I S T O R I J A

^uvena bitka, koja se odi-grala na Vidovdan 1389.godine na Kosovu polju,

jedan je od najzna~ajnijih dogad-jaja u srpskoj istoriji, koji je kas-nije inspirisao mnoge umetnike ipisce za daljestvarala{tvo. Da li jeKosovska bitka danaszabele`ena samo kaolegenda iz narodnihpesama i kakve sustvarne istorijske~injenice, neiscrpna jetema mnogih istori~ara.Srpska vojska jepora`ena od dalekomo}nije turske vojske,ali to je u jednom dru-gom smislu, bila pobedaponosa, dostojanstva i~asti. Sa druge strane,zvona pariske crkve NotrDam su nakonKosovskog boja, zvonilakako bi proslavilapobedu nad Otomanskimcarstvom. Smatra se daje Kosovska bitka,pru`ila otpor daljem{irenju i prodoruOsmanlija u srce Evrope.Ipak, postavlja se pitan-je, kako je vest o srpskoj pobedina Kosovu stigla do Pariza?

Trgovci iz Venecije,Djenove, Fiorentine, Marselja iPariza i{li su za vojskom vojvodeVlatka Vukovi}a i bitku posma-trali sa jednog uzvi{enja. Kada suvideli da se Bajazit povla~i i saz-nali da je Murat ubijen, preneli suna zapad vest o velikojhri{}anskoj pobedi. Kasnije je i

vojvoda Vlatko Vukovi}, koji jepre`iveo bitku, doneo sa sobom uBosnu, svom suverenu, kraljuTvrtku, vest o srpskoj pobedi nadTurcima.

Mnogi poznavaoci ovog

kosovskog pitanja iz dalekepro{losti, danas takodje tvrde dasrpska vojska, nije do`ivela vojniporaz na Kosovu, jer ako je tako,za{to bi se jedan narodpoistove}ivao sa dogadjajem kojiga obele`ava kao gubitnika?

U neiscrpnom istori-jskom istra`ivanju, govori se i odrugim detaljima, manje poznatimiz Kosovske bitke.

Turski izvori ka`u da seMilo{ Obili} sa dvanaest vitezovaprobio do Sultana Murata i pogo-dio ga prvo kopljem, dok jeMurat jo{ bio na konju, a onda gaje dokraj~io ma~em “belim kao

mleko”, {to zna~i da je bio odinoks ~elika. Obili} je, dalje,prema turskim izvorima, odMuratove pratnje ubijen na licumesta. Jedino {to turski zapisi nenavode, jeste da je bitka na krajuza tursku vojsku bila izgubljena,ali to je pitanje njihovog verskogstave, jer “Alahova vojska ne smeda izgubi bitku.” S obzirom da jejedan od Obili}evih vitezova

pre`iveo, ostavio je istosvedo~anstvo o ovom dogadjaju uHilandaru.

Bajazit je vodio desnotursko krilo, ali nije uspeo dapotisne deo srpske vojske sa

kojom se sukobio. PogibijomMurata i Jakuba, veziri savetniciSultana zaklju~uju da morajusa~uvati Bajazitov `ivot, jer ako ion pogine, dovodi se u pitanjedinastija i dr`ava kao i njenabudu}nost. Zato odlu~uju da pre-vare Bajazita, koji je bio hrabarratnik i povla~e ga na prevru, jeron to svojevoljno nikada ne biu~inio. Na taj na~in mu

prakti~no, veziri savetnicispasavaju `ivot. Bajazit je poslepogibije oca, Sultana Murata ibrata Jakuba, uspeo da uspostavidisciplinu u svojoj vojsci i takospre~i njeno totalno rasulo.

Postao je sultan odmahposle bitke i zbog nemi-ra, oti{ao u Anadoliju.

[to se ti~e VukaBrankovi}a, istra`iva~itvrde da je on sa svojomvojskom imao najve}iu~inak u boju na Kosovu,a nakon bitke, nijedanturski vojnik nije ostao uSrbiji. Tek {est mesecikasnije, sklopljen jesavez Kneginje Milice iBajazita da dve stranepoma`u jedna drugu uslu~aju rata. Prilikomsklapanja tog saveza,Lazareva k}i, princezaOlivera, data je Bajazituu harem, a Srbi su uz toimali i obavezu da preda-ju Turcima 10% od pre-rade srebra. Smatra se dabi danak bio mnogo ve}ida su Turci dobili bitku.

Narednih stogodina nakon Kosovskog

boja, svi istorijski izvori govoreisklju~ivo o srpskoj pobedi.Takvo juna{tvo Evropa nijevidela, jer Turci su bili tri putabrojniji od srpske vojske iodli~no vojno organizovani. Ipak,taj poraz nije bio kona~an zaTurke, koji su nastavili da ja~aju,{to im je obezbedilo prosperitet unaredna ~etiri veka.

Aleksandra Miti}

BOJ NA KOSOVU

Klikom do dokumenata! Kancelarija za saradnju sa dijasporomKad god i gde god u inostranstvu su Vam potrebna doku-

menta (izvodi iz mati~nih knjiga i uverenje o dr`avljanstvu),

naru~ite ih internetom, platite karticom i dobi}ete ih na

ku}nu adresu bilo gde u svetu u roku od 15 dana.

Izvode mo`ete dobiti za 103 RS opštine: www.eservis.ni.rs/dijasporaweb/iface.aspyOpširnije na

www.dijasporanis.com/virtuelnimaticarUkoliko ne `elite da primate obaveštenja

Kancelarije za saradnju sa dijasporom Grada Niša,

napišite nam to u odgovoru na ovu poruku.

S poštovanjem,

Ivan Kalauzovi},

Kancelarija za saradnju

sa dijasporom

Slu`ba za poslove

gradona~elnika Grada Niša

Tel: +381 18 521 009

E-mail: info@dijasporanis.com

Adresa: Nade Tomi} 13, 18000 Niš

www.dijasporanis.com www.facebook.com/dijasporanis

21www.serbianmirror.comJun 2014.

