U T O R A K , 2 8 . a p r i l 2 0 2 0 , b r o j 8 2 4 7 , g o d i n a X X I I I , c e n a 5 0 d i n , 4 0 d e n , 1 , 5 K M , 0 , 7 E U R ( C G ) , 1 E U R ( S L O ) , 9 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas. rs

Vjekoslav Vukovi}, Ne davimoBeograd: @elimo da ohrabrimo ljude da se suprotstave uvo|enjudiktature, ali i da poka`u drugima da je ovakvo stanje neodr`ivo - kad suna{i glasovi u}utkani terorom SNSma{inerije na svakom koraku

Zoran @ivkovi}, Nova stranka:Prosta~ka kriminalizovana vlast ne}eoti}i zato {to }emo da je nagradimo naovaj ili onaj na~in, nego tako {to }emo da je oteramo i to moramo da radimosvaki dan - i {erpama i protestima iu~estvovanjem na izborima Strana 7

„Buka protiv diktature“ svako ve~e u 20.05 {iri se Srbijom

Lupanje u {erpe kao devedesetihLupanje u {erpe kao devedesetih

Ivan Golac, biv{i fudbaler i trener

Srbija je ovih danakomforniAu{vic

Poniznost je ovih danapostala najte`a bolestlekarske struke, a kapadole onim malobrojnimakoji su sa~uvali svojamoralna uverenjaZatvaranje starijih ljudi uku}e na mesec i po danaje pateti~na i la`na brigaza njihov `ivot Strana 21

Dr @arko Trebje{anin, psiholog

Struka je lagala za ra~unpoliti~ara

Strana 7

Dr`ava kasni sapla}anjima privredi

Strana 11

Prva sednica Skup{tine Srbije bez poslanika SZS

Opozicija: Pita}emo sud da li je vanrednostanje ustavno Strana 6

Vojni sindikat Srbije uputio otvorenopismo predsedniku Aleksandru Vu~i}u

Odakle dozvolavlasniku Pinkada sleti u vojnukasarnu?

@eljko Mitrovi}:To je kao kad bi pitali ko je Kinezima dozvolioda slete na vojniaerodrom i donesuhumanitarnu pomo} Strana 4

PRI^E IZ KARANTINA Petar Janjatovi}, rok kriti~ar

Politika je sve preuzelada bi veli~ala sebe

Strana 19

Foto:

Alek

sand

ar Le

vajko

vi} / F

oNet

Foto:

STAR

SPOR

T

Foto:

EPA-

EFE /

Ko~a

Sulej

man

ovi}

Foto:

FoNe

t / Al

eksa

ndar

Bard

a

Foto:

Zoran

Mr|

a / Fo

Net

u t o r a k , 2 8 . a p r i l 2 0 2 0 .

1312u t o r a k , 2 8 . a p r i l 2 0 2 0 . s p o l j n a Ÿ d a n a s . r s

globus

Beograd - U trenutnoj nesvaki-da{njoj situaciji koja uti~e na svena{e zemlje, OEBS se rukovodinekim od svojih su{tinskih vred-nosti: solidarno{}u i saradnjom,kao i zajedni~kim radom kako bise za{titilo stanovni{tvo i zausta-vilo {irenje ove pandemije. Sada,vi{e nego ikada pre, vreme je zazajedni~ko delovanje, imaju}i uvidu da ovaj virus ne zna za gra-nice. Iako je trenutno najve}i pri-oritet, i u Srbiji i drugim zemlja-ma, o~uvanje ljudskih `ivota,moramo biti spremni za ono {to}e biti „nova normalnost“, kakose ne bismo ponovo iznenadili -ka`e za Danas Andrea Oricio,ambasador OEBS-a u Srbiji.

Kako je dodao, mnogo toga }emorati da se u~ini da se vrati i

obnovi poverenje u Evropi kakobi se ponovo uspostavila sarad-nja koja prelazi okvire trenutnihinteresa dr`ava. Ambasador Ori-cio poja{njava da je misija OEBS-a u Srbiji odmah prilagodila svo-ju podr{ku kako bi odgovorila napotrebe dr`ave, naro~ito imaju}iu vidu ranjivije grupe, i uvek usaradnji sa partnerima iz institu-cija i sa civilnim dru{tvom.

