobro istie na podlozi. ovi monitori su znatno jeftiniji od monitora u boji ali se zbog zahteva savremenih monitora danas sve ree koriste. Kod monitora u boji svaki piksel moe da ima jednu od velikog broja razliitih nijansi boja. Broj boja koje mogu da se prikau na ekranu zavisi od tehnologije od koje je izraen monitor, memorije grafike kartice i zahtevane rezolucije ekrana. Monitori mogu da se klasifikuju i prema njihovoj veliini koja se, kao i kod TV-a, meri veliinom dijagonale ekrana.

Ova veliina se meri u inima. Kod monitora sa odnosom dijagonala 4:3 postoje veliine ekrana od 14", 15", 17", 19", 22" i vee. Kod monitora sa odnosom dijagonala 16:9 ili 16:10 postoje i monitori sa veliinama ekrana od 18,5", 21,5" i druge.

TastaturaTASTATURA je najrasprostranjeniji ureaj za unoenje podataka i komunikaciju sa PC raunarom. Koristi se za unos teksta u raunar, zadavanje komandi, pomeranje kursora na ekranu ili izbor eljenog menija opcije. Pri ovome radu na ekranu kontroliemo ispravnost unetih podataka i po potrebi ih ispravljamo. Tastature najee sadre 101 taster sa standardnim amerikim tzv. QWERTY rasporedom slova. Raspored slova se moe i promeniti i prilagoditi odgovarajuim standardima pojedinih zemalja ili specifinim zahtevima korisnika.

Oblici tastature su razliiti, zavisno od proizvoaa. Na standardnoj tastaturi tipke su grupisane u etiri dela: a) alfabetski deo tastature - obuhvata najee 48 tastera poreanih u etiri reda u standardnom rasporedu slova, mada ima i onih na kojima su obeleeni YU znaci (, , , , itd). Ovoj grupi pripada i posebno izdvojeni taster: Space koji je vizuelno vei od svih ostalih i slui za unos blanko znaka koji je nevidljiv ali je ravnopravan sa svim vidljivim znacima). b) numeriki deo tastature - se aktivira pritiskom na taster Num Lock. Kada je pritisnut, na tastaturi svetli led dioda iznad koje je natpis Num Lock i u raunar se unose dekadne cifre. Ukoliko Num Lock nije aktivan, svaki od numerikih tastera proizvodi dejstvo koje je ispisano ispod cifre - na samom tasteru. c) funkcionalni tasteri - su oznaeni kao F1, F2, itd. F12 i njihova uloga se menjai od programa do programa, tako da se obavezno navodi uz opis, tj. upustvo za korienje programa. Tako npr. najea funkcija tastera F1 je Help dakle "poziv za pomo" koji emo uputiti raunaru kada neznamo ta (moemo) da uradimo, kako i sl. Kao rezultat dobiemo objanjenje i pregled alternativnih mogunosti za reavanje naeg problema. Zato se i kae da funkcionalni tasteri u sutini predstavljaju zamenu za neku esto potrebnu i korienu komandu u datom programu. d) kontrolni ili komandni tasteri - su sledei tasteri sa svojim funkcijama:

Esc - koristi se za ponitavanje poslednjeg koraka komande ije je zadavanje u toku, opoziv komande, prelazak u meni ili izlazak iz programa Caps Lock - deluje samo na tastere slova; ako je ukljuen svetli odgovarajua led dioda, tekst se ispisuje samo velikim slovima, da bi se ispisivala mala slova treba pritisnuti Shift Tab - pomera kursor za vie mesta u desno, na poziciju sledeeg tabulator stopa Shift - pritisak samo na ovaj taster ne proizvodi nikakvo dejstvo; Shift se mora drati da bi se ispisao gornji znak tipke koja ima dve oznake; ako je iskljuen Caps Lock pritisak na Shift i taster nekog slova ispisuje veliko slovo, ako je ukljuen Caps Lock pritisak na Shift i taster nekog slova ispisuje malo slovo Ctrl (Control) - uvek se koristi u kombinaciji sa nekim drugim tasterom, najee za zadavanje komande Scroll Lock - slui za pomeranje ekrana u nekim programima