Postovani,Obavjestavam vas da su Crvenikri` Federacije BiH i Crveni krstRepublike Srpske uveliko sprovodeakcije prikupljanja pomo}istanovnicima koji `ive u dijelovimaBosne i Hercegovine, pogodjenimpoplavama. U tom cilju, otvorenasu i dva `iro ra~una, na koje semogu uplatiti donacije za pomo} usaniranju posljedica ovih, u posljed-nje vrijeme, nezabilje`enih poplava.Ukoliko su zajednice, koje okuplja-ju dr`avljane BiH, te pojedinci,zainteresovani da po{alju finansijskupomo} i na taj na~in pomognuljudima koji se nalaze u te{kojsituaciji, to mogu uraditi na sljede}ena~ine:CRVENI KRI@ FEDERACIJEBIH:ZA UPLATE IZ INOSTRANST-

VA: RAIFFEISEN BANK BIHd.d. Sarajevo,SWIFT CODE: RZBABASS,IBAN: BA391610000000850119NAZIV KLIJENTA: CRVENIKRI@ FEDERACIJE BIHADRESA KLIJENTA: NEDIMA FILIPOVI]A 9, 71000 SARAJEVO

NAZNAKA: “ZA POMO]STANOVNI[TVU POPLAVL-JENIH PODRU^JA”CRVENI KRST REPUBLIKESRPSKE:ZA UPLATE IZ INOSTRANST-VA: NLB RAZVOJNA BANKA,BANJA LUKASWIFT CODE: RAZBBA22IBAN: BA395620128039461369NAZIV KLIJENTA: CRVENIKRST REPUBLIKE SRPSKE

ADRESA KLIJENTA: SRPSKIH RATNIKA 1, 71420 PALEDEVIZNI RA^UN BROJ:508-4101833294NAZNAKA: “ZA POMO]S T A N O V N I [ T V UPOPLAVLJENIH PODRUC^A”Pored toga, obavje{tavam i da }esve ove, kao i druge korisne infor-macije biti dostupne i na webprezentaciji Ministarstva inostranihposlova BiH, www.mvp.gov.ba

Hvala svima koji su u mogu}nostii `ele da pomogne narodu koji jepogodjen poplavama u BiH.

S po{tovanjem,Marinko Avramovi}Savjetnik Ambasada BiHWashington

OBAVE[TENJE IZ AMBASADE BiH U VA[INGTONU

K U L T U R A

22 Jun 2014.

Ovo prole}e po mnogo~emu zna~ajno je za pri-padnike slovenskih naro-

da u Americi, izmedju ostalog ipo 19. Bijenalu “Balkan andSouth Slavic Conference”,koji je ove godine, od 25.do 28. aprila odr`an naUniversity of Chicago uHyde Parku. Navedenakulturna manifestacijaodr`ava se svake dvegodine na departmanima zaslovenske jezike {iromAmerike .

Pre dve godineodr`ana je u Sijetlu, ovegodine u ^ikagu, anarednog puta bi}e odr`anau dr`avi Juti, odnosnonjenom glavnom graduSolt Lejk Sitiju. Celokupnumanifestaciju sponzorisalisu “Ceeres, the FrankeInstitute for theHumanities” i slavisti~ki depart-man iz ^ikaga.

Rad kojim je konferenci-ja po~ela bio je referat ViktoraFridmana sa University of

Chicago i Kristine Kramer saUniverziteta u Torontu, posve}enproblemima makedonske lingvis-tike. Od ostalih zanimljivih rado-va treba spomenuti rad

Aleksandre Salamurovi} saUniverziteta Fridrih Siler u Jeni(Nema~ka) pod nazivom “]irilicanije mrtva - sociolingvisti~ka per-spektiva sada{njice u Srbiji,

Makedoniji i Crnoj Gori”, BojanaBelica sa Univerziteta Vasihngtonu Sijetlu i Marije Ili} sa Institutaza Balkanske studije Srpskeakademije nauka i umetnosti, koji

su govorili o kulturi Bunjevaca,kao i rad Owena Kola saUniversity od Chicago, koji jegovorio o problemu lingvisti~kihporuka u okviru nekada{nje

jugoslovenske Hip-Hop kulture.Jelena Vuji} sa Filoloskog fakul-teta u Beogradu govorila je o hib-ridnim imenicama u srpskomjeziku, Nata{a Todorovi} sa

Community koled`a u^ikagu o raznovrsnimupotrebama futura, dok jeGordana Crnkovi} saUniversity of Washingtongovorila o novomcrnogorskom filmu i nje-govim literarnim inspiraci-jama.

Profesor NadaPetkovi} sa University ofChicago je imala temukoja se odnosila naantropologiju urbaniteta.Narednog dana teme su uve}oj meri bilekulturolo{ki, negolingvisi~ki orijentisane, paje nastupila DragicaPoposka sa Instituta za

nacionalnu istoriju “]irilo iMetodije” iz Skoplja koja je gov-orila o makedonskim svetim mes-tima u razli~itim religijskim tradi-cijama, Biljana Ko~iska, zaposle-

na u gradskoj biblioteci “Bra}aMiladinov” u Skoplju, sa temomkoja se odnosila na obrede inici-jacije u svadbenim ritualima uMakedoniji, a Alenka Dole`al saKarlovog univerziteta iz Pragagovorila je o prozi Ivana Cankara.

Dr Sofija Kalezi}Djuri~kovi}, zaposlena naUniverzitetu Donja Gorica uPodgorici, govorila je o perioduslovenskog paganstva i na~inimana koji su paganski obi~aji preo-bra}eni u hri{}anske rituale“Ostaci mitolo{kih verovanja ukolektivnoj svesti slovenskih nar-oda”.

Sva izlaganja bila supra}ena upotrebom projektora,slajdova, lap-topova, ilustracija i{tampanog materijala koji jeu~esnicima i slu{aocima podeljenpre prezentacije. Na kraju jecelokupna manifestacija bila pro-pra}ena muzikom i nacionalnimplesom naroda iz slovenskihzemalja, medju kojima je bilanajzapa`enija makedonska narod-na pesma.

Milan Djuri~kovi}

NA DEPARTMANU ZA SLOVENSKE JEZIKE NA ”UNIVERSITY OF CHICAGO” ODR@AN DEVETNAESTI BIJENAL POSVE]EN PITANJIMA SLOVENSKIH JEZIKA, LITERATURE I FOLKLORA

U ZNAKU SLOVENSKE KULTURE

^etrdeset dana nakon

Vaskrsewa Hristos se

javqao svojim u~enici-

ma propovedaju}i im Carstvo

Bo`ije, I tada popev{i se na

Maslinsku goru, uznese se na

nebo pred wihovim ocima i

sede sa desne strane Boga Oca

kako svedo~i jevan|elista

Marko.