- U isto vreme poma`emo Sr-biji i da u punoj meri rukovodinad ovim aktivnostima. [to se ti-~e kratkoro~ne pomo}i, preu-smerili smo neka od svojih sred-stava kako bismo obezbedili pa-kete za prvu pomo}. Dugoro~no,ostajemo posve}eni radu kojisprovodimo na klju~nim poljimau okviru na{eg mandata, kao {toje sprovo|enje medijske strategi-je i o~uvanje bezbednosti novina-ra - ka`e Oricio dodaju}i da „tra-`imo mogu}nosti da pomogne-mo Narodnoj skup{tini da pono-

vo zaseda i nastavi svoju klju~nuzakonodavnu i nadzornu ulogukoja je sada najpotrebnija. Svi oviaspekti na{eg rada imaju jedin-stven cilj: pru`anje podr{ke Srbi-ji i njenim gra|anima“.

Da li mislite da je epidemijaiznenadila Evropu?

- Pandemija kovida 19 je imalaveliki, neposredni uticaj na na{esvakodnevne `ivote, uhvatila jesvakog od nas nespremnog - odnajvi{ih institucija do pojedinaca.Zaista, nemojmo zaboraviti da,pre svega, govorimo o ljudskim bi-}ima i njihovim `ivotima. Na po-liti~kom nivou, prioriteti dr`ava suse dramati~no promenili tokomproteklih nedelja. Vlade tra`e na-~ine da podr`e svoje preoptere}e-ne zdravstvene sisteme i da za{titesvoje privrede. Ova kriza nam jepokazala dva kontradiktorna tren-da: s jedne strane, imamo tenden-

cije dr`ava da zatvore granice i na-|u unutra{nja re{enja za o~uvanjenacionalne bezbednosti i sigurno-sne probleme; a sa druge strane vi-dimo apsolutnu potrebu za me|u-narodnom saradnjom i uzajam-nom solidarno{}u kako bismo seefikasno suo~ili sa ovakvim neza-pam}enim izazovom, po{to se ni-jedna dr`ava ne mo`e sa njim iz-boriti sama. Ne}emo se vratiti naprethodno stanje, a u svetu kojisledi nakon kovida 19, u kome }eokolnosti na lokalnom nivou vari-rati od zemlje do zemlje, Evropa }emorati ponovo da razmotri kon-cept bezbednosti i na~in na kojimo`e da uspostavi ravnote`u iz-me|u nacionalnih potreba i me-

|unarodne saradnje. Na kraju,Evropa }e ponovo morati da otkri-je najdublje zna~enje pojma soli-darnosti uz odavanje po~asti svi-ma nastradalima i da iskoristi ovutragediju da izgradi odr`ivu i in-kluzivnu budu}nost u kojoj }emorati da bude ~ak vi{e me|usob-no povezana. Sebi~ni pristupi mo-gu samo da bace dugu tamnu sen-ku na budu}nost ovog kontinenta.

Da li restriktivne mere uve-dene {irom sveta predstavljajupretnju po demokratiju i u ko-joj meri? Recimo, za vreme us-

kr{njih praznika, Srbija je uve-la najdu`i policijski ~as do sadakoji je trajao 84 sata.

- U otvorenom pismu koje jenedavno objavljeno, ~elnici OEBS-a su prepoznali hitnu potrebu zamerama prevencije koje se spro-vode u mnogim zemljama. Izvr-{ne vlasti su morale da sproveduinicijative u vezi sa vanrednom si-tuacijom {to je u mnogim slu~aje-vima uklju~ivalo odluke koje suina~e u nadle`nosti zakonodavnihvlasti. U pismu se, tako|e, navodida zemlje ~lanice OEBS-a morajuda se dr`e demokratskih principai na~ela ljudskih prava, na {ta su seobavezale, staraju}i se o tome davanredne mere treba da budu pro-porcionalne, privremene i u sagla-snosti sa vladavinom prava i me-|unarodnim obavezama, kao {to