Num Lock - ukljuuje i iskljuuje numeriku tastaturu pri emu menja signalizaciju odgovarajue led diode; ako je Num Lock ukljueno uz pomo numerike tastature ispisuju se brojevi, a ako je Num Lock iskoljueno pritiskom na odreeni taster na numerikoj tastaturi aktivira se odreena funkcija obeleena na tasteru Pause - privremeno zaustavlja izvrenje operacije koja je u toku Delete - brie karakter desno od trenutne pozicije kursora ili selektovani objekat Backspace - brie karakter levo od trenutne pozicije kursora ili selektovani objekat Enter - oznaava kraj poruke raunaru Insert - slui za preklapanje pisanja (overtype) i reim umetanja (Insert Mode) Home - pomera kursor na poetak tekueg reda PageUp, PageDown - pomeraju ekran navie ili nanie za veliinu jedne strane ili veliinu visine ekrana Up, Down, Left, Right - tasteri obeleeni strelicama gore, dole, levo, desno nazivaju se kursorski tasteri i slue za pomeranje kursora u odgovarajuem smeru

tampaitampa moe na papiru da proizvede trajni prikaz informacija koje se pojavljuju na ekranu u obliku koji ovek moe da razume (tekst i slika). Postoji vie vrsta tampaa, meusobno se razlikuju po primenjenoj tehnologiji, i to su:

matrini tampai, laserski tampai i tampai sa mlaznicama.

Matrini tampai otisak stvaraju fizikim pritiskim glave tampaa indigo trake, tj. ribbon-a po papiru (slino pisaoj maini). Glava tampaa se sastoji od udarnih iglica (pinova), kojih moe biti 9, 18 ili 24 i sloene su tako da pomeranjem glave nalevi i nadesno mogu da obrazuju eljeni oblik karaktera ili slike. Konaan rezultat moe biti tekst, slika ili njihova kombinacija. Poto je veliina svakog znaka odreena, jasno je da vei broj iglica daje kvalitetniji otisak.

Brzina tampanja ovih tampaa se oznaava u broju znakova u sekundi. Prilikom kretanja glava tampaa tampa u oba smera. Prosean matrini tampa moe da tampa materijal sa rezolucijom oko 100 taaka po kvadratnom inu (100 dpi). Prednost im je niska cena tampaa i potronog materijala, a mane mala brzina, ogranienost grafike i bunost.

Laserski tampai mogu odtampati i do 30 strana visoko kvalitetnog tekstualnog ili grafikog sadraja za jedan minut. Rezolucija ovih tampaa je 600, 1200 i vie dpi. Zbog brzine, otpornosti i trajnosti nali su veliku primenu u svakodnevnim poslovima.

Na osnovu ulaznog signala, laserski zrak osvetljavanjem menja raspored naelektrisanja na rotirajuem valjku i na njemu pravi ''sliku'' eljenog oblika. Potom se na ta mesta zalepi toner (kod monohromatskih laserskih tampaa to je crni prah) iz rezervoara koji se prilikom okretanja valjka prenosi na papir. Nakon toga se papir zagreva kako bi se ostvarila postojanost otiska. Kolor laserski tampai prave sliku tako to ponavljaju ovaj postupak 4 puta sa plavim, crenim, utim i crnim tonerom. Brzina tampanja se izraava brojem strana u minuti. Prednost laserskih tampaa su brzina tampanja, dobra rezolucija i najbolji kontrast. Nedostatak im je visoka cijena tampe (tonera i potronog materijala). Oni osim kvalitetnog tampanja teksta omoguavaju i kvalitetno tampanje crtea i slika.

tampai sa mlaznicama (Inc Jet) imaju cevice kroz koje se pod pritiskom izbacuju zagrejane kapljice mastila razliitih boja. Boju nanose direktno na papir gde se ona hladi i stvrdnjava. Broj mlaznica odreuje kvalitet tampe. Tipian tampa ima 48 mlaznica. Boja se nalazi u kertridima i to obino u dva kertria, u jednom je crna a u drugom su ostale tri osnovne boje plava, crvena i uta. Postoje i tampai koji imaju etiri kertrida, za svaku osnovnu boju po jedan.