Pre Vaznesewa na nebo

Hristos je rekao svojim

u~enicima da ne tuguju {to on

odlazi jer }e im poslati dru-

goga Ute{iteqa, Duha Svetoga

koji od Oca ishodi, On }e vas

podsetiti sve {to sam govorio,

I evo ja sam sa vama do

svr{etka sveta i veka.

Hristovo obe}awe se

ispunilo nakon deset dana kada

je Duh Sveti u vidu ogwenih

jezika si{ao na apostole koji

su sedeli u Jerusalimu i ~ekali

obe}awe wegovo. Obukav{i se silom

s visine kako govori apostol Luka,

u~enicu su krenuli da propovedaju

veru u Isusa Hrista Sina Bo`ijega,

a Duh Sveti im je pomagao

potvr|uju}i wihove re~i

razli~itim znacima i ~udesi-

ma…I tada prvoga dana

poverova oko tri hiqade du{a

na propoved Petrovu.

Sveti apostoli su tako

sirili jevan|eqe i nauku

Hristovu blagodacu i silom

Duha Svetoga koji je obitavao u

wima i koji je delovao kroz

wih.

Ta blagodat i sila su

mnoge zabludele i zalutale

du{e privele pokajawu i poz-

nawu istine.

Dan danas, pa do

svr{etka sveta i veka Duh

Sveti koji obitava u Crkvi i

deluje kroz Svete tajne privodi

nove du{e spasewu i poznawu

jednoga istinitog Boga. S toga

se i ciq hri{}anskog `ivota

sastoji u borbi za sticawe sile

i blagodati Svetoga Duha.

Zalog koji smo dobili

na Svetoj tajni kr{tewa (pe~at dara

Duha Svetoga), moramo sa~uvati i

umno`iti kako bi smo u ve~nosti

bili sjediweni sa Bogom.

Svetiteqi nisu ni{ta

drugo, do obi~ni qudi koji su

uspeli da sa~uvaju i umno`e darove

Svetoga Duha, zato im pored imena i

stoji naziv Sveti.

Sveti Duh je krepio i

bodrio Hrista u svim ovoze-

maqskim isku{ewima, i wime je

Hristos vaskrsao iz mrtvih, wime

su Sveti apostoli ~inili ~udesa,

mu~enici pobe|ivali mu~iteqe,

tim i takvim Duhom, bolesni

ozdravqaju, gubavi se ~iste, tu`ni

se raduju, zli postaju dobri, slabi

jaki, a mrtvi `ivi…

Zato draga bra}o i sestre,

trudimo se i mi da svojim na~inom

`ivota sa~uvamo i umno`imo blago-

dat koju smo dobili na Kr{tewu, da

se kajemo za svoje grehe i Ispove{}u

i Pri~e{}em o~istomo sebe i povra-

timo blagodat Svetoga Duha, sa

kojom }emo mo}i da tvorimo dobra

dela, ispunimo zakon Bo`iji i zado-

bijemo ve~nu radost u neprolaznom

Carstvu Bo`ijem. Amin.

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

V E R A

23www.serbianmirror.comJun 2014.

SILAIBLAGODATSVETOGADUHA

24 Jun 2014.

F E L J T O N : O V A K O J E B I L O

Kada sul a d j ejedna po

jedna po~ele dapristi`u u krfskikanal, nada u `ivotje srpskim borci-ma, po~ela da sevra}a. Posle gol-gote i stradanjapreko surovihalbanskih planina,

Srbi su sa nevericom shvatali da se nji-hovim mukama nazire kraj. Povla~enje,Albanija, mra~ni dani Skadra sa surovimpatnjama, izmu~enost, beznadje i glad – bilisu pro{lost. Ostala je samo ~e`nja za svo-jim zavi~ajem. Kona~no, zapevala se ipesma: “Tamo daleko na Krfu `iveh ja, al’ipak ponosno kli~em – `ivela Srbija!”

Naime, prvih 12.000, uglavnomzdravstveno najugro`enijih vojnika,evakuisano je u Bizertu, luku u Tunisu, gdesu postojale savezni~ke bolnice. Medjutim,srpska vlada je ulo`ila protest i tra`ila dase dalja evakuacija obustavi, jer je `elela davojnici budu sme{teni bli`e Srbiji. Ovajzahtev je uva`en od strane saveznika, pa jeza zbrinjavanje preko 150 hiljada ljudiizabrano ostrvo Krf. Gr~ka je u tomtrenutku bila neutralna zemlja, pa je odlu-ka tako i obrazlo`ena. Od 18. januara do21. februara 1916. godine sa 43 savezni~kabroda, evakuisano je vi{e od 150 hiljadaljudi na “ostrvo spasa” , kako su Srbi proz-vali Krf. Medjutim, mukama jo{ nije do{aokraj. Kao posledica povla~enja prekoAlbanije, sledio je novi izazov za srpskuvojsku. Plava grobnica. Mnogima, iako suse dokopali slobode, nije bilo spasa.

Ako je ostrvo Krf prozvano ostr-vom spasa, ostrvo Vido je nazvao ostrvomsmrti. Iscrpljeni i iznemogli vojnici, posamom dolasku, odlazili su na medicinskipregled koji je bio organizovan namalenom ostrvu Lazaret. Mnogi su,uglavnom mladi regruti, nakon pre`ivljenepatnje, bili vitalno ugro`eni i po{to im nijebilo spasa, prebacivani su na ostrvo – Vido.Tamo je svakoga dana umiralo na stotinemladi}a. Tragedija sa albanskih planina senastavila i ostavila bolne uspomene o koji-ma se govori i danas i koje srpski narodnikada ne sme zaboraviti. Zabele`ene sure~i jednog francuskog vojnog lekara,upu}ene na smrt bolesnim mladi}ima:

“Ozdravite sinovi Srbije, cela vas

Francuska moli! Va{e majke i sestre pale

kandila u zavi~aju i mole se za va{e

zdravlje. Va{a deca vas ~ekaju…”

Ipak, bio je to egzodus jedne gen-eracije, koji nakon svega pro`ivljenog, vi{e

nije mogao biti zaustavljen. Stradanje je prvihnekoliko dana bilo najve}e, onda se situacijapolako stabilizovala, ali svakoga dana gasiose po neki `ivot. Preminuli mladi}i najpre susahranjivani u plitkim kamenim grobnicamana obali ostrva Vido, a kada to vi{e nije bilomogu}e, njihova tela su slagana u barke, azatim polagana u dubine Jonskog mora.Ta~an broj onih koji su sahranjeni u plavojgrobnici, nikad se nije saznao, ali pretpostavl-ja se da je preko pet hiljada srpskih vojnikasahranjeno na taj na~in.