je obave{tavanje Saveta Evrope omerama kojima se derogirajuljudska prava. Na primer, narod-ne skup{tine se suo~avaju sa izazo-vom kako da odr`e svoju nadzor-nu ulogu koja je sada u okolnosti-ma vanrednog stanja jo{ zna~ajni-ja. Da bi sada obavljale ovu ulogu,neophodno im je dodatno kultur-no i tehnolo{ko prilago|avanje,po~ev{i od adaptacije na zahteverada na odstojanju me|u zaposle-nima ili rada od ku}e. U vremenukoje sledi nakon kovida 19, mora-}emo da ulo`imo ve}e napore uo~uvanje vladavine prava i ospo-sobljavanje demokratskih institu-cija da u potpunosti obavljaju svo-je uloge jer upravo one predsta-vljaju stubove modernog demo-kratskog dru{tva.

U istom duhu, ova kriza namje jasno pokazala zna~aj slobod-nih i profesionalnih medija udru{tvu koje se nalazi pod priti-skom. U isto vreme, ~itala~ka pu-blika treba da se medijski opi-smeni kako bi mogla da obradiogroman protok informacija ko-je dobija putem medija i dru{tve-nih mre`a, na na~in koji je pone-kad optere}uju}i. Upravo ovo }ebiti jedan od vode}ih izazova ko-ji }e se u skorijoj budu}nosti na}ipred Evropom, ali i celim regio-nom OEBS-a.

Kako vidite dan nakon ukida-nja o{trih karantinskih mera?

- Akutnoj fazi pandemije }euskoro do}i kraj, ali }emo nasta-viti da se suo~avamo sa bezbed-nosnim izazovima na globalnomnivou. Bi}e mnogo slo`enije odvra}anja na prethodni status kvo;bi}e to jedna „nova normalnost“koja }e uticati na ve}inu sfera na-{eg privatnog i poslovnog ivota.Bi}emo sna`niji i bolje pripre-mljeni ako se zajedno uhvatimou ko{tac sa ovim novim scenari-om. Pandemija nas je podsetilana ono {to nam je zajedni~ko -ljudskost i ranjivost. Ovo nam jelekcija da u svetu gde su najve}ibezbednosni izazovi globalneprirode i prevazilaze granice -najbolje im je pru`iti odgovorudru`enim snagama.

Ivana [undi} Mihovilovi}

Srpska spoljna politika u vreme pandemije

O{tar stav prema EU, Rusiji mlaka zahvalnost

Andrea Oricio, ambasador Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji

Sebi~nost bi bacila tamnu senku na budu}nost Evrope

SERIJAL DANASA: EVROPA DANAS I DAN POSLE (4)

Kovid 19 za Srbiju je doneoizazov trodimenzionalnogkaraktera. Najpre, pitanje zdravljana{eg stanovni{tva i sposobnostizdravstvenog sistema da seizbori sa virusom, zatimpotencijal za ja~anje autoritarnihtendencija re`ima u momentimakrize i napokon spoljnopoliti~keimplikacije ovog globalnogdoga|aja.

Trgovinski rat SAD i Kineotpo~eo je tokom 2018. godine,a sve je jasnije da je virus koronanovo bojno polje na kojem oneodmeravaju snage. S tim u vezi,Donald Tramp ne propu{tapriliku da ovaj virus nazove„kineskim“. Iako se Kina pozvani~nim statistikama prvana{la na udaru, pa samim timprva i oporavila od virusa, zbog~ega je nezvani~no progla{enaza svetskog lidera u borbi protivkovid-19, ta vremenska prednostjoj ne obezbe|uje poautomatizmu i globalni tron natemelju posledica prognoziraneekonomske recesije Zapada.