Prednost im je velika rezolucija, dobar kontrast i tiina pri radu, a mana im je visoka cena otiska po stranici. Sporiji su od laserskih tampaa (tampaju do 12 stranica u minuti) ali su jeftiniji. Cena otiska je jo vea nego kod laserskih tampaa.

Ploteri su specijalni ureaji za crtanje crtea. tampaima mogu da se crtaju crtei obino do formata A3 (297 x 420 mm), ploterima mogu da se crtaju crtei veih dimenzija. Prema nainu rada ploteri mogu da se podele na:

vektorske i rasterske.

Ploteri sa perima tampaju pomeranjem olovke preko povrine papira, Ovo znai da su, za razliku od rasterskih tampaa, ogranieni na iscrtavanje linija. Ploteri sa perom mogu da iscrtaju i sloene crtee, ukljuujui i tekst, ali veoma sporo zbog mehanikog kretanja pera. Crtanje linija razliitih boja se realizuju promenom pera (svako pero crta drugaijom bojom). Ploteri sa perom esto nisu u mogunosti da iscrtaju polje pune boje, to pokuavaju da

urade tako to itavo polje iscrtavaju sa puno linija na veoma bliskom rastojanju na taj nain pokuavajui da to polje potpuno oboje nekom bojom. Rasterski su fotoploteri, elektrostatiki i termalni ploteri.

Fotoploter je elektro-mehaniko-optika maina koja stvara latentnu sliku (uglavnom monohromatsku tj. crno-belu) na mediju, koristei kompjuterski kontrolisani izvor svetlosti. Uglavnom se koristi u elektronskoj industriji u izradi tampanih ploa. Svaka slika se pravi kombinovanjem osnovnih geometrijskih oblika, okruglih i etvrtastih, u razliitim veliinama. Noviji fotoploteri za osvetljavanja medijuma koriste laserski zrak. Nakon toga se medijum razvija, pere i sui. Drugim tipovima rasterskih plotera mogu da se realizuju i crtei ili fotografije u punom koloru.

Umesto olovke (pera) mogue je da se u ploteru namontira no pa onda ploter moe da se koristi za zasecanje papira ili papirnate ili plastine samolepive folije.

Mievi i slini ureajiMi je ulazni ureaj i koristi se za izbor objekata na ekranu. Postoje dve vrste mieva: optiki imehaniki (sa kuglicom). Mehaniki mi sa donje strane ima kuglicu koja se rotira pri pomeranju mia. Dva senzora registruju rotaciju kuglice i kodiraju to u elektrini signal koji se prenosi do raunara. Kod optikog mia sa donje strane postoji laser koji evidentira pomeranje mia u odnosu na podlogu i to pomeranje mia kodira u

elektrine signale koji se prenose do raunara. Sa gornje strane mia nalaze se dva ili vie tastera ija uloga je odreena programom u kojem se koriste. Veza mia sa raunarom stvaruje se pomou kabla (prikljuivanjem na PS/2 ili USB port) ili beinim putem.

Ovaj mali ureaj je svoj puni razvoj doiveo upravo sa razvojem Windowsa i grafikog okruenja jer je zamenio mukotrpan rad kucanja naredbi preko tastature. Tek sa miem e se efikasno i lako iskoristiti sve dobre osobine Windowsa kao to su:

pokazivanje objekta na ekranu na kome elite neto da radite, izbor i aktiviranje eljene opcije, prevlaenje objekta, ...

Ovaj ureaj je zamena za mia i slian je obrnuto okrenutom miu. Sastoji se od kuglice koja je postavljena u leite i okree se rukom. Okretanjem kuglice pomeramo pokaziva po ekranu. Povezuje se na USB ili game port.