[irile su se glasine da je uzrokmasovnog stradanja na Vidu, bila nekavrsta infekcije. Medjutim, doktor Stanojevi}je opovrgao te sumnje i kao uzrok smrtinaveo takozvanu “ratnu dijareju”. Oslabljenimunitet izmu~enog organizma, vi{ednevnokonzumiranje nekvalitetne vode za pi}e,nikakva ishrana, uz nervno rastrojstvovodili su naglom gubitku te~nosti iz orga-nizma, {to je bilo fatalno.

U nedostatku kvalitetne medi-cinske opreme, srpski sanitet uz pomo}Francuza, bio je prinudjen na improvizo-vanje. Napravljene su poljske bolnice ikuhinje. Tih tridesetak dana u borbi sanesre}om, svakodnevno su lile ledene ki{e,ali trud i po`rtvovanje na kraju su seisplatili i krajem februara 1916. pomor naVidu je kona~no zaustavljen.

nastavi}e se...

OSTVRVO VIDO

Feljton o Prvom svetskom ratu povodom stogodi{njice od po~etka rata. Pobedu u ovom ratu Srbi su skupo platili, do`iveli su pravu golgotu i izginulo je vi{e od pola srpskog mu{kog stanovni{tva.

Pi{e: Aleksandra Miti}

4.deo

Bogoslav ]irkovi}, jedan od regruta koji je pre`iveo Vido, godinama kasnijeprise}ao se dogadjaja koji su ga pratili kroz ceo `ivot:

“ …Tada sam video ne{to {to }u do kraja ̀ ivota nositi kao stra{nu uspomenu. Vojnicisu svakog dana umirali i ja sam gledao kako ih mrtve bacaju u jednu barku i nekudanose…Ta slika se ~esto ponavljala i ja sam, kad god ~ujem da more zapljuskuje sklapaoo~i da ne gledam tu stra{nu sliku. Bo`e, koliko ih je umiralo… Ne znam koliko sam dugoostao na Vidu, ali znam kada je do{ao jedan francuski brod, doneo nam je ode}u. Skinulismo staru ode}u sa sebe i bacilli u vatru – bila je to ogromna loma~a. U tom plamenusu i va{ke sagorele i onaj smrad i trule` ljudskog mesa… Ukrcali su nas u brod. Sunceizlazi iz vode i ulazi u vodu… Ne znam koliko smo putovali, znam da se grad zoveBizerta. Tek kada sam se na{ao na ~vrstom tlu, na vrelom suncu, kada sam osetio mi{i}ei uvideo da mi se vra}a snaga, rekao sam {apatom: – Zbogom Plava grobnico…”

Mauzolej na ostrvu Vido

F E S T I V A L I

25www.serbianmirror.comJun 2014.

CALL FOR NISVILLE VOLUNTEERS 2014 – until July 11th!

Nisville celebrates 20 years of jazzand 5 years of volunteering at the

festival

More and more often Nisville getsstatus of the festival of jazz and volunteers,what shows sociallyresponsible role in develop-ment and education of theyouth. More than 1000 vol-unteers participated in thevolunteering program ofthe festival, starting from2010. For 4 years team forvolunteers have gatheredyoung people from morethan 100 cities from country and abroad. Inthe year of 2012, the team got the award ofthe city of Nis, in the form of Constantine’sthe Great gold coin, for special voluntarycontribution to promotion and developmentof the culture. In 2013, volunteer programwas declared as the best project for youth bythe National Youth Council of Serbia.

In the year of double celebration,on the Day of Europe, the Day of victory,Nisville jazz festival opens the Call for newwinners. We call all interested volunteers,male or female, from country or abroad, toapply for volunteering and through theirengagement, contribute to the realization ofthe event and become part of the great musi-cal manifestation.

At the forecoming festival therewill be 350 volunteers placed in 12 sectors:

Assistant Team Leader – Performsthe activities of helping the team leaders ofa sector;

Audience Host – Performs activi-ties inside the festival area including thereception of the audience, ticket inspection,directing and accompanying the audience totheir seats;

Musicians Host – Performs activi-ties including reception of the musicians and

accompanying them in and out the festivalarea;

Ladybug – Performs the activitiesof the host to invitees and are connected tothe welcoming of the guests in the VIP sec-

tor, including helping out and giving support,when needed. The ladybug is the trademarkof the volunteers;

The Bee – Performs activities relat-ed to the realization of protocols during themain and supporting events of the festival,beginning with the welcoming and handingout gifts to handing out festival awards. Thebee is the trademark of the volunteers;

Marketing – Performs the activitiesincluding the advertising of the festival, suchas the setting of advertisements or preparingthe advertising gifts at the marketing standsand the activities related to commercial jour-neys;

Press – Performs the activities con-cerning the organization and realization ofthe press service of the festival;

Technical support – Performs theactivities concerning the support of thepreparation of the stages at the central festi-val area;

Logistics – Performs activitiesrelated to the support and realization of thesupporting festival program;

Catering service – Performs theactivities concerning taking care offood/drinks of all the festival participants;

Workshop – Performs the activitiesconcerning the organization of space and par-ticipants of the festivals’ workshops as wellas the supporting educational matinee pro-gram;

Security – Performs the activitiesconcerning the support to the festival securi-ty within the festival area.

If you want to apply for theNisville volunteer program it is necessary tobe minimum 15 years old and to be readyfor responsible fulfillment of the taken obli-

gations and duties. Volunteer program lastsfrom 8th to 18th of August 2014, the workis organized in shifts by all the rules of vol-unteering management and according to Lawon Volunteering of Republic of Serbia.

You can apply online by:

1. Downloading the form that can

be found at www.nisville.com ,

2. Filling in the form and

3. Sending the form along with a

photograph to the email address

volunteers@nisville.com

Contest is open until 11th of July

2014.

Late and incomplete applicationswill not be taken into consideration.

Candidates who enter the shortlistwill be contacted eyclusively by email for aninterview 7 days after the closing of the con-test.

Interviews will be organized in thelast third of July.

Volunteers sector is coordinated byMarjan Doca Cvetkovic.