Kina je mudro iskoristila krizuza sprovo|enje diplomatskeofanzive, ali i za kritiku zapadnogdemokratskog sistemaupravljanja, markiraju}i svojjednopartijski sistem kao dalekoadekvatniji za br`e i efikasnijeodgovore. Zahvalnost zahumanitarnu pomo} koju je Kinaposlala Italiji najvi{e su prepoznaliitalijanski gra|ani, pa su nadru{tvenim mre`ama osvanulefotografije na kojima se vidi kakoskidaju zastave Evropske unije, aumesto njih podi`u zastave Kine.Kinesku pomo} dobile su i dr`avete{ko pogo|ene kovidom 19poput Irana i brojnih zemaljaAfrike (u kojima ima tradicionalnestrate{ke interese), kao i Srbija.Zbog pomenutih mera je visokipredstavnik EU za spoljnu politiku@ozep Borel o{tro kritikovao Kinu,tvrde}i da ona zloupotrebljavakrizu i „navodna dobro~instva“ zaja~anje politi~kog uticaja, a Srbijije zamerio {to se na ulicamaglavnog grada nije na{ao i bilbordsa zahvalnicom EU, sli~an onomekoji je prire|en za Kinu. Finski

premijer je kroz ocenu da sukineske maske izuzetno lo{egkvaliteta, poslao podr{ku horuevropskih glasova protiv kineskespoljnopoliti~ke ekspanzije, anjemu su se pre par danapridru`ile i kanadske vlasti, koje susaop{tile da oko milion maskikupljenih od Kine ne odgovaranormama.

Zapadne demokratije sunesumnjivo pokazalestrukturalne slabosti u ovoj krizi,ali to svakako ne zna~i da }e Kinauspe{no poja~ati uticaj svoje„meke mo}i“, pre svega zbog~injenice da je virus potekaoupravo iz „njegovog dvori{ta“.

Zapravo, postoje i sasvimsuprotne prognoze. Recimo,Univerzitet Stenford procenjuje da}e ameri~ka radna snaga porasti za5 odsto u narednih 15 godina, dok}e kineska opasti za 9 odsto. Indija}e vrlo brzo postatinajmnogoljudnija zemlja na svetu.Sukobi izme|u Kine i njenihsuseda u Ju`nom kineskom moru

nastavi}e se nesmanjenom`estinom. SAD }e nesumnjivozadr`ati vojnu nadmo} u odnosuna Kinu, kao i tehnolo{kusupremaciju, ali }e se ekonomskame|uzavisnost dve najve}esvetske sile i dalje preplitati. Netreba smetnuti sa uma ni da jeAmerika veliki du`nik Kine. Ali,problem je u tome {to kadadugujete banci 1 dolar brinete vi, akada dugujete milion, brine banka.

U tom me|unarodnom„riziku“, umesto danedvosmisleno ide evropskimputem, koji je strate{koopredeljenje zemlje od 2000,Aleksandar Vu~i} riko{etiraizme|u Kine, Rusije i Nema~ke. Zanjega je predsednik Kine Si\inping „brat Si“, pred VladimiromPutinom je najve}i rusofil, a zapotrebe EU je mezim~e AngeleMerkel. Ovakva nedoslednaspoljna politika, podr`ana

neustavnim uvo|enjemvanrednog stanja i de faktoukidanjem parlamenta, izazvala jesalve kritika na ra~un Srbije usvetskim medijima. Naru{avanjeugleda Srbije potvr|eno je naZDF-u, jednoj od dve najgledanijei najuticajnije nema~ke televizije,koja je emitovala prilog o padumedijskih sloboda i zaokretuSrbije ka Kini na u{trb EU. Uuglednom ameri~kom ~asopisuForeign affairs u vi{e navratakritikovan je napad Vu~i}a na EUzbog „evropske nesolidarnosti“,dok be~ki Standard isti~e da Vu~i}zloupotrebljava krizu zapoja~avanje autoritarnihtendencija. Associated press jeocenio predsednika Srbije kaoautokratu koji preuzima svu vlastu svoje ruke, a pomenuti presti niUniverzitet Stenford objasnio je usvojoj detaljnoj analizi kakofunkcioni{e botovska ma{inerijaSNS, dok se Vu~i} na doma}emterenu di~i porastom ugledaSrbije u svetu kao svojom li~nomzaslugom. Pored toga, grupaposlanika Evropskog parlamentaje uputila pismo komesaru zapro{irenje EU, estoko kritikuju}iVu~i}ev udar na ustavna i ljudskaprava u Srbiji.