Taped se uglavnom nalazi na lap-top raunarima. On se takoe sve vie i vie se koristi u ureajima kao to su mp3 plejeri (Apple iPod) i mobilni telefoni. Sastoji se od ploice veliine priblino 4x5cm2 pored koje se nalaze dva tastera. Pomeranjem prsta po ploici pomera se pokaziva na ekranu. Komande se zadaju pritiskom na tastere koji imaju istu ulogu kao tasteri mia ili kratkim udarcem u ploicu.

Dojstik se uglavnom koristi za igre. Umesto kuglice kao kod mia, ima pokretnu palicu ijim pomeranjem se pomera kursor. Pritiskom na ugraenu dugmad zadaju se komande. Postoje analogni i digitalni dojstici. Analogni dojstici prenose svoj taan ugao nagnutosti i uglavnom koriste potenciometre. Digitalni dojstici daju samo postojanje ili nepostojanje nagnutosti u etiri pravca i njihove etiri dodatne kombinacije (npr. napred-desno) i uglavnom su se takvi dojstici koristili za video igre. Digitalne palice za igru koriste prekidae umesto potenciometara. Pojedini dojstici imaju i mogunost povratnog signala (feedback). U skladu sa signalom raunara dojstik moe pruati otpor u kretanju ili moe da vibrira.

Ostali ureaji

Skeneri su ulazni ureaji. Oni prenose sliku sa papira u digitalni oblik. Svetlosni izvor prelazi preko papira i emituje svetlost koja se reflektuje od slike i dolazi do optikog senzora koji registruje intenzitet i boju odgovarajueg piksela na papiru. Ovu informaciju pretvara u digitalni oblik i prenosi u raunar. Slika se u raunaru dobija u obliku rastera, a posebnim programima moe da se obrauje ili pretvara u znakovne ili numerike podatke i kasnije tampa. Kvalitet skeniranja se izraava u takama po inu (DPI - dot per inch) - broju skeniranih taaka po kvadratnom inu. Povezuje se na USB ili paralelni port, preko grafike - video kartice: ISA, ASPI; SCSI, itd. Rezolucija skenera odreena je brojem taaka po inu (dots per inch) koje mogu da skeniraju. Danas je uobiajena rezolucija oko 2400 dpi, uz napomenu da se odgovarajui softverskim postupcima ona moe poveati za nekoliko puta. To znai da takav skener ima ustvari 2400 senzora/ inu. Skeneri mogu biti monohromatski i kolor (od 256 boja na vie), odnosno runi i stoni ili u obliku skenerske glave koja se montira na ploter. Runi skeneri su jeftiniji, pogodni za kunu upotrebu i situacije u kojima kvalitet skenirane slike nije previe bitan. Stoni skeneri su fiksni i obezbeuju pravolinijsko - ravnomerno kretanje papira, a time i znatno bolji kvalitet slike.

DIGITAJZER je ureaj sline namene kao i skener koji omoguava digitalizaciju slika, crtea, teksta, specijalnih znakova i njihovih kombinacija. Razlika je u tome to se ovakva izvorna slika najee prvo obuhvata preko

digitalne kamere a zatim preko samog digitizera prenosi u raunar. Digitalizovani podaci se tada mogu videti na ekranu i dalje obraivati.

Grafiki tableti su slini ureaji kao digitajzeri. Koriste se za unoenje podataka sa crtea. Osim ovoga mogu da se koriste i za zadavanje komande iz menia koji se postavi grafikoj tabli. Grafike table mogu da razlikuju razliite nivoe pritiska olovke na povrinu table. Na grafikoj tabli postoji vie funkcijskih polja, a uz tablu moe u kompletu da se isporui i specijalni mi.

Ove jedinice predstavljaju noviju vrstu ureaja iji je zadatak da pretvaraju rei govornog jezika u digitalne signale prema kodu centralne jedinice. To podrazumeva:

postojanje odgovarajueg interfejsa, tzv. VDA (Voice Data Entry) ureaja, postojanje unapred memorisanog renika koji raunaru omoguava da prepozna izgovorene rei.