Impressions from the festival areavailable at the volunteer bloghttp://nisvillepv.blogspot.com/ and on theofficial facebook page https://www.face-book.com/jazzvolunteers.

If you have questions or doubts,send an email to volunteers@nisville.com

Don’t hesitate, welcome to Nisville2014.

26 Jun 2014.

M E D I C I N A

Problem steriliteta danas ima svaka peta osoba, pa

se ovom pitanju u sve ve}oj meri posve}uju sve

razvijene zemlje. Vantelesna oplodnja sre}om, više

nije ni tabu ni bauk, a Srbija sa ponosom isti~e da je

u ovom domenu rame u rame sa svetom.

Mnogi ljudi iz inostranstva zbog toga, ali i

~injenice da su programi vantelesne oplodnje daleko

jeftiniji u Srbiji, odlu~uju se da problem steriliteta

prevazidju tako što odlaze u Beograd.

„Sre}a koju donosi roditeljstvo ne mo`e se meriti

sa bilo ~ime i zato najve}i stru~njaci u vantelesnoj

oplodnji ~ine tim Specijalne bolnice „Beograd”, koja

ima i najve}i stepen uspešnosti od ~ak 42% ost-

varenih trudnoca – ka`e prof. dr Slobodan R.Radulovi}, jedan od najpriznatijih lekara za humanu

reprodukciju u Srbiji.

On isti~e da ova bolnica ve} više od 20 godina

pacijentima pru`a sve što savremena medicina nudi

u ispitivanju i le~enju neplodnosti, kao i sve

najsavremenije zdravstvene usluge u oblasti

ginekologije.

Kvalitet bolnice i njenog stru~nog kadra ~ine da na

jednom mestu i u najprijatnijim uslovima obavite sve

– od prvog kontakta i razgovora sa vrhunskim

lekarskim osobljem, preko razli~itih dijagnostickih

postupaka, sve do sofisticiranih metoda asistirane

reprodukcije. U program vantelesne oplodnje

uklju~eno je psihološko savetovalište, program

ishrane i akupunkture, a potpuno revolucionarna

usluga je i on-line anamneza, uputnik o sterilitetu

koji mo`ete popuniti posredstvom interneta od

svoje ku}e. Na odgovor stru~nog tima ne ~ekate

du`e od 7 dana, a ujedno mo`ete zakazati svoju

prvu posetu bolnici.

NNNNAAAAJJJJUUUUSSSSPPPPEEEEŠŠŠŠNNNNIIII JJJJ IIII UUUU VVVVAAAANNNNTTTTEEEELLLLEEEESSSSNNNNOOOOJJJJ OOOOPPPPLLLLOOOODDDDNNNNJJJJ IIII

Telefon +381 11 32 82 742 i ljubazno osoblje na raspolaganju su non stop tokom cele godine.

S P O R T

P i { e : S a { a @ i v k o v i }

Fudbalska reprezentacija Srbijezapo~ela je mini turneju po SADpobedom u Nju D`ersiju nad

najboljom selekcijom Jamajke rezultatom 2:1(2:0). Pred oko dve hiljade gledalaca, goloveza na{ nacionalni tim postigli su Tadi} u 13.i Kolarov u 22., dok je strelac za Panamubio Siton u 53. minutu. Narednu utakmicu,reprezentacija Srbije odigra}e u ^ikagu(Tojota park, 31. maj, u 19:00h) protivPaname. Po zavr{etku ove utakmice srpskireprezentativci produ`avaju za Sao Paolo,gde }e 6. juna, nedelju dana pred po~etakSvetskog prvenstva, odmeriti snage sa jed-nim od glavnih favorita za osvajanje titulesvetskog prvaka i doma}inom {ampionata –selekcijom Brazila.

Privremeni selektor i debitant naklupi fudbalske reprezentacije Srbije LjubinkoDrulovi} bio je zadovoljan prikazanim uduelu protiv Paname, mada je imao zamerkena efikasnost svojih izabranika:

- Ostvarili smo va`nu pobedu naotvaranju ove mini turneje, koja na nekina~in predstavlja i po~etak priprema za pred-stoje}e kvalifikacije za Evropsko prvenstvokoje po~inju na jesen. Sa dva brza goladobro smo otvorili utakmicu, proma{ili dostapovoljnih prilika, a onda smo u nastavkudozvolili protivniku da prakti~no iz jedineprilike na utakmici postigne pogodak.

O~igledno je da smo u drugom poluvremenuimali pad u igri usled privikavanja narazli~itu vremensku zonu, a pritom niJamajka uop{te nije tim za potcenjivanje.Idemo dalje, sada nam sledi utakmica protivPaname, koja je dobra i neugodnareprezentacija. O~ekujem zahtevan i neizves-tan duel. Bi}e to zanimljiva utakmica,zaklju~io je v.d. selektora.

Ofanzivni bek na{e reprezentacijeAleksandar Kolarov, koji je tri minuta pre

kraja proma{io penal i propustio priliku dapobedu na{e selekcije u~ini ubedljivijom,zadovoljan je ostvarenim trijumfom inajavljuje jo{ bolju igru u ^ikagu:

- Mo`da je i bolje {to smo pobe-dili minimalnim rezultatom. Da slu~ajno nepomislimo kako smo visokom pobedom pro-tiv Jamajke u~inili ne{to epohalno. U prvompoluvremenu bili smo konkretni, agresivni,stvarali {anse, postigli dva gola, dok smo unastavku pali u igri. Prepustili smo pro-

tivniku sredinu terena, a to je dovelo donekih situacija koje nam nisu bile potrebne.Ne smemo da dozvolimo te rupe u konce-traciji – smatra levi bek Man~ester sitija.

- Verujem da imamo kvalitetnuekipu, koja mo`e da postigne dobar rezultatu predstoje}im kvalifikacijama za Evropskoprvenstvo. O~ekuje nas jo{ dosta rada iuigravanja, kako bismo kvalitet koji posedu-jemo preto~ili i u rezultat koji nacija od naso~ekuje – zaklju~io je na kraju izlaganjaAleksandar Kolarov.

Jedinu neugodnu vest za selektoraDrulovi}a predstavlja povreda povratnika ureprezentaciju Adema Ljaji}a, koji je poslekonsultacija sa lekarima Rome, morao danapusti reprezentaciju i vrati se u Italiju nale~enje.