Iako je EU kritikovana odpredsednika Vu~i}a zbogodsustva solidarnosti, pomo} jeipak stigla. Kao i iz Rusije. Vi{enema nikakve dileme da }epomenuta spoljnopoliti~kalutanja re`ima, u stranoj {tampiapostrofirane autoritarnetendencije, kao i o{tar stavprema EU i mlaka zahvalnostRusiji nasuprot veli~anja Kine,ostaviti ozbiljne posledice name|unarodni ugled Srbije.

S druge strane, me|unarodniodnosi i ravnote`a snaga se zaistadonekle i mogu promeniti, aliizvesno da taj zaokret ne}e bititoliko radikalan, kao {to deluje izove perspektive. Sve bi moglobiti gotovo za nekoliko meseci,dok druga predvi|anja govore dabi nas virus mogao mu~iti do2021. godine. Me|utim, i bezobzira na to koliko nam vremenatreba da se re{imo virusa,verujem da kovid-19 ne}e donetizna~ajne geopoliti~ke promene.Uostalom, ni {panska groznica iz1918-1919, koju mnogi porede saovom krizom, nije bila faktor kojije uslovio globalna pomeranja,ve} Prvi svetski rat koji joj jeprethodio.

Autor je ~lan predsedni{tvaSocijaldemokratske stranke

KonstantinSamofalov

RAZGOVOR

^itala~ka publika treba da se medijskiopismeni kako bi mogla da obradiogroman protok informacija koje dobijaputem medija i dru{tvenih mre`a, nana~in koji je ponekad optere}uju}

Britanski premijer poru~io da se mora izbe}i novi talas zaraze

D`onson: Previ{e je rano za ubla`avanje mera

London - Velika Britanija je sadana najvi{em stupnju rizika odepidemije virusa korona i ne}e-mo popu{tati restriktivne merejer je jo{ prerano, rekao je premi-jer Boris D`onson ju~e ujutro,prvog dana po{to se vratio na po-sao nakon odsustva zbog toga {toje bio zara`en ovim virusom.

On je zahvalio svima {to su se„odrekli svojih osnovnih slobo-da“ i rekao da shvata da restrik-cije svima te{ko padaju, a naro~i-to preduzetnicima, firmama iugostiteljskom sektoru, i rekaoda postoji rizik da }e one nanetiveliku {tetu ekonomiji, ali je upo-zorio da moraju da ostanu nasnazi kako bi se izbegao novi vr-hunac zaraze i novi talas smrti.

Prema ju~era{njim podacima, uBritaniji je bilo 152.840 zara`e-nih i 20.732 preminulih.

„Ja shvatam dugoro~ne posle-dice mera izolacije podjednakojasno kao i svi drugi, i u potpuno-sti sa svima delim zabrinutost.Ali isto tako moramo da shvati-mo i rizik od drugog talasa i rizikod gubitka kontrole nad viru-som“, rekao je D`onson. „To nebi donelo samo novi talas smrti izaraze ve} i ekonomsku katastro-fu i opet bismo bili prinu|eni dazako~imo celu zemlju i celu eko-nomiju, a ponovno uvo|enje re-strikcija na takav na~in bi nane-lo jo{ ve}u i dugoro~niju {tetu. Ja`elim da pokrenem ekonomiju{to je pre mogu}e, ali isto tako

odbijam da odbacim sve napore i`rtve britanskog naroda i da rizi-kujem drugu veliku epidemiju igubitak ivota i preoptere}ivanjenacionalnog zdravstvenog siste-ma“, dodao je britanski premijer.On je zamolio firme i kompanijeda istraju u strpljenju i da razu-meju da, iako je postignut odre-|eni uspeh u suzbijanju zaraze,jo{ uvek postoji veliki rizik na na-cionalnom nivou.