Da bi obavile ovaj zadatak, jedinice govornog ulaza moraju biti opremljene mikroprocesorom sa funkcijom prijema glasa od mikrofona (input), njegovog pojaanja, sintetiziranja, pretvaranja u strujne impulse i prenosa do centralne jedinice. Identifikacija boje ljudskog glasa koji se preko mikrofona unosi u raunar danas se uglavnom zadrava jo samo kod mera zatite od neovlaenog pristupa podacima. U svim ostalim situacijama (npr. CD-i uenje stranih jezika) raunar e prihvatiti glas bez analize prepoznavanja govornika. Slian, a to znai izuzetno brzi, razvoj beleimo i kod renika podataka koji danas prepoznaju preko 100.000 rei govornog jezika. Brzina rada ovih jedinica se pribliava brzini razgovetnog ljudskog govora. Prednosti jedinica govornog ulaza su:

jedinstveno i lako komuniciranje sa raunarom, smanjivanje broja greaka na ulazu eliminisanje trokova prepreme podataka.

S obzirom na to da je raunar univerzalna maina koja moe da radi sa zvukom i slikom koji se uskladitavaju u njega u digitalnom obliku, na njega mogu da se prikljue i ureaji koji omoguavaju snimanje i reprodukciju zvuka (mikrofon i zvunik) i slike (digitalni fotoaparatiidigitalna video-kamera).

Postoji itav niz razliitih vrsta itaa. Prema nainu ispisivanja podataka na dokumentu mogu se podeliti na:

itae markiranih obrazaca (Optical Mark Recognition), itae dokumenata sa magnetnim zapisom (Magnetic Ink Character Recognition), itae optikog pisma (Optical Character Recognition), itae BAR koda.

Optiki ita markiranih obrazaca najveu primenu ima u kolstvu i edukaciji uopte, u bankama, potama i velikim preduzeima, budui da prepoznaje markiranu lokaciju ili upisan znak na ispitnim listovima (npr. mesto gde upisujete "x" ili zaokruavate odgovor a, b, c ili d). Moe da ita i zapise napravljene olovkom.

itai optikog pisma, zahtevaju posebno stilizovane znake, to znai slova, brojeve i specijalne znake u tano definisanom obliku. To su najee predtampane uplatnice (npr. pote), ifre artikala, brojevi faktura, narudbenica, identifikacioni brojevi knjiga itd.

Najvea primena magnetnih zapisa je u bankarstvu kod obrade ogromnog broja ekova, a zahvaljujui magnetnom mastilu sa kojim je na eku oznaen identifikacioni broj banke, korisnika i njegovog rauna. Kada banka primi ek ona magnetizira upisani iznos i potom sve podatke sa njega digitalizuje i obrauje u raunaru. Magnetni itai mogu da se koriste i za itanje podataka sa magnetne trake na platnim karticama na kojoj su prethodno upisani lini podaci vlasnika kartice.

itai BAR koda itaju svima nama dobro poznati "ipkasti kod" sastavljen od tankih i debljih linija sa razliitim razmacima izmeu njih a koji se nalazi na svakom maloprodajnom artiklu. BAR kod minimalno sadri identifikacionu oznaku proizvoaa i proizvoda i ima izuzetno veliki znaaj za proizvodnju, trgovinu, transport itd, kao i savremeno elektronsko poslovanje.

SoftverDa bi raunarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajum programima koji e njime da upravljaju. Ova komponenta raunarskog sistema zove se softver (software). Softver se moe podeliti u tri kategorije:1. 2. 3.

Operativni sistemi, Sistemski softver, Aplikativni programi.

Postoje razliiti pristupi za klasifikaciju softvera. Neki autori smatraju da su operativni sistemi deo sistemskog softvera, dok drugi sistemski softver smatraju razvojnim okruenjem. Ipak, ovde je operativni sistem, zbog svoje vanosti i jedinstvenosti meu drugim programskim proizvodima, izdvojen kao posebna kategorija. Takoe, smatralo