- U poslednjem kolu italijanskogprvenstva osetio sam bol i na turneju saRomom otputovao sam povreden. Lekarskitim poku{avao je da me osposobi, ali je nakraju procenjeno da mi predstoji malo du`ioporavak. Ipak, odlu~io sam da se pridru`imreprezentaciji u Njujorku. Da provedem malovremena sa saigra~ima i konsultujem se i sana{im lekarima. Na`alost, potvrdjena jedijagnoza iz kluba i saglasili smo se da je uovom trenutku najbolje da nastavim sa opo-ravkom u Evropi – prokomentarisao jeLjaji}.

27www.serbianmirror.comJun 2014.

POBEDOM NAD SELEKCIJOM PANAME (2:1) U NjU D@ERSIJU FUDBALSKA REPREZENTACIJA SRBIJE OTPO^ELA MINI TURNEJU PO AMERICI, SLEDI GOSTOVANjE U ILINOISU

Nikola Jovanovi}, ~lanmlade reprezentacijeSrbije do 19 godina i

trenutno igra~ Univerziteta Ju`naKarolina dobio je prvo nagraduza igra~a koji je najvi{e napre-dovao u protekloj sezoni, aodmah zatim i poziv da budemedju trinaest ko{arka{a izNCAA, koji }e predstavljati kon-ferenciju na ALL STAR PAC” 12turniru koji }e se ove godineodr`ati u Kini.

Mladi srpski ko{arka{Univerziteta Ju`na Karolina imaiza sebe sjajnu debitantskusezonu, a za prikazano na terenuve} je dobio nagradu koje sedodeljuje najboljem “rukiju”sezone.

- Veoma sam po~astvo-

van pohvalama i priznanjima kojesam dobio posle prve sezone uNCAA. Uspeo sam brzo da seuklopim u tim i lako prebrodimpo~etno privikavanje na `ivot uAmerici, obaveze na Univerzitetui timu. Kao nagrada za ulo`enenapore stigla je nagrada “HaroldD`ons” za igra~a koji je najvi{enapredovao tokom sezone” , azatim i veliko priznanje u vidupoziva u “All star tim” konferen-cije. Ovo je za mene veliko priz-nanje. Veoma sam uzbudjen ipo~astvovan {to }u imati prilikuda na “All star” utakmici pred-stavljam svoj Univerzitet i mojuzemlju Srbiju, ka`e Jovanovi},koji ina~e igra na krilnoj pozicijiu timu i dodaje da mu je najve}a`elja da jednog dana zaigra za

ko{arka{ku reprezentaciju Srbije.Jovanovi} je ove sezone

prose~no bele`io osam poena i4,4 skoka, a 24 od 32 utakmicepo~injao je u startnoj petorci.

Jedanaest puta imao je dvocifrenu~inak, a najvi{e poena postigaoje protiv Univerziteta izKalifornije – 22, a u utakmiciprotiv Univerziteta Bejkersfild

uspeo je da ostavi i takozavni“double-double” u~inak ostvariv{i14 poena i 10 skokova. U {utuspolja ostavario je uspe{nost od51,6, a sa linije penala od 76,1odsto.

Trener “All star Pac”ekipe bi}e Lari Kristkovijak izJute, koji je pored Jovanovi}apozvao i slede}e igra~e: EndrjuEndrjuza (Va{ington), Bo Barnsa(Arizona), Malkom Duvajvera(Oregon), D`ejkoba Azara(Arizona), Davon Jesija (Va{ing-ton), D`ord`a Loverid`a (Juta),Ceka Ndiaje (Oregon), D`ujlerRimer (Stenford), HavijerD`onson (Kolorodo), Rod`erMutabida (Kalifornija), BrendonTejlor (Juta) i D`eremi Olsen(Juta).

MLADI REPREZENTATIVAC SRBIJE I KO[ARKA[ UNIVERZITETA JU@NA KAROLINA U DEBITANTSKOJ SEZONU STIGAO DO “ALL STAR TIMA” CAA LIGE

JOVANOVI]: SANJAMDRES REPREZENTACIJE!

V R E M E P L O V

28 Jun 2014.

DOGODILO SE U JUNU1. juna 1839. – Srpski knez Milo{Obrenovi} abdicirao u korist sina Milana inapustio Srbiju. Posle smrti Milana, neko-

liko nedelja po preuzimanju vlasti, knezpostao mladji sin Mihailo. Milo{ se vratiou Srbiju 1859. da preuzme vlast po zbaci-vanju kneza Aleksandra Karadjordjevi}a ivladao do smrti, 1860.

2. juna 1924.. – Kongres SAD priznaodr`avljanstvo Indijancima, starosedeocimateritorije na kojoj su stvorene SjedinjeneAmeri~ke Dr`ave.

3. juna 1968. – U Beogradu, a potom i udrugim univerzitetskim centrima uJugoslaviji, po~ele studentske demonstracije,prve u komunisti~koj Jugoslaviji. Protestprotiv privilegija komunisti~kih funkcionera,nezaposlenosti i ugro`avanja osnovnihdemokratskih prava, prekinut posle sedamdana po{to se studentima preko TV Beogradobratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito,koji je podr`ao studente i obe}ao im br`ere{avanje dru{tvenih problema.

4. juna 1859.. – Rodjen srpski slikar PajaJovanovi}, predstavnik akademskog realiz-

ma, ~lan Srpske akademije nauka i umet-nosti, prvi srpski slikar koji je stekaoevropsku reputaciju.

5. juna 1887. – Rodjen srpski lekar KostaTodorovi}, infektolog i mikrobiolog, ~lanSrpske akademije nauka i umetnosti iNacionalne akademije za medicinu uParizu. Pored nau~nih, zna~ajan njegov radna bibliografiji jugoslovenskih publikacijaiz mikrobiologije, imunologije, epidemi-ologije i higijene.

6. juna 1949. – Objavljena je knjigaD`ord`a Orvela “1984”, vizija sveta kojimvlada Veliki Brat.

7. juna 1848. – Rodjen francuski postim-presionisti~ki slikar Pol Gogen, ~ije je deloimalo zna~ajan uticaj na razvoj ekspresion-izma i na formiranje fovizma.

8. juna 1943. – Umro srpski matemati~ar

Mihajlo Petrovi}, zvani Mika Alas, osniva~beogradske Matemati~ke {kole, profesorUniverziteta u Beogradu, ~lan Srpske kral-jevske akademije.