Do}i }e trenutak u kojem }eVelika Britanija mo}i da „startu-je pogonske motore svoje velikeekonomije“, rekao je D`onson, alii upozorio da }e to zavisiti od is-punjavanja pet testova koje je vla-da sebi postavila: da do|e do opa-danja stope smrtnosti, da Nacio-

nalni zdravstveni sistem ne budepreoptere}en, da broj zara`enihpo~ne da opada, da se obezbedidovoljan broj testova i zaliha za-{titne opreme, i da se izbegne no-vi vrhunac talasa zaraze.

D`onson se ju~e vratio na po-sao posle vi{enedeljnog odsu-stvovanja zbog bolesti i na{ao sepod znatnim pritiskom da izne-se detalje izlazne strategije iz re-striktivnih mera izolacije i daodgovori na pitanja o manjkutestiranja na virus korona u Ve-likoj Britaniji. O~ekuje se da }ese premijer tokom ove nedeljeredovno sastajati sa ministrimai da }e svakodnevno dr`ati ju-tarnje sastanke timova zadu`e-nih za odgovor na epidemiju vi-rusa korona.

Ministar zdravlja Edvard Ar-gar je tako|e odbacio spekulaci-je da se o~ekuje ubla`avanje re-striktivnih mera pre 7. maja, zakada je zakazan naredni sastanakministara na kojem }e se razgo-varati o tome. D. J.

„Ja shvatamdugoro~neposledice meraizolacijepodjednakojasno kao i svidrugi, i upotpunosti sasvima delimzabrinutost. Aliisto takomoramo dashvatimo i rizikod drugog talasai rizik od gubitkakontrole nadvirusom“, rekaoje D`onson

Prele`ao kovid 19:Boris D`onson

Santjago - Vlada ilea je saop{ti-la da }e nastaviti s realizacijomplana da se izdaju potvrde ljudi-ma koji su se oporavili od kovida19. Dokumenta }e se izdavati dabi ljudi mogli da se vrate na po-sao, rekla je zamenica ministrazdravlja Pola Daza. Svetskazdravstvena organizacija (SZO)je saop{tila da „nema dokaza“ daljudi koji dobiju virus korona sti-~u imunitet, te ne mogu ponovoda se zaraze. SZO smatra da bi seizdavanjem dokumenata moglostvoriti la`no poverenje i moglobi da se pomogne {irenje virusa.

Prema podacima sa Univerzi-teta D`ons Hopkins, u ^ileu jeregistrovano 189 umrlih od kovi-da 19 dok je potvr|eno 13.000slu~ajeva zara`enih. „Trenutnonema dokaza da su ljudi koji suse oporavili od kovida 19 i imajuantitela za{ti}eni od toga da sedrugi put inficiraju“, navodi se usaop{tenju koje je SZO izdala upetak. Organizacija ~ak nagla{a-va da bi izdavanje „potvrda oimunitetu“ moglo {teti jer bi tomoglo da dovede do toga da ljudi

zanemaruju savete o javnomzdravlju i tako pove}avaju rizikod preno{enja bolesti.

Me|utim, Daza tvrdi da sumanje {anse da }e se osoba kojaje prele`ala kovid-19 ponovo za-raziti. „Jedna od stvari koje zna-mo jeste da je manja verovatno-

}a da }e se osoba koja je bila bole-sna ponovo razboleti“, rekla jeDaza. Ona je dodala da se izda-tim dokumentom ne}e potvrditida su ljudi stekli imunitet na ko-vid-19, ve} da su se oporavili odoboljenja i da su zavr{ili periodizolacije. M. K.

U Turskojuhap{ene stotine ljudi zbog „provokacija“ Ankara - Turska policija je uposlednjih mesec dana uhap-sila vi{e od 400 osoba zbog„provokacija“ na dru{tvenimmre`ama u vezi sa pandemi-jom, saop{tilo je ministarstvounutra{njih poslova. „U po-slednja 42 dana, utvr|ena su6.362 naloga na dru{tvenimmre`ama, identifikovano 855sumnjivih i uhap{ene 402osobe“, precizira se u saop{te-nju. Turske vlasti prate osobekoje sumnji~e za {irenje glasi-na o virusu ili one koji kritiku-ju na~in na koji vlada upravljaepidemijom. Ministarstvounutra{njih poslova je krajemmarta saop{tilo da je 410 oso-ba uhap{eno zbog sli~nih op-tu`bi koje je ministarstvo i ju-~e navelo.