9. juna 1892. – Rodjen ameri~ki kompozi-tor Kol Porter, autor popularnih {lagera,muzi~kih komedija i brodvejskih mjuziklakoji su preneti i na film.

10. juna 1868. – Prilikom {etnje Ko{utn-jakom kraj Beograda, ubijen je srpski knez

Mihailo III Obrenovi}, koji je Srbiju u~inionajja~om vojnom silom na Balkanu uvreme kada je dovr{avao pripreme za ratprotiv Otomanskog carstva. Na prestoluSrbije bio je od 1839. do 1842. i od 1860.do smrti.

11. juna 1979. – Umro ameri~ki filmskiglumac D`on Vejn, zvezda vestern-filmova.

12. juna 1929. – Rodjena Ana Frank, autordnevnika o stradanju Jevreja u okupiranomAmsterdamu u Drugom svetskom ratu, koji

je pisala u tajnom skrovi{tu. Ubijena umartu 1945. u nacisti~kom logoruBergen-Belzen. Od porodice Frank ratpre`iveo jedino Anin otac.

13. juna 323. p.n.e. – U Vavilonu je umroAleksandar III Makedonski (AleksandarVeliki), jedan od najve}ih vojskovodja usvetskoj istoriji. Njegova legendarna li~nostbila je vekovima inspiracija likovnih umet-nika i pesnika.

14. juna 1904. – Umro srpski pisac i lekarJovan Jovanovi} Zmaj, jedna od naj-

markantnijih li~nosti srpskog dru{tva u dru-goj polovini XIX veka. Borac za nacional-

no i politi~ko oslobodjenje, ~lan Srpskekraljevske akademije i dramaturg Narodnogpozori{ta u Beogradu, najpoznatiji kaode~iji pesnik i autor elegi~nih li~nihispovesti.

15. juna 1903. – Posle ubistva AleksandraObrenovi}a u Majskom prevratu, Skup{tinaSrbije izabrala Petra Karadjordjevi}a zakralja Srbije. Tokom njegove vladavineu~vr{}en parlamentarizam i ubrzan privred-ni i kulturni razvoj zemlje. Povukao se savlasti 22. juna 1914, a kraljevskaovla{}enja dobio njegov drugi sinAleksandar.

16. juna 1852. – U Novom Sadu {tampanprvi broj lista “Serbski dnevnik”, sknji`evnim dodatkom “Sedmica”. Listizlazio 12 godina i bio jedan od retkihslovenskih listova u austrijskoj carevini.

17. juna 1950. – Doktor Ri~ard Loler u^ikagu izveo prvu operaciju presadivanjabubrega.

18. juna 1853. – U Be~u umro pesnikBranko Radi~evi}, najzna~ajniji predstavnikromantizma u srpskoj knji`evnosti. Biopristalica reforme jezika za koju se zalagao

Vuk Karad`i}, a pesni~kim slobodamaozna~io prodor u novu epohu srpske poez-ije. Njegovi posmrtni ostaci 1883. prenetina Stra`ilovo.

19. juna 1862. – Kongres SAD zabranioropstvo na teritoriji SAD.

20. juna 1459. – Turci zauzeli utvrdjengrad Smederevo, poslednje upori{te srpskesrednjevekovne dr`ave, ~ime je ona i for-malno izgubila samostalnost i potpala podvlast Osmanlijskog carstva.

21. juna 1881. – Knez Milan Obrenovi}obele`io je srebrnim budakom po~etakgradnje pruge Beograd-Ni{, prve `elezni~kepruge u Srbiji. Prvi putni~ki voz ka Ni{ukrenuo je sa beogradske `elezni~ke stanice3. septembra 1884.

22. juna 1898. – Rodjen je nema~ki pisacErih Marija Remark (Erich MariaRemarque). Postao je poznat po antimili-taristi~kom romanu “Na zapadu ni{tanovo”, koji je preveden na mnoge jezike ifilmovan, a u Nema~koj zabranjen podolasku Hitlera na vlast.

23. juna 1537. – Na povratku u [panijuumro {panski istra`iva~ Pedro Mendosa. Bio

vodja ekspedicije za istra`ivanje Ju`neAmerike koja je stigla do podru~ja Rio de laPlata, 1536. osnovao naselje Buenos Ajres.

24. juna 1912. – Na Olimpijske igre u[tokholmu otputovala prva srpska olimpijs-ka ekipa, atleti~ari Du{an Milo{evi} iDragutin Toma{evi}, ~ime je ozvani~eno~lanstvo Srbije u Medjunarodnom olimpi-jskom komitetu, ~iji je ~lan postaoSvetomir Djuki}.

25. juna 1876. – U bici kod Litl Big Hornaindijansko pleme Sijuks, pod komandompoglavice zvanim “Ludi Konj”, uni{tilo jedeo Sedme konji~ke divizije generala

D`ord`a Armstronga Kastera. U bici supoginula sva 264 vojnika te jedinice,uklju~uju}i Kastera. Iako nije u~estvovao ubici, pobedu je sjajnom strategijompripremio poglavica “Bik koji sedi” – vodjaSijuksa i saveza plemena Dakota, koji jepredvodio beznade`nu borbu protivetni~kog ~i{}enja nad Indijancima.

26. juna 1876. – Sa Beogradske tvrdjaveskinuta turska zastava, koja se ~etiri vekavijorila nad gradom.

27. juna 1693. – D`on Danton u Londonuobjavio prvi `enski ~asopis “LejdisMerkuri”.

28. juna 1389. – U bici na Kosovu poljuTurci su pobedili srpsku vojsku.. Srbija jepotom postala turska vazalna dr`ava, anjeno osvajanje zavr{eno je 1459. kada suTurci zauzeli utvrdjeni grad Smederevo.Ipak, bez obzira na poraz, Evropa je slavi-la navodnu srpsku pobedu, jer je Kosovskabitka pru`ila otpor daljem {irenjuOtomanskog carstva u Evropi.

28. juna 1914. – Pripadnik organizacije“Mlada Bosna” Gavrilo Princip ubio je uSarajevu austrougarskog nadvojvodu,prestolonaslednika Franca Ferdinanda i nje-govu `enu Sofiju. To je bila varnica zapo~etak Prvog svetskog rata.

29. juna 1922. – Rodjen je srpski pisacVasko Popa, ~lan Srpske akademije naukai umetnosti, jedan od najve}ih pesnikasrpske knji`evnosti u drugoj polovini 20.veka. (“Kora”, “Nepo~in-polje”, “Sporednonebo”, “Uspravna zemlja”, “Vu~ja so”,“@ivo meso”, “Ku}a nasred druma”).

30. juna 1859. – Na konopcu razapetomiznad Nijagarinih vodopada, ^arls Blondinje pred 25.000 gledalaca pre{ao iz SAD uKanadu.

29www.serbianmirror.comJun 2014.

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

M A L I O G L A S I

^ E S T I T K E O G L A S I I M E D I J I

POSAOExpirience tailor or dressmaker needed for alterations

and custom made cloths

847 998 1743**********

Frizerski salon “Le French Twist” iz Najelsa, tra`i iskusne mu{ke

i `enske frizere. Za vi{e detalja i dogovor pozovite Bani na:

847.965.9003**********

PRODAJE SEProdajem ku}icu-sojenicu na Adi Medjici, u Beogradu.

Idealno mesto za odmor u centru grada na obali Save.

Zainteresovani neka pisu na mail, saljem slike:

marinkoviczoran@yahoo.com

SERBIAN RADIO CHICAGOOd ponedeljka do petka od 3-4 pm

Na 1080 AM - WNDZ

Milorad Ravasi

Ph : 773-933-9180

Fax : 773-933-9179

Slobodanki Bubi}, Tanji Mileti}, Milanu Laudanovi}u - Lakiju

Sre}an rodjendanMateji Niketi}u, dug `ivot i bezbri`no detinjstvo po`eleli sumama Anita, tata Mi{a,sestre Iva i Mia.Iskrenim ~estitkamapridru`uje se i redakcija Ogledala.

Sre}an tre}i rodjendan

Sa{i Zgonjanin `ele tata, mama,

ceo kom{iluk saBelmonta

i redakcija Ogledala

Sre}an rodjendan JasminiMaksovi} Mihajlovi}, dug`ivot pun srece i radosti`elI suprug Aleksandar,majka Koviljka , otacMica , svekrva Gordana sa suprugom, a iskrenim~estitkama pridruzuje sena{a redakcija.

30 Jun 2014.

V E D R A

NNAA[[ PPRROOSSLLAAVVLLJJEENNII GGLLUUMMAACC

Ga`enje

Pita sudija optu`enog:- Pa dobro, kako ste uspeli da zgazite njih52?- Otkazale mi ko~nice!- Pa dobro ali ba{ toliko njih?- U trenutku kad su mi otkazale ko~nice najednoj strani su bili njih dvojica, a na dru-goj njih 50 na autobuskoj stanici. Onda jarazmi{ljam bolje da zgazim ovu dvojicunego njih 50.

- Pa kako ste onda zgazilisve?

- Kad sam zgazioonog prvog, ovajdrugi po~e dabe`i medju onih50...

***

Ima samo jedna mama

Dobilo odeljenje za doma}i da napi{u sas-tav na temu "Ima samo jedna mama!" i evo{ta su napisali:- Ja sam pre neki dan vozila bicikl pa sampala. Onda me je moja mama poljubila isve je pro{lo. Ima samo jedna mama.- Moja mama meni uvek sprema mojeomiljene kola~e kad sam neraspolo`ena i jase brzo oraspolo`im. Ima samo jednamama.- Meni mama spremala pala~inke i po{aljeme u ostavu da donesem dve tegle d`ema.Ja odem do ostave i vidim da nema drugetegle pa joj viknem: Ima samo jednamama!

***

Opasne godine

Kada pita{ `enu koliko ima godina, a onaka`e "{ta misli{", isto je kao kada bi trebaloda odlu~i{ koju `icu da prese~e{ na bombi.

***

Vredna nacija

Samo kod nas na pitanje: [ta radi{?Odgovor je: Ni{ta, na poslu sam!

Senka

VVIICCEEVVII --VVIICCEEVVII -- VVIICCEEVVII

Zbog svega {to smo najlep{e hteli

Ho}u uz mene no}as da krene{,

ma bili svetovi crni ili beli,

ma bili putevi hladni il vreli,

nemoj da `alis ako svene{.

Ho}u da dr`i{ moju ruku,

da se ne bolji{ vetra i mraka,

uspavana i kad ki{e tuku,

jednako krhka, jednako jaka.

Ho}u uz mene da se svije{,

korake moje da uhvati{,

pa sa mnom bol i smeh da pije{

i da ne `eli{ da se vrati{.

Da sa mnom ispod crnog neba

Pronadje{ hleba komadi} beli,

pronadješ sunca komadi} vreli,

pronadje{ `ivota komadi} zreli.

Il crkne{, ako cr}i treba

zbog svega {to smo najlep{e hteli.

POEZIJA PO IZBORU OGLEDALA

Miroslav Anti}

CDL class A drivers neededOne year of experience required

Pay 46c/mile, all miles paid

Home on the weekend

Contact 847.903.7549

Eurosong winner

31www.serbianmirror.comJun 2014.

P O M E N I

Sa ve~nom qubavqu i po{tovawem

ostaje{ da `ivi{ u srcima

svih nas koji te volimo.

O`alo{}eni: Mama Jozefina,

brat Zvonko sa Kejt, suprug Sa{a,

sin Aleksandar, svekrva Slavica

i mnogobrojna rodbina,

kumovi i prijateqi u otaxbini,

Americi i Australiji.

[[EESSTTOOGGOODDII[[WWII PPOOMMEENN

ZZ dd ee nn kk ii

@@ii vv kk oo vv ii }}

22 0000 88 .. -- 22 00 11 44 ..

Sa velikom tugom obave{tavamo da je na{ dragi i

po{tovani prijateq prof, dr. Miodrag Radulova~ki,

18. maja, 2014. godine, preminuo u svojoj 83-oj godini

`ivota u obilasku Beograda i svoje voqene Srbije.

Telo pokojnog Dr. Radulova~kog bi}e transportovano u

^ikago, po wegovoj `elqi da bude sahrawen ovde.

Na{ dragi profesor, doktor, nau~nik, dobrotvor i veliki

patriota Miodrag Radulova~ki }e zauvek `iveti u

nama i na{im srcima.

IINN MMEEMMOORRIIAAMM

dd rr MMii oo dd rr aa gg

RR aa dd uu ll oo vv aa ~~ kk ii

11 99 3333 .. -- 22 00 11 44 ..