Beta - AFP

Bangkok - U Vuhanu, gradu gde je viruskorona otkriven, nema vi{e hospitalizo-vanih posle otpu{tanja i poslednjih 12pacijenata, saop{tila je zdravstvena ko-misija provincije Hubej. Svi preostali paci-jenti iz Hubeja bili su sme{teni u Vuhanu,glavnom gradu provincije gde je epide-mija odnela najvi{e `ivota u Kini, 3.869,{to je vi{e od 80 odsto umrlih u zemlji.

„To je istorijski dan“, pi{e vladin dnevnilist. Hubej nema vi{e sumnjivih slu~ajevau svojim bolnicama, iako 1.728 osoba ko-je su bile u bliskom kontaktu sa zara`e-nim ljudima ostaje pod medicinskimnadzorom, objavila je ju~e pokrajinskazdravstvena komisija. U drugim gradovi-ma u Kini ima jo{ hospitalizovanih, uklju-~uju}i 67 u [angaju i tri u Pekingu.

U mnogim gradovima pojavili su se novislu~ajevi zaraze kod ljudi koji su do{li izinostranstva, {to je nateralo vladu da stro-go ograni~i me|unarodne letove i ulazaku zemlju. Sa ubla`avanjem krize, tim cen-tralne vlade koji je pratio odgovor na ko-rona krizu u Hubeiju od kraja januara, ju-~e je napustio pokrajinu, javila je kineskadr`avna agencija Sinhua. Beta

Kontroverzna mera Vlade u Santijagu

U ^ileu „potvrde o imunitetu“

Vanredne mere treba dabudu proporcionalne:

Andrea Oricio

U Lombardiji svaka porodica tuguje- Poti~em iz jednog od epicentara virusa, Bre{e u Lombardiji u Italiji, gde se i daljenalaze moji roditelji i deca. Na`alost, sada sam svestan toga da je svaka porodica utom regionu imala direktan ili indirektan razlog da tuguje. Mnogo uspomena, ener-gije i znanja je izgubljeno sa tim `ivotima koji su se ugasili.

U Vuhanu vi{e nema hospitalizovanih

Bez obzira na tokoliko namvremena trebada se re{imovirusa, verujemda kovid-19ne}e donetizna~ajnegeopoliti~kepromene

Teheran - U Iranu je zna~ajno pove}an broj `rtava virusa korona nadnevnom nivou, dok je broj novozara`enih u poslednja dva dana biomanji od 1.000 {to je prvi put za mesec dana, saop{teno je uTeheranu.Portparol ministarstva zdravlja Kijanu{ D`ahanpur je rekao da je jo{ 96osoba umrlo ~ime je ukupan broj `rtava 5.806, novozara`enih je 991pa je ukupan broj pove}an na 91.472. Iran je od 11. aprila dozvoliopostepeno otvaranje prodavnica i ukinuo ograni~enja na putovanjaunutar zemlje.Me|utim, ostaju zatvorene {kole, univerziteti, d`amije, {iitska svetili{ta,bioskopi, stadioni i ostala mesta masovnog okupljanja. Vlasti su unedelju pomenule mogu}nost ponovnog otvaranja d`amija u delovimazemlje koji nisu mnogo pogo|eni pandemijom virusa korona. Beta - AFP

U IRANU RASTE BROJ @RTAVA

Na fotografiji: Od 11. aprila u Teheranu i {irom Irana relaksirane mere

SZO tvrdi da „nema dokaza“da ljudi koji dobiju virus sti~uimunitet: Bolnica u Santjagu

Foto:

BETA

PHOT

O / M

ilan O

brad

ovi}

Foto:

EPA-

EFE /

NEIL

HALL

Foto:

EPA-

EFE /

Albe

rto Va

ldes

Foto:

EPA-

EFE /

ABED

IN TA

HERK

ENAR

EH